Visoka tehnika kola stukovnih studija u Zrenjaninu

Nastavni predmet:Primenjena elektronika

SEMINARSKI RAD

Digitalni fotoaparat

Predmetni nastavnik:
Dr Lazo Manojlovi

Student:Miroslav Marinkovi
Broj indeksa: IM 25/14-R

SADRAJ

UVOD
OSNOVNI ELEMENTI DIGITALNOG FOTOAPARATA
PRINCIP RADA DIGITALNOG FOTOAPARATA
PREDNOSTI DIGITALNIH FOTOAPARTA U ODNOSU NA ANALOGNE
FOTOAPARATE
CCD IP
CMOS IP
OBJEKTIV
BLIC
VRSTE FOTOAPARATA

UVOD
S vremenom fotografija je postala skoro neophodna potreba svakodnevnog ivota kultnog
oveka. Ona ljudima priinjava velika zadovoljstva kao dokument ivota. Svakog dana hiljade
ljudi nabavljaju fotoaparate i postaju foto-amateri, profesionalni fotografi i sl.
Nekada su se koristili fotoaparati koji su radili na principu fotografsog filma, tj.tanke
prozirne trake s fotoosjetljivim slojem. Prvi aparati koje je proizveo u svojoj kompaniji Kodak
su imali ugraen film, a nakon to bi se potroio film - celi fotoaparat bi se vraao u Kodak, a
oni bi film razvili, napravili pozitive i vratili aparat vlasniku zajedno s fotografijama i novom
rolnom filma.
Danas je to mnogo lake i jednostavnije jer imamo digitalne fotoaparate. Digitalna
fotografija, za razliku od klasine, ne koristi film ve sliku vidi preko elektronskog senzora
kao skup binarnih podataka. Osim snimanja fotografija, digitalni fotoaparati esto
omoguavaju snimanje videa i zvuka.

Slika 1.

Slika 2.

OSNOVNI ELEMENTI DIGITALNOG FOTOAPARATA

Osnovni elementi digitalnih fotoaparata su: objektiv, zatvara, fotosenzor, procesor slike,
ekran, trailo, memorijska kartica i kuite sa komandama.

Objektiv je veoma vaan element fotoaparata i od njega zavisi u najveoj meri krajnji

rezultat fotografije. Od objektiva zavisi koliko moemo veliki kadar da napravimo kao
i devijacije slike.
Zatvara je ureaj na aparatu koji proputa svetlo u tano odreenom vremenu. Na
taj nain se eksponira foto-elija, u tano odreenoj funkcionalnoj zavisnosti sa
koliinom svjetla tj. otvorom blende.
Foto-senzor moe biti COMS ili najee korieni CCD senzor. Foto-senzor je mali
silikonski ip koji se sastoji od hiljada, pa ak i miliona sitnih elemenata osetljivih na
svetlo. To su pikseli.
Procesor slui za obradu podataka koji se proslijreuju sa fotoelemenata. U njemu se
odvijaju sloeni matematiki procesi.
Memorijska kartica je zavrna karika. Na nju se upisuju podaci nakon obrade
fotografije u odreenom formatu.
Ekran osim za kadriranje slui i za pregledavanje nainjenih fotografija, a takoe i za
prikazivanje parametra u procesu podeavanja fotoaparata.
Trailo slui za odreivanje kadra, tj. obuhvata budue slike. U digitalne aparate
ugrauje se optiko trailo i mali LCD ekran.
Kuite objedinjuje sve elemente u jedinstvenu cjelinu, i sadri komande za upravljanje
samim aparatom.[5]

