ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Нове производне технологије
Тема: Ултразвучна метода обраде

Професор: Студент:
Проф. Др Милан Мишић Ангела Поповић
Број индекса 20мI/2019
______________________________ _________________________________

Београд, 2020. год.

 Ултразвучна метода обраде
Сажетак:

У овом семинарском раду писано је о ултразвучној методи обраде материјала.

Познато је да се за обраду материјала који се тешко обрађују користе, упоредо са

класичним методама (резање и пластично деформисање) и неконвенцијалне методе
(електрофизичке и електрохемијске).

Једна од значајних неконвенцијаних метода обраде је ултразвучна метода обраде (USM –

Ultra Sound Machining).

Ултразвучна обрада најефикасније се примењује у течној средини, па се зато и користи

суспензија, као мешавина абразивних зрнаца и течности. При ултразвучној обради
дешава се одношење материјала импулсним ударним механичким дејством осцилујућег
алата на обрадак преко суспензије абразива.

Ова метода се примењује у електро и радиоиндустрији, оптичкој индустрији,

машиноградњи.

Кључне речи:

Ултразвук

Класичне методе обраде

Неконвенционалне методе обраде

Ултразвучна метода обраде

-2-
САДРЖАЈ

1. УВОД 4

1.1 Историја ултразвучне методе обраде 4

1.2 Дефинисање појмова 5

1.3 Опште о ултразвуку 5

1.4 Обрадљивост материјала ултразвуком 6

2. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ 7

2.1 Принцип ултразвучне обраде 7

2.2 Теоријске основе ултразвучне обраде 10

3. МАШИНСКИ СИСТЕМ 13

4. ТЕХНОЛОШКИ ПАРАМЕТРИ 16

4.1 Производност ултразвучне обраде 16

4.2 Квалитет обрађене површине 17

4.3 Тачност ултразвучне обраде 17

4.4 Трошење алата 19

5. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА 19

6. ПРЕДНОСТИ И МАНЕ 20

7. ЗАКЉУЧАК 22

8. ЛИТЕРАТУРА 23

-3-
 1. УВОД

За обраду материјала који се тешко обрађују, користе се, упоредо са класичним методама
(резање и пластично деформисање) и неконвенцијалне методе (електрофизичке и
електрохемијске).

Примена неконвенцијалних метода, посебно у комбинацији са класичним, најефикаснија

је у обради материјала и делова које је врло тешко или немогуће обрадити на класичним,
конвенционалним обрадним системима. Нпр. одређене легуре са врло великом тврдоћом и
топлоотпорнишћу тешко је обрадити класичним методама обраде па се то ради
неконвенционалним.

Ефекат скидања материјала са обратка код неконвенционалних метода се постиже

довођењем електричне или механичке, топлотне, светлосне и других видова енергије,
директно у зону обраде. Све ове методе се могу поделити према врсти енергије која се
користи у зони обраде за скидање материјала са обратка.

Једна од значајних неконвенцијаних метода обраде је ултразвучна метода обраде (USM

– Ultra Sound Machining).

1.1 Историја ултразвучне методе обраде

Лангевин је 1917. године добио ултразвучне осцилације на основу инверзног

пиезоелектричног ефекта. Француски физичар Пол Лангевин је први предложио
коришћење пиезоелектричног ефекта за генерисање ултразвучних таласа. При сабијању и
истезању неких кристала (турмалин, кварц) у одређеном правцу, на њиховој површини
појављују се електрични набоји. Њихова величина пропорционална је деформацији, а
поларитет набоја при сабијању обрнут је поларитету набоја при истезању. Ова појава је
позната као директни пиезоелектрични ефекат и користи се за детекцију ултразвука.

Лангевин је уствари користио инверзни пиезоелектрични ефекат, тј.деформацију кристала

под утицајем променљивог електричног поља. На тај начин је у кварцним плочицама
добио принудне високо фреквентне осцилације, односно пиезоелектрични извор
ултразвука. Пиезоелектрични претварачи се користе у уређајима са малом снагом.

Белемут је 1950. године, користећи могућност добијања абразива ултразвуком, открио

димензиону ултразвучну обраду.

