АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ШУМАДИЈА, ОДСЕК КРУШЕВАЦ

ЗАВРШНИ РАД

Мерење буке у Александровцу

Ментор: Студент:
др Николић Драган Ђурић Сузана 46/17

Крушевац, октобар 2020

 АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ШУМАДИЈА, ОДСЕК КРУШЕВАЦ

МЕРЕЊЕ БУКЕ У АЛЕКСАНДРОВЦУ

Датум одбране ______________________

Оцена одбране ______________________

КОМИСИЈА:

1. Председник __________________

2. Ментор ______________________

3. Члан _________________________

2
 САДРЖАЈ

УВОД
1. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ БУКЕ
1.1. Врсте буке
1.2. Проучавање буке
1.3. Угрожавање буком
1.4. Одбрана од буке
2. ИЗВОРИ КОМУНАЛНЕ БУКЕ
2.1. Бука саобраћаја
2.2. Бука друмског саобраћаја
2.3. Бука железничког саобраћаја
2.4. Бука ваздухоплова
2.5. Индустријска бука
2.6. Бука грађевинских машина
2.7. Машина и возила за комунално одржавање
2.8. Рекреативне активности
3. МЕРЕЊЕ БУКЕ
3.1. Мерни ланац
3.2. Кондезаторски микрофони
3.3. Прецизни анализатор буке – Фонометар
3.4. Филтри и анализатори
3.5. Регистратори нивоа
3.6. Инструменти за статистичку обраду података
3.7. Дозиметри буке
3.8. Мерење комуналне буке
ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ДЕО
4. МЕРЕЊЕ БУКЕ У АЛЕКСАНДРОВЦУ
4.1. Мерни локалитети
5. ДИСКУСИЈА РЕЗУЛТАТА
6. ЗАКЉУЧАК
7. ЛИТЕРАТУРА

3
 УВОД

Бука је сваки нежељен звук. У животној средини бука, односно комунална бука,
дефинише се као бука коју стварају сви извори буке у човековом окружењу, изузев
буке која настаје на самом радном месту у индустријским погонима. Када је
изложеност звука јачи од 60 децибела, може доћи до повећања крвног притиска,
нервног слома, па чак и инфаркта. Ипак, најугроженије је здравље оних људи који
живе у близини прометних и бучник улица. Бука је, према најчешће коришћеној
дефиницији, сваки нежељени и непријатан звук. Бука поред тога што има исте физичке
карактеристике као и звук, разликује се од звука по томе што изазива различите
псикофизиолошке сензације (смета, узнемирава, угрожава) и штетно делује на здравље
човека.

Бука као облик загађивања средине, односно угрожавања и деградације квалитета

живота постаје у новије време све већи проблем. Ипак, бука као стални пратилац и
нежељена последица људске цивилизације стара је колико и сам град, који је
најкарактеристичнији израз цивилизације. Beћ je Jyлuje Цезар, иритиран ноћном буком
запрежних кола у улицама Рима, издао наређење о ограничавању caoбpaћaja у ноћним
сатима, како би смањио буку, барем у близини своје резиденције. У односу на друге
облике загађивања средине, бука је по свом утицају на квалитет живота врло
специфична. Она је по свом дејству тренутна, делује само док траје емисија и не
узрокује закаснеле ефекте на целокупну средину, попут загађивања ваздуха и воде.

Бука као последица савремене цивилизације, може се повезати са два феномена

карактеристична за наше време:

• нагло и свеобухватно ширење урбанизације и

• повећање броја извора буке и њихове количине.

Caoбpaћaj данас представља најзначајнији извор буке, који човека непрекидно

оптерећује.

То је угрожавање најизраженије управо у градовима где је врло тешко избеhи стални

утицај буке на човека. У овом веку великик културних, научно — техничких и
технолошких достигнуhа, са неслућеним размерама светског индустријског прогреса,
модернизацијом и аутоматизацијом животних услова и услуга, човек се све више
cycpeћe ca проблемима заштите од врло великог броја нуспродуката физичких и
хемијских чиниоца насталих од разноврсних техничких и технолошкик кретања и
процеса, као што су бука, вибрације, аеро загађења, зрачења итд.

4
 1. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ БУКЕ

Сваки нежељени звук је бука. То значи да свака појава (шум, галама, лупа, говор и
слично) која омета рад или одмор представља буку. Да бисмо неки звук назвали буком,
он мора да буде довољно јак, да га издвајамо од осталих звукова и добро чујемо.
Међутим, под одређеним условима и релативно тихи звуци могу да представљају буку.
У пракси, бука је звук различите јачине, зависно од услова и околности у којима се
јавља и делује. Сметње изазване буком могу бити веома различите, почевши од лакших
поремећаја функције, до трајних оштећења појединих органа.

1.1. Врсте буке

Могуће је дефинисати, у основи, две врсте буке, према њеном пореклу: буку
природних извора и буку свега онога што је човек створио. Природни извори (шум
воде, грмљавина, завијање ветра и слично) могу да проузрокују веома јаку и
непријатну буку. Међутим, они се све мање сматрају узроцима оштећења здравља
већих популација, тако да се и њихово ометајуће дејство ређе проучава.

Основни критеријуми при подели буке у урбаним срединама, а то значи свуда где
човек живи и ради, је место у којем она делује, па разликујемо: буку у радној средини и
буку у животној средини. За буку у животној средини употребљава се све више
термин: комунална бука. Под буком у радној средини подразумева се сваки звук
створен радом машина, апарата или уређаја у производњи.

