Visoka škola tehničkih strukovnih studija

Čačak

MASTER STRUKOVNE STUDIJE

MAŠINSKO INŽENJERSTVO

NEKONVENCIONALNI POSTUPCI
OBRADE

SEMINARSKI RAD:

OBRADA LASEROM

STUDENT: PROFESOR:
Savić Nenad 22/18ms prof Anđelija Mitrović

Čačak, jan. 2019.god.

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

SADRŽAJ:
1. UVOD ................................................................................................................................ 3
2. LASERSKO SEČENJE...................................................................................................... 7
2.1 Metode laserskog sečenja............................................................................................. 10
2.2 Faktori procesa laserskog sečenja .............................................................................. 11
2.3 Parametri obrade ......................................................................................................... 13
3. LASER – PRAKTIČNI DEO ........................................................................................... 17
3.1 Operacija sečenja ........................................................................................................ 28
4. LITERATURA ................................................................................................................. 33

Nekonvencionalni postupci obrade 2

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

1. UVOD
Reč LASER je nastala kao skraćenica od reči: Light Amplification by Stimulated
Emission of Radiation što u prevodu znači pojačanje svetlosti preko stimulisane emisije
zračenja.
Laser predstavlja svetlost elektromagnetnih talasa u vidljivom spektru. 1704. godine
Njutn je okarakterisao svetlost kao strujanje malih delića (čestica). Jangov eksperiment
obavljen 1803. godine i neposredno otkriće polarizacije svetlosti su ubedile naučnike u ono
vreme da svetlost ima sposobnost talasanja. Maksvelova elektromagnetna teorija je objasnila
pojam svetlosti kao brzinu vibracija u elektromagnetnom polju prouzrokovanih oscilovanjem
čestica.
Prvi laser je pronađen u Majamiju, maja 1960. godine. To je bio rubinov laser
izuzetne čvrstoće. Mnoge vrste lasera su pronađene uskoro posle rubinovog lasera - prvi
uranijum laser u „IBM“ (novembar 1960. godine), prvi helijum-neonski laser 1961. godine,
prvi Nd laser: „YAG“ -laser i CO2 laser 1964. godine, Ar laser 1964. godine, hemijski laser
1965. godine. Kada poznajemo principe lasera, ovo nije isuviše veliko iznenađenje. Ali široki
i kontinualni razvoj i primena lasera su zaista izvanredni i predstavljaju prabo čudo.
Laserski snop, koji emituje lasersko telo razlikuje se od drugih poznatih vidova svetlosti:

• laserski zraci su monohromatski, tj. imaju samo jednu određenu talasnu dužinu;
• laserski zrak je visokokoherentan, sa paralelnim zracima iste faze;
• laserski zrak može da se fokusira na veoma malu površinu i da obezbedi visoku gustinu.

Poslednjih godina tehnološki procesi koji se baziraju na lokalnom zagrevanju

obrađivane površine pomoću lasera, dobijaju značajan razvoj i primenu. Zahvaljujući
visokom fokusiranju laserskog snopa, visokoj gustini energije snopa, mogućnosti
jednostavnog upravljanja laserskim snopom i obrade u veoma različitim sredinama, obrada
laserom dobija sve veći značaj i ima niz prednosti u odnosu na ostale nekonvencionalne
postupke obrade. Ovaj novi pravac obrade materijala dobio je naziv laserska tehnologija.
Specifične osobine laserskog zračenja omogućile su široku primenu lasera u industriji,
informatici, medicini, vojnoj industriji i nauci.
Iako su prvi laseri napravljeni šezdesetih godina tek u osamdesetim su dobili veći
značaj i postali osnova za potpuno nove procesne i proizvodne tehnologije.
Laserska tehnologija sadrži visoke naučne, tehničke i ekonomske rizike ali i veliku šansu
takodje. Razlog tome svakako nije težnja za novim i modernim već razumno iskorišćavanje
mnogobrojnih mogućnosti snopa laserskih zraka koji se već dokazao kao nezamenljiv alat u
praksi.
Laserska tehnologija je našla široku primenu u metalopreradjivačkoj industriji za
obradu materijala, merenje i kontrolu kvaliteta.
U obradi materijala laseri se najviše koriste za sečenje limova, bušenje, površinsko
otvrdnjavanje i zavarivanje.
Laserska obrada, Laser Beam Machining (LBM), zasnovana je na primeni lasera, tj.
visoko koncentrisane svetlosne energije dobijene stimulisanim zračenjem, za obradu
materijala zagrevanjem, topljenjem ili isparavanjem.
Industrijska primena lasera počela se ubrzo posle njegovog otkri}a 1962 godine.
Nekonvencionalni postupci obrade 3
 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Za razliku od konvencionalnog alata on se ne mora specijalno naručivati za

