Pravoslavna mistika - Ispravan metod delanja Isusove

molitve
Sveti Ignjatije Brjananinov
Smatram za svoju obavezu da ovde izlozim, po meri naseg oskudnog znanja i oskudnog iskustva, ucenje
Svetih Otaca o opitnom delanju molitve Isusove, uz jasno oznacavanje toga koji nacin bavljenja molitvom i
koji oblik umne i srdacne molitve odgovara svim hriscanima bez izuzetka i monasima pocetnicima, a koji
nacin delanja je svojstven onima koji su uznapredovali i koji su u to stanje uzvedeni blagonaklonoscu i
blagodacu Bozijom.
Bez ikakve sumnje, prvo mesto medju svim nacinima treba da se da onome koji predlaze sveti Jovan
Lestvicnik, kao posebno lakom, potpuno bezbednom, nuznom i cak neophodnom za delotvornost molitve,
odgovarajucem za sve hriscane koji blagocestivo zive i traze spasenje - i za mirjane i za monahe.
Veliki nastavnik monaha dva puta govori o tome nacinu u svojoj Lestvici koja uzvodi sa zemlje na nebo: u
Pouci o poslusanju i u Pouci o molitvi. Vec i to sto on svoj nacin izlaze na mestu gde se govori o poslusanju
monaha u opstezicu, ocigledno pokazuje da je taj nacin namenjen monasima pocetnicima. Opis toga nacina
ponavlja se u odvojenom, opsirnom ucenju o molitvi, posle pouke za bezmolvnike, dakle - ponavlja se za
uznapredovale monahe; ovo ocigledno pokazuje da je taj nacin dobar i za bezmolvnike, za uznapredovale
monahe. Ponavljamo, najveca vrednost ovog nacina sastoji se u tome sto je on, uz sve svoje prednosti,
potpuno bezopasan.
U Pouci o molitvi sveti Jovan Lestvicnik kaze: "Bori se da vracas svoju misao u reci molitve, ili bolje - da je
zakljucas u njih. Ako se usled tvoje detinje slabosti desi da se tvoja misao umori i padne, uvedi je ponovo u
reci molitve. Nepostojanost je svojstvena ljudskom umu. Ali, Onaj Koji sve moze da ucvrsti, moze i um nas
da nacini postojanim. Ako se istrajno podvizavas, doci ce i k tebi Onaj Koji odredjuje granice moru ljudskog
uma, i reci ce mu u molitvi tvojoj: Doci ces dovde i dalje neces preci (Jov. 38,11).
Duh je nemoguce svezati. Gde je pak Sazdatelj Duha, sve ukazuje potcinjavanje. Pocetak molitve sastoji se
u tome da se pomisli koje pristupaju odbiju kratkim recima istog trenutka kad se pojave. Sredina je u tome
da um prebiva samo u onome sto se molitvom govori ili misli. Savrsenstvo molitve je otimanje uma ka
Gospodu".
U Pouci o poslusanju sveti Jovan veli: "Neprestano se bori sa mislju, vracajuci je k sebi kada se udalji: Bog
od poslusnika ne zahteva nepomicnu molitvu. Ne tuguj kada si potkradan, nego budi miran, postojano
vracajuci um ka sebi". Ovde je dat nacin pazljive molitve, i naglas i samo umom. U pazljivoj molitvi ne moze
da ne uzme ucesce i srce, kako je rekao prepodobni Marko: "Um koji se moli bez rasejanosti, ogranicava
srce".
Dakle, onaj ko se bude molio na nacin koji predlaze sveti Jovan Lestvicnik, molice se i ustima, i umom, i
srcem; kada uznapreduje, zadobice umnu i srdacnu molitvu, i privuci ce k sebi Bozansku blagodat, kao sto
se vidi iz navedenih reci velikog nastavnika monaha. Sta pozeleti vise od toga? Nista.
Kakva prelest moze da se pojavi uz takav nacin bavljenja molitvom? Jedino odvlacenje u rasejanost sasvim ocigledna pogreska, neizbezna za pocetnike, koja moze brzo da se izleci kroz vracanje misli u reci, i
da u svoje vreme bude unistena miloscu i pomocu Bozijom, uz postojani podvig.
Opit ce brzo pokazati kako je uz upotrebu metoda potrebno da se, narocito spocetka, reci proiznose sasvim
sporo, da bi um mogao da se smesta u reci kao u forme; ovo se ne moze postici brzim citanjem. Metod
svetog Jovana veoma je pogodan i za bavljenjemolitvom Isusovom i za citanje molitvenog pravila u keliji,
cak i za citanje Svetog Pisma i svetootackih knjiga. Na ovaj metod treba se naviknuti, kao da se srice po
slogovima - tako polako. Onaj ko se naucio tome metodu zadobio je molitvu usnu, umnu i srdacnu,
svojstvenu svakome ko vodi delatan zivot.
Svestenomonah Dorotej, nas zemljak, veliki nastavnik duhovnog podviga koji se po ugledu priblizio svetom
Isaku Sirijskom, savetuje onome ko se uci molitvi Isusovoj da je isprva proiznosi naglas. On kaze da molitva
naglas sama po sebi prelazi u umnu.
"Od mnogo molitve naglas - kaze ovaj svestenomonah - proistice umna molitva, a od umne molitve
pojavljuje se srdacna. Isusovu molitvu ne treba proiznositi glasno, nego tiho, tako da je cujes samo ti".
Prilikom narocito snaznog delovanja rasejanosti, tuge, uninija i lenjosti veoma je korisno da se molitva
Isusova savrsava naglas: na glasnu molitvu Isusovu dusa malo-pomalo biva podstaknuta usled teskog
duhovnog sna u koji je obicno guraju tuga i uninije.

