АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

КОСОВСКА МИТРОВИЦА

СЕМИНАРСКИ РАД
Аудио сигнали

Ментор: Студент:
 Аудио сигнали 2022

САДРЖАЈ

1. УВОД ............................................................................................................................... 3
1.1. Историја аудиотехнике ............................................................................................. 3
1.2. Пoјам звучне слике.................................................................................................... 4
1.3. Проширење основног инжењерског задатка аудиотехнике .................................. 4
1.4. Области живота у којима се користие аудио уређаји и системи .......................... 4
2. АУДИО СИГНАЛИ ......................................................................................................... 5
2.1. Основни облици аудио сигнала ............................................................................... 6
2.2 Основни облици аналогног сигнала-линијски и микрофонски ниво .................. 6
2.3. Основни облик дигиталног аудио сигнала ............................................................. 7
2.4. Остали облици дигиталног аудио сигнала - заштитни и каналски код ............ 9
2.5. Ефективна вредност аудио сигнала ....................................................................... 11
2.6. Опште скале нивоа аналогних сигнала ................................................................. 11
2.7. Изражавање динамике сигнала једнобројном вредностима ............................... 12
2.8. Специфични стандарди за референтне вредности ............................................... 13
2.9. Поређење различитих скала нивоа сигнала .......................................................... 15
2.10. Модулометри – Инструменти за мерење ефективне вредности аудио сигнала 16
2.11. Ниво шума у систему као доњи праг динамичког опсега сигнала ..................... 18
2.12. Компресија аудио сигнала ...................................................................................... 20

ЗКЉУЧАК........................................................................................................................................23

ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................................24

2
 Аудио сигнали 2022

1. УВОД

Аудиотехника је инжењерска област електротехнике која се бави снимањем и

репродукцијом звука.

У историјском смислу аудиотехника је произишла из електротехнике и данас

највећим својим делом она јесте електротехничка област у најширем смислу те речи.

1.1. Историја аудиотехнике

Почетак аудиотехнике везује се за два блиска догађаја која су се одиграла крајем

19.века. Грахам Бел је 1876. године патентирао телефон, справу која применом
електрицитета може да пренесе звук на даљину.

Основу проналаска чинио је први електроакустички претварач који је звучни притисак

претварао у електрични сигнал и обрнуто.

Годину дана касније, 1877. године, Томас Алва Едисон пријавио је свој патент:
механичко-акустички претварач за претварање модулације механичке бразде у чујан
звук.

Био је то први фонограф, претеча грамофона, који је записивао звук на воштаном

цилиндру.

У развоју поступака снимања звука свакако је значајна и појава звучног филма (1927.
године).

Тако настаје посебна грана развоја аудиотехнике која је пратила прво филмску, а касније
телевизијску слику. Већ 1926. године појавио се електрични претварач за репродукцију
записа са плоче, што неки аналитичари сматрају за први корак према каснијој
репродукцији звука високе верности.

3
 Аудио сигнали 2022

1.2. Пoјам звучне слике

При слушању звукова у природном амбијенту у коме и настају, без обзира да ли је то

концертна сала у којој се слуша музика, шума у којој се слушају звуци природе, обичан
стан у коме се слуша радио или разговара са укућанима или неки други амбијент у коме
постоји звучно поље, крајњи резултат перцепције коју остварује слушалац је један
сложен утисак.

Користи се израз „сензација“, који означава све оно што чини одзив на побуду неког
чула (дакле овде је реч о чујној сензацији).

У случају чула слуха сензација је састављена од мноштва примљених звучних

информација.

Механизам чула слуха служи као посредник, а сензација настаје у свести слушаоца и
назива се „звучна слика“.

Аудиотехника има задатак да применом одговарајућих технолошких средстава омогући

слушаоцу формирање звучне слике жељених карактеристика.

