HOLOGRAMI

Hologram

ta je hologram ?
Grki
Holos = itav, potpun, sav
Gramma = poruka
Hologram = potpuna poruka
Princip holografije otkrio je jo 1948. godine maarski naunik Dennis Gabor
istraujui mogunosti bolje moi razluivanja elektronskog mikroskopa, no tek je
ezdesetih godina 20. veka otkrie lasera omoguilo praktinu primenu holografije.
Dennis Gabor je poznat kao otac holografije, dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku
1971. godine za svoj izum holografije.
Hologram je u sutini optika reetka, ali ne s pravilnim ekvidistantmim pukotinama,
ve je to jedna vrlo sloena struktura inteferncijskih pruga koje kad se obasjaju svetlou
reprodukuju 3D sliku objekta.
Hologram predstavlja sliku dobijenu interferencijom dva svetlosna talasa kao
rekonstrukciju jednog od ta dva talasa koristei drugi u procesu. Samo njegovo stvaranje
je kompleksan proces u kome uestvuju razni objekti kao i svetlosni talasi koje sa tim
ciljem obraujemo. On predstavlja svetlosni talas koji se moe trajno zapisati na filmu i
tom prilikom dobijamo niz svetlih i tamnih linija ( koje i same lie na talas).
 Klasifikacija holograma

Holograme delimo u tri grupe meu kojima jedan hologram mora imati po jedno
svojstvo iz svake od grupa, npr. hologam moe biti amplitudni, tanki, transmisioni ili pak
fazni, volumni, refleksioni, zavisno od grupe virtuelnih sistema kojima pripada.
Holograme delimo na :
1. amplitudni i fazni hologrami (po nainu difrakcije svetlosti),-
2. tanki i debeli volumni hologrami
3. transmisioni i refleksni hologrami(po nainu snimanja i rekonstrukcije).

Amplitudni hologrami su oni hologrami kod kojih su interferencijske pruge na

hologramu definisane promenama zacrnjenja emulzije. Ovi hologrami menjaju amplitudu
elektromagnetnog talasa tokom rekonstrukcije.
Fazni hologrami su oni hologrami kod kojih su interferencijske pruge definisane
promenama faze. Fazni hologrami menjaju fazu elektromagnetnog talasa pri
rekonstrukciji zbog promene indeksa loma ili debljine holograma.
Refleksijski hologrami su visokokvalitetni hologrami koji formiraju sliku
reflektovanjem zraka svetlosti od povrine holograma(oni zahtevaju da su lampa i
posmatra sa iste strane).
Transmisijski hologrami su hologrami koji se masovno proizvode i oni formiraju
sliku transmitiranjem zraka svetlosti kroz holografski materijal(oni zahtevaju da se
hologram nae izmeu posmatraa i lampe ).
Transmisioni hologrami su vidljivi pomou osvetljavanja svetlou lasera kroz
hologram sa poleine (kao fotografski film ). Rekonstrukcija slike kod takvih holograma
izvodi se sa suprotne strane holograma u odnosu na izvor laserskog zraenja. Slike se
pojavljuju u boji lasera, koji se koristi za njihovo osvetljenje. Prvi proizveden hologram
pripadao je takvoj vrsti holograma.
 Osnovni principi dobijanja holograma

