VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENJANINU

Master strukovne studije - mašinsko inžinjerstvo

Merna tehnika

PRAKTIČAN RAD

Tema :
Ultrazvučno merenje debljine zida rezervoara za vazduh

Predmetni nastavnik : Student i broj indeksa :

dr Miodrag Kovačević Dalibor Jovišić MSM 07/21
Asistent :
dr Milada Novaković
U Zrenjaninu , Februar 2022. godine

1
Висока техничка школа струковних студија у Зрењанину
Мастер струковне студије машинско инжењерство
Предмет: Мерна техника (3+2)
Предметни професор: др Миодраг Ковачевић, професор струковних студија
Асистент: др Милада Новаковић, предавач

ПРИЈАВА
ПРАКТИЧНА НАСТАВА
Презиме и име студента Број индекса
MSM 07/21
Jovišić Dalibor
1. Опис технолошког поступка, машинског дела, објекта мерења и сл.
Ultrazvučno merenje debljine zida rezervoara za vazduh
U ovom radu biće merena debljina zida rezervoara koji se sastoji iz plašta i dva danca.
Karakteristike posude su sledeće : Proizvođač posude IMP Hrvatska, farbički broj 55036 , godina proizvodnje
1974 , standard SRPS EN 13445-3 , najmanja / najveća dozvoljena temperature +5 / +100 oC , projektna
temperatura 100 oC , radna materija je vazduh , stanje medijuma je gasovito , molekulska masa 28.96 kg ,
proračunski prečnik 1800 mm , visina 1850 mm , zapremina posude je 6 m 3, maksimalni dozvoljen radni pritisak
: 10 bar.
2. Опис мерног система или уређаја и опреме за мерење
Za ovo merenje će se koristiti ultrazvučni merač debljine materijala proizvođača Sino age development
technology (Sadt) iz Kine , model SA-40. Merno područje uređaja je 0,70 mm ... 300,0 mm , tačnost uređaja je
±0,1 mm , ultrazvučna brzina 1000 ... 9999 m/s , model sonde PT-5 , radna temperatura uređaja je -10 ...+50°C ,
dok su ostali uslovi radnog okruženja za uređaj temperatura od 0°C do +40 °C a, relativna vlažnost od 20 %
do 90 %
3. Мерна листа
Merna lista se sastoji iz sledećih podataka: broj merenja, vreme početka merenja, vreme završetka merenja,
izmerena debljina materijala (mm) . Palniran period merenja je jedan dan (35 merenja)
4. Обрада и интерпретација резултата мерења
Koristeći dobijene podatke, izvršiće se statistička analiza podataka, u programu MS Excel upotrebom opcije Data
Analysis. Dobijeni rezultati će se prikazati tabelarno i grafički.
5. Закључак
Dobijeni rezultati merenja će pokazati debljinu materijala i odstupanja od minimalne određene vrednosti
debljine zida koja iznosi 8mm , takođe podaci će prikazati da li je posuda bezbedna za puštanje u rad ili je
potrebno reparirati ili ukloniti iz upotrebe.

2
Sadržaj

1. Uvod……………………………………………………………………………………………………………………..……..4
2. Ultrazvučna metoda……………………………………………………………………………………………………..5
3. Oprema za ultrazvučno ispitivanje………………………………………………………………………………..9
3.1 Upravljački sistemi………………………………………………………………………………………………….9
3.2 Osnovni delovi ultrazvučnog urešaja……………………………………………………………………..10
3.3 Ultrazvučna glava………………………………………………………………………………………………….10
3.4 Normalnaultrazvučna glava…………………………………………………………………………………..11
3.5 Transverzalna ultrazvučna glava……………………………………………………………………………12
3.6 Dvostruka sonda…………………………………………………………………………………………………..13
3.7 Fokusirajuća sonda……………………………………………………………………………………………….13
3.8 Specijalna sonda…………………………………………………………………………………………………..14
3.9 Etaloni………………………………………………………………………………………………………………….14
4. Praktičan rad…………………………………………………………………………………….………………………..15
4.1 Opis objekta merenja…………………….……………………………………………………………………..15
4.2 Merni uređaj ……………………………………………..…………………………………………………………17
4.3 Merna lista – Merenje debljine zida rezervoara za vazduh ……………………………………20
4.4 Obrada rezultata merenja……………………………………………………………………………………..21
5. Zaključak……………………………………………………………………………………………………………………..24
6. Literatura…………………………………………………………………………………………………………………….25

