VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA STRUKOVNIH

STUDIJA ABAC

SEMINARSKI RAD

Predmet: ZATITA OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI

Tema: AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI

Mentor: dr Saa Spasojevi

Student: Milica Petrovi

Br.indeksa:14/5

abac, 2015.god.

SEMINARSKI RAD- AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINISADRAJ:

1. Uvod

2
2. Pravilnik o metodologijji za izradu akcionih planova
3
3. Osnove za izradu akcionih planova
4
3.1.
Mere za zatitu od buke u ivotnoj sredini
5
3.2.
Procena trokova i efikasnosti mera za smanjenje buke na odreenom
podruju 8
3.3.
Popis pravnih i fizikih lica koja svojom delatnou utiu na izloenost buci
8
3.4.
Vremenski plan izvetaja pojedinih aktivnosti tokom sprovoenja mere zatite
od buke
8
3.5.
Procena broja stanovnika izloenih buci,indetifikacija problema i situacija
koju treba poboljati
8
3.6.
Srednjorone i dugorone mere
9
3.7.
Procena broja stanovnika ugroenih bukom
9
3.8.
Izvori finansiranja
9
4. Zakljuak
11
Literatura
12

MILICA PETROVI

SEMINARSKI RAD- AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI-

1. UVOD
- Akcioni ili tabela koristi se za kratko predstavljanje postojee aktivnosti u vezi sa nekom
temom i prikazivanje akcije i vremenskog plana osoblja koje e ih izvriti. Potreba za
akcionim planom moe da proistekne iz jednog ili niza sastanaka. Ovaj plan takoe, moe
biti koristan u kompleksnim procesima, kao to je upravljanje projektom. esto se dodaje
kao aneks osnovnom dokumentu, a informacije o njemu predstavljaju se u tabeli .- [1]
- Akcioni plan zatite od buke u ivotnoj sredini za drumski, vazduni i elezniki saobraaj,
kao i za podruje uz dravnu granicu donosi Vlada. - Akcioni plan iz stava 1. ovog lana priprema Ministarstvo zajedno sa ministarstvom
nadlenim za poslove saobraaja i privrede.- Akcioni plan za algomeracije na teritoriji jedinice lokalne samouprave, kao i za postrojenja
i aktivnosti za koje integrisanu dizvolu izdaje jedinica lokalne samouprave priprema i donosi
jedinice lokalne samouprave. - Ministarstvo daje saglasnost na akcioni plan za algomeraciju na teritoriji jedinice lokalne
samouprave. - Akcioni planovi donose se, odnosno revidiraju za period od pet godina. - Akcioni planovi se razmatraju i eventualno revidiraju u sluaju pojave znaajnih promena u
postojeem nivou buke u ivotnoj sredini, a najmanje svake pete godine. -

MILICA PETROVI

SEMINARSKI RAD- AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI-

2. PRAVILNIK O METODOLOGIJI ZA IZRADU AKCIONIH PLANOVA

Ovim pravilnikom blie propisuje metodologija za izradu akcionih planova zatite od buke u
ivotnoj sredini.
Akcioni plan se izrauje za podruje gde postoji prekoraenje graninih
vrednosti.
Akcioni plan izrauje plan na osnovu strateke karte buke za isto podruje.
Za potrebe izrade akcionih planova izrauju se konfliktne karte buke.
Konfliktna karta buke je karta koja se izrauje na osnovu strateke karte buke, a iz koje je
vidljiva razlika izmeu postojeeg, odnosno predvidivog stanja buke i graninih vrednosti
indikatora buke.
Konfliktna karta buke izrauje se metodom prorauna pri emu se nivo postojeeg, odnosno
predvienog stanja buke oduzimaju granine vrednosti.
Sadrina akcionih planova propisana je zakonom kojim se ureuje zatita od buke u ivotnoj
sredini.
Akcioni planovi u potpunosti moraju biti dostupni javnosti prema posebnim propisima koji
ureuju informisanje i uestvovanje zaposlene javnosti po pitanjima zatite ivotne sredine.
Subjekti zatite ivotne sredine od buke koji obezbeuju izradu akcionih planova obavezno
sprovode javnu raspravu i podatke iz akcionih planova predstavljaju javnosti raspoloivim
sredstvima informisanja.
Akcioni plan se dostavlja u skladu sa zakonom koji ureuje zatitu od buke u ivotnoj sredini.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od datuma objavljivanja u Slubenom glasniku
Republike Srbije.

