1

MERENJE, ANALIZA I NORMIRANJE

BUKE I VIBRACIJA
INSTRUMENTI I METODE MERENJA BUKE

• Sve akustične veličine kao što su pritisak, brzina, intenzitet itd.,

mogu da se mere i preračunavaju u granicama tačnosti mernog
istrumenta.
• Osnovni merni instrument u akustici – sonometar – merač
zvučnog pritiska ili intenziteta;
• Konstruisan i baždaren je na bazi jednačine:

L  10 log
I
 20 log
p
dB
I0 p0

2
• Blok šema sonometra:

1. mikrofon;
2. pojačavač;
3. standardizovani filter;
4. ispravljač (detektor);
5. indikator (pokazivač);

3
• Mikrofon: promenljivi zvučni pritisak p  f t  pretvara u
odgovarajući električni napon u  f t 
• Kondenzatorski mikrofon – pločasti kondenzator čija jedna
ploča predstavlja membranu mikrofona - koja vibrira pod dejstvom
promenljivog zvučnog pritiska.
• Promenljivi električni napon se od mikrofona preko
pojačavača, filtera i ispravljača odvodi na indikator gde se
očitava nivo akustičke veličine koju merimo (npr. intenzitet
zvuka);
• Sonometar je baždaren u dB.

4
• Merenje subjektivhih veličina, npr. jačina zvuka, može se
takođe vršiti sonometrom, tako što se izmeri nivo akustičke
veličine – recimo pritisak i njegova frekvenca, a zatim se iz
dijagrama ekvifonskih linija određuje jačina u fonima;
• Da se ne bi vršilo preračunavanje nivoa intenziteta u nivo jačine,
trebalo bi izbaždariti instrument u fonima.
• Takav postupak je vrlo komplikovan, jer su granice čujnosti
različite na različitim frekvencama.
• Takav instrument bi bio vrlo složen jer bi morao da sadrži
frekvencijske karakteristike svih ekvifonskih linija.
• Kompromis je postignut tako što se u standardima većine
zemalja koriste tri frekevencijske karakteristike, i svaka od
njih za šire dinamičko područije.

5
• Standardizovane frekventne karakteristike: “A”, “B” i “C” – pri
kojima merač meri nivo pritiska, odnosno intenziteta, približno
onako kako ih percipira naše uho, odnosno:
- karakteristika “A”  ekvifonska linija 40fona - ekvivalentno
40dB
- karakteristika “B”  ekvifonska linija 70fona -70dB
- karakteristika “C”  ekvifonska linija 100fona -100dB

6
• Izbor mernog područja zavisi od nivoa zvučnog pritiska:
- do 55dB karakteristika “A”;
- od 55dB do 85dB karakteristika “B”;
- preko 85dB karakteristika “C”;
• Pre početka svakog merenja potrebno je izvršiti kontrolu i
baždarenje mernog instrumenta na sledeći način:
- kontrola baterijskog ili mrežnog električnog napona;
- kontrola pojačavača i mikrofona;
- akustička kontrola i baždarenje sonometra obavlja se
normiranim izvorom nivoa zvuka – tako što se izvor
definisanog nivoa postavi na određeno rastojanje i sonometar
treba da pokaže nivoa zvuka normiranog zvučnog izvora. Ukoliko
se ne očita odgovarajuća vrednost – instrument se podešava
potenciometrom.
• Pri merenju u zatvorenim prostorijama mikrofon se postavlja
najmanje na 1,25m od poda i zidova, uz otvaranje prozora i vrata
zbog smanjena refleksije.
7
FREKVENCIJSKA ANALIZA BUKE I
FREKVENCIJSKI ANALIZATORI

• Kod merenja nivoa buke često je potrebno odrediti i

frekvenciju tj. frekvencijski spektar buke;
• Najznačajnije metode:
- oktavna analiza
- trećinsko-oktavna analiza
• Frekvencijski analizator – sprega sonometra i pojasnih
električnih filtara;
• Pojasni električni filter – propušta samo napone iz određenog
intervala (fn, fv) frekvencija, a ostale prigušuje;
• Izrađuju se u oktavnim, poluoktavnim, trećinsko-oktavnim itd.
pojasevima;
8
 1
• Frekvencije su povezane na sledeći način: f  2  f gde je
n
 n
1/n širina propusnog opsega filtera.

