You are on page 1of 13

Visoka tehnička škola stukovnih studija u Zrenjaninu

Nastavni predmet:Primenjena elektronika

SEMINARSKI RAD

Digitalni fotoaparat

Predmetni nastavnik:
Dr Lazo Manojlović

Student:Miroslav Marinković
Broj indeksa: IM 25/14-R

SADRŽAJ          UVOD OSNOVNI ELEMENTI DIGITALNOG FOTOAPARATA PRINCIP RADA DIGITALNOG FOTOAPARATA PREDNOSTI DIGITALNIH FOTOAPARTA U ODNOSU NA ANALOGNE FOTOAPARATE CCD ČIP CMOS ČIP OBJEKTIV BLIC VRSTE FOTOAPARATA .

Danas je to mnogo lakše i jednostavnije jer imamo digitalne fotoaparate. Nekada su se koristili fotoaparati koji su radili na principu fotografsog filma.celi fotoaparat bi se vraćao u Kodak.UVOD S vremenom fotografija je postala skoro neophodna potreba svakodnevnog života kultnog čoveka. ne koristi film već sliku „vidi“ preko elektronskog senzora kao skup binarnih podataka. profesionalni fotografi i sl. Prvi aparati koje je proizveo u svojoj kompaniji Kodak su imali ugrađen film. Svakog dana hiljade ljudi nabavljaju fotoaparate i postaju foto-amateri. a oni bi film razvili. Digitalna fotografija. . Slika 1. Ona ljudima pričinjava velika zadovoljstva kao dokument života. tj. za razliku od klasične.tanke prozirne trake s fotoosjetljivim slojem. Slika 2. digitalni fotoaparati često omogućavaju snimanje videa i zvuka. napravili pozitive i vratili aparat vlasniku zajedno s fotografijama i novom rolnom filma. a nakon što bi se potrošio film . Osim snimanja fotografija.

a takođe i za prikazivanje parametra u procesu podešavanja fotoaparata. Zatvarač je uređaj na aparatu koji propušta svetlo u tačno određenom vremenu. procesor slike. Foto-senzor može biti COMS ili najčešće korišćeni CCD senzor. obuhvata buduće slike. U digitalne aparate ugrađuje se optičko tražilo i mali LCD ekran. fotosenzor.  Objektiv je veoma važan element fotoaparata i od njega zavisi u najvećoj meri krajnji        rezultat fotografije. pa čak i miliona sitnih elemenata osetljivih na svetlo. Tražilo služi za određivanje kadra. Procesor služi za obradu podataka koji se proslijređuju sa fotoelemenata. Memorijska kartica je završna karika. Na taj način se eksponira foto-ćelija. memorijska kartica i kućište sa komandama.OSNOVNI ELEMENTI DIGITALNOG FOTOAPARATA Osnovni elementi digitalnih fotoaparata su: objektiv. Od objektiva zavisi koliko možemo veliki kadar da napravimo kao i devijacije slike. otvorom blende. zatvarač. ekran. Na nju se upisuju podaci nakon obrade fotografije u određenom formatu.[5] . To su pikseli. tražilo. Foto-senzor je mali silikonski čip koji se sastoji od hiljada. u tačno određenoj funkcionalnoj zavisnosti sa količinom svjetla tj. U njemu se odvijaju složeni matematički procesi. Kućište objedinjuje sve elemente u jedinstvenu cjelinu. tj. i sadrži komande za upravljanje samim aparatom. Ekran osim za kadriranje služi i za pregledavanje načinjenih fotografija.

