I PREPRODUCTION

II KLAPE
2) Koji se sve podaci nalaze na klapi, vrste klapa?
Klape su svetski utvrdjen standard na filmu, sluze za identifikaciju kadra. Mogu biti drvene, od
legure plastike, digitalne, tajmkod klape. Glavna funkcija im je ocuvanje sinhroniteta. Stalne
rubrike klape su: ime filma, reditelj, direktor fotografije, ime produkcije, naziv kadra
(scena|kadar|dubl ). Promenljive su: mesto snimanja, datum, doba dana, cnt/ext, spec. ef., filteri,
nem ili zvucan kadar.

3) U kojim slucajevima je klapa na kraju kadra?

Klapa se udara na kraju kadra kada je nemoguce udariti je na pocetku. Razlog za to moze biti
close-up kadar u koji klapa ne moze da stane, a nemamo manju. U opasnim situacijama (litica
stene ) kada klaper nema gde da stane ili kada bi to poremetilo glumacku igru. Takodje kod
snimanja dece i zivotinja. Tada se na kraju u imenu dubla dodaje KK.

4) Procedura udaranja klape?

Klapa mora biti ozvucena i vidljiva kameri. Klaper podize udaraljku i nakon citanja naziva kadra,
ostro udara u telo klape.

5)TIME CODE klapa?

Tajmkod klapa je sistem uredjaja koji treba da distribuira tc svim ostalim uredjajima za snimanje
slike i zvuka. Klapa, sama po sebi predstavlja samo displej uredjaja u sistemu. Uredjaji su vezani
radio vezom i potreban je jako dobar predajnik. Takodje, skupa je i za odrzavanje. Postoji 1(jedan)
master uredjaj koji salje podatke ostalim uredjajima u sistemu.

III PROJEKCIJE
6) Uloga kontrolne projekcije?
Kontrolna projekcija sluzi kako bi se proverio rad montazera, njihove sumnje i strahovi. Trebalo
bi da budu prisutni i clanovi ekipe, sefovi sektora i sire. Osim ekipe trebalo bi da dodju i prijatelji
iz struke, kolege, ali i oni koji nisu iz sveta filma, bez ikakve iluzije o snimljenom filmu. Za ovu
projekciju montazu treba uraditi bar neki miks( namestiti nivo muzike, da bi culi dijalog, efekte).
Posle projekcije treba obaviti intervju sa kupcima( Amerika, fokus grupe ), tu se moze otkriti da
je film mozda zanimljiv skroz drugoj grupi ljudi. Tada se razmislja i o realizaciji marketinga,
vizuelnih plakata, fonta itd.. Tu se demantuju ili potvrdjuju strahovi montazera ili otkrivaju novi
problemi. Treba obezbediti uslove i bioskopsku salu.
7) Projekcija nemontiranog materijala? Dalies
Razvijaju se kadrovi koje montazer obelezi u izvestaju za laboratoriju. To usinkuje obicno na
montaznom stolu. Dejlis treba raditi i danas, radi licne provere rada reditelja i ostalih clanova
ekipe, iako imamo monitore, ali i ako neki od sefova sektora nisu na snimanju mogli da budu uz
monitor. Proverava se ispravnost fajlova. Snimci se pustaju po redosledu snimanja, a kadar koji
treba da se ponovi se obelezava sa RETAKE.

8) Projekcija za izbor dublova?

Ovde se kadrovi gledaju po monraznom redosledu. Rolne priprema asistent montaze. Na projekciji
skida klapu sa snimka, a izgovara ime dubla. Razgovori ekipe o odabiru dublova se obicno snimaju
ili zapisuju. Radi dobre koncentracije, ti razgovori ne bi trebalo da traju duze od 4h i opsteg
raspolozenja. DP gleda nijanse, koji ce dubl uci u film pre grejdinga. Montazer pomaze jos
preciznije, jer po 1. put gleda stvari kontinuirano i time daje bolji sud o odabiru dublova. Tu
montazer dijaloga i sound designer daju sud da li neki kadar treba da ide u nah.

9) Uloga sekretarice rezije?

Sekretarica rezije sedi uz reditelja, zapisuje kadar koji je kupljen dubl, vodi racuna o knjizi
snimanja, kontinuitetu... Vodi racuna o redosledu snimanja, upisuje promene u dijalogu, filtere,
naznake, promene...(pricas sta ti padne na pamet). Popunjava izvestaje za lab. i mont. i nimatelja
zvuka.