• Srednja frekvencija propusnog opsega (srednja geometrijska

vrednost) : f  f  f
s  n

9
• Oktavni analizator – sačinjavaju ga sonometar i oktavni filter –
najpodesniji u cilju normiranja dozvoljenog nivoa.
• Oktavni filter – grupa pojasnih filtara kod kojih je n=1
1
f  2  f n
n f  2 f n fs  f  f n fs  2 fn

fn 45 90 180 355 710 1400 2800 5600

fv 90 180 355 710 1400 2800 5600 11200

fs 63 125 250 500 1000 2000 4000 8000

• Trećinsko oktavni analizator – koristi se kada je potrebna

detaljnija analiza frekvencije – najpodesniji u cilju nalaženja
metode za rešavanje problema buke.
• Kod ovog analizatora je n=3
f  3 2 f n fs  6 2 fn
10
 MERENJE, ANALIZA I NORMIRANJE BUKE U SKLADU
SA PREPORUKAMA MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE
ZA STANDARDIZACIJU
(ISO PREPORUKE)
• Usvojene norme za buku su uglavnom privremenog karaktera;
• Usavršavanje metoda utiče na promene normi u smislu
pooštravanja kriterujuma za izloženost buci.
• Po definiciji buka je zvuk koji smeta, umara, uznemirava,
razdražuje, vrši štetne uticaje na funkcije i rad pojedinih
organa.
• Zbog celokupnog psiho-fiziološkog dejstva buke vrlo teško je
proceniti da li je buka u dozvoljenim granicama;
• Najvažnije činjenice koje određuju norme za buku su
oštećenja slušnog organa i to pre svega oštećenja delova
unutrašnjeg uha koji odgovaraju percepciji govornih
frekvencija (100-8000)Hz;
• Norme za buku moraju biti takve da omoguće nesmetano
primanje korisnih zvučnih signala;

11
• Faktor N za procenu dozvoljenog nivoa buke
• U našoj zemlji usvojene su norme za buku na osnovu preporuka
Međunarodne organizacije
za standardizaciju (ISO).
• Dozvoljeni nivo buke
određuje se na osnovu
dijagrama krivih - N;
• Svaka od krivih
predstavlja normativnu
krivu dozvoljenog
nivoa buke – za
odgovarajuće uslove
izloženosti buci.

12
• Dijagram obuhvata 8 oktava tj. celo dinamičko područje uha (63-
8000Hz)
• Oktavni nivo srednje frekvence - 1kHz brojno je jednak faktoru
N.
• Na primer za N-90, dozvoljeni nivo na 1kHz je 90dB.
• Za ostale oktavne pojaseve, koji odgovaraju datom kriterujumu
N(0-130) nivoe računamo
Hz a [dB] b [ dB]
prema obrazcu:
63 35,5 0,790
L  a  bN 125 22,0 0,870
250 12,0 0,930
koeficijenti a i b su dati 500 4,8 0,974
u tabeli: 1000 0 1,000
2000 -3,5 1,015
4000 -6,1 1,025
8000 -8,0 1,030
13
• L=?
• f = 250Hz
• N-95

L  a  bN
a =12,0, b =0,930

L  12  0,930 N
L  12  0,930  95
L  12  0,930  95
L  100,35  100,4

14
• ISO preporuke se koriste za procenu dozvoljenog nivoa buke;
• Na osnovu tih procena preduzimaju se odgovarajuće mere zaštite:
• zaštita od profesionalnog oštećenja uha - podrazumeva
zaštitu za spektar govornih frekvencija, promena slušnog praga
zbog delovanja buke treba da bude praćena samo slušnim
zamorom;
• obezbeđivanje razumljivosti govora i drugih korisnih
zvučnih informacija - u zavisnosti od radnog mesta
primenjuju se preporučeni ISO kriterijumi;
• zaštita od psihofiziološkog dejstva buke - u ovom slučaju
normiranje buke je složeno zbog individualne reakcije na
određeni nivo buke – procenjuje se u odnosu na osećaj
neprijatnog delovanja buke, psihički zamor i celokupno
psihološko dejstvo na ljudski organizam.

