МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА ЦРНЕ ГОРЕ

ПИТАЊА ЗА ПРАКТИЧНИ ИСПИТ ИЗ ХИГИЈЕНЕ

1. Uzimanje uzoraka vazduha za laboratorijsku analizu

Aerozagađenje –(SZO )prisustvo određenih zagađivača u u koncentracijama koje su štetne u prvom
redu za čoveka, a zatim I za njegovu okolinu.
Ramzin- Aerozagađenje je svaka promena u fizičkom, hemijskom,biološkom I li radioliškom sastavu
vazduha koja po svom kvalitetu ili kvantitetu prevazilazi fiziološke adaptacione sposobnosti čoveka I
životne sredine u celini.
Metode uzorkovanja I određivanja graničnih vrednosti zagađujućih materija su definisane Uredbom o
graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduhu iz stacionarnih izvora Sl list CG br
10/11 kao I Zakonom o zaštiti vazduha Sl list CG br 25/10 kojim se regulišu brona pitanja od značaja
za zaštitu vazduha od zagađenja.Uzorkovani vazduh se prosleđuje dalje u laboratoriju gde se vrši
identifikovanje zagađujućih materija I određuju vrednosti koje se dalje upoređuju sa standardnim
definisanim vrednostima.
Merna mesta moraju biti definisana kako bi bila I reprezentativna. Merne stanice se postavljaju u
visini respiratorne zone ljudi (oko 1,5m). Broj mernih mesta zavisi od broja stanovnika ali I od
očenivanih zagađivača.
Kod zatvorenih prostorija uzorak se uzima kod samog izvora zagađenja, , na sredini prostorije I na
više drugih mjesta.
-Praćenje može biti po vremenu: kratkotrajno(samo nekoliko dana u godini), periodično(u pravilnim
intervalima), sistematsko(svakodnevno,tokom nekoliko godina, kako bi se pravilno I pripremale
adekvatne mere)
-Trajanje uzorkovanja-trenutni uzorak,serije krakotrajnih uzoraka, kontinuirani uzorak. Vreme
uzorkovanja gasovirog uzorka je 60min a čvrstih čestica 24h
-Dinamika (učestalost) uzorkovanja zavisi od varijabilnostikoncentracije polutanata I potrebe
preciznosti podataka o kvalitetu uzoraka
-Metode uzorkovanja vazduha razlikuju se u zavisnosti od vrste zagađujućih materija, mesta
uzorkovanja, mesta uzorkovanja, količine uzorka,opreme I sredstava I sl. Metoda zahvatanjem I
koncentracijom

2. Određivanje taložnih materija u životnoj sredini

Taložne materije su čvrste čestice ,velikog dijametra (preko 10µm) koje se usled svoje težine same
talože na određenu površinu pod uticajem gravitacije.Taložne materije sadrže i prašinu i pepeo i
delove sagorelih čestica goriva. Te taložne materije mogu da mogu da vežu mnoge supstance, pre
svega molekule teških metala(olova, kadmijuma, mangana) ili organska jedinjenja kojana taj način
dospevaju u čovekov organizam. Taložne materije se određuju sedimentacijonom metodom..
Standardni sedimentatorse sastoji od metalnog stalka , plastičnog levka standardnog prečnika od 20
cm(otpornog prema dejstvu kiselina i nekih gasova) i od plastične boce zapremine 5l. Postavlja se na
1,5m od tla gde ostaje 30 dana posle
Tokom uzorkovanja pratiti meterološke uslove i zabeležiti potencijalne izvore zagađenja.
U laboratoriji se levak ispira poznatom količinom destilovane vode.Nerastvorljive materije se filtriraju i
zabeleži se njihova težina.Kada ostatak tečnosti ispari u boci ostaju rastvorljive materije(hloridi,
sulfati,kalcijum).Dobijeni rezultat se konvertuje u mg/m2, a zatim se preračuna na 1 dan.Metodom
apsorpcione spektrometrije se dalje rade analize na sadržaj gvožđa, silicijum-
dioksida,bakra,arsena,hroma, teških metala, olova,kadmijuma,cinka...Dobijene vrednosti se
upoređuju sa gravičnim vrednostima.

3. Merenje temperature vazduha

Tri najvažnija mikroklimatska činioca sa aspekta sagledavanja uslova boravka /rada u zatvorenom
prostoru su: a)temperatura vazduha,b) vlažnost vazduha,c)strujanje(ili kretanje) vazduha