3
 1. Uvod

Ispitivanje bez razaranja (IBR), ispitivanje bez razaranja (NDT) je skup metoda zasnovanih na
principima fizike za određivanje svojstava materijala ili komponenti sistema, i otkrivanje
različitih vrsta grešaka (defekta). ) bez uticaja na funkcionalnost materijala koji se ispituje
(materijal koji se ispituje ostaje neoštećen). Osnovna svrha ispitivanja bez razaranja je
utvrđivanje kvaliteta i usaglašenosti osnovnog materijala i zavarenih spojeva sa zahtevima
tehničkih specifikacija i standarda. Ispitivanja se uglavnom obavljaju na terenu. Pre svega,
testiraju se oprema pod pritiskom, cevovodi, noseće konstrukcije, poluproizvodi i
industrijski proizvodi.
Predmet ovog praktičnog rada je merenje debljina zida rezervoara za vazduh (fabriči broj
55036)u cilju utvrđivanja stanja rezervoara usled delovanja korozije na isti. U pitanju je
redovan pregled rezervoara.
Rezervoar je jedan od dva rezervoara u kompresorskom vodu koji snabdeva postrojenje
komprimovanim vazduhom.
Rezervoar koji je prikazan na slici 1.1 se nalazi na lokaciji Požeška 4 , Termika doo.

Slika 1.1 rezervoara za vazduh fabrički broj 55036

4
 2. Ultrazvučna metoda

Ispitivanje materijala metodom ultrazvuka spada u nedestruktivne metode ispitivanja.

Ovakvim ispitivanjem se omogućava očuvanje elemenata koji se ispituju što je od izuzetne
važnosti kada se ispitivanje vrši na licu mjesta npr. na konstrukciji koja je već u upotrebi. Kod
metode ultrazvuka se praktično u zavisnosti od brzine prostiranja talasa kroz uzorak
indirektno utvrđuju određene karakteristike materijala. Ovom metodom se mogu utvrditi
mnoge osobine materijala kao što su zapreminska masa, modul elastičnosti, poroznost,
čvrstoća, otpornost na mraz...
Ultrazvuk je u suštini vibracija visokih frekvencija, iznad 20 000 Hz, koje ljudsko uho ne može
registrovati. Ultrazvučne talase proizvode specijalni generatori, a oni mogu biti
longitudinalni, transverzalni i površinski. Longitudinalni talasi imaju najveću brzinu
prostiranja pa se oni gotovo uvijek koriste kod ultrazvučne metode ispitivanja jer se sa njima
postiže najveća tačnost. Glavni elementi opreme koja se koristi za metodu utrazvuka su
predajnik koji emituje talase i prijemnik koji prima talase su prikazani na slici 2.1.

Slika 2.1 Elementi opreme koja se koristi za metodu utrazvuka

5
Predajnik se postavlja sa jedne strane uzorka, a prijemnik sa druge. Predajnik emituje talase,
koji se kreću određenom brzinom i dolaze do predajnika koji ih registruje. U odnosu na
vreme koje je potrebno da talas stigne od predajnika do prijemnika, određuje se brzina
prostiranja talasa kroz ispitivani uzorak. Postoje i uređaju kod kojih su i predajnik i prijemnik
smješteni u istom uređaju. U tom slučaju predajnik emituje talase i odmah se gasi, a
prijemnik registruje talase koji su se odbili od druge strane uzorka.
Metoda ultrazvuka se često koristi kod defektoskopije materijala kada se proverava da li
određeni element sadrži neka oštećenja. Ukoliko na primer element sadrži određene
šupljine u svojoj strukturi (što je prikazano na slici 2.2), talasi će doći do šupljine i kroz
šupljinu će njihova brzina oslabiti jer je šupljina ispunjena vazduhom. Na osnovu
registrovanja promjene brzine talasa na određenim mestima u elementu se može utvrditi
postojanje šupljina tj. oštećenja.

