Filtriranje je proces izdvajanja ili potiskivanja odreenih frekvencijskih

komponenti signala. Digitalni filtar moe potisnuti ili oslabiti svaku frekvencijsku
komponentu za eljeni iznos. To omoguava digitalnom filtru da oblikuje
frekvencijski spektar signala. Osnovna, ali ne i jedina, namena filtrara je
potiskivanje uma. Signal moe biti takav da ga je teko prepoznati u
vremenskom domenu, ali moe biti jasniji ako se predstavi preko frekvencijskog
spektra. Slika 1. pokazuje kako se zaumljeni sinusni signal prikazan u
vremenskom domenu ne moe jasno razlikovati od uma. Meutim kada se
posmatra frekvencijski spektar sinusni signal je jasno izdvojen kao jedan pik, dok
je spektar uma rairen po celom frekvencijskom opsegu. Izdvajanjem samo onih
frekvencijskih komponenti koje su prisutne u (korisnom) signalu, um moe biti
selektivno potisnut.

Odreivanje karakteristika digitalnih filtara

Propusni opseg (pass band) je opseg frekvencija koje filter treba da propusti.
Nepropusni opseg (stop band) je opseg frekvencija koje filter ne treba da propusti
ili treba da ih u to veoj meri oslabi.
Promena pojaanja u propusnom opsegu (passband ripple) je opseg u kom se
moe menjati pojaanje u propusnom opsegu u odnosu na nominalno pojaanje.
Slabljenje u nepropusnom opsegu (stopband attenuation) je minimalni iznos
slabljenja u nepropusnom opsegu.
U propusnom opsegu slabljenje ne sme prei iznos od3 dB.Izmeu propusnog i
nepropusnog opsega postoji prelazni opseg gde fukcija prenosa filtra ne mora biti
strogo definisana.
Digitalni filtri su takoe definisani sa svojim impulsnim odzivom. Imulsni odziv je
mera koja govori koliko vremena je potrebno da filter doe u stabilno stanje, a
takoe govori i o stabilnosti filtra, tj. impulsni odziv koji nastavlja oscilovanje
dugo nakon pobude moe pokazati da je filter sklon nestabilnosti.

Jednaina digitalnog filtra

Izlaz digitalnog filtra se formira na osnovu trenutnog i prethodnih odmeraka
ulaznog signala u filter, kao i na osnovu prethodnih izlaza iz filtra kao to je dato
narednom jednainom gde su bk i ai koeficijenti filtra, x[n k] prethodni odmerci
ulaznog signala i y[n j] prethodni odmerci izlaznog signala. Filtar moe biti
predstavljen i preko blok dijagrama:

Leva strana dijagrama predstavlja direktan pravac, koji obuhvata prethodne

ulaze, dok desna strana predstavlja povratni pravac koji obuhvata prethodne
izlaze.

Frekvencijski odziv filtra

Kako je filtriranje proces odabira frekvencija jedna od njegovih vanih osobina je
frekvencijski .() ,odziv Frekvencijski odziv filtra se moe izraunati iz jednaine
filtra:

Treba primetiti da je frekvencijki odziv kontinuirana funkcija po , iako je jednaina

filtra diskretna. Oigledno je da je iz koeficijenata filtra mogue izraunati
frekvencijski odziv, meutim ono to je realan problem u preksi je da se na
osnovu poznatog frekvencijskog odziva doe do koeficijenata filtra. Prema tome
treba se suoiti sa inverznim problemom. Naalost, u optem sluaju nema
jednoznanog reenja za ovaj problem. Najee se digitalni filter projektuje sa
idejom da bude praktino implenetiran. To znai da on mora zadovoljiti odreene
zahteve (odgovarajui frekvencijki odziv), ali se pri tome tei da realizacija bude
to manje raunski zahtevna odnosno da filtar bude sa to manjim brojem
koeficijenata. To su dva oprena zahteva, pa je potrebno pronai odgovarajui
kompromis.

Projektovanje FIR filtara

Najjednostavniji nain za projektovanje FIR filtara je zasnovan na primeni

prozorskih funkcija, ili skraeno, prozora. Prozor predstavlja niz konane duine sa
vrednostima koeficijenata odabranim na neki pogodan nain. Neke od
najpoznatijih prozorskih funkcija su: pravougaona, trougaona, Hanning-ova,
Blackman-ova, Hamming-ova i druge. Svaka od njih ima razliite osobine i izbor
zavisi od konkretnog filtra koji treba projektovati. Pri projektovanju FIR filtara u
Matlab-u, za dobijanje koeficijenata filtra koristi se naredba: