Дипломски рад

Превенција штетних ефеката буке

Садржај:

Увод.................................................................................................................................................4
1. Бука..........................................................................................................................................5

1.1. Дефиниција и опште карактеристике буке...................................................................5

1.2. Извори буке.....................................................................................................................6

1.3. Подела буке. Типови буке..............................................................................................6

1.3.1. Подела буке на основу нивоа интензитета и утицаја на човеков организам.....6

1.3.2. Подела буке на основу променљивости њеног нивоа..........................................7

1.3.3. Подела буке на основу фреквенцијског спектра..................................................9

1.3.4. Подела буке на основу учешћа извора буке........................................................10

2. Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини.............................................11

2.1. Уопштено о правилнику о дозвољеном нивоу буке у животној средини...............11

2.2. Чланови правилника.....................................................................................................11

2.3. Начин мерења буке према правилнику.......................................................................14

2.3.1. Одређивање интервала мерења............................................................................14

2.3.2. Брзина узимања узорка и ширина класе..............................................................14

2.3.3. Избор мерног места...............................................................................................15

2.3.4. Извештај о мерењу буке........................................................................................16

3. Деловање буке на човека....................................................................................................16

3.1. Уопштено о деловању буке на човека.........................................................................16

3.2. Аудитивно дејство буке на човека..............................................................................17

3.2.1. Акутне акустичне трауме......................................................................................18

3.2.2. Хроничне акустичне трауме – професионална глувоћа и наглувост...............19

4. Мере превенције буке..........................................................................................................23

4.1. Уопштено о мерама превенције буке..........................................................................23

4.2. Мере превенције на извору буке.................................................................................24

4.3. Мере превенције на путањи кретања буке.................................................................24

4.4. Мере превенције на месту пријема буке – лична заштитна средства......................25

4.5. Медицинске мере заштите...........................................................................................27

Сажетак.........................................................................................................................................28

Summary........................................................................................................................................29

Литература....................................................................................................................................30
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

Увод

Бука је, према најчешће коришћеној дефиницији, сваки нежељени и непријатни

звук. Бука поред тога што има исте физичке карактеристике као и звук, разликује се од

звуке по томе што изазива различите психофизиолошке сензације (смета, узнемирава,

угрожава) и штетно делује на здравље човека. Са обзиром на то да је човек током свог

научног усавршавања увидео да бука може довести до различитих психофизичких сметњи

он је почео утврђивати, а затим и примењивати различите методе превенције штетних

ефеката буке.

Наиме, различите особе имају различити став према жељеном и нежељеном звуку.

Из тога произилази да неки звук може бити бука за неку особу, а веома пријатан догађај за

друге. Са обзиром на то може се рећи да је бука само субјективна категорија, док је звук

физичка категорија. Основна претпоставка да се звук третира као бука је да постоји

субјекат ( човек или животиња ) који опажа звук и коме тај звук смета.

Дакле, бука је субјективан осећај и није је могуће мерити. Она је одређена

физичким особинама звука и физиолошким својствима уха и људског организма.Урбана

средина је последњих деценија оптерећена буком, која се повећава неколико децибела

годишње. Градску буку сачињава хаотични збир звукова који потичу од различитих и

многобројних извора, а који се међусобно разликују по висини, интензитету и трајању. Из

тог разлога превенција штетних ефеката буке врши се најчешће у урбаним срединама, али

нису ретки случајеви када је потребно превенирати ове штетне ефекте и на многобројним

радним местима.

4
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

1. Бука

1.1. Дефиниција и опште

карактеристике буке

Под буком се подразумева сваки непријатан и

непожељан звук, који се својом јачином издваја од

осталих.Звук настаје осцилаторним кретањем

честица чврстих, течних или гасовитих тела које

имају особину еластичности. Дакле. бука

представља сваки звук који код човека изазива субјективни осећај непријатности.

Слика 1. – Илустрација буке

Са друге стране, бука се може дефинисати и као појава неугодних и непожељних

акустичких осећаја. У пракси, бука је звук различите јачине, зависно од услова или

околности у којима се јавља и делује.Основне физичке карактеристике звука јесу

фреквенца која се изражава у херцима ( Хз) и интензитет. Човеково ухо је осетљиво на

звучне таласе чија је фреквенција између 16 и 20 000 Хз. Интензитет буке зависи од

амплитуда звучних осцилација, док ширење буке у простору зависи од интензитета и

фреквенције звука, влажности ваздуха, удаљености извора буке од човека, рефлексија.

Чињеница је да бука представља пратећу појаву савременог начина

живота,нарочито у условима градске и индустријске средине,али све више и у условима

5
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

сеоске средине. Бука оштећује здравље човека изазивајући умор, смањује радну

способност, концентрацију, одмор, сан и делује директно и индиректно на човека.