8. 4. svjetlo prolazi kroz objektiv i lomi se na određeni način da bi se dobila oštra slika. Dakle. Prije osvjetljavanja filma ili senzora zatvarač se otvara na kratko vrijeme koje se mjeri najčešće u dijelovima sekunde (1/125. 6. 1/250. Slika 4. Zato je blendom moguće kontrolirati količinu oštrine na fotografiji. Princip rada digitalnog fotoaparata 1. U objektivu blenda (pomični otvor) kontrolira količinu i ugao svijetla koja će doći do filma ili senzora. 5. a kad je otvorena prolazi više svjetla u ne toliko oštrom uglu. 3. Zatvarač se nalazi tik ispred filma ili senzora. Objektiv Ogledalo Zatvarač Fotoosetljivi senzor Autofokus Sabirna ćelija Pentaprizma Tražilo . 7. Pri okidanju fotografije ogledalo se podiže i propušta svjetlo iz objektiva do filma ili senzora. Kad je blenda pritvorena prolazi manje svjetla u oštrijem uglu.PRINCIP RADA DIGITALNIH FOTOAPARATA Zahvaljujući ogledalu koje se nalazi iza objektiva u tijelu fotoaparata i pentaprizmi koja se nalazi iznad ogledala kroz tražilo je vidljiv kadar koji će se kroz objektiv zabilježiti na film ili na svjetlosni senzor. 2. 1/500) ili pri dužim ekspozicijama i u desetinama sekunde ili u sekundama.

aparati na standardne baterije obično mogu koristiti i punjive aku-baterije. pa možemo snimiti masu snimaka i izabrati najuspelije.PREDNOSTI DIGITALNIH FOTOAPARATE          FOTOAPARTA U ODNOSU NA ANALOGNE ne troše film. a ne desetine snimaka. memorijska kartica se nakon pohrane snimka na računar ili optički disk briše i koristi ponovo. snimak se odmah vidi (nije potrebno razvijanje) i po potrebi može se ponoviti. a specijalne baterije su uvek punjive. snimci se mogu pregledavati u velikom formatu (na PC-u ili TV-ekranu) bez usluga fotografa. cena digitalnog snimka je zanemarljiva. . na memorijsku karticu se mogu snimati stotine. montirati i dr. na računaru neusporedivo efikasnije nego u klasičnoj tehnologiji. snimci se mogu retušitati. nema opasnosti da se snimak ogrebe ili prekrije tačkicama prašine.

CCD čip s progresivnim skeniranjem može snimiti veći broj slika u jednoj sekundi. a potom parne. Slika 5. „Isprepleteni“ nudi veliku osetljivost na svetlinu. Postupak očitavanja slike s takvog CCD čipa traje duže nego kod druge verzije. Takav način očitavanja sa senzorima visoke rezolucije stvara probleme. Pre ekspozicije se sve fotoćelije nabiju (charging) elektronima. odnosno napon fotoćelija.CCD ČIP CCD (eng. jer očitavanje desetak miliona podataka zahteva poprilično vreme i usporava rad aparata. zelena i plava. tako da je u tom području potrebno više informacija da bi dobili verniju reprodukciju boja. Najčešće su to tri osnovne boje: crvena. Charge Coupled Device) je specijalno izrađen silicijski čip čija je jedna površina osetljiva na svetlo. CCD čip . Podaci. Ta fotosenzitivna površina je zapravo mreža fotoćelija. a elektronika digitalnog fotoaparata te slike može očitati s CCD čipa u jednom prolazu. se očitavaju serijski ćeliju po ćeliju. Za vreme ekspozicije. To omogućava bolju kontrolu ulaska svetlosti u fotoaparat kao i brže stvaranje fotografija u jedinici vremena. Radi se o tome da je ljudsko oko najosetljivije na područje spektra u kojem su zelena i žuta boja. a kada se očita celi red prelazi se na novi. Nakon ekspozicije se meri napon svake pojedine ćelije. Zanimljivo je da su filteri izrađeni tako da je najzastupljenija zelena boja. kada svetlosne zrake osvetle senzor ti elektroni se zavisno o svetlosti rasporede po ćelijama. a naziva se „isprepletenim“ zato što elektronika digitalnog fotoaparata mora s CCD čipa najpre očitavati neparne retke. CCD čipovi postoje u dve verzije. Da bi se to vreme skratilo potrebna je visoka kvaliteta izrade i savršeno čisti elementarni silicij (što podiže cenu). Da bi dobili sliku u boji fotosenzitivna površina CCD-a je prekrivena filterima različitih boja.

