ITALIJANSKI NEOREALIZAM

*prvog asa predavao Film noar (film noar prie o marginalcima sa jako vrstom
dramaturgijom)
Umberto D Vitorio De Sika
udo u !ilanu " Vitorio De Sika
Vitorio De Sika# reditelj i scenarista e$are %avatini
&ojam o$naava novi reali$am' &eriod posle drugog svetskog rata# i$me(u )*+, )*,-
godine' U .irem smislu ima nekoliko filmova pre koji nagove.tavaju ovaj pravac# koji se gasi
pedeset i neke' /talijanski neoreali$am je pokret koji pove$uje veri$am" direktan pristup
stvarnosti# istinitost i realistike melodrame' (naturali$am o$naava grubo predstavljanje
stvarnosti)'
Dolaskom !usolinija na vlast# sprovedena je cen$ura koja velia fa.istike vrednosti# a sve
drugo se ili $abranjuje ili dopu.ta da se 0provue1' 2e3anje od stvarnosti eskapi$am
takve varijante su bile do$voljene'
Vrsta eskapi$ma su filmovi 0beli4 telefona1 " salonske melodrama# po$nate jo. i$ danske
kinematografije'
05aligrafi1 " reditelji ve.tog $anata# kojima produkcija name6e adaptacije literarni4 dela' 7eki
od ovi4 reditelja su se prikljuili neoreali$mu ()*+8') 9enato 5astelani# 9oberto :atuada'''
Dominirali su apologeti fa.i$ma; <lesandro 2la$eti# 5armine =alone ve.ti reditelji koji su
radili po narud3bini'
>a neoreali$am $naajna je pojava dva filmska asopisa 0inema1 i 02janko e nero1' >a nji4
su kao kritiari radili ljudi koji su posle rata re3irali' ?ni su $amerali 0kaligrafima1 .to rade
takve filmove# podr3avali su dokumentari$am !ikelan(elo <ntonioni# @u$epe De Santis'''
Aedan od $naajniji4 dokumentarista bio je De 9obertis# film 0:judi na dnu1' U ovom filmu
asistent mu je bio 9oberto 9oselini# a film je o 3ivotu mornara u podmornicama'
Vitorio !usolini (sin) kao ljubitelj filma# anga3ovao se $a osnivanje filmske .kole )*8, godine i
)*8B'$a osnivanje filmskog grada Cine6ita'
U toku rata rade nekoliko reditelja koji su pretee neoreali$ma;
)' :ukino Viskonti # 1942. film Opsesija (kod nas preveden kao 0Demonski ljubavnici1)'
9a(en je na osnovu romana 0&o.tar uvek $voni dva put1# amerikog pisca crne serije
D3ejmsa 5eja' Viskonti je prebacio temu i likove u savremenu /taliju' :ukino Viskonti je bio
asistent 9enoaru# uio je od njega# 9enoar mu je predlo3io da ekrani$uje 0&o.tara'''1
D' 1942. <'2la$eti radi ei!i "#!a"a $ #%la&ima ' e$are %avatini je dao ideju $a ovaj
film'
8' 194'. (i#!i# )e Si"a )e&a *le+aj$# scenarista %avatini' &re rata bio popularan
glumac# igrao u salonskim dramama# pre 0Deca gledaju1 je i re3irao filmove tog 3anra# susret
sa %avatinijem ga je promenio'
,e-a!e .a/ai0i scenarista# kljuno ime neoreali$ma# radio filmove o malom oveku $a
malog oveka# sa Sikom uradio DD filma# Veljko 2ulaji snimio jedan film po njegovom
scenariju 09at1
?va tri filma su nagove.taji neoreali$ma'
1
/talijanski neoreali$am# francuski crni film i ameriki film noar# javljaju se istovremeno' /maju
sline tendencije koje se ra$liito manifestuju# u $avisnosti od mentaliteta'
)*+8'godine /talija je kapitullirala# )*+,' amerika okupacija' &osle ova dva poni3enja dola$i
do ra$voja neoreali$ma ra$ru.eni gradovi# siroma.tvo# ne$aposlenost''''
U periodu od )*+, do )*,-' godine naj$naajniji reditelji su :ukino Viskonti# Vitorio De Sika#
9oberto 9oselini i scenarista e$are %avatini'
R#%e!# R#seli0i
)*+,' Rim, otvoren grad " 9oselini' 5amere su i$a.le na ulice# radi autentinosti radili su
natur.ici' <na !anjani# koja je igrala glavnu ulogu u ovom filmu# prilagodila je stil glume
dokumentaristikom stilu
)*+E' Paiza ($emlja) # omnibus
)*+B' Nemaka nulte godine " ra(en u 7emakoj
9oselini je najradikalnije insistirao na prika$u surovog 3ivota'
)e Si"a 1 .a/ai0i
nji4ov rad se na$iva ose6ajni reali$am' ?se6aju se emocije# sen$ibilitet# filmovi koje je re3irao
napravio je tandem scenarista F reditelj# a ne pojedinac' De Sika je skoro uvek radio sa
natur.cima# nije radio sa profesionalnim glumcima'
De Sika se afirmisao kao glumac u filmovima 02eli4 telefona1' &rvo je re3irao melodrame# a
)*)G' je poeo da glumi'
istai cipela )*+,' (?skar) turobna# poeti$ovana slika posleratne /talije'
Kradljivci bicikla )*+G' (?skar) pria na osnovu kratke vesti i$ novina 09adniku
ukraden bicikl1' itav film on tra3i ukradeni bicikl' 7ema optimi$ma na kraju filma# on i sam
poku.ava da ukrade bicikl'
udo u Milanu " kombinacija fikcije sa stvarnim 3ivotom' !alo odstupa od realnosti#
stili$ovan je kao bajka'
mberto ! " po kritiarima njegov najbolji film' ?se6a se poetak neoreali$ma du.e# govori
o ljudskoj usamnjenosti'
Ve6 od sredine pedeseti4# porastom standarda javlja se 0e#!eali-am +$2e psi4iki
problemi'
)*E-' "ue,danas,sutra " ?skar " 5?!HD/A<
#rak na italijanski nain " 5?!HD/A<
)*E)'$rt %inci Kontinijevi& "?skar
'o(ara " Sofija :oren# dobila ?skara (prva glumica van US< i U5 koja je dobila ?skara)'
/$a njenog uspe4a bio je 5arlo &onti# njen suprug' &oela je kao stripti$eta# statirala je gola u
filmovima# kasnije je postala karakterna glumica'
9oselini dalje koketira i sa komedijom i sa komercijalnim filmom'
,e-a!e .a/ai0i ()*-D'")*G*')
Studirao pravo# bio novinar# filmski kritiarI radio komedije 0+ koraka u pra$no1J# 0Deca
gledaju1I uradio DD filma sa De Sikom' Ko su filmovi $a malog oveka# svakodnevnica je
nada4nu6e# bogatstvo realnosti''' Sara(ivao je i sa &jetrom @ermijen# 5astelanijem# De
Santisom# Viskontijem'''
L$"i0# (is"#0i
2
2io je biseksualac' &oetkom 8-"ti4 upo$naje 9enoara' 2io je grof# plemi6' ?tpo$adi pada
pod uticaj 9enoara# marksiste' 2io je u procepu i$me(u plemi6kog porekla i marksistikog
uenja sa kojim se susreo kod 9enoara'
)*+G' Zemlja +!3i " najradikalniji neor' film# govori o siroma.nim ribarima koje eksploati.u
i na kraju se oni pobune
)*,)' Najlep2a glumica <na !anjani igra posesivnu majku koja 3eli da njena 6erka dobije
ulogu
)*,+' Se0s## romantine teme# Viskonti napu.ta neorealistiki film'
)*,B' 4ele 0#5i po Dostojevskom u stilu filma 0Senso1
)*E-' R#"# i 0je*#/a %!a5a Viskonti se vra6a neoreali$mu# nema dokumentari$ma# i ovaj
film je stili$ovan (spaja D tendencije; neorelai$am i svoje stili$ovane filmove)
Filmovi i$ kasnije fa$e;
S$m!a" %#*#/a " slabljenje dru.tvene elite u 7emakoj po dolasku Litlera
Sm! $ (e0e&iji
D)'oktobar D--+'
NEOREALIZAM
?vaj filmski pravac imao je uticaj na poljsku# e.ku a i na iransku kinematografiju' &ora3ena i
opusto.ena /talija# uni.tena i u materijalnom i u du4ovnom smislu' 7eoreali$am je
suprotstavljanje tome# gledanje istini u oi postavljanje kamere u stvarne ambijente# be$
studija i profesionalni4 glumaca' 7eoreali$am je uticao na autore .irom sveta' Ki uticaji su bili
obostrani'Ko je socijalni i dru.tveno"anga3ovani film' 2avi se dru.tvom# a ne pojedincem' Kek
kasnije poinje da se bavi psi4ologijom pojedinca# to je 0neoreali$am du.e1'
RO4ERTO ROSELINI
>naajan kao sineasta# ali je po$nat i po svojim stavovima o kinematografiji' 0D< :/ F/:!
K9H2< D< S:UM/ 2/:? 5?A?A SV9S/# <5? AH U!HK7?SKN1
/mao je ideje sline 2re4tovim u po$ori.tu' 5ao i 2re4t# 3eleo je da publika ra$mi.lja o poruci
filma i posle projekcije# da ostane trajni uticaj dela na gledaoca# da ga promeni'
/ndoktriniran fa.istikom ideologijom kao mlad' S4vativ.i da je to la3# okrenuo se traganju $a
istinom' &oslednji period proveo je uglavnom na televi$iji u obra$ovnom programu i pripremao
film o 5arlu !arksu $a nji4'
?stao je dosledan# sauvao je bre4tijanski stil princip 0distancijacije1 " 4ladnim okom
konstatujemo injenice o 3ivotu i prenosimo i4'
9oselini je uglavnom anga3ovao natur.ike# osim # naravno $a ve6e uloge' <na !anjani je
poela sa filmom 09im# otvoren grad1' Do$voljavao je profi glumcima da igraju ako su bili u
stanju da se pribli3e autentinim natur.icima'
&rvi amaterski film )*8B' 0&oslepodne jednog fauna1 (po p.o$natom delu Debisija)# film je
nastao inspirisan mu$ikom'
?pinjen tra3enjem istine' Snimao je poludokumentaristinim stilom' 0&ilot :uano Sera1 "
sara(ivao na scenariju i radio polupropagandne filmove $a !usolinijev re3im# da bi se na
kraju 3ivota bavio !arksom'
&ropaganda u D filma;
)' )*+)' 4eli %!#+ (02ela la(a1) re3irao ga okrenut ka pacifi$mu# nije fa.istiki
D' 6il# se /!a5a ovek sa krstom
5oristio natur.ike# nije radio sa profi glumcima# radio u autentinim ambijentima'
Slom /talije ()*+8) okre6e njegov odnos prema filmu'
)*+,' Rim, otvoren grad " italijanski pokret otpora u osloba(anju od 7emaca to je
9oselinijevo oslobo(enje' <na !anjani debituje u ovom filmu'
3
)*+E' Paiza " nastvalja priu o osloba(anju /talije' Oest pria " epi$ode i$ godina
osloba.anja /talije' Film je imao uspe4 u <merici i Hngleskoj'
)*+B' Nemaka nulte godine " $bivanja u 7emakoj u toku )*+,'godine' ?va tri filma
predstavljaju neku vrstu ratne trilogije najva3niji 9oselinijevi filmovi'
?d )*+*' godine ula$i u specifinu fa$u svog 3ivota' Sre6e se sa /ngrid 2ergman' Oest
filmova je snimao sa njom' /ngrid 2ergman je 3elela da upo$na 9oselinija' 2ili su u ve$i i ona
je glumila u njegovim narednim filmovima' ?n je 3eleo da 2ergmanovu# 4olivudsku $ve$du
utopi u ambijent KHO5?P
)tromboli " nji4ov prvi $ajedniki film# autentian doga(aj o :itvanki koja se udaje $a ribara
sa tog ostrva'
*vropa +, " ose6aj krivice jedne majke $bog samoubistva sina'
-de je sloboda " nije karakteristian $a 9oselinija' Sarkastina komedija' =lavnu ulogu
igrao je italijanski komiar Koto' 9oselini se lo.e sna.ao u komediji'
Putovanje u .taliju " brani par <merikanaca koji putuje posleratnom /talijom' 7eoreali$am
du.e' &rimljen dobro u Francuskoj (u /taliji lo.e)
"ovanka /rleanka na lomai " po 3elji /ngrid 2ergman# film je lo.e pro.ao'
&osle ra$la$a sa /ngrid 2ergman# odla$i u /ndiju' Kamo snima dokumentarno"igrani film
.ndija (=odar ga poredi sa !eksikom i 9a(anje nacije)' 0/ndija je kolevka svi4 nas1 " rekao
je 9oselini# bio je opinjen /ndijom' >aljubio se u udatu indijsku glumicu'
Dva filma sa ratnom tematikom;
1979. -eneral !e 0a Rovere " De Sika igra glavnu ulogu
#ila je no( u Rimu
?d )*E+'do )*BB' (do smrti) radi didaktike dokumentarne filmove $a KV; 0Uspon :uja Q/V1#
0Sokrat1# 0Sikstinska kapela1# 0Dekart1# 0Doba !ediija1 i pripremao film o 5arlu !arksu'
&redavao je u S<DI uestvovao u reaorgani$ovanju francuske 5inotekeI sara(ivao na
scenariju sa Man :ik =odarom na filmu 05arabinjeri1'
7jegov pristup filmu moralna po$icija junaka# insistiranje na etici F/:! U &9V?! 9HDU
K9H2< D< 2UDH H&?&HA< ? ?VH5U (koristi prate6u vo3nju kamere esto)
07ovi 4umani$am je neoreali$am0" @u$epe De Santis'
8E)ERIKO 8ELINI
0neoreali$am du.e1
Federiko Felini i !ikelan(elo <ntonioni poeli su u neoreali$mu kao scenaristi bili su
moderni klasici'
&ostoje autori koji preva$ila$e svaki pravac# 3anr# svaku klasifikaciju' Da bi film bio umetnost
on mora da bude autorsko delo'
Felini je ro(en )*8-' godine u 9iminiju' 9anu mladost proveo je u periodu fa.i$ma' Sa devet
godina pravi lutke i lutkarske predstave' U sedmoj godini video klovnove# upla.io se# nije $nao
da li su du4ovi ili 3ivotinje' Ao. kao mali je s4vatio pritisak kaltolike crkve u dru.tvu' ?se6ao
se krivim# a nije $nao $a.to' Sa .est godina dobio strip 0!ali 7emo1' /nspirisao ga
neoreali$am# $asnovan na dru.tvenim problemima' Sa ekonomskim ra$vojem ti problemi se
gube' Umetnici s4vataju da je va3no iska$ati svoje probleme i frustracije# a ne dru.tvene'
&red sam rat do.ao u 9im' 2avio se novinarstvom i karikaturom# filmskom kritikom i
scenarijem (u /taliji i Aapanu# svi veliki reditelji su tokom .kolovanja uili i $a pisanje
scenarija)' ?se6ao veliku bliskost sa 2ergmanom i 5urosavom' 2io je $aljubljen u amerike
filmove arli aplin# Freda <stera i D3ind3er 9od3ers (snimio i film 0D3ind3er i Fred1)'
Aednom prilikom je u$javio D< 7H 9<D/! ?V<A F/:!# 2/? 2/L D/9H5K?9 %/95US<'
4
0Snovi su jedina stvarnost1 " prva reenica i$ knjige 0Aa# Felini1 " Felinijev monolog'
Voli da posmatra 3ivot# ali stvarni 3ivot ga ne interesuje# on ga nadogra(uje ma.tom' &isao je
tekstove $a radio# $a film# i poeo da re3ira'
AS<NIS/MAS< anima# du.a; sve potie i$ du.evnog je$gra# ali se poigrava# majstorski
ostvaruju6i filmsku strukturu'
