UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

SEMESTRALNI RAD
DIGITALNA OBRADA AUDIO SIGNALA OZVUENJE NA KONCERTIMA

Studenti: Vladimir Kosjer Sinia Gak

Broj indeksa: 12911 12544

Novi Sad, Jun 2012.

UVOD Sistem za ojaanje zvuka predstavlja kombinaciju mikrofona, sistema za obradu signala, pojaala i zvunika koji ine zvuk glasnijim i koji takoe mogu da distribuiraju zvuk vedoj i udaljenijoj publici. U nekim situacijama, sistem za ojaanje zvuka se koristi i da bi se poboljao zvuk od izvora sa bine, nasuprot istog pojaavanja zvuka bez izmena. Sistem za ojaanje zvuka moe da bude veoma kompleksan, ukljuujudi stotine mikrofona, kompleksnih sistema za miksanje zvuka i obradu signala, desetke hiljada vati pojaanja i viestruke nizove zvunika, sve nadgledano od strane tima audio inenjera i tehniara. Sa druge strane, pod pojmom "sistem za ojaanje zvuka" se podrazumevaju ak i jako jednostavni sistemi koji se sastoje od jednog mikrofona povezanog na zvunik. U svakom sluaju, ovi sistemi ojaavaju zvuk i distribuiraju ga iroj publici. Miksanje zvuka u ivo je umetnost kombinovanja i obrade nekog broja audio signala, da bi se dobio "miks" koji publika i izvoai uju. Tri tipa mikseva koji se najvie trae su: Miks za publiku (Front Of House - FOH), Monitorski miks (koji je ekskluzivno za izvoae) i Miks za snimanje i radio ili televizijski prenos. Kad god je potrebno ojaanje zvuka za ivi nastup, trai se i specijalni sistem za ozvuavanje. Primarni cilj je da se pokrije podruje za publiku dovoljno pojaanim signalom. Doivljaj koncerta za publiku, kao i za muziare je lako uniten ako ozvuenje nije dobro postavljeno. Zbog ovoga se trai dobar izbor opreme za ozvuavanje, dobro postavljanje i usmeravanje zvunika (za publiku kao i monitora za izvoae) i dobro miksanje zvuka. Kvalitetna oprema za ozvuavanje je dosta skupa i neretko su audio inenjeri dosta ogranieni pri izboru. U ovom sluaju, inenjer je duan da izvue maksimum iz dostupne opreme s obzirom na elje izvoaa i potrebe za zadovoljavanjem odreenih kriterijuma za kvalitetom zvuka koji uje publika. Na slici 1. prikazan je veliki koncert na otvorenom koji zahteva kompleksan sistem za ojaanje zvuka.

Slika 1. Veliki koncert na otvorenom prostoru

KOMPONENTE SISTEMA ZA OJAANJE SIGNALA

Ulazni transduktori U sistemu za ojaanje zvuka moe se pronadi mnogo tipova ulaznih transduktora, sa mikrofonima koji su najvie korideni ulazni ureaji. Mogu se klasifikovati prema metodi transdukije, obrascu kupljenja ili prema njihovoj funkcionalnosti. Vedina mikrofona koridenih u sistemu za ojaanje signala su dinamiki ili kondenzatorski mikrofoni. Mikrofoni koji se koriste u sistemu za ojaanje zvuka se postavljaju na mnogo naina. Ukljuujudi uspravno postavljanje, postavljanje na podium, kaenje za odedu i instrumente ili postavljanje na glavu izvoaa (headset). Headset postavljanje i kaenje mikrofona za odedu izvoaa se esto koristi sa beinim prenosom signala i tako se dozvoljava izvoau slobodno kretanje. Postoji mnogo tipova ulaznih transduktora koji se koriste povremeno, kao to su magnetski pikapi za elektrine gitare i basove, kontaktni mikrofoni
3

koji se koriste kod ianih instrumenata, i klavirski i fonografski pikapi (kasete) korideni pri reprodukciji ved snimljenog zvuka.

Konzole za miksanje Konzole za miksanje predstavljaju srce sistema za ojaanje zvuka. Ovde oparater miksa, ekvalizuje i dodaje efekte izvorima zvuka. Konzole koje se koriste za miksanje za publiku (Front Of House), moraju biti pozicionirane na mestu sa kojeg operater konzole moe da vidi ta se deava na bini i da uje izlaz iz zvunika. Neka mesta, sa trajno instaliranim sistemima, kao to su religijske ustanove ili pozorita smetaju konzolu za miksanje u zatvorene kabine, ali koridenje ovog pristupa je uobiajnije za potrebe snimanja i prenosa zvuka. Ovo je mnogo manje uobiajno za nastupe u ivo jer inenjeri postiu najbolje rezultate kada uju isto ono to uje i publika.

Slika 2. Yamaha PM400 i Midas Heritage 3000 konzole za miksanje postavljene u FOH poziciju na koncertu na otvorenom prostoru

Velike produkcije esto koriste odvojenu konzolu, koja se koristi za miksanje zvuka za monitorske zvunike na bini ili monitorske slualice koje izvoai dre u uima. Ove konzole se smetaju na bini, to jest na jednoj strani bine, da bi operater mogao da komunicira sa izvoaima. U sluajevima da izvoai sviraju na mestu gde nema monitorske konzole na bini, monitorski miks se radi na FOH konzoli koja je locirana u publici ili u zadnjem delu hale (ako je prostor zatvoren). Ovo moe biti problematino jer tada izvoai moraju zahtevati promene u miksu dajudi operateru konzole znake rukama ili koridenjem kriptikih fraza u nastupu. Takoe operater konzole ne moe da uje promene u miksu, to rezultuje smanjenjem kvaliteta miksa.

Digitalni procesori signala Sada su dostupni mali sistemi za javno obradanje za mesta kao to su barovi i klubovi sa mogudnostima poput dodavanja reverberacija, grafikim ekvilajzerima i, u nekim modelima, kolima za prevenciju povratne sprege koja detektuju i ponitavaju odjeke pre nego to oni postanu problem. Ove mogudnosti su nekada bile dostupne samo u profesionalnoj opremi. Jedinice za digitalne efekte mogu nuditi viestruka podeavanja, promenjive reverberacije, eho i sline efekte. Sistem za digitalno upravljanje zvunicima nudi digitalno kanjenje, limitiranje signala, funkcije za ukrtanje, ekvilizacione filtre, kompresiju i druge funkcije u jedinici koja se postavlja na jedno postolje. Nekada su inenjeri morali da prenose poprilian broj analognih ureaja da bi se postigli gore spomenuti efekti.

Ekvilajzeri U sistemima za ojaanje zvuka, ekvilajzeri se pojavljuju u dva oblika: parametarski i grafiki. VF i/ili NF filtri su takoe ukljueni. Parametarski ekvilajzeri su esto ugraeni u svaki kanal konzola za miksanje, ali su takoe dostupni i kao odvojene jedinice. Parametarski ekvilajzeri su postali poznati sedamdesetih godina prolog veka i od tada ostaju programski ekvilajzeri po izboru mnogih inenjera. Grafiki ekvilajzeri imaju fejdere (klizne kontrole) koje zajedno podsedaju na krivu frekvencijskog odziva. Sistemi za ojaanje zvuka obino koriste grafike ekvilajzere sa centrima uestanosti na jednoj tredini oktave. Tipino se koriste da ekvilizuju izlazni signal koji ide prema zvunicima ili monitorima.