Za merenje temperature se koriste raznovrsni termometri npr dilatacioni,električni, optički i sl Merenje

temperature vazduha kao i ispitivanje ostalih mikroklimatskih parametara vrši se na nivou od 1,2 m od
poda tj u nivou trupa čoveka.Danas je najviše u upotrebi digitalni modeli TESTO čija se upotreba
demonstrura u praktičnoj nastavi.Danas je u upotrebi
Normativi za temperaturu i vlažnost vazduha i brzinu strujanja vazduha su definisani u Pravilniku o
zaštiti i zdravlju na radu i radnoj okolini Sl list CG br 104/20
 4. Merenje vlažnosti vazduha
Tri najvažnija mikroklimatska činioca sa aspekta sagledavanja uslova boravka /rada u zatvorenom
prostoru su: a)temperatura vazduha,b) vlažnost vazduha,c)strujanje(ili kretanje) vazduha
Pri određivanju vlažnosti vazduha određuju se vrednosti: a) apsolutne vlažnosti b) maksimalne
vlažnosti c) relativne vlažnosti vazduha
Apsolutna vlažnost vazduha prestavljena je količinom vodene pare koja se nalazi u vazduhu u
trenutku merenja i izražava se u gr na 1 m3 vazduha (g/m3) Apsolutna vlažnost se takođe može
izraziti i kroz napon (pritisak) vodene pare izražen u mmHg odnosno u kPa
Maksimalna vlažnost vazduha predstavlja najveće moguće zasićenje vazduha vodenom parom na
određenoj temperaturi i u određenoj zapremini vazduha. Izigrava se u gramima na m3 vazduha ili u
mmHg
Relativna vlažnost vazduha predstavlja količnik apsolutne i maksimalne vlažnosti vazduha izražen u
procentima Rv=Av/Mv x100(%)
Tačka rose označava onu temperaturu na kojoj se izjednačavaju apsolutna i maksimalna vlažnost
vazduha.
Normativi za temperaturu i vlažnost vazduha i brzinu strujanja vazduha su definisani u Pravilniku o
zaštiti i zdravlju na radu i radnoj okolini Sl list CG br 104/20

5. Merenje brzine strujanja vazduha

Tri najvažnija mikroklimatska činioca sa aspekta sagledavanja uslova boravka /rada u zatvorenom
prostoru su: a)temperatura vazduha,b) vlažnost vazduha,c)strujanje(ili kretanje) vazduha
Značaj brzine strujanja vazduha se ogleda u tome da kada postoji nepovoljna kombinacija visoke
temperature i velike vlažnosti vazduha pojačano strujanje vazduha olakšava odavanje toplote
(konvekcijom) i ubrzava evaporaciju znoja sa tela. To znači da strujanje vazduha ima povoljan efekat
sprečavanja pregrevanja tela. Dok pri niskim temperaturama strujanje vazduha može dovesti do
rashlađivanja telesnog jezgra.
Izražava se u m/s. Za merenje se koriste anamometri, katatermometri kao i novija digitalizovana
oprema. Anamometar-za usmereno kretanje vazduha brzina većih od 0,5m/s npr u
tunelima,rudnicima i sl
Kataermometri u zatvorenim prostorima.
0,3m/s rad bez fizičkog naprezanja u hladnijem periodu godine do 1,0m/s težak fizički rad u toplijem
periodu godine

Normativi za temperaturu i vlažnost vazduha i brzinu strujanja vazduha su definisani u Pravilniku o

zaštiti i zdravlju na radu i radnoj okolini Sl list CG br 104/20

6. Merenje zvuka
Buka-neželjenizvuk.
Zvuk-niz promena pritisaka koji se u vidu talasa prenose kroz neki medijum-gas-tečnost-
čvrsto telo zvuk se može meriti i njegove osobine su frekvencija, nivo(intenzitet) i trajanje-
Zvučna frekvencija-učestalost promjena zvučnog pritiska. Izračunava se u Hz 1HZ-1
oscilacija zvučnog pritiska /s
16Hz-20Hz registruje čovečije uho
0,5kHz -4kHz najosetljivije uho(govorna zona)
Manje od 16Hz infrazvuk
Više od 20kHz ultrazvuk

Zvučni pritisak-odstupanje od pritiska u jednoj sredini uzrokovano prolazkom zvučnog

talasa. Jedinica za zvučni pritisak je Paskal
Jačina zvuka je upravo proporcionalna kvadratu zvučnog pritiska, a obrnuto gustini sredine i
brzini zvuka I=p2/ƍc Jedinica za jačinu zvuka je VAT po m 2 (W/m2)
Nivo zvuka predstavlja logaritamski odnos između zvučnog pritiska u trenutku merenja i
referentne vrednosti zvučnog pritiska koji odgovara pragu čujnosti i izračunava se u
decibelima. Na pragu čujnosti iznosi 0 a granica bola je 120dB
Merač nivoa zvuka se sastoji od mikrofona, pojačivača,filtera, i detektora sa kazaljkom i
skalom u dB. Kazaljka instrumenta prati promene zvučnog nivoa. Savremeni merači nivoa
zvuka su kompjuterizovani i imaju ugrađen komplet filterakojima se meri nivo zvuka u
 pojedinim frekvencijamakao i softver za automatsko određivanje ekvivalentnog nivoa za
snimanje i analizu promena buke u određenom vremenskom periodu.
Meterološki uslovi mogu uticati na tačnost izmerenih nivoa zvuka tako da ih u izveštaju treba i
opisati.
Merenje na otvorenom se vrši 3,5m od zida objekta ili drugih površina, na 1m udaljeno od
ivice trotoara i 1,5m visine.prema veličini zone odabere se 5-10 reprezentataivnih mernih
mesta. Meri se u dva dnevna intervala, jedan večernji interval i dva intrevala u toku noći.
Svaki interval merenja traje po 15 min.
U zatvorenom prostoru mikrofon treba da je udaljen 1,5m od prozora i zidova na visini 1,5m
od poda.pri merenju prozori i vrata treba da su zatvoreni.

