ZVUNI EFEKTI Postoje tri osnovna tipa zvunih efekata: ivi (spot) efekti; snimljeni efekti i arhivski efekti.

ivi spot efekti To su efekti koje uivo stavramo u studiju, istovremeno dok izvoai itaju svoj tekst; u televizijskom stufiju stvaranje tih efekata se obavlja izvan vidnog polja kamere dok se na filmu oni stvaraju u filmskim studijima za obradu tona. Meu ove efekte spadaju umovi kao to su: otvaranje i zatvaranje vrata, telefonsko zvono, ulazno zvono isl. Snimljeni efekti To su efekti koje ne moemo ostvariti na odgovarajui nain u samom studiju kao to su: automobili, avioni, glasovi, cvrkut ptica... Svrha ovih efekata nije da stvore stvarni svet ve da ga naznae. Realizam nije uvek neophodan, a ponekat moe predstavljati i smetnju time to e sluaocu odvui panju. Arhivski efekti To su efekti koje imamo snimljene na ploanam ili trakama. U sluaju radijske produkcije najverovatnije e se koristiti ili ivi efekti ili arhivski efekti. Paljivo itanje scenarija ukazae na to koji efekti dominiraju. U vie sluajeva konana odluka zavisie od toga da li je studio opremljen odgovarajuom opremom za stvaranje ivih efekata, odnosno da li na raspolaganju ima odgovarajue snimke. POLUREALISTINO KORIENJE EFEKATA Efekti se veoma retko koriste u isto realistinom smislu. Neo-realistina tehnika je veoma pogodna za sluaj programa koji se u najveoj meri sastoji od montae ve postojeih snimaka. Meutim, kada je snimak u celosti nainjen u studiju moramo sve izvesti pomou niza potpuno vetakih konvencija. Naime u tom sluaju veoma retko teimo ka postizanju zvune slike na koju bismo naili u sluaju da je dogaaj koji stvaramo bio snimljen u stvarnosti kao to je to sluaj sa neo realistinom tehnikom. KONVENCIONALNO KORIENJE ZVUNIH EFEKATA

Zvune efekte obino odravamo na jednom niskom nivou u odnosu na govor. Postoje brojni razlozi za ovakvu praksu. Jedan od njih je i injenica da prglasni zvuni efekti deluju na mnoge sluaoce ne samo dramatino nego i iritirajue. Drugi tazlog za odraavanje efekata na takvom nivou lei u maskirajuem dejstvu koje proizvodi ak i relativno slab um ambijenta. Efekat koktela- primer binauralne percepcije-sposobnost uha i mozga da se koncentriu na jedan jedini zvuk u bunoj prostoriji, potiskujui pa ak i gubei svest o postojanju previsokog nivoa ambijentalne buke.

Glasnost- je samo jedan element u podeavanju zvuka, i to elemnt koji ima manje znaenja od karaktera, koji obezbeuje pravo znaenje tog efekta. Ovakav efekat najbolje moemo analizirati kroz zvuk sudara automobila koji se deli na etiri dela: klizanje, udarac, guvanje metala i razbijanje stakla. Ovaj zvuk prua dobar primer za razumevanje optih principa na kojima poiva stvaranje zvunih efekata. NEREALNI I NADREALNI ZVUNI EFEKTI

Efekti ija je namna da budu zabavni imaju sasvim druge osobine od normalnih dramskih efekata. Dramski efekti mogu biti naglaeni, ali se to ini na jedan veoma delikatan i suptilan nain. Kao i kod dijaloga, moe se koristiti vremensko usaglaavanje radi postizanja kominih efekata. Tipian primer je nain na koji se zavravaju lomovi (nekih stvari) SPOT EFEKTI Svakom radijskom studiju potreban je izvesan broj zvukova koji se mogu stvoriti na licu mesta. Meu stalnom opremom mogu se nai vrata, razliite podne obloge, stepenice, veliki sud sa vodom... SNIMLJENA ZVUNA SLIKA-AMBIJENT EFEKTI