PRINCIP RADA DIGITALNIH FOTOAPARATA

Zahvaljujui ogledalu koje se nalazi iza objektiva u tijelu fotoaparata i pentaprizmi koja se
nalazi iznad ogledala kroz trailo je vidljiv kadar koji e se kroz objektiv zabiljeiti na film ili
na svjetlosni senzor. Pri okidanju fotografije ogledalo se podie i proputa svjetlo iz objektiva
do filma ili senzora. Dakle, svjetlo prolazi kroz objektiv i lomi se na odreeni nain da bi se
dobila otra slika. U objektivu blenda (pomini otvor) kontrolira koliinu i ugao svijetla koja
e doi do filma ili senzora. Kad je blenda pritvorena prolazi manje svjetla u otrijem uglu, a
kad je otvorena prolazi vie svjetla u ne toliko otrom uglu. Zato je blendom mogue
kontrolirati koliinu otrine na fotografiji. Prije osvjetljavanja filma ili senzora zatvara se
otvara na kratko vrijeme koje se mjeri najee u dijelovima sekunde (1/125, 1/250, 1/500)
ili pri duim ekspozicijama i u desetinama sekunde ili u sekundama. Zatvara se nalazi tik
ispred filma ili senzora.

Slika 4. Princip rada digitalnog fotoaparata

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Objektiv
Ogledalo
Zatvara
Fotoosetljivi senzor
Autofokus
Sabirna elija
Pentaprizma
Trailo

PREDNOSTI DIGITALNIH
FOTOAPARATE

FOTOAPARTA

ODNOSU

NA

ANALOGNE

ne troe film,
aparati na standardne baterije obino mogu koristiti i punjive aku-baterije, a
specijalne baterije su uvek punjive,
snimak se odmah vidi (nije potrebno razvijanje) i po potrebi moe se ponoviti,
nema opasnosti da se snimak ogrebe ili prekrije takicama praine,
na memorijsku karticu se mogu snimati stotine, a ne desetine snimaka,
memorijska kartica se nakon pohrane snimka na raunar ili optiki disk brie i koristi
ponovo,
cena digitalnog snimka je zanemarljiva, pa moemo snimiti masu snimaka i izabrati
najuspelije,
snimci se mogu pregledavati u velikom formatu (na PC-u ili TV-ekranu) bez usluga
fotografa,
snimci se mogu retuitati, montirati i dr. na raunaru neusporedivo efikasnije nego u
klasinoj tehnologiji,

CCD IP
CCD (eng. Charge Coupled Device) je specijalno izraen silicijski ip ija je jedna povrina
osetljiva na svetlo. Ta fotosenzitivna povrina je zapravo mrea fotoelija. Pre ekspozicije se
sve fotoelije nabiju (charging) elektronima. Za vreme ekspozicije, kada svetlosne zrake
osvetle senzor ti elektroni se zavisno o svetlosti rasporede po elijama. Nakon ekspozicije se
meri napon svake pojedine elije. Da bi dobili sliku u boji fotosenzitivna povrina CCD-a je
prekrivena filterima razliitih boja. Najee su to tri osnovne boje: crvena, zelena i plava.
Zanimljivo je da su filteri izraeni tako da je najzastupljenija zelena boja. Radi se o tome da je
ljudsko oko najosetljivije na podruje spektra u kojem su zelena i uta boja, tako da je u tom
podruju potrebno vie informacija da bi dobili verniju reprodukciju boja. Podaci, odnosno
napon fotoelija, se oitavaju serijski eliju po eliju, a kada se oita celi red prelazi se na novi.
Takav nain oitavanja sa senzorima visoke rezolucije stvara probleme, jer oitavanje desetak
miliona podataka zahteva poprilino vreme i usporava rad aparata. Da bi se to vreme skratilo
potrebna je visoka kvaliteta izrade i savreno isti elementarni silicij (to podie cenu).
CCD ipovi postoje u dve verzije.
Isprepleteni nudi veliku osetljivost na svetlinu, a naziva se isprepletenim zato to
elektronika digitalnog fotoaparata mora s CCD ipa najpre oitavati neparne retke, a potom
parne. Postupak oitavanja slike s takvog CCD ipa traje due nego kod druge verzije. CCD
ip s progresivnim skeniranjem moe snimiti vei broj slika u jednoj sekundi, a elektronika
digitalnog fotoaparata te slike moe oitati s CCD ipa u jednom prolazu. To omoguava
bolju kontrolu ulaska svetlosti u fotoaparat kao i bre stvaranje fotografija u jedinici
vremena.