7. Ispitivanje dnevnog osvetljenja

Prirodno osvetljenje prostorije je osvetljenje koje je uslovljeno prisustvom vidljivog dela
spektra Sunčevog zračenja.Svetlosna površina je naziv za zbir površina svih otvora u zidu,
tavanici ili krovu kroz koje dnevna svetlost ulazi u prostoriju(prozori,staklena vrata,krovni
svetlarnici i sl)
Veštačko(električno) osvetljenje svetlostni izvori su podeljeni u dve osnovne grupe. U prvoj
grupi izvori na bazi usijanja i to su klasične sijalice sa užarenim vlaknom. U drugoj grupi su
izvori na bazi električnog pražnjenja i to su fluoroscentne sijalice koje sve više zamjenjuju
izvore iz prve grupe.
Osvjetljenost je odnos vrednosti svetlosnog fluksa koji dospeva na neku površinu, i veličine
tako osvetljene površine. Za merenje osvetljenosti koristi se luksmetar. Jedinica SI sistema
za osvjetljenje jeste luks (lx) sa definicijom: luks je osvjetljenost površine od 1 m 2 na koju
pada ravnomerno raspoređen svetlosni fluks od 1 lumena (lm) tj. 1lx=1lm/1m 2
Kod ispitivanja osvetljenosti potrebno je prikupiti podatke kao što su: a)namjena
prostorije,b)raspored radnih mjesta c)položaj nameštaja,mašina i uređaja, d) vrsta svetlosnih
izvora u prostoriji d)razmještaj svetlosnih izvora u odnosu na radna mjesta
Ispitivanje osvjetljenosti se koristi instrumentom Luksmetrom. Najvažniji deo svakog
luksmetra je fotodetektor. Danas se uglavnom koriste digitalni luksmetri.Merenje se vrši
izlaganjem fotodetektora svetlosnom fluksu, tako što se postavi na horizontalnu ravanravne
površineRezultat se očitava na displeju u luksimaNajpraktičnije je meriti bez prisustva
dnevnog osvetljenja. Može se meriti i prvo merenje sa uključenim i drugo sa isključenim
veštačkim osvetljenjem.
Ispitivanje srednje prosečne osvetljenosti prostorije-na više mjernih mjesta u horizontalnom
položaju na 0,85m od poda.. posle toga se računa aritmetička sredima.
Prostorna ravnomernost osvetljenosti- izračunava se količnik vrednosti osvetljenosti najslabije
osvetljenog mjesta u prostoriji(brojilac) i vrednosti prosečne osvetljenosti prostorije (imenilac)
Zahtevi u pogledu osvetljenja Odnos osvetljenosti najslabijeg mesta prema
prosečnoj osvetljenosti
Veoma mali 1:6-1:3
mali 1:3
Srednji i veliki 1:2,5
Veoma veliki 1:1,5

Određivanje faktora dnevnog osvetljenja-predstavlja odnos između osvetljenosti u toj tački i

spoljne osvetljenosti pod otvorenim nebom mereno u istoj ravni i u istom trenutku izražava se
u%
DF=unutrašnja osvetljenost/spoljašnja osvetljenost x100(%)
Zahtevi u pogledu osvetljenja Faktor dnevnog osvetljenja
SRPS U.C9.100
Veoma mali 0.6-1.0
mali 1.0-1.6
srednji 1.6-3.0
veliki 3.0-6.0
Veoma veliki 6.0-12.0
Izvanredno veliki Preko 12.0

Upadni ugao dnevne svetlosti je ugao koji sa horizontalom zatvara prava linija povučena od
gornje ivice prozorskog okna do posmatrane tačke u prostoriji npr do sredine radne površine.
 Minimalni upadni ugao dnevne svetlosti treba da iznosi 24°.a)izmeri se visina prozora,
b)izmeri se horizontalna udaljenost od donje ivice prozora do sredine radne površine A
c)količnik vrednosti visine prozora h i vrednosti A predstavlja tangens odgovarajućeg ugla L
d) na kraju se u odgovarajućoj tabeli pronađe kojoj veličini ugla odgovara dobijeni rezultat.

