Deveta gimnazija „Mihajlo Petrović Alas“

Novi Beograd

Tema:

Mere zaštite od buke

Učenici: Mentor:
Teodora Jovanović III6 prof. Nikola Pavlović
Kosta Lukić III6

Beograd, oktobar, 2023

 Sadržaj
Uvod............................................................................................................................................3

Uticaj zagadjenja bukom i izvori buke........................................................................................3

Osnovni pojmovi.........................................................................................................................3

Primarna i sekundarna zvučna zaštita.........................................................................................4

Zakonska regulativa....................................................................................................................5

Interventna politika......................................................................................................................5

Monitoring ili merenje buke u životnoj sredini...........................................................................6

Inženjerske mere..........................................................................................................................6

Akustika u arhitekturi..................................................................................................................6

Edukacija i jačanje javne svesti...................................................................................................8

Zaključak.....................................................................................................................................8

Literatura.....................................................................................................................................8

2
 Uvod
Zagađenje bukom ili zvučno zagadjenje, koje se često zanemaruje, ima ozbiljne
posledice na ljudsko zdravlje i životnu sredinu. To je sve veći problem u današnjem
užurbanom, industrijalizovanom svetu. Neprestano trube vozila, muzika je sve glasnija, brojne
su građevinske aktivnosti i industrijski procesi. Sve ovo doprinosi širenju raznih neželjenih
zvukova u životnoj sredini koje narušava mir i spokoj. Ovaj referat istražuje različite strategije
za smanjivanje zvučnog zagadjenja.

Osnovni pojmovi
Zvuk je mehanički talas frekvencija od 20 Hz do 20 kHz, to jest u rasponu u kojem
ga čuje ljudsko uvo.[2] Zvuk frekvencije niže od 20 Hz naziva se infrazvukom, zvuk
frekvencije više od 20 kHz ultrazvukom, a ako je frekvencija viša od 1 GHz, hiperzvukom.
Zvuk nastaje više ili manje periodičnim oscilovanjem izvora zvuka koji u neposrednoj okolini
menja pritisak sredstva (medijuma), poremećaj pritiska prenosi se na susedne čestice
medijuma i tako se širi u obliku uglavnom longitudinalnih talasa u gasovima i tečnostima i
longitudinalnih i transverzalnih talasa u čvrstim telima.

Kod zvuka, odnosno buke razlikuju se: boja, jačina i visina zvuka. Jedinica za
merenje jačine zvuka naziva se bel (B). U praksi se, medjutim, uzima deset puta manja
jedinica – decibel (dB). Obično se uzima da su dozvoljene granice buke do 65 dB. Buka ne bi
smela da predje ovu jaćinu, pošto tada može da šteti zdravlju. Buka od 130 dB, odnosno
zaglušna buka, uzima se kao granica podnošljivosti buke. Instrument za merenje nivoa buke
naziva se fonometar.

Uticaj zagadjenja bukom i izvori buke

Pre nego što se ponude rešenja za ovaj problem, važno je razumeti neželjene efekte
koje buka ima na živa bića, pre svega kakav je njen uticaj na zdravlje ljudi. Hronična
dugotrajna izloženost buci može dovesto do zdravstvenih problema kao što su stress i
anksioznost, poremećaj spavanja, gubitak ili oštećenje sluha, čak i do kardiovaskularnih
bolesti. Takođe ona negativno utiče na divlji svet, ometa komunikaciju divljih životinja,

3
razmnožavanje i obrasce migracije. Dakle, smanjenje zagađenja bukom doprinosi ne samo
očuvanje spokoja živih bića, već i zaštiti našeg zdravlja i biodiverziteta.

Industrije i gradilišta su značajni izvori zagađenja bukom. Regulisanje njihovog

radnog vremena, posebno u stambenim područjima, može biti efikasna strategija. Barijere za
buku se takođe mogu postaviti oko ovih lokacija da apsorbuju i odbijaju zvučne talase. U
fabrikama inženjerskim rešenjima treba učiniti mašine tišim i obezbediti radnicima adekvatnu
opremu za zaštitu od buke.

Saobraćajna buka je još jedan veliki deo u zagađenju bukom. Primena strožih zakona
protiv nepotrebne upotrebe sirene, promovisanje električnih vozila i projektovanje puteva koji
uključuju barijere protiv buke mogu pomoći u ublažavanju ovog problema. Urbano planiranje
takođe može igrati značajnu ulogu, tako što će zone stambenih područja biti dalje od
prometnih puteva i autoputeva.