Бука у комуналној средини обухвата сваки звук који се јавља ван радног места, а то
значи: у становима, на улици, у возовима, на местима за рекреацију у школама,
болницама и тако даље.

5
 1.2. Проучавање буке

Индустријализација, густина насељености и саобраћај, својим порастом, подижу све

више јачину звука у средини у којој борави човек, па ризик да ће се људско здравље
оштетити постаје све већи. Проучавање овог проблема има за циљ да се предузму све
могуће економски оправдане мере којима би се ризик оштећења свео на прихватљиву
меру. Проучавање буке се може поделити на три групе: физичко-техничко,
медицинско-здравствено и социјално-правно.

Природу буке са физичког становишта, проучава већи број стручњака. Како и где се
ствара бука , како се преноси и простире и шта се може очекивати на месту пријема
буке– предмет је изучавања физичара, електротехничких, машинских, саобраћајних и
грађевинских инжињера, архитеката и стручњака заштите на раду. Пошто је дејство
буке на човека вишеструко, јер утиче на слух, могућности комуницирања, радну
способност и човека уопште, оно је предмет проучавања стручњака разних профила.

1.3. Угрожавање буком

Код физичког рада без менталног напрежања и запажања околине слухом, дозвољава
се горња граница јачине буке при којој неће наступити трајна оштећења организма. У
многим земљама, па и код нас, доста пажње поклања се прописивању највеће
дозвољене јачине буке на радном месту, тако да се кроз прописе и законе постепено
спушта граница за коју се сматра да не штети здрављу, јер је пракса оспорила
правилност ранијих процена штетности. Бука угрожава људе и ван радног места, где
може бити непријатна и јача него при раду. Чињеница да већи део времена радник
проведе ван радног места упућује на посебно и врло пажљиво процењивање дозвољене
границе јачине буке у животној средини. Треба нагласити да је проблем буке у
животној средини знатно мање проучаван него на радном месту. Мали је број прописа
којима се регулише довољно прецизно борба против буке у градовима. Кад се
нормирају вредности јачине буке у животној средини, посебан проблем представља
бука ноћу, јер је сигурно да за ноћ може бити дозвољена знатно мања бука, али колико,
то је веома тешко рећи.

6
 1.4. Одбрана од буке

Постоје три начина одбране од прекомерне буке: физиолошки, технички и социјално-

правни. Физиолошка одбрана обухвата промену физичких карактеристика средњег ува
и неуролошке феномене адаптација и замора. Под дејством буке долази до контракције
мишића средњег ува, чиме се смањује пренос звука према унутрашњем уву. Чула код
човека немају сталну осетљивост, већ су се ова током еволуције подешавала сходно
условима живота. Тако се и уво адаптирало потребама и постало мање осетљиво за
звучне појаве које нису од великог значаја. Мале промене звука могу бити веома
важне, па је у почетку њихове перцепције потребан јак утисак гласности да би се добро
уочиле. У већини случајева, продужењем трајања звук губи првобитно важност, јер су
центри већ обавештени о њему, па се осетљивост чула смањује. Ако се изложи
непрестаном звучном надражају, човек опажа да му после неколико минута гласност
звучне појаве изгледа мања, а ако је само мало изнад прага чујности, осећај звука може
и изгубити.

Слика 1. Слушалице које се употребљавају на бучним радним местима

Слушни замор представља фукционално стање органа слуха током, или после
симулације већим интензитетом збука, при чему настају промене физиолошких
процеса у смислу исцрпљења органа слуха. При томе пад осећаја гласности и прага
чујности неостаје на некој сталној вредности, него се под дејством звука овај пад
прогресивно повећава. Мерило замора је брзина којом гласност тока тона пада до
потпуног престанка његове чујности.

7
 2. ИЗВОРИ КОМУНАЛНЕ БУКЕ

Комунална бука или загађење буком представља тотални (укупни) ниво буке, који

представља укупни ниво нежељеног звука у датој ситуацији и у датом тренутку, и који
се по правилу састоји од звука из више блиских и далеких извора. Већ сама
оваква дефиниција претпоставља да укупни ниво може да се разликује од ситуације до
ситуације и од тренутка до тренутка, па се поставља питање и остаје да се другим
прописом (стандардом) разреши како дефинисати репрезентативне услове
у дефиницији описане са „у датој ситуацији и у датом тренутку“. Оцена на глобалном
нивоу треба да обухвати све различитости, а мерењима да се обезбеде поновљиви и
упоредиви резултати како у појединачним случајевима тако и на глобалном нивоу.
Значајно је прописати методологију мерења којом би се са једне стране ефикасно
добили квалитетни резултати, а са друге стране обезбедио ефикасан поступак.

Главни извори буке, који се свакодневно срећу у човековом окружењу, укључујући:

 изворе буке на отвореном простору и

 изворе буке у затвореном простору.

Извори комуналне буке на отвореном простору могу се даље поделити на следеће

групе:

 саобраћај (друмски, железнички и авионски),

 грађевинске машине које се користе при извођењу јавних радова,
 индустрија,
 машине за кућну употребу (косачица, моторна тестера и слично),
 машине и возила за комунално одржавање и
 спортске активности, концерти, забавни паркови, аларми.

Извори комуналне буке у затвореном простору могу се поделити на следеће групе:

 кућни апарати (усисивач, фенза косу, веш машина и сл.),

 вентилациони системи и клима-уређаји, пумпне станице, трафостанице и
 уређаји за музичку репродукцију и забаве.