Visoko propusni i niskopropusni filtri ograniavaju ekstremne irine frekvencijskog opsega datog kanala. Odsecanje niskih frekvencija smanjuje uzaludno troenje snage pojaala na energiju koja ne proizvodi zvuk. Filtar niskih uestanosti koji odseca ultrasoninu energiju je koristan da sprei smetnje od radio frekvencija, kontrole osvetljenja ili digitalnih kola u pojaavaima snage. Ovakvi filtri su esto ugraeni u grafike i parametarske ekvilajzere da bi dali korisniku punu kontrolu nad frekvencijskim opsegom signala. Potiskiva povratne sprege je automatski podesiv no filtar sa kojim je ukljuen i mikroprocesor koji detektuje nastup signala povratne sprege i upravlja filtrom da potisne ovaj signal tako to smanjuje pojaanje tano na uestanosti smetnje.

Slika 3. Postolja za digitalnu obradu signala

Kompresori Kompresori su dizajnirani da upravljaju dinamikim opsegom audio signala. Kompresor ovo postie smanjenjem pojaanja signala ija je jaina veda od nekog prethodno definisanog nivoa. Bez smanjenja pojaanja, signal koji je, recimo 10% glasniji na ulazu, bide i 10% glasniji na izlazu. Ako koristimo kompresor, 10% posto jai signal na ulazu nede se promeniti za isti procenat na izlazu, nego za neki manji. Vedina kompresora su dizajnirani tako da omogude operateru izbor odnosa pojaanja, tipino od 1:1 do 20:1, a neki nude i podeavanje do :1. Kompresor koji ima ovo zadnje podeavanje se naziva i limiter. Brzina kojom kompresor podeava pojaanje signala (naziva se i brzina napada), je podesiva kao to je i krajnji izlaz ureaja. Primene kompresora se razlikuju u irokom rasponu od cilja dizajna sistema do subjektivnih primena odreenih programskim materijalom i preferencama inenjera. Neki kriterijumi dizajna sistema specifiraju limitere za zatitu komponenti i kontrolu strukture pojaanja. Umetnika manipulacija signalima je subjektivna tehnika iroko koriedna od strane miks inenjera za poboljanje jasnode ili za kreativno menjanje signala u odnosu na programski materijal. Primer umetnike kompresije je tipina teka kompresija koridena nad raznim komponentama modernog rock bubnja. Bubanj se procesira tako da se zvuk percipira kao puniji.

Noise Gate Noise Gate je komponenta koja postavlja prag, na osnovu koga, ako je signal tii od praga ne proputa signal, a u suprotnom ga proputa. Funkija noise gate-a je suprotna funkciji kompresora. Ova komponenta je korisna kod mikrofona koji kupe buku koja nije relevantna za program izvoenja, to jest ometa ga, kao to je brujanje pojaala za elektrinu gitaru. Noise gate-ovi se takoe koriste za procesiranje mikrofona koji su postavljeni blizu bubnja kod mnogih hard rock i metal bendova. Bez noise gatea, mikrofon za odreeni instrument kao to je dobo de takoe kupiti signal sa ostalih komponenta bubnja kao to su inele. Sa noise gate-om, prag osetljivosti za svaki mikrofon na bubnju se podeava tako da se uje samo direktan udarac i posledini odjek, a ostale zvukove mikrofon zanemaruje.

Efekti Reverberacija i kanjenje signala su iroko korideni efekti sistemima za ojaanje zvuka za poboljanje miksa, relativno prema eljenom umetnikom udaru audio materijala koji je na programu. Modulacioni efekti kao to su flanger, phaser i chorus se takoe primenjuju za neke instrumente. Exciter oivljava zvuk audio signala primenjujudi dinamiku ekvalizaciju, faznu modulaciju i harmonijsku sintezu signala tipino visokih frekvencija. Prigodan tip, varijacija i nivo efekata je prilino subjektivan i esto zajedniki odreen od strane audio inenjera, umetnika ili muzikog reisera. Reverberacija, za primer moe dati efekat signalu kao da postoji u bilo kakvom prostoru, od malih soba pa do ogromnih stadiona, pa ak i u prostoru koji ne postoji u fizikom svetu. Koridenje reverberacije esto proe neopaeno kod publike, poto signal sa reverberacijom esto zvui prirodnije nego signal bez reverberacije. Koridenje efekata u reprodukciji moderne muzike je esto pokuaj da se dobije to sliniji zvuk onom koji je umetnik snimio u studiu.

Pojaala snage Pojaavai snage pojaavaju audio signale niskog naponskog nivoa i obezbeuju elektrinu snagu koja je potrebna zvunicima. Svi zvunici zahtevaju pojaanje signala niskog napona pojaalom, ukljuujudi i slualice. Vedina profesionalnih pojaala takoe nudi i zatitu od prejakih signala, kratkog spoja preko izlaza i prevelike temperature. Limiteri se esto koriste za zatitu zvunika od preopteredenja. Kao i vedina opreme za ojaanje zvuka, profesionalna pojaala su dizajnirana za postavljanje na standardna postolja od 19 ina. U mnoga pojaala se postavljaju ventilatori koji de vudi vazduh preko hladnjaka. Poto pojaala generiu mnogo toplote, termalna disipacija je vaan faktor za operatere pri postavljanju pojaala na postolja. Aktivni zvunici poseduju interna pojaala u svojim kuditima, koja je izabrao proizvoa kao najbolja pojaala za dati zvunik. Sedamtesetih i osamdesetih godina vedina pojaala su bila teka pojaala klase AB. Kasnih devedesetih pojaala snage za primenu u sistemima javnog obradanja su postala laka, manja, modnija i efikasnija zahvaljujudi povedanom koridenju prekidakih napajanja i pojaala klase D, koja nude znaajne utede u teini i prostoru kao i vedu efikasnost.

Sistem digitalnog upravljanja zvunicima (DLMS - Digital Loudspeaker Management Systems), koji kombinuje funkcije digitalnog ukrtanja, kompresije, ograniavanja i jo neke pogodnosti su postali popularni jo od njihovog predstavljanja. Oni se koriste za obradu miksa iz konzole i prosleivanje istog raznim pojaalima koja se koriste. U sistemu moe da se nalazi vie zvunika, svaki sa sopstvenim izlazom optimizovanim za odreen opseg frekvencija. Dvostruko, trostruko ili etvorostruko pojaanje sistema za ojaanje zvuka sa pomodi DLMS-a rezultuje efikasnijim koridenjem snage pojaala tako to se svakom pojaalu alju samo frekvencije prigodne za njegov zvunik. Vedina DLMS jedinica koje su dizajnirane za amatersku upotrebu imaju funkcije za testiranje i kalibraciju kao to je generator rozog uma, uparen sa analizatorom u realnom vremenu da bi bila moguda automatska ekvalizacija u odreenom prostoru. Koliina snage pojaala iskoridena u izvedbi zavisi od broja faktora, kao to je eljeni nivo zvunog pritiska, da li se izvedba odrava u otvorenom ili zatvorenom prostoru i prisustvo pozadinskog uma.