1.2. Извори буке

Постоје три главна извора буке: саобраћај, животна делатност становника и

индустрија. Најбитније карактеристике наведених извора буке су следеће:

1) најважнији извори буке у градовима је саобраћај са учешћем од 80 %,

2) буку која је у вези са делатнишћу становника чине: гласан говор на улицама и у

становима, рад машина у домаћинству, радио и ТВ апарати, игра деце,

3) извори буке у индустрији су разне машине, пресе, парни чекићи.

1.3. Подела буке. Типови буке

Приликом дефинисања буке могло се видети да она има неколико дефиниција које

је описују. Исто тако постоји и неколико типова буке. Сама подела буке заснована је на

њеним карактеристикама и то: интензитету, променљивости нивоа буке, утицају на

човеков организам, фрекевенцијском спектру и учешћу извора буке.

1.3.1. Подела буке на основу нивоа интензитета и утицаја на човеков

организам

На основу нивоа интензитета бука се може карактеристично поделити на

четири нивоа. Сваки ниво има своје одлике и начине на које делује на човеков организам.

Поменути нивои буке су следећи:

6
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

1) Бука првог степена јачине је од 30-65 децибела. Овакав тип буке се добро подноси

и не изазива оштећење слуха.Само код јако осетљивих особа може даизазове лакшу

узнемиреност, главобољу,раздражљивост и немиран сан.

2) Бука другог степена јачине је од 65-90 децибела. Бука другог степена

карактеристична је по томе што се при њој већ уочавају и неуровегетативнесметње

са ефектима како на слуху тако и нацелом телу. Доказано је да вишегодишње

излагање овој буци изазива трајнооштећење слуха лаког степена на високетонове.

3) Бука трећег степена јачине је од 90-110 децибела.Овакав тип буке је

карактеристичан по томе што код већине људи изазива тешкенеуровегетативне

сметње и прогресивни трајнигубитак слуха у релативно кратком времену.Ову буку

обично прате и вибрације. Због свега овога опасно је да се људи излажу оваквом

типу буке, те је препоручљиво његово максимално избегавање.

4) Бука четвртог степена јачине је од 110-130 децибела. Доказано је да буку ове

јачине човек не може дуго да издржи јеризазива брзе неуроциркулаторне сметње и

наглигубитак слуха уз несносно зујање и другепоремећаје. Такође је доказано да

ако бука пређе 130 децибела оштећењасу практично моментална.

1.3.2. Подела буке на основу променљивости њеног нивоа

Бука се према променљивости свог нивоа може поделити на четири основна типа

и то:

1) Бука непромењивог нивоа – континуирана бука,

2) Бука промењивог нивоа,

3) Испрекидана бука,

7
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

4) Импулсна бука.

Уједначена непроменљива-континуирана бука- Бука са релативно константном

променом нивоа (до 5 dB) у оквиру периода посматрања. Један од најбољих примера за

непроменљиву (уједначену) буку је косилица за кошење траве. На слици 2. приказан је

сигнал непромјенљиве буке у временском домену.

Слика 2. –Сигнал уједначене буке на примеру косилице за траву

Променљива бука - бука са променљивим нивоом (више од 5 dB) у току периода

посматрања. Дефинишу се следећи типови променљиве буке:

1. континуално променљива бука (слика 3.) - бука чији се ниво непрекидно мења у

значајној мери у току периода посматрања;

Слика 3. – Приказ сигнала променљивог нивоа буке (нпр. ниво буке код саобраћаја)

2. испрекидана бука (слика 4.) – бука извора који ради у правилним или неправилним

циклусима, где ниво буке веома брзо расте и опада неколико пута у току периода

8
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

посматрања; трајање уједначене вредности буке у сваком циклусу, која се

разликује од резидуалне буке, износи више од 5 s.

Слика 4. – Приказ сигнала испрекидане буке (нпр. рад векер сата)

Импулсна бука - бука удара или експлозија, односно бука која се састоји од низа

импулса звучне енергије, при чему сваки импулс траје мање од 1 s. Овде разликујемо

изоловани импулс звучне енергије - један импулс звучне енергије или серија импулса, са

интервалима између појединачних импулса дужим од 0.2 s и квазиимпулсну буку- серија

импулса буке сличне амплитуде, са интервалима између појединачних импулса краћим од

0.2 s.

