[Type text]

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI BEOGRAD

Seminarski rad
- Tehnicka dijagnostika -

Student:

Profesor:

br. indeksa:

Januar 2015.

SADRAJ

METODE I POSTUPCI TEHNIKE DIJAGNOSTIKE

I TEHNIKA DIJAGNOSTIKA.3
1.1 Uvod.3
1.2 Tehnika dijagnostika, cilj, metode..3
II SUBJEKTIVNI POSTUPCI TEHNIKE DIJAGNOSTIKE...4
2.1 Ispitivanje (kontrola ) uma..4
2.2 Vizuelna opticka ispitivanja-vizuelna kontrola5
2.2.1 Endoskopija..6
2.2.2 Ogledala za posmatranje.7
2.2.3 Ureaji za posmatranje unutranjosti cevi i rezervoara..8
2.2.4 Provera nivoa ulja i ostalih tenosti....8
2.3 Ispitivanje (kontrola) boje i mirisa9
2.4 Ostali
postupci.9
III OBJEKTIVNI POSTUPCI DIJAGNOSTIKE..10
IV LITERATURA12

I TEHNIKA DIJAGNOSTIKA

1.1 Uvod

Pod pojmom tehnika dijagnostika podrazumeva se nauno-tehnika

disciplina kojoj
pripadaju teorija, metode i sredstva za prepoznavanje stanja tehnikih
sistema u uslovima
ogranienih informacija i koja prepoznaje stanje tehnikih sistema u
eksploataciji, a samim tim se moe efikasno koristiti za identifikaciju specifinih
opasnosti. Tehnika dijagnostika je relativno mlada nauno-tehnika
disciplina i na njen razvoj presudno utie uvoenje novih koncepcija
odravanja.
1.2 Tehnika dijagnostika, cilj, metode
Osnovni cilj tehnike dijagnostike je da se otkrije i sprei potencijalni
otkaz tehnikih
sistema. To se postie merenjem karakteristinih, odnosno
dijagnostikih parametara i na
osnovu odreenih kriterijuma donosi zakljuak o tome da li se oni
nalaze u dozvoljenim
granicama ili ne. Kod tehnikih sistema, koji su danas u upotrebi,
najzastupljenije su metode tehnike dijagnostike zasnovane na:
1. Merenju i analizi vibracija,
2. Praenju termikog stanja i
3. Analizi produkata habanja u ulju za podmazivanje.
3

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu je veoma aktuelna, kako u svetu tako i kod nas. Sve
vea panja se usmerava ka obezbeivanju uslova za bezbedan rad i
smanjenju faktora koji ugroavaju zdravlje radnika. U savremenom svetu potreba za
stalnim usavravanjem
proizvodnje smanjuje bezbednost zaposlenih. Zbog toga, potreba za ovom oblau
je sve
neophodnija. Veliki problem procene rizika a samim tim i identifikacije opasnosti i
tetnosti na radnim mestima je to to se procena u nekim sluajevima
bazira na subjektivnim analizama lica koje je zadueno za taj posao. Da bi
procena rizika bila precizna i kasnije upotrebljiva moraju se upotrebiti metode za
identifikaciju opasnosti koje se baziraju na objektivnim rezultatima iskljuujui
ljudska ula. Tehnika dijagnostika i njene metode daju odgovor na ove
probleme. Korienjem unapred
definisanih opasnosti koje se mogu javiti na radnom mestu, u ovom radu je objanjena
identifikacija tih opasnosti korienjem tehnike dijagnostike. Kroz
primere iz prakse direktno se pokazuje kratkorona i dugorona teta
koju izaziva nekorienje metoda tehnike dijagnostike u cilju identifikacije
opasnosti i tetnosti.