proizvodnju i ne nameće troškove vezane za skladištenje, oštrenje i podešavanje.
Mogućnost upravljanja i manipulacije čini snop laserskih zraka idealno podesnim za obradu
pri čemu laser može biti integrisan u veće tehnološke sisteme.
Laseru se dodaju: optički sistem za prenos i fokusiranje zraka, koordinatni radni sto,
upravljački sistem i senzorski sistem što sve čini lasersku mašinu.
Za višenamensko procesiranje laserske mašine koriste NC ili CNC upravljačke uređaje.
Kvalitetnije laserske mašine vrše interaktivnu regulaciju laserske snage sa promenom brzine
obrade tako da obradni sistem zadržava konstantnim gustinu snage u jedinici vremena i pri
tome ne utiče na kvalitet i tačnost obrade.
Razumevanje procesa interakcije snopa laserskih zraka i materijala radnog predmeta
osnovno je za odredjivanje mogućnosti i granica korišenja lasera.
Kada snop laserskih zraka padne na radni predmet deo zračenja se reflektuje a drugi značajniji
deo se apsorbuje pri čemu svetlosna energija prelazi u toplotnu koja služi za obradu.

Dejstvo snopa laserskih zraka na materijal radnog predmeta može se podeliti na

nekoliko karakterističnih faza:

1. apsorpcija laserskog zračenja u površinskom sloju materijala radnog predmeta i pretvaranje

svetlosne energije u toplotnu;

2. zagrevanje površinskog sloja materijala radnog predmeta na mestu delovanja snopa

laserskih zraka;

3. topljenje i isparavanje materijala radnog predmeta na mestu delovanja snopa laserskih

zraka i uklanjanje produkata razaranja

4. hladjenje materijala radnog predmeta po prestanku dejstva snopa laserskih zraka.

Pored navedenog istovremeno se odvijaju i hemijski procesi kao i fazne transformacije

i svi bitno utiču na karakter dejstva laserskog zračenja.
Korišćenje snopa laserskih zraka kao alat u obradi materijala zasnovano je, uopšteno rečeno,
na pretvaranju svetlosne (elektromagnetne) energije u toplotnu na površini radnog predmeta
koji se obradjuje i prenošenju toplote na unutrašnje slojeve materijala.
U zavisnosti od talasne dužine laserskog zračenja, vrednosti energije u konkretnom slučaju,
stepenu fokusiranja kao i termofizičkih i optičkih osobina materijala radnog predmeta postižu
se različiti tehnološki efekti koji podstiču veliko interesovanje za oblast laserske tehnologije.
Lasersko sečenje je jedna od najvećih primena lasera u metalopreradjivačkoj industriji.
Zasnovano je na preciznom sečenju limova fokusiranim snopom laserskih zraka.
Od ukupnog broja instaliranih laserskih mašina jedna trećina se koristi za sečenje
limova.
Lasersko sečenje omogućuje da se obavi sečenje radnih predmeta od lima koje je često
nemoguće konvencionalnim metodama.
Brzinom, fleksibilnošću i preciznošću troškovi se rapidno smanjuju i brzo vraća investicija.

Nekonvencionalni postupci obrade 4

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Za lasersko sečenje se najviše primenjuju CO2 laseri (90% od svih lasera za sečenje limova
kontinualnim i impulsnim režimom rada) jer su se pokazali visokoproduktivnim u savremnoj
proizvodnji.
Imaju koeficijent korisnog dejstva do 20% i zračenje talasne dužine 10,6 m koje apsorbuje
veliki broj materijala.
Glavni razlozi koji su doveli do tako brzog uvodjenja laserskih mašina u industriju su:

1. sposobnost velike koncentracije energije i regulisanje izlazne snage lasera;

2. kratkotrajna i lokalizovana interakcija čime se postiže dobijanje uzane zone toplotnog

uticaja, mala širina varova i rezova, očvršćavanje bez pojave deformacija;

3. jednostavno manipulisanje snopom laserskih zraka i mogućnost obrade teško pristupačnih

mesta i sa velike udaljenosti

4. sposobnost potpune automatizacije i lake integracije kod tehnoloških sistema i linija.

Budućnost lasera i njegova primena zavisi od prednosti i nedostataka koje pruža. Upotreba
lasera za sečenje materijala nudi više prednosti:

a) Vrlo jaka toplotna energija laserskih zraka, skoncentrisana na ekstremno maloj površini,
omogućuje:
uzan i ravan rez;
minimalni toplotni uticaj na strukturu materijala u zoni reza;
minimalni toplotni uticaj na deformisanje radnog predmeta

b) Snop laserskih zraka predstavlja "bezkontaktni rezni alat" što znači:

nema delovanja sila pa ni mehaničkih deformacija radnog predmeta;
nema trošenja alata ni potrebe za zamenom;
može da seče materijal bez obzira na njegovu tvrdoću.

c) Snop laserskih zraka je podesan za ostvarenje visokog stepena kontrole i upravljivosti i

samim tim omogućuje:
potpunu automatizaciju i laku integraciju u tehnološkim sistemima i linijama;
neograničenu mogućnost profilisanja.

d) Smanjenjem vremena obrade i pomoćnih vremena povećava se ekonomičnost obrade.

e) Primenom laserske obrade povećan je kvalitet proizvoda, omogućen razvoj novih

proizvoda i povećana fleksibilnost proizvodnje.

Nekonvencionalni postupci obrade 5

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

U poredjenju sa tradicinalnim metodima proizvodnje lasersko sečenje izvodjeno

visokoproduktivnim mašinama sa NC upravljanjem, ima:

- veću fleksibilnost u toku promene tehnološkog proizvodnog procesa za specifične

proizvodne zadatke;
- visoku proizvodnost tehnološke obrade;
- veću efektivnost zahvaljujući značajnom skraćenju radnih, materijalnih i energetskih
troškova;
- brzo uvodjenje novih proizvoda u proizvodnju i
- proizvodnju radnih predmeta sa složenim geometrijskim karakteristikama.

Pored nesumnjivih prednosti primena lasera ima i odgovarajuće nedostatke:

a) Nedovoljna je ekonomičnost obrade.

b) Prisutni su tehnički problemi u primeni (laserska tehnika je za postojeće proizvodne

zadatke nedovoljno savladana, komplikovano je rukovanje, nedovoljna je ponuda pogodnih
laserskih mašina itd.).

c) Postoje prepreke u znanju (u pogledu pravilnog konstruisanja laserskih mašina, u pogledu

mogućnosti primene laserske tehnike, u pogledu pogodnosti materijala za lasersku obradu,
kod poslušioca i nedovoljna spremnost za investiranje).

d) Nedovoljna je pomoć proizvodjača opreme (puštanje u rad, servisna služba, saveti za

primenu).

Najvažniji ograničavajući faktor za primenu laserske obrade je ekonomski faktor. Laserska

mašina ima visoku nabavnu cenu koja se kasnije odražava na cenu proizvoda.

Nekonvencionalni postupci obrade 6

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

2. LASERSKO SEČENJE
Lasersko sečenje je zasnovano na primeni visoko koncentrisane svetlosne energije,
dobijene laserskim zračenjem, za obradu materijala topljenjem ili isparavanjem.
Procesi laserskog sečenja dovode do punog izražaja toplotne efekte (zagrevanje, topljenje,
isparavanje), koji nastaju dejstvom snopa laserskih zraka na površinu radnog predmeta.

Procesi laserskog sečenja dovode do punog izražaja toplotne efekte (zagrevanje,

topljenje, isparavanje), koji nastaju dejstvom snopa laserskih zraka na površinu radnog
predmeta.

Slika 1. Šema laserskog sečenja

Na slici 1. prikazana je šema laserskog sečenja gde je :

(a) snop laserskih zraka,

(b) sočivo,
(c) mlaznica,
(d) zona reza,
(e) stranice reza,
(f) radni predmet

Nekonvencionalni postupci obrade 7

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

U interakciji snopa laserskih zraka sa radnim predmetom, ako je energija laserskog

zračenja veća od sposobnosti materijala radnog predmeta da reflektuje, prenese ili raspe ovu
energiju, dolazi do apsorpcije svetlosne energije i njenog pretvaranja u toplotnu, odnosno do
porasta temperature na ozračenom mestu.
Pri znatnom porastu temperature dolazi do pojave lokalnog topljenja ili isparavanja
materijala radnog predmeta, što zavisi od intenziteta generisane toplote, odnosno do stvaranja
rupe ili otvora u radnom predmetu.

Slika 2. Šematski prikaz procesa laserskog sečenja

Na slici 2. dat je šematski prikaz laserskog sečenja , gde je :

(a) fokusirani snop laserskih zraka,

(b) mlaznica,
(c) širina reza,
(d) rastojanje mlaznice od površine radnog predmeta,
(e) brzina rezanja,
(f) fokusirani snop laserskih zraka na mestu žiže,
(g) isticanje rastopine,
(h) zona toplotnog uticaja,
(i) rezni front,
(k) čestice rastopine

Nekonvencionalni postupci obrade 8

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

U mnogo slučajeva nefokusirani snop laserskih zraka, industrijskih lasera snage i više
kilovata, nema adekvatnu snagu da učini nešto više sem da zagreje ozračenu površinu
materijala radnog predmeta. Međutim, ako se ovaj snop usmeri kroz sočivo za fokusiranje
snaga je skoncentrisana na površinu prečnika manjeg od 0,25mm što proizvodi gustinu snage
od preko milion wati po kvadratnom centimetru sposobnu da istopi ili ispari mnoge
materijale. Pomeranjem snopa laserskih zraka ili radnog predmeta nastaje proces laserskog
sečenja.
Suština procesa laserskog sečenja je u tome da materijal radnog predmeta u što krajem
vremenu rastopi ili ispari i odvede iz zone delovanja. To se postiže većim snagama i kraćim
vremenom delovanja. Snop laserskih zraka, u procesu obrade, pada na površinu radnog
predmeta.
U prvom trenutku jedan deo površine ispari dok je površinski sloj zagrejan do tačke
topljenja. Čim je ispareni materijal napustio zonu delovanja, snop laserskih zraka pada na
sada već zagrejani dublji sloj materijala i izaziva njegovo isparavanje ili sagorevanje čime
nastaje procep u radnom predmetu. Pomeranjem snopa laserskih zraka po odredjenoj konturi
nastaje željeni rez. Kako je težnja da se ispareni ili rastopljeni materijal što pre odvede iz zone
delovanja, lasersko sečenje se izvodi sa koaksijalnom strujom gasa za produvavanje.
Produvavanje gasom povećava brzinu sečenja čak za 40%.