8
 2.1. Бука саобраћаја

Иако није увек главни узрок жалби грађана, саобраћај (односно превозна средства која
човек користи) је доминантни извор буке у комуналној средини, укључујући све
облике саобраћаја (друмски, железнички и авионски) и све облике превозних средстава
(аутомобили, мотоцикли, камиони, аутобуси, возови, трамваји, авиони и хеликоптери).

Поред буке коју превозна средства стварају у окружењу, за превозна средства је

карактеристична и бука у унутрашњости возила којој су изложени возачи и путници.
Средњи нивои буке у унутрашњости типичних возила приказани у табели 1, док су у
табели 2, приказани нивои буке у окружењу на растојању 10m од извора буке.

Табела 1. Ниво буке у унутрашњости превозних средстава

Превозно средство Унутрашњи ниво буке [dB(A)]

Аутомобили при брзини од 90km/h 69-78
Возови 63-67
Трамваји 69-73
Подземна железница 74-79
Авиони на дужим релацијама 70-80
Авиони на краћим релацијама 75-85
Хеликоптери 85-95

Табела 2. Ниво буке на растојању 10m од превозног средства

Превозно средство Спољашњи ниво буке [dB(A)]

Аутомобили при брзини од 90km/h 72-75
Аутобус 82-87
Теретни воз 85-88
Подзрмна железница 98-103
Камион 82-89
Камион (лер гас) 70-75

2.2. Бука друмског саобраћаја

9
Бука друмског саобраћаја је најраспрострањенији извор буке у свим земљама и
примарни је узрок који изазива ометање људских активности. Друмски саобраћај
укључује следеће изворе: аутомобиле, мотоцикле, камионе и аутобусе. Бука коју
производи друмски саобраћај при кретању константном брзином зависи од:

• брзине возила,

• структуре саобраћајног тока,

• природе површине,

• топографије терена,

• метеоролошких услова и

• позадинске буке.

Бука је променљива у областима где кретање саобраћаја укључује промене брзине и

снаге, на пример у зони семафора, раскрсница, успона или низбрдица. Путничка и
теретна возила се разликују по вредностима нивоа буке који генеришу, али и по
спектралним садржајима генераторисане буке, док аутобуси и камиони имају сличне
карактеристике буке.Доминанти извори буке код путничких и теретних возила су
погонска јединица и контакт површине пута са пнеуматицима. На слици 2 илустрован
је допринос свих механизама генерисања укупном нивоу буке који ствара путничко
возило које задовољава тренутне стандарде за дозвољени ниво буке путничких
аутомобила од 74dB(A).

Како је последњих деценија пуно постигнуто у смањењу буке погонске јединице, то је

прелазна брзина изнад које доминира бука пнеуматика све мања, тако да за путничке
аутомобиле износи 40km/h, а за камионе 60km/h. Практично, само у условима градске
вожње доминира бука погонске јединице, док на отвореном простору главни
механизам генерисања буке представља интеракција пнеуматика и подлоге.

10
Слика 2. Допринос различитих механизама генерисања укупном нивоу буке путничког возила

2.3. Бука железничког саобраћаја

Главни извори буке код превозних средстава у железничком саобраћају су:

 интеракција точкова вагона и локомотиве са шинама,

 погонски систем,
 додатна опрема (вентилација и сирене) и
 аеродинамичка бука код возова који се крећу великим брзинама.

Бука коју генерише железнички саобраћај зависи од:

 брзине воза,
 типа локомотиве, вагона и шина,
 основе на којој су шине постављене и
 крутости точкова и шина.

11
 Доминантан механизам генерисања буке за типичне брзине возова је интеракција
точкова и шина. При кретању по правим деоницама бука се углавном генерише као
последица храпавости површина точкова и шина, односно због њиховог међусобног
трења. При кретању вагона са глатким точковима по глатким континуалним шинама
које су међусобно заварене, генерише се бука која има карактер широкопојасне буке,
дакле нема истакнутихтоналних компонената. Незаварене шине које нису центриране и
коришћење точкова и шина који нису храпави може повећати ниво буке и до 15dB(A)..
Електрични возови имају додатне изворе буке у погонском систему:вучни мотор,
мењачки систем, систем за хлађење вучног мотора и вентилациони систем. Пореед тога
сирена која се користи као знак упозорења може да буде значајан извор буке –
генерише ниво буке 85-90dB(A) на растојању 30m. Увођење брзих возова доводи до
новог проблема – наглог повећања буке при поласку воза. Такође при великим
брзинама јавља се и аеродинамичка бука која се генерише као резултат турбуленције
ваздуха на или поред површине воза у кретању. Ниво буке који се генерише је
логаритамски пропорционаланбрзини, тако да је аеродинамичка бука значајна на
брзинама већим од 250km/h. При кретању воза преко мостова или надвожњака бука се
може повећати и до 20dB(A) као последица емитовања звука услед вибрирања
структуре моста.

Слика 3. Kретање воза на кривини генерише високофреквенцијску тоналну буку

Разликујемо буку шинских возила, и ту спадају:

- бука железничких возила,

- бука трамваја и
- бука метроа.

