UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU

FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI

KATEDRA ZA TEORIJU I ISTORIJU

SLAVKO VORKAPIĆ

16.APRIL 2020
dr Nevena Daković, red. prof.
dr Aleksandra Milovanović, vanr. prof.
• Slavko Vorkapić (1894 –1976) reditelj, teoretičar, pedagog (Amerika, Jugoslavija),
vizuelni umetnik i specijalista za montažne efekte. Studirao je slikarstvo u Beogradu;
Budimpešti i Parizu, a u Ameriku je emigrirao 1920. godine, te se u njegovom radu
prelamaju dva nasleđa - evropsko i američko.

• Režirao je eksperimentalne filmove (“trajanja, harmonije, kontrasta, proporcije,

ritma, vizuelno-dinamične organizacije“ (“Ka pravom filmu“)), dokumentarne
filmove, reklame i igrani film “Hanka“ (1955).
• U Paramauntu je tokom tridesetih i četrdesetih godina bio šef sektora montaže –
kreirao je specijalne efekte i montažne sekvence u holivudskim filmovima
(“Gospodin Smit u Senatu“ (1939), “Upoznajte Džona Doa“ (1941) i sl).
• Kino klub “Vorky Team“ nezavisni filmski centar iz Rume, Vorkapićevog rodnog
mesta, prezentuje njegov rad i ideje (radionice, tribine, publikacije, produkcija
filmova). 120 godina od rođenja Slavka Vorkapića 17. marta 2014. obeležili su
Međunarodnim festivalom “Mister Vorky” i do danas ga organizuju svake godine.
• U Parizu, Vorkapić je delio dom sa Boškom Tokinom koji u to vreme objavljuje prvi
srpski tekst teorije filma „Pokušaj jedne kinematografske estetike“, nastao usled
fascinacije filmom, pod uticajem francuske i italijanske avangarde, kao i drugih ideja
koje odgovaraju duhu tog vremena. Mnoga pisma i tekstovi svedoče o
dugogodišnjem prijateljstvu Tokina i Vorkapića.

• TOKIN: “U Francuskoj, neko smo vreme bili smešteni zajedno. (...) Vorkapić je
hteo da njegove slike budu emanacija proživljenog. On je želeo da mu slike
budu intenzivne, da daju život. (...) Jedno je sigurno: da Vorkapić ume da crta
kao retko ko, da snažno komponuje. (...) Rad na filmu, u kome želi da unese i
nove osnove, i umetničke izraze, i slikarski rad dopunjavaju se“.

• Svoje oglede o filmu, koje je predavao i delimično objavljivao, Slavko Vorkapić

nikada nije sistematski izložio kao deo “rane američke teorije filma“ (V. Petrić), već
su oni postali dostupni kroz zbornike koji su kasnije objavljivani (videti u literaturi).

• Uporedite sa Hugo Minsterberg, Fotodrama,psihološka studija -

podudarnosti između izražajnih mehanizama filma i mentalnih
operacija ljudske svesti.
• Film shvata kao autohtoni mediji, a specifičnost njegove percepcije tumači sa stanovišta
GEŠTALT PSIHOLOGIJE – U ODNOSU POKRET / KINESIS. Ideje razrađuje na osnovu
prakse (svoje i drugih autora), predavanja (baziranih na iskustvu) i teorijskih opisa.

• “Kretanje? Zašto ova reč izražava sam život? Nema čestice materije niti elektrona u
celom svemiru koji miruju i najmanji delić sekunde, i ne ispisuju neku liniju kretanja
u prostoru. (...) Pokret će vam pomoći da od svojih slika napravite film. Pokreti će
vam omogućiti da u slike unesete emocije i da uzbudite publiku.(...) Ali, ako pitate:
čemu toliki naglasak na pokret, mogu da odgovorim: svaka umetnost, zahteva neku
vrstu naglašavanja. (...) Element ove umetnosti kojim se takav naglasak najlakše i
najprirodnije može postići jeste: pokret.“ (“Pokret u filmu“)

• Izvor umetničke forme krije se u mogućnostima filmskog medija da izazove širok raspon
implicitnih muskularnih reakcija: kinestetičnost, organizacija stvarnih pokreta u vizuelnu
melodiju kretanja na ekranu.

• "Kinestetička vrednost leži u organizaciji kretanja i istovremenom kreiranju

značenja... Ekstenzija plesa, u smislu organizacije prirodnih pokreta, koreografije
prirodnih pokreta – to bi trebalo da bude umetnost filma...” (S. Vorkapić)
• VORKAPIZAM - postulati Vorkapićeve teorije: Vizuelna struktura filma zasnovana je
na principima kretanja, koreografiji prirodnog kretanja i kinestetičkoj organizaciji
pokretnih slika. Analizira se suština kinestetičkog efekta koji film treba da ostvari:
geometriji i orkestraciji prirodnih pokreta, pokretu i simulaciji, redondantnosti i repeticiji
pokreta na različitim nivoima.
• Film je umetnost pokreta i otvoren je jedan nov svet za istraživanje - svet
kretanja. “Srebrni ekran je samo ravna površina, a umetnost igra svetlosti i senki
na njoj“ (“Pokret u filmu“).