Slika 2.2 Prikaz pronalazenja šupljine ultrazvukom

Materijal i Brzina ultrazvuka (m/s) :

Vazduh 340
Voda 1490
Pleksiglas 2540
Beton 2500-5000
Staklo 3600-6100

6
Čelik 5850
Aluminijum 6300

Ultrazvučna kontrola kvaliteta materijala zasniva se na svojstvu ultrazvuka da se širi kroz

homogene materijale i da se odbija na granici materijala različitih akustičkih osobina
(otpornosti), odnosno od nehomogenosti (grešaka) u materijalu. Od izvora ultrazvuka šire se
ultrazvučni talasi kroz materijal koji se kontrolira. Ako u materijalu postoji greška, iza nje će,
zavisno o vrsti greške, ultrazvučni talasi oslabiti ili se neće pojaviti (odbiju se od greške).
Ultrazvuk je vrsta mehaničkih talasa frekvencije 20 KHz do 10 GHz, a kod ispitivanja
materijala najčešće se koriste frekvencije od 0,5 MHz do 10 MHz. Iako postoje različite
tehnike ultrazvučnog ispitivanja, obično se u praksi koristi metoda impuls - odjek i metoda
prozvučavanja, pri čemu se koriste ravne i/ili kutne ultrazvučne glave. Iako je ultrazvučna
metoda posebno prikladna za otkrivanje grešaka tipa prslina (ravninske ili planarne greške),
ovom je metodom moguće detektovati i druge greške (uključke troske, plinske mjehuriće,
mjehuriće u nizu).
Prednosti ove metode su: debljina ispitnog objekta je neograničena, pristup kontrolnom
objektu je dovoljan sa jedne strane, kontrola je bezbedna i ne zahteva zaštitnu opremu,
osetljivost metode je velika, a pronalaženje grešaka je jednostavna, metoda je relativno
neosetljiva na uslove okoline (temperatura, vlažnost).

U ultrazvučnoj kontroli metalnih materijala obično se koristi piezoelektrični efekat, dok se

magnetostriktivni efekat koristi za dobijanje niskih frekvencija. Piezoelektrični efekat nastaje
kada se kvarcna ploča nekom silom sabije ili izduži u određenom pravcu na svojoj
kristalografskoj osi, a zatim se polarizuje, odnosno stvoriće se električni naboj na površini
kvarcne ploče. Predznak električnog naelektrisanja zavisi od pravca deformacije, i veličine
upotrebljene sile. Suprotan fenomen nastaje kada kvarcna ploča promeni svoju veličinu
(dužinu i širinu) pod dejstvom direktnog električnog polja. Ako se umesto jednosmerne
koristi naizmenična struja, kvarcna ploča će vibrirati u ritmu frekvencije naizmeničnog polja.
Ovaj fenomen je otkriven 1899. godine.
Na granici dva medija, ultrazvučni impuls se odbija i prelama. Treba razlikovati dva slučaja
jer ultrazvučni talasi mogu ući u ispitni materijal vertikalno ili pod određenim uglom (koso).
Kada ultrazvučni snop uđe u ispitni materijal vertikalno, ultrazvučni talasi se delimično
reflektuju na granici između dva medija. Ako ultrazvučni talas naiđe na defekt u materijalu
(defekt), on ne prolazi kroz tu prepreku već se odbija od nje. U slučaju da su ovi defekti u
materijalu manji, deo ultrazvučnog talasa će proći, a deo će se odbiti.
Ako ultrazvučni snop uđe u ispitni materijal pod uglom (koso), dolazi do transformacije
talasa na granici između dva medija. Ovo stvara nekoliko mogućnosti: oba talasa mogu da se
odbiju, jedan odskoči, a drugi se lomi, i oba se lome. Na mestu ulaska zvučnog snopa u
ispitni materijal nastaju i uzdužni i poprečni talas, koji se iz ove tačke šire nezavisno jedan od