Druga fa$a je fa$a poetske introspektivne sudbine pojedinca'
Kre6a fa$a ma.tovite inscenacije'
Felini improvi$uje na licu mesta# ali to deluje visoko profesionalno i kompleksno' /$
neoreali$ma crpi energiju $a dalje stvarala.tvo' U daljoj nadgradnji bilo mu je tesno u
neoreali$mu'
Dva filma u kojima se bavi provincijskim $abavljaima;
)*,-' )vetlosti varijetea kore3ija sa <lbertom :atuadom
#eli 1eik 2 prva samostalna re3ija# parodira 9udolfa Valentina
!angube# negde se prevodi kao =otovaniI film ima dosta autobiografskog
lica 30a )trada4 o putuju6im $abavljaima# igra Hntoni 5vin snagator umetnik koji
kida lance na re$ance# @ersominu igra @ulijeta !asina (ovo joj je najbolja uloga)'Film je dobio
?skara (Felinijev prvi ?skar on i De Sika su rekorderi po broju ?skara tri komada)
)kitnica
Kabirijine no(i " @ulijeta igra prostitutku' Aunakinja 5abirija &astroneovog filma ovde je
5abirija umetniko ime prostitutke'
1979. )ladak 5ivot " otvoreno autobiografski# napu.ta provinciju i putuju6e umetnike d3et
set# o novinaru koji prola$i kro$ sladak 3ivot u 9imu' /gra ga !arelo !astrojani' Dekadencija
dru.va' &oetski simboli i metafore u na$nakama' 7agra(en =ran &rijem u 5anu' /$ ovog filma
nastaje stvaralako stablo i stil Felinija'
/sam 6 " egocentrian# film o reditelju koji snima G R film po redu' /$ ovog filma ravaju
se dva puta; preispitivanje sopstvenog 3ivota' ?vaj film je u knji$i 0Aa# Felini1 na$van
0istili.te Felinijevog rada1' Sjedinile se sve inten$ije jo. od impresioni$ma' Felini je i$vr.io
psi4oanali$u u ovom filmu' /roni.e samog sebe# govori o sebi# ali to negira' Dobio ?skara $a
ovaj film'
7markord" o detinjstvu# pubertetu# najpopularniji Felinijev film me(u publikom# .to ne $nai
da je najbolji' Dobio ?skara'
Rim " se6anje na njegov dola$ak u 9im )*8G' dokumentarno"igrani film
film 9$lijea i +$3#/i " verovatno snimio na nagovor svoje supruge @ulijete !asine
Klovnovi" poludokumentarni film
!5ind5er i %red 2 vra6a se temi provincijski4 $abavljaa
Druga grana je preispitivanje pro.losti civili$acije tri filma sa istom temom dekadencija
pojedini4 fa$a civili$acije;
)atirikon " rekonstrui.e Stari 9im# dekadencija civili$acije
Kazanova " negativna projekcija sopstvenog lika# satira na period dru.tva u dekadentnim
fa$ama# opadanje morala
. plovi brod " doga(aj na brodu na poetku prvog svetskog rata )*)+' brod i$ /talije
pristaje u Dalmaciji# ukrcava se grupa %igana# igraju# sviraju# pevaju# aristokratija
$aprepa.6ena# odgovor to su Srbi proterai i$ 2osne posle sarajavskog atentata
Proba orkestra " politiki anga3ovan esej o previ.e slobode koja vodi ka anar4iji i previ.e
kontrole koja vodi totalitari$mu'
9adio $a KV' 9adio sa natur.cima' Felinijev du4 je bio populistiki' Voleli ga i oni koji nisu
gledali ni jedan njegov film' 2io omiljen umetnik u /taliji'
MIKELAN9ELO ANTONIONI
5
je pripadao generaciji koja se pre drugog svetskog rata ogla.avala kro$ asopise 02lanko
nero1 i 0Cine6ita1' /$ nadreali$ma koji se bavio dru.tvenim klasama# posebno radnicima
i$nikli su autori kao Felini'
<ntonioni potie i$ severne /talije# nema temperament kao Felini# potie i$ srednje gra(anske
klase# ali u stvarala.tvu ima apstraktnog' :judsku du.u i emocije prika$uje na otmen nain'
7jega prate jo. neke 0etikete1; neorealista du.e# 3enski reditelj (glavni junaci su 3ene i po
tome je bli$ak 2ergmanu i !i$oguiju koji je po$iciju 3ene sagledavao objektivno# kro$ patnju
3ene kao 3rtve mu.ki4 ambicija)' Sva trojica su voleli 3ene i kro$ nji4 su leili svoje
komplekse# frustracije# one su ogledalo nji4ove nemo6i' <ntonioni je posmatrao skriveni
3enski deo mu.ke linosti'
<ntonioni se obnavlja u ciklusima od etiri do pet filmova# rekao 7ikola'
?snovna tema njegovi4 filmova je ga.enje emocija# stalno se pita gde odla$i energija ljubavi#
ljubav mu je preokupacija'
Kokom godina fa.i$ma u /taliji bio je filmski kritiar' 9adio je amaterske filmove na )Emm' 2io
je asistent !arselu 5arneu# ali nije imao mnogo da naui od njega# jer je 5arne bio akademski
reditelj# $anatlija# nije bio kompletan autor'
U /taliji je pri4va6en sistem grupnog pisanja scenarija# u kome reditelj ima poslednju re'
)*+8")*+B 0:judi sa &oa1 dokumentarac# severna /talija ga inspirisala u mnogo filmova'
<ntonioni je reditelj severa /talije# a Felini juga'
&osle // s'r' radi kao scenarista npr' kod Felinija'
9adi dokumentarac o ribarima 0:judi sa &oa1# a $atim o bolnici $a umobolne'
)*,-' je debitovao kao reditelj'
Kri fa$e stvarala.tva;

I fa-a (prvi4 pet godina) poinje filmom Hronika jedne ljubavi )*,-'
Poraeni
Dama bez kamelija
Prijateljice
&ravi filmove o srednjoj klasi kojoj i pripada' Melja mu je da se likovi slikaju i$nutra# a ne i$van'
?n anali$u $bivanja u ljudskoj du.i ne ini psi4oanali$om# likovi ne obja.njavaju svoje patnje
(to je psi4opoetika)' 5od 2ergmana su likovi obja.njavali sebe'Uticaj e$area &ave$a na
njega# scenarista koji je $avr.io svoj 3ivot samoubistvom# koje je est motiv u njegovim
delima'
II fa-a $rela i najuspe.nija <ntonionijeva fa$a# Krik )*,B#redak film gde glavni junak nije
intelektualac ili umetnik ve6 radnik'Hstetika dugi4 kadrova'
)*E-' Avantura
1961. No!"omiljeni Pro#e$orov od Antonionijevi% #ilmova&.
196'. Pomra(enje
)rvena *u$tinja
U 0<vanturi0 u$ima $a junaka radnika# 4teo je da prika3e da problemi ne $avise od klase
kojoj se pripada' Film je prika$an u 5anu gde je od publike ispra6en $vi3ducima (sukob novog
filma i snobovske publike)# ali ga je struna kritika proglasila remek delom'
0%rvena pustinja1 je njegov prvi kolor film# eksperimentisao je sa bojom# bojio je pej$a3e#
predmete# ku6e'?vo je njegova tetrologija sa najboljim filmovima'<ntonioni nije davao
scenario do samog snimanja da se ne bi 0u3ivljavali u ulogu1#tra3io je od njig da rade samo
ono .to im on ka3e'!inimalno prika$uje emocije(lik koji plae prika$an je sa le(a kako se
trese)
0su$dr3ane emocije1 karakteristika njegove estetike
neko je rekao o <ntonioniju da portreti.e intimu u epskoj formi'
6
III fa-a po$na poinje )*EB' 02lou ap"om1 (pri4vata ponudu engleski4 producenata# radi
Likokovski triler na svoj nain)
0Dolina smrti1 snima u <merici# u njemu se protivi
materijalnoj kulturi i takvom svetu'
0Uve6anje1#kriminalistiki 3anr#pribli3ava se Likoku#ali on $avr.ava tu krimi priu tamo gde
bi je Likok poeo"<ntonionija ne $anima rasplet'
0&rofesija reporter1igra D3ek 7ikolson#tema;$amena
identiteta (poslednji kadar traje Bmin# sniman je B dana)
0!isterija obervald1 eSp' sa video kamerom
0/dentifikacija jedne 3ene1
0/$nad oblaka1 )**,'
<ntonioni nije davao glumcima scenarija# tako je kontrolisao itavu strukturu' 9ekao 0filmovi
se ne prave $bog para# publike i popularnosti nego da budu .to lep.i i bolji'
'
I0*ma! 4e!*ma0
spada u moderne klasike# pripada $reloj fa$i moderne gde se kombinuju elmenti poe$ije sa
elementima pogleda na svet tj' line filo$ofije' Ko 6e biti najvi.e i$ra3eno u opusu /ngmara
2ergmana'
7apisao autobiografije 0:aterna magika1 i 0Slike1' 9o(en u sve.tenikoj porodici# rigidno
vaspitan' Stalno je preispitivao smisao 3ivota# i$ lini4 kri$a formira i odnos prema umetnosti#
ponekad se granii sa psi4oanali$om' <ktivno radi etrdeset godina i snimio ++#+, filmova'
I fa-a 8aza traganja# traganje u samom mediju filmu i traganje $a 3ivotom# ljubavi (to je
druga polovina etrdeseti4 i prva pedeseti4)
Ko su filmovi;
Kriza
0+atvor
,eto $a -onikom )*,8'# koje se i$dvaja i$ pesimi$ma# evocira uspomene# to je veseli
intermeco u njegovom opusu'
.$me$i letnje noi )*,,'# variranje Oekspirovog naslova# najvi.e je skrenuo pa3nju na
2ergmana# ra(en u formi satire# pod uticajem 0pravila igre1 9enoara'
II fa-a 1 8aza potvr9ivanja
)*,B' /edmi *e(at# alegorija ra(ena na motive srednjevekovni4 tema#odnos oveka prema
smrti'
)*,G' Divlje ja0ode# posve6en re$imiranju smisla 3ivota'
,ice
Devi(an$ki izvor jedan od retki4 koji nije po njegovom scenariju# dobio ?skara )*E-'
Per$ona (persona na grkom $nai maska# a u psi4ologiji je persona spoljni ljudski
lik# maska koja ga .titi od unutra.njeg lika anime)'
1i2ina
3u(je doba
/ramota )*EG'# jedeini njegov film koji se bavi fantastikom# to je reakcija na rat u
Vijetnamu'
III fa-a : 8aza preispitivanja
Prizori iz bra(no0 ivota
Krici i 2a*utanja# dola$i do i$ra$a oniriska komponenta'
4arobna #rula# ekrani$acija !ocartove opere'
+mij$ko jaje )*BB'# ra(en u 7emakoj# jedini i$van Ovedske i to $ato .to je bio
u4ap.en $bog utaje pore$a# ali i 3elje da pravi film o naci$mu# U autobiografiji pri$naje da je
bio fasciniran Litlerom'
7
I( fa-a : testamentarna
5ani i Alek$ander govori o deaku odnosno o sebi i da bi se lak.e obraunao sa
ocem# lik koji igra sve.tenika mu nije otac nego ou4'
&osle toga u tv produkciji radi Po$le *robe# esej o glumakom 3ivotu'
7astavio je da pi.e scenarija' 5ao i 5urosava i 2ergman se oslanjao na stalne saradnike'
Smatrao je da se ritam filma mora na6i u scenariju' Sve .to ga je muilo i frustriralo preneo je
u svoje filmove' &rincip nastanka njegovi4 filmova je princip 0biserne .koljke1'
Uticao je na one koji se bave suptilnim temama;
"na Karkovskog koji je i radio 0Mrtvovanje1 u Ovedskoj sa 2ergmanovim saradnicima
"0/ntimnosti1 Vudi <lena nastaju po uticajem 05rika i .aputanja1
"Sa.a &etrovi6
A"i!a K$!#sa/a ()*)- )**G)
Uvod;
U japanskom filmu postoji stroga podela na 3anrove# vi.e nego u Lolivudu# svaki film ima
svoju ciljnu grupu' &ostoji podela na istorijske filmove (@/D</"=H5/ do )GEG) i savremene
filmove (=H7D</"=H5/ od )*)D) plus jedan prela$ni 3anr# tranTitni period# tran$itni 3anr
(!H/@/"!?7? )GEG")*)D)
)GEG' prvi poka$atelji osavremenjivanja Aapana pod pritiskom <merike
2rojna porodica# tradicionalno vaspitanje' 2io je najmla(e# sedmo dete' ?tac ga je uio u
du4u samurajske tradicije (otac je bio nastavnik fi$ikog na vojnoj .koli)' 7jegova porodica
vue korene od samuraja# otac je 4teo da ga vaspita u tradicionalnom maniru <kira je imao
probleme (rigoro$no vaspitanje) koji su kasnije mnogo uticali na njegov rad (kao i kod Felinija
i 2ergmana)' ?tac je i negovao njegovu sklonost ka umetnosti# posebno ka filmu' &resudni
uticaj na njegovo formiranje imao je njegov brat Leigo koji ga je usmerio ka ruskoj literaturi'
Voleo je Dostojevskog# ali i Oekspira i Kolstoja''' 2rat mu je radio kao komentator nemi4
filmova 2H7"O/' >a4valjuju6i njemu# <kira je video sve $naajnije filmove' Drugi uticaj je od
nastavnika likovnog koji ga je bodrio u slikarstvu# (voleo je impresioniste# ideal mu je bio Van
=og) a tre6i uticaj (an(eo uvar) je od reditelja Aamamota od koga je uio $anat' 5urosava je
bio u kombinaciji uticaja ruske literature# francuskog impresioni$ma i amerikog filma (D3ona
Forda# pre svi4)' Aapanci su ga esto optu3ivali da je pod prevelikim uticajem $apada'
7apisao je knjigu 07e.to kao autobiografija1 na nagovor drugi4# jer nije 3eleo autobiografiji' U
ovoj knji$i obja.njava svoj 3ivot do )*,-' (od velikog uspe4a sa 09a.omonom1 " >latni lav i
?skar)
5urosavini filmovi $a koje je samo pisao scenario# ali ne i re3irao su ostali nepo$nati
$akljuak; re3ija mnogo va3nija od dobrog scenarija'
7apisao D- scenarija# re3irao 8- filmova'
5rajem )*8,#godine predu$e6e K?L? raspisuje konkurs $a asistenta re3ije' 5urosava je
napisao rad o stanju u japanskom filmu# .to se dopalo komisiji' ?d )*8E' do )*+8' je u firmi
0Ko4o1 gde je nauio sve od pisanja scenarija do re3ije'
)
)*+D' je pomagao na filmu svog uitelja Aamamota 05onji1 i to kao scenarista# saradnik na
re3iji i monta3er' 5urosavini delovi ovog filma su mnogo bolji unosi inovacije'
)*+8' debituje sa filmom Sa02i!# s$*aa# saga o d3udou# i$govara se; (udo ve.tina
4itrosti' 9adnja je o mladom oveku koji formira karakter i du4ovni odnos sa uiteljem' Aunak
1
Za reditelja je najvanije da zna da pie - Hikok
8
nikada ne trijumfuje' 7jegov junak je tu3an' 9e je o stvarnim doga(ajima sa kraja )*' veka
mladi6 dola$i u veliki grad da ui borilaku e.tinu @U"@/%U iste veeri je i$a$van# dola$i
profesor d3udoa# on je impresioniran i poinje da ui d3udo' 5urosava se ose6ao kao uenik