Fotokoeficijent: predstavlja odnos zastakljene površine prozora i površine poda iste prostorije.
Poželjne su sledeće vrednosti:

Operacione sale 1:2 do 1:3

Previjališta 1:4
Bolesničke sobe 1:5
Kancelarije 1:6
Stambene prostorije 1:6 do 1:8
Učionoce 1:3-1:5
Fiskulturne sala 1:3- 1:4

8. Ispitivanje veštačkog osvetljenja

Veštačko(električno) osvetljenje svetlostni izvori su podeljeni u dve osnovne grupe. U prvoj
grupi izvori na bazi usijanja i to su klasične sijalice sa užarenim vlaknom. U drugoj grupi su
izvori na bazi električnog pražnjenja i to su fluoroscentne sijalice koje sve više zamjenjuju
izvore iz prve grupe.
Osvjetljenost je odnos vrednosti svetlosnog fluksa koji dospeva na neku površinu, i veličine
tako osvetljene površine. Za merenje osvetljenosti koristi se luksmetar. Jedinica SI sistema
za osvjetljenje jeste luks (lx) sa definicijom: luks je osvjetljenost površine od 1 m 2 na koju
pada ravnomerno raspoređen svetlosni fluks od 1 lumena (lm) tj. 1lx=1lm/1m 2
Kod ispitivanja osvetljenosti potrebno je prikupiti podatke kao što su: a)namjena
prostorije,b)raspored radnih mjesta c)položaj nameštaja,mašina i uređaja, d) vrsta svetlosnih
izvora u prostoriji d)razmještaj svetlosnih izvora u odnosu na radna mjesta
Ispitivanje osvjetljenosti se koristi instrumentom Luksmetrom. Najvažniji deo svakog
luksmetra je fotodetektor. Danas se uglavnom koriste digitalni luksmetri.Merenje se vrši
izlaganjem fotodetektora svetlosnom fluksu, tako što se postavi na horizontalnu ravanravne
površineRezultat se očitava na displeju u luksimaNajpraktičnije je meriti bez prisustva
dnevnog osvetljenja. Može se meriti i prvo merenje sa uključenim i drugo sa isključenim
veštačkim osvetljenjem.
Ispitivanje srednje prosečne osvetljenosti prostorije-na više mjernih mjesta u horizontalnom
položaju na 0,85m od poda.. posle toga se računa aritmetička sredima.
Prostorna ravnomernost osvetljenosti- izračunava se količnik vrednosti osvetljenosti
najslabije osvetljenog mjesta u prostoriji(brojilac) i vrednosti prosečne osvetljenosti
prostorije (imenilac)
Zahtevi u pogledu osvetljenja Odnos osvetljenosti najslabijeg mesta prema
prosečnoj osvetljenosti
Veoma mali 1:6-1:3
mali 1:3
Srednji i veliki 1:2,5
Veoma veliki 1:1,5

Vrsta prostorije OSVETLJENOST lx

Bolesnička soba 300
Operaciona sala opšte osvetljenje 1000
Učionice opšte osvetljenje 300
vežbaonice 500
Tehničko crtanje 750

9. Radiološki dozimetar i čitač doze

• Radijacioni dozimetar je instrument kojim se meri doza radioaktivnog zračenja-
količina energije zračenja koju je primilo neko telo. Jedinica Grej (Gy)
• Film dozimetar i termoluminescentni ( pri radu sa rendgenskim uređajima i
radioaktivnim izotopima u medicinskoj dijagnostici i terapiji, veterinarstvu, biologiji,
tehnologiji, poljoprivredi, nuklearnim elektranama i sl.)
• Hemijski dozimetar ima oblik penkala sa ampulom sa tečnim hemijskim sistemom koji
pri izlaganju X,gama zracima ili neutronima, menja boju.
• Čitanje rezultata se vrši pomoću ČITAČA DOZE,vizuelnog kolorimetra, sa etalonima
boja.
• Granica efektivne doze za pojedince iz stanovništva iz svih izvora jonizujućeg
zračenja, osim medicinskog i profesionalnog, i izlaganja osnovnom nivou zračenja iz
prirode iznosi 1mSv godišnje
Doza u (cGy) Medicinski efekti

Do 50 Nema simptoma

200 Radijaciona bolest kod 50%, letalitet 10%

300 Obole svi, letalitet 20%

450 Letalitet 50%

750 Letalitet 100%

10. Radiološki detektor

• Geigerov radiološki detektor –instrument za otkrivanje i merenje gama i beta zračenja na
ljudima i iznad površinskih delova vode,hrane,zemljišta i predmeta.
• Delovi: Jonizaciona komora(sonda) spojena kablom sa telom detektora.
• Sonda ispunjena vazduhom ili gasom helijimom,neonom ili argonom.
Pri prodoru radioaktivnog zračenja u komoru dolazi do jonizacije vazduha i stvaranja el.struje jona
između katode i anode. Prozor na sondi može biti otvoren(gama+beta) ili zatvoren(samo gama).
U telu instrumenta se nalazi ampermetar za preračunavanje apsornovane doze zračenja cGy/h i
u µG