7
drugog. Kako će se talasi odbijati zavisi od upadnog ugla primarnog snopa, kao i od svojstava
medija na granici gde se susreću. Promenom ulaznog ugla može se postići da se uzdužna
komponenta potpuno ukloni i da se u materijalu širi samo poprečni talas. Praktično se
koristi za izradu ugaonog vibratora. Između ultrazvučnog vibratora i ispitivanog materijala
pod određenim uglom postavlja se klin od elastičnog materijala. Tako se uzdužni talas odbija
nazad u vibrator, a poprečni talas prodire u materijal pod određenim uglom. Testovi su
pokazali da pod uglom:
od 45º do 80º nastaju transverzalni talasi;
od 0º do 35º nastaju longitudinalni talasi;
od 35º do 45º nastaju i longitudinalni i transverzalni talasi.
Ultrazvučna kontrola se zasniva na tri osnovne metode: metodi sonikacije, eho metodi i
rezonantnoj metodi.
Metoda sondiranja zasniva se na fenomenu apsorpcije (apsorpcije) ultrazvuka u unutrašnjim
defektima (nehomogenosti) u materijalu. Slično je radiografskoj kontroli. Koristeći jednu
ultrazvučnu glavu, ultrazvučni talasi se usmeravaju na ispitni uzorak, a na drugoj strani
uzorka, energija talasa se meri drugom ultrazvučnom glavom. Ako je uzorak homogen (bez
greške), signal na prijemniku će biti jednak ulaznom signalu.
Ako se uzorak sastoji od dva različita materijala, onda će se deo zvučne energije reflektovati
na granici ovih materijala. U ovom slučaju, prijemni instrument registruje signal manji od
100% ulaznog signala. Koliko manje zavisi od vrste materijala, odnosno njegove zvučne
otpornosti V. Ovom metodom se mogu otkriti samo velike greške. Posebno je pogodan za
otkrivanje slojevitih defekata u tankim uzorcima, debljine do 50 mm.
Eho metoda se zasniva na fenomenu ultrazvučnog odbijanja usled različitih nehomogenosti
(greške u materijalu). Danas, ovom metodom, jedna ultrazvučna glava služi kao generator i
prijemnik. Umesto propuštenog dela ultrazvučnog talasa, meri se reflektovani (odbijeni) deo
ultrazvučnog talasa. Prijemnik prima reflektovane ultrazvučne talase i prikazuje ih kao
proporcionalni signal na ekranu ultrazvučnog uređaja. Ovaj metod može otkriti sledeće
greške:

položaj i veličina raznih nehomogenosti u materijalu,

područje u materijalu koje nije dobro toplinski obrađeno,
kontrola zavarenih spojeva.

U poređenju sa metodom sondiranja, ova metoda je mnogo osetljivija. Procenjuje se da se

samo 5% zvučne energije odbija zbog nehomogenosti materijala. Nedostatak ove metode je
tzv. "Mrtva zona". Na mestu ulaska ultrazvuka u materijal, emitovani impulsi ne mogu biti
tako male dužine da odmah otkriju kvarove u blizini ultrazvučnog vibratora (ultrazvučne

8
glave). Korišćenjem prigušivača ova zona se može značajno smanjiti na samo oko 5 mm.
Prednost je u tome što se ovom metodom može otkriti tačan položaj defekta u materijalu,
merenjem vremena putovanja ultrazvučnog signala do i od mesta refleksije ultrazvučnih
talasa. Za korišćenje ove metode potrebno je imati merni instrument, koji istovremeno
pokazuje vreme i napon.
Rezonantna metoda se zasniva na pojavi stojećih talasa. Ultrazvučni talasi se reflektuju sa
zadnje strane i vraćaju u prijemni vibrator (slika 2.3), pri čemu ovi talasi interferiraju sa
dolaznim talasima. Ako je debljina materijala jednaka zbiru polovine talasne dužine, formira
se stojeći talas, odnosno postiže se rezonanca. Ova metoda je pogodna za merenje debljine
uzorka za ispitivanje.

Slika 2.3 Prikaz ultrazvučnog ispitivanja

3. Oprema za ultrazvučno ispitivanje

3.1 Upravljački sistemi

Oprema za ultrazvučno ispitivanje je vrlo različita, u zavisnosti od područja primene, pa

se tako razlikuje oprema za:
•otkrivanje grešaka i/ili procenu stanja strukture,
•merenje fizičkih svojstava materijala,
9
•merenje dimenzija.
U zavisnosti od stepena automatizacije, postoji:
•oprema za ručnu ultrazvučnu kontrolu sa kompjuterskom podrškom ili bez nje,
•poluautomatska oprema,
•automatski sistemi.
Za sprovođenje svakog ispitivanja nužno je, dakle, odabrati odgovoarajući ultrazvučni
sistem. Ultrazvučni sistem se sastoji od:
•ultrazvučnog uređaja,
•ultrazvučne sonde,
•etaloni i kalibracioni uzorci,
•kontaktno sredstvo,
•druga pomoćna oprema.