Primarna i sekundarna zvučna zaštita

Jedna od podela zvučna zaštita jeste da se ona klasifikuje u primarnu ili sekundarnu.
Pod primarnom zaštitom podrazumevaju se mere koje se sprovode direktno na izvoru, a pod
sekundarnim zaštitne mere koje se sprovode na putu prostiranja. Tako na primer primarna
zaštita u saobraćaju obuhvata mere smanjenja nivoa izračene akustičke energije direktno sa
motora i drugih agregata na vozilu, mere za prigušenje u izduvnom sistemu, mere na
smanjenju aerodinamičkog generisanja akustičke energije, ali i mere na kontaktu pneumatik -
kolovozni zastor. Ova poslednja pomenuta, ne ulazeći u moguću i drugačiju filozofiju
razmatranja, može da bude svrstana i u grupu sekundarnih mera, ali povećini stručnjaka
smatra se da je adekvatno grupisanje kako je to dato ovim tekstom. Primarna zaštita sistema
za klimatizaciju podrazumeva mere koje se sprovode na samom izvoru kao npr. ventilatoru,
kompresoru, čileru, motoru i dr. Tako npr. na nekom motoru konstruktivnim merama deluje se
na kućište motora, na izbor materijala za osovinu i ležišta, njihovu obradu, tolerancije i sl.

Pod sekundarnim merama zaštite od buke koja potiče od drumskog saobraćaja

podrazumevaju se sve mere koje se preduzimaju na putu prostiranja zvučnih talasa od izvora
do mesta imisije, tačnije čoveka kao osnovnog subjekta zaštite.Sekundarne mere u okviru

4
sistema za ventilaciju i klimatizaciju mogu da budu: ugradnja prigušivača buke u kanalskoj
mreži, spoljašnja obrada kanala za ventilaciju, izbor materijala i debljine kanala, ukrućenja
kanala i sl.

Zakonska regulativa
Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini uređuju se: subjekti zaštite životne
sredine od buke, mere i uslovi zaštite od buke u životnoj sredini, merenje buke u životnoj
sredini, pristup informacijama o buci, nadzor i druga pitanja od značaja za zaštitu životne
sredine i zdravlje ljudi.

Ovo su neke od zakonskih mera i njihovi primeri:

- Kontrola emisije buke reguliše se emisionim standardima za putnička vozila,

građevinsku opremu, fabrike, nacionalnim propisima, direktivama EU...
- Kontrola prenošenja buke reguliše se propisima o merama za postavljanje
prepreka za prostiranje zvuka
- Mapiranje buke i zoniranje oko puteva, aerodroma, industrije vrši se uz pomoć
procedura monitoringa i predikcije stanja nivoa buke u životnoj sredini
- Kontrola imisije buke reguliše se graničnim vrednostima za nivoe izloženosti
buci, monitoringom i modelovanjem buke, propisima za složene situacije,
propisima za "rekreativnu" buku
- Ograničenje brzine uvodi se u zonama za rekreaciju, u blizini bolnica…
- Minimalni zahtevi za akustičke osobine zgrada su konstruktivni zahtevi za
zvučnu izolaciju elemenata zgrada. Na primer, aktuelna zakonska regulativa
preporučuje da najmanja vrednost zvučne izolacije između susednih stanova, kao
i između stanova i zajedničkih prostorija u stambenim zgradama iznosi 52
decibela.

Interventna politika
Vlade moraju uspostaviti i sprovoditi stroge zakone. Redovno praćenje nivoa buke u
javnim prostorima, industrijskim zonama i gradilištima je od suštinskog značaja. Procedure

5
koje promovišu tiše tehnologije u različitim sektorima takođe mogu doprineti smanjenju
zagađenja bukom.

Monitoring ili merenje buke u životnoj sredini

Sistematsko merenje i proračun nekog indikatora buke definiše se kao monitoring
iste. Zapravo, indikator buke je akustička veličina kojom se opisuje buka u našoj životnoj
sredini, a izražava se jedinicom db(A) – Decibela. Upravo od propisanih graničnih vrednosti
ove merne jedinice zavisi i čovekov status kao emitera. U Uredbi o indikatorima buke,
graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih
efekata buke u životnoj sredini (“Sl.glasnik RS” 75/2010) se mogu videti propisane granične
vrednosti buke i u skladu sa saznanjima dalje delovati. Ukoliko se Vaše preduzeće vodi kao
izvor buke, dužni ste da na propisan način obezbedite merenje buke i izradu legitimnih
izveštaja koji tvrdnje dokazuju. Osim samonicijativno, merenje buke se može sprovoditi po
ličnom zahtevu građana ili po nalogu državnih organa. Nezavisno od vrste i svrhe
monitoringa, ono što je potrebno je stručni nalaz sa preciznim mernim infomacijama. Jedino
ovlašćena stručna organizacija zakonski može da obavlja uslugu monitoringa buke.
Zaštita ,,Beograd’’ nudi upravo takav vid poslovanja, a iza svakog potpisa na sprovedenim
analizama stoji stručni kadar.