1.3. Проширење основног инжењерског задатка

аудиотехнике

Као инжењерска дисциплина, аудиотехника се бави преносом звучних информација на

системском нивоу. Испод тог нивоа постоје уже, специјалистичке области које су се
временом развијале и пратиле аудиотехнику на нивоу веома уских тема и данас
егзистирају готово као независне делатности. Ту спада, пре свега, аудио електроника,
која се бави електронским колима и склоповима. Ужа област је и обрада аудио сигнала,
која се бави алгоритмима за генерисање и обраду аудио сигнала.

1.4. Области живота у којима се користие аудио уређаји и

системи

Готово на сваком кораку у животу данассе може наићи на аудио уређаје или на елементе
аудио система, при чему томе где се они налазе могу имати разне функције.

Глобалне групације делатности у којима је примена аудиотехнике су: радиодифузни

пренос звука, информисање, забава и уметност.

4
 Аудио сигнали 2022

2. АУДИО СИГНАЛИ

Aудио сигнали су по својој природи врло специфични. Таква особина је директна

последица величине информационог поља звука одређеног граничним могућностима
чула слуха.

Информационо поље карактерише велика ширина фреквенцијског опсега (три декаде) и

велики динамички опсег чула слиха (у неком околностима и преко 120dB).

Контрола таквог сигнала ради очувања његовог информационог садржаја у разним

фазама проласка кроз аудио систем један је од битних задатака у процесу управљања
радом.

Увид у садржај аудио сигнала веома је деликатна техничка тема.

Готово по правилу, мерење и контрола мора се обавњати у реалном времену, а у многим

ситуацијама и без могућности накнадних корекција ако се на време не предвиди могућа
неправилност нпр. при „живим“ преносима за потребе радија и телевизије, при
озвучавању концерата...

Само у неким околностима мерење и контрола аудио сигнала врше се без временских
ограничења. То је случај када је комплетан сигнал предходно смештен на неки
меморијски медиј и доступан детаљној провери.

Процедура његове контроле без временских ограничења, то јест off line, обавља се:

 у процесу „ремикса“ (прављење финалног снимка на основу вишеканалног

записа) током прављења аудио снимака за тржиште,
 у припреми сигнала за производњу CD („premastering“) или
 у монтажи и обради филмског звука.

Потребе дизајна звучне слике захтевају да се контрола аудио сигнала у аудио систему
обавља не са аспекта:

 амплитуда, односно његовог тренутног нивоа,

 других параметара, као што је фреквенцијски садржај, прецизност просторних
информација и сл.

Процес контроле сигнала у аудио систему не може се вршити само инструментима,

односно објективним мерним процедурама, већ се нужно уводи поступак субјективне
контроле слушањем репродуктивног сигнала. У контроли слушањем чуло слуха постаје

5
 Аудио сигнали 2022

сложени мерни инструмент који има задатак да препозна физички тешко мерљиве
димензије сигнала.

Због свега тога, познавање основних облика аудио сигнала је од битног значаја за
разумевање разних појава и квалитетно управљање аудио системима. Због чињенице да
ови сигнали немају сличан пандам у другим областима, постји потреба да се шире
прикажу особине аудио сигнала, начини њиховог мерења и контроле.

2.1. Основни облици аудио сигнала

Аудио сигнал се на свом путу од извора до слушаоца јавља у разним физичким

облицима. То су:

 акустички сигнал кога стварају извори звука и звучници,

 звучни притисак као сигнал у звучном пољу и
 сигнал у електричном домену.

Звучни притисак као сигнал је величина која се, по дефиницији, посматра у једној тачки
физичког простора.

У улазном акустичком окружењу то је тачка у којој се налази микрофон, а у излазном

акустичком окружењу то су тачке улаза у слушни канал левог и десног ува.

Електрични аудио сигнал се јавља у своја два основна облика: аналогном и дигиталном.

Иако је означен као електрични, чињеница је да у разним фазама проласка кроз аудио
систем сигнал прелази из електричног облика у друге физичке форме, пре свега оптички
(у уређајима за записивање сигнала и у оптичким влакнима за повезивање делова
система) или магнетски (у разним меморијским медијима).