II SUBJEKTIVNI POSTUPCI TEHNIKE DIJAGNOSTIKE

1. ispitivanje (kontrola) uma
2. vizuelna ispitivanja (kontrole)
3. ispitivanje (kontrola) mirisa
4. ostali postupci (opti, lokalni, specijalni, labaratorijski itd)
2.1 Ispitivanje (kontrola) uma
Subjektivno ispitivanje zvuka je jedno od najstarijih dijagnostikih
postupaka.
Stvaranje zvuka pri radu jednog tehnikog sistema je neprijatna
pojava. Samim tim zvuk predstavlja dobar i kvalitetan pokazatelj stanja

jednog tehnikog sistema. esto akustike oscilacije i vibracije

nastupaju istovremeno. Kako nastaju? Kao oblik mehanikih
pokretnih delova maine (tehnikog sistema). Zvune oscilacije se mogu
konstatovati uhom, a vibracije dodirom maine. Ovakvi oblici oscilacija
nose veliki sadraj informacija o stanju jednog tehnikog sistema
(maine) i mogu posluiti za donoenje subjektivne ocene o stanju.
Oscilacije se uzimaju kao ocena stanja kliznih uleitenja, zglobnih
osovina, pneumatskih sistema itd. (dolazi se do utvrivanja
koaksijalnosti, poveanog zazora, nezaptivenosti i sl.. Ureaji: tehniki
elektronski stetoskopi (umovi su esto neujni za ljudsko uho).
Stetoskop je veoma osetljiv tehniki ureaj za oslukivanje tehnikih
sistema i njegovih delova. Neujni i veoma tihi zvuci, koji definiu
odreenu anomaliju u sistemu, se stetoskopom pojaavaju tako ih je
mogue registrovati ljudskim sluhom. Pomou njega je mogue locirati
izvor uma ili buke otkazali leaj ili zupanik, pri isticanju gasa iz suda
pod pritiskom.

1.1

stetoskopi

2.2 Vizuelna opticka ispitivanja-vizuelna kontrola

Nezamenljiva i prva dijagnostika metoda. Ljudsko oko osea i razlikuje
svetlost po boji, sjaju i intenzitetu to ga ini najpouzdanijim i

najvanijim instrumentom tehnike dijagnostike. Za manje dimenzije i

ograniene prostore koriste se pomoni ureaji lupe, mikroskopi i dr.
Postupci vizuelne kontrole:
1.endoskopija
2.ogledala
3.uredjaji za posmatranje unutrasnjosti cevi i ureaja
4.provera nivoa ulja i ostalih tecnosti
5.ostale kontrole

2.2.1 Endoskopija
Posmatranje nepristupanih mesta bez demontae sistema maine
(drugi nazivi su boroskop,fibreskop itd.). Tanki cevasti optiki
instrumenti vizuelno posmatranje unutranjosti cilindara, cevi i slinih
cilindrinih delova, a pogotovo onih delova koji imaju nepovoljan
unutranji pritisak (kotlovi,rezervoari).
Postoje dve vrste endoskopa:
1. Kruti endoskop primena u sluajevima kada je olakan pristup
mernom mestu,
2. Fleksibilan endoskop primena u sluajevima kada je otean pristup.

1.2 endiskpoija
Fibreskopi su minijaturni fleksibilni instrumenti za ispitivanje
unutranjosti zakrivljenih cevi, oblikovanih upljina i mehanizama.

Posmatranje detalja ije su dimenzije 250 m ili manje. Sastoje se od

veoma fleksibilne, vinilom prevuene metalne cevi na ijim se
krajevima nalazi po jedan okular jedan prenosi sliku do kontrolora, a
drugi slui za osvetljavanje. Svetlost iz prilino jake svetlosne kutije
sprovedena je do konektora na unutranjem delu prolaza svetlosti
kod okulara. Tako preneta slika sastoji se iz vie hiljada zasebnih
komponenti vlaknastog karaktera. Rezultirajua slika se prikazuje kao
visoko-kvalitetna odtampana ilustracija u tonovima.