У периоду 1953-55. године појавиле су се прве ултразвучне машине, тако да се данас

ултразвучна обрада користи за обраду делова од тврдих и кртих тешкообрадљивих
материјала, како проводника тако и непроводника струје. Практично се могу ефикасно
обрађивати све врсте тврдих материјала.

1.2 Дефинисање појмова

Ултразвучна метода обраде је поступак обраде код којег се за одношење тј. скидање
материјала са предмета обраде користе ултразвучне осцилације.

Ултразвучне осцилације су еластични таласи који се распростиру одређеном брзином

кроз дату средину (гасовиту, течну и чврсту).

-4-
Инфразвучне осцилације су осцилације са фреквенцијама испод 20 Hz.
Звучне осцилације су осцилације у границама од 20 до 20.000 Hz.

Ултразвучне осцилације су осцилације изнад 20.000 Hz.

Под димензионом ултразвучном обрадом подразумева се одношење материјала

импулсним ударним механичким дејством осцилујућег алата на обрадак преко суспензије
абразива.

Звук је периодично осциловање средине (гаса, течности, чврстог тела), периодично

сабијање и ширење средине, осцилаторно кретање њених честица које се предају од слоја
до слоја представља основу простирања звука.

Лонгитудинални талас је талас при чијем простирању честице осцилују у правцу

простирања таласа. Лонгитудални таласи у чврстом телу имају већу брзину простирања од
трансверзалних, па су стога битни за извођење процеса обраде.

Док се у течностима и гасовима звук распростире само као лонгитудални талас, у чврстим
телима се, поред лонгитудалних таласа појављују и трансверзални таласи.

Трансверзални таласи су они таласи при чијем се преношењу кроз одређену средину
честице које је сачињавају осцилују у правцу нормалном на правац простирања таласа.

1.3 Опште о ултразвуку

Захваљујући високој фреквенцији (f > 15 kHz), ултразвук има велики интензитет од 10 до

100 W/cm2, па се стога јавља распршивање (дисперговање) чврстих тела и течности кроз
које се ултразвук простире.

Висока фреквенција ултразвука условљава смањење дифракционих ефеката, ултразвучни

таласи шире се праволинијски, па се могу усмерити на малу површину и на њој
концентрисати енергију.

Обе ове особине ултразвука користе се у технолошким процесима.

Претварање електричне енергије ултразвучне фреквенције у потребну енергију

ултразвучних механичких осцилација врши се помоћу специјалних магнетострикционих и
пиезоелектричних претварача.

Као извор електричне енергије може се овде користити генератор наизменичне струје:
снаге од P = 5 – 16 kW, фреквенције од 15 – 22 kHz или специјални генератори снаге од
0.1 – 7.5 kW, са могућношћу промене фреквенције у широком подручју.

1.4 Обрадљивост материјала ултразвуком

Ултразвуком се најефикасније обрађују крти материјали.

Под критеријумом кртости подразумева се однос чврстоће на смицање према чврстоћи

на кидање.

-5-
 tX = τm/σm

Материјали који имају критеријум кртости tX>2, као што су стакло, кварц, керамика,
рубин, дијамант и сл. најефикасније се обрађују ултразвучном обрадом.

Продуктивност процеса је пропорционална квадрату кртости:

Qv = c • tX2

За крте материјале са tX ≥ 2, на савременим ултразвучним машинама постиже се

производност од 3.000-5.000 mm3/min. Значајна је и продуктивност обраде код тврдих
легура и других материјала чија је крутост мања ос 2 (1 < tX < 2).

Нешто је тежа обрада тврдих легура, закаљених, цементираних и азотираних челика,

титанових легура и сличних материјала.

Неефикасна је обрада пластичних материјала као што су олово, меки челик, бакар, код
којих се не појављује раскидање материјала при обради, а сав рад се троши на стварање
микропластичних деформација.

Рационалним комбиновањем ултразвучне и електрохемијске обраде, обезбеђује се висока

производност при обради електропроводних тврдих легура, и то 50 пута већа од
електроерозионе и 10 пута већа од обичне ултразвучне обраде.