Kod laserskog sečenja, pored toplote dobijene fokusiranjem snopa laserskih zraka,
koristi se i pomoćni gas koji ima zadatak da odstrani istopljeni materijal iz zone sečenja, da
zaštiti sočiva od isparenja i pomogne u procesu sagorevanja.
Kod velikih intenziteta zračenja koji se koriste pri laserskom sečenju neposredno posle
topljenja površine radnog predmeta formira se plazmeni oblak koji se velikom brzinom kreće
u smeru izvora zračenja i zaklanja radni predmet. Pomoćni gas se koristi, izmedju ostaloga, i
da otkloni taj plazmeni oblak.

Slika 3. Raspodela snage laserskog zračenja u zoni reza

Nekonvencionalni postupci obrade 9
 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Na slici 3. je dat šematski prikaz procesa laserskog sečenja uz pomoć mlaza gasa.
Fokusirani snop laserskih zraka pada ukoso na površinu radnog predmeta koja predstavlja
front sečenja. Ovde se jedan deo laserskih zraka reflektuje i napušta zonu reza dok se drugi,
značajniji deo, apsorbuje pri čemu se pretvara svetlosna energija u toplotnu.

2.1 Metode laserskog sečenja

Razaranje materijala pri dejstvu snopa laserskih zraka može nastati usled:

1. strukturnog slabljenja materijala

Zagrevanjem površine radnog predmeta iznad temperature topljenja materijal omekša, počinje
da se topi ili pak isparava;

2. dejstva udarnog talasa

Impulsni snop laserskih zraka velike snage proizvodi veoma brzo i veliko lokalno povećanje
temperature u tankom sloju površine materijala. Ovaj topli površinski sloj isparava i veoma
brzo se udaljava (brzinom većom od zvuka) stvarajući pri tom udarni talas koji se prostire
kroz materijal i razara ga. Plastični i stakleni materijali naročito su podložni ovoj vrsti
oštećenja;

3. X zračenja
Isparavanje toplog površinskog sloja metalne površine može da dovede do emisije X zračenja
koje može da izazove promene strukture osnovnog materijala, a naročito poluprovodničkih
elektronskih komponenata.

Oblik promena na materijalima prouzrokovan laserskim zračenjem može da ima različite

forme. Promene mogu da se odnose na pojavu rastopljene ili isparene zone, promenu kristalne
strukture i pojavu makro i mikro pukotina na površini materijala radnog predmeta.

Postoje tri metode laserskog sečenja:

1. lasersko sečenje sa potpunim odstranjivanjem materijala duž linije razdvajanja:
1.1. isparavanjem;
1.2. topljenjem i ograničenim isparavanjem:
1.2.1. sa autonomnim udaljavanjem materijala iz zone sečenja;

1.2.2. sa udaljavanjem materijala iz zone sečenja uz pomo}ć mlaza pomoćnog gasa koji ima i
erodivna svojstva:
-reaktivnog gasa (O2);
-neutralnog (N2) ili inertnog (Ar) gasa;

2. lasersko sečenje sa delimičnim odstranjivanjem materijala duž linije razdvajanja:

Nekonvencionalni postupci obrade 10

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

2.1. isparavanjem materijala do odredjene dubine i naknadno odvajanje materijala

mehaničkim dejstvom;
2.2 isparavanjem materijala jedne vrste sa podloge materijala druge vrste;

3. lasersko sečenje bez odstranjivanja materijala duž linije razdvajanja:

3.1. kontrolisanim lomljenjem u čvrstom stanju, pod dejstvom i u toku laserskog
zračenja;
3.2. kontrolisanim lomljenjem u čvrstom stanju pod dejstvom mehaničke sile,
primenjenim posle dejstva laserskog zračenja.

Danas su u industrijskoj primeni najrasprostranjeniji postupci laserskog sečenja

zasnovani na potpunom odstranjenju materijala duž površine razdvajanja topljenjem ili
ograničenim isparavanjem uz korišćenje pomoćnog gasa.

2.2 Faktori procesa laserskog sečenja

Na proces laserskog sečenja merodavni uticaj imaju pre svega laser koji je izvor
zračenja svetlosnih zraka, performanse laserske mašine za sečenje lima, zatim karakteristike
snopa laserskih zraka koji predstavlja alat u obradnom procesu, osobine materijala radnog
predmeta, stanje površinskog sloja i parametri obrade.