IV IZVESTAJI

10) Sta sadrzi izvestaj za lab? CAMERA REPORT SHEET

Formular sadrzi ime filma, broj filmske rolne, datum snimanja, oznaku za nemi/tonski kadar,
metrazu kadra(duzina u m), na kom m je koji dubl. Dublovi koji idu i koji potenc. idu na razvijanje
se obeleze sa H-hold, P-print, NG-not good. U digital svetu? se upisuje sa koje kartice je prebacen
materijal, ime fajla na kartici, writer's rename.(ne vidim sta pise, >>ZOADEK<< prebacuje
materijal.) Postoje softveri koji proveravaju da li je materijal dobro prebacen.

11) Izvestaj za montažu?

Ima stalne rubrike, popunjava ga sekretarica rezije takodje. Pise se ime kadra, datum,
produkcija... Upisuju se sve izmene koje su se desile u odnosu na knjigu snimanja. Ako glumci
ne prate tekst, ako je sve ok, pisu se prve i poslednje reci, a ako nije, pisu se sve izmene. Pise se
opis kadra - pise se detaljan opis kadra i mizanscen-a. Svi kadrovi se obelezavaju kao u knjjizi
snimanja, tj na klapi. Pise se detaljan opis svega vezanog za kameru( objektivi, filteri, rasveta ).
Pise se trajanje kadra u m od akc. do stop-a. U labu traze kadrove za razvijanje i rade ih fizicki.
Pravi se nova rolna sa razvijenim kadrovima koji idu na kopiranje na pozitiv, pa na dejlis.
Takodje se pise u tri primerka.
12) Izvestaj snimatelja zvuka?
Postoje stalne rubrike, svi moraju da upisuju iste podatke, tj. da prepisuju sa klape. Postoje
rubrike vezane za mikrofon - koliko ih je, kom glumcu koji pripada, oznaka mikrofona (da bi se
u ne vidim sta pise, >>napu<< mogli koristiti isti radi kontinuiteta). Pisu se kljucne inf za dalju
obradu montazeru dijaloga (npr. "cuje se agregat", "dubl se ne koristi").

V MONTAZA
13) Gruba montaza?
Zaostavstina filmske >><<. Pocinje sa ispitivanjem materijala koji je snimljen. ponekad ti radi i
asistent mont. U ovom periodu montazer treba da formira celine, scene ili sekvence ne obracajuci
previse paznju na rezove, utegnutost dijaloga. Proverava da li je energija zamisljena u scenariju za
neku scenu ostvarena sada kada je formirana celina. Montazer se prvo bavi ostvarivanjem
kontinuiteta iz knjige snimanja, ako je to moguce. Traze se problemi u scenariju i njihova resenja.
U ovoj fazi film treba da traje 2, 2,5h, ako je predvidjen za 1, 1,5h. Neki reditelji vole da budu i u
gruboj mont. i prate proces od pocetka. Krece formiranje rolni.

14) Fina montaza?

Film je uspostavljen, ispostovan je sceno sled bavi se tacnim rezovima, tacnim duzinama dijaloga,
doteruje se reperna muzika (temp music). Film se doteze, dolazi do konacnih duzina, priblizno
finalnoj duzini filma.

*) Radna kopija?
Razvijeni negativ ide u odeljenje montaze gde se izdvajaju dublovi trazeni za razvijanje i formira
se nova rolna. Restovi se cuvaju u metalnim kutijama.
Izabrani dublovi idu na citanje svetla gde se razvijaju po srednjem osvetljenju, pa se salju u dejlis
- RUSH PRINT - radna kopija - cesto je sluzila i za vise od repernog gledanja -
za rad na njoj sa losim citanjem svetla moze biti pretamno/presvetlo, jer je radjena po srednjoj
vrednosti. Sa seta je bio zvuk koji nismo mogli da citamo na
>>nagri<< koja je isla na mont. Cuvala se kao i traka za film( sliku ). Radilo se na kopiji. Sav
dijalog sa traje ke morao biti prebacen na perfo traku, a svi efekti unapred smisljeni.
Radnu kopiju prvo usinkujemo sa zvukom, pa je >>ustrartujemo<<. Prvo se obelezava sink point
- udarac klape. U zvuku se takodje trazi fonogram udarca i takodje obelezava.
U softveru je sto se zvuka tice mnogo lakse naci >><< udarac zbog wave forma. Usinkovanu
sliku i ton MERGE-ujemo.