Veoma je korisno da se molitva Isusova savrsava naglas prilikom pojacanog nasrtaja pomisli i mastanja koja
dolaze od.tedesne zelje i gneva, kada se usled njihovog dejstva raspali i prokljuca krv, kada se srcu oduzmu
mir i tisina, kada se um pokoleba i oslabi, i kao da bude oboren i svezan od strane mnostva nepotrebnih
pomisli i mastanja: vazdusni knezovi zla - cije se prisustvo ne vidi telesnim ocima, ali se u dusi poznaje po
dejstvu koje oni na nju vrse - kad cuju za njih grozno ime Gospoda Isusa dolaze u nedoumicu i zabunu,
plase se i brzo odstupaju od duse.
Metod koji predlaze svestenomonah Dorotej je veoma jednostavan i lak. Njega treba sjediniti sa metodom
svetog Jovana Lestvicnika, to jest molitvu Isusovu proiznositi naglas, tako da je cujes samo ti, bez zurbe,
zakljucavajuci um u reci molitve: zakljucavanje uma u reci molitve zavestava i sam avva Dorotej.
Mehanizam svetog Jovana Lestvicnika neophodno je zadrzati i uz metod koji izlaze prepodobni Nil Sorski u
prvom Slovu svoga Predanja ili Ustava skitskog. Prepodobni Nil je svoj metod pozajmio od grcih otaca Simeona Novog Bogoslova i Grigorija Sinaita - i donekle ga uprostio.
Sveti Nil govori o zadrzavanju daha, o cemu su govorili i ovi sveti, to jest da se ne dise brzo: "i opit ce brzo
nauciti da je to veoma korisno za sabiranje uma".
Neki, koji taj mehanizam ne shvataju i preuvelicavaju njegov znacaj, preteranim zadrzavanjem disanja
povredjuju pluca i ujedno usvajanjem nepravilnog shvatanja nanose stetu dusi. Svaka vatrenost i preterano
naprezanjesluzi kao prepreka napredovanju u molitvi, koja se razvija jedino u narucju mirnog, tihog i
poboznog raspolozenja duse i tela.
Sve sto je neumereno - od demona je -govorio je Pimen Veliki.

?
,
, ,
,
.

, , ;
,

; , ;
,
.
, : " ( ),
- ."
, ,

. ,
. , .


. :
- , - ,
- .
. :
, () - ,
- .
- .
, (
) , .
,

.
,
.

.
,

.
.

. ,
, .
;
.
- .

.
. ,
,
-
.

"" .

.
.
, ,

. :
, .
.

 ,
(
).

,
,
.

,
.
,

,
, -
.
,
, ,
.

.
,
, , .

,
.
:
,
, ,
" ".
,

, ,

.
,
.