njegov alter ego je prenesen na ovaj film' 5ad je ovaj film do.ao do cen$ure# vojni cen$ori
su imali )--- primedbi oekivali su afirmaciju japanskog vojnika# a naprotiv# u filmu# mladi6
svaku pobedu prima kao pora$' U toj komisiji bio je i Aasu(iro ?$u (0ako je )-- poena
maksimum# ja ovom filmu dajem )D-1) veliki start 5urosave
U Aapanu je do rata snimano oko 4iljadu filmova godi.nje' produkcija je imala u$ore u
Lolivudu# a u toku rata je svedena na petinu'
U Aapanu su 5urosavu pro$vali tenno car# $bog toga .to je postigao svetsku slavu# kao i
Oekspir filma' 2io je 4umanista# moralista# stilista'
5urosava je bio sklon perfekcioni$mu i maksimali$mu maksimalnoj upotrebi filmske
ekspresije' Hnterijerne scene su bile u sporom ritmu# sa .irokim objektivima# a u eksterijeru su
bile sa puno energije sjedinjavanje ambijenta sa junacima# neobrijani# o$nojeni junaci
ulna dimen$ija' 7a njegov rad je najvi.e uticao D3on Ford# kao i Oekspir i Dostojevski''
5urosava je uradio tridesetak filmova i bio u njima scenarista# reditelj i monta3er' Samo deset
je ve$ano $a pro.lost# kostime i samuraje jer su amerikanci u okupiranom Aapanu $abranjivali
tradiciju# pa je jedan do dva filma godi.nje snimao u du4u ameriki4 filmova Vilijema Vajlera'
U toku rata je radio 0asa/a" filma Sa02i!# S$*aa# a $atim jedan poludokumentarni film
Najlep2e' U ovom filmu# svi junaci su po3rtvovane 3ene koje rade dan i no6 kasnije se
5urosava o3enio glavnom glumicom ovog filma'
&osle rata radio je iskljuivo savremene teme " filmove u du4u najbolji4 ameriki4 $anatlija'
7jegov rad se deli u nekoliko fa$a;
I fa-a rediteljsko sa$revanje )*+8' )*,-'
?stvario je deset filmova'
)*+8' Sa02i!# s$*aa# vojska je napadala film# Aasu(iru ?$u je bio u komisiji koja je
cen$urisala film i dao mu je najvi.u ocenu (i preko toga) Film tretira odnos uitelja i uenika
jedan od njegovi4 lat"motiva'
)*+G' 6as l$ali&a# detektivski# upore(ivali ga sa 05radljivcima bicikla1# ali oba
filma su ra(ena iste godine
)*+G' 6ija0i a0;e## smatra $a svoj prvi pravi film# igrao Ko.iro !ifune# to je slika
dru.tva' =lavni junaci su doktor (koji ima meko srce) i gangster alko4oliar (Ko.iro !ifune)'
Film je u$nemirio sve filmofile u Aapanu' ?vo je prvi film koji je 5urosava slobodno koncipirao#
be$ pritisaka' Do tada je radio kompromisne filmove'
II fa-a magistralna ostvarenja )*,-' )*E,'
)*,-' Ra2#m#0# osvojio )*,)' u Veneciji =ran pri i ?skara' Film je bio kulturolo.ki
.ok koji skrenuo pa3nju na Aapan' 9a.omon je kapija na ula$u u 5joto' Film je moralistiki i
filo$ofski esej na temu istine i la3i pun fle.bekova' =ovori o ljudskoj slabosti i o nemogu6nosti
utvr(ivanja prave istine' >asnovan je na dve novele pisca japanske moderne <kutagave' U
filmu gledamo iska$e svedija jednog doga(aja film imao osrednji uspe4 u Aapanu' 7eka
/alijanka ga sama poslala u Veneciju' 5urosava nije ni bio svestan da je dobio =ran pri u
Veneciji# naknadno mu javljeno' 5ada je na ,-' jubilarnom venecijanskom festivalu biran
najbolji film pobedio je 09a.omon1' ?vo je prekretniki film ne samo $a 5urosavu# ve6 i $a
istoriju filma uop.te' Film lomi stvarnost' 5ro$ , pria tra3i se istina moderna dramaturgija#
prelamanje njegove karijere'
I+i# po Dostojevskom to mu je jedan od najdra3i4 filmova
<i/ei pod uticajem Dostojevskog pravi remek delo o smislu 3ivota' Ko je
savremeni# psi4olo.ki film' &ostavlja pitanje smisla 3ivota'

Se+am sam$!aja# lutaju6i samuraji poma3u seljacima da se odbrane od lopova'

(Sem &ekinpo je radio pod uticajem ovog remek dela)' 5urosava 3eleo da se opusti# napravio
$abavniji film' ?riginalna ver$ija D-- minuta# obino prika$ivane kra6e ver$ije'
Na +0$ " po delu !aksima =orkog# po$ori.ni komad# 3eleo da snimi po$ori.ni
komad# be$ nametanja kamere
K!/a/i p!es## adaptacija Oekspirovog 0!agbeta1 prebaena u Aapan u )E'v'
ratovi# klanovi# male dr3avice''' 5urosava interpretira# ne ilustruje' Spoj stili$ovanog tetara i
modernog filma' itav film je 4ladan# nema empatije' 5oncentrisao se na su.tinu i simbole
Oekspira' 7ajbolja adaptacija Oekspira po .ekspirolo$ima'
Uticaj teatra 7? da se sa malo pokreta posti3e efekat' ?vo je u$ 05ralja :ira1
najbolja adaptacija Oekspira'
U drugom delu ovog perioda dola$i do kri$e u japanskom filmu# a on radi
S"!i/e0a /!;a/a prvi japanski film u sinemaskopu doka$uje da se i u
sinemaskopu mo3e koristiti monta3a# iako se do tada tvrdilo suprotno' /storijski spektakl
/$me(u )*E-' )*E,' 5urosava poku.ava da osvetli stanje u dru.tvu' >abavan film'
?pro.tajni film sa predu$e6em Ko4o'
Zli mi!0# spa/aj$ be$ uspe4a (sa elementima dramaturgije i$ Lamleta motiv
osvete)' &rvi put radio kao samostalni producent na ovom filmu'
J#;im%# " telo4ranitelj# telesna stra3a# uticaj vesterna# posle 0samuraja1
najkomercijalniji njegov film'# tra3ili su da napravi i nastavak filma' %rno4umorna akciona
komedija' ?vaj film uticao je na pojavu 0.pageti vesterna1 " Ser(o :eone ga je video i poeo
da snima ove filmove" 0>a .aku dolara1 " u$eo nepo$natog glumca 2 kategorije 5linta
/stvuda' 5urosava i njegov producent su tu3ili :eonea# dobili malu od.tetu' 7apravio je i
nastavak;
Sa0;$!# " ponovo odnos uitelja i uenika redak primer da je i nastavak uspeo
kultni film
I-me;$ 0e%a i pa"la =>i*3 A0+ L#?@ " kriminalistika osnova si3ea'
)*E,' Ri;#%!a+i kljuno delo# sinte$a svi4 motiva# stilski4 postupaka koje je koristio'
5runa ovog perioda' Sinte$a svi4 njegovi4 tema i motiva' 5urosava je bio i scenarista i
monta3er' U ovom filmu se 5urosava identifikuje sa uiteljem# ne vi.e sa uenikom' Savr.eno
snimljen# savr.eno re3iran# savr.eno uravnote3en# cUb" sinemaskop' Film govori o odnosu
uitelja i uenika'
5urosava je usavr.io te4niku snimanja teleobjektivima i u enterijeru' Da bi dobio na
4alucinantnosti pri$ora' 5rvavi presto# 9i(obradi# 9an tri najbolja 5urosavina filma' &osle
filma 09i(obradi1 nastaje lo.a fa$a# kri$a u japanskom filmu# mladi talas ga kritikuje da je
tradicionalista'
III fa-a produkcione te.ko6e ()*E,"''')
, godina ne6e snimati ni jedan film' Film u Aapanu je komercijali$ovan' 5urosava odla$i u
S<D' Sukob sa producentima oko filma 0Kora# tora# tora1 (.ifra napada na &erl Larbur) " nije
snimljen' U S<D je pisao scenario i $a film 0&oma4nitali vo$1 " 5onalovskog# a scenario je
prera(ivao i @or(e !ili6evi6' 7apu.ta i ovaj film'
)*B-' )#+es"a+e0 " snimljen $a DG dana' =ovori o odbaanim ljudima sa margine
dru.tva# prvi njegov film u boji' 9a(en je po motivima pisca koji je pisao 9i(obradog'
&ojedinane sudbine marginalni4 likova pove$ani4 $ajednikim mestom' Film je nabijen
emocijama i 4umani$mom'
)*B)' poku.aj samoubistva prere$ao sebi vene# spasili ga
)*B-' osnovan FHSK# Kito odlikovao )- reditelja# me(u njima i 5urosava# to mu je bilo prvo
od + odlikovanja koja je dobio'
)*B,' 5urosava odla$i u 9usiju i radi film )e!s$ A-ala " sibirski lovac' Ko je ekolo.ka
poema i opet odnos uitelj" uenik' )*B,' je dobio ?skara $a ovaj film' Film odudara od svi4
drugi4 5urosavini4 filmova' 2ajkovit film stopljenost prirode i oveka' &onovo motiv uitelja i
uenika' Limna prirodi'
1!
)*G-' &osle ovog radi Ka*em$2a 1 !a0i"#/a se0"a " filo$ofski esej o problemu identiteta'
?vaj film snimio je u$ pomo6 stranaca Spilberg# 5opola# :ukas'
)*G,' R$0 ili >a#s' <daptacija Oekspirovog 5ralja :ira 6erke i$ dela $amenio
sinovima' ?vaj film nastao je u produkciji francuskog producenta koji je producirao
2unjuelove filmove'
I( fa-a " testamentalna
Raps#+ija $ a/*$s$ " igra 9iard =ir
S0#/i " u sredi.te pa3nje stavlja svoj lik kro$ snove' Svi snovi osim jednog su posve6eni
smrti# a taj jedan je posve6en Van =ogu'
)*G8' 0!adadajo1 (0Ao. ne1) oma3 uitelju s kojim se identifikuje
<kira" $nai mesec i sunce# .to $nai svetlost' 9an je njegov testamentalni film' &osle toga
radi tri filma skromnijeg bud3eta; 0Snovi1 " tema smrtiI 09apsodija u avgustu1# 0Ae. ne1 " u
originalu 0!adajado1
Dva kljuna kodeksa samuraja be$pogovorna poslu.nost prema gospodaru# pre$iranje
smrti' Samuraji imaju pravo da ubiju sve koji su ispod nji4# ali im se preporuuje i plemenitost'
/$nad nji4 je car # ispod svi ostali'
0Sedam samuraja1 " neke sekvence elaborira do detalja# a sa druge strane# koriste6i elipsu
ide u sredi.te akcije i odbacuje sve .to nije neop4odno'
U$ajamno pro3imanje sudbine seljaka i samuraja naj4umanistikije prika$ano u ovom filmu'
:ukas# Spilberg# 5opola# Skorce$e $aljubljenici 5urosave'
:epota# snaga i mudrost# 4umanost ' &ravio je filmove pod geslom 0>a.to ljudi ne mogu da
3ive sre6ni $ajedno1
?d filma 0Dodeskaden1 njegovi su filmovi u koloru'
RO4ER 4RESON =m#+e!0i "lasi&i@
)*-B )***
U Francuskoj imamo specifine reditelje koji nemaju renesansnu veliinu kao italijanski
reditelji' Ko su Mak Kati# 2reson# Krifo# =odar'
2reson je diplomirao knji3evnost i filo$ofiju# a bavio se slikarstvom# .to je jedna vrsta terapije'
Slikarstvo je na njega uticalo i utkano je u njegovo stvarala.tvo' 7e voli ga .ira
publika#unikatan i specifian'<ko je <ntonioni 4ermetin#ovaj je duplo 4ermetiniji' &ostoji ak
0bresonov stil1 potpuno ra$liit od svega'
2reson je jedan od retki4 reditelja koji se afirmisao pre novog talasa# a potom i$u$etno dobro
pri4va6en od reditelja ovog pravca'
"avni poslovi )*8+# kratki amaterski film# potpuno ra$liit od svega .to je kasnije radio'
)*8*' asistira 9ene 5leru na filmu 0ist va$du41 (nedovr.en)' 9ene 5ler je uticao na njega'
2reson mu je bio asistent' Kokom rata bio je )G meseci $arobljenik'
/su9eni na smrt je pobegao )*,B' prvi javni uspe4
Debituje kod 5urosave )*+8'godine# kada je pu.ten i$ $arobljeni.tva'
7n9eli gre&a ovaj film najavljuje njegovu opsednutost moralnim filo$ofskim i religio$nim
temama' ?vde ve6 ispoljava asketi$am forme i su$dr3anost re3ije .to 6e se kasnije
manifestovati kao 2resonov stil' ?n poku.ava da se usredsredi na unutra.nje bi6e i
kristali$uju6i svoj stil poku.ava da dopre do su.tine i odbacuje sve sporedno# ak i ono .to
donosi teatar' (debituje) <sketi$am stila i jednostavnost re3ije'
11
!ame iz #ulonjske 1ume " prema Didrou# scenario je pisao Man 5okto# koji je radio
nadrealistike filmove u snobovskom maniru' Ko je drugi film# ali poslednji sa profesionalnim
glumcima' 5asnije# $bog prirodnosti kojoj te3i# ne radi sa glumcima# radi iskljuivo sa
natur.icima# ali i od njig tra3i da se ni malo ne i$ra3avaju# gluma be$ mnlgo emocija '
Film mora da se i$ra3ava ne slikama# ve6 odnosima slika# kao u slikarstvu# film treba da bude
nainjen na odnosima slika' U filmu 0Dama i$ 2ulonjske .ume1# junakinja se nastrano sveti
svom biv.em ljubaniku tako .to mu podme6e profesionalnu ljubavnicu $a 3enu'
(Dijalektika jedinstvo suprotnosti grka re')
Stil koji te3i prirodnosti# a $atim prela$i u kopreografisanu stili$aciju'
Mu1et film na rubu melodrame# najdirljiviji film o devojici koja slu3i u nekoj ku6i i njenoj
traginoj sudbini# na kraju se ubija'
!nevnik seoskog sve1tenika )*,-' ?d tada nema profesionalne glumce i od tada koristi
jedan jedini objektiv ,- mm# koji naru.ava perspektivu# dubinu' Ko je u pravom smislu
2resonovski stil film nema profesionalni4 glumaca# koristi samo jedan objektiv' U ovom
filmu pratimo monolog koji je va3niji od same radnje' ?vo je prvi $naajni 2resonov umetnoki
film'
!nogi 2resonovi naslovi sadr3e sve ono .to taj film govori'
/su9eni na smrt je pobegao ovaj film je dobio nagradu u 5anu )*,B' godine' Sam film
inspirisan je stvarnim doga(ajem' itav sadr3aj filma je u naslovu' Oreder ga je svrstao pored
?$ua i Drajera u reditelje trascedentnog stila'
D
Kragao je $a du4ovnim u jedinoj umetnosti#
koja je $asnovana na materijalno"du4ovnom'
2reson se pla.io da mu profesionalni glumci ne preu$mu lik' Meli potpunu kontrolu nad
svakim segmentom filma' !inimalistiki stil re3ije# minimali$am dola$i i$ redukcije# a mo3e
tako(e i$ osrednje kulture kao recimo iranski film' 5rajnji minimali$am# *-V se de.ava u
jednoj 6eliji# ali svejedno# film dr3i pa3nju'
!5eparo1 kljunu ulogu u ovom filmu igraju ruke# a inae 2reson voli koreografiju ruku' Ao.