Pojedinačno na proces laserskog sečenja utiču sledeći faktori:

1. Laserska mašina za sečenje lima:

a) laser (vrsta i tip lasera, talasna dužina zračenja, snaga laserskog zračenja, režim
rada, mod, polarizacija, stabilnost snage i moda)
b) optički sistem za prenos zraka (kvalitet ogledala, broj skretača snopa laserskih
zraka, hladnjenje i ventilacija)
c) obradna glava:
- sistem za fokusiranje (žižna daljina, prečnik fokusiranog snopa laserskih zraka, dubina žiže,
defokusacija);
- mlaznica (oblik, prečnik otvora, položaj u odnosu na radni predmet);
- senzor za pozicioniranje;
- senzor pritiska pomoćnog gasa;
d) koordinatni radni sto (tip, tačnost pozicioniranja, statička i dinamička krutost)
e) sistem napajanja energijom (sistem za elektronapajanje, sistem za napajanje
gasovima, sistem hladjenja)
f) upravljačka jedinica

2. Snop laserskih zraka (prečnik snopa laserskih zraka, koherencija, monohromatičnost,

divergencija, polarizacija)

Nekonvencionalni postupci obrade 11

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

3. Radni predmet:
a) materijal radnog predmeta (vrsta materijala, koeficijent apsorpcije, koeficijent
toplotne provodnosti, temperatura topljenja, tempratura isparavanja)
b) geometrija radnog predmeta (oblik, dimenzije, tolerancije)
c) kvalitet površine;
d) površinske prevlake;
4. Pomoćni gas (vrsta, čistoća, pritisak)

5. Parametri obrade (snaga lasera, brzina rezanja, defokusacija-položaj žiže u odnosu na

površinu radnog predmeta, pritisak pomoćnog gasa)

6. Štelovanje reza (optičko, mehaničko)

7. Pomoćni pribor (pribor za oslanjanje, pribor za stezanje)

8. Okolina (čistoća, vibracije)

Nekonvencionalni postupci obrade 12

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Slika 4. Faktori procesa laserskog sečenja

2.3 Parametri obrade

Za izvršenje operacije laserskog sečenja potrebno je poznavanje parametara procesa

obrade. Poznavanjem suštine procesa laserskog sečenja i njene zavisnosti od parametara
obrade moguće je poboljšati kvalitet obrade kao i njenu efikasnost. Više parametara utiče na
proces laserskog sečenja ali ih možemo podeliti u četiri glavne grupe:

Nekonvencionalni postupci obrade 13

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

1. Zadati parametri laserskog sečenja koji mogu biti konstantni i promenljivi:

a) konstantni
▪ parametri lasera (talasna dužina zračenja, režim rada, mod, prostorna raspodela snage,
vremenska raspodela snage);
▪ parametri snopa laserskih zraka (prečnik snopa laserskih zraka, divergencija,
polarizacija);
▪ parametri koordinatnog radnog stola (tačnost pozicioiranja radnog stola) b)
promenljivi
▪ parametri obradne glave,
▪ - sistem za fokusiranje (žižna daljina, prečnik fokusiranog snopa laserskih zraka u žiži
i dubina žiže);
▪ -mlaznica (oblik, prečnik otvora)
▪ parametri pomoćnog gasa (vrsta gasa, čistoća, pritisak)
▪ parametri radnog predmeta (površinska prevlaka)
▪
2. Ulazni parametri laserskog sečenja:
▪ parametri radnog predmeta,
-materijal (vrsta materijala, koeficijent apsorpcije ili refleksije, koeficijent toplotne
provodnosti, temperatura topljenja, temperatura isparavanja)
-geometrija (debljina lima, oblik konture, tolerancije)
-kvalitet površine
-stanje površine (oksidni sloj, nečistoće)
▪ upadni ugao snopa laserskih zraka u odnosu na površinu radnog predmeta

3. Radni parametri laserskog sečenja:

▪ snaga laserskog zračenja;
▪ brzina rezanja;
▪ defokusacija;
▪ pritisak pomoćnog gasa.

4. Izlazni parametri laserskog sečenja:

parametri radnog predmeta:
-tačnost oblika:
-tačnost dimenzija;
-kvalitet reza (širina reza, nagib reza, zaobljenje ivica reza, hrapavost površine reza,
fizičko-hemijske karakteristike površinskog sloja reza

Nekonvencionalni postupci obrade 14

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Slika 5. Parametri obrade laserskog sečenja

Snaga laserskog zračenja

Najvažnija karakteristika kojom se vrši procena laserske mašine je snaga laserskog zračenja.
Pošto je lasersko sečenje toplotni proces, količina proizvedene toplote je uticajni faktor od
koga zavisi sposobnost lasera za sečenje. Uzimajući da su ostali parametri isti, povećanje
snage laserskog zračenja omogućuje sečenje debljih limova i povećanje brzine rezanja.
Dobijanje stabilnog izlaza laserskog zračenja (prostornog i vremenskog) predstavlja ključni
faktor za primenu lasera u tehnologiji obrade materijala.