1.3.3. Подела буке на основу фреквенцијског спектра

Расподела звучне енергије у зависноси од фреквенције (фреквенцијски спектар)

одређује се фреквенцијском анализом нивоа буке применом октавних или терцних

филтера. Фреквенцијска анализа омогућава одређивање карактера буке и евентуалне

корекције, као и утврђивање оних фреквенцијских подручја о којима треба водити рачуна

при примени мера за смањење буке. На основу ове поделе разликују се:

9
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

1) Широкопојасна бука - бука са приближно равномерном расподелом енергије звука

у ширем фреквенцијском опсегу (више суседних октава). Спектар је углавном без

неравнина и континуиран. Пример широкопојасне буке без истакнутих тонова:

саобраћајна бука.

2) Ускопојасна бука - бука чија је звучна енергија садржана у ужем фреквенцијском

опсегу (једна октава или мањи број терци). Примери ускопојасне буке без

истакнутих тонова су: бука удаљене грмљавине (ниска фреквенција), бука

испуштања ваздуха из аутомобилске гуме (висока фреквенција).

3) Тонална бука (бука која садржи истакнути тон) - бука која садржи већи део

енергије звука на дискретним фреквенцијама. Примери тоналне буке су: бука

вентилатора, компресора, сирена аутомобила или воза.

4) Бука са нискофреквенцијским садржајем – бука која има значајну акустичку

енергију у фреквенцијском опсегу од 8 до 100 Hz. Ова врста буке се тешко

пригушује и може се простирати у свим правцима па се може чути и на

растојањима од неколико километара. Примери буке са нискофреквенцијским

садржајем су: бука великих дизел машина код возова, бродова и електрана, бука

хеликоптера, бука подземне железнице, бука пнеуматске грађевинске опреме, бука

која настаје услед вибрирања моста и сл.

1.3.4. Подела буке на основуучешћа извора буке

Разликовање буке према учешћу извора буке:

Укупна бука- бука која обухвата све утицаје различитих блиских и далеких извора

на датој локацији у посматраном времену;

10
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

Специфична бука - компонента укупног звука која се може посебно

идентификовати и која је повезана са одређеним извором или групом извора;

Резидуална (основна) бука- укупан звук који остаје на датом месту у датој

ситуацији када се не узимају у обзир разматрани извори специфичне буке;

Почетна (првобитна) бука – бука на некој локацији која је постојала пре неке

промене, нпр. изградња нове фабрике, саобраћајнице, баријере.

2. Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини

2.1. Уопштено о правилнику о дозвољеном нивоу буке у животној

средини

Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини доноси се у оквиру једне

државе и део је закона који се мора поштовати. Њиме се прописују одредбе везане за буку

и правила која се морају поштовати, у супротном државни органи имају праву да казне

особе које крше закон. Поменути правилник наше државе је објављен у "Службеном

гласнику РС", бр. 54/92 од 8.8.1992. године и на снази је и данас.

2.2. Чланови правилника

Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини Републике Србије

сачињен је од осам чланова у којима су наведене све битне одредбе закона.

11
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

Члан 1. - Овим правилником прописују се дозвољени ниво буке у средини у којој

човек борави, методе мерења буке, ближи услови које морају да испуне стручне

организације за мерење буке и садржај исправе за изворе буке који се стављају у промет.

Члан 2.- Највиши дозвољени ниво буке у средини у којој човек борави (у даљем

тексту: дозвољени ниво буке) изражен А - пондерисаним нивоом у dB (А), износи:

12
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

Члан 3. - У зонама где је бука испод дозвољеног нивоа, нови извори буке не смеју

повисити постојећи ниво буке за више од 5 dB (А) у односу на затечено стање. Сваки

следећи извор буке из става 1. овог члана може повисити ниво буке преко дозвољеног

нивоа прописаног у члану 2. овог правилника.

13
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

Члан 4.- Мерење буке обавља се по југословенским стандардима и по методи која

је одштампана уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 5.- Стручна организација може се бавити мерењем буке ако има у радном

односу најмање једног радника високе стручне спреме и са радним искуством од најмање

3 године на одговарајућим пословима и ако има: 1) за мерење буке А-пондерисаног нивоа

- прецизни фонометар са 1/3-октавним филтрима чије карактеристике морају одговарати

условима из стандарда JUS N.R6.032 и из IEC 651, тип 1, односно за интеграционе IEC

804, Међународне електротехничке комисије. 2) за мерење еквивалентног нивоа буке или

нивоа изложености буци - аутоматски инструмент којим се непосредно добија

еквивалентни ниво, односно ниво изложености буци, или одговарајуће инструменте

(фонометар, магнетофон, писач и сл.), с тим што у оба случаја укупне релевантне

карактеристике мерних инструмената морају одговарати стандарду JUS N.R6.032.