Inženjerske mere
Ovo su neke od inženjerskih mera i njihovi primeri:

- Redukcija emisije modifikacijom izvora buke pomoću profili pneumatika, "tihe"

površine puta, promene u osobinama mašina
- Nove tehnologije mašina, tj. putničkih vozila, aviona, građevinskih mašina
- Redukcija prenošenja oklopljavanjem mašina i barijerama za zaštitu od buke
- Orjentacija zgrada ka mirnim zonama, korišćenje zgrada za barijere
- Upravljanje saobraćajem tj. usmeravanje protoka saobraćaja elektronskim
sredstvima
- Pasivna zaštita: zvučna izolacija, štitnici za uši, konstrikcija fasada
- Urbanističko planiranje

6
 Akustika u arhitekturi
Arhitektonska akustika je nauka i inženjering o postizanju zvuka unutar objekata i
grana je akustičnog inženjeringa. U arhirtektonsku akustiku spadaju postizanje dobre
razumljivosti govora u pozorištu, restoranu ili na železničkoj stanici, poboljšanje kvaliteta
muzike u koncertnoj dvorani ili studiju, ili suzbijanje buke kako bi kancelarije i domovi bili
prijatniji za rad i život. Svrha joj je da se ostvare uslovi za dobro, kvalitetno, i prijatno
slušanje. Akustični kvalitet koji se dobija prenosom pomoću komunikacijskih sistema,
umnogome zavise od akustičnih osobina prostorija iz kojih se prenosi ili reprodukuje. Danas
su akustični principi veoma važni pri projektovanju. Ova nauka analizira prenos buke od
izgradnje eksterijera do enterijera i obrnuto. Glavne putanje buke su krovovi, nadstrešnice,
zidovi, prozori, vrata. Primer jednog od zadataka ove nauke bi bio obezbeđivanje
odgovarajućeg dizajna za dom koji će biti izgrađen u blizini kolovoza velikog obima ili ispod
putanje za letenje glavnog aerodroma ili ispod samog aerodroma. Pri analizi akustike
unutrašnjeg prostora ova nauka se bavi kontrolom površina prostorija zasnovana na različitim
svojstvima zvuka. Vreme reverberacije, koje se može izračunati, može da dovede do slabe
razumljivosti govora. Refleksija zvuka stvara talase koji proizvode prirodne rezonance koje se
mogu čuti kao prijatna ili iritantna senzacija. Reflektujuće površine mogu biti nagnute i
koordinirane da obezbede dobru pokrivenost zvuka za slušaoca u koncertnoj sali ili muzičkom
prostoru. Unutrašnje površine zgrada mogu se graditi od mnogo različitih materijala. Savršeni
akustični paneli su oni bez lica ili sa završnim materijalom koji ometa sa akustičnom ispunom
ili podlogom. Tkanine prekrivene ploče su jedan od načina da se poveća akustična apsorpcija.
Završni materijali se koriste za pokrivanje akustičnih podloga. Često se sastoje od tkanine,
drveta ili akustične pločice. Tkanina može biti obavijena oko podloge kako bi stvorila ono što
se naziva "prefabrikovan panel" i često obezbeđuje dobru apsorpciju buke.

Postoje tri načina poboljšavanja akustike i rešavanja problema sa zvukom- ABC:

A = Apsorbuj (preko tepiha, plafona, itd.),

B = Blokiraj (preko panela, zidova, podova, plafona i rasporeda),
C = Prikrij (preko prekrivanja zvuka).

7
 Dok se sve tri od njih preporučuju za postizanje optimalnih rezultata, C = Prikrivanje,
pojačavanjem pozadinskog zvuka proizvodi najdramatičnije poboljšanje privatnosti govora-sa
najmanje prekida i obično po najnižoj ceni.

Edukacija i jačanje javne svesti

Svest javnosti o štetnim efektima zagađenja bukom i načinima za njegovo smanjenje
je od vitalnog značaja. Obrazovni programi i kampanje mogu igrati značajnu ulogu u tom
pogledu. Pojedinci se mogu podsticati i ohrabrivati da ograniče upotrebu glasnih uređaja, da
se utišaju u javnim prostorima i izaberu slušalice umesto povećavanja jačine zvuka.

Zaključak
Buka u životnoj sredini ugrožava zdravlje i kvalitet života ljudi. Može izazvati
bolesti, kao što su stres, povećan krvni pritisak, smanjenje sposobnosti dece da uče. U zonama
sa prekomernom bukom, ljudi postaju uznemireni, ometa im se spavanje i mogu nastati
negativni efekti po zdravlje. Zaštita i unapređenje životne sredine podrazumeva određivanje
neophodnih koraka koje treba preduzeti u cilju eliminisanja negativnih efekata savremenih
uređaja na životnu sredinu. Da zaključimo, zagađenje bukom je značajno ekološko pitanje
koje zahteva hitnu pažnju.Njegovo smanjenje zahteva višestruki pristup koji uključuje
industrijsku regulativu, kontrolu saobracćajne buke, podizanje svesti javnosti i interventne
politike. To je kolektivna odgovornost koja zahteva učešće kako pojedinaca, tako i industrija i
vlada. Preduzimajući odgovarajuće mere, možemo se radovati tišem, zdravijem i mirnijem
svetu.

Literatura
- https://www.wikipedia.org/
- https://zastitabeograd.com/news-sr/mere-zastite-od-buke-u-zivotnoj-sredini/
- https://www.sepa.gov.rs/download/strano/ZakonOzastitiOdBuke.pdf

- Marinković, D., Stevanović, B. i Paunović K. (2001.) Biologija i ekologija,

Beograd