Brzina rezanja
Drugi po značaju parametar za lasersko sečenje. Može biti odredjena eksperimentalno
odredjenim formulama u kojima figurišu gustina snage lasera i osobine materijala koji se

Nekonvencionalni postupci obrade 15

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

seče. Više parametara utiče na brzinu rezanja: snaga lasera, mod, veličina svetlosne mrlje,
vrsta i debljina materijala radnog predmeta, inicijalne energije topljenja i isparavanja itd.

Uzimajući u obzir kvalitet reza i posmatrajući brzinu rezanja u funkciji od debljine

materijala radnog predmeta može se definisati oblast upotrebljive brzine rezanja koja je
ograničena donjom i gornjom graničnom krivom. Izvan ove oblasti je oblast nepotpunog
sečenja. Unutar oblasti upotrebljivih brzina rezanja promenom brzine rezanja vrši se promena
kvaliteta reza (pojava i veličina šljake, hrapavost itd.). Kao maksimalnu brzinu rezanja
uzimamo vrednost iznad koje dolazi do nestabilnosti obrade. Ova nestabilnost se manifestuje
u pojavi neravnih rezova, šljake i dr.

Pomoćni gas
Gas se u zonu obrade dovodi kroz obradnu glavu pri čemu mora biti koaksijalan sa
fokusiranim laserskim zrakom. Korišćenjem gasa za produvavanje rastopljeni i ispareni
materijal ranog predmeta lakše se odvodi iz zone rezanja, što direktno utiče na čistoću i
kvalitet reza. Pored toga, rastopljeni materijal ne može ponovo da očvrsne i prethodno isečeni
radni predmet zavari. Korišćenjem gasa za produvavanje takodje se sprečava vezivanje šljake
sa zadnje strane reza, a sama brzina rezanja se može povećati do 40%.

Nekonvencionalni postupci obrade 16

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

3. LASER – PRAKTIČNI DEO

Messer Cutting Sistem FIBERBLADE 4020

Slika 6. - Messer Cutting Sistem FIBERBLADE 4020

Prvi sistem za lasersko sečenje lima koji se zasniva na fiber laser tehnologiji je
predstavljen 2008. godine na sajmu EUROBLECH (Hanover, Nemačka) od stane Italijanske
kompanije SALVAGNINI. U međuvremenu su i mnoge druge firme razvile svoju fiber laser
tehnologiju ali većina koristi fiber vlakna koje proizvodi američka kompanija IPG
Photonic kao i laser firme MESSER čiji osnovni princip rada će biti prikazan u ovom
primeru.
Od proizvođača lasera navešću samo neke: Salvagnini, Messer, Hyperterm, Nukon,
Trumpf, Bodor, Durma, Ermaksan, Cincinnati, Exce, Koike, Alpha i drugi.

Nekonvencionalni postupci obrade 17

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Osnovni podsklopovi mašine su:

- Radni sto ( 2000x8000)
- Rezonator laserskog zraka
- Hladnjak ili " Čiler"
- Gas
- Upravljačka jedinica
- Šine za kretanje glave za X i Y osu
- Glava
- Sočiva
- Optički kabl
- Dizne

Radni sto ovog lasera je dimenzija 8000mm x 2000mm. U toku rada sto se nalazi u
radnoj kabini sto je potrebno iz više razloga:
- optika i svetlost samog lasera prilikom rada je jako štetna za oči i ne sme se gledati, u
slučaju potebe mora se koristiri zaštitna oprema.
- Radnici su time zaštićeni od štetnih zračenja koja proizvodi laser i
- nemaju dodira sa prašinom, česticama i gasovima koji se stvaraju prilikom sečenja a koji se
izbacuju napolje pomoću sistema za ventilaciju.
Sam sto se nalazi na šinama i kreće se automatski pritiskom na dugme. Rostovi na stolu su u
vidu rešetke i periodično se čiste a u slučaju većeg habanja menjaju se.

Nekonvencionalni postupci obrade 18

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Slika 7- Radni sto Fiber lasera

Rezonator laserskog zraka je samo srce mašine. On predstavlja aktivni fiber izvora
svetlosti (fiber source) i predaje sverlosnu energuju u svetlosno vlakno (optic fiber) za
dopremanje zraka na mesto sečenja.

Nekonvencionalni postupci obrade 19

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Slika 8 - Rezonator laserskog zraka

Hladnjak ili čiler je deo sistema zadužen prvenstveno za rashlađivanje rezonatora kao
i ostalih delova mašine. Čiler rashlađuje tečnost za hlađenje (destilovanu vodu) koja kruži po
sistemu. Tako se rashlađuje rezonator, glava i ostali elementi. Radna temperatura koju čiler
mora da dostigne za normalan rad mašine je 18,3˚C, a u prosečna radna temperatura je
20˚C.
Nekonvencionalni postupci obrade 20
 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Slika 9- Hladnjak "Čiler"

Gas je takođe bitan deo sečenja na fiber laseru. Za razliku od plazma sečenja gde gas
igra ključnu ulogu u prenosu energije kao jonizovani gas, u slučaju fiber lasera gas ima ulogu
da hladi glavu i diznu kao i da istopljeni materijal odnosno šljaku izduvava na dole. gasovi
koje koristi ovaj laser su azot (N2) i kiseonik (O2). Za obične čelike i materijale sa slabijom
refleksijom svetlosti se uglavnom koristi samo kiseonik (O2). Za materijale koji imaju veću
refleksiju kao što su mesing, prohrom, bakar i aluminijum koristi se azot (N2) koji omogućuje
i bolje rashlađivanje dizne kao i samog materijala.