Члан 7.- Исправа за извор буке која се ставља у промет, садржи податак о нивоу

звучне снаге у dB (А) коју извори буке стварају при прописаним условима коришћења и

одржавања. Ако ниво звучне снаге извора прелази вредност од 75 dB (А) у односу на 1

пиковт (re 1 pW), тада исправа мора садржати спектар нивоа звучне снаге у децибелима

(dB) по октавама или по ужим појасевима чији је ниво прерачунат у октавни ниво, са

центрима од 63 до 8000 херца (Hz).

Члан 8.- Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у

"Службеном гласнику Републике Србије". Број 110-00-00012/92-01 У Београду, 10. јула

1992. Године.

14
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

2.3. Начин мерења буке према правилнику

Меродавни ниво буке одређује се на основу мерења еквивалентног нивоа буке или

само А-пондерисаног нивоа буке, којима се додају корекције за различите типове буке.

Стручњаци који се баве мерењем јачине буке поред тога што морају знати детаљну

процедуру мерења, морају знати и на који начин се резултати правилно изражавају. Са

тим у вези, резултати мерења буке, односно одређивање еквивалентног нивоа буке,

добијени као децималан број заокружују се на најближи цео број, тако што се децимална

цифра мања од 5 одбацује, а резултат са децималном цифром једнаком или већом од 5 се

повећава на први следећи цео број.

Када се говори о мерењу јачине буке потребно је разликовати и разумети следеће

појмове: интервал мерења, брзина узимања узорка и ширина класе, мерно место,

извештај о мерењу буке.

2.3.1. Одређивање интервала мерења

Интервал мерења у потпуности зависи од врсте буке која се мери. По правилу,

минимални интервал мерења мора бити довољно дуг да обухвата цео циклус промена

нивоа посматране буке. Тако се, на пример, код променљиве буке ниво се у току дана

мери најмање у три интервала мерења, а током ноћи у два интервала, с тим да сваки

интервал траје најмање 15 минута. Интервал мерења за дан максимално износи од 6.00 до

22.00 часа, а за ноћ од 22.00 до 6.00 часова.

2.3.2. Брзина узимања узорка и ширина класе

Слично као и у претходном случају, брзина узимања узорака појединачних нивоа

буке, ширина класе зависи од карактера и трајања буке.

15
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

2.3.3. Избор мерног места

У зависности од тога где треба измерити јачину буке бира се и место њеног

мерења. Наиме, бука се у објектима мери на најмањој удаљености 1 m од зидова и 1,5 m

од прозора, а на висини од 1,2 до 1,5 m од пода, и то када су прозори и врата затворени.

Бука у појединим просторијама унутар стана, болничким собама, просторијама за одмор

деце, ученика и спаваћим собама домова за боравак старих лица и пензионера и хотелским

собама, мери се на једном мерном месту.

За разлику од тога, бука у биоскопским дворанама, просторијама за васпитно-

образовни рад, читаоницама и библиотекама, позоришним и концертним дворана и

вишенаменским дворанама, мери се на 3 мерна места уколико се ради о просторијама

капацитета до 500 особа, односно на 5 мерних места за просторије већег капацитета.

Мерна места треба да буду равномерно распоређена тако да покрију целокупну површину

седишта у овим просторијама, а на најмањем међусобном растојању од 1,5 m.

Са друге стране, бука изван објеката (у комуналној средини) мери се на висини од

1,2 до 1,5 m од површине терена, на удаљености најмање 3,5 m од зидова објеката (ако то

услови дозвољавају) и других рефлектујућих површина или од регулационе линије где

нема објеката. Ако се мери бука којој је изложена зграда, онда се ниво буке мери на 1 до 2

m испред фасаде, односно на 0,5 m испред отвореног прозора.

У зонама сличног садржаја: зоне зеленила, мора и рекреације, културно-историјски

локалитети, зоне одмора и рекреације изван насељеног места, стамбене зоне, школске

зоне и болничке зоне, бука се мери најмање на 5 мерних места. Мерна места се бирају тако

да целокупна површина зоне буде равномерно покривена.

16
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

2.3.4. Извештај о мерењу буке

На крају поступка мерења свакако је неопходно сачинити записник о свим

појединостима процедуре, као и о добијеним резултатима. Извештај о мерењу потписују

лица која су извршила мерење буке и одговорно лице у овлашћеној организацији.

3. Деловање буке на човека

3.1. Уопштено о деловању буке на човека

Деловање буке на човека углавном има негативну конотацију и зато се ефекти

које она изазива слободно могу назвати сметњама. Сметње буком могу бити веома

различите, од лакших поремећаја функције до трајних оштећења појединих органа.

Некада се сматрало да је дејство буке ограничено на орган слуха (аудитивно

дејство), али је данас доказано да је њено дејство на друге органе (екстрааудитивно

дејство) много сложеније и по многима значајније. Бука озбиљно погађа нервни систем, и

то како централни тако и вегетативни, а преко овога утиче на срце, крвне судове, крвни

притисак, дигестивни тракт и многе друге органе и ткива, у којима изазива промене и

функционалне сметње. Поред директног штетног дејства на здравље човека, бука

посредно утиче на дневне активности, квалитет живота и резултате рада.