Glavni zvunici Jednostavan i jeftin zvunik za potrebe javnog obradanja reproducira sve frekvencije zvuka u ujnom opsegu. Bolji zvunici, profesionalnog kalibra poseduju vie driver-a u sebi, tanije posebni zvunici unutar kutije reprodukuju niske, srednje i visoke uestanosti zvuka. Ukrtena mrea rutira odreene frekvencije pogodnom driver-u. ezdesetih godina zvunici su skoro uvek bili poreani u "kolone" viestrukih drajvera montiranih u visoku kutiju. Sedamdesete i rane osamdesete su bile period inovacije u dizajnu zvunika sa mnogo kompanija koje su se bavile ojaanjem zvuka i proizvodile svoje zvunike. Osnovni dizajn je baziran na opte poznatom dizajnu i komponente zvunika su bile komercijalne. Predmet inovacija je bio dizajn kutija, radni vek, lakoda pakovanja i transporta i lakoda podeavanja. Ovaj period je takoe video predstavu visedih ili "letedih" glavnih zvunika na velikim koncertima. Tokom osamdesetih godina proizvoai velikih zvunika su poeli da proizvode standardne zvunike koristedi inovacije iz sedamdesetih godina. Ovo su vedinom bili manji dvosmerni sistemi sa 12", 15" i dva puta po 15" vuferima i driver za visoke frekvencije povezan na visokofrekventni rog. Osamdesetih godina se takoe pojavljaju i kompanije za proizvodnju zvunika fokusirane na trite ojaanja zvuka. Devedesetih godina su predstavljeni linijski nizovi zvunika, gde se koriste dugi vertikalni nizovi zvunika sa manjim kuditem, da bi se povedala efikasnost, dobila jednaka disperzija i frekvencijski odziv. U ovom
9

periodu je takoe predstavljeno jeftino kudite od topljene plastike koje se postavlja na tronoac. Mnogi zvunici ukljuuju i pojaalo snage u kuditu to ih ini praktinim i lakim za postavljanje i koridenje od strane amatera. Kvalitet zvuka na ovakvim jednostavnim zvunicima iroko varira u ovisnosti od implementacije.

Slika 4. Visei nizovi zvunika na koncertu benda Metallica

Mnogo sistema zvunika u ojaanju zvuka sadri i kola za zatitu koji spreavaju mogudu tetu na zvunicima u sluaju preopteredenja ili greke operatera. Otpornici sa pozitivnim temperaturnim koeficijentom, specijalizovane sijalice za ogranienje jaine struje i koiona kola se koriste sami ili u kombinaciji da bi smanjili otkazivanje drivera. Tri razliita tipa izlaznih transduktora su sabvuferi, kompresioni driveri i visokotonci. Oni svi predstavljaju kombinaciju glasovnog kalema, magneta, dijafragme i rama ili strukture. Zvunici imaju snagu (u vatima) koja pokazuje maksimalan kapacitet snage, da bi pomogli korisnicima da izbegnu preopteredenje. Vedi broj kompanija sada proizvodi lagane, prenosne zvune sisteme za male prostore koji prosleuju niskofrekventne komponente muzike (elektrini
10

bas, bas bubnja itd.) napajanom sabvuferu. Prosleivanje energije niske frekvencije odvojeno pojaalu i sabvuferu poboljava bas - odziv sistema. Takoe, jasnoda moe da se pobolja zato to zvuk niske frekvencije trai mnogo energije za reprodukciju; sa samo jednim pojaalom za itav zvuni spektar, niskofrekventni zvuci gladni snage mogu da naprave disproporciju u snazi zvunog sistema.

Slika 5. Nizovi zvunika sa odvojenim vuferima i visokotoncima

11

Monitorski zvunici Monitori su zvunici koji se postavljaju na binu, da bi se pomoglo izvoaima da uju ono to sviraju i pevaju. Kao takvi, monitorski zvunici su okrenuti ka izvoau ili delu bine. U optem sluaju, njima se alje drugaiji miks vokala i instrumenata u odnosu na onaj koji se alje zvunicima koje publika uje. Kudita monitorskih zvunika su obino u obliku klina i usmeravaju svoj izlaz ka izvoau kada se spuste na binu. Dvosmerni dizajn, sa duplim driverom je uobiajan poto monitorski zvunici trebaju da budu mali da ne zauzimaju previe prostora na bini. Ovi zvunici tipino trae manje snage i tii su od glavnog sistema zvunika, poto obezbeuju zvuk za mali broj ljudi koji su relativno blizu zvunika. Neki proizvoai dizajniraju zvunike tako da se mogu koristiti kao glavni zvunici malog sistema za javno obradanje ili kao monitori na bini. Koridenje monitorskih zvunika umesto monitorskih slualica kao daje za rezultat povedanje nivoa zvuka na bini koji moe da dovede do vedih problema sa povratnim spregama (feedback) i progresivnog otedenja sluha za muziare koji ih koriste. Jasnoda miksa za izvoae na bini takoe nije tako dobra, poto se uje dosta okolne buke. Koridenje monitorskih zvunika, aktivnih ili pasivnih, zahteva vie kablova i opreme na bini to rezultuje gubitkom korisnog prostora. Ovi faktori, izmeu ostalih, su doveli do povedanja popularnosti monitorskih slualica.

Monitorske slualice Monitorske slualice su dizajnirane za monitoring zvuka od strane izvoaa na bini. Postoje dva dizajna: univerzalna i posebna veliina. Univerzalna veliina monitorskih slualica ima vrhove od gume ili pene tako da se mogu staviti u bilo ije uho. Slualice posebne veliine se prave prema otisku korisnikovog uha koji uzima audiolog. Monitorske slualice se skoro uvek koriste u kombinaciji sa beinim transmiterskim sistemom, to dozvoljava izvoau da se slobodno krede po bini, u isto vreme zadravajui isti nivo monitorskog zvuka u uima. Monitorske slualice nude dobru izolaciju za izvoaa koji ih koristi, to znai da monitorski inenjer moe da sastavi mnogo taniji i istiji miks za izvoaa. Loa strana ove izolacije je to to izvoa ne moe uti publiku, a ni druge izovae koji nemaju mikrofon. Vede produkcije ovo ispravljaju postavljajudi par mikrofona na svakoj strani bine, okrenutih publici, iji se zvuk stavlja u monitorski miks i tako alje izvoaima.
12

Od njihovog predstavljanja, polovinomo osamdesetih godina, monitorske slualice su postale najpopularniji izbor za velike turneje. Smanjenje i eliminacija zvunika na bini dovodi do istijih i manje problematinih situacija za miksanje i za monitorske i FOH inenjere. Upravljanje povratnom spregom je lake i manje zvuka se odbija od zadnji zid bine u publiku to utie na jasnodu miksa koji FOH inenjer pokuava da kreira.