1.3 Endiskopi-fiberskopi
Primena:
- Kruti endoskopi: za preglede kondenzatorskih cevi, za preglede
izmenjivaa toplote za
parne turbine, kao i skupljae pare i doboe pare (ekonomajzere);
otkrivanje taloga,
korozije i pukotina na unutranjoj povrini cevi.
- Savitljivi (fleksibilni) endoskopi (sa pokretnim objektivom za vie od
180O, sa izvorom
svetlosti i ureajem za fotografisanje): mesta proputanja (pukotine)
kod sistema sa
poveanim pritiskom turbine, cevi pod pritiskom; generatori pare;
pregled svih tipova
7

varova kod istih sistema; pregled kuita i ostalih elemenata od

elinog liva (prikljuci za merenje pritiska, naglavci regulacionih
ventila i sl.); pregled ventilatora; pregled namotaja rotora i statora
motora; pregled gasnih turbina;
- Noviji sistemi (pogotovo turbine) imaju specijalno predviene
prikljuke za endoskopiju i to na onim mestima gde su ve bile
zapaene anomalije (pukotine) ili na onim mestima gde se mogu
oekivati pukotine (na osnovu iskustva).
-Endoskopija omoguava da se vri potpuna kontrola nepristupanih delova
golom oku jednog tehnikog sistema (maine) samim tim daje se
upozorenje na eventualnu pojavu neeljenih, iznenadnih oteenja i
havarija.
- otkrivanje: pukotina, taloga, korozije, erozije, promene boje
(temperaturne) itd.
2.2.2 Ogledala za posmatranje
Slue za unutranju kontrolu veih predmeta koji poseduju unutranju
upljinu ali i za posmatranje
nedostupnih delova svih vrsta i tipova tehnikih sistema (maina).

1.4 Ogledala
2.2.3 Ureaji za posmatranje unutranjosti cevi i rezervoara
Posmatra unutranjosti cevi i rezervoara slui za posmatranje
unutranjosti manjih cevi, buotina I rupa prenik cevi od 5 do 32
mm, a duine do 200 m. Alenov posmatra unutranjosti upljine cevi
sastoji se od male sonde i uveliavajueg stakla minijaturni optiki
instrument se koristi za posmatranje unutrasnjosti kotla

1.5 Alenov posmatrac

2.2.4 Provera nivoa ulja i ostalih tenosti
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Kontrola nivoa ulja u motoru mera nivoa ulja u karteru.

Provera nivoa tenosti za hlaenje motora.
Kontrola nivoa tenosti za koioni sistem vozila.
Kontrola kardanskih i homokinetikih zglobova vozila.
Kontrola pogonskih kaieva motora vozila.
Kontrola nivoa elektrolita u akumulatoru.

2.3 Ispitivanje (kontrola) boje i mirisa

Boja na osnovu boje delova, usled odreene fizike promene sistema
koji se posmatra, moe se dijagnostikovati stanje tehnikog sistema.
esto izraena promena boje pri promeni temperature (npr. usijanost,
termografija).
Miris koristi se za kvalitativne ocene stanja, jer je skoro nemogue
vriti kvatitativnu ocenu stanja mirisa. Preteranim poveanjem
temperature (pregrevanjem) mainskih i elektro elemenata dolazi do
pojave mirisa (varnienje, guma, plastika, itd.).matranje unutranjosti
kotla.
2.4 Ostali postupci
9

Ispitivanje prodiranja (penetracije)

Mogue nevidljive delove maina, nije mogue locirati niti okom, niti
pomou nekih
instrumenata. Zbog toga se koriste odgovarajue tenosti-penetranti, za
prodiranje u
unutranjost tih otvora. Najee su to specijalne boje. Prodirai
omoguavaju jednostavan, jeftin ali i veoma siguran nain otkrivanja
povrinskih naprslina i greaka na delovimamaina. Element se prvo
oisti od masnoe i nanese se boja. Potreban je kratak vremenski
period da potrebna koliina boje prodre u pukotinu, a zatim se viak
boje ukloni, element osui i doda mu se razvija. Svaka naprslina e se
pokazati kroz razvija. Ukoliko se koriste fluorescentne boje neophodno
je nanetu boju osvetliti ultraljubiastom svetlou, da bi se otkrile
naprsline. I boja i razreiva se mogu nabaviti u vidu spreja.
Magnetni tok
Koristi se da bi se uoile nepravilnosti magnetnog toka kod elemenata
u kojima se javljaju nepravilnosti u strukturi materijala. esto se koriste
postupci sa magnetnom trakom I magnetnom gumom, koji se nanose na
povrinu ispitivanog dela. Prah se nanosi u suvom stanju ili rastvoren u tenosti.
Pod uticajem magnetnog polja, du strujnice se rasporeuje magnetni
prah. Pukotine presecaju strujnice i magnetni prah se rasporedi oko pukotine. Kod
postupka sa gumom kao indikator se koristi tena, na sobnoj temperaturi
nestvrdnuta masa, silikon-kauuk koja sadri fine estice magneta. estice
se pod dejstvom magnetnog polja kreu i rasporeuju oko mesta na
povrini gde postoje nepravilnosti. Ovravanje mase se izvodi
pomou razliitih katalizatora.