Nekonvencionalni postupci obrade 21

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Slika 10 - Boce sa gasom za laser azot (N2) i kiseonik (O2)

Upravljačka jedinica mašine se sastoji iz dva monitora. Jedan je screaan-touch i na

njemu se podešavju parametri vezani za samo secenje i kvalitet reza kao i za učitavanje
programa koji se seče. Na samom monitoru se takođe nalaze i dva dugmeta za pokretanje rada
programa i njegovo zaustavljanje kojim program može da se zaustavi u bilo kom trenutku i da
se nastavi bez posledica. Dok je dugme desno tzv. "pečurka" služi za momentalno
zaustavljanje rada mašine, u slucaju nekog kvara ili havarije.
Drugi ekran (desno) služi za praćenje kretanja glave za sečenje. Koristi se kod
umeravanja table odnosno postavljanja koordinatnog sistema na sam obradak. Takođe na
ovom ekranu se konstantno vidi pozicija glave i tokom sečenja tako da može da se prati
kvalitet reza ili eventualni defekti u toku sečenja i da reaguje na iste.

Nekonvencionalni postupci obrade 22

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Slika 11 - Upravljačka jedinica sa ekranom kamere lasera

Šine za kretanje alata po X i Y osi su masivni profili na kojima se nalaze nazubljene

letve koje su spregnute sa AC motorom i tako se ostvaruje kretanje glave u željenom pravcu.
Sama preciznost mšine a samim tim i letvi je dva deseta dela milimetra ( 0,2mm ) sto je jako
preciznio sa obzirom na gabarite mašine i stola.

Nekonvencionalni postupci obrade 23

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Slika 12- Šine za kretanje glave po X i Y ose

Glava za sečenje sa sočivima je jedan od glavinih delova lasera. u njoj se svetlost koja
se doprema iz rezonatora putem optičkog kabla pretvara u laserski zrak. Glava je inače
pričvršćena na nosač pomoću magneta, tako da prilikom bilo kakvog defekta ili udara glave u
materijal ne dolazi do oštećenja već se glava samo odvoji od nosača.
Takođe je značajno pomenuti da se na ovom laseru posešavanje odnosno centriranje
dizne vrši ručno pomoću četiri vijka. Da bi laser nesmetano sekao i da ne bi došlo do
oštećenja dizne ( mlaznice), sam otvor dizne se mora podesiti tačno u centar. Za podešavanje
centričnosti dizne mašina ima opciju puštanja jednog probnog zraka i na osnovu otiska koji on
ostavlja na pairnoj traci dizna se pomera u potrebnom smeru. Ova operacija često iziskuje
dosta vermena pa je na novijim laserima to rešeno automatski.

Nekonvencionalni postupci obrade 24

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Slika 13- Delovi glave za sečenje

Nekonvencionalni postupci obrade 25

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Slika 14- Glava sa sočivom

Sočivo ili kolimator je najvažniji deo glave. Ono se postavlja iznad dizne a iza njega
se postavlja zaštitno staklo. Zadatak sočiva je da svu svetlost sabere u jednu žižu čiji fokus
treba da se nalazi na polovini materijala koji se seče. Veoma važno kod postavljanja sočiva je
da se ono postavi u pravom smeru. Zbog toga je na sočivu nacrtana strelica za smer
postavljanja u ležište. U slučaju greške i okretanja sočiva suprotno od potrebnog smera može
doći do oštećenja optičkog kabla kao i samog sočiva. Zaštitno staklo je tu da zaštiti sočivo od
eventualnog odbijanja varnice od materijala i ostećenja sočiva.
Takođe iznad same glave nalazi se još jedno sočivo koje sabira svetlost iz optičkog
kabla i šalje ga na drugo sočivo koje se nalazi u glavi i prikazano je na (slici). Ovo sočivo se
ne vidi i sam proces njegove zamene je jako komplikovan.

Nekonvencionalni postupci obrade 26

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Dizne odnosno mlaznice za sečenje na laseru su napravljene od bakra i razlikuju se po

veličini otvora na vrhu. Veličina otvora se kreće od 0,8mm do 3mm i koriste se u zavisnosti
od debljine i vrste materijala. Najčešće korišćena je 1,2mm dizna. Zavisno od debljine i
veličine otvora na dizni podešavaju se i parametri sečenja na upravljačkoj jedinici. Visina
glave sa namontiranom diznom mora biri tačno 274mm. To se podešava navojem na dizni i
njenim fiksiranjem na toj dužini.
Dizne su potrošan materijal i vremenom se habaju. Pohabanost dizne se moze
primetiti i u toku sečenja ukoliko se varnice raspršuju na jednu ili više strana. Na sledećoj slici
su prikazani neki od defekta na diznama kao i potpuno nova dizna.