Slika 6. Etymotic ER4S monitorske slualice univerzalne veliine

13

POVEZIVANJE UREAJA Uvod Svi audio sistemi se sastoje iz izvesnog broja ureaja koji su meusobno povezani provodnicima. Ta veza moe da se predstavi preko veoma jednostavne eme. Izvor zvunog signala predstavljen je kao generator EMS sa izlaznom optornodu, a ureaj zaduen za reprodukciju (odn. prijemnik) predstavljen je ulaznom otpornodu. Audio signal koji se prenosi predstavljen je kao napon. Dva audio ureaja spajaju se kablom u kome se nalaze provodnici sa svojim karakteristikama. Svaki provodnik ima svoju otpornost, induktivnost i meusobnu kapacitivnost sa drugim provodnicima ije vrednosti zavise od konstrukcije kabla, materijala od kog su napravljeni provodnici a moda najvedim delom od njihove duine. Meutim, da ne bude sve tako jednostavno pobrinuli su se mnogi spoljni faktori, kao i napajanje samih ureaja. Na provodnike u kablu deluju spoljanja elektrina i magnetska polja koja nastaju raznim uticajima u okruenju, a koja u svim provodnicima indukuju generatore elektromotorne sile smetnji. U praksi su ti uticaji najede posledica blizine elektroenergetskih kablova, pa se u provodnicima kojim su vezani audio ureaji pojavljuje signali iz mrenog napona. Zbog toga se ceo sistem malo uslonjava. Uticaj kablova u audio sistemima u optem sluaju nije skroz zanemarljiv, ali postoje okolnosti kada uloga kablova skoro da postaje najznaajnija tema. Takav sluaj je kada rastojanja izmeu pojedinih ureaja u sistemu mora biti relativno velika. Problem velikih rastojanja se javlja u audio sistemima za ozvuavanje koncerata, u pozorinim salama, i uopte, u salama svih vrsta gde se primenjuje ozvuavanje. Na koncertima koji se odravaju u halama ili na otvorenom prostoru, izmeu bine i mesta odakle se upravlja sistemom za ozvuavanje trasa kojom prolaze kablovi moe biti i do duine 100 m, pa i dua. Naime, u graevinskim objektima gde se nalaze sale, kablovske instalacije za mikrofone izmeu bine i audio reije, koja je po pravilu u zadnjem delu sale, ne mogu idi najkradim putem ved esto prolaze sloenim obilaznim trasama, da bi ispotovali zakone estetike i uglavnom se vode ivicama prostorije. U koncertnim primenama audio sistema veza izmeu mikrofona i miksete ponekad se ostvaruje preko takozvanih motalica. To su vieparini kablovi namotani na poseban bubanj sa koga se pri povezivanju odmotava potrebna duina. Usled toga signal iz mikrofona uvek prolazi kroz itavu duinu namotanog kabla, bez obzira na stvarno rastojanje koje se njime savladava.
14

Uobiajena duina kablova na motalici je 80-100 m, pa se svi signali sa bine provode kroz toliku dunu kablova. Gore navedene pojave imaju znatan uticaj na kvalitet samog zvuka, pa pored ostalih stvari i njima treba posvetiti izvesnu koliinu panje, kako ne bi dolo do njegove degradacije. 2.Uticaj elektrinih parametara kablova Veza dva ureaja spojnim kablom moe se predstaviti slededom skicom. Na emi su oznaeni elektrini parametri kabla: otpornost provodnika Rk, induktivnost provodnika u kablu Lk i kapacitivnosti izmeu provodnika Ck. Realna vrednost parametara Rk je takva da je ona uvek mnogo manja od ulazne otpornosti prijemnika signala Rp. Zbog toga se ona u posmatranom kolu u optem sluaju moe zanemariti. Izuzetak je samo povezivanje pojaavaa sa elektrodinamikim zvunikom, jer izlazna impedansa pojaavaa tezi delovima oma, dok je otpornost zvunika reda oma. Tada otpornost kabla nije zanemarljiva i mora se o njoj dodatno voditi rauna. Realna vrednost induktivnosti provodnika je takva da se na audio frekvencijama u najvedem broju sluajeva moe zanemariti. Samo u sluaju najviih frekvencija dostupnih ulu sluha, u okolini 20 kHz, moe se primetiti uticaj induktivnosti kabla, ali to nam nije od posebnog interesa. Svi elektrini parametri kabla iskazuju se po jedinici duine, tj. poduna otpornosti (/m), kapacitivnost (pF/m) i induktivnost (H/m). 3. Povezivanje pojaavaa i zvunika Specifian sluaj veze dva audio ureaja je povezivanje pojaavaa snage i elektrodinamikog zvunika. Dva su osnovna uzroka ove specifinosti: - mala vrednost impedanse zvunika i - reaktivna komponenta impedanse zvunika. Elektrodinamiki zvunici imaju kompleksnu impedansu koja je posledica induktivnosti namotaja u magnetskom procepu, preslikane reaktivne komponente impedanse zraenja i kompleksnog uticaja kutije u koju je zvunik ugraen. *Uticaj pojaavaa i dapming faktor

15

Jedan od tehnikih problema u principima povezivanja zvunika jeste injenica da je to po svojoj konstrukciji elektrodinamiki motor. Kada se delovanjem signala pobudi membrana zvunika, ona zapoinje kretanje. Kada pobuda prestane, stanje kretanja membrane uslovljeno je inercijalnim i elastinim silama u konstrukciji membrane i njenog veanja. To znai da se u radu zvunika javljaju stanja u kojima, po prestanku pobudnog signala, kretni sistem zvunika nastavlja sa kretanjem. Osnovni cilj u tenji ka idealnom odzivu zvunika je da se u svakoj takvoj prilici membrana najkradim putem vrati u svoj ravnoteni poloaj. Njeno samostalno kretanje predstavlja izoblienje u impulsnom odzivu zvunika. Kada se membrana zvunika krede po inerciji, bez pobudnog signala, to podrazumeva kretanje njegovog namotaja u magnetskom polju. Tada se u provodniku istog namotaja generie neka elektromotorna sila. Kao posledica njenog dejstva javlja se struja u kolu veze zvunika i pojaavaa, koja deluje na stanje kretanja membrane. To je tetna parazitska pojava sa aspekta rada zvunika, jer kvari njegov ukupni impulsni odziv. Da bi se efekat ove parazitske elektromotorne sile minimizirao potrebno je na neki nain postidi da se krajevi zvunika u takvim okolnostima kratko spajaju i tako vri koenje kretnog sistema. Za to je potrebno da izlazna otpornost pojaavaa bude dovoljno mala. Da bi se ovaj uticaj pojaavaa kvantifikovao i u tom pogledu rangirali pojaavai, uvedena je veliina koja se naziva damping faktor (DF)

Damping faktor je veliina koja predstavlja karakteristiku pojaavaa. Njegova vrednost je dominantno odreena konstrukcijom izlaznog stepena pojaavaa. Vrednost DF je frekvencijski zavisna i po pravilu se zbog raznih parazitskih uticaja smanjuje na najviim frekvencijama. *Uticaj elektrinih parametara kabla za vezu zvunika U situacijama kada je izlazna otpornost pojaavaa veoma mala, a takoe i vrednost impedanse zvunika kao opteredenja, oigledno je da se uticaj elektrinih parametara kablova koji ih povezuju utiu na ceo sistem a samim tim i na proces koenja membrane. Njihov uticaj se moe posmatrati sa 3 gledita.
16