Аудио сигнал може бити и у механичком облику, када је представљен физичким,

односно геометријским променама у погодном материјалу, као што је то на CD или DVD
медијима.

2.2 Основни облици аналогног сигнала-линијски и

микрофонски ниво

Прву категорију чине сигнали високог ниво, који се у пракси називају „линијски
сигнали“.

6
 Аудио сигнали 2022

Сигнали линијског нивоа имају релативно велике вередности максималних амплитуда,

што омогућава максималан однос сигнал/шум у систему и повећава заштиту од
евентуалних утицаја сметњи.

Њихове амплитуде у максимуму могу достизати величине рада волти.

Другу категорију чине сигнали ниског нивоа, какве на свом излазу углавном дају
микрофони, па се због тога они називају и „микрофонски сигнали“. Микрофонски
сигнали уобичајно имају средње вредности реда величине -40 dBV do -60 dBV, што
зависи од осетљивости микрофона (већа осетљивост подразумева у истим условима
звучног поља виши ниво сигнала).

Овако мали сигналису, наравно, подложни угрожавању спољним сметњама и шумом у

самом аудио систему. Због тога се на местима где се јављају сигнали микрофонског
нивоа непосредно постављају одговарајући предпојачавачи који такав сигнал подижу на
линијски ниво.

Микрофонски предпојачавачи су уобичајни на улазима миксета, али могу бити

независни уређаји.

2.3. Основни облик дигиталног аудио сигнала

Дигитални аудио сигнал је дефинисан својом фрквенцијом одмеравања и бројем бита

којима је представљена вредност одмерка. Данас се стандардно користе фреквенције
одмеравања 44,1 kHz, 96 kHz и 192 kHz.

Као основни начин за представљање дигиталних аудио сигнала користи се такозвани

„двокомплеметарни код“. Принцип формирања овог кода приказан је у Табели 1 на
примеру четворобитних бинарних бројева. Из табеле се види да је двокомплементарни
код теоријски изведен из основног кода променом места горње и доње половине табеле
са бројним низом.

Из табеле се такође види да се та трансформација практично остварује тако што се

инвертује најзначајнија цифра.

7
 Аудио сигнали 2022

Табела 1.

Аудио сигнал је по својој природи биполаран, што произилази из чињенице да он

репрезентује звучни притисак. Конверзија таквог сигнала захтева да минимални
бинарни кодни број представља максималну негативну вредност, а максимални бинарни
кодни број представља максималну позитивну вредност аналогног сигнала. У таквој
подели вредност 0В се кодује бинарним бројем код кога су све цифре нула. Ово је
илустровано на Слици 1, где је на примеру осмобитних бинарних бројева шематски
приказана конверзија аналогног аудио сигнала у двокомплементарни дигитални код.

8
 Аудио сигнали 2022

Слика 1: Шематски приказ конверзије аналогног сигнала у двокомплементарни код на

примеру осмобитне речи

2.4. Остали облици дигиталног аудио сигнала - заштитни и

каналски код

Да би се дигитални сигнал заштитио од могућих изобличења у физичким каналима

нужно је увести извесну припрему, што подразумева одређене трансформације његовог
садржаја. Те промене се остварују кроз два нивоа посебног кодовања који су означени
као заштитно и каналско кодовање. Њихово место у процесу преноса дигиталног сигнала
кроз физички преносни систем приказано је на Слици 2.

9
 Аудио сигнали 2022

Слика 2: Блок шема преноса дигиталног аудио сигнала кроз неки физички канал са
означеним местима заштитног и каналског кодовања

Заштитно кодовање има за циљ да се након изласка из физичког канала исправе грешке
у преносу.

Заштитно кодовање подразумева, по правилу, проширивање података увођењем

додатних бита. На основу тога се омогућава детекција и исправљање грешака.

У припреми аудио сигнала за пролазак кроз физичке преносне канале користи се један
познати поступак који се назива интерливинг, само примењен на нивоу одмерака.