Slika 15- Pohabane dizne i potpuno nova dizna.

Nekonvencionalni postupci obrade 27

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

3.1 Operacija sečenja

Prvi korak koji treba uradti pri pokretanju novog programa je podešavanje parametara
sečenja u zavisnosti od vrste dizne, debljine i vrste materijala. Samo podešavanje ima preko
30 različitih parametara. Svi parametri su već ranije uneti i sačuvani u memoriji mašine tako
da samo treba odabrati podešavanja prema vrsti materijala i veličini otvora na dizni.
Parametri koji se podešavaju su:
- Tip dizne
- Veličina otvora na dizni (mm)
- Pozicija fokusa (mm)
- Visina glave u probijanju (mm)
- Pritisak gasa u probijanju (bar)
- Zadržavanje glave u pred probijanju (s)
- Vreme probijanja (s)
- Snaga lasera na početku probijanja (W)
- Frekvencija na početku probijanja (Hz)
- Procenat iskorišćenosti snage lasera pri početku probijanja (%)
- Snaga lasera na završetku probijanja (W)
- Frekvencija na završetku probijanja (W)
-Procenat iskorišćenosti snage lasera pri završetku probijanja (%)
- Vreme sporog kretanja (s)
- Faktor spore brzine (%)
- Kašnjenje kretanja (s)
- Visina glave pri sečenju (mm)
- Pritisak gasa pri sečenju (bar)
- Vreme prelaza na sečenje (s)
- Snaga lasera u toku sečenja (W)
- Frekvencija na početku sečenja (Hz)
- Procenat iskorišćenja lasera na početku sečenja (%)
- Snaga lasera na kraju sečenja (W)
- Frekvencija lasera na kraju sečenja (Hz)
- Procenat iskorišćenja lasera na kraju sečenja (%)
- Brzina sečenja (mm/min)
- Kerf (mm)
- Kašnjenje senzora za visinu glave (s)
- Sečenje sekundarnim gasom ( yes/no)
- Probijanje sa sekundarnim gasom (yes/no)
- Minimalna brzina kretanja lasera (mm/min)
- Minimalna snaga lasera (W)

Svi ovi parametri su jako bitni i u slučaju da bilo koji od parametara nije podešen kako
treba kvalitet reza nije zadovoljavajući pa se čak može desiti da laser i ne probije i iseče rez a
javlja se velika količina šljake. U trenutku samog sklapanja ovog lasera i puštanje mašine u
rad nisu bila data fabrička podešavanja jer je i sama tehnologija fiber lasera bila nova. Sve

Nekonvencionalni postupci obrade 28

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

vrednosti parametara su morali da otkriju i eksperimentišu sami operateri dok nisu dobili neke
ustaljene vrednosti za podešavanja sečenja različitih debljina i vrsta materijala.

Slika 16 - Podešavanje parametara sečenja

Slika 17- Primer kvaliteta reza pri lošem podešavanju parametara sečenja

Nekonvencionalni postupci obrade 29

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Nakon podešavanja sečenja potrebno je postaviti table na sto radni mašine. Same
table su najčešće teske pa se koriste pomoćna sredstva ( kran, vakum, viljuškar...). Radni sto
mašine je veličine 2000x8000 i izlazi odnosno ulazi automatski iz zaštićenog dela mašine
pomoću komandi na samoj komori.

Slika 18. Postavljeni komadi na radni sto mašine

Nekonvencionalni postupci obrade 30

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Slika 19- Gotovi komadi na radnom stolu

Nekonvencionalni postupci obrade 31

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Slika 20 - Gotovi komadi sečeni na laseru

Ukoliko se uoče neki defekti ili neke greške pri sečenju sam rad se može prekinuti ili pauzirati
dok se otkloni greška.
Najčešće greške su lepljenje šljake na diznu čime se zatvara otvor dizne, ili samo
oštećenje dizne kao i njeno loše centriranje, to se uočava kada varnice u toku sečenja idu na
jednu stranu odnosno (bacaju) levo ili desno. To je znak da je vrh dizne oštećen i da je
potrebna zamena. Takođe se često događa da se usled oslobađanja površinskog napona
materijala u toku sečenja sam materijal izdigne ili neki komad odskoči i udari u glavu za
sečenje a da senzor visine glave ne stigne da odreaguje. Svaki takav jači udarac u glavu
odnosno diznu mašina registruje kao grešku (koliziju) i blokira rad mašine dok je operater
ponovo ne pokrene.

Nekonvencionalni postupci obrade 32

 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

4. LITERATURA
Skripte VŠTSS Čačak
Internet sajt http://www.masfak.ni.ac.rs/
Tehnološka dokumentacija firme „ Atenic Commerce”

Nekonvencionalni postupci obrade 33