Holografija je skup postupaka kojima se dobija prostorna slika predmeta

zasnovana na pojavi interfernicije talasa. U holografiji, za razliku od obine fotografske
metode na fotografsku emulziju registruje se ne samo zavisnost izmeu amplituda
( njihovih kvadrata tj. Inteziteta) svetlosnih talasa, rasprtenih (reflektovanih ) malim
delovima povrine predmeta, nego i zavisnost izmeu faza tih talasa.
Sutina holografske metode prikazana je na slici.
Na filmu F registruje se interferentna slika koja nastaje slaganjem talasa 1
reflektovanog od strane predmeta Q ( koja se naziva signalnim talasom ili predmetnim
snopom ) i sa njim koherentnog talasa 2 (koji se naziva reflektnim talasom (snopom)) i
koji potie od istog izvora svetlosti kojim je osvetljen predmet, a nakon refleksije od
ogledala B pada neposredno na film F. Razvijanjem filma nastaje interferentna slika koja
se naziva hologramom objekta Q . Ona se sastoji od vrlo sitnih zamrenih sliica (pruga)
nastalih od naizmeninih interferentnih maksimuma i minimuma zacrnjenja filma i za
razliku od fotografske slike nema nikakve slinosti s predmetom.
Za dobijanje holograma potrebno je ostvariti interferencijske svetlosti s velikom
razlikom optikih puteva odnosno potrebna je svetlost visokog stepena koherencije. Zbog
toga se u holografiji kao izvori svetlosti upotrebljavaju laseri. Slika predmeta, s njegovog
holograma, C dobija se prosvetljavanjem filma kao kod dijapozitiva referentnim talasom
2 s istog lasera koji je bio korien za snimanje holograma, pri tome mora biti sauvana
orjentacija filma s hologramom u odnosu prema referentnom talasu. Talas 2 difraktira na
hologramu.
Zbog te difrakcije primeuju se 2 prostorne slike predmeta :
realna i
virtuelna .
Virtuelna slika predmeta Q nalazi se u odnosu na hologram na istom mestu na
kojem je bio smeten predmet Q prilikom snimanja holograma. Ta slika vidljiva je kada
se kroz hologram gleda kao kroz prozor.
Realna slika Q nalazi se u zraku ispred holograma i ogledana je refleksija predmeta.
Obino se radi virtuelna hologramska slika, koja je vizuelno identina s predmetom. Ona
ne samo da ima prostorna svojstva nego se i perspektivno menja u zavisnosti od poloaja
oiju posmatraa prema hologramu. Na primer pomerajui glavu du holograma mogu se
videti oni delovi koji su pri drugom poloaju glave bili zaklonjeni tim predmetom.
Interferentna slika u svakoj taki holograma potie od svetlosti odbijene od svake
take predmeta. Zbog toga svaki deo holograma sadri informacije o celom predmetu i
omoguuje izradu slike celog predmeta, ako se npr. vei ili manjih deo holograma oteti.
to su manje dimenzije sauvanog fragmenta manja je koliina svetlosti koja difrakcijom
stvara sliku. Zbog toga hologram, kad se radi o sigurnosti uvanja informacija, ima bitne
prednosti u poreenju s obinim fotografskim pozitivom ili negativom iji delovi sadre
samo informaciju o delovima predmeta koji su na njima snimljeni.
Holografija omoguava i dobijanje slika prostornih predmeta u boji. U procesu
dobijanja obojenog holograma upotrebljava se monohromatska svetlost iz 3 lasera u 3
osnovne boje ( npr. crvena, zelena i plava). Zapis interferentne slike za te 3 talasne duine
radi se na isti film jedan za drugim ili istovremeno . Da bi se dobila prostorna slika
predmeta u boji treba na hologram usmeriti istovremeno 3 referentna snopa pod kojima je
taj hologram snimljen.

Dobijanje holograma

Sam proces dobijanja holograma moemo podeliti na dva dela:

na snimanje holograma i
na rekonstrukciju holograma.
Za dobijanje holograma neophodni su:
snaan laser,
optika ogledala,
soiva i
fotoosetljiva povrina.

Snimanje holograma
 Svetlost ine elektromagnetini talasi ije su talasne duine u podruju od 10 nm
1mm. Super pozicija dva koherentna talasa poznata je kao interferencija i odgovorna je za
snimanje holograma.
Kod holografskog snimanja zapisuje se ne samo intenzitet svetla raspren na
objektu koji se snima (to radi obina fotografija ) ve i fazna razlika izmeu snopa
reflektujueg od objekta ( object beam ) i referentnog snopa (refrence beam) ta dva
snopa interferiraju, te je tako itavo svetlosno polje objekta zapisano (holos-grki itavo).
Kada poaljemo koherentni laserski snop na polupropusnu plou tada e se talas
razdvojiti na dva dela, tako da e se jedan reflektovati od ploe, dok e drugi proi kroz nju.
Prvi talas koji se odbio od ploe nakon te refleksije se odbija od jo jednog ogledala ime
dobijamo svetlosni talas koji se naziva referentni talas. Drugi deo talasa koji je proao kroz
plou nakon toga e se reflektovati od predmeta iji hologram elimo i primiti oblik zavisno
od oblika samog predmeta, takav talas se naziva predmetni talas. Dakle u jednom trenutku
e se ti talasi sudariti. Na osnovu Frenerovih ogleda poznato je da kada se poklopi dolja
jednog talasa sa doljom drugog talasa dolazi do pojaanja intenziteta svetlosti. Meutim kada
se poklopi dolja jednog talasa s bregom drugog talasa dolazi do ponitavanja talasa i na tom
mestu nee biti svetlosti. Tako se po fotoosetljivoj povrini ploe javljaju svetle i tamne take
koje svojim razmetajem i intenzitetom pamte oblik predmeta koji je na ovaj nain slikan.
Razvijanjem fotoosetljivog sloja dobija se trajan zapis tj. Hologram.