На слици 3 приказана је шематска илустрација поступка интерливинга у припреми

дигиталног аудио сигнала на примеру блока од 16 одмерака. По неком дефинисаном
принципу врши се промена места одмерцима, односно њихово мешање у редоследу
којим се појављују у поворци дигиталног сигнала.

По пријему сигнала на излазу из физичког канала врши се враћање одмерака на њихово

природно место.

Слика 3: Илустрација принципа интерливинга на модулу од 16 одмерака

Основна функција каналског кодовања је да формира поворку бита пре уласка у

физички канал која ће имати смене јединица и нула на начин који даје доваљно ниску
горњу граничну фреквенцију. Да би се у процесу каналског кодовања овакви циљеви
постигли, врши се проширивање сигнала.

Блокови оригиналних сигналних бита, најчешће по бајтима, замењују се новим,

одговарајуће дужим блоковима који имају прикладну структуру промена стања,
односно мању учестаност прелаза између битских стања.

За већа смањења фреквенцијског садржаја дигиталног сигнала у неким околностима је

потребно значајно повећање броја бита у сигналу.

10
 Аудио сигнали 2022

На пример, у каналском кодовању пре уснимавања на аудио CD сваких 8 бита сигнала

се проширује на 17 бита који се шаљу у физички канал, односно који се записују на
медију.

2.5. Ефективна вредност аудио сигнала

Основна величина која карактерише аудио сигнал је, по природи ствари, његова
ефективна вредност.

По дефиницији, ефективна вредност неког временски променљивог сигнала је:

Из израза се види да ефективна вредност подразумева усредњавање енергије сигнала у

неком задатом временском интервалу интеграције Т.

Према томе, у једнобројном податку о величини ефективне вредности неког аудио

сигнала укључен је његов енергетски садржај из читавог интервала интеграције.

Одабрана вредност Т одређује брзину реаговања ефективне вредности на промене аудио

сигнала. Што је Т веће, то је могућност праћења брзих промена у сигналу мања.

2.6. Опште скале нивоа аналогних сигнала

У аудио техници је усвојено неколико општеприхваћених скала нивоа сигнала које су

дефинисане и у одговарајућим стандардима:

 Скале нивоа снаге, чије су јединице: dBm и dBW и

 Скале напонског нивоа означене са dBu и dBV.

dBm je ниво снаге за који је референтна вредност Рref = 1 mW. To значи да ниво 0 dBm
одговара вредности снаге сигнала од 1 mW. Снага 1W одговара нивоу од + 30 dBm, при
снази 1 kW ниво је +60 dBm, итд.

Ниво снаге се данас исказује у децибелима на скали јединица има ознаку dBW. Она је
дефинисана у односу на референтну вредност Pref = 1W, па зато нивоу 0 dBW одговара
снага 1W.

11
 Аудио сигнали 2022

Ова скала је померена за 30 dB у односу на првобитну скалу нивоа снаге чија је јединица
dBm.

Усвојена је напонска референтна вредност Vref = 0,775 V као основ за дефинисање једне
нове напонске скале нивоа сигнала. Јединица ове скале означава се dBu или dBV. На
овој скали ниво сигнала 0 dBu одговара напону 0,775 V. Због тога се скале dBu и dBm
нумерички поклапају ако је вредност импедансе на којој се посматра сигнал 600 

Данас се за мерење нивоа сигнала најшире користи скала напонских нивоа са ознаком
јединице dBV,где је за референтну вредност усвојена јединична вредност напона Vref =
1V.

Референтна вредност напона 1V користи се и при дефинисању скале изведених јединица,

као што је осетљивост микрофона и сл.

Разлика између скале dBu и dBV је приближно 2 dB (тачније 2,2 dB). Због тога је ниво
сигнала који одговара 0 dBV једнака +2 dBu, односно ниво сигнала који одговара 0 dBu
je -2 dBV.

2.7. Изражавање динамике сигнала једнобројном

вредностима

У пракси постоји потреба да се динамички садржај сигнала дефинише

погоднимједнобројнимподацима.