12
 2.4. Бука ваздухоплова

Операције слетања и узлетања ваздухоплова (авиона и хеликоптера) генеришу значајан

ниво буке у близини комерцијалних и војних аеродрома. Узлетање авиона генерише
интензивну буку уз значајно генерисање вибрација, док слетање авиона доводи до
генерисања значајног нивоа буке у широком окружењу, при лету са малим надморским
висинама. Бука која настаје услед операција слетања и узлетања ваздухоплова зависи
од:

 броја ваздухоплова,
 коридора слетања и уздизања,
 односа узлетања и слетања и
 атмосферских услова.

Главни механизми генерисања буке код конвеционалних ваздухоплова су погонски

системи и аеродинамичка бука. Постоје три главна типа погонских система који се
користе код авиона: млазни мотор, вентилаторски млазни мотор и пропелерски систем.
Доминантни извор буке код млазних и вентилаторских млазних система је
турбуленција коју стварају млазни издувни гасови из мотора са околним ваздухом, при
чему се генерише нискофреквенцијска бука која се опажа као тутњава. Код модерних
авиона са вентилаторским млазним системом овај механизам је значајно редукован
коришћењем вентилатора Међутим, сам вентилатор може бити значајан извор буке
нарочито при слетању и кретању авиона по писти.

Слика 4. Авион као значајан извор буке у околини аеродрома

13
 2.5. Индустријска бука

Машине и машинска опрема која се користи у индустрији спадају у групи

стационалних извора буке који генеришу буку на радном месту али, такође, могу
генерисати значајне нивое буке и у окружењу фабричке хале, на отвореном простору.
Генерисана бука је углавном зависна од снаге машине. Машинска опрема укључује
машине које се користе у индустријске сврхе као што су: мотори, компресори, котлови,
пумпе, трансформатори, генератори, куле за хлађење и вентилациона опрема. Главни
механизми генерисања буке могу се поделити у три групе: механички (зупчати пренос,
лежајеви, каишни пренос, вентилатори и друге ротационе компоненте), аеродинамички
(проток флуида – ваздуха или неке течнпости) и магнетни (магнетострикција и
периодичне силе између статора и ротора). Механизми генерисања буке механичке
природе могу се углавном веома успешно елиминисати перманентним праћењем стања
машинске опреме и редовним одржавањем на бази стања. Принцип одржавања на бази
стања омогућава правовремено решавање проблема као што су: нестабилност система,
неправилно подмазивање, кварови код лежајева, неравне површине, прљавштина и
слично. Неправилно одржавање може довести до повећања нивоа буке и до 20dB(A).
Као дијагностичко средство у оцени стања машинских система могу се веома успешно
користити бука и вибрације. И уз правилно одржавање, машинска опрема генерише
веома високе нивое буке, углавном тоналног карактера, са компонентама у
средњефреквенцијском и високофреквенцијском опсегу које су пропорционалне
ротационој брзини машинских компонената. Тоталне компоненте су углавном
последица трења, вибрација машинских компонената и генерисања аеродинамичког
протока. Није редак случај да се у индустријским халама сретну велике машине које
иако су правилно одржаване, генеришу нивое буке веће од 100dB(A) на растојању 3m
од извора. Магнетни извори буке постоје код електричних мотора, генератора,
трансформатора и светлосних уређаја, Код електричних мотора, магнетне силе се
јављају због механичких и електромагнетских особина ротора. Код генератора, јаке
магнетне силе могу деформисати шатор изазивајући вибрације и генерисање буке.

14
 2.6. Бука грађевинских машина

Коришћење грађевинских машина за градњу комерцијалних или стамбених објеката,

или за различите врсте ископавања у градским срединама, може изазвати значајну
емисију буке. Грађевинске машине спадају у групу привремених или повремених
извора буке чије је коришћење временски ограничено. Ограничено трајање буке који
ови извори генеришу морају се узети у обзир при оцењивању утицаја буке на животну
средину. Грађевинске машине као извори буке могу се поделити у две групе: покретни
извори (камиони, багери, ровокопачи, утоваривачи и слично) и стационарни извори
(компресори, маљ набијач, пнеуматски чекић за разбијање и сечење бетона и слична
електрична опрема). Грађевинске машине су веома бучне, обично без икаквих система
за редукцију буке и често се веома лоше одржавају. Операције се углавном обављју не
водећи рачуна о последицама које оне иазивају на животну средину. Максимални
нивои буке за неке врсте грађевинских машина на одређеном растојању од извора
приказани у табели.

Табела 3.Ниво буке грађевинских машина

Извор буке Максимум ниво буке [dB(A)]

Бушење земље бургијама 94
Ровокопач 87-99
Ровокопач, лер гас 74
Миксер за бетон 77-85
Моторна тестера 89-95
Кружна тестера за бетон 91
Компресор 91
Утоваривач 79-93
Ударни чекић са покретном руком 100
Разбијач бетона 86
Парни ваљак 87
Машина за асфалтирање 84

15
Бука коју производе грађевинске машине може бити континуалног и импулсног типа.
Извори континуалне буке укључују опрему на моторни погон намењену за различите
врсте ископавања, опрему за манипулацију материјалом и стационарну опрему. Бука
издувних система код ове врсте опреме је доминантан извор буке, али се не може
занемарити ни бука која потиче од усисних система, вентилатора за хлађење и
преносних система. Извори импулсне или ударне буке укључују опрему типа маља
набијача, чекића за бушење и разбијање бетона и различитих врста електричних
уређаја за на пример укуцавање ексера, притезање ударом и сличпно.

Да би се бука смањила, ако то услови терена дозвољавају, могу се користити различите

врсте хидрауличких бургија или вибрационих набијача. Код поменуте опреме, главни
извори буке су издувни системи и удар алата по материјалу који се обрађује.