11. Hemijski detektor

• Hemijski detektor služi za otkrivanje i grubu identifikaciji bojnih otrova u vazduhu, na

zemljištu, predmetima,tečnoj i zrnastoj hrani.
• Nervni-sarin,soman
• Krvni-HCN i hlorcijan
• Plikavci-iperit
• Zagušljivci-fozgen
Delovi detektora: klipna pumpa, indikatorske cevčice i pomoćni delovi-
Cevčice obojene različito:
Crveno-nervni;
plavo-krvni;
žuto zeleno-plikavci i zagušljivci

12. Lični pribor za hemijsku dekontaminaciju

• Osnovna oprema:
• maske,
• gumene rukavice ,
• plastificirani ogrtač,
• pasta za obuću
Dodatna oprema:
Gumene čizme
Radno odelo i kecelja od gumenog platna

• Hemijski detektor služi za otkrivanje i grubu identifikaciji bojnih otrova u vazduhu, na

zemljištu, predmetima,tečnoj i zrnastoj hrani.
• Nervni-sarin,soman
• Krvni-HCN i hlorcijan
• Plikavci-iperit
• Zagušljivci-fozgen
Delovi detektora: klipna pumpa, indikatorske cevčice i pomoćni delovi-
Cevčice obojene različito:
Crveno-nervni;
plavo-krvni;
žuto zeleno-plikavci i zagušljivci

• Delimična dekontaminacija se vrši pri prvoj i opštemedicinskoj pomoći.

• Lice, vrat i ruke se peru vodom i sapunom, ili prebrišu vlažnim tamponom. Sluznice očiju,
nosa i usta se ispiraju 2 % rastvorom NaHCO3. Odelo i obuća se istresu i očetkaju.
• Potpuna dekontaminacija se vrši u dekontaminacionom odeljenju zdravstvene ustanove, pre
hospitalizacije.
• Organizuje se po principujednosmernog sanitarnogpropusnika- od nečiste ka ćistoj strani. U
svlačionici se skidaju oprema, odeća i obuća i stavljaju u plastične vreće, koje se odnesu na
posebno mesto za dekontaminaciju.
• Kontaminacija površine tela proverava se radiološkim detetktorom. Jako kontaminirana kosa
se ošiša. Potom se ulazi u kupstilo, gde se tušira toplom vodom, uz korišćenje sapuna i
sunđera ili meke četke.
• Po završenom kupanju, ponovo se detektorom kontroliše radioaktivnost površine tela.

• Delimična dekontaminacija vrši se na mestu primene otrova, u vidu samopomoći ili uzajamne
pomoći. Sprovodi se uz pomoć ličnog pribora za dekontaminaciju (LPD)
• Dekontaminacija sluznicaočiju , nosa i ždrela vrši se ispiranjem odgovarajućeg rastvora
NAHCO3 nervnih otrova. Pri pojavi simtoma( abdominalni spazam, dispnea, smetnje vida)
daje se 2 mg atropina intramuskularno, koji je najefikasniji antiholinergik

• Posle pranja, koža se dezinfikuje 1% rastvorom hloramina, a sluznice se ispiraju 2 %

rastvorom NaHCO3.
• Za kompletnu RHB dekontaminaciju postoje sanitetski kompleti, sa neophodnim priborom i
potrošnim materijalom.

13. Uzimanje uzoraka vode za laboratorijski pregled

Uzorak vode se definiše kao količina vode uzeta iz objekata za snabdevanje stanovništva vodom
za piće, koja je uzeta jednokratno, na jednom mestu , po propisanoj metodologiji, a radi
laboratorijskog ispitivanja. Način uzimanja uzoraka vode i metode fizičkih, hemijskih i
mikrobioloških analiza propisane su Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće SRB,
Pravilnika o parametrima, provjeri usaglašenosti, metodama, načinu, obimu analiza i
sprovođenju monitoringa zdravstvene ispravnosti vode za ljudsku upotrebu,CG I Zakonu
o obezbjeđivanju zdravstveno ispravne vode za ljudsku upotrebu CG.
Uzorak vode za fizičko-hemijsku analizu uzima se u bocu ( od stakla ili inertne plastike)
zapremine 1 litar. Za ovu analizu potrebno je da boca bude hemijski čista. Pre uzimanja uzorka
pusti se da voda teče iz slavine 3 do 5 minuta, a zatim se boca dobro opere ovom vodom
najmanje tri puta. Boca se ne puni do samog vrha već se ostavi 10 so 25 ml praznog prostora, a
zatim se boca dobro zatvori. Voda se mora dopremiti do laboratorije za dalju analizu u toku istog
dana, i konzervira na +4 °C do obavljanja analize.
 Uzorak vode za radiološku analizu se uzima u količini od najmanje 3 litra, i doprema se do
laboratorije uroku od pet dana.
Uzorak vode za bakteriološku analizu uzima se u sterilnim bocama. Boca se pre sterilisanja
zatvore staklenim, plastičnim ili gumenim zatvaračem, preko kog se obavije aluminijumska folija.
Zapreminaboce za ovu analizu iznosi 250 ml do 1000 ml. Ukoliko se uzorkuje hlorisana voda,
neophodno je u bocu dodati natrijum- tiosulfat u zavisnosti od zapremine boce. Uzorak se
transportuje u laboratoriju na temperaturi od +4 °C do +10 °C i to najviše 6 sati od trenutka
uzorkovanja.
Uzorak vode za parazitološku i virusološku analizu uzima se u plastične sudove zapremine 10 l,
prethodno sterilisane etilen- oksidom ili zračenjem. Na ledu se dopremaju do laboratorije u toku
sljedećih 6 sati, odnosno najduže 12 časova .
Svaka boca u kojoj je uzet uzorak vode mora biti propisno obeležana, odnosno mora imati etiketu
na kojoj mora biti naznačen naziv objekta na kome je uzet uzorak, mesto vreme i datum uzimanja
uzorka.
Pri uzimanju uzoraka vode iz slavine vodovoda neophodno je dezinfikovati slavinu plamenom ili
70% etil-alkoholom, i pustiti da voda teče3-5 minuta. Uzorak vode iz kopanih bunara, cistjerni i
rezervoarase uzima sa dubine od 50 cm ispod površine vode pomoću posebne opreme( boce za
dubinsko uzimanje uzoraka), pri čemu se poklopac boce otvara tek po dostizanju odgovarajuće
dubine na mestu sa kog će se uzorak uzeti.