3.2 Osnovni delovi ultrazvučnog uređaja

Odašiljanje i prijem ultrazvuka u ispitivani materijal sprovodi se pomoću predajnika i
prijemnika ultrazvuka, odnosno ultrazvučnih sondi. Ultrazvučni uređaj mora da omogući
aktiviranje sondi električnim impulsima te primanje električnih impulsa iz sonde, te dati
prikaz međudelovanja ultrazvuka i objekta ispitivanja.
Osnovni delovi ultrazvučnog uređaja:
•skup elektronskih sklopova koji omogućava napajanje, generisanje električnih impulsa,
pojačavanje, sinhronizaciju i druge funkcije, koje osiguravaju korišćenje opreme na nivou
zahteva,
•elektronski sklopovi izlaznih jedinica, čiji je zadatak da rezultat predaje i prijema
ultrazvuka prikaže korisniku u prikladnom obliku za interpretaciju, a mogu dodatno
sadržavati i mogućnosti obrade signala.

3.3 Ultrazvučna glava

Ultrazvučna glava je složen akustični sklop. Sastoji se od vibratora koji usmerava
ultrazvučne valove u ispitivani uzorak i vibratora koji registruje odbijene ultrazvučne
valove. Izbor ultrazvučne glave provodi se prema vrsti vibratora, promeru vibratora i
potrebnoj frekvenciji. Veći promer vibratora daje veću osetljivost, jer je ugao
divergencije ultrazvučnog vala manji. Kod veće frekvencije postiže se bolje
raspoznavanje grešaka u materijalu. Frekvencije ultrazvučnih uređaja kreću se od 0,5

10
MHz do 12 Mhz. Promeri vibratora su od 5 do 34 mm, a dele se prema veličini promera
na:

subminijaturni vibrator, promer 5 mm (oznaka SM Q2),

minijaturni vibrator, promer 10 mm (oznaka M Q2),
normalni vibrator, promer 24 mm (oznaka Q2),
veliki vibrator, promer 34 mm (oznaka Q1).

U zavisnosti od ugla pod kojim se šire ultrazvučni talasi, razlikuju se 3 vrste ultrazvučnih
glava: normalna, ugaona i površinska.

3.4 Normalna ultrazvučna glava

Normalna ultrazvučna glava se sastoji od zaštitnog prstena, zaštitne folije i sredstva za
akustični sklop, piezoelektričnog kristala, bloka za prigušivanje, kućišta i dovoda napona.
Osnovna joj je karakteristika osetljivost. Osetljivost normalne ultrazvučne glave je to
veća što više električne energije pretvori u zvučnu energiju. Tako se osim kvarca koriste i
drugi materijali. Na primer barijev titanat pretvara mnogo više električne energije u
zvučnu energiju, nego što to čini kvarc. Ali s druge strane ima nedostatak da nije otporan
na trošenje (habanje), zbog čega ga treba zaštititi, a to stvara veću “mrtvu zonu”.

Drugo svojstvo ultrazvučne glave je njena selektivnost. Ocjenjuje se prema tome kolika
je najmanja udaljenost između dve greške u materijalu (reflektora), a da daju jasne
uzastopne signale npr. na stepenastim prelazima kao što jeprikazano na slici 3.1. Da bi
se sprečilo slobodno vibriranje ultrazvučne glave, koriste se prigušivači. Oni imaju
zadatak da u određenoj meri priguše slobodno vibriranje vibratora i potpuno priguše
ultrazvučne valove koji putuju u blok, a smeju se vraćati u vibrator.

Pre ispitivanja provodi se baždarenje na karakteristične greške, u prvom redu na zadnjui

zid. Upoređivanjem odjeka od greške (reflektor) i odjeka od zadnjeg zida moguće je
dobiti veličinu greške. Za ispitivanje tankih limova i grešaka blizu površine, te neravnina
zadnjeg zida, koriste se ultrazvučne glave s dva vibratora: jedan šalje ultrazvučne valove,
a drugi ih istovremeno prima. To su SE vibratori. Nisu najpogodniji za određivanje
grešaka, ali se koriste za određivanje grešaka i merenje debljine zida do najmanje 1 mm.