Материјал Релативна обрадљивост

материјала ултразвуком

Германијум 100 – 150

Силицијум 75 – 125
Кварц 50
Керамика 15 – 50
Рубин 10 – 15
Дијамант 15
Тврди метал 2 – 2.5
Закаљени челик 1

-6-
 2. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ

Под димензионом ултразвучном обрадом подразумева се одношење материјала

импулсним ударним механичким дејством осцилујућег алата на обрадак преко суспензије
абразива. Обрада ултразвуком се врши абразивним честицама, које имају оштре ивице,
преко којих се преносе удари са алата, који вибрира у једном правцу са високом
фреквенцијом. Алат осцилује нормално на површину обраде високом фреквенцијом f и
амплитудом Aa. При обради алат преко суспензије врши притисак од 106 Pa на обрадак.
f = 15-25 kHz
Aa=0.025-0.1 mmс

2.1 Принцип ултразвучне обраде

Механизам одношења материјала је сложен и састоји се од раскидања (рушења кртим

ломом) површине обратка услед високих контактних напона, услед дејства абразивних
зрна, дробљења абразивних зрна, рушења услед испирајућег дејства течности у суспензији
и кавитационе ерозије. Мада је величина одломљених честица мала, обрада је ефикасна
услед великог броја удара и зрна абразива (до 20.000 у cm3).

Услед ударања абразивних зрна о алат, он се троши, па се алат прави од релативно мекшег
материјала. Процес одношења материјала ултразвуком остварује се великим убрзањем
зрна абразива уз промену притиска, па је ударна брзина зрна на површину обратка велика
4 m/s.

Густина енергије: 10-1.000 W/cm2. Убрзање зрна абразива: 106-108 cm/s2

Слика бр. 1 – Принцип ултразвучне обраде

Ултразвучне вибрације представљају еластичне таласе који се одређеном брзином

простиру у било којој средини. Фреквентна област еластичних вибрација је врло широка,
међутим људско ухо региструје еластичне вибрације у фреквентном распону од 20Hz-

-7-
20kHz. Ултразвучна метода обраде се заснива на ударном дејству чела алата који вибрира
са ултразвучном и абразивних зрнаца који се налазе у суспензији.

Метод обраде обухвата два основна процеса:

1. ударно дејство абразивних зрнаца на обрадак и одваљивање делића материјала и

2. циркулација и обнављање абразивне суспензије, чиме се односе делићи скинутог
материјала и доводи свеж абразив.

Ултразвучна обрада најефикасније се примењује у течној средини па се зато и користи

суспензија, као мешавина абразивних зрнаца и течности. Примена ове методе је у електро
и радиоиндустрији, оптичкој индустрији, машиноградњи. Шема инсталације за
ултразвучну обраду приказана је на сликама бр.2а, 2б, 2в:

Слика бр. 2а

Слика бр. 2б

-8-
 Слика бр. 2в

2.2 Теоријске основе ултразвучне обраде

Познато је да је звук, периодично осциловање средине (гаса, течности, чврстог тела),

периодично сабијање и ширење средине, осцилаторно кретање њених честица које се
предају од слоја до слоја представља основу простирања звука.

Карактеристике звука су:

● фреквенција (Hz),

● интензивност (W/cm2)

● интензивност звука (dB).

Човечје ухо не чује звук фреквенције испод 20 Hz (инфразвук велике таласне дужине), а ни
фреквенције изнад 16 – 20 kHz (ултразвук).

Теоријска вредност фреквенције ултразвучних таласа су до:

f = 1013 – 1014 Hz

Од те границе распростирање еластичних таласа је немогуће, јер мале таласне дужине

постају истог реда величине као међумолекуларна растојања код чврстих тела или
течности.

Услед мале таласне дужине ултразвук се распростире праволинијски.

Ултразвук представља еластичне таласе који се распростиру у гасу, течности и чврстим

телима хармонијским таласним кретањем са одређеном амплитудом осцилација А и
таласном дужином λ, где је:

λ – talasna dužina
f = 1/T frekvencija u Hz
T – period oscilovanja u sekundama
c – brzina zvuka u m/s.