 Ako je parametar od interesa snaga koju iz pojaavaa dobijaju zvunici, onda se kablovi moraju posmatrati kao potroai snage na kojima se javljaju izvesni gubici. Ako se tei to viem kvalitetu reprodukcije veza pojaavaa i zvunika se mora posmatrati kroz veliinu damping faktora. Tada pri odreivanju realne vrednosti DF treba uzeti u obzir otpornost provodnika i sabrati ih sa izlaznom otpronodu pojaavaa. Ako se problem posmatra sa aspekta najfinijih karakteristika zvune slike na granici ljudske percepcije, onda se ulazi u jednu sloenu oblast eventualnog uticaja reaktivnih komponenti koje u kolo veze unose kablovi. U dizajniranju velikih sistema za ozvuavanje obavezno je sagledavanje otpornosti kablova kao dodatnih potroaa snage u kolu jer snaga koja se disipira na njima moe biti nezanemarljiva. Snaga gubitaka na provodnicima, izraena u decibelima relativno u odnosu na ukupnu snagu, je:

U sistemima za ozvuavanje esto se postavlja kao uslov da gubici na kablovima kojim se povezuju zvunici, definisani gornjim izrazom, ne prelaze 1 dB. Naravno da postoje okolnosti kada se mora prihvatiti i vedi gubitak na kablovima od 1 dB da bi presek provodnika koji se koriste ostao u razumnim okvirima. Na osnovu ovoga videli smo da se sa aspekta rada zvunika otpornost kabla sabira sa izlaznom otpornodu pojaavaa. Samim tim dolazimo do zakljuka da kablovi imaju znatan uticaj na vrednost DF-a. Da bismo objasnili najbolje ovaj uticaj, zamislimo posmatrajno slededi primer: kada je deklarisana vrednost damping faktora 200, izlazna otpornost pojaavaa koji napaja zvunik impedanse 8 Oma je samo 0,04 Oma. Pri duini od oko 10 m i provodnici veoma velikog preseka mogu imati otpornost reda veliine 0,1 Om. To znai da de u takvom sluaju realnu vrednost damping faktora odreivati iskljuivo kabl, bez obzira na performanse pojaavaa. Ovim smo videli, da pored glavnog dela opreme, koji se sastoji iz zvunika, pojaavaa, instrumenata, mikrofona i procesora zvuka, dosta panje moramo posvetiti i samim kablovima.

17

Konektori u audio sistemima Opte je poznato kada doe do pokretanja neke nove tehnologije i proizvodnje, svaki proizvoa radi stvari kako su oni zamislili, i to dovodi do velike nekompatibilnosti ureaja. Kao i u svakoj struci, ovde je to takoe izbegnuto odreenim pravilima i standardizacijom prikljuaka. Dobili smo dve osnovne vrste konektora kod pobezivanja audio ureaja kablovima: konektori za asimetrunu i simetrunu vezu. Osnovni oblik konektora za asimetrinu vezu ureaja je konstrukcija koja se uobiajeno naziva in konektor, negde poznatiji kao RCA. Ovaj konektor se standardno koristi na kudnim audio ureajima i ima dobro poznatu formu. Za simetrine veze audio ureaja ustanovljen je poseban konektor oznaen kao XLR. On ima tri kontakta, to omogudava povezivanje dva provodnika upredene parice i oklopa. Pored toga, ovaj konektor ima i poseban sistem zabravljivanja kada je spojen, ime se obezbeuje mehanika stabilnost kontakata, i spreavanje njihovog habanja to je od velikog znaaja, uzevi u obzir frekvenciju koridenja ureaja, njihovog trasnporta i okruenja u kome se koriste.

Ozvuavanje otvorenog prostora Najvedim delom demo se baviti ozvuavanjem otvorenog prostora. Najveda razliga otvorenog u odnosu na zatvoreni prostor jesto nain prostiranja zvunih talasa. Kod otvorenog prostora praktino se ne doprinos reflektovanih zvunih talasa u povedanju opteg nivoa zvune enegrije, u odn. na zatvorene prostorije gde se na reflektovani zvuk ozbiljno rauna. Ono na ega treba obratiti panju kod ozvuavanja otvorenog prostora jesu tetna delovanja reflektovanog zvuka, jer reflektujudih povrina uvek ima. To mogu biti okolne zgrade, tribine ili prirodne prepreke (brdo, uma...). U njihovoj blizini uglavnom moe dodi do tetnog odjeka, ali u posebnim situacijama, moe i doprineti za npr. prividno pojaanje direktnog zvuka (zid iza govornika) ili za dobijanje

18

reverberacije (bine). Ali da bi se postupak prorauna snage i dometa zvunika olakao, ove povrine se uglavnom ne uzimaju u obzir. Najbitnija stvar na koju treba obratiti panju kod otvorenog prostora jeste koji domet treba zvunici da ostvare. Dosta se razlikuju prorauni za manja i veda rastojanja, a tome najvie doprinose vremenske prilike koje mnogo utiu na prostiranje zvuka na vedim rastojanjima. Granica izmeu velikih i malih razdaljina se uglavnom postavlja na 100 metara. *Kratka rastojanja Domet zvunika najvie zavisi od snage i slabljenja talasa pri prostiranju kroz sredinu. Nivo zvuka koji je potreban se menja u zavisnosti od veliine prostora i svrhe ozvuavanja i uglavnom je unapred poznat nivo koji mora biti zadovoljen. Polazedi od tog nivoa i slabljenja zvunih talasa moe se izraunati ukupna potrebna snaga zvunika. Slabljenje na kratkim rastojanjima potie od irenja sfernih zvunih talasa. Intenzitet opada sa kvadratom rastojanja, dok je zvuni pritisak obrnuto srazmeran rastojanju. Ako izmerimo zvuni pritisak p1 na nekom rastojanju r1 od zvunog izvora, moemo lako izraunati zvuni pritisak na bilo kom rastojanju uz pomod relacije:

Samim tim, ako poznajemo efikasnost zvunika T (odnos zvunog pritiska na rastojanju 1 m u smeru ose i kvadratnog korena iz merene snage P na zvuniku) i imamo potrebni nivo zvuka na nekom rastojanju predstavljen zvunim pritiskom, lako dolazimo do potrebne snage zvunika P:

Ovde je opravdano izvrena pretpostavka da se zvunik usmerava ka mestu ozvuavanja, to je u praksi skoro uvek sluaj. Kada treba ozvuiti vedu povrinu zvunik se usmerava ka najudaljenijim mestima. Mesta koja su blie nalaze se izvan ose zvunika i po tome bi trebalo da imaju nii nivo zvuka, ali s obzirom da su na manjem rastojanju, obino je intenzitet zvuka na takvim mestima ak i vedi. Vetina je postaviti zvunike tako da se na cijeloj povrini koja se ozvuava dobije priblino jednak nivo zvuka. Da bi se to ostvarilo, potrebno je dobro poznavanje karakteristika usmerenosti.
19