• SLIKE U POKRETU, POKRET U SLICI, elementi istraživanja:

• Kretanje u filmu
• Principi indukovanog kretanja
• Vizuelna priroda filmskog medija: zakoni vizuelne percepcije
• Fi (phi) fenomen: perceptivni fenomen, stvaranje iluziju kretanja
• Bipolarna organizacija: aktivna snaga pažnje usmerene van kadra
• Geštalt zakon ”dobrog kontinuiteta”: kretanje između kadrova
• Filmsko kretanje i geometrijska jednostavnost
• Sinematičnost: neka načela prave kinematografije
• Film kao umetnost
• Film kao stvaralačko sredstvo
• Psihološke osnove prave kinematografije
• Može li film biti umetnost svoje vrste?
• KA PRAVOM FILMU: “Trebalo bi da film, pre svega bude umetnost pokreta, i to
izražajnih pokreta, i šta god da se u njemu saopšti, mora se saopštiti na kinematski
način – ukoliko, naravno želi da zasluži naziv umetničkog dela.“ (“Film kao umetnost“)

• KINESTEZIJA, prividno kretanje ili fi-fenomen: izvesne fenomene naš perceptivni

mehanizam tumači kao kretanje, a da vidnog pokreta stvarno i nema. “Ovo se može
veoma živo demonstrirati ako se kratki kadrovi — otprilike po desetak kvadrata — brzo
naizmenično prikazuju. U izvesnim slučajevima doživljava se jasna transformacija
jednog oblika u drugi.“ (“Film kao stvaralačko sredstvo“)

• KINESTETIČNOST, vizuelno-dinamičko delovanje pokretnih slika: gledalac uprkos

činjenici da se u bioskopu nalazi u stanju mirovanja, ima doživljaj pokreta. Ostvaruje
se: posebnom organizacijom pokretnih slika (montažom), smenjivanjem oblika,
svetlosti, senki, boja, linija (kompozicija kadra, pokretna kamera i optički efekti).

• “Kinestetika kinematografske umetnosti (…) u igri gradacijama u intenzitetu

unutrašnjih poleta i padanja, sudara i okreta, lebdenja i trenutnih mirovanja,
doživimo, tako reći u našem telu, jednu kinestetičku melodiju i orkestraciju, jedan
novi estetski doživljaj. Za estetiku autohtone filmske umetnosti ovo je prvi, bitni,
čulni stepen filmskog stvaranja, za koji je potrebna – stvaraocu kao i gledaocu –
jedna razvijena specifična osećajnost.“ (S. Vorkapić)
• KINESTETIČKA ORGANIZACIJA POKRETA (njihova vizuelna “koreografija“) ili
kinestezija jeste vizuelno dinamički principe filmske strukture i jedan od
elemenata gledaočevog doživljaja filma. To je specifična čulna senzacija
jedinstvenog fenomena kretanja (unutrašnjeg čulnog kretanja) kojoj Vorkapić
pruža prošireno tumačenje: u filmu kinestezija, kinestetička reakcija ili
organizacija predstavlja psihomotornu reakciju našeg tela na sve vrste
percipiranih pokreta na ekranu (kamere, objekata, ljudi).

• Veće promene (total / krupni plan, vice versa), optički “šokovi“, fi-efekat,
naglašeniji pokreti – snažnija je reakcija. “Mi reagujemo telesno,
kinestezijski, na svaku vizuelnu promenu. Obično, što je veća promena tim
je jača reakcija.“ (“Ka pravom filmu“)

• Vorkapić navodi da kinestezija u filmu nastaje: pokretnim sadržajem u statičnom

kadru; statičnim dešavanjem u kadru sa pokretnom kamerom; sadejstvom
pokretnih sadržaja i pokretne kamere; montažom koja specifičnom organizacijom
kadrova gledaocu omogućava “da čitavim svojim telom, a ne samo očima, oseti
jedinstvenu kinestetičku harmoniju i orkestraciju (...) i film kao umetnost“. (“Može
li film biti umetnost svoje vrste?“)
• Film oslobađa deliće vidljive dinamičke energije i daje im dublje značenje
"združivanjem elemenata sa vizuelno-dinamičkim smislom koje
STVARALAČKA MONTAŽA povezuje u nove, žive celine" ("Ka pravom
filmu”).

• Vorkapić je filmski prostor i vreme shvatao koreografski, kao graciozni balet:

“Filmska umetnost je najbliža simfoniji, koja se temelji na ritmu kao
vrhunskom pokretu. Najprirodnija analogija sa drugim umetnostima odnosi se
na ples“.

• “Ako se ovaj princip vizuelno-dinamičke organizacije usvoji kao osnovni

zakon filmske estetike, kao najelementarnije, najprostije ali neophodno,
jezgro za stvaranje – kao i za kritičko ocenjivanje – dela filmske umetnosti,
onda imamo jedan nukleus oko koga mogu skladno da se kristalizuju sva
druga senzorna, emotivna, i intelektualna proširivanja i obogaćenja, koja
zajedno mogu da proizvedu jedan pun umetnički doživljaj jedne nove –
filmske – vrste.“ (S. Vorkapić)
• Vorkapich montage sequence – izraz koji je evoluirao unutar holivudske produkcije, od
montažnog postupka do neuhvatljivog simbola.