14. Fizičke osobine vode za piće

Odre]uju se odmah po uzorkovanju, a to su:

-miris, higijenski ispravna vod ane sme da ima primetan miris
-ukus,najpre se pasterizuje na 70 C treba da je prijatnog ukusa osvežavajuća I pitka.
-boja, bezbojna max 5°CoPt skale
-mutnoća 1 NTU
-I temperatura vode optimalno 8-12°C max godišnje kolebanje 4-6°C

15. Osnovne hemijske osobine vode za piće

-Utrošak kalijum permanganata je indirektni pokazatelj organskog zagađenja,biljnog ili
životinjskog porekla.Za prečišćene vode do 8mg/l a za neprečišćene do 12 mg/l
-Amonijak-može biti prisutan u vodi od svežeg fekalnog zagađenja ili mineralnog porekla
( o,1mg/l)
-Nitriti i nitrati pokazatelji svežeg fekalnog zagađenja
-određivanje gvožđa-može biti u vodi prirodnog porekla ili iz cevi. Postupak otklanjanja iz vode –
deferizacija
-Određivanje olova-može biti prirodnog porekla ili iz cevi
-tvrdoća vode-ukupna (zbir prolazne i stalne)
Prolazna.bikarbonati kalcijuma i magnezijuma
-stalnu-karbonati,sulfati i hloridi kalcijuma i magnezijuma. (veoma meka,meka,umereno meka,
tvrda,vrlo tvrda)

16. Određivanje pH vrednosti vode

pH vrednost vode izražava njenu tendenciju primanja ili davanja vodonikovih jona prema skali od
0-vrlo kiselo do 14.-vrlo bazno većina prirodnih voda ima pH od 4,5-8,3 MDK 6,8-8.5 za
vodovodsku prečišćenu vodu, a za neprečišćenu 6,5-9,0
kolorimetrijsko određivanje se vrši pomoću neokomparatora
Elektrohemijsko određivanje je najpreciznije.

17. Određivanje hlornog broja vode

Hlorni broj predstavlja količinu aktivnog hlora (mg Cl2/l vode) koja je dovoljna za oksidaciju
prisutnih neorganskih I organskih jedinjenja-amonijaka,cijanida,gvožđa,mangana,nitrita,sulfida ili
sulfit jona.
Hlorni broj zavisi od porekla vode,stepena zagađenosti vode I eventualnog prisustva drugih
materija koje reaguju sa hlorom. Hlorni broj odgovara razlici između dodate količine hlora I
rezidualnog hlora.

18. Određivanje rezidualnog hlora u vodi za piće

Aktivni ili rezidualni hlor predstavlja koncentraciju hlora (mg Cl2/I vode) i njegovih jedinjenja koji
ostaju u vodi posle dezinfekcije i koji mogu da vrše oksidaciju. Rezidualni hlor je suma slobodnog
i vezanog rezidualnog hlora. MDK rezidualnog hlora je 0,5mg/l
-određivanje rezidualnog hlora DPD metodom i o-toluidin metodom

19. Određivanje aerobnih mezofilnih bakterija u vodi za piće

Ove bakterije oslikavaju opšti mikrobiološki kvalitet vode. Određivanje aerobnih mezofilnih
bakterija se vrši u 1ml vode. Voda se zasejava pravljenjem razređenja, koja se zasejavaju na
hranjivu podlogu u sterilnu Petrijevu šolju, a zatim se sipa hranjivi agar iz epruvete. Voda se
inkubira u termostu 37°C 48h

20. Određivanje ukupnih koliformnih bakterija u vodi za piće

Koliformne bakterije: Enterobacteriaceae i to rodovi Escherichia,Enterobacter,Klebsiela,Seratia i
Citrobacter. Fekalnog su porekla. MPN metoda određivanja i koristi se kao indikator kvaliteta
prečišćene i dezinfikovane vode za piće.
Određivanje ukupnih koliformnih bakterija se vrši u 100ml vode
Vodovodska voda se zasejava u količini 1x50ml i 5x 10ml
Bunarska neprečišćena 1x50ml 5x10ml i 5x1ml
Posle zasijavanja epruvete se stavljaju u termostat na t 37°C 24-48h.