Takoe na nivo zvula na kratkim rastijanjima ima uticaj i teren iznad koga se zvuk prostire. Ako je to teren koji jae apsorbuje zvuk (visoka trava, pesak, rastinje, vedi sneg), onda su uslovi prostiranja bliski onima u neogranienom slobodnom prostoru. Ako se radi o tvrdom reflektujudem terenu (beton, ploe), onda nivo zvuka na mestu prijema treba povedati do 3 dB. To je posledica refleksije koja kao da potie od jo jednog zvunika iste snage koji se nalazi ispod terena, simetrino, kao lik u ogledalu. Na vedim rastojanjima reflektovani zvuk je suvie raspren, pa se na ovaj dobitak od 3 dB ne moe raunati. *Uticaj vremenskih prilika na slabljenje zvuka Slabljenje zvuka usled irenja zvunih talasa postaje relativno sve manje izraeno ukoliko su udaljenosti vede. Na slabljenje zvuka na vedim rastojanjima vie uticaja imaju drugi inioci. Jedan od osnovnih uzroka su razne prepreke na koje zvuk nailazi, odbija se i menja pravac. Ovakve prepreke realno uvek postoje, ali i kad ih ne bi bilo (npr. na morskoj povrini), postoje drugi, jo vaniji uzroci. Kao prvi moglo bi se navesti savijanje (refrakcija) zvunih talasa, a kao drugi apsorpcija zvune energije u vazduhu pri prostiranju. Uzrok savijanja zvunih talasa su najede vremenske prilike, i to na prvom mestu vetar, a zatim temperaturne razlike slojeva vazduha kroz koje zvuk prolazi. Oba uticaja imaju za posledicu promenu brzine prostiranja zvuka i tada dolazi do savijanja. Brzina vetra nije na svim visinama jednaka; veda je u viim slojevima, a manja uz povrinu zemlje. Zbog toga zvuni talasi koji se prostiru kroz razne slojeve vazduha nemaju jednaku brzinu i to dovodi do savijanja talasnog fronta, ka zemlji kad se zvuk prostire niz vetar a nagore, kad se zvuk prostire uz vetar.

20

Ako je zvunik postavljen nisko nad zemljom, onda je domet neto vedi kad zvuk ide niz vetar, ali iskustvo pokazuje da smer vetra nema bitnog znaaja kad je zvunik relativno visoko, iznad 10 m. Tada je slabljenje zvuka praktino jednako i u smeru vetra, i u suprotnom. Savijanje zvunih talasa moe biti i posledica razlike u temperaturi slojeva vazduha. Kroz topliji vazduh zvuk se bre prostire, pa je krajnji rezultat isti kao pod dejstvom vetra. Uticaj vetra na slabljenje zvuka (skradenje dometa) obino je znatno vedi nego uticaj temperaturnih razlika slojeva.

*Slabljenje zvuka usled apsorpcije u vazduhu Pri prostiranju zvuka kroz vazduh deo zvune energije se pretvara u toplotu. Iako su ovi gubici vrlo mali, ipak na vedim rastojanjima i na viim frekvencijama i oni dolaze do izraaja. Posmatrajudi normalne uslove, za temperaturu 20C i za vlanost vazduha iznad 40% slabljenje zvuka usled ovih gubitaka iznosi priblino: za 1.000 Hz za 2.000 Hz za 4.000 Hz 0,005 dB/m 0,01 dB/m 0,03 dB/m

za 10.000 Hz 0,1 dB/m Kako za ozvuavanje na vede daljine dolazi samo u obzir prenos govora koji treba da bude dovoljno razumljiv, ne mora se voditi rauna o slabljenju komponenata ija je frekvencija iznad 4000 Hz. Frekvencije ispod 1000 Hz praktino se prostiru bez ovih gubitaka. Ako se zvuk prostire pod idealnim vremenskim prilikama (to je izuzetno retko), ili u zatvorenom prostoru, onda gubici sadre samo slabljenje usled apsorpcije u vazduhu. Uticaj ovog slabljenja je takav da se sa povedanjem
21

udaljenosti menja frekventna karakteristika prenosa, dolazi do sve jaeg zapostavljanja viih frekvencija. U nekim sluajevima i o tome se vodi rauna. Postavljanje zvunika na otvorenom prostoru *Nivo zvuka i snaga ozvuavanja Kao to smo ranije naveli, uvek se moe izraunati potrebna snaga ozvuavanja kad su poznati daljina ozvuavanja (r), zvuni pritisak na mestu ozvuavanja (p), karakteristike zvunika (efikasnost, usmerenost) i vremenske prilike. Polazna taka za takav proraun je zvuni pritisak (p), odnosno potreban nivo zvuka (L) u dB. Polazi se uglavnom od referentne vrednosti od 1 kHz, jer se ta frekvencija najvie prisutna. Ispod 1 kHz praktino je cela zvuna energija govora, dok komponente iznad 1.000Hz nose skoro svu razum1jivost. Zato 1 kHz predstavlja neku kompromisnu sredinu. Slian je odnos i za muziku. Imajudi u vidu subjektivne karakteristike ljudskog uha ne bi imalo nikakvog smisla propisivati potrebne nivoe zvuka sa takvom preciznodu da promene budu reda 1 ili 2 dB. Obino se za sve sluajeve ozvuavanja moe usvojiti jedan od slededa tri nivoa zvuka: 74 dB (0,1 Pa), 80 dB (0,2 Pa) ili 86 dB (0,4 Pa). Vrednosti izmeu ovih uvek se mogu naknadno podesiti, jer svaki ureaj za ozvuavanje sadri izvesnu rezervu snage. 74 dB je normalan nivo zvuka koji je dovoljan u svim prilikama kad nivo buke nije vedi od onog koji prihvatamo kao normalan. On se koristi za teniska igralita, plivake bazene, prostore za parkiranje, ranirne stanice, za ozvuavanje svih javnih skupova itd. 80 dB je nivo koji se koristi kad u prostoru koji se ozvuava postoji izjestan nivo buke. To je sluaj kod manjih sportskih terena (za koarku, odbojku i sl.), staninih hala i prilaza peronima, kod prostora kroz koje se kredu ljudi itd. 86 dB je nivo koji je potreban za bunu okolinu. Takvi su veliki sportski stadioni, peroni eleznikih stanica, ureaji za regulisanje saobradaja na ulicama, piste za moto-trke itd. Neka prosena pravila kojih bi se uglavnom trebali drati predstavljena su u tabeli:

22

*Akustika povratna sprega Postavljanje mikrofona pri ozvuavanju razlikuje se donekle od postavljanja mikrofona pri snimanju zvuka. Pri snimanju zvuka mikrofon esto treba da uhvati neto i od originalnog akustikog prostora ambijenta, a to znai da snimi i reflektovani zvuk, dok nas kod ozvuavanja interesuje samo direktan zvuk. Zato se mikrofon postavlja to blie prirodnom izvoru. To je nuno i iz jednog drugog razloga koji u stavri predstavlja najvedi problem pri ozvuavanju. Radi se o akustikoj povratnoj sprezi koja se javlja onda kad pritisak koji proizvodi zvunik na mestu mikrofona postaje vedi od originalnog pritiska kojim je zvunik bio pobuen. Uslov koji treba da bude ispunjen da bi se ova pojava izbegla je slededi:

,gde su ri i rz udaljenosti mikrofona od govornika (izvora) i od zvunika (respektivno), Gz factor smera zvunika a Gm factor smera mikrofona, oba u odnosu na pravac koji povezuje zvunik i mikrofon. Pretpostavlja se da su govornik (izvor) i mikrofon uvek orijentisani jedan prema drugom, tako da su za ovaj pravac faktori smera ravni jedinici. Vidi se da se vede pojaanje zvuka (pz/pi) moe postidi ako je zvunik dalje od mikrofona (rz ), ako je mikrofon blie izvoru (ri ) i ako se mikrofon nalazi u smeru najslabijeg zraenja zvuka (Gz ), a zvunik u smeru male osetljivosti mikrofona (Gm ).

