OPOZICIJA MILOVANA ILASA

TITOV

GOVOR NA

TREEM

(VANREDNOM)

PLENUMU

CK

SKJ

1617. januara 1954. . . . lanci druga Milovana ilasa bili su n j e g o v sopstveni proizvod, n j e g o v a sopstvena m i l j e n j a . Postavlja se p i t a n j e zato mi p r i j e nismo neto poduzeli, j e r je on b i o lan IK CK SKJ, da bi sa m a n j e galame, sa m a n j e potresa i tete doli do izvjesnog r j e e n j a . K a d se pitanje tako postavi, m o r a m priznati da smo mi u t o m smislu do izvjesnog stepena krivi. Jer, drug ilas je i p r i j e pisao lanke i kad me je j e d n o m p r i l i k o m o v e jeseni pitao: K a k o ti, Stari, gleda na m o j e pisanje, ta misli o n j e m u ? " rekao sam: Zna ta, ima izvjesnih stvari sa k o j i m a se ja ne slaem, ali uglavnom ima dobrih stvari i mislim da ono drugo ne m o e da b u d e razlog da ne pie, pii d a l j e " . G o v o r i o sam tako zbog toga j e r je on u s v o j i m lancima iznosio i ono to smo mi m n o g i ve kazali ili pisali o tome. I tek kasnije, u decembru mjesecu, kad sam itao te lanke, vid i o sam da je drug ilas otiao m n o g o daleko. Onog momenta kad sam vidio da je on u lancima napao zapravo Savez komunista ( j a neu iznositi razne teoretski pogrene stavove, neka o t o m e g o v o r i drug Kard e l j ) , ja sam v i d i o da se tu radi i o likvidaciji Saveza komunista, da se radi o r a z b i j a n j u discipline, da se tu radi o stvarima k o j e mogu nanijeti o g r o m n e tete ne samo jedinstvu nae Partije, n e g o i jedinstvu nae z e m l j e . U tome se nisam prevario. Bila bi naa srea da smo se prevarili, ali naalost nismo. Rezultati svega toga pokazali su se v r l o ravi i imali b i s m o nedoglednih posljedica ne samo za na Savez nego i za nau z e m l j u uope. Ne m o e se rei da drug ilas n i j e imao kritike, o t r i j e kritike na te s v o j e lanke od p o j e d i n i h drugova, i uope neslaganje pojedinih naih drugova. To e kazati oni sami. A ja, kad sam v i d i o da drug ilas i p o s l i j e tih kritika u linim kontaktima i razgovorima p r o d u u j e tim pravcem, pa j o i vie zaotrava stvari u s v o j i m lancima, m o r a m da vam kaem da sam, poto sam se tada nalazio van Beograda, u SloI veniji, na lijeenju, m o r a o energino i otro reagirati i traio sam da se n j e g o v i lanci smjesta d a l j e obustave, da se ne tampaju, dok se ta stvar ne rijei na naem n a j u e m f o r u m u Saveza komunista. Drug ilas je znao m o j e negativno m i l j e n j e p r i j e nego to je obj a v i o o n a j poslednji lanak u N o v o j m i s l i " . I z d a o ga je na brzinu. A ta se n j i m e h t j e l o postii? Ja bih m o g a o da s u m n j a m da se zapravo radilo o t o m e da se p o m o u toga lanka mi, o n a j k r u g " k o j i je on napao u N o v o j misli", o n e m o g u i m o u m o r a l n o m pogledu da diskut u j e m o na r a v n o p r a v n o j nozi i s nekim punim p r a v o m p r o t i v nekih n j e g o v i h idejnih i drugih postavki, u k o j i m a on napada birokratiju, ili

b o l j e rei g d j e juria na otvorena vrata u pogledu likvidacije birokrat i j e k o d nas. . . Ja sam prvi g o v o r i o o odumiranju P a r t i j e , o odumiranju Saveza, ali nisam rekao da to treba da bude kroz est mjeseci, godinu ili d v i j e , nego da je to jedan dugotrajan proces. P r i j e nego to i p o s l j e d n j i klasni n e p r i j a t e l j bude onemoguen, p r i j e no to socijalistika svijest obuhvati najire mase naih graana, ne m o e biti ni odumiranja odnosno likvidacije Saveza komunista, jer je Savez komunista o d g o v o r a n za ostvarenje tekovina R e v o l u c i j e , kao to je b i o o d g o v o r a n u v r i j e m e Revolucije za njenu p o b j e d u . On mora da postoji, i ne samo da p o s t o j i nego i da bude idejno jai da bude svjestan o g r o m n e uloge k o j u ima. .. On nam n i j e p r o p o v i j e d a o novi tip d e m o k r a t i j e , socijalistiku dem o k r a t i j u , nego apstraktnu demokratiju, d e m o k r a t i j u k o j a je sama sebi d o v o l j n a , d e m o k r a t i j u k o j a pretstavlja zapravo anarhiju. A ta je za nas d e m o k r a t i j a ? Ona je za nas sredstvo za postignue glavnog cilja, socijalizma, u k o m e je, sama po sebi, ve sadrana i najdemokratskija f o r m a vladavine, j e r nema prave d e m o k r a t i j e bez socijalizma ni socijalizma bez demokratije. A p r o p o v i j e d a n j e i pisanje o d e m o k r a t i j i radi d e m o k r a t i j e , i to one zapadnog tipa, formalistike dem o k r a t i j e , kretanje je nazad u stare f o r m e drutvenog sistema, a ne n a p r i j e d kao to kae drug ilas. Zato? Ono to on t a m o pie mi smo ve itali k o d mnogih revizionista i n a j p o z n a t i j i h reformista. On, prema tome, ne m o e pretendo vati u tim s v o j i m f i l o z o f s k i m " razmatran j i m a da nastavlja d a l j e r a z v i j a n j e nae d e m o k r a t i j e i da smo svi mi drugi, stari komunisti, zapravo konica tog b r z o g razvitka, pa da nas treba na neki nain onemoguiti. Po n j e m u , mi s m o oportunisti, a zapravo smo u revolucionarnom gledanju na razvitak drutva tako daleko od onoga to on pie kao to je nebo od z e m l j e . Jer on ide daleko natrag i ja se tu ne b i h uputao u to da li tu ima k o n f u z i j e ili ne, j e r z b i l j a ima jednih i drugih krajnosti. Ali ona k r a j n o s t reformistika, revizionistika, n a j v i d l j i v i j a je iz n j e g o v i h lanaka. .. I svaki o n a j izmeu nas k o j i bi pretendovao da sam d a j e najzrel i j e misli iz s v o j e glave, kao Feniks ptica, t a j se vara, toga nema. Mi smo dosad radili kolektivno i ne m o e biti drukijeg nego kolektivnog rada, meusobne i z m j e n e m i l j e n j a , meusobne otre diskusije i ono to veina smatra da je n a j p r a v i l n i j e treba da se prihvati. T a j princip treba da ostane i ubudue u naoj sredini, u Savezu komunista. T i m e se on i razlikuje od svih drugih udruenja i partija, ba time to je u n j e m u takva disciplina da je ono zrelo i n a j b o l j e to veina drugova smatra da je potrebno. Jednog sveznajueg k o d nas nema i n i k o od nas nema prava pretendovati na to. N i k o n i j e ni imao mogunosti da izie i da se uzdigne iznad svega, a mislim da i d o ima v r l o m a l o prava da na to pretenduje. Jer, on je b i o van nae stvarnosti, on ne zna u emu je sutina razvitka socijalizma, on ne p o z n a j e nae uredbe, ne zna svu muku i teinu stvaranja naih zakona, ne zna svu teinu, svu mukotrpnu istoriju o tome na osnovu kakvih elemenata dolazi do naih zakona, sa im se mi sve s u k o b l j a v a m o i na kakav smo teak nain doli do toga to danas i m a m o . . . Osim toga, drugovi, ustao j e p r o t i v odluka V I Kongresa, ustao j e sam u tim s v o j i m lancima i p r o t i v odluka II Plenuma na Brionima, kada smo g o v o r i l i o tetnosti raznih tuih, nakaradnih, nazadnih i preivjelih f o r m i i shvatanja u naem drutvenom i v o t u . . . 1A4Q

Interesantna je jedna stvar, drugovi i drugarice. V r l o je u p a d l j i v o u lancima druga ilasa i uope u itavom n j e g o v o m gledanju, to on ni j e d n o m r i j e j u ne p o m i n j e radniku klasu, kao da je nema. Dakle, glavnog nosioca c j e l o k u p n e nae predrevolucionarne pripremne borbe, i revolucionarne borbe, i poslijerevolucionarne i z g r a d n j e nae z e m l j e , radniku klasu on ne p o m i n j e , nego u t i m s v o j i m f i l o z o f s k i m " razmatranjima izjednaava i biveg buruja eksploatatora i biveg ministra, biveg burujskog andarma i svjesnog radnika i svakoga sa svak i m sve je to k o d n j e g a sada jednako. K u d a to v o d i ? V o d i u anarhiju, u jednu strahovitu neizvjesnost. Jer, kad b i s m o mi to dozvolili, za godinu dana ne bi b i l o nae socijalistike stvarnosti, ne bi bilo, ja to kaem, bez k r v a v e borbe. To bi biorezultat takvog shvatanja i irenja tih i d e j a u naoj z e m l j i u k o j o j ima j o n e v j e r o v a t n i h zaostataka i svih moguih shvatanja. To se n a j b o l j e v i d i sada, kad je za kratko v r i j e m e , za ovih par dana p o e l o da vri, kad su reakcija i svi k o l e b l j i v i i nezdravi elementi u z e m l j i poeli da diu glavu, da i ne g o v o r i m o o n o j reakciji na Zapadu k o j a smatra da on nosi zastavu d e m o k r a t i j e u naoj z e m l j i . . . Zato ja u ilasovim lancima v i d i m revizionizam, n i j e teko pogoditi, drugovi. M i s l i m da ste ga vi svi tu v i d j e l i i prosto mi je teko v j e r o v a t i da on to n i j e vidio. Tu je pitanje d e m o k r a t i j e po svaku cijenu, p i t a n j e f o r m u l a c i j a k o j e se potpuno p o d u d a r a j u sa Berntajnov o m f o r m u l a c i j o m c i l j a (to e n a j b o l j e drug K a r d e l j da objasni) i itavog niza drugih f o r m u l a c i j a k o j e su na Zapadu kod nekih revizionistikih krugova naile na vanredno odobravanje. A drug ilas to ne vidi, ne vidi da je to revizionizam, i to o n a j n a j g o r e g tipa: r e f o r m i s t i k i oportunizam, a ne revolucionarni dinamizam kako bi on htio da proizilazi iz n j e g o v i h lanaka. N e m a tu nikakvog revolucionarnog dinamizma. To je v u e n j e revolucionarnog historijskog toka natrag a ne gur a n j e n a p r i j e d i, neka me izvini to m o r a m prilino drastino da se izrazim, to znai da se drug ilas o d v o j i o od nas ne da bi poao b r e naprijed, nego da naglavce j u r i nazad, u staru p r o l o s t . . . Uticaji k o j i se o s j e a j u kroz ilasove lanke raznog su karaktera. Jedan je o n a j k o j i sam ve naveo: o d v o j e n od sadanje stvarnosti, od v o j e n od s v o j i h drugova, naao je drugo drutvo i i m a o je to drugo drutvo; zatim, uticaj sa Zapada, odlazak u inostranstvo, i svi mogui drugi uticaji sa strane, samo ne uticaj iz nae stvarnosti, iz nae revolucionarne prolosti i revolucionarnog iskustva u historiji uope. .. Komunist, 12, 1954, 312.