Слика 5. Грађевинске машине повремено значајно подижу ниво буке

16
 2.7. Машина и возила за комунално одржавање

Пружање комуналних услуга (изношење смећа или прање улица) може изазвати
значајно ометање нормалних активности човека, поготово у ноћном периоду када
ремете одмор и сан. Ови извори буке такође спадају у групу повремених и
привремених извора буке. Генеришу нивое буке који се на пример за камион за
изношење смећа крећу у опсегу 77-85dB(A), а за перач улица око 74dB(A).

2.8. Рекреативне активности

Одвијање активности у слободном времену, намењених забави групе људи или

појединаца (трке мотора, вожња картинга, дечијих мотора и аутомобила, моторног
чамца возила за кретање по снегу) може значајно допринети повећању нивоа буке у
претходно мирним зонама. Значајан део генерисању буке могу дати и спортска и
музичка дешавања, концерти на отвореном, ватромет и различите фестивалске
активности. Поред извора буке који се користе при одвијању наведених активности,
значајну буку генеришу и људи који присуствују одређеним догађајима. Бука коју они
генеришу обично је најзначајнија у опсегу 500-2000Hz.

Табела 4. Ниво буке који генерише присуство људи

Ниво буке dB(A)

Средња Максимална
Догађај Број људи Трајање
еквивалентна вредност
вредност
Дечија игралишта 100-500 68-77 101 10-30min
Кошаркашка 12600 89 107 2.5h
утакмица
Хокејашка утакмица 17400 90 113 3h
Рвање 7000 89 111 2,5h
Фудбалска утакмица 65000 88 111 3h
Рок концерт 19000 музика 109 3h
доминантна

17
 3. МЕРЕЊЕ БУКЕ

За мерење буке поред наших стандарда користе се и стандарди ISO, и друге

међународне и националне норме и препоруке (IEC, DIN, VID, VDE и др).

3.1. Мерни ланац

Мерни инструменти у суштини могу бити различити, и сваки од њих има неке основне
карике, као што су:

 Претварач – претвара звучне осцилације у електрични сигнал,

 Претпојачавач – појачава електрични сигнал на излазу претварача,
 Тежинске криве – пондеришу сигнал у фреквенцијском домену,
 Филтри – анализа сигнала у фреквенцијском домену,
 Детектор – Одређивање енергетски средње вредности сигнала.

Слика 6. Основне карике мерног ланца

18
 3.2. Кондезаторски микрофони

Кондезаторски микрофон представља један плочасти кондензатор на чије плоче је

прикључен електрични напон. Једна плоча кондензатора представља мембрану
микрофона која вибрира под дејством силе променљивог звучног притиска F = p * Ѕ (Ѕ
- површина мембране). Вибрације мембране доводе до промене капацитивности
кондензатора, услед чега се мења количина електрицитетана његовим плочама.
Електрична струја која се јавља као последица пуњења и пражњења кондензатора,
ствара на отпорнику одговарајући пад напона који је верна слика временске функције
звучног притиска. Пад капона на отпорнику доводи се даље у предпојачавач у коме се
напон појачава до потребне вредности. Из електронског предпојачавача електрички
сигнал, као верна слика временске функције звучног притиска, води се у
стандардизовани филтар у коме се врше разни облици анализе нивоа и фреквенције.
После обраде фреквекције и нивоа, сигнал се доводи у електронски појачавач. Из
појачавача неизменичан сигнал, довољно појачан детектује се и тако детектован, води
у индикатор који показује одговарајући ниво величине која се мери. Стандардним
сонометром мери се ниво звучног притиска, дакле, ниво звука v децибелима.

Слика 7. Принцип рада кондезаторског микрофона

19
 3.3. Прецизни анализатор буке – Фонометар

За мерење нивоа буке користи се инструмент који најчешће зовемо фонометар.

Главни произвођач фонометра у Европи је Данска фирма Bruel and Kjaer, а израђују га
и друге фирме. Стандрадни фонометар се састоји од микрофона, нискофреквентног
појачивача, атенутора, детектора и инструмената – индикатора баждареног у dB.
Редовно се уграђују филтри помоћу којих се остварују корекције у складу са
тежинским кривама, тако да се ниво буке може мерити директно у dB.

Слика 8. Фонометар

Фонометри су конструисани тако да се мерења буке могу изводити на било ком

одабраном месту, захваљујући батеријском напајању инструмената. Бука се може
помоћу фонометра снимити на магнетну траку, што је у неким случајевима погодно и
потребно. Динамичи опсег фонометра је веома велик и обухвата опсег од 26dB до
140dB, чиме је обезбеђено праћење нивоа буке у најширим границама.

20
 3.4. Филтри и анализатори

Филтри који се налазе уз фонометар, за анализу буке на месту мерења или у

лабараторији, израђују се као октавни и трећинско – октавни. Ови преносни, пасивни
филтри су веома погодни јер нису великих димензија и могу добро да послуже за
добијање амплитудног спектра буке, практично одмах када се бука мери. Више фирми
производе филтре за лабараторијску анализу спектра буке, и то: октавне, полуоктавне,
трећинско-октавне и ускопојасне. Најпогоднији су комплети филтара, код којих се
промене опсега обављају аутоматски у одређеном ритму, тако да се спектар буке
добија лако и брзо. Посебну врсту филтера чине такозвани анализатори буке, који се
нарочито последњих година брзо развијају и усавршавају. Ови анализатори дају
тренутно податке о спектру буке и то за проширени опсег фреквенција од 2Hz до
160Hz који се може на монитору директно посматрати и фотографисати.