11
 Slika 3.1 Merenje sondom sa ravnom glavom

3.5 Transverzalna ultrazvučna glava

Za razliku od normalne ultrazvučne glave, transverzalna ultrazvučna glava ima ugrađen
klin od pleksiglasa. Zbog prigušivanja u pleksiglasu, upotrebljavaju se jaki vibratori, kao
što je barijev titanat. Pogodna je za kontrolu grešaka u materijalu koji su smješteni pod
kutom, gdje je pristup normalnoj i SM ultrazvučnoj glavi onemogućen. Obično se rade
pod uglovima 35º (nagib klina 29º), 45º (nagib klina 34,6º), 60º (nagib klina 47º), 70º
(nagib klina 55,5º) i 80º (nagib klina 56,3º). Kod ugla manjeg od 35º postoji mogućnost
divergencije (rasipanja) zvučnog snopa, a kod ugla većeg od 80º postoji mogućnost
pretvaranja transverzalnog vala u površinski val.

Pre ispitivanja ultrazvukom, potrebno je površinu uzorka pripremiti na prikladan način

(obično brušenje), posebno ako se ne traže samo greške, već i njena analiza. Da bi se

12
osigurao akustični kontakt, nanosi se na površinu uzorka tekući premaz koji uklanja i
najmanji zračni sloj. Ultrazvučna ispitivanja treba raditi uz prethodno dobro poznavanje
ispitivanog materijala. Osoba koja provodi ispitivanja treba imati sertifikat o školovanju
za metodu koju koristi u ispitivanju.

3.6 Dvostruka sonda

Naziv dvostruka sonda potiče od konstrukcije ove sonde koja ima zasebnu
pretvarač prijemnika i predajnika. Oba pretvarača su ugrađena u zajedničko kućište,
ali su akustički i električno izolovani. Dvostruka sonda je stoga povezana sa
ultrazvučni uređaj sa dvostrukim koaksijalnim kablom. Ultrazvučni talasi
generisani u pretvaraču propagiraju do testnog objekta kroz blok kašnjenja koji je
priključen na pretvarač predajnika. Drugi pretvarač, električno i akustički izolovan od
prvi i takođe može da primi ultrazvuk tokom prenosa prvog pretvarača.
Osnovni delovi dvostruke sonde prikazani su na slici 3.2

Slika 3.2 Osnovni delovi dvostruke sonde

3.7 Fokusirajuća sonda

Svaka ultrazvučna sonda je donekle fokusirana, jer je ultrazvučni snop sonde takav
oblikovan tako da u jednom delu bude sužen. Taj deo zraka naziva se fokus, a zvučni
pritisak je
u fokusu do dvostruko veće od površine sonde. Ispituje i ono osim toga
fokusirajući se, zbog načina na koji se ultrazvuk širi, ultrazvučni snop se dodatno
fokusira,
nazivaju se sonde za fokusiranje. Fokusiranje ravne sonde postiže se:
- korišćenje sočiva,

13
- zakrivljena površina pretvarača,
- sonda sa više pretvarača, fazno pobuđena.
U praksi se najčešće koriste sonde za fokusiranje u kojima se postiže fokusiranje
korišćenjem sočiva. Na slici 3.3 prikazani su osnovni delovi sonde za fokusiranje.

Slika 3.3 Osnovni delovi fokusirajuće sonde

3.8 Specijalne sonde

Testiranje objekata složene geometrije je apsolutno neophodno u nekim slučajevima
napraviti posebne, strogo posvećene sonde. Takve sonde moraju omogućiti širenje
ultrazvučni snop u deo ispitnog objekta ili određene preseke. Primer je klinički
sonda koja testira određeni tip osovine, ali svaka takva sonda je napravljena za
tačnu dužinu i prečnik ispitne osovine.