radikalnije svo(enje same radnje'
)u9enje "ovanki /rleanki u$eo je kao i Drajer autentini dijalog sa su(enja# ali be$
krupnog plana koji je u funkciji i$ra3avanja unutra.njeg stanja kod Drajera' <sketi$ovana#
redukovana# svedena vi$ija# ogoljenje itave strukture (kao kod Drajera)# ali svedena i gluma'
)re(no #altazar )*EE# bio je vrlo popularan film i kod nas' 2alta$ar je magarac i preko
njega pratimo sudbine junaka koji sa njim dola$e u kontakt'
M$2e je jedna vrsta melodrame# be$ psi4ologi$iranja# kao i film S!e50#B 4ala-a!' 2reson
ne voli da obra$la3e pona.anje junaka# to ostavlja gledaocima'
#laga 5ena : Krotka na osnovu novele Dostojevskog' Aunak rekonstrui.e doga(aje pred
samoubistvo svoje 3ene'
etiri no(i jednog sanjara " opet je inspiracija Dostojevski'
La0sel# #+ je-e!a " nikako ne pripada njegovom stilu
$erovatno ;avo o grupi mladi4 ra$oarani4 ljudi koji $avr.e tragino'
Novac inspirisan novelom Kolstoja 0:a3na novanica1# preko novanice koja ide i$ ruke u
ruku prika$uje sudbinu ti4 junaka' &oslednji 2resonov film'
2reson je veliki individualista' Aavio se uporedo sa uvenim rediteljima francuskog filma
5lu$oom# 5lemanom# Mak Katijem# a pedeseti4 se pojavljuju !elvil# <njes Vajda' 5lu$o
07adnica $a stra41# 0Ubica stanuje u broju D)1'
2
tra"#edentni $onaj izvan i"k%"tva& izvan 'o(i "poznaje& 'eta)iziki* +adrealiza' $ potie iz "na*
12
0?no .to tra3im je i$ra3avanje ritmom i brojem korte$ijanske i stoike crte u karakteru'1
Slino kao i kod Dostojevskog# njegov univer$um nastanjuju 4endikepirani junaci' 2reson je
uticao na suptilnije autore koji tragaju $a du4ovnim# kao <ndrej Karkovski'
/$vesna 4ladno6a i distanciranost i kori.6enje neprofesionalaca bio je ideal Karkovskog'
Sugeri.e du4ovne vrednosti preko umetnosti koja je $asnovana na materijalnom'
&ostoje D"8 sluaja da su natur.ici i$ njegovi4 filmova nastavili karijeru na filmu# ali kod njega
su se svi oni pojavljivali samo jednom to su pre bile 0interprete1 nego glumci ili natur.ici
(jer natur.ici obino igraju sami sebe# a to ovde nije sluaj)
A0+!e 4a-e0 kritiar# rodonaelnik novog francuskog talasa# urednik 5aje De Sinema'
?vom talasu pripadaju i Krifo i =odar' 5ritikovali su stanje u francuskoj kinematografiji i
studijske reditelje# kod koji4 je scenario bio najbitniji i $alagali su se $a politiku autorstva'
AMERIKI 8ILM 6E)ESETI> CO)INA
(02ulevar Sumraka0 2ili Vajlder)
)*,-'godine $apoela je kri$a u 4olivudskoj produkciji $bog pojave televi$ije' Vr4ovni sud
S<D doneo je odluku da odvoji bioskopsku mre3u od produkcije' 2ioskopi se privati$uju'
:ansira se sinemaskop# color postaje standard# ra$ni formati .irokog ekrana# stereo $vuk'''
sve kako bi se publika dovela u bioskop'
8
&ojavljuju se ne$avisni producenti umetnici#
scenaristi# glumci (npr' Le4t :ankaster) prave ugovor sa velikom kompanijom da im bude
distributer i da im pomogne te4niki' Velike kompanije ostvaruju saradnju sa Kelevi$ijom i sa
ne$avisnim producentima' ?d )*,+' broj posetilaca ponovo raste'
&olitika se me.a u Lolivud' 0:ov na ve.tice1# H' 5a$an# kao posledica 4ladnog rata dola$i do
istke u Lolivudu senator !akarti" Stvorena je 5omisija $a ispitivanje antiamerike
delatnosti' Stali su na put liberarnim# progresivnim idejama
Elija Ka-a0
grk# poreklom i$ Kurske# ro(en )*-*' (po$nat je kao 0glumaki reditelj1)' Studirao je dramu
na Aelu# prikljuio se grup tetaru prvo kao glumac a onda kao reditelj'
)*+B'godine osnovao <ctors Studio $ajedno sa :i Stra$bergom'
Kokom rata debituje na filmu' 0Aedno drvo raste u 2ruklinu1# 0D3entlmentski spora$um1
Kokom pedeseti4 sara(uje sa Kenesi Vilijamsom 0Kramvaj na$van 3elja1# 02ebi Dol1# 2ad
Oulberg (pisac dru.tveno anga3ovani4 scenarija)I 07a dokovima 7jujorka1
D3on Otajnbeg 0Viva >apata1 " o meksikom revolucionaruI 0/stono od raja1 sa emsom
Dinom
)*,D'godine H'5a$an je saslu.avan pred 5omisijom i odao je svoje drugove koji su bili ili su
simpati$eri komunistike partije'
0ovek na 3ici1 " animirani film
07a dokovima 7jujorka1 " kritika amerikog dru.tva
5omercijalni filmovi 0Sjaj u travi1# 0<merika# <merika1 " cUb rekonstruisao je 3ivot grke
porodice u Kurskoj
)*BD" godine 0&osetioci1 " privatna produkcija sa sinom koji je pisao scenario i snimao na
super )E mm' Film je o Vijetnamu'
0&oslednji magnat1 " poslednji film# govori o 4olivudu# ima slinosti sa 02ulevarom sumraka1#
govori o /rvinu Kolbergu# .efu produkcije !=!'
E+/a!+ )mi!i"
/$ Ukrajine je# poeo je kao monta3er# radio je i film noar'
)*+B'godine skre6e pa3nju filmom 0D3entlmentski spora$um1 " kritikuje dru.tvo u kome
postoji rasi$am' 2io je u $atvoru# be3i u Hnglesku i radi film 0Daj nam danas1
)*,-' godine ponovo svedoi pred 5omisijom i proka$uje neke svoje drugove da bi nastavio
da radi' 9adi komercijalne projekte uglavnom'
0&obuna na 5ejnu1
0!ladi lavovi1 " sagledavanje rata sa nalija
3
153* prvi "ine'a"kop )il' ,%nika
13
0ovek sa $latnim koltom1
0Drvo 3ivota1
<il )ase0
Aevrejin francuskog porekla' U =rup teatru je poeo kao glumacI bio je Likokov asistent'
9adi dru.tveno anga3ovane filmove# poludokumentarne
0=ruba sila1 " o policijskom nasilju'
0=oli grad1
2e(i u Hvropu i u Hbgleskoj snima 07o6 i grad1I radio je i u Francuskoj i /taliji' U =rkoj se
venava sa !elinom !erkuri'
07ikad nedeljom1 " grki film (po$nata pesma Deca &ireja) film o 3ivotu prostitutki'
0Fedra1
0?naj koji mora umreti1
)D#-ef L#$-i
:eviar# i$ politiki 4ra$loga je pobegao i$ <merike'
)*8,' godine je bio u !oskvi# na kursu kod Hj$en.tajna# bio je pod uticajem 2ertolda 2re4taI
uglavnom je radio u Hngleskoj'
0Vreme be$ milosti1# 02etonska d3ungla1#1Sluga1# 0>a kralja i otad3binu1# 0Ubistvo
Krockog1# 0=ospodin 5lajn1
- odmeren# decentan# preci$an i strog# pravio je anga3ovane filmove $a probranu
publiku' &omalo 4ermetian reditelj sa distancom prema emocijama'
U to vreme svoje najbolje filmove radi )D#0 8#!+ 0!oja draga 5lementina1# 09io =rande1#
0Aunaci $apada1 " bio je tradicionalista
>iE"#"; 0?$logla.ena1# 0>aaran1# 05onopac1#17epo$nati i$ 7ord Hkspresa1# 0&ro$or u
dvori.te1# 0Vrtoglavica1# 0&si4o1
(ilijem (ajle! tipini reditelj srednje klase koji je uga(ao publici'; 07ajbolje godine na.eg
3ivota1# 0Detektivska pria1# 0&ra$nik u 9imu1# 0asovi oaja1# 0&rijateljsko ube(ivanje1#
0Velika $emlja1# 02en Lur1
4ili (ajl+e! poeo kao scenarista
?d )*+D' godine re3ira# radi i drame i komedije'
02ulevar sumraka1 " kombinacija komedije i drame' 0Dvostruko osiguranje1 " film noar
0&ropali i$let1 " o alko4oli$mu
0Veliki karneval1 " o rudarima
0Stalak )B1 " ratni film
07eki to vole vru6e1
0B godina vernosti1
0<partman1
SO(JETSKI 8ILM 6E)ESETI> CO)INA
U$or je sovjetski film dvadeseti4 godina# film 0:ete 3dralovi1
=eneral Mdanov je bio $adu3en $a kulturu# forsirala se propagandna slika sistema i posle
rata' Stanje u kinematografiji posleratnog Sovjetskog Save$a veselo# .areno# be$a$leno i u
umetnikom smislu be$naajno' 7egovali su se svi 3anrovi' Filmovi su bili didaktiki#
preovladavao je opti$am' )*,8' godine umire Staljin' )*,E' 5ongres 5& SSS9 Lru.ov
(kritika Staljina) period Lru.ova destaljini$acija' Kopljenje leda u ideolo.kom smislu'
C!i*#!ij $3!aj
Ukrajinac# $avr.io V=/5 Visoka filmska .kola u !oskvi# uestvovao je u bitci $a Staljingrad
)*,E' 0etrdesetprvi
02alada o vojniku1
)*E)' 0isto nebo
14
0+)1 je prelomni film poststaljinistike ere# tretira temu revolucije i njeni4 posledica
()*DB'Aakov &rota$anov je re3irao film na istu temu) 2elogardejac i crvenoarmejka su glavni
junaci'
02alada o vojniku1 je najpopularniji njegov film# realistiki4 portreta' &osle ovog filma postaje
vode6i reditelj Sovjetskog poetskog reali$ma
0isto nebo1 re4abilitovanje osumnjieni4 logora.a
0Miveli starac i starica1 " o odnosu generacija
0Mivot je lep1 " koprodukcija sa /talijanima
Mi3ail Kala#-#/
=ru$ijacI )*D8'godine kao student ekonomije dola$i na film kao laborant#a kasnije se bavi
monta3om i kamerom' &rvo je radio dokumentarne filmove'
)*8-' godine 0So $a Svanetiju1 " dokumentarni film# monta3a atrakcije pove$ana sa
vi$uelnom poetikom'
0Hkser u cokuli1 " vrsta didaktikog filma (bio je $abranjen)'
&osle ovoga napu.ta re3iju'
0Valerij kalo1# 0!u3evnost1 su propagandni filmovi o juna.tvu Sovjetski4 pilota
od )*,+'godine vra6a se igranom filmu snima komediju 0Verni drugovi1# a )*,B' Lee
D+!al#/i " njegov najpopularniji film# )*,G'godine je dobi =ran pri u kanu i glavna glumica je
dobila nagradu Katjana Samojlova'
Sergej Urusevski jedan od najbolji4 svetski4 snimatelja # poka$ao je u ovom filmu kako
kreativna kamera mo3e da nadogradi kreativnu re3iju' Sve je u slu3bi i$gradnje ljudske
emocije' Filmovi koje su $ajedno radili 5alato$ov i Urusevski; 07eposlato pismo1# 0Aa sam
5uba1# 0S?S 7obile1'
Se!*ej 4#0+a!E$"
(igrao je u filmovima;02itka na 7eretvi1# 0Vr4ovi >elengore1)
&rvo je bio glumac# posle rata $avr.ava V=/5 kod Sergeja =erasimova'
0!lada garda1 je film koji je re3irao =erasimov a igrao je 2ondaruk
&rvi film )*,*'godine 0ovekova sudbina1 " ra$voj oveka u $arobljeni.tvu# pre svega kro$
trpljenje i patnju ali be$ patetike' Sam 2ondaruk igra glavnog junaka'
09at i mir1 " visokoprofesionalni film# dobio je ?skara $a najbolji strani film )*E,'
0Vaterlo1 " naruen film# nije imao uspe4'
0%rkvena $vona1 " o meksikoj revoluciji# tako(e naruen
0?ni su se borili $a otad3binu1
!ark Donskoj 0!ati1
Aosif Lejfic 0Sluaj 9ubljancev1# 0Dama sa psetancetom1 (po e4ovu)
Sergej =erasimov 0Ki4i Don1 8"+ nastavka
=rigorij 5o$incev 0Don 5i4ot1 #1Lamlet1
!i4ail 9om 0Devet dana jedne godine1 " moderna filmska studija
6#ljs"i film
/$me(u dva svetska rata kinematografija u &oljskoj je bila srednje ra$vijena# snimano je
i$me(u )- i D- filmova (kao e.ka i !a(arska)' 7ajra$vijenije; Francuska# 7emaka i /talija'
&o$nati &oljaci;
"&ola 7egri# afirmisala se u 7emakoj i Lolivudu# sara(ivala sa Hrnstom :ubiem'
"9i.ard 2oleslavski# glumac i reditelj# u Lolivudu re3irao antibolj.evike filmove'
Uoi rata nekoliko reditelja podi3u umetniki nivo filma# to su pretee najkvalitetnije filmske
.kole; Vanda Aakobovska# <leksander Ford# Air3i 2osak' &osle // s'r' oni rade patriotski
obojene rekonstrukcije rata'
&oljska se prva i$ istonog bloka oslobodila socijalistikog reali$ma u umetnosti' &rva
renesansa poljskog filma obele3ena je trojicom reditelja i na$ivom;
15
0&oljska .kola subjektivnog reali$ma1 (koristi se i termin crni reali$am)'
A0+Dej (aj+a
diplomirao )*,8' kada je Staljin umro# od )*,+' do danas radi u kontinuitetu kako igrane
filmove tako i u teatru' Ve6 sa prvim filmom je skrenuo pa3nju na sebe# to je novi ugao
gledanja o 3rtvovanoj generaciji (misli se na rat)' ? tome govore prva tri filma;
6#"#le0je "transformisanje sitnog lopova do 4eroja
Ka0al " o poljskom pokretu otpora
6epe# i +ijama0i "radnja se $biva poetkom maja +,' u dva dana i jedne no6i#
ekrani$acija romana# lansira Vajdu# postaje po$nat u svetu'
U sva tri filma su junaci mladi ljudi koji se u$di3u do 4erojstva i stradaju' 5oristi autentinost
rekonsrukcije i poetsku nadgradnju (puna istina sa patetikom)' Ko je poetski simboli$am'
)*E-' Ne/i0i Ea!#%0ja&i " moderana tema# $abavan# neobave$uju6i film o mladima# gl'
uloga 9oman &olanski
)*ED' Si%i!s"a le+i Ma*%e# snimio u Augoslaviji# sa ?liverom !arkovi6' 7e smatra se