3.5. Регистратори нивоа

За графичку презентацију нивоа буке, амплитудног спектра или неке друге физичке
величине везане за буку израђују се регистратори које често називамо и писачима. То
су доста сложени уређаји, који се састоје од прецизних механичких и електронских
делова тако конструисаних и повезаних да резултат писања буде што вернија слика
физичких параметара посматране појаве. Регистатори се прикључују на уређаје који
обављају неку функцију (фонометар, анализатор, магнетофон) и представљају завшни
апарат у низу инструмената повезаних за испитивање буке. Запис на регистратору је
коначан резултат неког мерења или анализе и служи као трајна документација.

3.6. Инструменти за статистичку обраду података

Конструисано је више инструмената за статистичку обраду података добијених

мерењем. Навешћемо овде само два која је контруисала Данска фирма Bruel and Kjaer,
али постоје одговарајући инструмент и других фирми, као што су неке америчке
фабрике мерних инструмената.

Релативно једноставан инструмент за статистичку обраду је анализатор статистичке

расподеле, који класифицира нивое буке у 12 интервала од по 5dB и даје на бројачима
дигиталну презентацију расподеле. Може се користити непосредно на терену
( прикључује се на фонометар ) или у лабараторији, када се на њега доводи бука

21
снимљена на магнетофонску траку. Овај инструмент се доста користи за посредно
одређивање еквивалетног нивоа буке, пошто је релативно јефтин и веома погодан за
руковање.

Знатно сложенији и савршенији инструмент је статистички анализатор нивоа буке.

Динамички опсег му је од 26 до 140dB, а може да прими и 60 000 узорака нивоа за
анализу. Има сопствену меморију, располаже дигиталним конвектором на излазу, тако
да се може директно прикључити на рачунску машину и једном речју пружа
изванредне могућности за анализу буке и обраду података.

3.7. Дозиметри буке

Од како постоје прописани дозвољени нивои буке којима човек сме бити изложен
током радног времена, конструишу се дозиметри буке. Многи страни прописи, па и
наш Правилник о општим мерама и нормативама заштите на раду од буке у радним
просторијама, прописују да се буци од 90dB сме бити изложен 8h, док се буци од
115dB човек сме током дана излагати једну половину часа. На тој основи су
конструисани дозиметри буке и они показују да ли је радник током рада примио већу
дозу буке од дозвољене, или је она остала у прописаним границама. Батериски
дозиметар погодан је за стављање у џеп и несметано кретање током рада.

3.8. Мерење комуналне буке

Мерење буке возила при кретању вршено је на равном терену и то на подлози која не
утиче на висину буке. Фонометар треба поставити на удаљености од 7,5 метара од осе
по којој се креће возило. Микрофон се при мерењу налази на висини од 1,2 метара.
Возило треба да се креће брзином која одговара ¾ од броја обртаја мотора при којој се
постиже максимална снага, или брзином од 50km/h.

22
ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ДЕО

23
 4. МЕРЕЊЕ БУКЕ У АЛЕКСАНДРОВЦУ

Бука у животкој средини подразумева активност која се односи на редуковање

акустичког оптереhења, и тако се ублажавају последице. Како би се смањила бука у
животној средини, мора се константно пратити ниво буке. На радним местима разних
профила, почевши од индустрије и cao6pahaja, па до школа у болница, бука се јавља
као значајан штетни фактор. Према врстама делатности веома је различит утицај буке
одређене јачине на радни учинак, као и на здравље радника. Код физичког рада без
ментanног напрезања, дозвољава се горња граница јачине буке при којој неhе
каступити трајна оштеhења организма.

Кад је радник изложен најјачој дозвољеној буци сигурно је да he доhи до пролазних

промена, као што су:

- смањена осетљивост органа слуха,

- мање нервне сметње и
- нешто убрзан пулс и повеhак крвни притисак, али све се то смастра безопасним.

У колико после рада уследи период одмора како би се организам вратио у стање пре
излагања буци. Проблем настаје онда када после поновљеких дејстава буке радник
нема услова за добар и редован одмор.

4.1. Мерни локалитети

Избор мерних локалитета приказан је на примеру града Александровца. Улица испред

поште мерење је вршено сва 4 дана, Улица Јаше Петровић бр.12, испред радионице
која се бави услугом оштрењем предмета (нож, секира...), Зграда у улици 29.новембар,
Раскрсница Александровац-Крушевац, Испред фабрике производње вина, дечијег
игралишта, у Индустријској улици по 1 дан.

24
Датум мерења: 15-18.08.2020.