Postoje dve vrste snimaka iz prirode: oni koji sami stvaraju kompletnu zvunu sliku i oni koji predstavljaju samo jedan zvuni element-efekat. Zvuna slika je kompletna slika, programski insert sam po sebi. Pravi zvuni efekat snimljen u prirodi predstavlja realnost podignutu na vii stepen. U nekom drugom dramskom komadu ili u nekom drugom programu gde je potrebno da se govor i zvuni efekti uklope u jednu celinu, konaan izgled te meavine na mnogim mestima e se bitno razlikovati od zvune slike iz koje je iskljuen dijalog. KORIENJE SNIMLJENIH EFEKATA

Budui da je kod snimanja zvune slike i kod snimanja zvunih efekata cilj razliit i korienje metode moraju biti razliite. U sluaju efekata, pozadinski zvukovi smeju biti upadljivi, a akustika ne sme previe da istie sam efekat. Nivoi bi trebalo da budu ujednaeni bez naglih promena inteziteta, kao i bez neoekivanih promena karaktera zvuka. Najpogodniji poloaj mikrofona za snimanje nekog efekta ne mora uvek biti onaj koji nam se ini najoigledniji. (npr ako treba da se snimi zvuk motora u automobilu, stavie mikrofon ispod haube )

SNIMLJENI EFEKTI U STEREO TEHNICI

U idealnom sluaju za potrebe stereo drame najbolje je koristiti efekte snimljenje u stereo tehnici, kojima onda moemo podeavati irinu i poloaj. Za potreba stvaranja kontinualnih zvunih efekata, kao to su buka grupe ili um kie, stereo efekat se moe dobiti reprodukovanjem nekoliko snimaka koji su asinhroni. Zvuk kie moe biti proputen kroz elektronski ureaj koji se zove raspriva a rasprostire monofonski ton po celoj irini stereo zvune slike. Za postizanje udaljenog zvuka koji se brzo kree preko zvune scene sasvim je pogodno koristiti pan-pot. Objekat veih dimenzija, zahteva venkovanje preko zvunog polja (ta god to znailo!) PROMENA BRZINE REPRODUKCIJE SNIMLJENOG EFEKTA

Broj zvunih kompozicija koje se mogu dobiti sa jednim kompetom snimaka moe se znatno proiriti ukoliko reproduktori imaju vie od jedne standardne brzine reprodukcije. Najpogodniji gramofon za reprodukovanje ploa sa efektima je svakako onaj koji ima mogunost kontinualne promene brzine. Kada se brzina kretanja snimka sa nekim efektom promeni, prvi utisak kojeg smo svesni jeste promena njegove veliine. Promena brzine menja i prividne dimenzije prostorije u kojoj je efekat bio snimljen: karakteristino bojenje se menja istovremeno sa visinom tona odnosno brzinom. Prema tome, efekti snimljeni u eksterijerima su daleko pogodniji za promene brzine od efekata snimljenih u prostorima sa odreenom akustikom. DOKUMENTACIJA EFEKATA: SADRAJ

Sadraj jedne dokumentacije efekata moe biti klasifikovan na razne naine. Na prvom i najvanijem mestu nalaze se efekti gomile-pri emu pod gomilom podrazumevamo sve grupe vee od est osoba. Zatim su tu efekti prevoza. Posle toga, vani su snimci atmosfere nekog mesta. Zatim slede efekti: efekti ljudskih delatnosti, efekti ivotinja, beba... DOKUMENTACIJA EFEKATA: TRAKE ILI PLOE

Dokumentacija efekata moe biti sastavljena od traka ili od ploa, ili pak i od jednih i drugih. Efektoteka na ploama- uvaju se po jedna ili vie kopija najraznovrsnijih efekata. Ploe iz ovakve kolekcije se veoma mnogo

koriste u procesu proba i snimanja, tako da ih treba esto zamenjivati. Efektoteka na trakama- u sluaju da koristimo trake susreemo se sa dva protivurena zahteva. Jedan se odnosi na smetaj velike koliine efekata, a drugi na brzinu pristupa svakom efektu bilo da se radi o izboru ili o njegovom korienju u studiju.