Један од шире познатих начина да се нестационарност аудио сигнала квантификује

једним бројем је величина која се назива крест фактор.

Kрест фактор показује премашења величине сигнала у односу на његову ефективну

вредност. По својој дефиницији, крест фактор C je:

У пракси се користи његов логаритамскиеквивалент који се назива ниво крест фактора

Lc: Lc = 20 log (C)

Ниво крест фактора моње се протумачити и као разлика максималног тренутног нивоа
сигнала и средњег нивоа сигнала, односно број децибела за који максимална тренутна
вредностискаче изнад средњег нивоа сигнала.

12
 Аудио сигнали 2022

Вредност крест фактора, односно његовог нивоа код реалних аудио сигнала се може
кретати у релативно широким границама.

Крест фактора синусног сигнала је 2, односно ниво крест фактора је 3 dB. Код сигнала
веће динамике ниво крест фактора може бити 20 dB, па и више.

Због чињенице да се у акустици јавља сложени динамички садржај сигнала, у овој

области су одавно уведени специфични параметри који нешто детаљније показују
динамичко понашање сигнала у времену. Добијају се статистичком анализом нивоа
сигнала, тачније наоснову кумулативне расподеле нивоа за посматрани временски
интервал. Означени су у процентима и означавају ниво који сигнал премашује у том
проценту времена.

2.8. Специфични стандарди за референтне вредности

У раду са аудио системима постоји стална потреба да се њихова величина прати, да се

контролише помоћу мерних инструмената и утврђује тренутна величина нивоа у dB.
Реални аудио сигнали су изразито нестационарни и њихове цршне вредности могу
значајно премашити ефективну вредност.

Са друге стране, величина ефективне вредности зависи од периода усредњавања,

поготово ако је тај интервал мали. У таквој ситуацији апсолутни положај тачке 0 dB на
скали нивоа сигнала није само питање избора референтне вредности напона или снаге,
већ је много комплекснији проблем.

Практичан значај скале нивоа сигнала огледа се у чињеници да је за правилан рад аудио
система неопходна прецизна усаглашеност динамичких могућности уређаја утврђених
произвођачким спецификацијама и сигнала који се појављују у систему.

Реални аудио сигнали имају изузетно велики динамички опсег, који је често близак
техничким границама уређаја.

Свака неусаглашеност динамичног опсега уређаја или медија за записивање сигнала и

величине сигнала може изазвати деформацију у сигналу. Појава сувише великих сигнала
може угрожавати њихов таласни облик због одсецања врхова у уређајима који тако
велики сигнал не могу да пренесу без промена у таласном облику. Сувише мали сигнали
могу претрпети губитак дела информација услед „утапања“ њихових најтиших делова у
шум. Зато је усаглашавање величине сигнала и динамичких могућности аудио уређаја
кроз цео аудио систем важан поступак који захтева пажљиву анализу и мерење. Такве
реалне потребе учиниле су да се у аудиотехници, поред описаних општих скаланивоа
сигнала, данас у употреби и друге скале са другачијим референтним вредностима
напона.

13
 Аудио сигнали 2022

СТАНДАРД НИВОА ''-10 dB''

Специфичан стандард примењује се у кућним, односно кпмерцијалним аудио уређајима

и у више каналним снимачима. У том стандарду усвојена је референтна вредност Vref =
0,245 V, што дефинише 0 dB на скали нивоа. Утехничком жаргону овај стандард се често
означава као ''ниво 300 mV'' (заокруживање стварне вредности).

Посто ниво 0 dB овде одговара нивоу -10 dBu, ова скала се често означава и као
''стандард -10 dB''.

При сабирању више сигнала у један, природно настаје релативно повећање нивоа
резултантног сигнала. Због тога је нижи ниво сигнала у улазним каналима неопходан да
би ниво збирног сигнала остао у габаритима прихватљивим за уређаје.

Резултантна вредност збира 16 једнаких потпуно некохерентних сигнала из

вишеканалног снимача биће за око 12 dB виша од појединачних вредности нивоа у
каналима.