1. Александровац улица испред општине

Слика 9. Улица испред поште у Александровцу

Табела 5. Резултати мерења буке

Мерно место 1 2 3 дозвољеии 4 дозвољени

мерење мерење мерење ниво буке мерење ниво буке
( дан) (дан) (вече) ( дан-вече ) (ноћ) ( ноћ )

Александровац
(Улица испред 60,3dB 64,7dB 57,9dB 65dB 50,7dB 55dB
општине)

25
Табела 6. Резултати мерења буке

Мерно место 1 2 3 дозвољеии 4 дозвољени

мерење мерење мерење ниво буке мерење ниво буке
( дан) (дан) (вече) ( дан-вече ) (ноћ) ( ноћ )

Александровац
(Улица испред 61,3dB 64,6dB 56,7dB 65dB 51,7Db 55dB
општине)

Табела 7. Резултати мерења буке

Мерно место 1 2 3 дозвољеии 4 дозвољени

мерење мерење мерење ниво буке мерење ниво буке
( дан) (дан) (вече) ( дан-вече ) (ноћ) ( ноћ )

Александровац
(Улица испред 61,3dB 64,5dB 58,1dB 65dB 50,1dB 55dB
општине)

Табела 8. Резултати мерења буке

Мерно место 1 2 3 дозвољеии 4 дозвољени

мерење мерење мерење ниво буке мерење ниво буке
( дан) (дан) (вече) ( дан-вече ) (ноћ) ( ноћ )

Александровац
(Улица испред 62,3dB 65,0dB 58,9dB 65dB 50,7dB 55dB
општине)

2. Александровац, Улица Јаше Петровић бр.12, испред радионице која се бави услугом
оштрењем предмета (нож, секира...).

26
 Слика 10. Улица Јаше Петровића у Александровцу

Табела 9. Резултати мерења буке

Мерно место 1 2 3 дозвољеии 4 дозвољени

мерење мерење мерење ниво буке мерење ниво буке
( дан) (дан) (вече) ( дан-вече ) (ноћ) ( ноћ )

Александрова
ц 57,3dB 59,3dB 52,1dB 75dB 50,3dB 50dB
(Улица Јаше
Петровића бр.
12)

3. Александровац, мерење унутар зграде.

27
 Слика 11. Унутрашњост зграде у Александровацу

Табела 10. Резултати мерења буке

Мерно место 1 2 3 дозвољеии 4 дозвољени

мерење мерење мерење ниво буке мерење ниво буке
( дан) (дан) (вече) ( дан-вече ) (ноћ) ( ноћ )

Александрова
ц 55,3dB 54,1dB 40,7dB 70dB 40,3dB 45dB
(Унутрашњост
зграде)

4. Александровац, зграда у улици 29.новембар.

28
 Слика 12. Зграда у улици 29 новембра у Александровцу

Табела 11. Резултати мерења буке

Мерно место 1 2 3 дозвољеии 4 дозвољени

мерење мерење мерење ниво буке мерење ниво буке
( дан) (дан) (вече) ( дан-вече ) (ноћ) ( ноћ )

Александрова
ц 64,0dB 66,3dB 60,3dB 70dB 50,2dB 50dB
(Зграда у
улици 29.
Новембар)

29
5. Раскрсница Александровац-Крушевац-Брус.

Слика 13. Раскрсница Александровац – Крушевац - Брус

Табела 12. Резултати мерења буке

Мерно место 1 2 3 дозвољеии 4 дозвољени

мерење мерење мерење ниво буке мерење ниво буке
( дан) (дан) (вече) ( дан-вече ) (ноћ) ( ноћ )

Раскрсница
Александрова 63,2dB 64,8dB 55,7Db 75dB 50,2dB 55dB
Крушевац
Брус

30
6. Фабрика производње вина.

Слика 14. Фабрика производње вина

Табела 13. Резултати мерења буке

Мерно место 1 2 3 дозвољеии 4 дозвољени

мерење мерење мерење ниво буке мерење ниво буке
( дан) (дан) (вече) ( дан-вече ) (ноћ) ( ноћ )

Александрова
ц 62,4dB 64,6dB 62,7dB 75dB 54,5dB 50dB
(Фабрика
Производње
Вина)

31
7. Мерење буке у близини дечијег игралишта, Александровац

Слика 15. Улица у близини дешијег игралишта у Александровцу

Табела 14. Резултати мерења буке

Мерно место 1 2 3 дозвољеии 4 дозвољени

мерење мерење мерење ниво буке мерење ниво буке
( дан) (дан) (вече) ( дан-вече ) (ноћ) ( ноћ )

Александрова
ц 64,2dB 63,3dB 60,8dB 60dB 52,5dB 45dB
Улица код
дечијег
игралишта

32
8. Мерење буке у Индустријској улици Александровац

Слика 16. Индустријска улица у Александровцу

Табела 15. Резултати мерења буке

Мерно место 1 2 3 дозвољени 4 дозвољени

мерење мерење мерење ниво буке мерење ниво буке
( дан) (дан) (вече) ( дан-вече ) (ноћ) ( ноћ )

Александрова
ц 62,0dB 60,3dB 55,7dB 65dB 45,8dB 50dB
Улица код
дечијег
игралишта

33
 5. ДИСКУСИЈА РЕЗУЛТАТА

Мерење буке вршено је на територији града Александровца помоћу уређаја за мерење

буке који се зове фонометар. Мерење буке је вршено од 15. до 18. августа 2020.
Године у улици испред општине. Мерење буке је вршено на терену на одређеном
мерном месту а добијени резултат је упоређиван са дозвољеним нивоима буке.

Максимални дозвољени еквивалентни ниво буке измерен у dB у централној зони града

( пословна зона, зона трговине) износи за дневне и вечерње временске интервале 65dB,
а за ноћне временске интервале 55dB.У мерним интервалима временске прилике нису
могле да угрозе вредности мерења: ведро свим данима без падавина и јаког ветра.

