Хамлет и Едип – Е.

Џоунс

Најпре 1. Проблем Хамлета и његовог објашњења (три хипотезе)

1. Тешкоћа у извршењу проистиче из Хамлетовог карактера кји није прилагођен за било

какву акцију – једна сувише ћиста, племенита и високо морална природа али без
нервне енергије која чини јунака, подлеже под теретом који нити може да носи, нити
да га одбаци – овај аргумент одбацује Џоунс јер наводи низ ситуација које не показују
благост и моралност природе Хамлета
2. Природа заадатка је проблем, он је такав да га не може било ко извршити
3. Псоебна особеност задатка која га чини тешким или одвратним особи Хамлетовог
темперамента

Порицати могућност решења или чак и сварно постојањепроблема увек је било

последње прибежише при суочавању са наизглед нерешивом загонетком.

Психоаналитичко решење – узрок оклевања: одбацио је прва два, и каже да је онда треће:
особеност задатка која га чини тешким или одвратним. Он није ометен у задатку, него
води унутрашњу борбу. ..Оно што изгледа као неодлучнст у раним деловима комада је у
сствари поштена жеља да не дозволи да га само мржња према краљу подстакне на
смртоносну акцију против невиног човека, да докаже да очев дух није био производ
прегрејане маште, и , више од свега, да не предузме акцију док не буде сигуран да његова
акција неће погодити његову мајку. …Да Хамлет пати од унутрашњег сукоба чијиа је
суштинска природа недокучива његовој интроспекцији, доказују следеће чињенице: Кроз
цео комад имамо сасвим јасну слику човека који јасно види шта му је дужност, али је
избегава у свакој прилици и стога пати кроз стражну грижу савести.

Хамлетово ментално здравље – Вилсон ауторитативно каже да се слаже са другима

како је Шекспир желео да замишљамо да је Хамлет патио од неког мненталног
поремећаја кроз цео роман, питање је какав ментали поремећај је у питању и какав је
његов значај, гледано драмски и психолошки. Ствар се компликује што Хамлет често
симулира тај поремећај. (Други ликови виде духа – гарант да Хамлетово лудило не
може да објасни провиђење духа)

Хамлет је мрзео и оца и Клаудија јер пати од Едиповог комплекса. У том контексту
однос према Офелији је начин освете (лежање у крилу Офелије, Офелија је по много чему
супротна краљици(. У оваквом тумачењу Хамлетова патња потиче од патње
немогућности да се одрекне уопште родоскрвних осећања.

Орестов комплекс – синовљев нагон да убије мајку. Врло доминантан. Упркос двама
појавама духа који га упозорава да мајку заштити, он стално мора на то да се подсећа
да је не би убио, као да је склоност ка томе огромна. Нероново срце -нерон спавао са
мајком па је убио.