-9-
 λ = c/f

Слика бр. 3 - Таласна дужина ултразвука λ

Слика бр. 4 – Фреквенција и амплитуда код ултразвучне обраде

При градњи машина за ултразвучну обраду данас се користе магнетнострикциони

вибратори, тј. магнетнострикциони претварачи.

Магнетострикција је својство феромагнетних материала (гвожђе, никл) да под утицајем

магнетног поља мењају своје димензије.

Цилиндар таквог материјала постављен у правцу магнетног поља може се издужити и

сакрити у зависности од врсте материјала и претходног намагнетисања и температуре.

Мера магнетострикционог ефекта је магнетострикционо издужење. Релативна промена

дужине (деформација реда 10-5 – 10-6 mm) је мала и зависи од својства тела и јачине
магнетног поља. Промена је врло мала чак при резонанцији, па се може измерити само
микроскопом.

Коришћењем овог ефекта конструисани су магнетострикциони претварачи тј. вибрационе

главе. Када наизменична струја одређене густине и ултразвучне фреквенције тече кроз
намотај око језгра од никла, ферокобалта или фероалуминијума, под дејством насталог

- 10 -
променљивог магнетног поља ултразвучне фреквенције, језгро (магнетостриктор)
периодично мења своју дужину вибрирајући лонгитудално.

Ради смањења губитака, језгро има ламеларну изведбу од плоча дебљине 0.1-0.2 mm, а за
постизање резонанције његова дужина треба да буде производ половине таласне дужине звука у
том материјалу. Тако се добија вибратор способан да емитује ултразвук. Због загревања магнетног
проводника – језгра и намотаја, око њих се постављају омотачи са воденим хлађењем. Ипоред
ламеларне изведбе језгра појављују се губици магнетизирања због загревања, па је нужно хлађење.

Амплитуда осцилација чела магнетострикционог претварача и при механичкој резонанцији је врло

мала и износи Al = 5-10 μm. Ради повећања амплитуде осцилација до величине Aa = 30-100 μm,
потребне на алату за димензиону обраду, између магнетострикционог претварача и алата
причвршћен је механички вибрациони претварач концентратор.

Концентратор концентрише звучну енергију на крају мањег пресека и мале амплитуде језгра
повећава пропорционално смањењу пресека. Тако се на челу алата постиже максимално могућа
амплитуда осцилација Aa.

Главни механизам разарања кртих материјала абразивним зрнима, састоји се у настајању и

ширењу на некој дубини, микро и макропукотине, које се међусобно секу, стварају механички
ослабљени слој који се релативно лако разара при поновном дејству абразивних зрна.

Основна функција суспензије, током ултразвучне обраде, је обезбедјење неометане циркулације

абразивне суспензије у непосредној зони обраде, тј. да обезбеди уклањање података обраде,
истопљених и уситњених абразивних зрна, као и довод свежих абразива. Систем суспензије се
састоји од пумпе, резервоара, каде и низа инструмената који су смештени у постољу машине.
Најповољнијејесте убацивање суспензије абразива кроз технолошке отворе алата или обратка.
Убацивање суспензије је под притиском до 4 daN/cm2, који се контролише манометром (M)
остварује се поноћу специјалне пумпе преко одговарајућег разводника. Пролазећи кроз радну
зону, абразивна супстанца долази у каду (K) а одатле у прихватни резервоар (R).

Оптимална концентрација абразивне супстанце биће онда, када се по целој обрадјеној површини
обезбеди један слој абразивних зрна. При великој концентрацији абразива у радној зони и
наношења абразивних зрна у неколико слојева, смањује се производност процеса и повећава
хабање алата.

Побољшање циркулације абразива у радној зони може се остварити уводјењем суспензије кроз
шупљи концентратор, образовањем канала (кружних, спиралних) на бочним површинама алата.

Абразивна зрна морају да имају већу тврдоћу од тврдоће обрадјиваног материјала. Као абразиви
користе се дијамант, бор-карбид, карбид кремена и електрокорунд.

Абразивна способност издржава количину скинутог материјала у јединици времена, док се

затупљеност зрна мери повећањем радијуса заокружења чврстих ивица зрна.