15
INSTRUMENTI I METODE MERENJA VIBRACIJA
• Vibracije i veličine koje ih karakterišu mere se vibrometrima;
• Kao vibrometar može da se koristi sonometar koji umesto
mikrofona ima davač ubrzanja vibracija;
• Blok šema vibrometra:

1. mehanički sistem; 5. filter;

2. davač ubrzanja; 6. ispravljač;
3. integrator; 7. indikator;
4. pojačavač;
16
• Davač ubrzanja vrši transformaciju
promenljivih mehaničkih veličina u
odgovarajuće električne - na bazi
piezoleektričnog efekta - pojava
stvaranja električnog napona na krajevima
pijezoelektričnog kristala pri mehaničkom
pritisku na njega.
• Davač ubrzanja treba da ima što manje dimenzije i malu masu
jer njegova masa ne sme da utiče na rezonantnu frekvenciju f0
mehaničkog sistema čije se vibracije mere.
1 k 1 k
f0  f 0  f1 
2 m 2 m  m1

m1 - masa davača ubrzanja,

m - masa mehaničkog
sistema. 17
• Davač ubrzanja je povezan sa integratorom što omogućava da se
istovremeno mere pomeraj, brzina i ubrzanje;
• Pre početka svakog merenja treba izvršiti kontrolu i baždarenje
vibrometra:
- kontrola napajanja električnog napona;
- kontrola pojačivača;
- kontrola i baždarenje vibrometra normiranim izvorom;
• Za merenje nivoa pomeraja, brzine i ubrzanja vrlo je bitno
pravilno povezivanje i orijentacija davača ubrzanja;
• Za postizanje velike tačnosti merenja, davač se mora pričvrstiti
direktno i kruto.
• Ako je ubrzanje mehaničkog sistema manje od g i ako su
prisutne samo niske frekvencije, za povezivanje davača ubrzanja
može da se koristi lepljiva traka, silikonska maziva, magnetni
držač, zubni cement...;
• U slučaju velikih ubrzanja koriste se zavrtnji ili klin koji je preko
poluge povezan sa davačem ubrzanja;
18
• Električni napon koji se javlja na izlazu davača, nije dovoljno
jak da bi ga registrovao indikator.
• Pojačanje signala na izlazu davača postiže se predpojačavačem.
• Nakon toga signal ide u pojačavač, a odatle u indikator i vrši se
očitavanje vrednosti pomeraja, brzine i ubrzanja u
odgovarajućim jedinicama.

19
NORMIRANJE VIBRACIJA (ISO PREPORUKE)
• Vrši se normiranje vibracija u opsegu (1-100)Hz;
• Normiraju se vibracije koje deluju na celo telo ili delove tela (npr.
ruke čoveka);

• Normativne krive definišu nivo vibracija (ubrzanje) kojima može

biti izložen čovek, a da ne nastupe fiziološke i psihološke promene
u organizmu;
20
PROSTORNA AKUSTIKA

• Zvučna izolacija i apsorpcija – vrlo bitna oblast prostorne

akustike (bitna za izgradnju industrijskih hala i pogona,
bioskopskih sala, pozorišnih i koncertnih dvorana itd.);
• Objektima treba obezbediti potrebno prostorno i akustično
oblikovanje: razumljivost govora, dobru instrumentalnu i vokalnu
interpretaciju, smanjenje buke...
• Ova oblast akustike bavi se proučavanjem akustičkih nedostataka
prostorije koje možemo svrstati u dve grupe:
1. Obradjuje problematiku poboljšanja kvaliteta zvučnih
signala;
2. Smanjenje štetnih zvukova i buke u cilju zaštite
zdravstenog stanja čoveka.

21
• U prostoriji u kojoj se nalazi zvučni izvor može doći do
apsorpcije (upijanje), refleksije (odbijanje) i transmisije
(prenošenje) zvučnih talasa;
• Intenzitet direktnog zvuka Id je jednak zbiru apsorbovanog I,
reflektovanog Ir i prenetog zvuka I: I d  I  I r  I
I  I r I
1   1    r 
Id Id Id
I
gde je koeficijent zvučne apsorpcije:    ,
Id
koeficijent refleksije:
Ir
r
Id
i koeficijent transmisije:
I

Id

22
ZVUČNA APSORPCIJA
• Razmatramo zvučni izvor u prostoriji sa relativno malim
koeficijentom apsorpcije - α (α<0,4) → zvučni talas se dugo
zadržava u prostoriji zbog višestruke refleksije;

