ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Мониторинг буке у животној средини на локацији

Високе железничке школе струковних студија
Београд, у току месеца маја 2018. године

Ментор: Студент:
др Весна Павелкић Никола Петровић

Београд, 2018.
 БУКА
Буку можемо дефинисати као појаву неугодних и
непожељних акустичких осећаја.
У пракси, бука је звук различите јачине, зависно од услова
или околности у којима се јавља и делује.

Главни извори буке у животној средини - комуналне буке

укључују:
 изворе буке на отвореном простору и
 изворе буке у затвореном простору.
 БУКА
Главни извори комуналне буке на отвореном простору су:
 саобраћај (друмски, железнички и авио),
 грађевинске машине (извођење јавних радова),
 индустрија,
 машине за кућну употребу (косачица, тестера ...),
 спортске активности, концерте, забавне паркове, аларме.
 
Главни извори комуналне буке у затвореном простору су:
 кућни апарати (усисивач, фен за косу, веш машина ...),
 вентилационе системе и клима уређаје, пумпне станице,
трафостанице,
 уређаји за музичку репродукцију,
 журке.
 БУКА ДРУМСКОГ САОБРАЋАЈА
Бука друмског саобраћаја је најраспрострањени
извор буке у свим земљама и примарни је узрок
који изазива ометање људских активности.

Бука коју производи друмски саобраћај при кретању

константном брзином зависи од:
 брзине возила,
 структуре саобраћајног тока и
 природе површине.
ВOЗИЛО КАО ИЗВОР САОБРАЋАЈНЕ БУКЕ
 ИНДИКАТОРИ БУКЕ
 Индикатор буке је акустичка величина којом се описује
бука у животној средини и изражава се јединицом
dB(А).
 Индикатори буке се користе у циљу утврђивања стања
буке, за процену и предвиђање стања буке, израду
стратешких карата буке и планирање мера заштите.
 Вредност индикатора буке у животној средини
утврђује се применом метода мерења, прорачуна или
процене, у складу са законом.
Влада прописује индикаторе буке, граничне вредности,
методе за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и
штетних ефеката буке у животној средини и на
здравље људи.
 ПОДЕЛА ИНДИКАТОРА БУКЕ
Основни индикатори буке су:
 индикатор који описује ометање буком за временски период од
24 часа, за дан-вече-ноћ Lden (укупни индикатор буке);
 индикатор који описује ометање буком у току дана Lday
(индикатор дневне буке);
 индикатор који описује ометање буком у току вечери Levening
(индикатор вечерње буке).
 индикатор који описује ометање буком у току ноћи Lnight
(индикатор ноћне буке).

Додатни индикатори буке су:

 меродавни ниво буке LRAeqT
 ниво изложености буци LAE
 МЕРЕЊЕ БУКЕ

Мерења су извршена на три мерна места у школском

дворишту Високе железничке школе струковних студија,
и то:
 мерно место 1 код улаза у зграду школе,
 мерно место 2 на средишњем делу дворишта,
 мерно место 3 које је на 25 метара од саобраћајнице,
односно улице Здравка Челара (слика).

Мерења су обављена у једном референтном

временском интервалу мерења у дневном режиму и то
пре подне - 11:15 до 11:30.
Мерна места у школском дворишту
За мерење коришћен је мерни сет за околину PKT-8103.
  Услови мерења буке:
 Интервал мерења нивоа буке износи 15 минута; мерено је у три
узастопна интервала;
 Мерења су вршена применом А пондерације на фонометру и
применом динамичке карактеристике FAST;
 При мерењу фонометар је постављаен на висину од 1,5 m од тла;
 Код мерења у близини зграда (школе, студентског дома) микрофон
је био удаљен више од 3 m од објекта испред којег се мери.
 Праћени су метеоролошки услови темпертуре, влажности и
притиска ваздуха, као и брзине ветра;
 Метеоролошки подаци, број возила, измерени еквивалентни нивои
нивои буке на сваком мерном месту и за свако појединачно
мерење су дати табеларно и графички.
 Параметри саобраћаја: фреквенција путничких возила;
фреквенција моторцикала; фреквенција теретних возила и
аутобуса.
График промене температуре ваздуха
График промене влажности ваздуха ваздуха
График промене брзине струјања ваздуха
Режим саобраћаја
Мерење нивоа буке
 Школско двориште Високе железничке школе струковних
студија Београд, припада зони 4, где је гранична вредност
буке на отвореном простору за дан и вече 60 dBА, a
меродавни дневни ниво је на мерном месту број 3, у четири
термина мерења виши од граничне вредности буке од 1.5
dBА до 14.3 dBА.
 ЗАШТИТА ОД БУКЕ
Заштита од буке се спроводи применом организационих,
организационо-техничких и грађевинско-планских мера
заштите:
 организацијске мере: временско ограничење рада бучних
машина, увођење додатних пауза ради опоравка слуха
запослених, промене радних места запослених;
 организацијско - техничке мере: избор технолошких процеса
и машина који стварају што мање буке, редовно одржавање и
ремонти, механизација, аутоматизација, роботизација...
 грађевинско - планске мере: правилан распоред објеката и
погона, просторно одвајање извора буке од радних места и
заштићених просторија, правилан распоред машина...
 техничке мере.
 ЗАКЉУЧАК
 Одвијањем саобраћаја условљено је настајање нежељених утицаја на
животну средину, а један од водећих утицаја је и настајање буке.

 Прекомерна бука смањује квалитет живота, а у екстремним случајевима

може и тотално да га уништи. Нека бука је, ипак, неизбежна последица
људских активности.
 У данашње време постоје многе мере заштите од буке и у техничко-
технолошком и у политичко-организационом домену, али се ове мере у
нашој земљи скоро и не користе.
 Мере заштите најчешће нису ни једноставне ни јефтине и обично се
процењује да ли неко ново решење вреди применити, полазећи од
уложених средстава и сагледавања постигнутог ефекта.

 Континуирано праћење нивоа комуналне буке у великој мери може

допринети одабиру адекватних решења за смањење нивоа буке.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!