Првог дана мерења, ниво буке је износио у дневном временском интервалу: 10:30h-
60,3dB и у 13h- 64,7dB, у вечерњем временском интервалу: 19h-57,9dB, а у ноћном
временском интервалу: 22:30h-50,7dB. Другог дана мерења, ниво буке је износио у
дневном временском интервалу: 9h-61,3dB и у 13h-64,6dB, у вечерњем интервалу: 21h-
56,7dB, а у ноћном временском интервалу: 00h- 51,7dB. Трећег дана мерења, ниво буке
је износио у дневном временском интервалу: 11h–61,3dB и у 14h-64,5dB, у вечерњем
интервалу:16h-58,1dB, а у ноћном временском интервалу:23h-50,1dB. Четвртог дана
мерења, ниво буке је износио у дневном временском интервалу:8h-62,3dB и у 12h-
65,0dB, у вечерњем интервалу: 20h-58,7dB, а у ноћном временском интервалу: 22h-
50,7dB.

За простор градског центра који се налази дуж градских саобраћајница са зоном

становања, измерене вредности спољашње буке износиле су за дан до 64,7dB, а за ноћ
50,7dB. Прекорачења новоа буке није било ни у једном дану током мерења. Током
мерења установљено је да бука највећим делом потиче од саобраћаја.

34
 6. ЗАКЉУЧАК

У данашњем друштву све се више води рачуна о заштити од буке. Бука је озбиљно
питање и један од најчешћих еколошких проблема. Она је такође и водеhи фактор
ометања у домовима и предузећима. На одређеним радним местима и током појединих
активности у слободно време, као што су одлазак у дискотеку или слушање вокмена,
претерана бука може значајно оштетити слух и угрозити здравље човека. Милиони
грађана који су свакодневно изложени рaзличитим нивоима буке, ризикују да оштете
своје здравље, јер превелика бука код човека може да изазове узнемиреност, стрес,
повишен крвни притисак и слично. Превенција и информисаност о ризику буке за
људско здравље су од све веће важности. Већина земаља, посебно у Европи, свесна је
овог проблема, те су стога увеле мере против буке. Одређени су стандарди за заштиту
стамбених простора од такозване буке која се ваздушно преноси и прометне буке која
долази споља. Њихов циљ је смањити пренос и утицај буке из једног стана у други.
Такође доношењем прописа за зидове који деле станове доводе до побољшања
акустичних удобности у зградама са више станова.

Заштита и животне средине, као и стратегијско унапређење за здраву животну средину,

подразумева спровођење животних активности за стварање локалне стратегије за
заштиту и унапређење животне средине. Локална стратегија исказана преко локалног
еколошког акционог плана треба да укаже на све аспекте животне средине који
нарушавају здраву животну средину као и на неопходне кораке које треба предузети за
елиминисање негативних ефеката савременог развоја цивилизације на животну
средину. Национално позитивно законодавство технички приписи и стандарди својом
актуелношћу обезбеђују све предуслове да проблем буке у животној средини буде
третиран на нивоу високо развијеног друштва.

Мапирање буке је суштински део континуираног праћења стања и ефективног

управљања буком у животној средини. Циљ акустичних мапа је да сликовито прикажу
стање буке властима и грађанима тако да могу заједно да утичу на смањење броја људи
који су изложени прекомерној буци. Ипак сами стандарди не пружају ниво акустичке
удобности која се може постићи текничким решењима. Они такође не узимају у обзир
чињеницу да људи имају различите нивое осетљивоти према буци.

Што се тиче мерења нивоа буке у овом раду, у периоду мерења измерени нивои
комуналне буке у граду Александровцу имали су дозвољене границе буке како у
дневним, вечерњим тако и у ноћним часовима. Бука у комуналној средини на
посматраном месту највише потиче од саобраћаја (аутобуса градског превоза, лака
возила, аутомобила, мотора), али су присутне и трговинске радње, стамбени објекти.

35
Измереним вредностима је утврђено да ниво буке у Александровцу не утиче лоше на
опште здравље људи и њихов одмор.

Комуналне службе, саобраћај и концетрација индустрије, иако олакшавају начин

живота и подижу општи стандард људи, доносе и специфичне проблеме. Становници
великих градова изложени су многим и разноврсним непријатним агенсима, међу
којима је бука онај штетни чинилац на чије се дејство све чешће са разлогом указује.
Веома интензивно се проучава бука и њено штетно дејство на човека, тако да су се
последњих година показали резултати оваквих истраживања. У последњој деценији
борба против буке, у већини земаља, постала је један од најважнијих проблема у
стратегији заштите људи од штетног деловања физичких, хемијских и других
штетности, као продуката савременог света. Индустријска револуција донела је велики
развој механизације, услед чега је, као нежељени споредни продукт, настао стални
пораст буке. Бензински и електрични мотори, мотори, транспорт, комунални уређаји и
други су учинили ту буку већом.

36
 7. ЛИТЕРАТУРА

1. Величковић Д., Бука и вибрације, Ниш 1975

2. др Марјана Гаврлиловић, др Драган Николић, Рајковић Катарина: Практикум

заштите животне средине, Виша Технолошко- техничка школа, Крушевац, 2003.

3. Драган Николић: Заштита животне средине, Универзитет у Приштини, рударско

метеоролошки Факултет Косовка Митровица, 2001.

4. Момир Прашчевић, Драган Цветковић: Бука у животној средини, Унивезитет у

Нишу Факултет заштите на раду 2005.

5. Паркин П., Хамфриз Х. (1969), Акустика, бука и зграде, Београд (1969)

6. Миодраг Симоновић, Душан Калић, Петар Правица: Бука штетна дејства мерење и
заштита, институт за документацију заштите на раду, Ниш 1982.

37
38