Usmeravanje zvunika i mikrofona se treba izbegavati da ne bi dolo do pojave mikrofonije. *Centralno ozvuavanje Nain postavljanja zvunika moe biti takav da se radi ili o centralnom ili o sektorskom ozvuavanju. U prvom sluaju svi zvunici su postavljeni na jednom
23

mestu, obino u blizini izvora zvuka koji treba pojaati (govornik, orkestar). U drugom sluaju cela povrina koju treba ozvuiti podeljena je na sektore, a svaki sektor ima svoj poseban zvunik. Kad god se radi o pojaanju zvuka prisutnog govornika ili izvoaa treba nastojati da se primeni centralno ozvuavanje, Ono ima dve vane prednosti: 1. Pravac gledanja priblino se poklapa sa pravcem dolaska zvuka. 2. Linije koje vode od mikrofona preko pojaavaa do zvunika su krade i jednostavnije za izvoenje. Nije, meutim, uvek mogude primjeniti centralno ozvuavanje. U praksi se esto moe javiti jedna od slijededih smetnji: Ne postoji pogodno mesto za postavljanje zvunika, odnosno jedini mogudi poloaj je tako blizu da se javlja povratna sprega. Oblik povrine koju treba ozvuiti je takav da je neizvodivo ozvuavanje sa jednog mesta. Povrina je suvie velika da bi se mogla sa dovoljnim nivoom zvuka ozvuiti sa jednog mesta. Pri postavljanju zvunika u blizini mikrofona treba ispuniti dva iskluiva uslova. Sa jedne strane, zvunik treba da je to blie da bi se pravac direktnog prirodnog zvuka i onog iz zvunika to bolje poklapao. Sa druge strane, velika blizina je praktino nemoguda zbog povratne sprege. Kompromisno reenje je ako se upotrebe usmereni zvunici, kao to su zvunici sa levkom, ili jo bolje, grupe zvunika, tj. zvuni stubovi sa jaim usmerenim dejstvom (visede banane). Takvi zvunici imaju i vedu efikasnost, a to je vazno jer je kod centralnog ozvuavanja potreban uvek vedi domet nego kod sektorskog. Manji ugao zraenja usmerenih zvunika takoe odgovara centralnom ozvuavanju, jer gledano sa mesta mikrofona, povrina koju treba ozvuiti obino zauzima samo manji deo ukupnog prostora. Prirodniji je efekt kada se zvunici postave iznad ili ispod mikrofona, jer je slualac mnogo manje osetljiv na promenu pravca zvunih talasa u smeru gore-dole nego levo-desno. Pravac zvuka tako postavljenih zvunika na svim mestima u gledalitu praktino se poklapa sa pravcem prirodnog zvuka. Za postavljanje iznad ili ispod mikrofona najpodesniji su zvuni stubovi zbog jake usmerenosti u vertikalnoj ravni. Njihova manja usmerenost u
24

horizontalnoj ravni takoe je povoljna jer se obino radi o ozvuavanju irih povrina. ak je esto horizontalni ugao zraenja jednog zvunog stuba nedovoljan i onda se upotrebljavaju dva ili tri zvuna stuba postavljena na izvesnom razmaku i rairena u lepezu.

Nije uvek lako postaviti zvune stubove blizu mikrofona, ne samo zbog povratne sprege; oni se ne smeju mnogo pomerati u smeru nagore ili nadole. Visoko postavljen stub nagnut je pod velikim uglom prema sluaocima i zato pokriva manji deo povrine koja se ozvuava, naroito na viim frekvencijama. Nisko postavljeni zvuni stub zaklonjen je prvim redovima slualaca za sve ostale. Na slici je ujedno pokazano kako se praktino nalazi irina snopa zraenja zvunog stuba: granini ugao zraenja g nanosi se na konstantnu irinu snopa, odreenu duinom zvunog stuba. Ako se zvunici ne mogu postaviti iznad ili ispod mikrofona (podijuma), ostaje da budu smeteni sa strane ili ispred mikrofona.

25

Glavni nedostatak pri postavljanju zvunika sa strane je nepoklapanje vidne i zvune ose. Za neke vrste ozvuavanja ovo moe biti velika smetnja. Takav nedostatak se donekle otklanja postavljanjem zvunika sa obe strane mikrofona. Tada se bar u centralnom delu povrine koja se ozvuava, tj. u zoni koja je priblino jednako udaljena od oba zvunika, dobija utisak da zvuk dolazi iz pravca mikrofona (pod uslovom da zvunici rade u fazi). Ali ved malo iznad centralne zone izgleda kao da sav zvuk dolazi iz blieg zvunika. To je tzv. Haasov efekt, prema kojem je zvuk koji najpre doe do uha presudan za osedaj pravca zvunih talasa. Nedostatak postavljanja zvunika sa strane moe da bude i veda opasnost od povratne sprege. Naroito je nepovoljno kad se upotrebe zvuni stubovi sa zvunicima ugraenim u zatvorenoj kutiji koji u horizontalnoj ravni zrae kao neusmereni takasti izvori. U stvari moraju se upotrebiti ili stubovi sa dvosmernim zraenjem (otvoreni sa zadnje strane), tako da se mikrofon moe postaviti u mrtvoj zoni, ili se zvuni stubovi moraju vie udaljiti. Udaljenost zvunika i mikrofona ne sme biti suvie velika zbog opasnosti od dvostrukog zvuka. Uho, naime, odvojeno prima utiske koji dolaze sa vremenskim razmakorn od 50 ms. To odgovara duini puta zvunih talasa od 17 m. Da bi se sa sigurnodu otklonila opasnost od dvostrukog zvuka, razmak mikrofona i zvunika ne treba da je vedi od 17 m. Tada nema nijednog mesta gde moe da se javi dvostruki zvuk, pa ni govornik nede uti neprijatan odjek svog glasa. Inae razmak zvunika i mikrofona moe u stvari biti i vedi od 17m, pa da ipak na povrini koja se ozvuava nema taaka gde je razlika u putevima dva zvuka (rz-rm) veda od 17 m. Meutim ako se fokusiramo na velike koncerte sa vie desetina hiljada posetioca, ovo i ne igra toliko veliku ulogu. Na kraju, vano je napomenuti da zvuk koji kasni i manje od 50ms moe u nekim prilikama biti tetan, ako je dovoljno jak (mada u ovom sluaju ne dolazi do pojave dvostrukog zvuka). Mnoga ispitivanja i praktina iskustva, ukazuju da je tek oko 30ms (duina puta srazmerna razdaljini od 11 m) granica ispod koje sigurno nema pojave tetnog zvuka. Treba jo ukazati na injenicu da je prenos govora osjetljiviji na pojavu zakasnelog tetnog zvuka nego prenos muzike. Kod muzike i kanjenja od 100 ms nekad ne deluju kao tetan zvuk. Izbor karakteristike usmerenosti zvunika vri se ne samo prema poloaju mikrofona, kako bi se umanjila opasnost od povratne sprege, nego i prema obliku povrine koju treba ozvuiti a nekad i prema nekim drugim specifinim uslovima.