На основу овога, може се закључити да бука има два вида дејства на човека и то:

1) Аудитивно дејство;

2) Екстраудитивно дејство.

17
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

3.2. Аудитивно дејство буке на човека

Аудитивно дејство буке на човека представља заправо дејство на његово чуло

слуха и уопште на слушни апарат. Према томе какве ефекте могу изазвати последице

аудитивног дејства буке на човека карактеристично су подељене на: акутне акустичне

трауме и хроничне акустичне трауме које су сврстане у ред професионалних болести –

професионална глувоћа и наглувост.

Чиниоци који могу утицати на настанак акустичне трауме, била она акутна или

хронична су следећи:

1) Интензитет – јачина буке - Бука већег интензитета доводи до бржег оштећења

слуха, што је и доказано;

2) Дужина експозиције - Повећањем дужине експозиције повећава се и могућност и

степен оштећења;

3) Спектар буке - Високофреквентна бука брже доводи до оштећења од

нискофрекфентне;

4) Карактер буке - Сталност и испрекиданост буке, временскапромењивост и

усмереност буке су фактори који одређују њен карактери и истовремено утичу на

величину и прогресију оштећења слуха;

5) Индивидуална осетљивост – ово је услов који зависи искључиво од особе која трпи

буку. Наиме, неке особе су осетљивије на буку и код њихрже долази до настанка и

прогресије оштећења слуха;

6) Године старости – ово је такође услов који је индивидуалне природе и односи се

на то да млађи људи су отпорнији на дејство буке од старијих;

18
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

7) Услови рада - Рад на отвореном простору је мање ризичан уодносу на рад у

затвореној просторији, где јеуслед рефлексије звука оштећење слуха веће;

8) Присуство других штетности - Потврђено је синергично дејство вибрације и буке

и њихов кумулативни ефекат;

9) Употреба ототоксичних лекова;

10) Претходне афекције слуха и вирусне инфекције;

11) Стање васкуларног система и васкуларизација унутрашњег ува;

12) Стање неуровегетативног система;

13) Узимање алкохола, дувана и кофеина.

3.2.1. Акутне акустичне трауме

Акутна акустична траума јесте оштећење чула слуха које настаје услед дејства

буке јаког интензитета. Тип буке која може довести до акутне акустичне трауме

најчешће је експлозија. Код човека који је изложен буци јаког интензитета могу се јавити

врло озбиљне патолошке промене и то најчешће у виду:

1) Провале бубне опне;

2) Кидање веза између слушних кошчица;

3) Оштећења сензорних ћелија Кортијевог органа.

Када се говори о овом патолошком стању, доктор у анамнези често бележи да

после врло јаке акустичке трауме болесници осећају јаки шум у уху са непосредном јаком

наглувошћу.

У клиничкој слици домимира нормалан локални ОРЛ налаз. На бубној опни нема

никаквих промена осим ако није пробијена.

19
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

Функционално испитивање - Аудиометријским испитивањем слуха констатује се

карактеристичан скотом мањи или већи, на 4000 херца. Код тежих форми налази се

кривуља теже перцептивне наглувости.

Дијагноза се поставља у ОРЛ амбулантама и диспанзерима медицине рада где

болесник бива подвргнут прегледима специјалиста.

3.2.2. Хроничне акустичне трауме – професионална глувоћа и

наглувост

3.2.2.1. Дефиниција и етиологија

Хронична акустичка траума представља повреду средњег уха која је последица

хроничног и дуготрајног излагања акустичким дражима интезитета преко 90 децибела.

Оваква оштећења слуха запажају се код радника који дуго раде у условима буке: у

фабрикама, у дискотекама, на аеродромима или са пнеуматским компресором без

адекватних мера заштите од буке. Међутим, у етиологији хроничне акустичне трауме

ипак доминира индустијска бука, па повећани ризик да оболе од ове болести имају

радници у: рудницима, железарама, авијацији и бродоградњи, индустрији оружја и

слично.

Ово оштећење слуха спаде у професионална обољења која су предмет проучавања

медицине рада.

3.2.2.2. Патогенеза

У патогенези хроничне акустичне трауме доминирају следећи механизми: замор и

исцрпљеност сезнорних ћелија Кортијевог органа и хипоксија услед спазма аудитивне

20
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

артерије. Наиме, због дејства буке којој је раник хронично изложен доћи ће првобитно до

појаве спазма аудитатибне артерије. Њена улога је да снабдева крвљу и хранљивим

супстанцама рецепторне ћелије Кортијевог органа. Познато је да су ове рецепторне ћелије

јако осетљиве на хипоксију, те она углавном доводи до њиховог неповратног оштећења.