ILASOVO

ISTUPANJE

NA TREEM

(VANREDNOM)

P L E N U M U CK SKJ 1617. januara 1954. Milovan ilas: K a d a se danas osvrnem na svoj rad u prolosti, ne m o g u rei da sam spadao u red najdisciplinovanijih komunista, ali nijesam spadao ni u red onih k o j i nijesu izvravali zadatke, ili su krili disciplinu. Disciplina je za mene bila m o j svjesni akt, i nikada n i j e dola u k o n f l i k t ni s m o j i m o s j e a n j i m a ni e l j a m a , ni s m o j o m drutv e n o m aktivnou. Spadao sam u onu vrstu komunista k o j i uglavnom
1 ACA

savjesno vre svoju dunost i ne mislei m n o g o na disciplinu. I ne m o gu rei da katkada n i j e b i l o pa i zadnjih godina i naroito sada o t s t u p a n j a " ili i s t r a v a n j a " . Meutim, u toku zadnjih mjeseci publicistike aktivnosti, postepeno sam poeo da o s j e a m kako se i d e j n o o d v a j a m u nizu osnovnih: pitanja od prihvaenih i uobiajenih teoretskih pogleda u naem pokretu. To je i stvarni osnovni uzrok i linog o d v a j a n j a od najbliih drugova iz Izvrnog komiteta C K . Do tih s v o j i h pogleda doao sam u p o r n i m i d u b l j i m radom, i o n i svakako i m a j u pukotine, a iznosio sam ih samo kao misli za diskusiju. Ni danas ne t v r d i m da su sve te misli apsolutno tane, iako sam uvjeren da jesu. A svakako da veina od njih, ili bar dobar dio, m o r a o bi da pretrpi izmjene, nadopune itd. u toku daljeg razvitka b o r b e miljenja. I a k o u n a j u e m rukovodstvu n i j e b i l o obavezno da se radovi (govori, lanci) d a j u na itanje, ipak m o g u rei da sam prekrio j e d n o stvarno i ve ustaljeno pravilo k o j e ustvari n i j e nita drugo nego krenje discipline iako ne formalne, a naime a se konsultovanje vri u svim sluajevima za k o j e bi piscu, u sklopu c j e l i n e rada i p o g l e d a rukovodstva, izgledalo da otstupa od te cjeline. T a j prekraj je nesumn j i v i zbog toga to sam i sam b i o svjestan da p o j e d i n i m o j i pogledi, naroito teoretski, m o g u otstupati od pogleda p o j e d i n i h lanova rukovodstva. ' 1 Mislio sam, naroito u p o s l j e d n j e v r i j e m e , da razlike m o g u b i t i likvidirane u toku usmene, a j o b o l j e j a v n e diskusije. B i o sam uvjeren da smo mi kao p o k r e t i kao drutvo ve uli u tu fazu i da takve diskusije m o e m o da vrimo bez ikakve opasnosti po jedinstvo pokreta, r a z u m i j e se uz obaveznost jedinstva u svim praktino-politikim, organizacionim, spoljno-politikim i slinim zakljucima. U t o m pogledu n i j e s a m b i o siguran, pa ni sada nijesam, da je ma k o j i moj; praktino-politiki zakljuak sasvim dobar i pogodan. Ja sam svakako kritikovao ukoliko sam stigao sve oblasti naeg sistema, ali protiv tog sistema kao c j e l i n e nijesam niti z a m i l j a m neki bitno drukiji, b i l o sada, b i l o u d o g l e d n o j budunosti. Ja sam itav na drutveni p r o b l e m shvatio kao m i r n o kretanje, m a t e r i j a l n o i duhovno, konkretno uzev, radilo se o nekoliko v e o m a malih i nimalo radikalnih r e f o r m i , p r i j e svega u partiskom radu i ivotu i u m n o g o v e o j m j e r i o razvij a n j u izvjesnih teoretskih pogleda od opteg f i l o z o f s k o g i sociolokog znaaja. U toku itavog svog rada, sve do dananjeg dana, nikada n i j e s a m osjetio nikakve razlike sa r u k o v o d s t v o m u p i t a n j i m a spoljnopolitikim, kao ni u p i t a n j i m a bratstva i jedinstva naih naroda, to dokazuju m o j i skoranji izborni govori. Meutim, kada danas gledamo unazad, u p i t a n j i m a svojih osnovnih ideolokih f i l o z o f s k i h , estetskih i slinih pogleda, m o r a m rei da sam se z a d n j e v r i j e m e u sutini o d v o j i o od pogleda najveeg b r o j a naih teoretskih radnika. Ja ne m o g u nikako da shvatim niti da uvidim z a m j e r k e da sam napustio m a t e r i j a l i z a m i dijalektiku (marksizam), ili da sam postao skeptik, agnostik i slino, nego sam smatrao da nas novi, napredni drutveni i kulturni razvitak trai da se razviju, pa ak u m n o g o emu i bitno izmijene raniji ideoloki pogledi, u k o j e spadaju i L e n j i n o v i . Marksovi pogledi su za mene bili i ostali osnova svih m o jih shvatanja.

U k o l i k o su ova m o j a shvatanja obuhvatala i praktino-politiki teren n e s u m n j i v o je b i l o pogreno s m o j e strane, i to je svakako m o j a najvea pogreka, to se p r i j e izlaganja tih pogleda n i j e s a m konsultov a o s drugovima iz rukovodstva, nego sam smatrao da su ve zreli usl o v i da m o g u izlagati s v o j e poglede nezavisno od s v o j e f u n k c i j e , pa sam na t a j nain stvorio ne samo organizacionu p o m e t n j u na terenu, nego i utisak to mi n i j e bila n a m j e r a o pocjepanosti rukovodstva u politikim, organizacionim i slinim p i t a n j i m a , to ja ne osjeam ak ni uprkos eventualnim razlikama. N e s u m n j i v o da je to b i o ne samo poetak nego i jedan od bitnih uzroka k o j i je d o v e o do sadanjih tekoa, k o j e bi m o g l e da pokretu nanesu o z b i l j n u tetu. uo sam da se o k o l o pria kako sam ja p r o t i v druga Tita. Ja t a k o neto ne m o g u da prihvatim ni u n a j m a n j o j meri. N i j e d n a m o j a k r i t i k a n i j e uperena p r o t i v neke odreene linosti, a p o n a j m a n j e prot i v druga Tita. Drug T i t o je b i o i ostao za m e n e bez obzira na sad a n j i spor neuporediva figura jugoslovenskog nacionalnog i drutvenog razvitka, najsnanija i n a j a k t i v n i j a a ne samo simbolika snaga jedinstva, pokreta i z e m l j e . U v i j e k u raditi disciplinovano na s p r o v o e n j u svih odluka SK i dravnih organa, b a r t o l i k o k o l i k o i u prolosti. Ja sam ak spreman i da se odreknem izlaganja, t j . o b j a v l j i v a n j a svih svojih stavova za k o j e r u k o v o d s t v o bude smatralo da od n j i h m o e biti politike ili druge tete, bez obzira na to ta bih mislio o t a k v o m sistemu rada. M o e se misliti o meni i o m o m radu o v o ili ono, ali izvan SK i SS i izvan ovih dravnih i privrednih organa ja ne z a m i l j a m niti m o g u da z a m i l j a m o s t v a r i v a n j e socijalizma u naoj z e m l j i i n j e n demokratski razvitak. Duan sam da kaem, da je m o j napis ( A n a t o m i j a " ) u N o v o j m i s l i " ne samo previe uopten, nego i preuvelian kao svaka satirino-pamfletska literatura, a to je n a j v a n i j e , on se ustvari odnosi na periode i p o j a v e k o j e su u m n o g o emu prole. U datim uslovima -od tog napisa m o g l o je biti samo politike tete. Ali ne m o g u da prim i m da se t a j napis odnosi na ovu ili onu osobu, konkretnu situaciju ili slino, i to zbog toga to je takvo gledanje na literaturu p r i m i t i v n o i nestvarno. A u k o l i k o bi se neko u t o m pogledu osjeao pogoenim, spreman sam da mu se izvinim na k o j i g o d eli nain. I meni je jedinstvo pokreta i z e m l j e iznad svega, i smatram dunou i svakog komuniste i svakog graanina da u svom radu o t o m e v o d i u v i j e k rauna. To jedinstvo za mene n i j e suprotno ni u m o m raz u m u ni o s j e a n j i m a sa slobodnim m i l j e n j e m , nego se p o m o u o v o g ostvaruje. B i o sam od rane mladosti i nadam se da u d o k r a j a ivota ostati i slobodan o v j e k i komunist. Ne v i d i m i nikako ne m o g u da v i d i m da su j e d n o drugom suprotni ili j e d n o od drugog o d v o j e n i . A ne samo za mene, nego ini mi se i za pokret, to su nerazdvojni elementi, rei to se misli i izvriti to je d o g o v o r e n o ili nareeno. Izvravau sve bez roptanja i g o v o r i t i bez zadnjih namjera. T o m e sam se nauio u revolucionarnom pokretu, t o m e me uila humanistika kultura u toku i t a v o g m o g dosadanjeg ivota. Smatrao sam za s v o j u dunost, i neizbjenu i ljudsku i politiku, da ovu svoju i z j a v u prethodno uputim drugu Titu i da ga z a m o l i m da mi da s v o j e m i l j e n j e o n j o j . On se na to odazvao. Biu slobodan da, i n e pitajui ga, citiram iz n j e g o v o g pisma kritiki osvrt na m o j u izjavu:

1052.