pa se danas CMOS senzori koriste u DSLR aparatima i pružaju odličan kvalitet fotografija. kod CMOS čipa svaki fotoelement ima svoj konvertor elektrona u naboj. Proizvod broja kolona i broja redova predstavlja rezoluciju CMOS senzora. pojačavači i ostale neophodne komponente nalaze na odvojenoj štampanoj ploči na fotoaparatu. Slika 6. CMOS čip . Iz navedenog se može zaključiti da je CMOS senzor znatno kompleksniji i da je većina dodatne elektronike ugrađena u sam senzor. Sastoji se od redova (horizontalnih piksela) i kolona (vertikalnih piksela).CMOS ČIP CMOS (complementary metal oxide semiconductor). a pored toga poseduje i dodatne elemente poput pojačivača signala i redukcije šuma. To je poluprovodnički čip koji se sastoji od dvodimenzionalne matrice foto senzora tj. piksela. Za razliku od CCD senzora gde se naelektrisanje dobijeno konverzijom fotona prosleđuje na prenosni registar koji pretvara elektrone u naboj i prosleđuje AD (analogno-digitalni) konvertoru. Na CMOS čipu se nalazi i AD (analogno-digitalni) konvertor gde se naelektrisanje proizvedeno na svakom pikselu pretvara u digitalni signal. Razvoj CMOS senzora je u poslednjih 10-tak godina znatno napredovao. za razliku od CCD-a gde se AD konvertor.

razmaka među njima i sastava stakla. Objektivi . godine za optičarsku firmu Voigtländer. Slika 7. Postoje objektivi koji mogu da ispune samo određene zadatke. sportske događaje. U fotografiji postoji veliki broj raznih objektiva zato što fotografija ima veoma raznovrsnu primenu. To je razlog što postoji veliki broj objektiva koji su specijalizovani: za opšte potrebe. kako u pogledu oštrine. kao i mogućnosti da se sa svetlosno jakim objektivom snima i u slučajevima kada motivi snimanja nisu jako osvetljeni. Savršeni univerzalni objektiv ne postoji. vazduhoplovnu fotografiju itd. kontrasta. postizanja oštrine i velike svetlosne jačine. crtanja perspektive.Objektiv: Objektiv je osnovni deo svakog foto-aparata. Objektivi za fotografske potrebe su specijalno konstruisani optički sistemi koji imaju za cilj da na negativu. Zbog toga su savremeni objektivi redovno sastavljeni od više sočiva i grupa sočiva različitih oblika. tako i u pogledu ugla zahvatanja. reprodukovanje. makro i mikro fotografiju. Prvi objektiv namenjen za fotografiju je konstruisao matematičar iz Beča Josef Max Petzval 1840. ostvare kvalitetnu sliku. konstruisanih radi: korigovanja grešaka koje nastaju usled aberacija (fizičkih pojava koje se manifestuju u neoštrini slike i zakrivljenosti linija slike). a objektivi raznih osobina nalaze svoju primenu za određene fotografske zadatke. portrete. Od objektiva zavisi kvalitet slike. odnosno svetlosno osetljivom senzoru.