uspe.nim filmom# osim u pejedinim detaljima dobra fotografija'''
Sams#0 " fim o sudbini jednog Aevrejina u vreme var.avskog geta stradanje poljski4
Aevreja
S/e je 0a p!#+aj$# neprilago(enost savremenom dru.tvu'
6ej-aD p#sle %i"e#)*B-'# kraj rata# ponovo se vra6a ratnoj tematici
S/a+%a po delu Vispjanskog
)*B,' 0ovek od mermera1 vra6a nas u prve posleratne dane# scenario napisan ), godina
ranije# nije bilo do$voljeno da se snimi# kad je snimljen# pu.ten je na mala vrata
)*B*' C#sp#;i&e i- (il"a " po literarnom delu
O%e5a0a -emlja
)*B,' Vajda je udario temelj pokretu 0Kalas moralnog nemira1
Je!Di Ka/ale!#/iE
Ao. uvek je aktivan' &oinje rad )*,+' sa problematikom sela'
0&ravi kraj rata1 )*,B'# o posledicama rata
D najva3nija;
07o6ni vo$1# moderan
)*E)' 0!ajka Aovana <n(eoska1# tema verski fanati$am
0Faraon1# u Hgiptu je napravio rekonstrukciju tog doba# vlast i klasna borba# asistent reditelja
2ora Dra.kovi6
0Smrt predsednika1
05rma <usterija1# o Aevrejima
05vo vadis1 D--D'
A0+Dej M$0"
poginuo u saobra6ajnoj nesre6i u +-' godini'
0ovek na pru$i1# )*,B'# prvi uspe4# o poljskom dru.tvu
0Hrojika1# aludira na temu 4erojstva# omnibus od dve prie
0>rikava sre6a1# satira
0&utnica1N # o 3enskom delu konc logora# $avr.io ga je njegov saradnik
// talas moralnog nemira ili dijaloga sa dru.tvom
7ji4ov pristup filmu je intektualan# kritiki# sa 4ladno6om anali$iraju stanje morala u dru.tvu'
K!i2#f Za0$si
05ameleon1# moralna prevrtljivost
0Spirala1
05onstanta1
16
0=odina sunevog smiraja1# ljubavna tema# analitiar moralni4 dilema
K!i2#f Kje2l#/s"i
ba$ira se na podsvesti i instinktu# ne oekuje od nas da se sa3ivimo nego posmatra stvari sa
strane' Snimao i dokumentarne filmove# a jedan od prvi4 igani4 mu je 05ino amater1
/ ciklus
0Dekalog1# deset filmova ve$ani4 $a deset $apovesti# najbolji
05ratki film o ubijanju1 i$ dva dela
// ciklus
0Kri boje plavo# belo# crveno1
(eli"a 4!ia0ija
Uvod;
Dokumentaristika produkcija je od poetka bila jaka 2rajtonska .kola ; Smit i Vilijamson
(krupni planovi i monta3a)'
U to vreme poele i 0ske1 komedije# pretee slepstika'
Sesil Lepfort# radio kratke filmove'
<lfred Likok poinje dvadeseti4# radi film 0Ucena1 )*D*' i posle desetak godina ide u
Lolivud'
!ajkl 2alkon osve3ava produkciju# unapre(uje kvalitet
<leksandar 5orda ustanovljava dva lokalna engleska filmska 3anra;
"imperijalni film (vid nostalgije $a velikim carstvom)
"kolonijalni (radnja se odvija u kolonijama)
7aj$naajniji 5ordin film 0&rivatni 3ivot Lenrija G1 i$ )*88'
Kradicija dokumentarnog filma dosti3e vr4unac uoi rata' &redu$e6e 02ritanski
dokumentaristini pokret1 su osnovali <lfred Likok i D3on =rirson'
)*8-' je prika$an film 07oeni strujama1 o ribarima# inspirisan 0?klopnjaom1'
U ovaj pokret se ukljuuju; &ol 9ota# <lberto 5avalkanti i 9obrt Flaerti'
2ritanski filmski institut i 5inoteka se osnivaju 8-"ti4'
Okolovani glumci su vrlo popularni;
"$avodnike igraju; :orens ?livije# Vesli Lauard# 9obert Donald
"karakterni glumci; arls :oton# 9alf 9iardson# !ajkl 9edgrejv# Vivijen :i
+-"ti4 nastaje novi 3anr 0iling komedija1 " ra(eno u studiju# uvrnut smisao $a 4umor#
pretea !ontipajtonovaca reditelj; arls 5rikton se po njima proslavio (od ,-"ti4 do *-"ti4#
W9iba $vana VandaX' ?d glumaca <lek =inis# Krevord Lauard# Stjuard =rend3er# Debora
5er'''
,-"ti4
&ojaava se kri$a# prodor amerikog kapitala je ve6i# pojava tv'
Free cinema (slobodni bioskop) odnosi se na grupu dokumetntarista koji obnavljaju kvalitet
britanskog filma'
Velikii broj reditelja odla$i u S<D# a neki i$ S<D dola$e u :ondon ( i$ politiki4 ra$loga)"
D3o$ef :ou$i# 9iard :ester# Stenli 5ubrik)'
U$ iling komediju ra$vijaju se i 4oror filmovi $asnovani na literaturi ( 9od3er 5ornan" am' 5oji
je u S<D finansirao prve filmove novog Lolivuda;Skorse$ea# 2ogdanovia 5opoleI Vinset
&rajs# 5ristofer :i)'
Drugi 3anr ; .pijunski filmovi o D3ejms 2ondu'
17
9a$vija se i 4oror kompanije 0Lamer1# reditelj 9od3er Lorman niskobud3etni 4oror
filmovi
8REE .INEMA
Ukr.tanjem ovog pokreta i po$ori.nog pokreta 0!ali gnevni ljudi1 nastaje 02ritanski socijalni
film1
I fa-a 1974:79
?bnavljaju i unapre(uju =rirsonovu dokumentaristiku .kolu# kritikuju dru.tvene anamalije sa
autorskim# subjektivnim vi(enjem'
,-" ti4 su konstruisane lake tonske kamere
Uticaj D$ige Vertova i kino pravde;
)' :ind$i Hnderson
D' 5arel :aj.
8' Koni 9iardson
?ni su uneli kvalitet u dokumentarni film# a u igrani uneli stilistiku dokumentarnog filma'
2ritanski soc' reali$am se ra$vija kao pokret koji je ve$an $a literaturu i po$ori.te; D3on ?$bor
W?svrni se u gnevuX" ceo pokret se po tome i na$iva mladi gnevni ljudi'
Li0+-i E0+e!s#0
je du4ovni vo(a pokreta# radio je prvo reklamne filmove $a industriju# od )*,8' se posve6uje
dokumentarnom filmu' Studirao engleski na ?ksfordu i tamo $ajedno sa 5arelom 9aj.om
osniva asopis WSikvensY'
F)e&a Ee/!"aG
FO -emlj# s0#/aG
FS/a"#* +a0a sem 4#Di5aG
&i.e tekstove u kojima kritikuje filmski ukus Lolivuda'
)*E8' FSp#!s"i Di/# 1 !a*e+ija i- Di/#a !a+0iE"e "laseG prvi igrani film
)*EG' FI8G (kad bi)# pretea studentski4 pobuna# nastao paralelno sa studentskim nemirima
koji su $a4vatili ceo svet tema filma; .ta bi bilo kad bi se studenti u 2ritaniji pobunili (a nisu)
)*GD' F4#l0i&a 4!ia0ijaG celo dru.tvo posmatra kao bolnicu' Ao. 3e.6a kritika dru.tva
Ko je ne$avisni beskompromisni reditelj koji nije oti.ao u Lolivud# iako su ga $vali'
)*GB' FA/*$s#/s"i "i#/iG# sa njim $avr.ava karijeru'
Ka!el Laj2
e4# u Hnglesku sti3e pred // s'r'' &rikljuuje se :ind$i Hnderson i ure(ujuju filmski asopis
WSikvensX )*,8'
:aj. objavljuje knjigu i$ monta3e WKe4nika filmske monta3eX
FMi sm# m#m&i i- Lam%eaG dokumentarac
)*E-' FS$%##m $/eEeB 0e+elj#m $j$!$G najva3niji igrani film koji ipak deluje
dokumentaristiki# bavi se socijalnom problematikom radnike klase
D manje uspe.na filma;
FN#5 m#!a pasiH
FM#!*a0G
poinje da radi komercijalne filmove;
)*EG' FIsi+#!a )a0"a0G# deo snimnjen u Augoslaviji' 7akon toga odla$i u Lolivud
18
FK#&"a!H
)*BG' F6asji /#j0i&iG o Vijetnamu
)*G)' F<e0s"a f!a0&$s"#* p#!$E0i"aG Wmeta"filmY film koji govori o snimanju filmova
T#0i RiEa!+s#0
je bio ve$a i$me(u teatra i filma' Sara(ivao sa 9aj.om na dokumentarcima# ekrani$ovao
po$ori.ne predstave'
FOs/!0i se $ *0e/$H po$ori.ni komad koji je re3irao# ali i prvi film i$ )*,* (tekst D3onija
?$borna)
FZa%a/ljaEH tekst D3onija ?$borna
FA"$s me+aG njegov naj$naajniji film# najvi.e se pribli3io dokumentarom filmu# kombinuje
psi4olo.ki i sociolo.ki pristup
FAsamlje0#s !"aEa 0a +$*e sa-eG kao u WSportskom 3ivotu'''Y# ne govori o sportu# ve6
o sociolo.kim temama# polo3aju radnike klase
&osle ovi4 filmova se okre6e komercijalnom filmu;
FT#m )D#0sG
FJ$!i2 la"e "#0ji&eG
?stali autori;
)D#0 Sle-i0+De!# poeo na tv# skrenuo pa3nju sa filmom W2ili la3ovX
F)a!li0*G
F6#0#50i "a$%#jG
FSjaj i %e+a >#li/$+aG
FMa!a#0a&G
6!eeEe >#li/$+a
R#%e! Alma0
,,' je u svojoj poluamaterskoj produkciji poeo da radi kao scenarista i reditelj' Snimio dva
filma'
,,' W&restupniciX
,B' W&ria o D3emsu DinuX
7a tv je re3irao epi$ode WLikok vam predstavljaX i W2onacuX
Sticanje iskustva na tv uinilo je da postane siguran i da se oslobodi producentske
narud3bine'
Filmovi;
W?dbrojavanjeX
)*B-' W!'<'S'L'X skra6enica $a vojnu pokretnu bolnicu
W5ockar i bludnicaX
9adio varijacije na film noar WSvi smo mi lopoviX
)*B,' W7e.vilX
U W7e.viluX i WVenanjuX nije $astupao tvrdu dramaturgiju ($aplet# katar$a# rasplet)' ?kupljao
je ve6u grupu junaka i simultano ra$vijao likove' >vuk snima na G kanala# likovi snimani sa
velikim brojem kamera'
)*BE' W2ufalo 2il i indijanciX snimljen na D-- godi.njicu amerike
WVenanjeX opservacije na pona.anje malogra(anske amerike
WSavr.eni parX
W&opajX
W:ud $bog ljubaviX
)**D' W/graX
)**8' W5ratki re$oviX
WVisoka modaX
%ini$am i kritika dru.tveni4 odnosa i sistema' Aunaci su slabe linosti# lo.eg morala# kominim
elementima olak.ava pri4vatanje subver$ivni4 opservacija'
1
)D#0 Kasa/eis
U prvom planu je stanje du.e# a u drugom te4nika' Ve$an $a 7jujork# i$let u Lolivud
neuspe.an (WSuvi.e kasni blu$X i WDete ekaX)
,*'# E-' snimao je poluamaterski# u njujor.koj alternativnoj .koli '
&rvi film WSenkeX
W:icaX
W!u3eviX
WMena pod uticajemX
W!ini i !oskvicX
)*G-' W=lorijaX
&reko ulne dimen$ije govori o du.evnim stanjima junaka# ispunjeno frustracijama# stra4om
od svakodnevne eg$istencije
Se0li K$%!i" ()*DG D---N)
5osmopolitske# univer$alne ideje ve$ane $a temu oveanstva# ispitivanje potsvesti# 4ladan
distanciran# preispituje obe krajnosti' <kcenat je na i+eji a ne na emociji' 7e sauestvujemo
sa junacima' 2re4tijanski pristup dramaturgiji distancijacija' 7ije $apadao u sentimentalnost'
XDr Strend3lovY# X?desejaY X&aklena pomorand3aYZ
obra6ao je veliku pa3nju na te4niku# patentirao je mnoge inovacije 4i speed objektivi su
narueni $a film X2ari :indonY# $a snimanje scena pod svetlosti sve6a' SteadT cam# drugi
Xi$umY $a film X/sijavanjeY / duge farove po 4otelu# scene u lavirintuZ
)D#0 4#!me0 ()*88)
>a ra$liku od :ind$i Hndersona i pokreta free cinema # 5eneta :oua / !ajkla :ija# nije ve$an
$a dokumentaristiku tradiciju' U poetku je radio $a televi$iju dokumentarne filmove' &ripada
generacijifrancuskog novog talasa / jugoslovenskog crnog talasa' /stie se kao strukturalista
istra3uje mogu6nosti je$ika filma' D3on 2ormen istra3uje je$ik filma / ideju re3ije $asniva na
organskom strukturali$mu' &ria# naracija# mi$anscen# kompo$icija kadrova# monta3a# ritam
delova / celina' 5asnije $apada u konformi$am' (strukturalisti su autori koji neguju kult re3ije'
Hj$en.tajn# Vels# 5urosava# Felini# &enZ akcenat je na samom filmskom je$iku koji je u slu3bi
ideja)' Dubinska re3ija koja nije ilustrativna' Debitovao je filmom <=atc& us i8 >ou can? '
<Point blank? 2risani prostor (slino filmu Do poslednjeg da4a)
<Pakao na Paci8iku?# igra :i !arvin (2ormen je fasciniran 5urosavom / K'!ifuneom) /deja
besmisla rata'
<0eo poslednji? sa !'!astrojanijem (dobio nagradu u 5anu) film o 3ivotu marginalaca'
?kupirala ga je / tema eg$otike# film </sloba9anje? : sniman u <merici u ambijentu koji lii
na pra.umu'
<)maragdna 1uma? 6 u pra.umama :atinske <merike
<#ekstvo iz Ranguna? sniman u /ndokini
$animaju ga / mitovi <*skalibur?, <@ardoz? : sUf film
9adio je i filmove po narud3bini# uglavnom proma.aji'
XAeretikY nastavak Hg$orcista
X7ada / slavaY i$let u sopstveno detinjstvo
5enet :ou ()*8E)# !ajkl :i ()*+D) nastavljaju dokumentaristiku tradiciju' &od uticajem
neoreali$ma te3e potpunoj autentinosti 3ivota (van studija# sa natur.icima) /stra3uju
socijalne / porodine drame' Dodiruju i4 / moderna / postmoderna# ne istra3uju je$ik filma'
5enet :ou interesuju ga dru.tveni problemi# a !ajkl :i se vi.e bavi porodinim temama'
XVera DredY# poslednji film !ajkl :ija o 3eni koja se bavi abortusima' &rvi film je X?goljeniY
XKajne / la3iY# ovaj film ga je proslavio (2renda 2later je bila nominovana $a ?skara)' :ou je
u$imao natur.ikea !ajkl :i je uvek radio sa pravim glumcima''
Filmovi 5eneta :oua; X>a $emlju / sloboduY o ue.6u britanaca u .panskom gra(anskom
ratu' :ou je leviar# kritiar licemerja $apadne civili$acije' XKu3na kravaY# X!oje ime je D3oY
(film o drogi)'
2!