Ако се претпостави да су нивои појединачних сигнала по каналима 0 dB (ref 0,245V),

ниво њиховог збирног сигнала биће приближно 0 dBV.

Када би појединачни сигнали из вишеканалног снимача имали ниво 0 dBV, резултантни

сигнал би након сабирања био релативно висок за даљу манипулацију у стандардном
аудио систему.

СТАНДАР ''+4 dBu''

У многим професионалним аудио уређајима, а по правилу у аналогним снимачима

(магнетофонима), користи се посебна скала нивоа.

Показивање 0 dB на њиховим мерним инструментима одговара референтној вредности

напона 1,23V. To je jednako nivou +4 dBu, односно +2 dBV.

СТАНДАРД У ДИГИТАЛНИМ УРЕЂАЈИМА

У дигиталним уређајима, односно при раду са А/Д конверторима, не постоји референтна

вредност у оном смислу у коме је то усвојено у аналогним системима.

14
 Аудио сигнали 2022

Код конвертора се увек усваја да је референтна вредност напона, што значи 0 dB на скали
нивоа, највећа могућа вредност сигнала који се може прихватити, а то је максимум А/Д
конвертора.

Тако је у дигиталним уређајима 0 dB истовремено и највећа могућа вредност која може

без изобличења да прође кроз њих. То је суштинска разлика у односу на систем мерења
сигнала у аналогним уређајима код којих сигнал регуларно може имати позитивне
вредности нивоа, што значи веће од 0 dB. Вредности изнад 0 dB у дигиталним системима
не постоје, па ова референтна вредност има посебну ознаку: 0 dB FS ( ''FS'' је скраценица
од ''full scale'').

Због лимитирања сигналау А/Д конвертору на многим дигиталним снимачима постоје

посебни светлосни индикатори који показују када вредност неког одмерка достигне
максималну вредност конвертора. Тиме се скреце пажња сниматљу, јер та појава може
бити веома краткотрајна, а да проузрокује незанемарљива изобличења.

2.9. Поређење различитих скала нивоа сигнала

Непостојање јединствене скале нивоа аудио сигнала, односно позиције 0 dB, у многим
околностима захтева велики опрез у манипулацији са сигналима, јер постоје околности
када то може стварати разне техничке проблеме.

Посебно у размени сигнала између независних аудио система, могућа су погрешна

тумачења и неусклађеност.

Да би се лакше сагледале разлике које постоје између појединих стандарда коришћених

за дефинисање нивоа сигнала, на слици 4 графички су упоредно приказане скале нивоа
за неке од њих.

15
 Аудио сигнали 2022

Слика 4: Упоређење неких скала нивоа аудио сигнала са стандардном скалом dBu:

3. 1 – кућни уређаји;
4. 2 – дигитални снимачи;
5. 3 – аналогни снимачи;
6. 4 – аудио канал на ТВ камерама Betacam.

2.10. Модулометри – Инструменти за мерење ефективне

вредности аудио сигнала

У аудио системима постоји стална потреба да се на неки начин прати тренутна величина
аудио сигнала, упркос његовој нестационарности.

Сасвим прецизна контрола величине аудио сигнала у свим његовим физичким

димензијама могућа је само ван реалног времена.

Нека од карактеристичних подешавања аудио сигнала која се софтверски решавају у off

line анализама су:

- Нормализација, када се величина сигнала подешава тако да највећи одмерак буде

довољно близу или једнак 0 dB FS,
- DC offset, када се тестира евентуално присуство једносмерне компоненте у аудио
сигналу и њена вредност одузима од сигнала.

16
 Аудио сигнали 2022

Приказивање, односно праћење тренутне величине сигнала у реалном времену, чак и

када би се технички реализовало, нема практичног значаја јер човеково око не би могло
да региструје његове промене.

Зато је контрола величине аудио сигнала у реалном времену нужно ограничена на

праћење неке кратковремене ефективне вредности. То се остварује помоћу мерног
инструмента који се назива модулометар.