Међутим, овде се сам патолошки процес не завршава, јер његовом пропагацијом

бивају захваћени и нервни завршеци. Овако започети процес на чулним ћелијама

Кортијевог органа је проградијентан, ирепарабилан и неизлечив дегенеративни процес.

Сталним излагањем звучним осцилацијама, повећава се број оштећених неуросензорних

ћелија дговорних за пријем и преношење звучних утисака, па временом долази до глувоће.

3.2.2.3. Клиничка слика

У клиничкој слици хроничне акустичке трауме развијају се општи и отолошки

(локални) симптоми.

У опште симптоме се убрајају несаница, расејаност, раздражљивост, хроничан

умор депресија итд. Основни локални симптом јесте губитак слуха.

Губитак слуха као последица дуготрајне буке је увек сензонеуралног типа, развија

се постепено, неприметно и симетрично. Наглувост се прво уочава у нивоу

високофреквентних тонова због чега особе на почетку почињу слабије да чују високе

звуке и тешко разумевају довољно чујан говор. Тинитус (зујање) који је важан клинички

знак настаје касније.

Иначе, карактеристично је да се у овој клиничкој слици развијају четири стадијума

и то: период успостављања слушног дефекта, период латенције, период непотпуне

21
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

латенце и период манифестне глувоће и наглувости.

Период успостављања слушног дефекта – болесник је у привременој

немогућности да чује високе тонове, али се после одмора слух враћа у нормалу. Период

успостављања слушног дефекта углавном траје 2-4 недеље уз слушни скотум у опсегу

3500-5000 херца и оштећењем слуха од 30-40 децибела.

Период латенције настаје након 2-4 недеље и представља период када се болесник

адаптирао на промене у свом слушном апарату. У овом периоду он јасно чује високе

тонове, али не чује оне ниске.

Период непотпуне латенце - Оштећење слуха се шири према високим и ниским

тоновима, тако да скотом захвата подручије од 2000-8000 херца са оштећењем слуха од 50

децибела.

Период манифестне глувоће и наглувости је последњи период где је болести

достигла свој максимуми карактерише се дефинитивним оштећењем слуха. Болесник чује

говор, али га не разуме. Поред тога, јавља се и константно зујање у ушима, као и велике

психичке сметње. Слушни зубац се продубљује, проширује и захвата слушно подручије од

1000-8000 херца са оштећењем слуха до 60 децибела и више.

3.2.2.4. Дијагноза

Дијагноза се поставља аудиометријом метода квалитативног испитивања слуха).

На почетку се уочава пад слуха у нивоу високих фреквенција (4000 херца), уколико је

изложеност буци била дужа запажа се и редукција слуха у нивоу тонова нижих

фреквенција.

22
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

3.2.2.5. Лечење

Не постоји успешна терапија хроничног оштећења слуха. И због тога је најважнија

превентива: неутрализација буке различитим савременим технологијама, превентивним

прегледима слуха код радника експонираних буци (аудиометријски мониторинг),

сталном контролом нивоа буке у просторијама, индивидуална заштита применом разних

антифона, чепова, применом кацига или шлемова.

3.2.2.6. Критеријуми за проглашење професионалне глувоће

Да би се наглувост или глувоћа могла сматрати професионалним обољењем она

мора поседовати одређене карактеристике, а оне су следеће: обострана, симетрична

наглувост, перциптивног типа; лезија је у делу слушног органа за високе фрекфенце

(скотом је од 3000-6000 Хз); крива коштане спроводљивости прати криву ваздушне

спроводљивости; испади се најпре појављују у опсегу високих фреквенци, а касније и у

нижим фреквенцијама; у почетној фази болести испитаник не чује шапатни говор, а у

завршној гласан говор; професионална наглувост се повећава под сталним утицајем буке

(проградијентно обољење); по престанку изложености слушни дефект се задржава и не

шири више; професионална глувоћа је неизлечива и слушни апарати не помажу.

Поред ових карактеристика, гловоћа и наглувост морају задовољити и одређене

критеријуме како би били проглашени за професионално обољење, а они су следећи:

1) Да је радник дуже време обављао послове или сеналазио на радним местима на

којима долази уконтакт са буком изнад дозвољених нивоа,

2) Да постоји обострано перцептивно оштећењеслуха више од 30% по Фовлер

Сабинеовојскали, потврђено прегледом специјалистеоториноларинголога,

23
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

3) Да постоји медицинска документација којаискључује: запаљења ушију,

узимањеототоксичних лекова и трауме главе узнормалан аудиограм пре

запошљавања. (Унедостатку нултог аудиограма, чуло слуха сесматра очуваним у

моменту запошљавања),

4) Карактеристичан аудиграм (билатерално,симетрично оштећење, карактеристичан

скотом на4000 Хз, перцептивно оштећење).