6!eeEe N#/#* >#li/$+aI
<rtur &en# Sem &ekinpo# 9obert <ltman# D3on 5asavetis
5raj pedeseti4 i poetak .e$deseti4 godina je poetak rada ovi4 autora' 7ji4ove pretee su
Vilijem Vajler# D3on Ljuston# Lauard Louks "obra(ivali su ra$liite 3anrove# postigli su najvi.i
standard u ra$liitim 3anrovima i imali su autorski peat' Utopili su se u 4olivudski sistem
produkcije' 9obert ?ldri# Fuler i Sigel pret4odnica ove grupe# a $ajedniko im je
individualno i dru.tveno nasilje u <merici to im je cantar pa3nje' <merika je $emlja nastala
na nasilju' &rekomerno kori.6enje nasilja i to prema drugim rasama' 0!elting pot1 " .to se
tie rasa# a ipak postoji rasi$am' U Lolivudu se te.ko 0otme1 autor koji 6e govoriti o
amerikom nasilju'
>naajno je i da su# autori o kojima je re# svoja prva iskustva sticali na televi$iji'
A!$! 6e0
9o(en )*DD# Filadelfija' Studirao u &eru(i i Firenci' 2li$ak mu je sen$ibilitet evropski4
umetnika' 9adio je na televi$iji a $atim i na 2rodveju' Debituje ),,G'godine filmom Le/#!$"i
!e/#l/e!a2 (sa &ol 7jumenom# varijacija na 2ili 5ida) film je komercijalno propao'
$+#/#!"a " preneo je na film po$ori.nu predstavu' 9a(en je prema istinitom doga(aju'
&ria o Lelen 5eler'
Mi"i je+a0# (!iki one)# )*E,' igra Voren 2iti# film je cUb# pod uticajem evropske
avangarde'
p#e!a %e- mil#si# 9edford# 2rando# D3ejn FondaI dru.tveni rasni sukob u amerikoj
provinciji' Scenario :ilijen Lelman'
4#0i i Klaj+# )*EB# plemeniti buntovnik# ameriki mit o pravednim osvetnicima' 7ain na
koji je tretirao nasilje svaka scena je opravdana estetikom# autorskim peatom# linim
stavom' 5oristio je ra$liite br$ine snimanja (kraj filma)
Mali i /eli"i E#/e"# )*B-# tema genocid nad /ndijancima# igra Dastin Lofman'
kro$ re3iju se emituje su.tina filma# struktura' Vi.eslojni rediteljski postupak (strukturalisti)
N#50a "!ea0ja# sa D3in Lekmanom
)/#%#j $ Mis$!ij$# kapricio$an vestern# igraju D3ek 7ikolson# !arlon 2rando
e/#!# p!ijaelja atipian film $a Lolivud#ra(en po scenariju Stiva Ke.i6a (ro(en
)*+D'#U3ice)# film je autobiografski# glavni lik Danilo &ro$or' Vi(enje <merike i$ slovenskog
ugla i sukob sa surovom stvarno.6u <merike' 2io je i producent ovog filma' (Stiv Ke.i6 je
napisao i scenario $a film 0etiri mangupa1)
7aklonost prema evropskoj kulturi' <rtur &en je voleo novi talas# u filmu 02oni i 5lajs1 postoji
posveta Man :ik =odaru' &oku.ao je da ameriki sen$ibilitet oplemeni slovenskim'
Sem 6e"i0p## )*D, )*G+'
/ndijanskog porekla# mi$ogin' &oeo na televi$iji# pisao scenarije' 5ao reditelj debituje )*E)'
godine 6$&0ji p#p#+0e " dodao je klasinom amerikom vesternu ne.to novo'
Maj#! )e0+i " i$baeno je B minuta okr.aja# kratki kadrovi# usporeni pokreti# karakteristini
detalji
)i/lja >#!+a# )*E* vr4unac vesterna u modernom stilu# =rupa pljaka.a 3ele$nice#
koreografisana nadgradnja# ritmika monta3a (uticaj Hj$en.tajna) a veliki je uticaj i 5urosave'
6e Ca!e i 4ili Ki+
6si #+ slame# erotika pove$ana sa nasiljem# igra Dastin Lofman# akcioni 3anr# surov film#
bio je naruen'
Elia $%i&a
K#0/#j
C/#-+e0i "!s " ra(en u Augoslaviji
svaki re$ je pod njegovom kontrolom# likovi plemeniti4 baraba# dinamike vi$uelne poeme#
dobro i $lo nisu samo crno"beli# ve6 tra3e dosta sivog'
Spolja ugla(eno dru.tvo a u su.tini vrlo nasilno u$imaju6i negativce $a glavne junake on
nala$i nain da ismeje# osudi# takvo dru.tvo'
NO(I TALAS 1 I +e#
21
&osle drugog svetskog rata nastaju dva najva3nija filmska pravca neoreali$am u /taliji i novi
talas u Francuskoj' 7ovi talas podra$umeva avangardu# nova avangarda u odnosu na
francusku filmsku avangardu dvadeseti4 godina' >astupnici novi4 ideja u svim umetnostima u
Francuskoj' (<nri Mor3 5lu$o 07adnica $a stra41# triler# 0Demoni1# 0Kajna &ikaso1 "
pripadnik crnog reali$ma u Francuskoj) 7ovi talas je negirao francuski film (osim <nri Mor3
5lu$ova# Katija# 2resona oni spadaju u klasike francuskog filma koje su pripadnici novog
talasa cenili)'
&ret4odnici; krajem etrdeseti4 <leksandar <strik# reditelj i teoretiar uvodi pojam kamera
stilo (pero)' asopis %a4ier du %inema (Filmske sveske)" osniva <ndre 2a$en' 7ajpo$natiji
filmski kritiar' 7jegovi saradnici su bili svi budu6i naj$naajniji reditelji novog talasa Krifo#
=odar# Oabrol# Hri4 9omer (bio je glavni urednik)' &isali su o filmu i radili amaterske filmove'
Fransao Krifo je napisao tekst o stanju u francuskom filmu i kritikovao scenaristiku
kinematografiju (scenarista ne treba da pi.e knjigu snimanja)' :ansira termin 0politika autora1
" primena teorije u praksi# osloba(anje od studijskog koncepta produkcije' 9editelj treba da
preu$me odgovornost kao poslednja# presudna karika bira ideje# uestvuje u stvaranju
scenarija# brine o monta3i'' 5asnije su i amerikanci pri4vatili ovakav nain ra$mi.ljanja (do
tada su samo D3on Ford i Likok radili na taj nain)
Man &jer !elvil je smatran preteom novog talasa# kao i <njes Varda# :uj !al# Mak Demi' &rvi
filmovi nastaju i$me(u )*,G i )*E-'godine;
)*,G 0:epi Ser31 # 5lod Oabrol
09o(aci1 " tema 3ivota mladi4# replika na film 0Varalice1
)*,*' 0+-- udaraca1 Krifo u slengu 0Ke3ak 3iivot1# nagra(en u 5anu# posve6en <ndre
2a$enu'
)*E- (kulminacija afirmisanja novog talasa) 0Do poslednjeg da4a1 Man :ik =odara' Krifo
ideja# Oabrol te4niki savetnik# =odar reditelj' &rekretniki film' >naenje film apreva$ila$i
svaku njegovu umetniku vrednost' 7aru.ena su neka pravila u ime slobode (potpune)'
Strukturisnje filma'
EB reditelja debituje u francuskoj kinematografiji' 7aji$ra$itiji trend obnove francuskog filma;
Filip De2roka# H'!olinari# <'9'=rije' Do sredine .e$deseti4 trajao je taj polet ' kvalitet koji je
uticao na mnoge kinematografije da menjaju produkcione principe nema studija# kranova#
farova# snimanje u prirodi# snimanje i$ ruke' =odar je ostao najdosledniji# najliberarniji' Krifo je
gradio karijeru' Oabrol dve linije (kompromisno) komercijalni i autorski# umetniki film' ?d
)*EE'godine dola$i do promene u politikoj orijentaciji kod =odara' ?d tada $astupa ideje
ekstremne levice' /ntelektualna gra(anska urbana generacija koja traga $a sopstvenim
identitetom u dru.tvu koje kritikuju'
<a0 Li" C#+a!
9o(en u Francuskoj# .vajcarski dr3avljanin' Sam se okarakterisao kao anar4ista u filmu'
:iberaran# trenutne isnpiracije# potpune improvi$acije' 9adio je kao asistent monta3e u
.vajcarskoj televi$iji' ?d )*,D' pi.e $a %a4ier du %inema# radi kratke filmove ; 0?peracija
beton1 " dokumentarac o i$gradnji brane'
0Do poslednjeg da4a1 " marginalac# sitni gangster# dola$i u &ari$ do oveka koji mu duguje
novac da bi pobegao dalje' &ratimo .ta mu se doga(a u D+ sata' Film je napadnut od
kon$ervativni4 kritiara# a dobio je nagradui u 2erlinu' =odar je snimao lakoi br$o# po D"8
filma godi.nje'
0Mena je 3ena1 " savremena 3ena u savremenom svetu'
0Miveti svoj 3ivot1 " o prostitutki (<na 5arina)
0!ali vojnik1 " anga3ovani film (pristalica ?<S< profa.'org)
05arabinjeri1# tako(e ang'film# o $ami.jenom ratu' (sara(ivao je i 9oselini)
0&re$ir1 sa 2'2ardo# po <lbertu !oraviji# poku.aj da napravi komercijalni film'
07eobina banda1
0Udata 3ena1
0<lfavil1
0ludi &jero1 " najuaspeliji film posle 0Do poslednjeg''1 /gra 2elmondo sudbina marginalca#
dosta uvrnut film# ekscentrian# ra$bijene dramaturgije
0!u.ki rod# 3enski rod1 " esej
0!ade in US<1
05ineskinja1 " ekstremno leviarski film
0Vikend1 vi$ija katastrofe civili$acije (D-- m fara i )-- automobila koji se slupaju u lananom
sudaru)
22
0Veselo uenje1 " naruen od tv# sniman u studiju# neprekidan dijalog dva glumca o edukaciji#
.kolovanju' Du4ovit film# prika$an u bioskopu'
?d )*EG'# druga fa$a odla$i u politiko ludilo' 9adi iskljuivo politiki anga3ovane filmove na
videu' Svoju produkciju na$vao D$iga Vertov'
?d )*G-' tre6a fa$a# vra6a se produkciji 0Spasavaj se ko mo3e Mivot1'" Vra6a se du4u filma
eksperimenti.e sa idejama# formom'
0/me 5armen1
0/storija filma1
07ovi talas1
/stra3iva do poslednjeg da4a' &onekad idejne konfu$nosti'
Kl#+ Ja%!#l # ro(en )*8-'
&aralelno je radio i komercijalne filmove' U autorskim radovima bio je satiriar gra(anskog
dru.tva' Studirao je prava i farmaciju' )*+*'godine upo$naje Krifoa# pi.e filmske cen$ure $a
<9KS# a od )*,8'ula$i u redakciju %a4ier Du %inema' Sa 9omerom je napisao knjigu o
Likoku' Svojom perfekcionistikom re3ijom Likok je uticao na Oabrola i Krifoa'
&ripadnici novog talasa su se me(usobno na$ivali 0mladoturci1'
)*,G' R#;a&i " mladi ljudi# provicijalci koji dola$e u &ari$'
)*,*' Lepi Se!D : ovo su prvi filmovi koji su skrenuli pa3nju na njega'
)/#s!$"i #%!aj
Nai/0e +e/#j"e " anga3ovani film# sociolo.ki eseji o 3ivotu mladi4#sa nalija 3ivota
?d )*E+' radi komercijalne filmove;
0Kigar voli meso1
0!ari Oantal potiv doktora 51
novac je ulagao u autorske filmove;
05o.ute1
07everna 3ena1
0!esar1 " ima do$e trilera ali postavljeno u konkretan dru.tveni okvir' Dru.tveni kontrast se
najbolje vidi u filmovima 0(i#le N#-ije i .e!em#0ija ()**,) prikriveno# latentno nasilje
gra(anskog dru.tva' 7apisao je knjigu 0< ipak ja snimam1 o te.ko6ama proi$vodnje filmova'
8!a0s#a T!if## romantiar
()*8D'")*G+')
0<merika no61 " autobiografski film
&omagao je direktoru francuske 5inoteke# imao je i poasnu stolicu' &osle rata osniva filmski
klub' )*+*'godine se sre6e sa Oabrolom i =odarom' )*,)' biva oslobo(en od vojske' ?d
)*,8 u asopisu %a4ier du %inema' &rvo je radio nekoliko kratki4 filmova 0Ma0*$pi o
maloletnicima# voajerimaI )*+* 4KK $+a!a&a " to je i$ra$ $a te3ak 3ivot# u ovom sluaju
te.ko detinjstvo (autobiografski film)' &oku.aj bekstva od te.kog detinjstva' Uticaj Man Vigoa
(glumac Man Daste igra # kao i kod Vigoa)' Film je nagra(en u 5anu' Kipian debitantski film#
lini' 9adio je i komercijalne filmove# isprobavao se u ra$liitim 3anrovima'
<ntoan Duanel junak kome je posvetio ciklus filmova (njegovo grugo ja); 0Zaje+0iE"a
p#selja intimistiki# lini filmoviI Ne/esa je %ila $ &!0i0i" triler u Likokovom stiluI i$
3anra avanture; Si!e0a sa Misisi#ija (sa 5'Denev)I Ame!iE"a 0#5 " meta film (filmovi
koji govore o snimanju filmova' 5ao katalog problema i lepote snimanja i re3iranja'
!elodrama <il i )Dim "intimistiki# ve.to stili$ovano# na ivici kia i melodrameI NeD0a
"#Da " po emocijama slino Mil i D3imu'
8a!e03aj 471 naunofantastini# anga3ovana fantastika' 7jegov jedini film sa politikim
dimen$ijama je 6#sle+0ji me!# o po$ori.noj trupi $a vreme drugog svetskog rata'
Krifo je stilista# prefinjen# ose6ajan# i$begava retoriku povi.enog glasa i nametljivi4 stilski4
ukrasa po uticaju na 9obera 2resona'
E!i3 R#me! # filmski asketa
Sti.an i odmeren' 7ije be3ao od uticaja literature' 2io je i pisac' Kra3io je bliskost filma sa
drugim umetnostima' 2avio se intimom mladi4 ljudi i odnosom me(upolovima'
Jes m#!al0i3 p!iEa )*ED'")*BD' njegov prvi ciklus'
K#le"&i#0a!"a " prvi dugometra3ni film
N#5 "#+ *#sp#;i&e M#+ # dobio ?skar $a scenario
23
9adio ciklus 05omedije i poslovice1 ; <vijatiareva 3ena# :epi brakI Drugio ciklus; &role6na#
>imska# :etnja# Aesenja pria o odnosima u porodici
+
# odmerenim# sporim# asketskim
stilom' /nteresovao ga je sukob ulne i du4ovne komponente ljudske linosti' 2io je religio$an'
Ale0 Re0e
()*DD'"
studirao monta3u# od )*+G radi dokumentarce o slikarima (a0 C#* (oskar )*+*)
Ce!0i"a# C#*e0 N#5 i ma*la " o nacistikim logorima smrti# )*,,'
)*,*' >i!#2ima lj$%a/i m#ja prvi igrani film# ra(en na osnovu romana !'Diras i <lan 9ob
=rijea