• Uz konstantni izvor zvuka → zvučna energija u prostoriji raste

( sabira se sa reflektovanim zvukom) dok se ne uspostavi
stacionarno stanje;
23
• Sa porastom ukupne zvučne energije ( Pa =EcS – akustička snaga
– prethodno predavanje) u prostoriji raste i ukupna energija koju
u jedinici vremena apsorbuju zidovi prostorije: EcA
EV P 
P 4
t

gde je E - gustina zvučne enerije, c - brzina zvuka, a A-ukupna ili

totalna apsorpcija: n
A    i Si
i 1

• Od trenutka uključenja izvora, Pα

raste do trenutka t1 kada nastupa
stacionarno stanje – sva emitovana
snaga zvučnog izvora biće jednaka
apsorbovonaj snazi u jedinici vremena:

Pa  P
24
 E0 cA 4 Pa 4 Pa
• Iz Pa  P Pa  E0  I0 
4 cA A

- gustina zvučne energije, odnosno intenziteta, nakon

uspostavljanja stacionarnog stanja.
• Priraštaj energije u jedinici vremena
u periodu uspostavljanja stacionarnog
stanja jednak je: dW dE
V
dt dt
• Odnosno, jednak je snazi zvučnog
izvora Pa umanjenoj za iznos energije
koju u jedinici vremena apsorbuju
zidovi P: dW dE
V  Pa  P
dt dt
dE Pa P Pa EcA
   
dt V V V 4V 25
 dE EcA Pa
  4 Pa  
Ac
t   
Ac
t
E 1  e 4V   E0 1  e 4V 
dt 4V V Ac     
  
• Odnosno:   t
Ac
I  I 0 1  e 4V 
 
• Akustička energija raste po
eksponencijalnom zakonu, i u
4P
trenutku t1 dostiže vrednost: E0  a
cA
• t1 – zavisi od ukupne apsorpcije
prostorije i njene zapremine.
• Posle isključenja zvučnog izvora
energija i intenzitet opadaju po
eksponencijalnom zakonu tokom
nekog vremena t2 :
dE EcA Ac
  t
- Sabin – prvi postavio osnove
dt 4V E  E0 e 4V

akustičih svojstava prostorija26

• Vreme reverberacije
• Prijatnost slušanja zvuka u jednoj prostoriji zavisi od brzine
slabljenja zvuka – ako je slabljenje traje duže – razgovor postaje
nerazumljiv, prebrzo slabljenje stvara utisak “gluve sobe”.
• Sabin - uvodi kriterijum za merenje brzine slabljenja zvuka -
vreme reverberacije (T) – to je vreme za koje se zvučna energija u
prostoriji, posle isključenja izvora, smanji na milioniti deo
prvobitne vrednosti ili za 60dB;

T  0,162 s 
Ac Ac V
E0 ln 10 
t 6
 10  e
6 4V T
E 4V A

Sabinov obrazac - koristi se

za koeficijent apsorpcije
0 <  < 0,4

27
• Eringov obrazac
• Eringov obrazac – za izračunavanje vremena reverberacije za
bilo koju vrednost koeficijenta apsorpcije (0 <  < 1);
• E0 – gustina energije koju proizvodi zvučni izvor;
• Posle prve refleksije energija talasa iznosi: E01  E0 1    a
posle n refleksija: E0n  E0 1   n t tc tcS
n  
t sr lsr 4V
gde je t – vreme od prve do n - te refleksije , a lsr – srednji put
izmedju dve susedne refleksije cS

E 0 n  E 0 1   
t
4V

• Na osnovu definicije vremena reverberacije

E0
 10 6
1   
V
s 
cS
cS T
 10 6 T  0,162
E0 1   
t 4V
4V 1
S ln
1

28
ZVUČNA APSORPCIJA U REŠAVANJU PROBLEMA
BUKE
• Pojačanje ili slabljenje nivoa zvuka u jednoj prostoriji
određuje se preko logaritma koeficijenata apsorpcije ili
vremena reverberacije;
4 Pa
• 
Ako je 01 cA gustina energija pre oblaganja prostorije, a
E
1
4 Pa
E02  gustina energija nakon oblaganja apsorpcionim
cA2
materijalom
E02 negativan broj usled smanjenja buke.
L  10 log
E01

A1
Kako je: T  0,162 s 
V
L  10 log
A2 L  10 log
T2
dB
A T1

gde je: A1  1S - ukupna apsorpcija površina pre oblaganja,

A2  1S1   2 S2 - apsorpcija površina posle oblaganja;
29
• S1 - površina koja je ostala neobložena (koeficijenta 1)
• S2 - površina koja je obložena apsorpcionim materijalom
koeficijenta apsorpcije 2 .
• Opšti izraz : n