Пошто је аудио сигнал временски променљивљ величина, ови инструменти се

принципијелно не разликују од стандардног волтметра за наизменични сигнал.

Основни блок шема модулометра приказана је на слици 5.

Сваки модулометар, као и волтмртар, може се поделити на три основна блока:

 Детектор,
 Интегратор и
 Показивач (индикатор).

Слика 5: Принципијелна блок шема модулометра

VU метар (Volume Unit) је најстарији и најраспрострањенији модулометарски

инструмент, уведен у употребу пре више од шездесет година.

Рад VU метра је прецизно утврђен стандардом. Најважнија особина која је дефинисана

стандардом је његова балистика, односно брзина реаговања на тренутну побуду неким
референтним сигналом константне фреквенције и амплитуде.

На слици 6 приказано је баждарење скале VU метра.

Слика 6: Изглед скале VU метра.

17
 Аудио сигнали 2022

РРМ – мерач вршних вредности ( ''peak ''метар)

Постоје тачке у аудио системима у којима се мора контролисати величина и

краткотрајних појава у сигналу.

Таква потреба одувек постоји на улазу у предајнике, ради заштите модулатора, а

обавезна је и испред сваког А/Д конвертора ради спречавања премашења његовог
максимума.

За такве намене служи посебно дизајниран модулометар који се назива мерач вршних
вредности или РРМ.

Он се уграђује на уређајима где је такво мерење битно, али се израђује и као

независтан уређај, са могућношћу да се повеже у аудио систем у тачки где је потребна
контрола.

2.11. Ниво шума у систему као доњи праг динамичког опсега

сигнала

Доњи праг динамичког опсега у једном аудио систему одређен је нивоом шума.

Шум је природна, физичка појава и у аналогним уређајима то је термички шум, а у

дигиталним системима то је шум квантизације.

Сваки аналогни уређај и сваки А/Д конвертор уграђени у аудио систем доприносе нивоу
шума на његовом излазу. Ови сигнали се сабирају дуж система и на излазу се јавља
њихов енергетски збир.

Сви уређаји нису исти у погледу шума који се у њима јавља, па постоје карактеристични
елементи у аудио системима у којима је шум који настаје већи по амплитудама него у
другим.

ТЕРМИЧКИ ШУМ

У сваком електричном колу, односно у свакој отпорности кроз коју протиче струја јавља
се термички шум.

Ефективна вредност електромоторне силе тако насталог шума је:

18
 Аудио сигнали 2022

gde je:

 K – Болцманова константа, чија је вредност

 Т – апсолутна температура, у прорачунима се заокружује на 290 °K (17 °C)
 R – отпорност у колу
 ∆f – фреквенцијски опсег у коме се посматра појава шума.

ШУМ КВАНТИЗАЦИЈЕ

У процесу конверзије настаје грешка која се јавља при дискретизацији аналогног

сигнала по амплитудама. Та грешка је последица степенастог облика преносне
карактеристике квантизера која је приказана на слици 7.

Слика 7: Преносна карактеристика квантизера

Kвантизацијом неког аналогног сигнала x(t) добија се дискретни сигнал који се може
дефинисати као:

19
 Аудио сигнали 2022

Kвантовани сигнал се састоји од две компоненте: оригиналног сигнала x(t) и сигнала

грешке квантовања eQ[x(t)].

Може се рећи да је сигнал грешке квантовања дефинисан разликом између преносне

карактеристике квантизера и идеалне преносне карактеристике (извучене испрекиданом
линијом). Ова разлика је приказана дијаграмом на слици 8.

Слика 8: Дијаграм величине грешке квантовања у функцији величине улазног сигнала

2.12. Компресија аудио сигнала

Дигитални облик аудио сигнала отвара могућност за разне трансформације. Најважнија

међу њима је конпресија података, која као резултат даје смањење количине података
којим је сигнал представљен.