Slika 5. CCD ip

CMOS IP
CMOS (complementary metal oxide semiconductor). To je poluprovodniki ip koji se sastoji
od dvodimenzionalne matrice foto senzora tj. piksela. Sastoji se od redova (horizontalnih
piksela) i kolona (vertikalnih piksela). Proizvod broja kolona i broja redova predstavlja
rezoluciju CMOS senzora. Za razliku od CCD senzora gde se naelektrisanje dobijeno
konverzijom fotona prosleuje na prenosni registar koji pretvara elektrone u naboj i
prosleuje AD (analogno-digitalni) konvertoru, kod CMOS ipa svaki fotoelement ima svoj
konvertor elektrona u naboj, a pored toga poseduje i dodatne elemente poput pojaivaa
signala i redukcije uma. Na CMOS ipu se nalazi i AD (analogno-digitalni) konvertor gde se
naelektrisanje proizvedeno na svakom pikselu pretvara u digitalni signal. Iz navedenog se
moe zakljuiti da je CMOS senzor znatno kompleksniji i da je veina dodatne elektronike
ugraena u sam senzor, za razliku od CCD-a gde se AD konvertor, pojaavai i ostale
neophodne komponente nalaze na odvojenoj tampanoj ploi na fotoaparatu. Razvoj CMOS
senzora je u poslednjih 10-tak godina znatno napredovao, pa se danas CMOS senzori koriste
u DSLR aparatima i pruaju odlian kvalitet fotografija.

Slika 6. CMOS ip

Objektiv:
Objektiv je osnovni deo svakog foto-aparata. Od objektiva zavisi kvalitet slike, kako u
pogledu otrine, tako i u pogledu ugla zahvatanja, crtanja perspektive, kontrasta, kao i
mogunosti da se sa svetlosno jakim objektivom snima i u sluajevima kada motivi snimanja
nisu jako osvetljeni.
Objektivi za fotografske potrebe su specijalno konstruisani optiki sistemi koji imaju za cilj
da na negativu, odnosno svetlosno osetljivom senzoru, ostvare kvalitetnu sliku.
Zbog toga su savremeni objektivi redovno sastavljeni od vie soiva i grupa soiva razliitih
oblika, razmaka meu njima i sastava stakla, konstruisanih radi: korigovanja greaka koje
nastaju usled aberacija (fizikih pojava koje se manifestuju u neotrini slike i zakrivljenosti
linija slike), postizanja otrine i velike svetlosne jaine.
U fotografiji postoji veliki broj raznih objektiva zato to fotografija ima veoma raznovrsnu
primenu, a objektivi raznih osobina nalaze svoju primenu za odreene fotografske zadatke.
Savreni univerzalni objektiv ne postoji.
Postoje objektivi koji mogu da ispune samo odreene zadatke. To je razlog to postoji veliki
broj objektiva koji su specijalizovani: za opte potrebe, reprodukovanje, portrete, sportske
dogaaje, makro i mikro fotografiju, vazduhoplovnu fotografiju itd.
Prvi objektiv namenjen za fotografiju je konstruisao matematiar iz Bea Josef Max
Petzval 1840. godine za optiarsku firmu Voigtlnder.

Slika 7. Objektivi

Blic:
Blic je pomoni izvor svetla u fotografiji i koristi se za nadopunjavanje postojeeg svetla.
Blic koji je ugraen u fotoaparat retko emo moi upotrebiti pametno. Ona, naime, vrlo esto
uniti fotografiju jer je premala, preblizu objektiva i usmerena je direktno prema objektu
snimanja (ponitava sve senke pa objekti snimanja izgledaju spljoteno), a vrlo esto dolazi
do prejakog osvetljavanja.
Zato se u ozbiljnoj fotografiji koriste eksterni blicevi.