 S m a t r a m da si propustio podvui posljedice onoga to Ti naziva o t s t u p a n j e " ili i s t r a v a n j e " , to ja smatram da je osnovno kod c i j e l e stvari, j e r ba te posljedice n a j i z r a z i t i j e dokazuju da su o v a k v e javne diskusije, kao to si ih Ti p o e o u s v o j i m lancima, opasne, ne samo za jedinstvo Saveza komunista nego i za r a z v o j nae socijalistike stvarnosti." N e u da tumaim r i j e i druga Tita, j e r su i jasne i jasno reene. Obavezujem se da u ih izvravati u s v o m p o l i t i k o m radu. To je m o j a izjava. N e k a g o v o r i drug K a r d e l j , pa u ja kasnije odgovoriti. . . M i l o v a n ilas: Ja u v r l o ukratko o d g o v o r i t i na t v o j a izlaganja, drue Tito, i kasnije u da g o v o r i m . Ne m o g u da p r i m i m neke stvari k o j e se odnose na kritiku svih m o j i h stavova. Ja sam rekao da k o d mene stvarno p o s t o j i prekraj discipline. A tano je da 90% tih ideja, to kae drug Tito, n i j e m o j e , ve uzeto od n j e g a ili od K a r d e l j a ili odasvud. R a z u m i j e se da ja tu ne m o g u o v o da sredim. Zadrao bih se s a m o na p i t a n j u revizionizma. Da bi drugovima u n a p r i j e d potpuno i bez ikakve sumnje b i l o jasno o emu se radi, ja bih izloio neke stvari. Naime, ja sam revizionista u odnosu na lenjinizam. Ja to smatram i nem a m razloga da k r i j e m , ono to m i s l i m da ta i d e o l o g i j a " vie u osnovi ne odgovara naoj z e m l j i . Ja, drugovi, n i j e s a m pristalica nekakvih buroaskih ili zapadnjakih socijaldemokratskih ideja. Ja to n i j e s a m ni po vaspitanju, ni u ivotu, niti sam itao o s o c i j a l d e m o k r a t i j i . A k o su neke i d e j e k o d mene sline m o d a sa nekakvim s o c i j a l d e m o k r a t s k i m i d e j a m a ili B e r n t a j n o v i m , o emu u govoriti k a s n i j e , onda one ni jesu p l o d nekog kopiranja tih autora, nego nekih objektivnih uslova k o j i su se k o d mene odrazili u m o j o j glavi, moda neku m o guu buroasku tendenciju itd. Da b i s m o se j a s n i j e razumjeli u pogledu kursa nae P a r t i j e i v l a d e , dravnih i privrednih organa p r e m a buroaskim elementima u naoj z e m l j i , u pogledu otrine toga kursa, u pogledu ideoloke b o r b e p r e m a tim buroaskim elementima, ja ne v i d i m apsolutno nikakvu razliku. N a i m e , radi se o o v o m e : onoliko k o l i k o na CK ili Skuptina . .. na CK smatra da to treba zaotriti, naime t a j kurs i d o n i j e t i o d g o v a r a j u e zakone u vezi zaotravanja, ja ne v i d i m nikakvu razliku. Ja se ni u t o m p i t a n j u nikada n i j e s a m razlikovao sa naim rukov o d s t v o m , i ne r a z l i k u j e m se apsolutno ni danas. M i s l i m da su razlike oevidne ne treba ih kriti da p o s t o j e u pogledu ideolokih p i t a n j a o k o j i m a sam ve g o v o r i o . Ja sam u b i j e e n da su mnogi m o j i lanci stvorili ogromnu pometnju u Savezu komunista. Ja n i j e s a m za n j e g o v u likvidaciju. Ja sam za organizacione i z m j e n e u Savezu komunista. To je ukratko to sam imao da n a v e d e m . . . U vezi s tim za mene je danas j e d n o v e l i k o otkrie nastup Kardelja, po tonu po nainu na k o j i je on istupio. To je n o v o u naoj dosadanjoj praksi. Mi, drugovi, n i j e s m o tako govorili, ne mislim sebe da p r a v d a m i spasavam, m o d a sam ak i g o r i u o b j e k t i v n o j stvarnosti od tih ljudi, a n i j e s m o tako g o v o r i l i o Hebrangu i Zujoviu. K a r d e l j je diskutovao o m o j i m tezama, i bez obzira koliko se slaem sa njegov i m m i l j e n j e m o tim tezama, to je za m e n e lino otkrie, lino zadov o l j s t v o da je unio nov, naelan ton u diskusiju u naoj Partiji. 90% odmah na p r v i p o g l e d K a r d e l j e v i h teza ja p r i m a m i m o g u da i z j a v i m 1053.

(da je K a r d e l j v r l o solidno zahvatio kritiku m o j i h lanaka, neke stvari, r a z u m i j e se, ne m o g u da p r i m i m , ne t v r d i m da ih neu primiti za 6 m j e s e c i ili za godinu dana, ne tvrdim da K a r d e l j moda iz nekih m o j i h m i s l i nee nai neko korisno m i l j e n j e za sebe, na k r a j u krajeva, to je proces, b o r b a m i l j e n j a u istoriji u v i j e k p o k a z u j e da manje-vie nikada i i i j e s u u pravu o b j e teze. Jedna stvar k o d K a r d e l j a , prosto netano interpretirana, i T i t o tu nema pravo, da ja z a p o s t a v l j a m ulogu radnike klase i da je ne pom i n j e m . Jer, po injenicama to n i j e tano. Ja ukazujem na lanak obj a v l j e n u asopisu Sindikata, mislim 1951 ili 1952 godine, da je radnika klasa glavna snaga i z g r a d n j e socijalizma. (Glasovi: To je bilo ran i j e . ) Ostajem na istoj tezi bez obzira na m o j e lanke k o j i su nedovreni. I kad kaem da o s t a j e m pri tome, n e m o j t e sumnjati da ne gog o v o r i m istinu. Jer, kada kaem socijalizam, socijalistike snage ili grad, kao to ste v i d j e l i kroz m o j e lanke, to je za mene p o j a m skoro sasvim identian sa radnikom klasom. Inae ne bih uzimao tezu da s u p r o t s t a v l j a m grad selu, Savez komunista u gradu Savezu komunista na selu. To kao injenica n i j e tano. Druga je stvar kako druge stvari interpretiram, ali to kao podatak, kad kritikujete m o j e koncepcije n i j e tano. Druga stvar, ja zapostavljam radniku klasu, to kao podatak iz m o j i h shvatanja n i j e tano. G o v o r i se o m o m skepticizmu, n e m a n j u v j e r e , itd. Tu ima jedna rstvar apsolutno tana, ja u je odmah kazati. Uzevi praktino itavo m o j e gledanje u k r a j n j o j liniji, kada o d b a c i m o sve te f i l o z o f s k e apstrakcije, ono se svede na p r o b l e m Saveza komunista, na jednu reorganizaciju Saveza komunista, i ja faktiki, drugovi, u ovakav Savez komunista, kakav je sada, da on m o e da gura, ja ne v j e r u j e m , ako ne bi pretrpio o z b i l j n e izmjene. I kada mi K a r d e l j kae to, ja stvarno ne v j e r u j e m . T i m e , drugovi, ja nijesam htio rei da su svi komunisti birokrate, veina komunista, po m o m m i l j e n j u , nijesu komunisti, a u Savezu su komunista, seljaci komunisti nijesu po m o m m i l j e n j u komunisti, nego su nai saveznici, saveznici nas komunista. Seljaci lanovi Saveza komunista ustvari su f o r m a saveza P a r t i j e sa selom. Drugo, smatram da unutra u gradu ima previe tog inovnikog, intelektualnog elementa u P a r t i j i , da igra dosta veliku ulogu u Partiji. Smat r a m da je uloga o v o g aparata, ono to se zove, aparata u P a r t i j i , previe velika i da bi m o g l a da se demokratizuje. .. Drugovi, g o v o r i se da sam ja traio legalnost za f r a k c i j e i grupe. To n i j e apsolutno tano. Ja to m o r a m da demantujem, ja bih v a m kazao da je to tano. Rei u vam neto to bi na to m o g l o da potsjea da je to tano. To n i j e tano zato to smatram da su grupe i f r a k c i j e lenjinistika f o r m a borbe u partiji. Za mene je to staro, ne odgovara c i j e l o j m o j o j koncepciji. Meutim, kada drug K a r d e l j iznosi o n a j razg o v o r izmeu n j e g a i mene, on je r a z g o v o r uglavnom tano interpretirao samo g d j e sam kazao da je drug T i t o m a l o sklon birokratizmu, on je sada u vatri diskusije samo to j a k o rekao, n i j e s a m i m a o n a m j e r u da v r i j e a m druga Tita ili Marka, da se ne d o b i j e takav utisak. To je bila drugarska diskusija. Drug K a r d e l j je u g l a v n o m stvari tano rekao. To je bila drugarska diskusija. Meutim, o k o ostalih partija, drue K a r d e l j , ne znam da li te tano interpretiram, ja sam diskutovao da principijelno, o v o je bila m o j a misao, za socijalizam n i j e apsolutno uopte pitanje jedne, d v i j e ili tri socijalistike partije, to je stanovite jed n e apstraktne t e o r i j e . Na to mi je K a r d e l j rekao da bi nas to vratilo 1054.