Ona.Blic: Blic je pomoćni izvor svetla u fotografiji i koristi se za nadopunjavanje postojećeg svetla. Sastoje se od manjeg tela koje je najčešće veličine šake. Kompaktni fotoaparati su manji. Prednosti ovakvih fotoaparata su njihova kompaktnost (mali su i lako prenosivi. a vrlo često dolazi do prejakog osvetljavanja. Ovakvi se fotoaparati ugrađuju i u mobilne telefone. Imaju jedan objektiv promjenjive fokusne dužine. no neki ipak nude neke mogućnosti kontrolisanja blica. Slika 8. Nedostaci su im. međutim. Ako ga i imaju njime se ne gleda kroz objektiv. Ovakvi fotoaparati najčešće nemaju optičko tražilo. sport. Njima se fotografiše tako da se na LCD ekranu (koji je na zadnjoj strani aparata) odredi kadar i jednostavnim pritiskom na okidač (koji je najčešće na vrhu aparata) snimi fotografija. portret. vrlo često uništi fotografiju jer je premala. Ne mogu im se menjati objektivi. Imaju ograničene mogudnosti za kreativno snimanje. ograničene su im mogućnosti za kreativno snimanje i najčešće pružaju malo mogudnosti za obradu fotografije jer nude pohranjivanje samo u JPEG formatu. Eksterni blic VRSTE FOTOAPARATA Dve su osnovne vrste fotoaparata koji se danas najčešće koriste – to su kompaktni fotoaparati i SLR fotoaparati. praktičniji i jednostavniji. određivanje modova snimanja (makro. preblizu objektiva i usmerena je direktno prema objektu snimanja (poništava sve senke pa objekti snimanja izgledaju „spljošteno“). naime. . već kroz poseban prozorčić. tzv. Blic koji je ugrađen u fotoaparat retko ćemo moći upotrebiti pametno. Njima se fotografiše gledajući kroz tražilo i u tražilu je vidljiv kadar koji „gleda“ objektiv. stanu u džep). mnogi. Zato se u ozbiljnoj fotografiji koriste eksterni blicevi. SLR aparati su veći i komplikovaniji. noćno snimanje) te podešavanja svetline fotografija. SLR aparati nude potpunu kontrolu u fotografisanju što znači da fotograf njima može postići upravo ono što želi fotografijom. Sastoje se od tela fotoaparata na koje se mogu stavljati različiti objektivi i eksterni blic. niska cena. pejzaž. zoom objektiv i najčešće ugrađen blic. najčešće su vrlo oštri ako se snima na otvorenom i rade izvrsne makro snimke (snimke izbliza).

Slika 9. DSLR .Nedostaci su im veća cena. težina opreme (može težiti i nekoliko kilograma ako koristimo kvalitetnije teleobjektive) i osjetljivost na vremenske prilike (vlaga i prašina) te na udarce. veličina (pogotovo ako imamo više objektiva i eksterni blic). Kompaktni fotoaparat Slika 10.

Kakav aparat kupiti. memorjskih kartica i ostalog vezanog uz digitalne fotoaparate. Za ljubitelje digitalnih fotoaparata najbolji su SLR fotoaparati s mnogo više opcija i s većom kvalitetom slike. prijatelje ili zabeležiti putovanja i godišnje odmore bez puno razmišljanja o podešavanjima aparata. Kupovina digitalnog fotoaparata nije jednostavna. Za razliku od klasičnih fotoaparata digitalni su bolji u mnogo čemu. Za takvu vrstu namene najbolji su kompaktni fotoaparati. koliko uopšte potrošiti? To nikako nisu jednostavne odluke i svakako zavise između ostalog o nameni fotoparata kojeg nabavljamo. sa koliko megapiksela. U najrašireniju skupinu spadaju korisnici koji nameravaju fotografisati porodicu.ZAKLJUČAK Pojava digitalnih fotoaparata značajna je za napredak razvoja tehnike i umetnosti. Razvoju digitalnih fotoaparata veoma su doprinele mnoge druge znamenitosti koje se bave proučavanjem objektiva. kolikim zumom. . Na primer na njih stane mnogo više fotografija nego na klasičnom fotoaparatu te se memorijska kartica nakon pražnjenja može ponovo koristiti i tako dalje.

klubputnika.com/2013/08/13/dslr-za-pocetnike/ http://www.org/servis/foto-uputstva/88-osnove-fotografije/3583-vrste-aparata http://www.pcberza.wordpress.LITERATURA http://beogradfoto.rs/forum/topic.rs/2013/01/19/sta-je-objektiv/ https://biserx.php?topid=5492&forid=14&katid=4 .