26

Sektorsko ozvuavanje Upotrebljava se uglavnom kod ozvuavanja vedih prostora, kada centralno ozvuavanje nije mogude i nama je posebno znaajno. Veliki dometi zahtevaju veliku snagu zvunika, pa upotreba centralnog ozvuavanja postaje neprikladna. Takoe, javljaju se i dve propratne pojave: Sluaocima koji se nalaze u blizini ovakvih zvunika velike snage, a takva mesta se najede ne mogu izbedi, zvuk je suvie jak i neprijatan za sluanje. Zvunici velike snage, sraunati na veliki domet, ometaju u znatnom stepenu iru okolinu povrine koju treba ozvuiti. Treba se podsetiti da svako udvostruavanje daljine teorijski donosi pad nivoa zvuka za svega 6 dB. Obino se centralno ozvuavanje nikad ne primenjuje ako dimenzije povrine koju treba ozvuiti prelaze 100m. Pogreno bi bilo misliti da sektorsko ozvuavanje treba izbegavati u svakoj prilici. Ono ak ima i nekih prednosti. Moe se mnogo jednostavnije ostvariti ravnomeran nivo zvuka na celoj povrini. Opasnost od nepoeljnih refleksija zvuka takoe je mnogo manja. S obzirom na ove prednosti, moe se u mnogim sluajevima sektorsko ozvuavanje nametnuti kao povoljnije reenje. To naroito dolazi do izraaja kod tzv. razglasa, tj. onda kad je spiker anoniman (kad daje obavetenja iz kabine) ili kad se reprodukuje snimljena muzika. Tada centralno ozvuavanje gubi svoje glavne prednosti jer nema vanosti iz kojeg pravca dolazi zvuk. Za sektorsko ozvuavanje najede se primenjuju zvunici sa krunim zraenjem. To mogu biti pojedinani zvunici, postavljeni na izvesnoj visini iznad povrine i okrenuti osom nadole. Zraenje ovih zvunika jednako je u svim takama jednako udaljenim od ose, odn. karakteristika usmerenosti u horizontalnoj ravni im je krunica. Da ne bi dolo do izraenih smetnji koje izazivaju dvostruki zvuk, postoji i jedan dopunski uslov, a to je da ukoliko zvuk stie sa zakanjenjem vedim od 50 ms treba da bude bar za 6dB slabiji od prvog zvuka. Od interesa je nadi najvede rastojanje izmeu zvunika pri kojem de,
27

na onom mestu gde razlika u duini puta prelazi 17 m, razlika u nivou prelaziti 6dB. Mali raun pokazuje da ova kritina udaljenost iznosi 50 m. Opadanje nivoa zvuka jednog i drugog zvunika prikazano je na slici. Nije uzet u obzir uticaj visine postavljanja zvunika koji dolazi do izraaja samo u neposrednoj blizini jednog od zvunika, dakle na mestu gde je uticaj susednih zvunika beznaajan. Kao referentni nivo (0dB) uzet je nivo na udaljenosti 5 m. Rastojanje ne smije biti vede od 50 m jer onda nema naina da se sprei tetno dejstvo dvostrukog zvuka (vidi sliku). Ali, ako to drugi uslovi doputaju (npr. ekonominost), bolje je idi na manja rastojanja. Rastojanja do 30 m kod zvunika sa krunim zraenjem obezbeuju visok kvalitet ozvuavanja. Pri radu sa usmerenim zvunicirna treba biti oprezan. Radi se o slededem: sve to je reeno o udaljenosti zvunika, reeno je pod pretpostavkom da se radi o zvunicima sa krunim zraenjem. Drugaiji su odnosi ako su u pitanju zvunici sa usmerenim zraenjem, npr. zvunici sa levkom ili zvuni stubovi, koji su usmereni priblino horizontalno. Tada se moe desiti da zvuk iz blieg zvunika, dakle onaj koji najpre dolazi do sluaoca, bude ak slabiji od zvuka iz udaljenog zvunika koji dolazi kasnije. Ako je uz to razlika u putu veda od 17 m, tetno dejstvo dvostrukog zvuka je neizbeno.
28

Opte je pravilo kod sektorskog ozvuavanja odravati jednoobraznost i simetriju u nainu postavljanja i u orijentaciji zvunika. Tako se najbolje postiu dobri rezultati i smanjuje opasnost od dvostrukog zvuka. *Ureaji za kanjenje Kad se koristi sektorsko ozvuavanje moe se javiti jedna vrsta dvostrukog zvuka koja deluje vrlo neprijatno. Pojava je uoljiva samo kod jakih izvora zvuka, kakav je, npr. orkestar. Tada je pojaanje preko zvunika relativno malo i na skoro svim mestima uje se i direktan zvuk orkestra i zvuk koji reprodukuju zvunici. Zbog toga se na udaljenijim mestima javlja dvostruki zvuk. Pojava je utoliko neprijatnija to se prvo uje zvuk iz zvunika, jer je prostiranje elektrinim putem daleko bre, pa tek onda direktan zvuk orkestra, kao neki odjek. Vidna i zvuna osa nisu zato vie u skladu, tj. zvuni utisak za sluaoca je kao da se orkestar premestio na mesto zvunika (Haasov efekt). Ova pojava se moe otkloniti pomodu ureaja za kanjenje zvuka. Treba postidi da elektrini signal stie do pojedinih zvunika istovremeno sa direktnim zvukom, odnosno, to je jo bolje, sa zakanjenjem od 5 do 15 ms, i tetnog odjeka nede biti. U tu svrhu zvunici se dele u grupe prema zonama do kojih direktan zvuk stie priblino u istom trenutku (Z1 Z2 i Z3 na slici gore), pa se za svaku grupu zvunika predvidi odgovarajude zakanjenje signala. Kanjenje zvuka ostvaruje se danas najede pomodu elektronskih ureaja za kanjenje pri emu se analogni signal (normalan audio-signal) pretvara u digitalni signal. Ranije, u vreme kad nije bilo lako ostvariti sloena elektronska kola, obino je primenjivan ili sistem sa oprugama koje su pobuivane na vibriranje pomodu piezoelektrinih pretvaraa, ili magnetofon sa vie glava za reprodukciju. Na slici je prikazan jedan takav sistem.

Signal koji prima mikrofon M vodi se bez kanjenja do grupe zvunika ZI i istovremeno se upisuje na traku preko glave za snimanje (GS). Preko glava za reprodukciju (GR) isti signal se vodi do zvunika Z2 i Z3 sa potrebnim
29

zakanjenjem. Mada ovakav sistem treba smatrati prevazienim, nita se u principu ne menja kad se upotrebe drugi sistemi za kanjenje. Nedostatak primene ureaja za kanjenje zvuka je u tome to za sluaoce koji su udaljeni od izvora zvuni utisak zaostaje za vidnim. To je isto ono to se dogaa pri neposrednom sluanju sa daljine; govornik otvara usta pre nego to mu se uje glas. Ova pojava ne moe se izbedi ni pomodu centralno postavljenih zvunika pa zato i nije nedostatak sistema ozvuavanja u pravom smislu.

30

REFERENCE

1. http://en.wikipedia.org/wiki/Live_sound_mixing 2. http://en.wikipedia.org/wiki/Sound_reinforcement_system

31