natrag, ja sam k a z a o da ne m i s l i m da to k o d nas o d g o v a r a , nego da s a m s o c i j a l i z a m n e p o s t a v l j a k a o apsolutno, socijalistika t e o r i j a n e p o s t a v l j a k a o apsolutan princip j e d n u p a r t i j u . N a t o m i j e K a r d e l j rekao da bi nas to v r a a l o natrag. Ja sam k a z a o da ne m i s l i m k o d nas na te p a r t i j e , n e g o neto to je j e d a n p u t d r u g Stari rekao, neki grupni sistem. T o j e u r a z g o v o r u k o j i n e o b a v e z u j e , r a z u m i j e se, druga S t a r o g na to da je to n j e g o v k a t e g o r i k i stav; na ta je B e v e r e k a o da je naa linija odumiranja P a r t i j e preko nekakve b o r b e unutranjeg miljenja. Ja se p o t p u n o sa t i m slaem. Sada u i s k r e n o da k a e m ta o t o m e mislim. A k o b i k o d nas d v i j e s o c i j a l i s t i k e p a r t i j e u b r z a v a l e proces odum i r a n j a p a r t i j e i drave, t j . p r o c e s d e m o k r a t i z a c i j e , ja bih b i o za, ja bih v a m to o t v o r e n o r e k a o , ali ja n i j e s a m u to s t v a r n o u b i j eden, stvarno i z l o i o bih na P l e n u m u s v o j stav, i a k o bi ga P l e n u m o e v i d n o odbacio, ja b i h se p o v u k a o sa svog stava, ali na t o m stanovitu oigledn o n e s t o j i m . P r e m a t o m e , kada d r u g K a r d e l j kae d a j a s m a t r a m d a j e Savez k o m u n i s t a glavna s m e t n j a z a r a z v o j d e m o k r a t i j e k o d nas, t o je samo, d r u g o , tano u t o l i k o to ja f a k t i k i , d r u g o v i , s t o j i m na stanovitu da o v a k a v Savez komunista, k a o to je sada, da za m e n e s t v a r n o jeste glavna s m e t n j a d e m o k r a t s k o m , s o c i j a l i s t i k o m razvitku k o d nas. o v a k a v , a k o on ne bi b i o r e o r g a n i z o v a n u o n o m smislu, d r u g o v i , u kom e sam m a n j e - v i e k o n f u z n o , m a n j e - v i e netano g o v o r i o . D r u g o v i , e l i o sam na o v e stvari s a m o da u k a e m da biste tano imali sliku m o j i h s h v a t a n j a kada i h b u d e t e osuivali, p o b i j a l i , odbacivali, p r i m a l i ili n e z n a m ta. O v d j e s e m n o g o , d r u g o v i , g o v o r i o k o m o g r e v i z i o n i z m a , b e r n t a j n o v t i n e ili ne z n a m ta. Ja sam v r l o j a s n o rekao. Ja s t o j i m na stanovitu da nama u J u g o s l a v i j i sada o v e naslijeene, to s m o d o b i l i iz S o v j e t s k o g Saveza, l e n j i n s k e pa d j e l i m i n o i nae, k o j e s m o razvili, r e v o l u c i o n a r n e t e o r i j e za p a r t i j u da n a m vie ne o d g o v a r a , da bi m o r a l i ii ka n e k a k v i m , n a z o v i m o ih r e f o r m i s t i k i m ili ne z n a m kakvim teorijama p a r t i j e . . . O v a j P l e n u m j e m e n e u v j e r i o d a o d p o b j e d e b i r o k r a t i z m a u Jug o s l a v i j i n e m a ni g o v o r a . U t o m smislu, d r u g o v i , m e n i se v r a t i l a o n a v j e r a u Savez k o m u n i s t a , k o j u sam j u e p o t p u n o o t v o r e n o o d r i c a o , a time, r a z u m i j e se, i v j e r a u C K , Savez k o m u n i s t a i CK kao glavnu ant i b i r o k r a t s k u snagu u n a o j z e m l j i . O e v i d n o d a o d m o j e t e o r i j e , kada se k o n f r o n t i r a sa o v i m i n j e n i c a m a k o j e sam uo k a k o je ta t e o r i j a izgledala na terenu, u praksi ne m o e nita da ostane. Ja sam, d r u g o v i , r e k a o pri t o m e t a m o o o n i m n e k i m f i l o z o f s k i m stvarima k o j e mi j o n i j e s u jasne, i ja m i s l i m da n i j e s u ak ni vane, i ja m i s l i m da n e m a m nikakvu p r e d r a s u d u da o s t a n e m na n j i m a ili da ih napustim, i ak a k o o s t a n e m na n j i m a o v e stvari s t o j e k a k o s t o j e i o t o m e ne treba d i s k u t o v a t i v i e . . . Ja u, d r u g o v i , za r e z o l u c i j u da g l a s a m p o t o i m a m p r a v o , a k o i m a d n e m p r a v o da g l a s a m ne znam. S a m o ako bi n e k e f o r m u l a c i j e bile, a ja se n a d a m da nee biti, k o j e bi me p r e v i e v r i j e a l e . A l i mislim da se ne radi o t a k v i m stvarima. T a k v e se stvari u n a o j P a r t i j i nijesu radile. Ja u za r e z o l u c i j u da glasam i to v r l o m i r n e s a v j e s t i i sve o v o to v a m g o v o r i m sve j e p r o m i l j e n o , u k o l i k o sam uopte, to moete vjerovati, p o d izvjesnim uzbuenjem u stanju da pravilno mislim. M e n i su sada sve stvari jasne, sve te i n d i r e k t n e i direktne kritike CK i a l u z i j e na druga T i t a , sve je to m e n i s k l o p l j e n o l o g i n o u m o j o j glavi... Isto, 12148. 1055.

EDVARD KARDELJ O S U T I N I JEDNOG POZIVA NA IDELOKU B O R B U " , T R E I ( V A N R E D N I ) P L E N U M C K SKJ

1617. januara 1954.

On nas ostavlja u nedoumici k o j e su to nove drutvene snage koje treba da nose socijalistiki i demokratski razvitak. To utoliko vie,, to u j e d n o m od svojih kasnijih lanaka ( O p t e i p o s e b n o " B o r b a " od 20. X I I . 1953 g.) on kae sledee: Danas nikakva p a r t i j a ili grupa, a ak ni sama klasa (podvukao E. K.), ne m o e da bude iskljuivi izraz o b j e k t i v n i h potreba itavog drutva, ne m o e da p r i s v o j i iskljuivo p r a v o da upr a v l j a " k r e t a n j e m proizvodnih snaga, a da o v e i o n o to je najvan i j e u n j i m a ljude, ne ukoi i p o r o b i . " A k o bi ova ilasova postavka bila tana, onda znai da su radnika klasa i radniki pokret ve odigrali u naoj z e m l j i svoju istorisku ulogu, to jest ne samo da vie nisu potrebni, nego da ih uopte nema. Marksova nauna postavka, k o j a lei u osnovi m o d e r n i h radnikih pokreta, jeste kao to je inae poznato u sledeem: radnika klasa, borei se za s v o j klasni interes, za s v o j e o s l o b o e n j e od kapitalizma ne m o e a da se time ne b o r i i za interes i progres itavog drutva, j e r je takav n j e n o b j e k t i v n i drutveni p o l o a j . Otuda v o d e a istoriska uloga radnike klase i radnikog pokreta u periodu prelaska od kapitalizma ka socijalizmu. Ta se uloga i s c r p l j u j e " paralelno sa nestajan j e m unutarnjih drutvenih antagonizama u toku procesa k o j i zapo i n j e p o d r u t v l j e n j e m sredstava za p r o i z v o d n j u . . . I tako je iz jedne neivotne eme izala druga isto toliko beskrvna ema: glavna je postala f o r m a , a ne sadrina. Sada je kako kae drug ilas glavna d e m o k r a t i j a . A d e m o k r a t i j a , to je prema ilasu stvaranje a t m o s f e r e za iznoenje novih ideja, o t p o i n j a n j e i d e j ne b o r b e " , sloboda kritike, diskusija. Znai: iezle su sve klase, svi materijalni odnosi meu n j i m a , sva stvarnost, a o s t a j e samo slobodni d u h " u sveoptoj diskusiji, pa ta izae iz te diskusije neka izae. I drug ilas je naotrio pero i p o e o da pie po tri lanka nedeljno! I sad zamislite ta bi bilo od o v e Jugoslavije kad bi se za n j i m poveli i drugi pismeni l j u d i u Jugoslaviji i poeli da piu isto tako povrne lanke o krupnim pitanjima. A ne znam ta bi na k r a j u na takvu gospodsku diskusiju rekli radnici po f a b r i k a m a i drugi radni ljudi, k o j i dodue ne znaju da piu, ali ipak takoe i m a j u s v o j e m i l j e n j e o socijalizmu. Poto se odrekao udaljenog konanog cilja na k r a j u lanka o cil j e v i m a , drug ilas postavlja konkretan cilj i f o r m u l i e ga ovako: P a najzad, ta je c i l j i ima li ga? na to je ve odgovoreno. Treba j o dodati: oslobaanje l j u d s k o g rada od svaijeg i svakog gospodstva nad n j i m t j . stalna b o r b a za demokratiju, to je jedini stvarniji t r a j n i j i cilj, i za nas danas, a i za itav ljudski rod. Jer to omoguava stalno kretanje. I svi konkretni oblici i konkretne m j e r e k o j e to olakavaju, d o b r o d o l i su i napredni. Ti konkretni oblici, te konkretne m j e r e to je c i l j . Ostvariv iz etape u etapu, od konkretnog do konkretnog zadatka. B o r b a neprestana. To su socijalizam i d e m o k r a t i j a . " ( I m a li c i l j a ? " B o r b a " od 6. X I I . 1953 g.).

;
v

1056.