6!#2le *#+i0e $ Ma!ije0%a+$ po knji$i <'9'=rijea# dobio je >latnog lava u Veneciji'
2avio se vremenskim slojevima# se6anjima# ma.tanjima' 2io je majstor monta3e' &repli6e
sada.njost i pro.lost' 2avio se slo3enim me4ani$mom mentalni4 procesa' 0&ro.le godine''1 "
je vremenska enigma# odbacuje se klasina naracija i stvara se esej o vremenu# $aboravu#
prrodi emocija
Ra je -a/!2e0 " politiki film
6!#/i;e0je
M#j $ja" i- Ame!i"e
<i/# je !#ma0
B'april D--,'
(predavao je ponovo 9ober 2resona# isto je kao i predavanje od )E')D'D--+')
<a" Tai ()*-G'")*GD')
&oeo je kao $abavlja i klovn# delimino je aristoktarskog porekla' Snimio je pet igrani4
filmova# ali se smatra jednim od najva3niji4 komiara i autora'
6!a-0iE0i +a0
O+m#! *#sp#+i0a Il#a
M#j $ja"
6laLime
Sa#%!a5aj0a *$D/a
i$me(u )*+*'")*B)' je snimio ove filmove' 2io je tradicionalan# kon$ervativan# rugao se
moderni$aciji' U filmu 0&ra$nini dani1 igra po.tara u malom provincijskom gradi6u' Svaki
junak# svaki detalj je osmi.ljen na majstorski nain' Stil ne4otiog gega (kao i 2aster 5iton)'
?kolnosti i koincidencije proi$vode geg' 0?dmor =ospodina /loa1 " tada je i formiran lik
gosp'/loa koji dominira u filmu 0!oj ujak1' Film 0&laTtime1 nastavlja priu da je sve
amerikani$ovanoI 0Saobra6akna gu3va1 " moderni$acija koja stvara 4aos u linostima'
7jegova vi$ija 3ivota je obele3ena tradicionalnom ljubavlju # prisnosti# malim ljudima# bio je
protivnik inovacija u svakom smislu' 5omiar suptilnog stila u traganju $a i$gubljenim likom
moderne civili$acije'
)+'april D--,'
Mel#+!ama
!elodrama je jedan od osnovni4 filmski4 rodova
,
' !o3e da se kombinuje sa drugim
3anrovima
E
(ratna# vestern# SF''') !elodrama je jedan od globalni4 3anrova ili filmski4 rodova'
!elo mu$ika F drama# datira i$ po$ori.ne forme )B' i )G'veka' &o$ori.na drama sa
mu$ikim umetcima' &rve melodrame su igrane na dvorovima govorile su o ugro3enim
kraljevima i u krajnjoj liniji o pobedi dobra nad $lim' 2ile su posve6ene moralnom i$gra(ivanju
junaka' Vremenom# mu$ika se gubi sve vi.e ali ostaje kao va3na supstanca (kao po$adina)'
=de je mu$ika ravnopravna sa dramskim sadr3ajem to je mju$ikl' !elodrama se oslanja na
grke tragedije' Au3njake melodrame (Opanija# /talija# =rka u Hvropi i :atinska <merika)
"prenagla.ena amocionalnost je sr3 svake melodrame' Kema je stradanje $aljubljeni4#
4
kao -a"%.iro /z%
5
rod "e odre.%je po "ie% & te'i
6
anrovi "% odre.eni po dra'"ko' "adraj% 0 izraajnoj "tr%kt%ri1"lep"tik& ve"tern& 2oror& triler&
'j%zikl& "a'%raj"ki3*
24
fatalnost is4oda onemogu6ene ljubavi' Lolivud ra$vija melodramu# ona postaje dominantan
rod od sami4 poetaka; pr' =rifit 07etrpeljivost1# 09a(anje jedne nacije1#1Slomljeni cvetovi1#
0&ut na istok1' Svi aplinvi dugometra3ni filmovi su u osnovi melodrame (0%irkus1)I Frenk
2or$agi# Ao$ef fon Oternberg (naroito fa$a sa !'Ditri4)# 5larens 2raun koji je radio sa
=retom =arbo'''' 7aj$naajnije scene u melodrami su beskonano duga umiranja' Vinsent
!ineli se specijali$ovao $a mju$ikl# ali i $a melodramu' 5ralj melodrame Lolivuda je Daglas
Sirk'
U Hvropi rafiniraniji !aks ? Fils 0!adam De1" stili$ovane# kontrolisane melodrame' De
Sika i njegovi neorealistiki filmovi su $asnovani na melodrami# a radio je i melodrame' :ukino
Viskonti radi i otmene melodrame 0Smrt u VenecijiD' U 2ritaniji )ej/i+ Li0 majstor
melodrame# film K!aa" s$s!e. Srednja Hvropa je postojbina melodrame koja ga$i na
emocijama i koja ide ka kiu' U <ustriji i 7emakoj naj3e(6e ki melodrame' U Francuskoj#
Kl#+ Lel$2 Je+a0 E#/e" i je+0a De0a (blefer)
Fasbinder
B
kombinacija uticaja =odara# 2re4ta (i njegove teorije distancijacije) i Daglasa
Sirka (kao suprotnost 2re4tu i =odaru)' 6e+!# Alm#+#/a! majstor malignog kia# jednim
delom podse6a na Fasbindera' /mitacija glamura# Lolivuda# sve deluje la3no# ve.taki#
propagira ideologiju 4omoseksuali$ma' <lmodovar je lansirao ki kro$ melodramu a Karantino
.und'
)a*las Si!" ()*-- )*GB)
&oreklom danac# jedan od tri uvena danska reditelja (Drajer# Krir# Sirk)
Dietlef Sirc# ro(en u 7emakoj' &oeo je da re3ira u po$ori.tu# $atim i na filmu' /$ 7emake
odla$i u <ustriju i Francusku# pa $atim u Lolivud' ?d )*+8' do )*,*' je aktivan u Lolivudu'
Ve6ina filmova mu je u 3anru melodrame' 7ajbolje filmove je napravio pred kraj karijere' ?d
)*,+ do )*,* vr4unac 3anra melodrame; (eliEa0s/e0a #psesijaB S/e 2# 0e%#
+#p$2aB Zapisa0# 0a /e!$B 6#am0eli a0;eli (ili 0<n(eli garava lica1)# crno beli
film# njegov najbolji film# ra(en na osnovu prie Vilijema Foknera# pria o veteranima ratne
avijacije' &reovla(uje mu.ki princip'
Imia&ija Di/#a u naelu se smatra najboljim filmom melodrame'
NO(I >OLI(A)
Velike kompanije su dr3ale monopol nad produkcijom Lolivuda# pojavom televi$ije i
nastankom kri$e u filmskoj produkciji# javljaju se ne$avisne produkcije' 5rajem .e$deseti4 i
tokom sedamdeseti4 godina publika bira $ve$de# a $ve$de name6u produkciji projekte# biraju
reditelje'' 0Kri kondorova dana1 je projekat koji je lansirao 9obert 9edford# a on je i insistirao
da reditelj bude Sidni &olak i da gl'3ensku ulogu tumai Fej Danavej' Drugi promer je film
05um1 " !ario &u$o je insistirao da rade 5opola i 2rando' Status autora se uve6ava# ime
reditelja se stavlja pre glumaca na .picu (uticaj francuskog novog talasa)# govori se
0<ltmanov film1''' '9editelji su .kolovani'
6ie! 4#*+a0#/i5
9o(en )*8*'godine u dr3avi 7ju Aork' &rva generacija 2ogdanovi6a u <merici' Sa ), godina
je po4a(ao po$ori.ni studio i poeo da glumi' 7ije studirao film# kombinovao je svoja $ani
manja# pisao je filmske kritike (vi.e su to bile reporta3e)' &ribli3io se filmu kro$ pisanje# radio
intervjue# eseje' )*E+'godine kao kritiar# publicista dola$i do filmske re3ije' Ui $anat kod
9od3era 5ormana (5orman je re3irao 4oror filmove u Hngleskoj# dolaskom u Lolivud osniva
ne$avisnu produkciju i kod njega poinju 2ogdanovi6# 5opola i Skorse$e)
)*E+' Ta!*e# prvi njegov film o glumcu koji je igrao uloge u 4oror filmovima# 2orisu
5arlovu)
)*B)' ReDija )D#0 8#!+# dokumentarac
6#sle+0ja %i#s"#ps"a p!e+sa/a # osvaja nostalginim kljuem# tema je inicijacija
ula3enja u 3ivot# jedini film koji je postigao uspe4 i kod publike i kod kritike' 9a(en u stilu
filmova s poetka pedeseti4# cUb# ra(en .irokim objektivima' /nsistirao je na autentinosti
ambijenta' 2ogdanovi6 je predvodnik generacije koja nas uvodi u postmodernu imitiranje
filmova koje smo voleli kompilacija# recikla3a'
J# e aa p$2a sam$# imitacija slepstika
0Mese& #+ papi!a# cUb# imitacija film noara
7
4o 36*5odine ivota %radio je 4! )il'ova& 5! pred"tava i 2-3 'a'%t"ke "erije
25
0)ej-i Mile!# melodrama# morao je da radi u koloru# ali su kostimi i scenografija cUb
4i#s"#p -a *!#2 # oma3 melodramama u stilu slepstika
Ma!i0 S"#!se-e
9o(en )*+D# u dr3avi 7ju Aork# poreklom sa Sicilije' Studirao film na 7[ Univer$itetu# filmofil#
ljubitelj roka (radio je spot !ajkla D3eksona / <m 2ad)' Meleo je da bude sve.tenik'
(eli"# %!ija0je# eksperimentalni film'&rvi njegov film'
Skorse$e je magistrirao# bio je i profesor'
)*EG' K# # "$&a 0a m#ja /!aa " niskobud3etni film'
Opas0a +e/#j"a B radi $a 5ormana# obra(uje vreme ekonomske kri$e' Ko obele3ava
glavnu liniju njegovog stvarala.tva'
)*B8' Sp#!e+0e $li&e%B lansira dva glumca 9oberta De 7ira i Larvi 5ajtela (L'5ajtel je bio
popularan glumac niskobud3etni4 filmova)' Film govori o paranoji italonjujor.ke mlade3i#
i$me(u crkve i mafije'
Alisa /i2e 0e sa0$je #/+e feministika melodrama i road movie u isto vreme' 7e3an film'
)*BE' Ta"sis =ran &ri u 5anu' Scenario &ol Oreder (Oreder je bio pop)' 2untovnik sa
ra$logom# taksista# povratnik i$ Vijetnama' !r3nja prema korupciji# u$ima pravdu u svoje ruke
da bi $a.titio maloletnu prostitutku (igra D3odi Foster)' 5ombinovanje film noar i 0Orederove1
mr3njeprema pod$emlju'
Nj$ J#!"B Nj$ J#!" # mju$ikl
Ra-ja!e0i %i"# biografski 3anr# cUb $bog protesta prema novoj te4nologiji' De 7iro#
.kolovan po metodi Stanislavskog# ugojio se 8- kilograma $a ulogu :a !ote'
K!alj "#me+ijeB komedija
I+i#s"a 0#5# komedija
4#ja 0#/&a# 3ivot kockara
6#sle+0je >!is#/# is"$2e0je# po romanu 7ikosa 5a$ancakisa
)#%!i m#m&i# tema mafija
Ka-i0## tema mafija
)#%a 0e/i0#si# ne3an film
4a0+e Nj$ J#!"a# opsednut svetom nesigurnosti# stra4ova# neuro$a# nadogra(uje i4
stilistikim $a4vatima' 7e insistira samo na sadr3aju ve6 i na stilistici'
8!e0sis K#p#la
9o(en )*8*# magistrirao film' ?d )*ED'godine bio je 0potrko1 kod 5ormana' ?d )*E+'
profesionalni scenarista
6a#0# dobio ?skara $a scenario
)eme0&ija 1'# 3anr 4orora (radi kod 5ormana)
Sa+a si /eli"i +eE"## komedija
8i0ija0#/a +$*aD19M2. K$m# porodina saga# tako je koncipiran film' 2rando je dobio
?skara'
6!isl$2"i/a0je# =ran &ri u 5anu )*B+'godine# varijacija filma 02lo\ Up1# !'<ntonionija#
tema se poklopila sa Votergejt aferom'
K$m 2 anali$ira ono .to je pret4odilo filmu 5um )' Ve.ta# upeatljiva re3ija# sa
antologijskim scenama' 5opola je bio kockar u filmskoj industriji'
)*GD' Ap#"alipsa Sa+a pretencio$an film# ra(en po romanu 0Srce tame1 D3o$efa
5onrada' Do3iveo finansijski kra4'
A$saj+e!i
K##0 Kla%
6e*i S$ se $+ala
K$m '
4!am S#"e!#/ )!a"$la
Si/e0 Spil%e!*
Spilberg je poeo kao dete' Sa )8 godina je radio amaterske filmove ()*+E)' 9adio je
televi$ijske filmove; 0Dvoboj1# film je prene.en i na veliki ekran' Dosnimavane su neke scene'
Film sa kafkijanskom atmosferom'
Te"sasB e"sp!es savremena drama o roditeljima kojima je odu$eto dete'
Aj"$la# spojena je realna situacija sa 4ororom# podse6a na 0&tice1# trilerF4oror
4lis"i s$s!ei !e5e /!seB sf
1941. slepstik sa D3onom 2elu.ijem i Ko.irom !ifuneom
26
radio je ciklus $abavni4 filmova 0OimaEi i-*$%lje0#* "#/Ee*aB I0+ija0a )D#0s...# i.ao
je na komercijalni uspe4'
)**8' Ji0+le!#/a lisa cUb film# o genocidu nad jevrejima# dobio je ?skara'
&ropagirao je veru u 3ivot uprkos isku.enjima (t$v' vitali$am) Savr.eno po$naje kameru i
monta3u'
)D#!+D L$"as
7ovi Di$ni' Spilberg i :ukas susobnovili neke 3anrovske obrasce'
:ukas je osnovao svoju kompaniju koja pri3a te4nike usluge'
T>N 1 11'O # SF# kasnije je pro.iren $a bioskope' 5laustrofobina vi$ija budu6nosti'
Ame!iE"i *!afii# autobiografski film# nominovan $a ?skara# film je u nostalginom kljuu'
)*BBUBG' Ra -/e-+aB bajka budu6nosti (od vesterna do 5urosave)' Veliki uspe4 mu je
skrenuo kreativne ambicije na komercijalne' 2io je producent Spilbergu $a filmove o indijana
D3onsu' :ukas# Spilberg# 5opola su pomagali 5urosavi $a film 05agemu.a1'
]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]]
($+i Ale0 # poeo je kao estradni $abavlja# imao je preten$ije da bude i filo$of i umetnik'
/gra samog sebe# egocentrian je'
)*EE' godine poinje Ja se +esil# i*!i&e Lili# ovo je bila prerada japanskog filma'
A-mi 0#/a& i %eDi
S/e 2# se Deleli +a -0ae # se"s$ a 0ise smeli +a piae
A0i >#lB dobio oskara# savremene teme i psi4odrame# urbani 3ivot'
6$!p$!0a !$Da Kai!a# komedija
I0im0#si
Me03e0
>a0a i 0je0e ses!e
PPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPP
4!aja0 )e 6alma# opinjen Likokom'
)*B8' Ses!e (kao 0&si4o1)
Opsesija (kao0Vrtoglavica1)
O%$Ee0a +a $%ije (kao 0&si4o1)# kompilator# te4niki siguran
Maj"l ,imi0#
19MO. L#/a& 0a jele0e
(!aa !aja# do3ivljava kra4 (previ.e je kritikovao <meriku# surova kritika lica <merike# o
tre6em talasu imigranata i$ Hvrope (Srbi# &oljaci'') kako su surovo doekivani# proganjani i
ubijani'
Si+0i 6#la"# jevrejskog porekla# poeo je na televi$iji'