MILICA PETROVI

SEMINARSKI RAD- AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI-

3. OSNOVE ZA IZRADU AKCIONIH PLANOVA

1. Mere zatite od buke u ivotnoj sredini kao to su:
o Planiranje namene prostora
o Planiranje saobraaja
o Preuzimanje tehnikih mera na izvorima buke
o Izbor izvora buke s niim vrednostima emisije buke
o Primena zvune izolacije
o Mere na putu prostiranja buke
o Primena zakonske regulative i drugih procesa
2. Procena trokova i efikasnosti mera za smanjenje buke na odreenom podruju;
3. Propis pravnih i fizikih lica koja svojom delatnou utiu na izloenost buci;
4. Vremenski plan izvrenja pojedinih aktivnosti tokom spovoenja mere zatite od
buke.
5. Procentu broja stanovnika izloenih buci, identifikaciju problema i situaciju koju
treba poboljati.
6. Sve mere koje su ve preduzete za smanjenje buke, kao i sve projekte u pripremi.
7. Srednjorone i dugorone mere i aktivnosti koje nadleni organi treba da
preduzmu za period od pet godina, ukljuujui mere za ouvanje nivoa buke u
zonama gde je to stanje zadovoljavajue (planiranje saobraaja, korienje
zemljita, tehnike mere na izvorima buke, izbor tiih izvora buke, smanjenje
prenosa zvuka, pravne, ekonomske i podsticajne mere).
8. Procenu broja stanovnika ugroenih bukom (koji su uznemiravani bukom, imaju
poremeen san i dr.).
9. Rezultate uea javnosti u postupku pripreme akcionih planova.
10. Izvori finansiranja (sredstva budeta i druga finansijska sredstva, ocena
efikasnosti i oekivane koristi u odnosu na trokove).
11. Nain vrednovanja akcionog plana u pogledu primene i rezultata.

MILICA PETROVI

SEMINARSKI RAD- AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI-

3.1.

MERE ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI

-Buka je svaki ne eljeni zvuk. Buka u ivotnoj sredini ili kako se veoma esto zove
komunalna buka, definie se kao buka koju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u
ovekovom okruenju. Buka je veoma tetna po zrdavlje oveka, pored toga sto moe imati
uticaj na celokupan ovekov organizam ona ima uticaj i na psiholoko zdravlje. Pored
kratkotrajni smetnji i neeljenih efekata koje moe ostaviti i trajne posledice kao to su
srane smetnje, poremeaj sna ili trajno oteenje sluha.U merama zatite od buke veoma je bitno planiranje namene prostora.
Primer: Struna lica koja daju dozvolu za gradnju nekog objekta ako je to neka fabrika, jasno
je da se ne moe postaviti u gradu ili ne posrednoj blizini gde bi pri njenom radu ljudi bili
izloeni konstantnoj buci i ostalim ne eljenim uticajima. Planiranje prostora je jedan od
preventivnih naina da bi se zatitili od buke.
Jedan od glavih uzroka buke i albi graana u ivotnoj sredini jeste saobraaj, koji i jeste
veoma dominantan izvor buke, ukljuujui sve oblike saobraaja i sve oblike prevoznih
sredstava. Jer pored buke koju prevozna sredstva stvaraju u okruenju, za njih je
karakteristina i buka u unutranjosti vozila kojoj su izloeni vozai i putnici. Pa imamo:

Buka drumskog saobraaja

Buka eleznikog saobraaja
Buka vazdunog saobraaja

Buku u drumskom saobraaju prave:

o Automobili
Autobusi
Trolejbusi
Motocikli
Kamioni
Mehanizacija koja se samostalno kree drumom.
Izvori buke u dumskom saobraaju su:
o Buka toak - asfalt
o Izduvni sistem
o Snage pogonske jedinice
Dominantan izvor buke kod putnikih i teretnih vozila je pogonska jedinica i kontakt
povrine sa pneumaticima. Na niim brzinama dominira zvuk motora dok na viim dominira
buka kontakta pneumatika i podloge puta.

MILICA PETROVI

SEMINARSKI RAD- AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI-

Slika 1. Prelazna brzina iznad koje dominira buka interakcije pneumatika i podloge [2]

Razlikujemo buku inskih vozila od:

o eleznikih vozila
Tramvaja
Metroa
Izvori buke eleznikog saobraaja:
o
o
o
o

Interakcija tokova lokomotive i vagona sa inama

Pogonski sistem
Dodatna oprema
Aerodinamika buka vozova koji se kreu velikom brzinom

Dodatna buka se generie na eleznikim stanicama startovanjem lokomotive, pitaljke efa

stanice, razglasni sistem i na raniranim stanicama manervisanje kolona.

MILICA PETROVI

SEMINARSKI RAD- AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI-

Slika 2. Izlazak voza iz tunela [2]

Izvori buke vazdunog saobraaja su:

o Avioni
Helihopteri
Motorne letilice
Nemotorne letilice
Kategorizacija izvora buke:
o Motorska i druga mehanika buka
o Aerodinamika buka
o Buka avionskih sistema
Operacija sletanja i uzletanja generie se znaajan nivo buke u blizini komercijalnih i vojnih
aerodroma.