Ja m i s l i m da t a j stav, od svega to sam naveo, n a j j a s n i j e karakterie osnovnu postavku lanka druga ilasa. N a j z a d je tu iezla i sama socijalistika sadrina, a ono to je ostalo kao jedino i glavno, kao j e d i n i stvarni i t r a j n i j i c i l j " on tako izriito kae, ne s a m o za nas, nego i za itav ljudski rod to je stalna b o r b a za d e m o k r a t i j u . A u emu se ta koncepcija uopte razlikuje od onog to piu po E v r o p i svi mogui kritiari socijalizma sa d e m o k r a t s k i h " pozicija? Ta je teorija u n a j m a n j u ruku toliko pogrena i tetna koliko je pogrena teor i j a da je socijalizam sve a d e m o k r a t i j a nita. A p o g o t o v u je ona pogrena onda kada se celokupno pitanje d e m o k r a t i j e svede samo na f o r m u l u o s l o b o d n o j diskusiji i o stvaranju atmosfere za slobodno iznoenje novih ideja. A k o jedna t e o r i j a olakava n a s t a j a n j e i r a z v i j a n j e birokratskih tendencija, onda ova druga, ilasova t e o r i j a znai podravanje malograansko-anarhistikih tendencija k o j e su za razvitak socijalistike d e m o k r a t i j e u n a j m a n j u ruku isto toliko ozbiljna s m e t n j a koliko i sam b i r o k r a t i z a m . . . Drug ilas je o v d e rekao da u konkretnim pitanjima treba da budemo jedinstveni a u i d e j n i m m o e m o biti razliitog m i l j e n j a " . A l i mislim da je tano ba suprotno, naime, da m o r a m o biti jedinstveni i d e j n o a u konkretnim pitanjima m o e m o biti razliitog m i l j e n j a . Jer i d e j n o jedinstvo znai zajedniki kurs ka konanom c i l j u ( k o j e g a se drug ilas u praktinoj b o r b i odrie). A k o smo jedinstveni u c i l j u imaemo u k o n k r e t n o m reavanju stvari jedinstvenu situaciju i onda a k o se na konkretnim pitanjima ne sloimo. Zato je poetak svake demokrat i j e upravo izgradnja takvog organizacionog mehanizma d e m o k r a t i j e u k o m e e se ljudi, u slobodnoj socijalistikoj diskusiji, odluivati ne za p o j e d i n e ljude, nego za stvari, za drutvene oblike. To je p o g o t o v o vano za nas, poto o r e m o na t o m p o d r u j u ledinu. Anarhistiki p o z i v i na apstraktnu slobodu, k o j a m o e biti samo konkretna, ne m o g u i m a t i nikakve druge rezultate nego da k o m p r o m i t u j u stvarnu b o r b u za demokratske odnose. Svako zna da demokratske f o r m e zavise i od socijalno-ekonomske snage odreenog drutvenog sistema i od svesti i demokratske kolovanosti masa. Tu kolu demokratizma mi smo stvorili u naim radnikim savetima, z b o r o v i m a biraa, u narodnim o d b o r i m a , zadrugama itd. N j u sada d o p u n j u j e novi tip narodnih skuptina. Tu se stvara mehanizam k o j i jedini moe da stvarno obezbedi razvitak socijalistikog demokratizma. . . Jer, ta zapravo trai drug ilas sa s v o j i m f o r m u l a c i j a m a demokratije? On trai da komunisti p r e t v o r e Jugoslaviju u jedan sveopti diskusioni klub, u k o m e e se l j u d i nadmudrivati o t o m e ko trai v i e d e m o k r a t i j e i vie slobode umesto da se sa j a a n j e m socijalistikih odnosa b o r e za stvarni napredak socijalistikog demokratizma. Osnovna postavka u ilasovom shvatanju b o r b e p r o t i v birokratizma je naime ova: da vie demokratske socijalistike snage treba stalno da potiskuju m a n j e demokratske socijalistike snage. T a k o izriito kae u s v o j i m lancima.. . . . . 22 decembra sastali smo se da bih mu izloio sutinu m o g neslaganja. U j e d n o j p r i j a t e l j s k o j , drugarskoj f o r m i izneo sam mu s v o j e kritike primedbe. Drug ilas je na te m o j e p r i m e d b e reagovao v r l o nervozno, uvreeno, a u toku razgovora postavio je sledee teze: 1. da je drug T i t o branilac birokratizma i da se on pre ili kasnije m o r a sukobiti s n j i m ;
67 J u g o s l a v i j a 19181983.

1057

r
2. da se drug Rankovi i ja, zapravo, slaemo sa n j i m , ilasom; ali da smo oportunisti, pa se zbog toga ne elimo svaati sa d r u g o m Titom; 3. da k o d nas hteli mi ili ne hteli ve nastaje neka socijalistika l e v i c a " ; 4. da se ne m o e iskljuiti ni mogunost da se k o d nas razviju d v e socijalistike partije. Razume se da su me te ilasove postavke zapanjile i da sam odb i o sve etiri n j e g o v e tvrdnje. U toku d a l j e g razgovora drug ilas se u g l a v n o m bar takav je b i o m o j utisak sloio sa m n o m i povukao sve etiri postavke, o b j a n j a v a j u i da su to k o d n j e g a bila samo povrna, trenutna razmiljanja, ali da sam znao da su to gluposti, a u pogledu n j e g o v i h koncepcija o b j a v l j i v a n i h u B o r b i " nisam i m a o jasan utisak na emu se r a z g o v o r zavrio. Ja drugu Titu nisam rekao ni re o p o m e n u t i m t v r d n j a m a druga ilasa. V e r o v a o sam da se k o d ilasa moda ipak radi samo o j e d n o m od onih nepromiljenih i neozbiljnih zaletanja, na kakva smo bili k o d n j e g a inae navikli i oekivao sam da e u buduim lancima ipak vie voditi rauna o m i l j e n j i m a svojih drugova iz CK SKJ. to se ovoga tie, ubrzo sam odbacio sve nade posle njeg o v o g O d g o v o r a " , tampanog par dana posle m o g razgovora s n j i m , u k o m e odgovara meni i svim drugovima k o j i su mu davali p r i m e d b e no ipak sam i d a l j e zadrao n j e g o v e pomenute t v r d n j e za sebe, da ne bih oteao mogunost o t k l a n j a n j a razmimoilaenja. T e k p r e par dana drug ilas je sam obavestio druga T i t a o sadrini toga razgovora. Ja mislim da je b i l o pravilno to nisam r a n i j e obavestio druga Tita o o v o m stavu druga i l a s a . . . Na j e d n o m mestu drug ilas kae: S v j e s n e socijalistike snage ne bi m o g l e prisvajati demokrat i j u samo za sebe, poto n i j e lako jasno odrediti ta je socijalistiki svjesno, a ta nije, a j o m a n j e g d j e te svjesne snage prestaju, a g d j e p o i n j e buroasko-birokratska reakcija. N a i takvu granicu je teko i zbog toga to birokratske sile s v o j u s a m o v o l j u i gospodstvo nad n a r o d o m ba i p r a v d a j u opasnou od kontrarevolucije, ma da one p r i t i s k o m i despotizmom izazivaju o t p o r i n e g o d o v a n j e i obinih radnih l j u d i . " ( Z a s v e ? " B o r b a " od 22. X I . 1953 god.) Da bi se takva opasnost spreila, drug ilas smatra nunim stvaranje a t m o s f e r e za slobodno iznoenje novih ideja. Svaku stvar drug ilas vidi im je poao od j e d n e krive pretpostavke u o b r n u t o m vidu nego to ona jeste. Sve mu dubi na glavi, a ne s t o j i na nogama. G o v o r i t i o problemu d e m o k r a t i j e za s v e " ili s a m o za s o c i j a l i z a m " m o e se, dodue, u agitaciskom razgovoru a ne u jedn o j teoretskoj analizi. Na k r a j u krajeva, d e m o k r a t i j a je f o r m a drave, a demokratska prava su samo pozitivni oblik ograniavanja slobode. U punoj slobodi nee vie p o s t o j a t i nikakva p r a v a " . A svi su dosadanji drutveni sistemi slobodu ograniavali i m o r a l i ograniavati u zavisnosti od toga k o l i k o su bili ekonomski snani to jest k o l i k o su bili istoriski j e d i n o mogui i nezamenljivi. To vai i za nas. A k o s m o mi sazreli za jedan demokratski socijalistiki razvitak a svi dosadanji rezultati g o v o r e o t o m e da j e s m o i o b j e k t i v n o i subjektivno, inae ne b i s m o ni vodili ovu dananju diskusiju, inae ne b i s m o ni imali radnikih saveta, inae ne b i s m o ni g o v o r i l i o komunama itd. ako smo sazreli ili zazrevamo za takav razvitak onda e socijalistike demokratske for-