- 11 -
 Слика бр. 5 – Концентратори

3. МАШИНСКИ СИСТЕМ

Све машине за ултразвучну обраду тешко обрадљивих материјала могу се поделити на

две основне групе:
● Преносне машине, обично је то малогабаритни уређај мале снаге и
● Стационарне машине и уређаји.
У прву групу спадају мали уређаји са ултразвучном главом, која за време обраде може да
се држи у руци. Такви уређаји се примењују при обради малих отвора, мале дубине као и
при ултразвучном гравирању и леповању.
Снага генератора тих уређаја креће се од (30-50 W). Разрађен је такође и ултразвучни
апарат у облику пиштоља, који се примењује за обраду кртих материјала као и за лемљење
алуминијума.
Највећу примену имају машине за ултразвучну обраду са вертикалном осом ултразвучне
главе.
Примењују се и машине са хоризонталном осом ултразвучне главе. Ова глава има
могућност обртања око осе, а машина може да ради и у полуатоматском режиму рада.

Машина за ултразвучну обраду најчешће се састоји из следећих функционалних целина:

● Машина алатка у ужем смислу,
● Генератор ултразвучне фреквенције и
● Систем суспензије.

- 12 -
 Слика бр. 7 – Машина за ултразвучну обраду
Машина алатка има носећу конструкцију сличну бушилици или глодалици. На радном
столу је смештен модул са прибором за стезање обратка и када за суспензију, а на стубу
носеће конструкције модул за помак и држач осцилаторног система са алатом
(ултразвучна глава).
Осцилаторни систем (ултразвучна глава) састоји се од магнетострикционог или
пиезоелектричног претварача, евентуално међуелемента и концентратора који носи алат.
Овај систем помера се вертикално помоћу уређаја за посмак.

Слика бр. 8 – Магнетострикциони претварач, тј. вибрациона глава

- 13 -
 Слика бр. 6 – Шема машине за ултразвучну обраду

Алат за ултразвучну обраду има облик жељене контуре предмета обраде. Спој алата са
концентратором може бити нераздвојив и раздвојив. Код нераздвојивог споја алат и концентратор
израдјени су из једног дела или могу бити чеоно заварени.

Тада алат има велику чврстоћу и мале губитке звучне енегије, али када се истроше радне
површине алата, цели ултразвучни алат тј. Концентратор и алат морају да се мењају. Раздвојиви
спој између концентратора и алата изводи се навојем и конусом.

Радни алати се деле на алате за проходне и слепе отворе. Алати за проходне отворе могу бити
шупљи и пуни. Израдне димензије алата за ултразвучну обраду се умањују од жељене димензије
израдног дела, у зависности од величине зрна абразива.

Величина абразивног зазора је за 1.5 пута већа од средње димензије абразивних зрна. Тачност
копирања облика алата зависи од стабилности зазора измедју контуре предмета и алата.

Тело алата има облик контуре обратка. Веза измедју алата и концентратора мора да буде
компактна и да се остварује додир по целој површини, како не би било губитака у процесу
осциловања.
Генератор ултразвучне фреквенције има снагу P = 0.3 W – 4 kW у зависности од
машине, а смештен је посебно поред машине. Фреквенција генератора подешава се тако
да постане блиска сопственој фреквенцији осцилација језгра ради постизања резонанције.
Систем суспензије састоји се од пумпе, резервоара и каде у којој је смештен обрадак.
Систем је смештен у постољу машине. Сама циркулација суспензије је слична доводу
емулзије код машине за обраду резањем.

4. ТЕХНОЛОШКИ ПАРАМЕТРИ

Технолошки параметри ултразвучне обраде зависе од физичко-механичких особина

- 14 -
обратка и абразива, фреквенције и амплитуде осциловања алата, статичког оптерећења,
концентрације зрна у абразиву, материјала и облика алата, површине алата, врсте
течности у суспензији и дубине обраде, као и кинематске шеме операције.

Технолошки параметри ултразвучне обраде су следећи:

● Производност ултразвучне обраде,
● Квалитет обрађене површине,
● Тачност ултразвучне обраде,
● Трошење алата.