Slika 3. Avion u letu [2]

Slika 4. Avion na zemlji [2]

Takoe jedan od naina smanjenja nivoa buke na samom izvoru je i primena tehnikih mera.
Smanjenje nivoa buke na samom izvoru je jedan od najefikasnijih naina. Ako raznim
tehnikim sredstvima i inovacijama moe da se smanji nivo buke odmah, na samom izvoru,
bez uticaja na rad neke maine ili motora, tad se u okolini menja situacuja u pogledu buke i
rezultat je evidentan. Zahvaljujui novom napredku tehnike, a naroito novim materijalima,
mogue je smanjiti buku na izvoru ak i za vie desetina decibela.

MILICA PETROVI

SEMINARSKI RAD- AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINIPrimenom zvune izolacije smanjujemo buku, izolacija se moe vriti nekim apsorcionim
materiljalom ili nekim elastinim materijalom kojim se spreava prostiranje vibracija. Takoe
ni primena vrstih materijala ne daje dobre rezultate, najefikasniji nain je kombinovanje vie
slojeva razliitih materijala.
Kada nismo u mogunosti da smanjimo nivo buke na samom mestu izvora tada pokuavamo
da smanjimo buku na putevima prenoenja. Tada gradimo tunele i podiemo barujere na
putevima prenoenja buke odnosno izmeu izvora buke i prijemnika. One moraju da
ispunjavaju svoju namenu tj. da nas zatite od buke ali i da zadovolje estetske kriterijume. U
zavisnisti od toga kakvom nivou buke smo izloeni postavljaju se barijere razliitih
materijala, dimenzija i oblika i na razliitim lokacijama.
Sve primenjene mere zatite moraju biti odobrene i u skladu sa zakonskom regulativom.[2]

3.2.

PROCENA TROKOVA I EFIKASNOSTI MERA ZA SMANJENJE

BUKE NA ODREENOM PODRUJU

Pre samog poetka radova procenjiju se trokovi za mere sprovoenja zatite od buke.
Trokovi su individualna stvar od projekta do projekta. Prvenstveno se mora izvriti skica pa
konstrukcija barijere, tunela ili nekog drugog zatitnog sredstva koje planiramo da
primenimo. Takoe se mora unapred proceniti koji materijal emo koristiti i da li je on
dovoljno efikasan odnosno da li moe da ispuni namenu i zatiti nas od buke. Za razliite
nivoe buke koriste se razliiti tipovi materijala.

3.3.

POPIS PRAVNIH I FIZIKIH LICA KOJA SVOJOM DELATNOU

UTIU NA IZLOENOST BUCI

Mora se izvriti popis lica koji svojim delatnostima utiu na stvaranje buke. To mogu biti
vlasnici kafia, raznih prostora gde se stvara buka, vlasnici industijskih postrojenja gde se pri
proizvodnji stvara buka.

3.4.

VREMENSKI PLAN IZVRENJA POJEDINIH AKTIVNOSTI

TOKOM SPROVOENJA MERE ZATITE OD BUKE

Pre samog poetka radova struni ljudi mogu unapred da procene vreme koje je potrebno da
bi sagradili ili postavili neku graevinu ili barijeru za zatitu od buke. Ukoliko je re o nekoj
barijeri ili tunelu koji se gradi u blizini puta jasno je da se u tom periodu tom deonicom puta
ne moe odvijati saobraaj, tada mora doi do preusmeravanja saobraaja ili ak i do

MILICA PETROVI

SEMINARSKI RAD- AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINIpotpunog obustavljanja odreeni vremenski period dok se ne zavri sprovoenje mara zatite
od buke.

3.5.
PROCENA BROJA STANOVNIKA IZLOENIH BUCI,
INDETIFIKACIJA PROBLEMA I SITUACIJA KOJU TREBA
POBOLJATI
Buci moe biti izloen vei broj stanovnika ili pojedinac. U koliko se stambena zgrada nalazi
u blizini prometne ulice buku trpi vei broj ljudi odnosno svi stanovnici te zgrade, a ukoliko
na primer u nekom od stanova vri se popravka ili neko renoviranje buci nee biti izloeni
svi stanari izuzev onih koji su u bluzini tog stana pored, iznad ili ispod njega. Da bi se
problem buke reio pre svega je potrebno indetifikovati problem odnosno lokaciju i izvor
buke.

Tek kada utvrdimo lokaciju i izvor koji proizvodi buku moemo da preduzmemo mere u
reavanju tog problema i poboljanja situacije. Imajui u vidu kakav nam je izvor buke
preduzimamo odgovarajue mere u regulisanju tog problema bilo da je to smanjenje buke na
samom mestu izvora ili smanjenje buke na putevima prenoenja buke odnosno na putu od
izvora buke do prijemnika.

3.6.