Slika 8. Eksterni blic

VRSTE FOTOAPARATA
Dve su osnovne vrste fotoaparata koji se danas najee koriste to su kompaktni fotoaparati
i SLR fotoaparati.
Kompaktni fotoaparati su manji, praktiniji i jednostavniji. Sastoje se od manjeg tela koje je
najee veliine ake. Imaju jedan objektiv promjenjive fokusne duine, tzv. zoom objektiv i
najee ugraen blic. Njima se fotografie tako da se na LCD ekranu (koji je na zadnjoj strani
aparata) odredi kadar i jednostavnim pritiskom na okida (koji je najee na vrhu aparata)
snimi fotografija. Ovakvi fotoaparati najee nemaju optiko trailo. Ako ga i imaju njime se
ne gleda kroz objektiv, ve kroz poseban prozori. Imaju ograniene mogudnosti za kreativno
snimanje, no neki ipak nude neke mogunosti kontrolisanja blica, odreivanje modova
snimanja (makro, sport, pejza, portret, nono snimanje) te podeavanja svetline fotografija.
Ovakvi se fotoaparati ugrauju i u mobilne telefone.
Prednosti ovakvih fotoaparata su njihova kompaktnost (mali su i lako prenosivi, stanu u dep),
niska cena, najee su vrlo otri ako se snima na otvorenom i rade izvrsne makro snimke
(snimke izbliza). Nedostaci su im, meutim, mnogi. Ne mogu im se menjati objektivi,
ograniene su im mogunosti za kreativno snimanje i najee pruaju malo mogudnosti za
obradu fotografije jer nude pohranjivanje samo u JPEG formatu.
SLR aparati su vei i komplikovaniji. Sastoje se od tela fotoaparata na koje se mogu stavljati
razliiti objektivi i eksterni blic. Njima se fotografie gledajui kroz trailo i u trailu je vidljiv
kadar koji gleda objektiv. SLR aparati nude potpunu kontrolu u fotografisanju to znai da
fotograf njima moe postii upravo ono to eli fotografijom.

Nedostaci su im vea cena, veliina (pogotovo ako imamo vie objektiva i eksterni blic), teina
opreme (moe teiti i nekoliko kilograma ako koristimo kvalitetnije teleobjektive) i osjetljivost
na vremenske prilike (vlaga i praina) te na udarce.

Slika 9. Kompaktni fotoaparat

Slika 10. DSLR

ZAKLJUAK
Pojava digitalnih fotoaparata znaajna je za napredak razvoja tehnike i umetnosti.
Za razliku od klasinih fotoaparata digitalni su bolji u mnogo emu.
Na primer na njih stane mnogo vie fotografija nego na klasinom fotoaparatu te se
memorijska kartica nakon pranjenja moe ponovo koristiti i tako dalje.
Kupovina digitalnog fotoaparata nije jednostavna. Kakav aparat kupiti, sa koliko megapiksela,
kolikim zumom, koliko uopte potroiti?
To nikako nisu jednostavne odluke i svakako zavise izmeu ostalog o nameni fotoparata kojeg
nabavljamo.
U najraireniju skupinu spadaju korisnici koji nameravaju fotografisati porodicu, prijatelje ili
zabeleiti putovanja i godinje odmore bez puno razmiljanja o podeavanjima aparata.
Za takvu vrstu namene najbolji su kompaktni fotoaparati.
Za ljubitelje digitalnih fotoaparata najbolji su SLR fotoaparati s mnogo vie opcija i s veom
kvalitetom slike. Razvoju digitalnih fotoaparata veoma su doprinele mnoge druge
znamenitosti koje se bave prouavanjem objektiva, memorjskih kartica i ostalog vezanog uz
digitalne fotoaparate.

LITERATURA
http://beogradfoto.rs/2013/01/19/sta-je-objektiv/
https://biserx.wordpress.com/2013/08/13/dslr-za-pocetnike/
http://www.klubputnika.org/servis/foto-uputstva/88-osnove-fotografije/3583-vrste-aparata
http://www.pcberza.rs/forum/topic.php?topid=5492&forid=14&katid=4