4.1 Производност ултразвучне обраде

Са порастом амплитуде осцилације алата, брзина обраде расте до вредности одређене

границом замора материјала. Ова међузависност има облик:
v = c • Aax

где су c, x – величине које зависе од материјала и услова обраде.

● Производност ултразвучне обраде је пропорционална квадрату критеријума

кртости.
● Производност расте са повећањем модула еластичности (Е).
● Производност расте са повећањем микротврдоће (H).
● Најбоље се обрађују волфрам и молибден.
● Материјали који имају мале вредности модула еластичности, а високу пластичност,
веома лоше се обрађују ултразвуком.
● Нормално је да пречник зрна абразива буде мањи од амплитуде осцилација алата.

● Повећањем пречника и тврдоће зрна абразива производност, односно брзина

обраде расте.

● Максимална производност постиже се при средњем пречнику зрна dasr = 100 μm

и концентрацији абразива 30-40% од укупне тежине суспензије.

● Брзина обраде опада са тупљењем и уситњавањем зрна абразива током рада, па

суспензија треба да се мења.

4.2 Квалитет обрађене површине

Квалитет обрађене површине дефинише се карактеристикама равности, храпавости и

физичког стања површинског слоја: дубина микропукотина, промене микроструктуре и
микротврдоће, дубина и степен ојачавања као и величина заосталих напрезања.

Рендгенографским и металографским методама је утврђено да при ултразвучној обради

тврдих легура и закаљеног челика долази до ојачавања површинског слоја и стварања
заосталих напона на притисак.

- 15 -
Површински слој кртих неметалних материјала, добијен било којом механичком обрадом,
састоји се из спољашњег рељефног слоја са висином неравнина Rz и слоја дубине hpuk, у
којем се налазе пукотине.
Овај слој се налази непосредно испод спољашњег слоја.
При обради стакла и кварца слободним абразивом
hpuk = 4 Rz

а при брушењу са дијамантским брусним округлим плочама

hpuk = (20-25) Rz

Храпавост површине обрађене ултразвуком зависи од величине зрна абразива,

физичко-механичких особина обрадјеног материјала, амплитуде осцилација алата,
храпавости површине алата и врсте течности коај нопси абразив.

Највећи утицај на храпавост површине имају величина зрна абразива, и особине

обрадивог материјала. Смањењем средњег пречника зрна абразива храпавост се смањује.
Повећањем амплитуде осциловања, повећава се дубина утискивања абразивних зрна, тј.
обрађена површина има већу храпавост.

На храпавост обрађене површине утиче и храпавост радних површина алата, тако што се
те неравнине копирају на површину обратка. Ради тога висина микронеравнина алата,
нарочито код завршне обраде ултразвуком, мора да буде 2 – 3 пута мања од захтеване.

4.3 Тачност ултразвучне обраде

Тачност ултразвучне фине обраде делова зависи од много фактора, који се могу поделити
у две групе:

● У прву групу спадају фактори који нису непосредно повезани са процесом

ултразвучне обраде који су општи и присутни и код других процеса механичке
обраде: Тачност машине, коаксијалност и праволинијско спајање делова
ултразвучне главе (претварач, концентратор и алат), тачност уређаја за постављање
предмета, тачност релативног положаја и предмета као и тачност израде алата (она
мора бити за 2-3 пута Класе већа од захтеване тачности обратка). Геометријска
тачност ултразвучне машине одређује се на основу конструкције њених појединих
склопова, квалитетом израде и монтаже, а такође и стањем машине.
● Фактори друге групе су специфични и својствени само начину ултразвучне обраде,
то су: димензије абразивних зрна, стабилност зазора измедју алата и обратка,
хабање алата, геометрија алата и њихове попречне осцилације, дубина обраде.

За постизање веће тачности ултразвучне обраде, врши се 2-3 пролаза уз повећање

димензије наредног алата за 0.02-0.3 mm, уз примену ситнијег абразива.

Највећа тачност обраде са ултразвуком (±0.05 mm) постиже се применом микропрашка

бор-карбида. Најмањи пречник отвора који се може урадити с обзиром на алат је 0.1 mm.