*) Montaza dijaloga?
>><< faza postprodukcije zvuka. Montazer dijaloga je odgovoran samo za dijalog i moze da
dodaje svoje atmosfere radi ocuvanja kontinuiteta unutar scene. Ako koristimo dijalog sa seta, on
ga cisti. U >><< bi morao da se bavi i akustikom sobe.

VI ZVUK
15) Proces sinhronizacije slike i zvuka?
Na traci za sliku bi se obelezio fotogram sa udarcem klape dermatografom. Precrtavao se - sync
point, sync krstic. Na traci za zvuk >><< bi se trazio fonogram udarca klape, takodje obelezavamo
dok je traka jos na tonskoj >><<. U digitalno doba, na software-ima je mnogo lakse naci sync
point za zvuk zahvaljujuci waveform-u. Kada usinkujemo sl. i zv. merge-ujemo ih. Postojale su i
masine koje bi prepoznale klapu na perfu i upisivale gde je. Sinhronizacija se radila na
jednostavnoj masini sa 2 zupcanika i malom projek, koja se zvala PREMOTACH. Kada se klapa
udarala na kraju bilo je potrebno fizicki izmestiti taj deo na pocetak.
*) Kako ne smeju da se zavrse pari rolne u procesu podele filma na rolne?
Na prelasku sa 1. rolne na 2. ne bi smelo da bude bilo sta sto je u kontinuitetu jer bi se poremetilo
i ne bi bilo kontinuirano.

16) Sta je plejbek?

Nacin snimanja i postavke kadrova i scena sa vec unapred snimljenim zvukom - muzikom
najcesce, nekad dijalogom, zvucnim ef., atmosferama. Potreban je zbog glumacke interpretacije,
dinamike i ritma filma. Kod unutrasnjeg monologa glumaca se koristi da bi reagovao u skladu s
tim. To garantuje sinhronitet jer ce glumac reagovati uvek na istom mestu. Asist. mont. treba da
pripremi inserte, postavi pipsekc(3)(u muzic, >>??pser<< je u ritmu, kao metronom) (T-REX iz "
Park iz doba jure ").

17) Metode snimanja plejbeka?

a) Osnovna(analiticka) - ima k.s. i scene su raskadrirane. U k.s. bi trebalo da pise koliko koji kadar
traje, ako pesma ima reci, pise se reci pesme u tom kadru. Kod bendova moramo imati muziku
unapred zbog sinhroniteta, da ne bi koristili muziku sa seta. Od opreme su potrebni zvucnici i
plejer.
b) Sistemi sa vise kam. - najcesce nemamo mogucnost da pustamo numeru u delovima i snima se
obicno od poc. do kraja. Kod nas obicno bude sist. od 1 kam., pa se u 1 izvodjenju snima total, pa
krupno, detalji... Kada glumci gledaju TV u kadru - PB. Kada je PB, na klapi se u nazivu stavi
prefiks "PB".

18) Razlozi u kojima je nahsinhronizacija neophodna?

Nemogucnost snimanja dijaloga na setu zbog buke ili specificnosti atmosfere( talasi, zrikavci ),
glumacka interpretacija losa, zujanje, brujanje, ako su fajlovi osteceni ili neispravni, neispravna
tehnika za snimanje zvuka.
19) Proces nahsinhronizacije?
Postupak ponovnog snimanja dijaloga u studiju. Na setu treba snimiti reperni zvuk. Uvek se mora
nahovati cela scena. Glumac treba da povede kolegu koji ce da mu daje savete. Asist. mont. i mont.
dijaloga treba da pripreme sliku i reperni dijalog. Glumcima se pustaju inserti iz scene koju ce
nahovati. Ovi inserti dobijaju nova imena nezavisno od KS- koji je koji i kome pripada. Kod nas
se obelezavalo po br. rolne 101, 102, 103... Produkc. se obavestava o ------------->

OVDE FALI KRAJ ODGOVORA I 20. PITANJE

21) Sta utice na duzinu inserta u nahsinhr.?

Kolicina teksta, tj koliko teksta je moguce izgovoriti u sinku, glumacki tok interpretacije ( brzina
izgovorenog teksta, tezina teksta, naredni govor, tehnicki govor, izrazi ), talenat i uvezbanost
glumca za nah.