• “Vašingtonska razglednica“ : “Gospodin Smit u Senatu“ (“Mr. Smith Goes to Washington“,

1939, Frank Capra)

• “Inicijalno značenjsko čvorište je montažna sekvenca, Vašingtonska razglednica iz filma

Gospodin Smit u Senatu, koja opisuje prvi susret naivnog provincijalca, pravovernika
gospodina Smita sa Vašingtonom i njegovim znamenitostima. Spomenici i zdanja Bele
kuće, zgrade Vrhovnog suda ili groblja Arlington ambivalentni su znaci amerikanizma i
demokratske tradicije ali i večno političkom korupcijom ugrožene prestonice i nacije.“ (N.
Daković, 2014, 114).

• Kaprini filmovi i Vorkapićeve sekvence – satkani su od sveameričkih vrednosti, figura

običnih ljudi, istorijskih likova, mita demokratije. To je formula narativnih elemenata koja
se nalazi i u biografijama autora filma, evropskih emigranata − Frenka Kapre i Slavka
Vorkapića (N. Daković 2014).
• VIZUELNO RITMOVANJE: Dimanično smenjivanje kadrova po nekom muzičkom ritmu.
• Uzimajući za svoje filmove, kao osnovu muziku velikih kompozitora: Vagnera u filmu
"Šuma šumori” i Mendelsona u filmu "Fingalova pećina”, Vorkapić nije išao prostom
linijom vizuelne ilustracije muzike, već je težio da, jedinstvenom vizuelnog i
muzičkog, stvori novu, kvalitativnu i umetničku celinu. (...) Nadgradnje koja sa
svojom muzičkom podlogom čini novo jedinstvo koje zaista možemo nazvati
"vizuelnom muzikom" ili, u širem smislu, "vizuelnom poezijom". (V. Petrić “Vizueln
muzika u filmovima Slavka Vorkapića“)

• Život i smrt holivudskog statiste (The Life and Death of 9413, A Hollywood Extra, 1928)
https://www.youtube.com/watch?v=xnAEHFhxuQI
• Fingalova pećina (Fingal’s Cave, sa Johnom Hoffmanom, 1940)
https://www.youtube.com/watch?v=BXHKj_8Ukes
• Šuma šumori (Forest Murmurs, 1941)
https://www.youtube.com/watch?v=sZXDa17TDqo
• The Furies 1934
https://www.youtube.com/watch?v=BHLMrbrAIiU
• Predavanja na 16mm filmu:
Slavko Vorkapich Collection
The School of Cinematic Arts
Hugh M. Hefner Moving Image Archive

• VORKAPICH LECTURE on 16mm film 1969 Part 1

https://vimeo.com/81027385

• VORKAPICH LECTURE on 16mm film 1969 Part 2

https://vimeo.com/81031472
 Literatura:

 Na sledecem sajtu naćićete sve tekstove iz časopisa Filmske sveske

http://filmskesveske.mi.sanu.ac.rs/
 LEKSIKON FILMSKIH TEORETIČARA
http://filmskesveske.mi.sanu.ac.rs/leksikon.jsp
 Nevena Daković, SAGA O BELOJ KUĆI, u knjizi Studije filma: ogledi o filmskim tekstovima sećanja. Beograd: FDU, str. 113-131.

 Slavko Vorkapić, VIZUELNA PRIRODA FILMA“, priredio M. Babac, Beograd: Clio, 1994.
 Slavko Vorkapić, O PRAVOM FILMU, priredio M. Babac, Beograd: FDU, 1998.
 Slavko Vorkapić, KA PRAVOM FILMU, u knjizi ““iz zbornika dr Dušan Stojanović (ur.). Teorija filma. Beograd: Nolit, 1978, str. 310-317.
 Slavko Vorkapić, POKRET U FILMU (1926)
http://filmskesveske.mi.sanu.ac.rs/PaperElibFDU.jsp?journal=filmske-sveske&issue=1980_12_4&br=2
 Slavko Vorkapić, PLES I FILM
http://filmskesveske.mi.sanu.ac.rs/PaperElibFDU.jsp?journal=filmske-sveske&issue=1969_2_6&br=7
 Slavko Vorkapić, MOŽE LI FILM BITI UMETNOST SVOJE VRSTE?
http://filmskesveske.mi.sanu.ac.rs/PaperElibFDU.jsp?journal=filmske-sveske&issue=1976_8_4&br=3
 Slavko Vorkapić, POKRET I KINEMATOGRAFSKA UMETNOST (1926)
http://filmskesveske.mi.sanu.ac.rs/PaperElibFDU.jsp?journal=filmske-sveske&issue=1980_12_4&br=4
 Slavko Vorkapić, FILM KAO UMETNOST (1926)
http://filmskesveske.mi.sanu.ac.rs/PaperElibFDU.jsp?journal=filmske-sveske&issue=1980_12_4&br=3