Ради спречавања попречних вибрација које смањују тачност, радни део алата се
конструише тако да оса свих делова изнад њега пролази кроз тежиште фазонског дела
алата.

- 16 -
При обради проходних отвора константног попречног пресека хабање алата, како
попречно тако и чеоно не утиче на тачност обраде. Разлог томе је што при кретању алата
кроз обрадак наилази његов неисхабани део, који у знатној мери исправља насталу
грешку.

Међутим, хабање алата утиче на тачност при изради коничних или степенастих отвора.

При изради слепих отвора, конусност и друге грешке облика се образују на алату и
копирају се на обрадивим површинама, бочним и на дну слепог отвора. Ради тога се алат
намењен за израду слепих отвора ултразвуком, израдјују од материјала који су отпорни на
хабање.

За добијање слепих отвора високе тачности, технолошки процес треба водити методом
поступног приближавања, мењајући алат више пута. При обради слепих отвора, нарочито
у тврдим материјалима, тешко је добити равно дно отвора. У централном делу дна
обрађиваног отвора настаје испупчење коничног облика чија висина расте са порастом
дубине обраде.

Међутим, однос висине испупчења и дубине обраде се смањује са даљим порастом дубине
отвора.

Појава испупчења на дну отвора објашњава се веома малом локалном концентрацијом

абразива испод централног дела алата. Та испупчења се копирају на чеоној страни алата,
ради чега се на челу алата образује удубљење, чију дубину и облик одредјује испупчење
на дну обрађеног отвора.

За смањење ове грешке потребно је користити средства која побољшавају циркулацију

абразива у радној зони. Један од начина за побољшање циркулације може бити окретање
обратка или алата, израда жлебова на бочној површини и слични поступци.

4.4 Трошење алата

Трошење алата одређује век рада алата а тиме и знатно утиче на тачност обраде. За време
ултразвучне обраде, упоредо са чеоним трошењем алата долази до његовог бочног
трошења, које се огледа у стварању коничних површина. Трошење алата настаје при
ударању чела алата у абразивна зрна.

Бочно трошење настаје услед бочног резања, које се одвија измедју бочне површине алата
и површина обрадјиваног отвора при проласку абразивних зрна.

Постојаност на трошење алата не зависи само од особина материјала алата, већ и од

дебљине његових зидова. Смањењем дебљине зидова у одређеним границама производног
процеса изражена помоћу броја обрадјених делова у минуту Qс расте, а релативно хабање
се повећава.

- 17 -
Највеће хабање алата је при дебљини зида алата мањој од 1 mm. Само при обради
германијума, силицијума, кварца и других скупих материјала ради смањења губитака,
користе се алати дебљине 0.1-0.2 mm.

5. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА

Обрада се изводи помоћу два кретања:

● Главног лонгитудалног осциловања алата и

● Помоћног кретања обратка и алата.

Помоћно кретање може да буде уздужно и кружно, које изводи алат, попречно, које
изводи обрадак или комбинација два кретања, што зависи од кинематике машине.

За побуђивање, напајање, магнетостриционих и пиезоелектричних претварача служе

полупроводнички или лампни ултразвучни генератори.

Ултразвучни генератори намењени су за претварање електричне енергије, индустријске

фреквенције у струју високе фреквенције. Ултразвучни генератори, намењени за
механичку обраду, морају да испуњавају следеће услове:

● Стабилност подешене фреквенције, као и могућност континуиране регулације

фреквенције у потребним границама,
● Регулација излазне снаге у датом дијапазону,
● Мале димензије генератора,
● Сигурност у раду и једноставност у експлоатацији,
● Мала цена коштања.
● Коефицијент корисног дејства генератора η, једнак је односу излазне снаге и
утрошене снаге. Код генератора са лампом η = (30-50)% а код полупроводничких η
= (50-70)%.
● За напајање магнетострикционих претварача примењују се две шеме укључивања
генератора: шема истовременог и шема одвојеног (посебног) напајања. Чешће се
користи шема истовременог напајања.