3.9 Etaloni
Etalon je izradak strogo definisanog sastava materijala, toplotne obrade, geometrijskog
oblika i kvaliteta površinske obrade, koji je prihvaćen dogovorom ili standardom unutar
šireg skupa korisnika. Etaloni su obavezno popraćeni atestom, odnosno
dokumentacijom kojom merodavna organizacija potvrđuje deklarisane osobine. Etaloni
se koriste za više namena, a najčešće za pripremu sistema za ispitivanje:
•proveru linearnosti sistema,
•određivanje izlazne tačke sonde,
•proveru i utvrđivanja ugla sonde,
•baždarenje i podešavanje sistema,

14
 •proveru mrtve zone,
•proveru i praćenje osetljivosti sistema,
•odnosa signal – šum,
•provera razaznavanja.
Najpoznatiji etaloni ultrazvučne kontrole su etaloni V1 i V2, razvijeni u međunarodnom
institutu za zavarivanje (International Institute for Welding), te se radi toga često nalaze
u literaturi i pod nazivom IIW etaloni. Etalon IOW služi za proveru geometrije i rasporeda
intenziteta ultrazvučnog snopa, takođe je osnovni etalon ultrazvučnog sistema.
Praktičan je za određivanje geometrije ultrazvučnog snopa jer omogućava osam
različitih mogućnosti direktne refleksije sa otvorima za sonde standardnih uglova.
Etaloni V1, V2 i IOW

4. Praktičan rad
Praktičan rad se sastoji od opisa objektamerenja , objašnjenju principa rada mernog
uređaja i preuzimanja izmerene vrednosti preko displeja. Predstavljen je opis mernog
uređaja, merna lista, obrada i interpretacija rezultata merenja.

4.1 Opis objekta merenja

Rezervora za vazduh fabrički broj : 55036 je nadzemni cilindrični rezervoar za vazduh.
Njegove karakteristike su sledeće :
Proizvođač posude : IMP , Slavonska požega
Fabrički broj : 55036
Godina proizvodnje : 1974
Vrsta posude : Stabilna posuda
Tip posude : Vertikalna
Standard : SRPS EN 13445-3
Unutrašnji pritisak : 1 MPa
Najmanja / najveća dozvoljena temperature : +5 / +100 oC
Projektna temperature : 100 oC
Radna materija : Vazduh

15
Stanje : Gasovito
Molekulska masa : 28.96 kg/kmol
Proračunski prečnik : 1800 mm
Visina : 1850 mm
Zapremina : 6 m3
Maksimalni dozvoljen radni pritisak : 10 bar

16
 Slika 4.1 Skica suda pod pritiskom

4.2 Merni uređaj

Proizvođač : SADT
Model : SA 40
Merni opseg : 0.7 - 300.0mm
Rezolucija prikazivanja 0,1/0,01 mm
Tačnost merenja 0,5 %
Brzina ultrazvuka 1000 – 9999 m / s
Ambijentalna teperatura potrebna za rad od 0°C do +40 °C
Relativna vlažnost vazduha potrebna za rad 20 % do 90 %

Spoljni senzor na kablu dužine 1 m, prečnik senzora 10 mm, frekventni opseg 5 MHz
Senzor model PT-5

17
Slika 4.2 Ultrazvučni merač debljine materijala SADT SA 40

Slika 4.3 Dvostruka sonda SADT PT-5

18
Slika 4.4 Gel za usltrazvučno merenje SADT

19
 Slika 4.5 Sertifikat o kalibraciji uređaja

4.3 Merna lista – Merenje debljine zida rezervoara za vazduh

Rezultati merenja debljine zida rezervoara za vazduh prikazani su u tabeli 4.1
Merenje je vršeno na ukupno 35 mernih mesta. Merno mesto je pre samog merenje bilo
potrebno očistiti od površinskih nečistoća kako bi mogli izvšiti merenje. Najmanja izmerena
debljina zida je 8,00 mm dok je najveća debljina zida izmerena 9,2 mm.
Tabela 4.1 Merna lista merenja
Broj merenja Dan merenja Izmerena debljina mm
1. 1. dan 8.4
2. 1. dan 8.6
3. 1. dan 8.3
4. 1. dan 8.1
5. 1. dan 8.2
6. 1. dan 8.1
7. 1. dan 8.2
8. 1. dan 8.2
9. 1. dan 8.2
10. 1. dan 8.2
11. 1. dan 8.4
12. 1. dan 8.1
13. 1. dan 8.2
14. 1. dan 8.2
15. 1. dan 8.3
16. 1. dan 8.3
17. 1. dan 8.4
18. 1. dan 8.5
19. 1. dan 8.2
20. 1. dan 8.2
21. 1. dan 8.3
22. 1. dan 8.4
23. 1. dan 8.3
24. 1. dan 8.8
25. 1. dan 8.4
26. 1. dan 9.2
27. 1. dan 8.4
28. 1. dan 8.0
29. 1. dan 8.6
30. 1. dan 8.4
31. 1. dan 8.8
32. 1. dan 8.7

