ARTUR OPENHAUER

Valentina orevi IV2 Artur openhauer je nemaki filozof. Roen je u Gdanjsku 22. febrara 1788 godine.(Mesto tuthof Prusko Kraljevstvo, danas Poljska) Vremenom je ovladao desetinom modernih i starih jezika. Nikada nije proao kroz religioznu fazu, nije imao vere. Sa osamnaest godina je napisao: "Ovaj svet ja navodno napravio Bog? Ne, pre je to bio avo. Glavno delo mu je "Svet kao volja i predstava", zatim, prethodna knjiga "O etvorostrukom korenu dovoljnog razloga", a onda, "O sebi".. Uvek je ruavao u istom klubu ENGLICHER HOF, staromodno odeven. esto bi jeo za dvojicu, a kad su mu se podsmevali rekao je: ja i mislim za dvojicu. Plaao je za dva obroka da niko ne bi seo za njegov sto. Bio je mizantrop ovekomrzac. Kad ga je neki student neto upitao, odgovorio je ne znam. A student "ja mislio da vi sve znate", a openhauer e: "Ne, znanje je ogranieno, samo je glupost neograniena." iveo je bez ikakvog komfora i nagrada. openhauer je imao obiaj da svaki dan zavri itajui Epikteta i Upaniade. ak i u mladosti, kod sebe sam zapazio da, dok su drugi teili da poseduju neto spolja, nisam morao da se okreem neemu takvom jer sam u sebi nosio blago beskrajno vrednije od svih eksternih poseda; najvanije je bilo da se ono povea, za ta su primarne uslove predstavljali mentalni razvoj i potpuna nezavinost... Suprotno prirodi i ovekovim pravima, morao sam da razvoju vlastitog blagostanja uskratim svoje moi, kako bi ih posvetio sluenju ljudskoj vrsti. Moj intelekt nije pripadao meni, ve svetu. Njegovo poslednje delo "Parerga i paralipomena" napisana 9 godina pre njegove smrti. Prvi tom knjige sadri efektan triplet eseja na temu kako stei i zadrati oseanje line vrednosti. Prvi esej "ta je ovek" opisuje nain na koji kreativno miljenje rezultira oseanjm unutranjeg bogatstva. to nam obezbeuje samopotovanje i omoguava da prevaziemo temeljnu prazninu i dosadu ivota, zbog kojih se neprestano posveujemo seksualnim osvajanjima, putovanjima i igrama na sreu. Drugi esej "ta ovek ima" secira jednu od glavnih tehnika za kompenzovanje unutranjeg siromatva: beskonano gomilanje poseda, to na kraju dovodi do toga da postanemo posed svojih poseda. U treem eseju "ta ovek predstavlja" izraeni su njegovi pogledi na slavu. Samouvaavanje ili unutranja vrednost ine sutinski produkt, dok je slava neto sekundarno, puka senka vrednosti. Samopotovanje zasnovano na unutranjoj vrednosti vodi linoj autonomiji koja nam se ne moe oduzeti jer je u naoj moi, dok slava to nikada nije. Aristotelova maksima: "Razboriti tee ne zadovoljstvu, ve ivljenju bez bola".Parerga i paralipomena nudi lekcije o tome kako misliti nezavisno, kako zadrati skepsu i racionalnost, kako zaobii uteiteljske natpriprodne sedative, kako imati dobro miljenje o sebi, ne unositi se previe i izbei vezivanje za ono to se moe izgubiti. Iako "svako mora da igra u velikoj lutkarskoj predstavi ivota i da oseti ice koje ga pokreu." Sa aspekta venosti nita nije uistinu vano - sve prolazi. Na kraju ivota, nijedan ovek, ako je iskren i pri sebi, ne bi poeleo da ga ponovo proivi. Radije bi izabrao da uopte ne egzistira. ivot je patnja i sam po sebi je zlo. Izgubiti neto to je zlo kako moe biti zlo (govorei o smrti). Naa unutranja priroda je neunitiva jer nije nita drugo do manifestacija ivotne sile, volje, stvari-po-sebi koja traje veno. Otuda smrt nije istinska anihilacija; kada se na beznaajni ivot zavri, pridruujemo se iskonskoj ivotnoj sili izvan vremena. Uvek sam se nadao lakoj smrti, jer ko god je itavog ivota bio sam sudie bolje od drugih o tom usamljenikom poslu. Umesto da odem meu budaletine i lakrdijae koji spadaju u jadne primerke ljudskih dvonoaca, ja u zavriti sreno, svestan da se vraam mestu odakle sam krenuo...i da sam ispunio svoju misiju.