SREDNJORONE I DUGORONE MERE

-Srednjorone i dugorone mere i aktivnosti koje nadleni organi treba da preduzmu za

period od pet godina, ukljuujui mere za ouvanje nivoa buke u zonama gde je to stanje
zadovoljavajue (planiranje saobraaja, korienje zemljita, tehnike mere na izvorima
buke, izbor tiih izvora buke, smanjenje prenosa zvuka, pravne, ekonomske i podsticajne
mere).Pre svega treba voditi rauna o ouvanju nivoa buke gde je to stanje zadovoljavajue a tek
onda preduzeti mere za smanjenje nivoa buke na mestima gde je ona velika i ometa normalan
ivot i funkcionisanje ljudi. Korienje zemljita mogue je islkuivo uz dozvolu pravnog,
ovlaenog lica. Primena tehnikih mera kao sto su oklopljavanje neke maine ili postavljanje
na elastinu povrinu kako bi se smanjio njen nivo generisanja buke postavljanjem vie
slojeva razliitih materijama da bi se umanjila buka. Takoe mi moemo da utiemo na
smanjenje buke izborom tiih izvora buke koji mogu biti ureaji u domainstvu koje
svakodnevno koristimo: usisivae, fen za kosu, sokovnici, mikseri. Ali na smanjenje nivoa
buke utiemo i redovnim odravanjem i servisiranjem istih.

3.7.

PROCENA BROJA STANOVNIKA UGROENIH BUKOM

MILICA PETROVI

10

SEMINARSKI RAD- AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI-Stanovnici koji su konstantno izloeni buci i uznemiravani bukom mogu imati ozbiljne
zdravstvene problem. Komunalna buka za koju su do sada sprovedena istraivanja
pokazala ima veoma veliki negativan uticaj na ljudsko zdravlje tako sto oteava nastanak
sna, ini san povrnim, skrauje fazu dubokog sna i dovodi do buenja to se dalje
manifestuje promenom raspoloenja, oseajem umora, nevoljnou, padom radne
sposobnosti, glavoboljnom i pojaanom nervozom. Za dobar san bi bilo poeljno da buka
ne prelazi 30dB.-Buka ispoljava tetni efekat i na ulo sluha. Buka pogaa ozbiljno i nervni sistem utie na
srce, krvne sudove, krvnu pritisak, digestivni trakt i mnoge druge organe i tkiva.
Konstantna izloenost izvorima umerenog nivoa buke kao npr kompijuterski stampa,
ventilacioni sistem sa psiholokog efekta ometaju normalnu ljudsku komunikaciju i imaju
dugotrajne posledice koje se izraavaju smanjenom tolerancijim, frustracijim, povienim
pragom reagovanja, pa ak i minimalna buka uzrokuje porast aniksioznosti, agresivnog i
neprijateljskog ponaanja to dovodi do nehumanizacije u ljudskim odnosima. -[3]

3.8.

IZVORI FINANSIRANJA

Sredstva budeta i druga finansijska sredstva, ocena efikasnosti i oekivane koristi u odnosu
na trokove, finansiranje moe biti iz dravnog, gradskog ili privatnog budeta.
Kada se radovi zavre i kada je projekat gotov ocenjuje se efikasnost tj da li ispunjava
namenu i na kraju se proverava i procenjuje dalja oekivana korist da li je opravdala trokove
radova.

MILICA PETROVI

11

SEMINARSKI RAD- AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI-

4.

ZALJUAK

Akcioni plan ili tabela koristi se za kratko predstavljanje postojee aktivnosti u vezi sa nekom
temom i prikazivanje akcije i vremenskog plana osoblja koje e ih izvriti. Akcioni plan
zatite od buke u ivotnoj sredini za drumski, vazduni i elezniki saobraaj, kao i za
podruje uz dravnu granicu donosi Vlada.
Akcioni planovi donose se, odnosno revidiraju za period od pet godina. Akcioni planovi se
razmatraju i eventualno revidiraju u sluaju pojave znaajnih promena u postojeem nivou
buke u ivotnoj sredini, a najmanje svake pete godine.
Akcioni plan izrauje plan na osnovu strateke karte buke za isto podruje. Za potrebe izrade
akcionih planova izrauju se konfliktne karte buke. Akcioni plan se dostavlja u skladu sa
zakonom koji ureuje zatitu od buke u ivotnoj sredini.

MILICA PETROVI

12

SEMINARSKI RAD- AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI-

LITERATURA:
1. http://www.eko.minopolj.gov.rs/dokemti/
2. Skripta Zatita od buke dr Saa Spasojevi, Visoka poljoprivredna kola abac
3. paragraf.me/propisi.../zakon-o-zastiti-od-buke-u-zivotnoj-sredini.html

MILICA PETROVI

13

SEMINARSKI RAD- AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI-

MILICA PETROVI