20
 33. 1. dan 8.7
34. 1. dan 8.7
35. 1. dan 8.9

Merna lista sadrži 35 merenja

4.4 Obrada rezultata merenja

Koristeći dobijene podatke, izvršena je analiza podataka, u programu MS Excel upotrebom
opcije Data Analysis. Na osnovu dobijenih podataka merenja obrađene su srednje
vrednosti , apsolutne greške merenja i određena je maksimalna apsolutna greška. Srednja
vrednost se dobija deljenjem sume eksperimentalno dobijenih vrednosti sa brojem
merenja:

Apsoltuna greška (Δx) mernog uređaja je razlika između očitane vrednosti i stvarne
vrednosti merene veličine:

Izračunata srednja vrednost : 8,40 mm

21
Tabela 4.2 Analiza podataka

Broj merenja Dan merenja Izmerena debljina mm Apsolutna greška

1. 1. dan 8.4 0
2. 1. dan 8.6 0.2
3. 1. dan 8.3 0.1
4. 1. dan 8.1 0.3
5. 1. dan 8.2 0.2
6. 1. dan 8.1 0.3
7. 1. dan 8.2 0.2
8. 1. dan 8.2 0.2
9. 1. dan 8.2 0.2
10. 1. dan 8.2 0.2
11. 1. dan 8.4 0
12. 1. dan 8.1 0.3
13. 1. dan 8.2 0.2
14. 1. dan 8.2 0.2
15. 1. dan 8.3 0.1
16. 1. dan 8.3 0.1
17. 1. dan 8.4 0
18. 1. dan 8.5 0.1
19. 1. dan 8.2 0.2
20. 1. dan 8.2 0.2
21. 1. dan 8.3 0.1
22. 1. dan 8.4 0
23. 1. dan 8.3 0.1
24. 1. dan 8.8 0.4
25. 1. dan 8.4 0
26. 1. dan 9.2 0.8
27. 1. dan 8.4 0
28. 1. dan 8.0 0.4
29. 1. dan 8.6 0.2
30. 1. dan 8.4 0
31. 1. dan 8.8 0.4
32. 1. dan 8.7 0.3
33. 1. dan 8.7 0.3
34. 1. dan 8.7 0.3
35. 1. dan 8.9 0.5

22
Tabela 4.3 MS Excel Data Analysis

Slika 4.6 Grafički prikaz izmerenih debljina po broju merenja

23
5. Zaključak
Rezervoar za vazduh je izrađen od omotača (1800x8.1x1850 mm) i dva torisfverična
danca (1800x8.4 mm) zavarivanjem od čeličnog lima. Na rezervoaru su postavljeni svi
propisani priključci, a na najnižem delu posude nalazi se priključak prečnika 26,9 za
ispust kondenzata. Na gornjem dancu postavljen je priključak DN32 na koji je ugrađen
ventil sigurnosti sa tegom. Pri konstruisanju posude korišćeni su geometrijski oblici čiji je
način proračunavanja utvrđen propisima o srpskim standardima. Rezervoar je postavljen
vertikalno na oslonce. Na mestima slabljenja cilindričnog omotača usled izreza izvedena
su ojačanja u obliku cevi. Spajanje plašta posude, te plašta i danca izvršeno je
zavarivanjem.
Na osnovu rezultata merenja prikazanih u tabeli 4.1 može se zaključiti da predmetni
rezervoar ZADOVOLjAVA i da nije potrebno vršiti intervencije.

24
 6. Literatura

1. Izveštaj o ultrazvučnom merenju i kontrolnom proračunu rezervoara za vazduh

2. Završni rad „Ultrazvučno mjerenje debljine stijenke“, Filip Seidl, Karlovac 2015.

25