22) Sta je IT i sta sadrzi?

Sinhronizacija obicno komercijalnih filmova za strano traziste. Dizajner zvuka treba da iscupa sve
korisno za IT iz originalne snimke. Za IT se radi nah i svi potrebni sinhronjaci.

23) Priprema za miks? 24) Miks?

Montaza treba da pripremi sliku i zvuk i pita sound department u kom formatu zele materijal. Slika
i zvuk moraju imati pipsere za pre pocetka i na kraju. OMF fajlovi( a nekad i AF ) sluze za
komunikac. montaza i postprodukc. zvuka. Treba takodje pitati da li zele sve u 1 fajlu i ipovano
(do 2gb) OMF2 ili podeljeno na manje da ne prelaze 2GB. Treba voditi racuna da na preseku 2
fajla ne bude nemo jer nece moci da se utiskuje. Postoje 2 varijante i da OMF bude samo Projekat,
a 2. fajl da nosi samo materijal. Treba pitati i kolike hendlove zeli - koliko od reza moze da se u
projektu produzi kadar( za fade-out, atmosferu, 2s, 3s... ). U obavezi smo da posaljemo sav zvuk
koji smo dobili. Bilo bi dobro da postoji supervizor koji obilazi i koordinise sektore i daje im
savete. Dakle, >><<, montaza dijaloga, zv. ef., nah, atmosfera, muzika su priprema za miks, a
miks predstavlja balans svih ovih elemenata u konacnoj zvucnoj slici.

VII MUZIKA
1) Kada se kompozitor ukljucuje u rad na filmu, koje su faze njegovog rada na filmu?
Kompozitor se ukljucuje u postprodukciji. Nekada i pre snimanja napise neke numere, pa se
plejbek pusta na setu. Nekada se neka tema pusti uz glumu radi tempa interpretacije. TEMP
(temporary) MUSIC - privremena muzika - koristi se stara muz. tog kompozitora, pa se cesto red.
i mont. naviknu na nju i onda im ne valja nista novo sto komp. odnese. Kompozitor sa red. i mont.
prica o tome koliko kakve i gde bi muzika dobro dosla u filmu i popisuje grube minutaze. Muzika
ne sme da remeti dijalog. Sound designer je mora sto pre dobiti da bi video poklapa li se sa necim,
a mozda ce zbog muzike skroz drugacije praviti neku atmosferu.
26) Sta su klik trake?
Serija audio znakova koji se koriste za sinhro snimanje zvuka i slike. Pipseri.

27) Strimeri?
Znaci u ili na slici, koriste se kod snimanja muzike. Mogu se postaviti i softverski. Oznacavaju
pocetak, kraj, pauze, promene u tempu, koriste se i za nah i sinhronjake.

IX GREJDING
28) Proces i mogucnosti procesa( intervencije )?
Colorkorekcija
Colorgrejding
Dramaturski el...
Visualystorytelling

29) Pripreme za grejding?

Montaza slike je zavrsena, zakljucana, radi se sa XMI(? ne vidim), AF-om(?)...( nije predavao )
Palete boja, ..

X OPTICKI TRIKOVI
1) Sta su opticki trikovi i kada se koriste?
Procesi koji zahtevaju koriscenje opticke kopirke????, tj zatamnjenje, otamnjenje, pretapanja, 2x
exp., maske. Koriste se >><< kao sredstvo interpunkcije, razdvajaju, spajaju kadrove i scene...
Radili su se u posebnim laboratorijama. Koristili su se i kao izrazajna sredstva filma( Melijesh,
Kubrick ).

2) Sta sve treba da bude naznaceno u izvestaju za opticke trikove?

Izvestaj treba da sadrzi vrstu, sifru trika, trajanje i poziciju u vidu tajmkoda, >><< >><< >><<
obelezavanju poput >><<

3) Pojam pendlovanje?
Proces prebacivanja sa 1 na 2. rolnu na filmskoj projekciji( A->B ) kako bi se brze i neprimetnije
smenjivale rolne. Kada rolna A dodje do kraja, kinooperater vidi znak na kraju i pripremi rolnu B
i ugasi A projektor, a uljuci B projektor u 10% bioskopra pre je imalo da ceo film bude na jednoj
rolni.