m e o r g a n s k i rasti i z s o c i j a l i s t i k i h e k o n o m s k i h odnosa, k o j i s e razvi, j a j u . A t e m p o r a z v i t k a tih f o r m i o d r e i v a e sam m e h a n i z a m drutven o g s a m o u p r a v l j a n j a s v o j i m r a z v i t k o m , j e r e se u n j e m u i n a j b o l j e osetiti o d n o s snaga. S e m toga d r u g ilas ne m o r a da se plai to se ne m o e j a s n o o d r e d i t i g d e s e svrava s o c i j a l i z a m i g d e p o i n j e buroask a r e a k c i j a . T o n e m o g u tano o d r e d i t i diskusioni klubovi, ali t o e r a d n i l j u d i k r o z s v o j e s a m o u p r a v n e o r g a n e v r l o d o b r o v i d e t i i osetiti. U n a i m r a d n i k i m s a v e t i m a i u n a i m k o m u n a m a i z g r a u j u se instrum e n t i k o j i e savreno tano m o i da o d r e u j u ta j e s t e a ta n i j e s o c i j a l i s t i k i . Oni s a m i e b i t i i n o s i o c i t e m p a i f o r m i r a z v i j a n j a socij a l i s t i k e d e m o k r a t i j e . Oni s u v e danas t o l i k o j a k i , d a n i k o v i e n e m o e o k r e n u t i t o a k i s t o r i j e unatrag. I ba tu v e l i k u p o b e d u antibirok r a t s k e b o r b e , t u v e l i k u p o b e d u s o c i j a l i s t i k e d e m o k r a t i j e d r u g ilas u o p t e ne v i d i , a ne v i d i je zato, j e r na n j u ne g l e d a ni sa naunih poz i c i j a m a r k s i z m a , ni sa stanovita i s t o r i s k e u l o g e r a d n i k e klase, nego k r o z p r i z m u a p s t r a k t n i h p o j m o v a o d stvarnosti o d v o j e n o g intelektualca o k r e n u t o g l i c e m n a t r a g u istorisku p r o l o s t i uplaenog p o v i k o m da nismo dovoljno demokratski... S v a ta t e o r i j a o k o n a n o m c i l j u , n a r a v n o , u o p t e nema t o l i k o teor e t s k i k o l i k o p r a k t i n o - p o l i t i k i z n a a j . S a m o z b o g toga i j e s t e vana. B e r n t a j n j e i z t e t e o r i j e i z v u k a o z a k l j u a k , d a radnika klasa treba da se o d r e k n e s v o j e klasne p a r t i j e . D r u g ilas je iz toga i z v u k a o zakl j u a k da je Savez k o m u n i s t a o v a k a v k a k a v je danas g l a v n a smetn j a za r a z v i t a k d e m o k r a t i j e . Z a t o dolazi i do z a k l j u k a da ga ako ga v e ne r a s p u s t i m o treba p r e t v o r i t i u n e k i diskusioni klub, bez i k a k v e u n u t a r n j e discipline i o d r i u i se i d e j n o g jedinstva. Jer kako d r u k i j e n e g o o v a k o d a r a z u m e m o , n a p r i m e r , sledee n j e g o v e rei: N i k o ne bi kontrolisao" n j i h o v rad (naime komunista E . K . ) , niti b i d o b i j a l i l i n i j u " , n e g o b i p r e k o p r o d i s k u t o v a n i h teza i p r e d a v a n j a sami o d r e i v a l i s v o j stav, p r e m a p r i l i k a m a u mjestu ili u d r u t v e n o j o r g a n i z a c i j i , p r e m a t o m e g d j e r a d e i ive." ( S a v e z ili p a r t i j a " B o r b a " od 4. I. 1954 g.). I k a k o bi d r u g a i j e n e g o t a k o m o g l i da s h v a t i m o n j e g o v poziv na sveoptu i d e j n u b o r b u bez i k a k v e o d g o v o r n o s t i k o m u n i s t a u pogledu jedinstva pokreta? I k a k o , n a j z a d , m o e m o n j e g o v p o z i v na s m e n j i v a n j e m a n j e dem o k r a t s k i h " sa v i e d e m o k r a t s k i m " snagama, shvatiti d r u k i j e nego k a o zahtev na p r a v o f r a k c i j a i grupa u S K ? D r u g ilas d o d u e g o v o r i da se S a v e z k o m u n i s t a m o r a b o r i t i za i d e j n o v a s p i t a n j e k o m u n i s t a i masa, ali n i j e mi j a s n o k a k o e to initi a k o ni sam n i j e i d e j n o j e d i n s t v e n . Ne t v r d i m da svi k o m u n i s t i u s v a k o m p i t a n j u treba isto da misle, ali je o i g l e d n o , na p r i m e r , da Sav e z k o m u n i s t a ne bi m o g a o da r a d i k a o j e d i n s t v e n a o r g a n i z a c i j a , ako bi u n j e m u m o g l i , na p r i m e r , da se p o f r o n t a v a j u k o m u n i s t i o k o takvih s h v a t a n j a k a k v a u s v o j i m lancima b r a n i drug ilas, j e r bi to dovelo do f r a k c i j a i r a z b i j a n j a s a m o g S a v e z a komunista. I ne samo to, dovelo bi do r a z a r a n j a svake o r g a n i z o v a n e i svesne a k c i j e za s o c i j a l i z a m , a ta n a m je danas n e o p h o d n o p o t r e b n a u p r a v o zato to su snage socijalizma j o r e l a t i v n o slabe i p o t o nae n o v e d e m o k r a t s k e organizacione f o r m e z a v i s e od j e d i n s t v e n o g i d e j n o g stava k o m u n i s t a u o r g a n i m a dru t v e n o g s a m o u p r a v l j a n j a . K o m u n i s t i , n a r a v n o , n e m o r a j u i m a t i jedinstven stav p o p i t a n j i m a s v a k o d n e v n e p r a k s e s a m o u p r a v n i h drutvenih
67

1059

Drgana ali je nemogue, napustiti princip i d e j n o g jedinstva i na t o m jedinstvu zasnovane discipline u S K , k o j i e obezbeivati da slobodna diskusija v o d i jedinstvenom socijalistikom cilju. S a m o t a k v o m organizacijom komunisti stvarno m o g u biti j e z g r o S S R N . .. A k o na k r a j u h o e m o da izvuemo zakljuak iz svega to sam naveo, m o r a e m o konstatovati: 1. da koncepcije druga ilasa ne samo to nisu doprinos razvitku naune misli socijalizma, nego p r e t s t a v l j a j u korak natrag; 2. da po s v o j o j p o l i t i k o j sutini m o g u samo tetno delovati na idejno jedinstvo Saveza komunista u b o r b i za socijalizam i socijalistiku demokratiju. K o n c e p c i j a druga ilasa, dakle, ne m o e biti o r u j e boraca za socijalizam. Ona j e d i n o m o e da poslui pseudo-demokratskom anarhizmu, a i svim m o g u i m drugim reakcionarnim i k o m i n f o r m o v s k i m tendencijama, kao p o z a j m l j e n a barikada za b o r b u protiv socijalizma i socijalistike d e m o k r a t i j e . ime su onda ilasovi lanci dejstvovali na neke l j u d e u n a o j zemlji? Ne s v o j o m teoretskom sadrinom, nego pre svega s v o j o m opt o m t e n d e n c i j o m ka anarhistikoj stihiji k o j a p o g o d u j e i uvek e pogodovati j e d n o m sloju l j u d i k o j i bi hteli da p r e k o noi preskoimo sadanju fazu napora za stvaranje materijalnih uslova za bri napredak socijalizma i socijalistike d e m o k r a t i j e , i da se p r e k o noi naemo u zemlji dembeliji". A takvih tendencija je k o d nas bilo i bie ih sigurno i u budue. M o r a m rei, da smo ih mi do sada suvie potcenjivali, zato je i dolo do o v o g sluaja. P r o t i v n j i h se m o r a m o b o r i t i d a l j o m i z g r a d n j o m demokratskih organa drutvenog s a m o u p r a v l j a n j a i drugih demokratskih f o r m i i b o l j i m r a d o m SK i S S R N . Mi m o r a m o biti u j e d n o svesni da je i u o v o m sluaju potrebna bitka na dva f r o n t a i p r o t i v tendencija birokratizma i p r o t i v tendencija anarhistike stihije. Jedno i drugo m o e da ugrozi d a l j i razvitak socijalizma i socijalistike d e m o k r a t i j e . N a v o d n o su lanci druga ilasa bili napisani samo radi toga da bi se izazvala diskusija. Meutim, o t o m e kakva bi izgledala takva diskusija dao nam je n a j b o l j e p o d a t k e drug ilas sam i to s v o j i m arogantnim i uobraenim t o n o m razgovora sa svima onima k o j i se nisu slagali s n j e g o v i m m i l j e n j i m a . O t o m e svedoi ilasov O d g o v o r " u B o r b i " od 24. X I I . 1953 godine. Drug ilas ga je napisao posle razg o v o r a sa itavim nizom drugova k o j i su mu rekli da se ne slau s n j e govim lancima ili s nekim postavkama u t i m lancima. Na ova privata i drugarska upozorenja on odgovara j a v n o o v a k v i m t o n o m : A l i oni k o j i g o v o r e kako se to pie radi inostranstva s a m o dokazuju da im n i j e ista savjest p r e d n j i h o v i m sopstvenim nar o d o m i da su k o d n j i h ve poele da se s u k o b l j a v a j u r i j e i i d j e l a , to je vazda bilo, a bie i sad s i m p t o m dekadencije i drutvene nazadnosti. Dva morala, d v i j e istine ne p o s t o j e u stvarnosti. A l i d v o j s t v o p o s t o j i , samo to je maskiranje lai istinom, f a r i z e j s t v a m o r a l o m , birokratizma s o c i j a l i z m o m . " ta je o v o ako ne jedna f o r m a uutkivanja onih k o j i se ne slau sa n j e g o v i m stavom? T a j o d g o v o r je i m n o g o vie nego samo to. U n j e mu je drug ilas p o e o da se otvoreno odrie marksistike dijalektike. On kae:
tinfifi