21. Određivanje termostabilnih koliformnih bakterija u vodi za piće

Termostabilne koliformne bakterije-fekalne koliformne bakterije, ovde se ubrajaju rodovi

Escherichia,Enterobacter,Klebsiela,Proteus,Clostridium i Enterococus. Ovvaj pregled je indikator
fekalnog zagađenja sirove,neprečišćene vode,otpadnih voda i vode za piće. Ukoliko predhodni
ogled ukazuje na prisustvo ukupnih ili fekalnih koliformnih bakterija ,sadržaj svih pozitivnih i
sumnjivih epruveta se presejavana druge podloge kako bi se nalaz dokazao ili odbacio
POTVRDNIM ogledom.
E.coli ne sme biti prisutna ni u jednoj prečišćenoj vodi.

22. Uzimanje uzoraka namirnica za laboratorijski pregled i analiza etikete

Uzimanje uzoraka namirnica za analizu vrši se u proizvodni i u prometu. Uzeti uzorak mora
predstavljati prosečan sastav celokupne količine proizvoda od koga se uzima uzorak. Uzorak se
uzima u duplikatu , za analizu i za superanalizu, s tim da uzorci moraju biti istog sastava i jednake
zapremine. Ako uzorci nisu u originalnom pakovanju uzimaju se u posude za uzorkovanje u
količini od najmanje 0,5 l. Uzorke uzima stručno lice ,koje je ovlašćeno za uzorkovanje i upoznato
sa procedurama za uzorkovanje i transport uzorka. U zapisniku koji sačinjava upisuje vrstu
namirnice, količinu uzorka, datum i vreme uzorkovanja, svrhu uzimanja uzorka.Uzorci se
transportuju u rashladnom uređaju na odgovarajućem temperaturnom režimu.

23. Ispitivanje higijenske ispravnosti konzervi

Konzerva je prehrambeni proizvod koji je hermetički zatvoren I obrađen odgovarajućim režimom

toplotne obrade (pasterizovanjem, kuvanjem,sterilizacijom). Od režima toplotne obrade zavise I
uslovi čuvanja I dužina roka upotrebe. Trajna konzerva čuva se na 25°C do 4 godine.
Polukonzerva mora da se čuva na 10°C I rok upotrebe je do 1god.Materijal od koga se prave
konzerve može biti beli lim, hromirani lim,aluminijumski lim folije,staklo- ispitivanjem higijenske
ispravnosti konzervi se utvrđuje:
-da li ima deklaraciju,datum proizvodnje,sastav,masa,proizvođač I broj odobrenja san.insp.
-da je hermetički zatvorena
-da je unutrašnjost lima premazana zaštitnim lakom, otpornim na temperaturi 80-130°C
-da nema rezidualnih mirisa
 Neispravna konzerva se karakteriše promenom izgleda odnosno nadutosti tj.bombaži. bombaža
može biti:
a) Feder-zbog nedovoljnog punjenja
b) fizička-zbog prepunjenosti
c) hemijska- -hemijskom razgradnjom organskih kiselina pri čemu nastaje vodonik kao gas
d) mikrobiološka-prava bombažausled prisustva mikroorganizama najčešće Clostridium kao I
gljivica.

24. Organoleptički pregled mleka

Pod mlekom seu užem smislu podrazumeva kravlje mleko jer ono u mlekarskoj industriji
učestvuje kao sirovina sa 95% , pa se zato samo kravlje mleko može staviti u promet pod
nazivom mleko. Ako je proizvod dobijen od mleka druge vrste mlečnih životinja to se mora
naznačiti( ovčije,kozje...)
U sastav mleka ulaze sledeće komponente:
 Voda (87,5%)
 Proteini( kazein,protein surutke)(3,13 %)
 Ugljeni hidrati(laktoza)(4,84 %)
 Masti( 3,76%)
 Mineralne materije (mikro i makro elementi) (0,8%)
 Gasovi (CO2,O2, N2)
 Ostali sastojci ( vitamini, enzimi, ostale azotne materije)
U cilju ispitivanja kvaliteta mleka vrši se organoleptički, fizičko-hemijski i mikrobiološki pregled
mleka.