III OBJEKTIVNI POSTUPCI DIJAGNOSTIKE

Najee objektivni dijagnostiki postupci su vezani za odreivanje:

- temperature,
- broja obrtaja/ugaone brzine,
- pritiska,
- obrtnog momenta,
- optereenja/snage,
- buke,
- vibracije,
- stepena iskorienja,
- vremena,
- jaine struje,
- magnetnog fluksa itd.
U nastavku e biti ukratko objanjeni neki od navedenih objektivnih dijagnostikih
postupaka.
Merenje temperature
Jedan od najvanijih pogonskih uslova za veinu tehnikih sistema je temperatura, koja
treba za odreene podsisteme tj. podsklopove i delove, da bude u odreenim granicama.
Za merenje temperature je razvijen niz specijalnih ureaja.
Temperaturske merne trake (indikatorske trake)
Plastine samolepljive trake, kod kojih kada temperatura povrine na koju su nalepljene
dostigne odreeni nivo, indikatorski panel na ploi potamni.
Upotreba:
- da obezbedi dokaz izlaganja prekomernim temperaturama,
- da otkrije temperaturne anomalije,
- da meri temperaturne gradijente.
Elektronski termometri (portabl)
Instrument se sastoji od male sonde u obliku olovke snabdevene toplotnim senzorima,
povezanih fleksibilnim kablom sa indikatorskom jedinicom depnog formata. Pogodan je
za
merenje temperatura vrstih, tenih i gasovitih tela ili povrina.
Upotreba:
- za merenje temperature leaja, otkrivanje toplih mesta,
- ispitivanje sistema za kondicioniranje vazduha za rashlaivanje i zagrevanje,
- merenje temperatura cevi i sudova,
- utvrivanje gradijenata i uzroka temperaturskih tragova.

Temperaturske sonde
Temperaturske sonde, termo parovi i otporni termometri razliiti po veliini i izvedbi,
ugraeni u pogonu na strateki vanim (za temperaturu) takama, mogu dati upozorenje
11

(signal) o temperaturnim anomalijama pre nego izazovu otkaz.

Termometarski pitolji
Termometarski pitolj je runi instrument za precizno merenje povrinske temperature
bilo kog predmeta, u pokretu ili statikog, bez dodira povrine, sve svoje radne delove
sadri u sebi i radi na baterije. Moe da meri temperature bilo koje tenosti ili vrstog
materijala. Kada se pitolj uperi u predmet na bilo kojoj udaljenosti oitava se
temperatura. Mogunost merenja temperature je od 20 C pa do 1650 C.
Merenje obrtnog momenta
Vrlo vaan parametar kod prenosnika snage, elektromotora, motora SUS, generatora itd.
je obrtni moment, koji treba da se kontrolie bez zaustavljanja sistema. Najee se
izvodi periodino. Koriste se i ispitni stolovi za dugotrajna ispitivanja.
Merenje snage / optereenja
Izvode se najee preko merenja obrtnog momenta i ugaonog ubrzanja, prema:
P = Mt x
Koristi se najee kod motora SUS, elektromotora, generatora i sl. Pad snage je znak da
su opale neke radne karakteristike u sistemu.
Merenje vremena
Veina merenih parametara sistema zavise od vremena, odnosno vremenske su funkcije.
Zbog toga je potrebno meriti vreme. Za te svrhe koriste se konvencionalni i specijalni
hronometri. Pored uobiajenog merenja vremena potrebno je meriti i trenutke vremena tj.
kratke intervale.

IV LITERATURA
1. ivoslav Adamovi "TEHNIKA DIJAGNOSTIKA"
2. Internet

13