 N e m i s l i m s e braniti o d t o g a d a sam p o s t a o j e r e t i k dijalektike, budui j e o n a sama n a j v e a jeres d o s a d otkrivena, p a b i svaki p r a v i k o m u n i s t a t r e b a l o d a b u d e srean a k o m o e b i t i jed i n o n j e n i m o r u j e m . N e g a c i j a j e n a j stvaralaki j a sila i s t o r i j e . A ta su I e n j i n i z a m , m a r k s i z a m , d i j a l e k t i k i i i s t o r i j s k i m a t e r i j a l i z a m v e l i k a je t e m a , u k o j u za sad ne ulazim, a ini mi se da je i za te t e o r i j e i za veinu nas ipak n a j v a n i j e stvarno k r e t a n j e drutva n a p r i j e d . " N e m i s l i m d a svaki j u g o s l o v e n s k i g r a a n i n m o r a d a b u d e marksista i da s t o j i na p o z i c i j a m a m a r k s i s t i k e d i j a l e k t i k e . A l i S K J i n j e g o v CK s v a k a k o s t o j e na m a r k s i s t i k i m p o z i c i j a m a i ne s a m o to stoje, n e g o s m a t r a j u m a r k s i z a m n e o p h o d n i m naunim o r u j e m r a d n i k e klase i s o c i j a l i z m a . D r u g ilas m o e da se o d r e k n e d i j a l e k t i k e , ali on nema p r a v o da t a k v a s v o j a shvatanja natura k a o lan CK l a n o v i m a S K J i to jo pod f i r m o m marksizma. U t o m i s t o m O d g o v o r u " pie i o v o : P a i na b i r o k r a t i z a m , budui s o c i j a l i s t i k i m " ne m o e a da ne b u d e p o m a l o staljinistiki u neku ruku j u g o s l o v e n s k i m stal j i n i z m o m . Z a t o on i s m r d i slinim i d e j n i m s m r a d o m , pa se pom a l o i slui i s t i m c i v i l i z o v a n i m " i i s t i n o l j u b i v i m " m e t o d a m a , d o d u e j o n e p r e m a n a m a g o r e " j a s n o i glasno, ali d r u g d j e , d o l j e " , ima podosta i toga." O v a k a v ton o d g o v a r a n j a s v o j i m d r u g o v i m a s v a k a k o j e v e o m a kar a k t e r i s t i a n za i l a s o v d e m o k r a t i z a m . L j u d i k o j i h o e da se b o r e za d e m o k r a t s k e o d n o s e m e u l j u d i m a treba p r e svega sami da naue dem o k r a t s k i d a r a z g o v a r a j u . O v a k a v t o n r a z g o v o r a j e tipian pogromaki j e z i k p r o t i v svih o n i h k o j i se ne slau sa m i l j e n j i m a o n o g a koji t o m i l j e n j e iznosi. . . Isto, 1944.

PREDLOG ODLUKE

TREEG (VANREDNOG) C K SKJ

PLENUMA

17. januara 1954. . . . T r e i p l e n a r n i sastanak Centralnog k o m i t e t a Saveza komunista J u g o s l a v i j e , sazvan r a d i pretresan ja sluaja M i l o v a n a ilasa, lana Izvrnog k o m i t e t a , u t v r d i o je na sednici od 16 i 17 j a n u a r a 1954. godine, p o s l e o p s e n e d i s k u s i j e i ocene i d e j n o - p o l i t i k i h stavova druga ilasa, k o j e je on i z n e o u s v o j i m lancima u B o r b i " od 11 o k t o b r a 1953 do 7 j a n u a r a 1954 g o d i n e , i u j a n u a r s k o m b r o j u asopisa N o v a misao", k a o i p o s l e ocene n j e g o v i h postupaka u t o k u p o s l e d n j i h m e s e c i : 1. da su s h v a t a n j a k o j a je M i l o v a n ilas i z n e o u s v o j i m lancima u s v o j o j o s n o v i p r o t i v n a p o l i t i k o j l i n i j i u s v o j e n o j n a V I K o n g r e s u Saveza komunista Jugoslavije; 2. da su ta s h v a t a n j a , s o b z i r o m na p o l o a j druga ilasa u Savezu k o m u n i s t a , unela zabunu u j a v n o s t i nanela o z b i l j n u tetu k a k o u Sav e z u k o m u n i s t a t a k o i interesima z e m l j e ; 3. da se d r u g ilas s v o j i m s t a v o v i m a i p o s t u p c i m a u d a l j i o od C e n t r a l n o g k o m i t e t a i od i t a v o g Saveza k o m u n i s t a , da se l i n o izolov a o od p r a k t i n o g r a d a i dao p o l i t i k u o s n o v u za r a z b i j a n j e idejnog i o r g a n i z a c i o n o g j e d i n s t v a Saveza k o m u n i s t a i za n j e g o v u likvidaciju.

Z b o g toga Plenarni sastanak Centralnog komiteta o d l u u j e da se rug Milovan ilas iskljui iz Centralnog komiteta, u d a l j i sa svih funki j a u Savezu i kazni p o s l e d n j o m o p o m e n o m . . - 1 ito, 1489.
1 Na Treem vanrednom plenumu CK SKJ, odranom u Beogradu 16. i J. januara 1954. ilas je oznaen za glavnog nosioca antisocijalistikih pojava i redstavnika najekstremnijih anarhistiko-liberalistikih shvatanja. ilas je u izu lanaka u partijskom organu Borba" i u tek pokrenutom asopisu Nova lisao", iji je bio odgovorni urednik, izneo poglede suprotne stavovima SKJ. NjeDve teze o prevazienoj ulozi Partije, birokratskoj kasti i degenerisanom moilu rukovodeeg kadra osuene su kao pamfletistike". Okamenjeni mozgovi",, rofesionalni revolucionari i birokratizovani glavari", uz Partiju, koja se bavila /im i svaim, od morala do filatelije", bili su, u ilasovoj verziji, glavna koica drutvenog razvitka. Demokratizaciju politikog sistema on je zamiljao u ikvom ustrojstvu drutva gde bi jedne snage, progresivno-socijalistike", na :lu socijalizma" vodile borbu s drugim, manje demokratskim, konzervativnoocijalistikim" snagama, obezbeujui napredak drutva. Plenum je zakljuio da ilasovi stavovi znae revizionizam, naputanje aunog socijalizma i gubitak vere u istorijsku ulogu radnike klase i njeno ;varalatvo. Po Titovoj oceni na Plenumu, njegove teze vodile su anarhiji" i strahovitoj neizvjesnosti". Edvard Kardelj je okarakterisao ilasove ideje kao leavinu anarhizma i buroaskog liberalizma. Kardelj je podvrgao kritici iisa i zbog berntajnovtine", iako ilas u vreme kritike nije itao Berntajna, 0 izriitom kazivanju. Njegove koncepcije bile su u sutini proizvod oveka oji je do napada IB-a strasno sledio staljinistiki pravac razvitka, da bi po;ao njegov najnemilosrdniji kritiar. Svojim prilozima Na novim putevima x;ijalizma", ktuelne teme" i drugim dao je vidan doprinos procesu destainizacije. Jedno vreme uoi Plenuma bio je najzapaeniji i najplodniji teoretiir u SKJ, gotovo ne silazei sa stranica tampe. Na ilasa je uticaj izvrio i aznati britanski laburista A. Bevan. ilas, u stvari, nije verovao da se posle revoicije i sukoba sa Staljinom u Jugoslaviji moe izgraditi neki trei put zasnom na radnikim savetima i uticaju radnike klase. Na samom Plenumu ilas : negirao da se zalagao za ukidanje Partije i obnovu viepartijskog sistema, leologiju lenjinizma" smatrao je, meutim, prevazienom, dok se i dalje zaknjao na vernost marksizmu. ilas je kasnije zbog antipartijske i antidravne delatnosti uhapen i poe osude upuen na izdravanje kazne u Sremsku Mitro vicu. Nizom radova Dji su objavljeni na Zapadu (Nova klasa", Nesavreno drutvo", Razgovori sa taljinom", i drugim) ilas je napustio marksistiku poziciju. Antikomunistike nage u svetu koristile su, i danas koriste, ilasove stavove u borbi protiv komuistike ideologije i prakse. ilasove zasluge u borbi protiv staljinizma bile su neosporne. Bio je to jegov zvezdani trenutak". Osloboen dogmatizma koji ga je okivao ilas je ostao politiar koji se na teme staljinizma i dogmatizma najvie pojavljivao u igoslovenskoj stvarnosti, prilikom govora, u novinama, asopisima, na plenulima Partije. Njegovi lanci i istupanja izazvali su veliko interesovanje, naroto eu mlaom generacjom i inteligencijom. Pie o novim putevima socijalizma, spravlja da li je u sovjetskom sluaju re o klasi ili kasti, odgovara sovjetskim kovodiocima koji su blatili KPJ (Voroilovu), govori na estom kongresu SKJ, e o kompartijama u kapitalistikim dravama, o kraju Lavrentija Berije posle nrti Staljina i obrauna Hruova u savezu sa delom ostalih rukovodilaca sa vom opskurnom linou i tiraninom (Kraj dvorjanina L. P. Berije" u Novoj tisli", asopisu kojemu je stajao na elu). ilas je u svom antibirokratizmu i titistaljinizmu iao do kraja. On se bio promijenio": od vatrenog staliniste, aji je pregoreo, on se svrstao u najeeg protivnika i kritiara staljinistike ranije. Razlikovao se od A. Rankovia, koji je posle trijumfa jugoslovenskih kounista u odbrani nezavisnosti, smatrao da treba nastaviti po starome, jer je 1 bio za definitivan raskid sa sovjetskim sistemom i njegovim ostacima u JuJslaviji. On kao da nije verovao u drugi put samoupravne transformacije, a i stari nain se vie nije moglo. Tito, Kardelj i veina u CK SKJ, meutim, nisu li spremni da odstupaju od samoupravne transformacije jugoslovenskog ruti ka novog alternativnog koncepta sovjetskom sistemu. ilas je poeo u nizu anaka, objavljivanih u Borbi", organu OK SKJ, od oktobra 1953. do muara 1954, da kritiki ispituje i bie jugoslovenskog drutva, poziciju