<i/# # "#0&$# kamerna drama# igra Sidni &oatje
K#0je $%ijaj$B -a! 0eQ# vreme ekonomske kri$e
)De!emaja )D#0s#0# vestern
)e/#j"a "#j$ sam /#le## anga3ofvani film (9edford# Strejsend)
T!i "#0+#!#/a +a0a# o korupciji u vr4u amerike vlasti' Kriler sa elementima anga3ovanog
pristupa'
$/a!i -am"a# ratni# sniman je kod nas (7'Sad)
Ja"$-a
T$si
ISTONE KINEMATOCRA8IJE
&ret4odnici 0novog talasa1 u sovjetskom filmu# reditelji i$ perioda revolucionarnog $anosa
Kala#-#/B 0:ete 3dralovi1# C!i*#!ij $3!aj 02alada o vojniku1# Se!*ej 4#0+a!E$"
0ovekova sudbina1# 09at i mir1' <utori koji su poeli tokom .e$deseti4' Kalas moralne
estetike obnove sovjetskog filma; <ndrej Karkovski# Sergej &arad3anov# :arisa Oepitko'
Sovjetski film je imao kra6e fa$e uspona od )*+D )*8- (Hj$en.tajn) revolucionarni
filmovi I revolucija u svim pravcima umetnosti' Ko je bio $latni period sovjetskog filma'
27
A0+!ej Ta!"#/s"i
()*8D )*GE)
&ojava Karkovskog je dala novi polet' Karkovski potie i$ porodice pesnika' Dosta je i pisao o
filmu knjiga 0Vajanje u vremenu1' Definisao je poetsku logiku# na osnovu koje nastaje
umetnost' /mao je ra$ne preokupacije mu$ika# slikarstvo# studirao je orijentalistiku#
prouavao filo$ofiju $en budi$ma# bavio se i geologijom (u Sibiru)' &o povratku i$ Sibira
upisuje V=/5 u klasi !i4jala 9oma' 7a studijama upo$naje 5onalovskog' Sara(ivali su# iako
se dosta ra$likuju' 5onalovski je racionalan# prilagodljiviji' Karkovski principijelan# dosledan
svojim stavovima u umetnosti' Diplomski film 0Valjak i violina1 " preispitivanje du4ovnog i
materijalnog aspekta' Ukupno je snimio B igrani4 filmova' )*ED' .vanovo detinjstvo " ovaj
film mu je bio ponu(en' >amenio je reditelja koji ga je $apoeo a produkcija nije bila
$adovoljna' Kema je ratna' Stradanje deaka /vana Karkovski je dao na jedan lian# autorski
nain' :iri$am i oniri$am' &repli6e snove deaka /vana (on sanja da leti) sa realno.6u koja je
surova' Film je dobio >latnog lava u Veneciji# $a najbolji film' Karkovski je
prokomentarisao ;1&recenili su ga1' Ko je bila njegova moralna superiornost'
?d )*ED# do )*EE'godine radi film 7ndrej Rubljov " njegov najmonumentaniji projekat'
9ubljov je freska srednjevekovne 9usije' Karkovski se klonio savremeni4 tema' ?vo je primer
kako je istorijsa linost samo povod da se napravi savr.en film' 0>vono1 je deo filma koji je
najvi.e upam6en i 4valjen' Film je do )*E*"B-'godine bio $abranjen $a prika$ivanje' (o 9usiji#
tragediji# umetniku koji $a6uti# a i$govor je bio da ima puno nasilja)
)olaris " uslovno SUF# odnosi se na antiutopiju# budu6nost u $naku katastrofe' Karkovski
nije bio kvalifikovan $a 3anrovske filmove'
/gledalo " ispovedni film# kombinuje sada.njost i pro.lost' Dokumentarni snimci sugeri.u
da je 9usija kao predgra(e Hvrope# .titila Hvropu' Slojevit film' &ria o nesre6nom detinjstvu#
usamljenosti# problemu odrastanja# Hdipovom kompleksu' Snovi su cUb# pro.lost u boji'
)*G-' )talker po romanu bra6e Strugarski' SUF film' Filo$ofski esej o usamljenosti i
i$olaciji' 5ontrolisani usporeni ritam' &osle ovoga odla$i u /taliju da radi film Nostalgija'
=ovori o i$gnanstvu umetnika# pesnika i o veitoj nostalgiji' >asnovan na ideji kako je $apad
i$neverio nade'
Artvovanje# ra(en u Ovedskoj' >ave.tanje Karkovskog' =ovori o pretpostavljenoj
nuklearnoj katastrofi' Sa distance ra$mi.lja o 3ivotu' 9anjiva ruska du.a' Verovao je u
kosmike# pre svega moralne principe' 5ljuni poreme6aj u ravnote3ama' Kaj nesklad unosi
ljudsko bi6e' ovek je samo estica univer$uma'
Se!*ej 6a!a+Da0#/
Aermenin po nacionalnosti' &rve filmove je radio u Ukrajini# u 5ijevu' Studirao je etnografiju#
$avr.io je V=/5 u !oskvi' &rvi4 pet filmova je radio u studiju Dov3enka# u 5ijevu' &rvi filmovi;
0 Ukrajinska rapsodija1 0%vet na kamenu1# 02alada1' )*E,' godine )enke zaboravljeni&
predaka " sa ovim filmom posti3e svetsku slavu' &ouan film' &rimer kako je film $asnovan
na mitovima# na bogatoj likovnoj transpo$iciji# sa ritmovima etno mu$ike# sainjen da ne bude
folklorni ki ve6 umetniko delo' Sve je u 3ivom ritmu# be$ preda4a'
#oja nara " kao 0isti film1 francuske dvadeseti4 godinaI " stili$acija statini4 pri$ora koji
su inspirisani ikonama i freskama
0:egenda o Kvr(avi Surami1
0<.ik 5erib1 " afirmi.e autentinu transpo$iciju i$vorne narodne umetnosti' 7a rubu
eksklu$ivni4 filmski4 eksperimenata' &roveo je tri godine na robiji (od )*B+' do )*BB')
?ptu3en da je preprodavao ikone# da je bio 4omoseksualac'''
La!isa Jepi"#
()*8*' )*B*') ukrajinka
7avodno je bila Dov3enkov uenik# ali ustvari ona je igrala u filmu 0&oema o moru1 koji je
re3irala Aulija Sonceva# Dov3enkova 3ena' >avr.ila je V=/5 u klasi !i4ajla 9oma' Diplomski
film 0>noj1# )*E8' !u.ki re3iran film' Slede6i film 05rila1 " glavna junakinja je bila pilot u
ratu' 7ostalgian film'
0Ki i ja1 " savremena tema prognani4 mladi4'
spe(e# varijacija novo$avetne biblijske alegorije' Lrist# i$dajnici# d3elati# 7emci# 9usi'''
Veliko 3rtvovanje sovjetskog naroda tokom drugog svetskog rata' Film je dobio nagradu =ran
&ri u 2erlinu )*BB' godine' &osle ovoga pripremala je film /pro1taj sa Ma(orom o
28
potapanju sela# kako bi se i$gradila 4idroelektrana' &oginula je u saobra6ajnoj nesre6i
$ajedno sa delom ekipe# a njen mu3 Hlem 5limov
G
je uradio ovaj film'
E>OSLO(AKO 6ROLE,E
Uvod;
&eriod i$me(u dva rata je bio period srednje ra$vijene kinematografije# sa D- do 8- filmova
godi.nje' 7ajpo$natiji reditelj u to vreme;
C$sa/ Ma3ai 1 uio je $anat od =rifita i Otro4ajma u <merici' &o povratku radi erotske
melodrame *rotikon )*D*' sa /tom 9inom *kstaza )*88' sa Ledi :amar i
>vonimirom 9ogo$om' &isao je i scenarija $a &absta'
&oetkom )*+,' godine osnovana je &ra.ka filmska akademija F<!U'
U to vreme sagra(en je i studio 2arandovo'
>naajni autori;
Ka!el Zema0# radio animirane filmove
Ji!Di T!0"a lutka filmove'
Ol+!i3 Lips"i je radio parodije na 3anrove' Kako(e je reditelj prve e.koUjugoslovenske
koprodukcije Z/e-+a p$$je 0a j$*'
&edeseti4 godina reditelj (#jje3 Jas0i radi film Je+0#* +a0a je+a0 maEa"
4!a5a (asilje/ ($apravo nisu bili bra6a); Ja0 Ka+a! i Elma! Kl#s su radili u tandemu# )*E,'
godine snimili su film Ra+0ja 0a "#!-#$# film je dobio ?skara $a najbolji strani film' 9ade
!arkovi6 je igrao u D nji4ova filma 08 nule1 u 0Voda ne.to nosi1)
e3#sl#/aE"# p!#le5e
poetkom .e$deseti4 javljaju se .kolovani reditelji (na F<!U)# reditelji sa stilom# individualci#
svi obele3eni )*EG# ali ne $bog studentski4 nemira# ve6 $ato .to je te godine u e4oslovakoj
i$veden poku.aj revolucije 0pli.ana revolucija1 " poku.aj osloba(anja uticaja istonog
bloka'
Ja0 Neme& od diplomskog filma )ijama0i 0#5i poka$uje individualnost# 4rabrost u
eksperimentisanju' )*E,' godine radi film O s/eEa0#si i *#sima " satira na polo3aj
e4oslovake u /stonom bloku'
Ja!#mil Ji!e2 K!i"
E/al+ J#m S/a"#+0e/0a 3!a%!#s
7ajva3nija 8 reditelja;
)' !ilo. Forman
D' Air3ij !encl
8' Vera Litilova
8
6*7li'ov $ 0di 0 5ledaj )il' o potp%no' %nitenj% 8elor%"ko5 "ela za vre'e rata* ,ran"pozi#ija
na"ilja*
2
Mil#2 8#!ma0
Dete jevrejske porodice# roditelji su mu stradali u <u.vicu' :ider e.kog prole6a' &rvi mu$iki
poludokumentarni film K#0"$!sI prvi igrani film =rni Petar " tema problem deaka koji
ne ume da se sna(e
*
' Forman je bio sklon anga3ovanju neprofesionalaca'
0jubav jedne plavu1e intimistika tema' Lumani$am# ljubav prema oveku poka$uje kro$
dobro6udnu satiru' 9emek"delo' 7aj$naajini Formanov film u periodu e.ke'
-ori, gori, godpo9ice 7 posle ovog filma odla$i u <meriku' <meriki deo karijere je .arolik;
)vlaenje " odnos dece i roditelja
)*B,' 0et iznad kukavijeg gnezda " dobio , ?skara' 5ro$ metaforu kritikuje ameriko
dru.tvo' ?vaj film lansirao ga je u Lolivud'
Kosa " vijetnamski sindrom# veliki rok"mju$ikl
)*G+' 7madeus# film sniman najve6im delom u e4oslovakoj' ?vo nije biografski film'
&rika$an odnos Salijerija i !ocarta'
Regtajm
0ari %lint
ovek na Mesecu
Ji!Di Me0&l
?staje u e4oslovakoj' <utentinije je obele3en e.kim mentalitetom i uticajem 2ogumila
Lrabala'
)*EE' )trogo kontrolisani vozovi # dobio je ?skaraI pria o juna.tvu prosenog e4a u
drugom svetskom ratu' Spoj erotike# romantike# patetike
Birovito leto, )elo moje maleno )tri5eno, ko1eno
(e!a >iil#/a
/ neem drugom# njen prvi film o sportistkinji (dokumentarni deo) i doma6ici' 7ajuspeliji
filmovi; #ele rade, .gra sa jabukom govori o neodgovornosti prema 3ivotu# vesela igra
sa veselim porukama'
I/a0 6ase!
.ntimno osvetljenje# o svakodnevnom 3ivotu u priovinciji# o pronala3enju smisla 3ivota'
?dla$i u <meriku radi film Katerov put o povratniku i$ Vijetnama'
J$!ij Ja"$%is"#
Slovak
Biljadugodi1nja pela# istorija slovake kro$ mitove (potse6a na &arad3anova
Cala# po 5underinom romanu
Ao. jedno bitno ime je Aaroslav &apou.ek# dramaturg# koji je sara(ivao sa ovim rediteljima#
najvi.e sa !ilo.em Formanom'
NO(I NEMAKI 8ILM
&oetak preokreta u nemakom filmu ve$uje se $a )*ED' Kada se pojavljuje grupa mladi4
sineasta sa manifestom 0Katin film je mrtav1' =odine )*EE' Folker Olendorf i Lercog pokre6u
novi pokret 0mladi (novi) nemaki film1' 5asnije im se pridru3uju Fasbinder i Venders' ?ve

-aro"lav Haek 4o8ri vojnik 9vejk 0 :o5%'il Hra8al "% pi"#i koji 5ovore o 'entalitet% eko5
pro"eno5 5ra.anina 0 oni "% i'ali veliki %ti#aj na reditelje prako5 prole(a
3!
dve grupe $ajedno formiraju <utorsku filmsku $adrugu' 7eguju krajnje negativan stav prema
militantnoj pro.losti' Aavlja se i neofeministiki film !argaret fon Krota'
8#l"e! Jle0+#!f
Studirao u &ari$u' !u3 !argarete fon Krote' <sistirao mnogim $naajnim francuskim
rediteljima' =odine )*E+' se vra6a u 7emaku' =odine )*EE' debituje Mla+i Te!les "
adaptacija# studija prednacistikog militari$ma' Uvek se ve$ivao $a adaptacije literarni4 dela'
Mi3ail K#l3a$s
I-*$%lje0a Eas Kaa!i0e 4l$m " radio sa fon Krotom politiki film o terori$mu
)*B*' Lime0i +#%#2 " njegov trijumf >latna palma# ?skar $a najbolji film
Je+0a S/a0#/a lj$%a/
- gostovao u S<D i snimio D filma po po$' predstavama; Z%#! sa!i3 lj$+i i Sm!
!*#/aE"#* p$0i"a
6$0i" " savremena alu$ija na Hdipa# igra Sem Oepard
rekao je; 0ja nisam autor# ja sam stilista1
(e!0e! >e!&#*
?riginalno pre$ime; Stipeti6# majka Lrvatica# kasnije u$eo oevo pre$ime)
- prvo radio kratke i dok' filmove
- prvi dugometra3ni igrani film; I pa$lj&i s$ %ili mala +e&a
8aam#!*a0a " dok' dugometra3ni
A*i!e:*0e/ %#Diji
Taj0a Kaspa!a >a$-e!a 1 s/a"# -a se%eB a %#* p!#i/ s/i3
8i&"ala!+# " sniman u Au3noj <merici
Zemlja $ "#j#j sa0jaj$ -ele0i m!a/i " o <ustraliji i <borid3inima
Zele0a "#%!a
- prefinjen estetiki pristup
- ekscentrik
(im (e0+e!s
Studirao u !in4enu' 2avio se i kritikom' 9adio prvo B kratki4 filmova'
)*B-' S$mme! I0 T3e .iL " junak koji i$la$i i$ $atvora i adaptira se
)*B)' S!a3 *#lma0a #+ je+a0aese!&a " sa &eterom Lendkeom (knji3evnik# scenarista)
Alisa $ *!a+#/ima " road"movie
6#*!e2a0 p#"!e
A #"$ /!eme0a " road"movie
6!ijaelj i- Ame!i"e " film"noir# glavnog junaka la3u da ima rak a bi i$vr.io neko ubistvo'
U$eo $a glavne uloge glumce koji su ujedno i reditelji'
6a!i-B Te"sas " road"movie# opinjenost <merikom
Ne%# 0a+ 4e!li0#m " prema Landkeovom scenariju# posve6eno 2erlinu pred ru.enje $ida
S/el#si 0a+ /#+#m " dokumentarni film
9ajner Fasbinder
- 0dete Sirka 2re4ta i =odara1
- studira prvo glumu
- )*EG' osnovao 0anti"teatar1
- snimio preko +- filmova i toliko predstava
S/i +!$*i se -#/$ Ali
L#la
31
32