- 18 -
 Слика бр. 9 – Улатразвучна обрада

6. ПРЕДНОСТИ И МАНЕ

Ултразвучна обрада је нашла широку примену у машиноградњи, индустрији алата и

прибора, електро и радио индустрији, оптичкој индустрији као и у индустрији сатова.

Дубљењем се израđују разне плоче за пробијање и просецање, прстени за извлачење,

калупи за ковање, пресовање и ливење, као и калибрационих матрица и дијамантских
матрица за извлачење танких жица од обојених метала.

Калибрирање и глачање матрице од тврдог метала Ø14 mm, која је браварски ручно
радјена 20 сати, дубљењем ултразвуком се уради за 1 сат.

У оптичкој индустрији врши се изрезивање стакла за време од 3 минута и то 20 дискова

Ø4.5 (+0.04-0.12 mm, дебљине 2.5 mm). За 10 секунди могу да се изрежу у стаклу жлебови
ширине 0.6 mm, дубине 1 mm.

У кварцу може да се изреже диск Ø14 мм дебљине 1.5 mm за 7 секунди, који се користи у
радио- електронској индустрији.

У полупроводничкој индустрији изрезивањем из плоче германијума и кремена дебљине

0.6 mm, може истовремено да се изреже 200-400 дискова за 2 минута.

За око 4 минута може се из рубина или сафира изрезати око 30 дискова истовремено,
димензија Ø1.6 x 1 mm, који се користе у индустрији сатова.

Обрада ватроотпорних, закаљених алатних и нерадјајућих челика, магнезијумових легура,

волфрама, молибдена ултразвуком се не врши због мале производности и великог
трошења алата. За обраду оваквих материјала знатно је економичнија примена
електроерозионе обраде.

- 19 -
При изради плочица за пиезобројаче, комад кварца се може сећи вишесечним алатом.
Овим поступком потребно време расецања је много мање од времена расецања
дијамантским тоцилом које се конвенционално примењује.

Ултразвучном обрадом могу се обрађивати сви материјали при веома ниској температури,
када постају крти, али је то повезано са техничким проблемима хлађења обратка у
процесу ултразвучне обраде.

● Предности ултразвучне обраде:

Прецизна машинска обрада тврдих и кртих тешкообрадљивих материјала,
Израда рупа малог промера (0,3mm),
Нема електричног, топлотног или хемијског утицаја на обрадак.

● Недостаци ултразвучне обраде:

Споро скидање материјала (око 0,8 cm3/min),
Алат се брзо троши
Површина маштине и дубина рада су ограничени

- 20 -
 7. ЗАКЉУЧАК

Чињеница је да се за обраду материјала који се тешко обрађују користе, упоредо са

класичним методама и неконвенцијалне методе, од којих је једна од веома значајних
метода - ултразвучна обрада.

Ултразвучна обрада материјала има све ширу примену у изради делова од

тешкообрадљивих материјала, посебно са сложеним профилима, удубљењима и слично.

Ова метода се примењује у електро и радиоиндустрији, оптичкој индустрији,

машиноградњи.

Користи се за израду ковачких калупа, калупа за ливење, профилисаних ваљака, делова са

разним жљебовима или дубоким отворима, плоча за просецање, просекача са сложеном
контуром и др.

- 21 -
 8. ЛИТЕРАТУРА

[1] Проф. др Љубомир Лукић, дипл.инж.маш. „Ултразвучна метода обраде (USM -

Ultra Sound Machining) - Теоријске основе“, Висока техничка школа струковних
студија, Београд
[2] Проф. др Љубомир Лукић, дипл.инж.маш. „Ултразвучна метода обраде (USM -
Ultra Sound Machining) - Технологија“, Висока техничка школа струковних студија,
Београд
[3] http://automatizacija1.etf.rs/poglavlja/Rezanje%203.htm

[4] https://tfb.ba/repozitorij/2/RIM/RIM2013/rim2013_024%20A%20-%20111%20-
%20Karabegovic%20Edina_pdf_25.pdf

[5] https://steemit.com/technology/@djordjerajic/nekonvencionalne-meteode-obrade

[6] https://www.yumpu.com/xx/document/view/36849807/nekonvencionalni-postupci-obrade

- 22 -