i 076

IZLAGANJE

ALEKSANDRA

RANKOVIA C K SKJ

NA

ETVRTOM

PLNUMU

29. mart^ 1954 .. . Odluke estog kongresa o mestu i ulozi Saveza k o m i m j s t a u naem drutvenom ivotu p o j e d i n i komunisti i osnovne o r g ^ n j z a c j j e ne samo da nisu na v r e m e shvatili, nego ih nisu ni kasnije s a s v j m p r a _ vilno razumeli i objanjavali. Bilo je ak i takvih shvatanja kao su: da se komunisti sada oslobaaju odgovornosti za d a l j u izgradr,j u S Q C j. jalizma, da n j i h vie ne obavezuju stavovi organizacija, u n u t r a ^ n j a j j g . ciplina i slino. T a k v i su komunisti izgubili iz vida da naa bo t | ;ia p r o _ tiv komandantskih m e t o d a ne znai da komunisti ne treba d^ imaju svoj jedinstveni stav p o bitnim p i t a n j i m a socijalistikog r a / v ^ j ^ j a ga izgrauju i da se svuda i na svakom mestu b o r e za r a z v i t a ^ c|a g a izgrauju i da se svuda i na svakom mestu b o r e za njega. i r e n ^ ' s u m e _ u komunistima ak i nakaradna m i l j e n j a po k o j i m a s o c i j a j j s t ^ j c a d e m o k r a t i j a znai da treba dati slobodu akciji antisocijalisti^j^ e j e . menata, pa m a k a r to i ugrozilo slobodu socijalistikih snaga, Potkopalo drutveno ureenje, slobodni i nezavisni razvitak nae z e m l j e . g v e t o nesumnjivo, p o k a z u j e da je u sprovoenju odluka estog k o n g t c s a o z b i l j n i h p o j a v a politike d e z o r i j e n t a c i j e u p o j e d i n i m o r g a n i > a c j j a m a Partije u sistemu, karakter birokratizacije, mesto revolucije u istoriji. j Q jednoj seriji napisa koja je ostala nezavrena, jer je protiv njega bio sa>van van _ redni plenum CK SKJ, iako mu je Tito jedno vreme davao podrku za pisanje Re je o sledeim napisima: Nove sadrine", Jugoslavija", Novi oblici" Male izborne teme", Vanost oblika", Zakonitost", Za sve", Bez zakljuka" f ^ a li cilja", ,Ideal", Opte i posebno", Konkretno", Odgovor", Subjektivne snage", Objektivne snage", Klasna borba", Nove ideje", Savez ili Partija", Revolucija". Centralno mesto njegove analize je Partija, revolucionarni subjekt, da li e ona ostati na pozicijama vlasti (komandant") ili e delovati snagom ubeenja, sredstvima idejne borbe. Za ilasa je prvi zadatak socijalistike demokratije bio u tome da se omogui prezentacija ideja i stvori takva atmosfera u kojoj na povrinu mogu izbijati nove ideje. Jer ljudskom miljenju granice treba da odreuje ono samo, odnosno njegove realne mogunosti. Svako ograniavanje miljenja, makar i u ime najljepih ideala, i ponajee ba u ime njih, ne moe a da ne unakazi ba one koji to ine. Bordano Bruno i hiljade slinih bili su spaljeni 'radi' spasa ljudskog roda od paklenih jeresi. Isto tako, u nae vrijeme ,radi' spasa ljudskog roda od komunistikog pakla izgoreli su milioni po Hitlerovim logorima. Milioni su, prezreni i osramoeni, sagnjili u Sibiru jer nijesu vjerovali u pravovjernost Staljinovih uenja"... (Borba", 4. januar 1954). Na Plenumu glavni kritiar ilasa bio je E. Kardelj koji je kritikovao dlasove teze o demokratiji kao pokretnoj snazi socijalizma, njegove poglede na birokratiju (smatrajui da u Jugoslaviji ne postoji sistem dravnokapitalistikih odnosa, da Jugoslavija nije nikada imala sistem birokratije ve samo izvesne birokratske forme" koje su u ono vreme bile progresivne i jedino mogue). Kardelj je ilasovu koncepciju demokratije oznaio kao meavinu anarhizma i buroasko-liberalistikih formi, a nikako socijalistiku. Konkretno je optuio ilasa da je u razgovoru s njim decembra 1953, napao i oznaio Tita za nosioca biroj kratizma, s kojim se on mora pre ili kasnije sukobiti, da se Kardelj i Rankovi slau sa njim, ilasom, ali da su oportunisti, da u Jugoslaviji ve nastaje socijalistika levica" i da se ne moe iskljuiti mogunost da se u Jugoslaviji razviju dve socijalistike partije. ilasa su kritikovali M. Pijade (Moral jedne anatomije", to je parafraza naslova ilasovog lanka ,Anatomija jednog morala" u kome je napao neke kastinske" osobine vieg jugoslovenskog drutva), Milo Mini, Veljko Vlahovi i drugi. Dedijer je govorio emocionalno o etiri jarbola" jugoslovenske revolucije, a na drugoj strani racionalno podseao da je M. Dilas bio 25. decembra 1953. jednoduno izabran za predsednika Savezne narodne skuptine, a do tada je bio objavio vei broj svojih lanaka u Borbi".

1063.

Saveza komunista. Ali, uprkos svim tim negativnim p o j a v a m a postignuto je neto vanredno pozitivno, to je po m o m m i l j e n j u od o g r o m n o g znaaja za d a l j i razvitak i usmeravanje rada Saveza komunista Jugoslavije. N a i m e , o g r o m n o j veini organizacija b i l o je potpuno jasno da vie ne treba raditi na stari administrativni i biroktratski nain, iako im n i j e b i l o sasvim jasno, b a r u p r v o vreme, ta i kako treba raditi u n o v i m uslovima. Ali, potcrtavajui t a j uspeh, meni se ini da nee biti suvino ako istovremeno ovde naglasim da komunisti, k o j i su izneli na s v o j i m leima i N a r o d n u r e v o l u c i j u i o b n o v u z e m l j e , udarajui vrste t e m e l j e izgradnji socijalizma, i m a j u i p r a v o i dunost da budno prate i utiu na d a l j i razvitak socijalistike Jugoslavije u svim oblastima drutvene delatnosti. Komunisti i svi radni l j u d i nae zeml j e o d g o v o r n i su za sve tekovine k o j e su postignute u b o r b i naih naroda za socijalno i nacionalno osloboenje. Drugi plenum Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije ne samo da n i j e b i o k o r a k nazad", kako se to uvrtelo u konfuzne glave naih slobodnih mislilaca", nego, naprotiv, on je b i o j e d a n krupan i znaajan doprinos odlunom usmeravanju rada i aktiviziranju komunista u S o c i j a l i s t i k o m savezu radnog naroda. Drugi plenum je, ustvari, ukazao na pogreke u sprovoenju odluka i shvatanju l i n i j e estog kongresa, o d r e d i o osnovne zadatke Saveza komunista i n j e g o v i h organizacija u d a l j o j borbi za izgradnju socijalizma. Znaaj Plenuma je u t o m e to je doprineo uklanjanju metoda k o m a n d o v a n j a iz komiteta, kao tipinog birokratskog naina rukovoenja. I s t o v r e m e n o je ukazano da to ne znai da komunisti treba da dignu ruke od upornog rada na idejno-politikom vaspitanju naih radnih l j u d i u duhu socijalizma i socijalistike demokratije. Danas nema nikakve sumnje da su odluke Drugog plenuma, s jedne strane, uvrstile organizacije Saveza komunista, a, s druge, doprinele p r a v i l n i j e m razumevanju n j i h o v e preorijent a c i j e u politikoj i drutvenoj aktivnosti i b o r b e na ideolokom frontu kroz Socijalistiki savez, gde sada i jeste i treba da bude teite rada komunista. . . S t a n j e lanstva Saveza komunista po republikama na k r a j u 1953 godine b i l o je sledee: Republika Srbija Hrvatska Bosna i Hercegovina Slovenija Makedonija Crna Gora JNA Ukupno radnika 70.120 47.816 25.615 18.846 9.564 4.697 14.997 191.655 seljaka 98.504 30.122 17.828 4.053 17.377 10.105 11.403 189.392 slubenika 71.398 42.573 28.009 21.096 13.314 5.556 7.285 189.231 ostalih 30.624 17.737 7.717 8.368 4.911 1.812 58.583 129.752 svega 270.646 138.248 79.169 52.363 45.166 22.170 92.268 700.030 republika-

.. .Ako p o g l e d a m o pregled p r i m l j e n i h ma od VI Kongresa, i m a m o sledeu sliku: 1064.

iskljuenih po

Republika

primljenih 10.603 6.113 4.577 915 1.120 261 1.507 25.096

iskljuenih 25.659 13.949 19.737 4.368 5.142 1.075 2.537 72.467

razlika 15.056 7.836 15.160 3.453 4.022 814 1.030 47.371

Srbija Hrvatska Bosna i Hercegovina Slovenija Makedonija Crna Gora JNA Ukupno

. . . Na k r a j u 1953 godine b i l o je 770.634, a na k r a j u 1953 godine p o d v l a i m na k r a j u 1953 godine bez n o v o p r i m l j e n i h b r o j n o stan j e je 700.030 lanova Saveza komunista. Znai i m a m o razliku od 70.604. Po naoj statistici toliko je s m a n j e n j e , ali ako se uzme u obzir 25.096 n o v o p r i m l j e n i h lanova, onda bi stvarno s m a n j e n j e b i l o 47.371. Ove c i f r e iskljuenih jasno pokazuju da su se nae organizacije posle estog kongresa SKJ, a naroito posle Drugog plenuma C K , poele oslobaati izvesnog b r o j a lanova k o j i su bili nepravilno p r i m l j e ni i prema t o m e nisu ispunjavali uslove da budu lanovi Saveza komunista. .. M n o g e organizacije Saveza komunista j o uvek teko naputaju staru birokratsku praksu pri razmatranju nepravilnih idejnih shvatanja, pa i greaka onih lanova Saveza komunista k o j i su, u o v o j ili o n o j f o r m i , smetnja u radu ili su suvini u Savezu komunista, ali k o j i uprkos t o m e m o g u biti v r l o dobri, odani i aktivni lanovi Socijalistikog saveza radnog naroda. K a o to sam ve rekao, osnovne organizacije su uglavnom pravilno shvatile potrebu uvrenja Saveza komunista, kako putem otstranjivanja idejno nezdravih i slabih lanova Saveza tako i putem pune aktivizacije s v o j i h lanova u drutvenim i politikim organizacijama. Ali, p r i t o m se pada u grube greke kad se esto pojedini iskljueni lanovi proglaavaju i n e p r i j a t e l j i m a socijalizma samo zato to su iskljueni, i m e se bez ikakve potrebe stvaraju ne samo politiki problemi i tekoe na terenu, nego ini i j e d a n skroz nepravilan odnos i nepravda prema tim l j u d i m a . I m a ak i takvih p o j a v a da neke organizacije p r i l i k o m iskljuenja p o j e d i n i h lanova zahtevaju razume se, sasvim nepravedno i nepotrebno i n j i h o v o otputanje

s posla...

Komunist, br. 4, 1954.