Singl i dabl sistem za beleženje slike i zvuka

Singl sistem

Kako se filmska traka kroz kameru i projektor kreće skokovito, a ne u kontinuitet kao zvuk, postavlja se
pitanje kako snimiti kontinualni zvuk na filmsku traku? Rešenje je u sistemu rolnica koje stabilizuju
kretanje trake pre ili posle njenog eksponiranja, pa se zvuk optički ili magnetno beleži na izmeštenom
mestu na traci. Ovaj razmak, između beleženja slike i zvuka na filmskoj traci od 35 mm iznosio je 20
fotograma. Kod 16 mm trake zvuk se optički snimao nakon mesta eksponiranja, a magnetni se mogao
snimati 28 fotograma pre mesta eksponiranja. Iako je fizički izmešteno mesto beleženja zvuka u odnosu
na sliku, to ne znači da je zvuk u asinhronitetu. Projektori koji su omogućavali reprodukciju ovakvog
načina zapisa su tako dizajnirani da je na njima na isti način bio razmak gde se očitava zvuk, i projektuje
slika. Problem se javlja u montaži, jer ona nije bila moguća. Nije bilo moguće rezati i sliku i zvuk, pa se
ovaj način snimanja za složene strukture napustio. Danas se eventualno koristi kao reperni zvuk za
potrebe jednostavnijih snimanja, poput reportaža ili nekih informativnih sadržaja. Ovakav način
snimanja se naziva ​single sistem. Dakle podrazumeva se da se na isti nosač, u ovom slučaju filmsku
traku, beleže i slika i zvuk.

Kao najnapredniji analogni i digitalni format za potrebe singl snimanja, se koristio ​Betacam SP​ tape.
U profesionalnoj upotrebi na traku ovog formata se moglo zabeležiti oko 38 min materijala.

Traka sa obe ivice imala dva uzana traga i jedan veći unutrašnji.

Na unutrašnji trag se transferzalno (poprečno) beležio analogni video signal uz pomoć sistema sa
rotacionim glavama. Sistem sa rotacionim glavama je podrazumevao bubanj koji nosi glave koje rotiraju
jako velikom brzinom, pa je zbog toga brzina zapisa informacija vrlo velika. Bubanj rotira, i kada napravi
jednu rotaciju zapisuje dve nekakve informacije. Traka stoji u kaseti, mehanički se odmotava i izvlači, a
zatim se veći deo trake mota oko glave, i onda se traka pokreće. Glave stoje pod nekim azimutom (od
najčešće 15​O​), pa pri brzim rotacijama beleže informacije transferzalno. Pojavljuju se kosi tragovi na

1
traci. Ovo je bio složen video signal sa luminentnim i hrominentnim informacijama. Takođe je mogao da
ima i informacije o Time Code-u ukoliko se koristila AFM.

Na jednom ivičnom uglu beleže se longitudinalno audio informacije i to na dva kanala (na slici AUDIO
CH2 i AUDIO CH1). Na drugoj ivici trake se sa spoljašne strane takođe longitudinalno beležio Control
Track, a sa unutrašnje Time Code.

Traka se kretala brzinom od 118,6 mm/s, što je dovoljna brzina pri beleženju video signala, s' obzirom da
se snimao pod uglom. Međutim, kako se zvuk beležio longitudinalno, ova brzina je ograničavala gornju
graničnu frekvenciju na svega 12 - 14 kHz. Odnos S/N je bio u najboljem slučaju oko 60 dB.

Kasnije je upotrebom AFM (amplitudno frekvencijske modulacije) bilo omogućeno da se audio signal
beleži transferzalno, pa je gornja granična frekvencija iznosila preko 20 kHz. Sistem koji je očitavao ovaj
zapis imaju Hi-Fi uređaji, a svakako je zvuk beležen istovremeno i longitudinalno. U postpuku linearne
montaže moguće je bilo montirati samo longitudinalan zapis zvuka. Na traci je pored longitudinalnog
time coda, sada mogao da se zabeleži i ​vertikalni time code (imao je više bita od LTC), koji se beležio u
intervalima nailska signala vertikalne sinhornizacije između TV slika.

Postojale su tri varijante uređaja za očitavanje i reprodukciju Betacamp SP traka:

- UVW ili Industrijska Beta, koja nije imala AFM čitače

- PVW, poluprofesionalna serija koja je uključivala neke uređaje sa AFM čitačima i
- BVW, uređaji namenjeni za ​broadcast​, imali su obavezne AFM čitače. Imali su i četiri ulaza i izlaza.

Dabl sistem

Dabl sistem za snimanje zvuka podrazumeva dva nezavisna snimača za sliku i zvuk. Prednosti ovog
načina snimanja audioviziuelnog materijala je u kontroli i kvalitetu pri snimanju složenih struktura, te se
ovaj sistem pojavljuje i razvija za potrebe snimanja filma.

Za razliku od singl sistema, ovde je omogućena odvojena montaža slike i zvuka. To usložnjava samu
postprodukciju.

Osnovni problem koji se javlja kod dabl sistema za beleženje zvuka jeste sinhronizacija slike i zvuka.
Drugi problem se javlja prilikom reprodukcije slike različitom brzinom od one kojom je snimana. Primer
za to je kada se filmski meterijal, prebačen na televizijski format, emituje na televiziji. Razlika od jednog
frejma iznosi 4 %, pa se toliko brže i kreće film, i za toliko kraće traje. Međutim snimljeni zvuk nije u
sinhornitetu sa takvom slikom, pa ih je potrebno uskladiti, odnosno reprodukovati i sliku i zvuk onom
brzinom kojom je snimano.