Materijali za snimanje holograma

 Materijali za holograme mogu se podeliti na :
fotografske emulzije (najee se koriste fotografske ploe i filmovi visoke
rezolucije zbog njihove osetljivosti u irokom spektarnom podruju i visoke
moi razdvajanja ),
fototermoplastini materijali ( staklene ploe presvuene prozirnim slojem
indijevog oksida i sloja termoplastike)
fotorefrakcijski kristali ( najee korieni kristali su bizmut silicijev
oksid BSO, litijev niobat LiNb O3 i litijev tantalat LiTa O3- ovi materijali se
odlikuju visokom rezolucijom, efikasnou i dobrom osetljivou)

Rekonstrukcija holograma

Da bi posmatra mogao da vidi sauvan hologram potrebno je uiniti jo nekoliko

stvari. Prvo se alje jedan ravan talas svetlosti na fotoplou, tako da je ugao pod kojim talas
pada na nju isti kao i ugao pod kojim je na fotoplou pao kao referentni talas. Time dolazi do
difrakcije i iz predmeta se emituje rezultujui svetlosni talas ka posmatrau tako da e se
imaginarni lik pojaviti na mestu gde se nalazio originalni predmet. Ovim postupkom je
hologram stvoren.

Primena holograma

Primena holograma se zasniva na mogunostima:

rekonstrukcija trodimenzionalne valne fronte osigurava potanko studiranje
povrinskih struktura.
holografsko zapisivanje informacija o trodimenzionalnom poloaju moe se
kombinovati za vie holograma istog objekta. Koristi se za ispitivanje
mehanikih deformacija. Brzim snimanjem mogu se pratiti informacije o
finim promenama u sistemu npr. vibracije, turbulencije.
 Holografija je roena u vreme indijske nezavisnosti ali je postala stvarna
tehnoloka mogunosti izumom lasera 1960. godine. Ova tehnologija se poela brzo
razvijati u poslednje vreme pa su se hologrami poeli svugde pojavljivati:
na kreditnim karticama,
novanicama,
na naslovnim stranama asopisa,
za skladienje podataka,
u bankarstvu
u medicini i
umetnosti.
Skladitenje podataka ovaj nain skladitenja bi omoguio naglo poveanje
trenutnog maksimalnog prostora odreenog za podatke. Stoga neke kompanije su
pokuale proizvodnju slinog te postoje indikacije da se brzina narezivanja od 1Gb/s ili
ak 1Tb/s moe lako dostii.
Bankarstvo pri izradi nekih od dananjih novanica igovi se najee itaju
laserom tako da se nakon itanja stvara hologram koji se nakon toga uporeuje sa
glavnim hologramom koji se nalazi u bazi podataka ime ostvarujemo najprecizniju
falsifikatnu proveru.
Radi se o tome da hologram ima veoma finu strukturu, koju je nemogue kopirati
jednostavnim postupcima. Zato se danas hologrami nalaze na ogromnom broju
dokumenata , vrednosnih papira, kreditnih kartica, novanica.
Medicina- ovim izumom najvie dobija zbog brojnih provera koje mogu biti
omoguene ovim pristupom. Naime korienjem maina koje generiu hologrami
odreenih unutranjih organa tela dijagnoza se moe veoma precizno izvriti zbog
prikaza u visokoj rezoluciji. Takoe na isti nain bez zasecanja u telo pacijenta hirurzi
mogu napraviti plan daljeg operisanja. Firma Holorad proizvodi ureaj koji omoguava
snimanje holograma na osnovu podataka sa skenera, a zatim i kasniji prikaz
tordimenzionalne slike lekaru.
Sigurnosne etikete- hologram daje proizvodu znak autentinosti koji je gotovo
nemogue kopirati. Dobro dizajnirani hologram prua ultimativnu sigurnost jer je
jedinstven i jednostavan za proveru. Hologram je i vizuelno vrlo atraktivan.
 Hologram u reklami zahvaljujui atraktivnom izgledu, treoj dimenziji, jarkoj
obojenosti i animacionim efektima, reklama postaje bitno drugaija i privlanija za
potroaa. Zato se danas nalaze na etiketama, proizvodima , kutijama, koricama asopisa,
reklamnim panoima.
Hologram na aerodromu- upotreba holograma se pokazala kao jako dobra na
aerodromima. Poetkom 2011. godine na aerodromu u Manesteru su dobili svoje
holograme koji obavetavaju putnike da pripreme karte.