4. Мере превенције буке

4.1. Уопштено о мерама превенције буке

Бука која се генерише на месту извора буке простире се и преноси ка пријемнику,

путањама које не морају увек бити исте. На месту пријемника бука се доживљава као

проблем уколико су нивои буке високи или уколико ремети основне људске активности:

рад, одмор, спавања.

Звучна заштита је скуп мера којим се обезбеђује да звук (бука) при преносу од

извора до места пријема, односно, у објекту из једног у други простор, буде ослабљен.

Звучна заштита дели се на:

1) мере превенције којима се штити извор звука;

2) мере превенције којима се смањује бука на њеној путањи;

3) мере превенције буке на месту њеног пријема;

4) мере превенције у смислу организационих мера заштите;

5) мере превенције у смислу медицинских мера заштите.

24
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

4.2. Мере превенције на извору буке

Примарна мера превенције буке је њена редукција на самом извору. При самом

пројектовању и производњи могу се користити методе и технологије које ће обезбедити

тихи рад извора буке. Нове и тихе технологије могу омогућити да неке грађевинске

машине буду много тише од конвенцијалне бучне опреме. На пример коришћење

хидрауличних машина за рушење и разбијање, уместо пнеуматских машина и чекића,

може бити много пријатније за окружење.

Бука извора може се смањити изолацијом вибрација које могу изазвати генерисање

структуралног звука, ослањањем на еластичне подметаче, појачаним темељом (носачем)

или одвајањем од остале структуре.

Бука извора може се смањити оклапањем извора буке или акустичком обрадом

просторије (апсорпциона комора) где се извор налази. Спољашњи део оклопа је обично

метални, док је унутрашњи оклоп перфориран, а међупростор испуњен апсорпционим

материјалом.

4.3. Мере превенције на путањи кретања буке

Очигледан начин за смањење нивоа буке је одвајање извора буке од осетљивих

зона на буку предузимањем одговарајућих мера за спречавање ширења буке на самим

путевима простирања.

Спречавање ширења буке које доводи до редукције нивоа буке може се остварити

применом: природних препрека (земљани насипи) у комбинацији са баријерама, баријера

(или екрани), тунела.Примена наведених мера није увек могућа, нарочито у густо

насељеним градовима са вишеспратницама.

25
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

Баријере (акустички екрани) редукују ниво буке спречавањем простирања звучних

таласа кроз баријере. Правилним конструкцијом и избором материјала доминантан утицај

на месту пријемника имају звучни таласи који мењају правац простирања на горњој и

бочним ивицама баријере – ефекат дифракције звучних таласа. Баријере које се користе у

овом случају могу бити: вертикалне и конзолне. Да би баријера имала ефекат мора

спречити директну видљивост извора буке и пријемника, чиме се буке не простире

директним путем.

Да би баријера имала задовољавајући ефекат она мора да спречи директну

видљивост извора буке и пријемника. То није увек могуће, нарочито у густо насељеним

градовима са вишеспратницама или мањих фабрика. У таквим околностима могу се

користити заштити екрани – тунели, полутовореног и затвореног типа. На овај начин се

бука може смањити и више од 20дБ(А) за случај тунела затвореног типа.

4.4. Мере превенције на месту пријема буке – лична заштитна

средства

Мере превенције на месту пријема буке у ужем смислу се односе на лична

заштитна средства (слика 5.) која је сваки радник у обавези да користи на свом радном

месту уколико постоји ризик од развитка професионалне глувоће и наглувости.

У лична заштитна средства убрајају се:

1) Чепови или антифони - Чепови од вате - за заштиту слуха често се користи обична

вата одкоје се формира чеп за слушни канал. Бољи чеп седобија када се вата

помеша са воском или некимдругим пластичним материјалом. Недостатак им јешто

после одређеног времена не пријањају узслушни канал па се морају променити,

26
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

зашта обичнонепостоје хигијенски услови. Чеп од вате смањујебуку за свега

неколико дБ на ниским и 10-15 дБна високим ν.Чепови од стаклене вуне -стаклена

вуна пречника око 1 микрометар јепогоднија за израду чепова јер се

лакшеобликује, боље пријања, не иритира кожу. Чеповиод стаклене вуне смањују

буку за 5 до 10 дБ.Фабрички чепови - праве се од материјала који лоше преносе

звук,не надражују ушни канал, лако се одржавају(перу и дезинфикују), који нису

лако запаљиви, непуштају боју и не мењају облик при температуритела. Могу се

користити више пута. Производе се увише величина. Боље пријањају уз ушни

канал јерсу фиксирани помоћу еластичних држача. Упоследње време се производе

чепови санеколико танких преграда које формирају вишезатворених простора који

пригушују звук.