 A1i
L  10 log i 1
n

A
i 1
2i

• Za egzaktno izračunavanje ukupne zvučne apsorpcije A u

prostoriji treba uzeti u obzir i apsorpciju lica i predmeta koji se
nalaze u prostoriji: n m
A    i Si   A j
n i 1 j 1

• gde je : i 1
 i S i - zvučna apsorpcija osnovnih površina u
prostoriji;
m - ekvivalentna apsorpcija ljudi i predmeta u prostoriji.
 Aj
j 1

30
ZVUČNA IZOLACIJA
• Posebna oblast akustike koje proučava kako da se
pregradnim elementima, oklopima, paravanima, zidovima
spreči širenje zvuka;

1 – predajna 2 – prijemna
prostorija; prostorija;

• Pa – snaga zvučnog izvora;

• P1 – količina zvučne energije koja u jedinici vremena padne na
površinu pregradnog zida;
• P2 – količina zvučne energije koja u jedinici vremena prođe
kroz pregradni zid (P2 =  P1);
31
• Umesto koeficijenta prenošenja ćešće se koristi izolaciona moć
materijala:
D  10 log dB 
1

karakteriše zvučnu izolovanost materijala. I1
• Takođe se definiše i veličina - akustična izolacija: R  10 log
I2
E1cS I1S 4 P1
P1   I1  4 P1
4 4 S PA
R  10 log S  10 log 1 2
4 P2 P2 S
E2 cA2 I 2 A2 4 P2
P2   I2  A2
4 4 A2
P1 A2
• Korišćenjem: P2 =  P1 R  10 log
 P1S
1 A2 A
R  10 log  10 log
 D  10 log 2 dB
 S S
• Koja zavisi osim od izolacione moći materijala pregradnog
zida, i od apsorpcije prijemne prostorije A2 = α2 S2 i površine
pregradnog zida S. 32
ZVUČNA IZOLACIJA U REŠAVANJU PROBLEMA
BUKE
• Zvučna izolacija podrazumeva:
• izolaciju između prostorija;
• zvučno-izolacione kabine;
• oklapanje mašina i uređaja;

• Izolacija između prostorija

• Zastupljena u bilo kom građevinskom

objektu – i poslovnim i stambenim.
• Odstupanje u praksi od teorijskih proračuna potiče od
indirektnog prodiranja zvuka u prostoriju → umanjuje zvučnu
izolaciju.
• Pregradni zid od opeke (23cm) daje smanjenje 50dB;
• Oblaganjem prijemne prostorije apsorpcionim materijalom
smanjuje se nivo zvuka još za 10dB;
• Ovih 10dB ekvivalentno je četvorostukom povećanju pregradnog
zida. 33
• Osnovne veličine u računanju zvučne izolacije su:
• Izolaciona moć materijala pregradnog zida – D;
• Koeficijent prenošenja - .
• Za homogene zidove proračun je jedostavan.
• Za zidove od različitih pregrada i materijala računa se:
 1S1   2 S 2  ...   n S n
 sr  dB Dsr  10 log
1
dB
S  sr
srednja vrednost koeficijenta prenošenja i srednja vrednost
n
izolacione moći  A2i
R  Dsr  10 log i 1
m
- akustična izolacija
Sj
j 1
n
gde su ukupna apsorpcija prijemne prostorije A
i 1
2i a,
m
- površina pregradnog zida.
 S
j 1
j

34
• Zvučno-izolacione kabine
• Izrađuju se u različitim veličinama, oblicima, mogu biti
prenosive i neprenosive - izrađuju se od materijala velike
izolacione moći;
• Imaju veliku primenu u zaštiti od industrijske buke.
• Prozori i vrata treba da dobro dihtuju i da imaju takođe veliku
izolacionu moć;
• Oklapanje mašina i uređaja
• Stavljanje mašine u izolacioni oklop (od metala, drveta,
plastičnih masa, stakla itd.)
• Oklop ne sme da remeti tehnološki proces.
• Unutrašnjost se oblaže visoko-apsorpcionim materijalom, a
spoljašnost vibroapsorpcionim materijalom (kod metalnih
oklopa) u cilju smanjenja zvučne energije s metalnih površina
oklopa.
35