Показало се да звучни сигнали са аспекта онога што људско уво може да прецепира
садрже извесну редундансу. Уклањање на одговарајући начин те редундансе у подацима
даје резултат који под одређеним условима може бити перцептивно нечујан.

Алгоритми који врше такву компресију заснивају се на познавању механизма процеса

слушања и прилагођавања количине информација којом се сигнал репрезентује његовим
могућностима. То раде такозвани перцептивни кодери.

20
 Аудио сигнали 2022

Принцип њиховог рада приказан је шематски на слици 9.

Слика 9: Општа блок шема основних поступака у процесу компресије аудио сигнала

Улазни сигнал се спектрално анализира банком филтера који су по својој структури

изведени из перцептивне резолуције ува по фреквенцијама. Истовремено сигнал се
анализира у погледу чујностињегових компоненти. У том блоку се одређују две
значајне чињенице за сваки фреквенцијски опсег:

 који звучни садржаји нису чујни због ефекта маскирања из суседних опсега и
 колики је максимални дозвољени ниво шума квантизације, а да он буде
перцептивно нечујан.

Квантизација и кодовање се врше само са оним компонентама сигнала које се у

сложеној слици могу чути и у минималној резолуцији која омогућава нечујност шума
квантизације.

Данас постоји неколико широко прихваћених алгоритама за перцептивно кодовање.

Од 1988. године постоји експертско тело које је формирано у оквирима међународних

организација које је познат под оргиналним називом Moving Pictures Expert Group
(MPEG). Ова група је 1992 дефинисала први перцептивни аудио кодер назван MPG-1.

Oвај алгоритам омогућава да се оригинални сигнал са фрквенцијом одмеравања до 48

kHz са почетних 705,6 kb/s по каналу сведе на 128kb/s.

Даља побољшавања алгоритама довела су 1994. године до кодера означеног као

MPEG-2, који је омогућио да се пет аудио канала пуног опсега сведу на битску брзину
640-900kb/s.

У најширој употреби је ниво 3 који је познат под скраћеним називом МР3. Најзад,
1999. године финализиран је кодер MPEG-4.

21
 Аудио сигнали 2022

Паралелно са кодерима из серије MPEG, фирма Dolby је направила алгоритам означен

као АС-3. Он је у широкој примени за компресију аудио сигнала који прате филм и
видео.

Доминантни системи записа на филму су из фирме Dolby, па је АС-3 стандард у

биоскопима.

22
 Аудио сигнали 2022

ЗАКЉУЧАК

Основни задатак аудио технике је обрада аудио сигнала.

Аудио сигнали се појављују у јако широком опсегу фреквенција и нивоа који су
ограничени чујним пољем човечијег чула слуха. Фреквенцијски опсег се простире од 20 Hz
до 20 kHz, док су могуће вредности нивоа и до 120 dB.
У дигиталном аудио систему, аналогни електрични сигнал који представља звук
претвара се аналогно – дигиталним конвертором у дигитални сигнал, обично користећи
пулсну модулацију. Овај дигитални сигнал се затим може снимити, уређивати,
модификовати и копирати помоћу рачунара, машина за репродукцију аудио записа и других
дигиталних алата. Када звучни инжењер жели да преслушава снимак на слушалицама или
звучницима, дигитално-аналогни конвертор врши обрнути поступак, претварајући
дигитални сигнал у аналогни сигнал, који се затим шаље путем аудио појачала и на крају до
звучника.

23
 Аудио сигнали 2022

ЛИТЕРАТУРА

1. Д. Дринчић, Основи аудиотехнике, ВШЕР (презентације у електронској форми, ппт),

2008.
2. Х. Куртовић, Основи техничке акустике, Научна књига 1982. (одабрана поглавља)
3. М. Мијић, Аудиотехника, предавања на ЕТФ-у (одабрана поглавња)
4. М. Филиповић, Аудиотехника (за трећи разред електротехничке школе) Завод за
издавање ућџбеника 2008.
5. Wikipedia: https://en.wikipedia.org/wiki/Audio_signal

24