2) Наушнице или штитници - обухватају цео предео ува заједно са ушномшкољком.

Састоје се од две шкољке иеластичног полукружног носача. Шкољка сесастоји од

тела шкољке и јастучића, а еластичниполукружни нисач од једне или две

еластичнетраке савијене према облику лобање и повезанетако да се могу

подешавати према величини главе. Шкољка потпуно обухвата ушне шкољке,а

јастучићи омогућују пријањање шкољке узглаву и не смеју сметати ношењу

наушница.Наушнице смањују ниво буке за најмање 25дБ.

3) Заштитне кациге - покривају у виду шлема највећи део главе иврата тако да

смањују ниво буке и до 40 дБ.Примењују се у комбинацији са штитницима

иантифонима. Шлемови са наушницама користе сеза заштиту од буке чији ниво не

прелази 110 дБ.Они смањују и коштану проводљивост.

27
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

Слика 5. – Лична заштитна средства

4.5. Медицинске мере заштите

Медицинске мере заштите обухватају две велике групе, а то су: професионална

орјентација и селекција и превентивни здравствени прегледи.

Професионална орјентација и селекција има за циљ откривање особа осетљивих на

буку и њихово усмеравање на друга занимања. Контраидикације за запошљавање на

радним местима где постоји експозиција буци високог интензитета су: обољења ува са

могућим оштећењем слуха, смањена слушна осетљивост без обзира на етиологију,

оштећења лабиринта, отосклероза, обољења средњег и унутрашњег ува и постојећа

наглувост.

Сажетак

28
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

На модерном радном месту букаје готово елиминисана, али су старији штампачи

довођени у везу са оштећењем слуха запослених који раде непосредно уз њих. Него, било

који извор буке у радном простору може и мора бити ефектно маскиран тако да не

угрожава здравље запослених. Такође, при дизајну радног места треба обратити пажњу на

тзв. „белу буку". Као што код светлости бела светлост представља комплетан спектар

видљивог светла, тако „бела бука" представља истовремено пуштање звукова свих

фреквенција у чујном спектру (20 Хз - 20 кХз). Ову буку производи готово сваки

компјутер, захваљујући вентилаторима и дисковима који, ма колико тихи били, праве белу

буку.

У раду је презентовано колико негативне ефекте бука има на запослене који су јој

константо изложени. Зато је неопходно да се врше мере превенције буке на радном месту,

а све у циљу боље концентрације радника и превенције професионалне глувоће и

наглувости.

Summary

29
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

In the modern workplace, the noise is almost eliminated, but older printers are connected

with hearing loss of employees working next to them. However, any source of noise in the

workplace may and must be effectively masked so as not to endanger the health of employees.

Also, in the design of the workplace, attention should be paid to the so-called. As with light,

white light represents a complete spectrum of visible light, so "white noise" is simultaneous

release of sounds of all frequencies in the audio spectrum (20 Hz - 20 kHz). This noise produces

almost every computer, thanks to fans and discs that, no matter how quiet, they make white

noise.

The paper presents how many negative effects of noise on employees who are constantly

exposed to it. It is therefore necessary to take noise prevention measures at the workplace, with

the aim of better concentration of workers and prevention of professional deafness and deafness.

30
Дипломски рад Превенција штетних ефеката буке

Литература

1. Јовица Јовановић и сарадници. „Медицина рада“. Медицински факултет,

Универзитет у Нишу. Ниш, 2009.

2. Видаковић А. „Професионална токсикологија“.Београд: Удружење токсиколога

Југославије;2000.

3. Аранђеловић М, Милић И, Радевић Љ. Процена ризика и промоција здравља на

радном месту,Процена ризика, Копаоник, 02- 06. фебруар 2009, Зборник радова:

326- 334.

4. Certo S.:Principles of Modern Management. Allin and Bacon, Boston,1988.

5. WHO/Europa (World Health Organization) Regional Office for Europe:

http://www.who.dk

6. Management of noice in the workplace, Department of Labour , Wellington, 2002:

7. https://www.znrfak.ni.ac.rs/SERBIAN/010-STUDIJE/OAS-3-2/PREDMETI/II

%20GODINA/203-FIZICKI%20PARAMETRI%20RIZS/PREDAVANJA/Dejstvo

%20buke%20i%20principi%20zastite%20FP.pdf

8. http://www.apps.org.rs/wp-content/uploads/2014/10/Pravilnik-o-dozvoljenom-nivou-

buke-u-zivotnoj-sredini.pdf

31