Organoleptički pregled mleka predstavlja senzorsku analizu, jer se pregled vrši našim čulima.
Organoleptički pregled ukazuje na potencijalnu mogućnost kontaminacije. Konačna odluka se
donosi na osnovi kompletnog mikrobiološkog i fizičko-hemijskog ispitivanja.
U organoleptički pregled spada ocena mirisa,boje, ukusa i konzistencije mleka i spoljašnjeg
izgleda

25. Određivanje specifične težine mleka

Specifična težina predstavlja specifičnu gustinu mleka(kg/l) jer se određuje kao masa po jedinici
zapremine. Gustina mleka se uvek ispituje kada se proverava falsifikovanje, jer izmenjena gustina
ukazuje na to. Gustina mleka se ispituje laktodenzimetrom. To je merni instrument koji se pažljivo
uroni u menzuru sa uzorkom mleka od minimum 250 ml, na temperaturi mleka od 15 °C. U
slučaju da je temperatura manja od 15 °C oduzima se 0,0002 od vrednosti očitane za gustinu za
svaki stepen , a za svaki stepen viši od 15 °C se dodaje ista vrednost.

26. Određivanje procenta masti u mleku

Masti umleku se određuju acidobutirometrijskom metodom po Gerberu. Ova metoda se zasniva
na principu denaturacije proteina sumpornom kiselinom određene koncentracije, pri čemu kapljice
mlečne masti ostaju suspendovane u jako kiselom rastvoru i izdvajaju se dejstvom centrifugalne
sile. Upotrebom amil-alkohola smanjuje se površinski napon i olakšava izdvajanje masti. Količina
masti se očitava direktno na skali butirometra, a izražava se kao broj grama masti u 100 g mleka.

27. Merenje kiselosti mleka

Kiselost mleka je direktni pokazatelj njegove svežine i ispravnosti. Mleko ima svoju prirodnu
kiselost koja potiče od kazeina , hlorida i kiselih fosfata. Prirodna kiselost mleka iznosi pH= 6,3-
6,8. Stajanjem mleka na povišenim temperaturama kiselost se povećava vrlo brzo za nekoliko
sati jer dolazi do razlaganja laktoze i drugih sastojaka pod dejstvom mikroorganizama. To je
stečena kiselost.
Kiselost mleka prikazuje se stepenima kiselosti (SH°)-po Soxhlet-Henkelu.
Sveže mleko ima kiselost oko 7°SH, pasterizovano ili kuvano do 8°SH a sterilisano 7,5°SH.
Mleko čija je kiselost preko 9 °SH nije za piće, ali se može koristiti za proizvodnju kiselih mlečnih
proizvoda.

28. Antropometrijska ispitivanja

Antropometrijska ispitivanja su objektivno merilo za procenu stanja uhranjenosti, rezervi
somatskih proteina i masti kao i njihove distribucije u organizmu. Osnovna merenja obuhvataju:
telesnu visinu(TV)
telesnu masu (TM)
debljinu kožnih nabora(DKN),-meri se na 4 tačke(biceps,triceps,subscapula i suprailiaca)
obim nadlaktice(ON)
i obim struka(OS)

Indeks uhranjenosti-body mass index BMI=TT(kg)/TV 2 (m2)

29. Dijetetska ispitivanja

Dijetetska ispitivanja se mogu sprovoditi na populacionom i individualnom nivou. Metodi i načini

su prilagođeni cilju ispitivanja. To može biti u svrhe definisanja državne politike u oblasti hrane i
ishrane, potrebe epidemioloških istraživanja utvrđivanja povezanosti pojave i prevencije oboljenja
vezanih za nepravilnu ishranu ili planiranja i primene individualne medicinske nutritivne terapije.
Metode za procenu individualnog unosa
-anketa po sećanju za 24h
-dnevnik ishrane
-upitnik o učestalosti uzimanja pojedinih namirnica (FFQ)

30. Planiranje i sastavljanje dnevnog obroka

Pravilna ishrana- Izvor elemenata za izgradnju novih tkiva i njihovo obnavljanje.
Obezbjeđuje neophodne sastojke i energiju za sve procese koji se odvijaju u organizmu.
Obezbeđenje dobrog zdravlja i zaštitu od bolesti pruža uravnotežena ishrana koja sadrži sve
potrebne sastojke
-postavljanje nutritivne dijagnoze
-određivanje energetskih potreba (energija za bazalni metabolizam +energija za fizičku aktivnost
+ metabolički odgovor na hranu)
BM čini 45-70% ukupnih dnevnih energetskuh potreba
BM se množi sa koeficijentom težine prof.rada da bi se dobile ukupne dnevne energetske
potrebe.(SZO)
Referentni dijetni unos makronutrijenata
nutrijenti % ukupnog energetskog unosa
Deca 4-18 odrasli
Ukupne masti 25-35 20-35
Ugljeni hidrati 45-65 45-65
proteini 10-30 10-35
proteini g/TM
0,95-0,85 g/kg TM 0,8 g/kg TM
0,75 g/kg TM (SZO)

Doručak 20-25% ukupnog energetskog unosa

Užina 10% ukupnog energetskog unosa
Ručak 35-40% ukupnog energetskog unosa
Večera 25-30% ukupnog energetskog unosa