САДРЖАЈ:

1. УВОД................................................................................................................ 2
2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА МАШИНА АЛАТКИ
ЗА ОБРАДУ СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ.................................................. 4
3. ОБРАДА РЕНДИСАЊЕМ.............................................................................. 7
3.1. Принцип обраде........................................................................................ 8
3.2. Карактеристике процеса рендисањем..................................................... 8
3.3. Конструкционе карактеристике добијеног предмета............................ 8
3.4. Режим обраде у обради рендисањем....................................................... 9
3.5. Отпори и снага резања............................................................................ 13
3.6. Алати у обради рендисањем...................................................................13
4. РЕНДИСАЉКЕ.............................................................................................. 14
4.1. Основне експлоатацијске карактеристике рендисаљке....................... 16
4.2. Краткоходне рендисаљке........................................................................ 16
4.3. Дугоходна рендисаљка........................................................................... 18
4.4. Вертикална рендисаљка (дубилица)..................................................... 20
5. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ РЕНДИСАЉКЕ............................. 21
6. ОДРЖАВАЊЕ РЕНДИСАЉКЕ.................................................................. 23
6.1. Превентивно одржавање........................................................................ 24
6.1.1. Подмазивање рендисаљке................................................................ 25
6.2. Корективно одржавање.......................................................................... 26
6.3. Постављање рендисаљке........................................................................ 27
7. ЗАКЉУЧАК................................................................................................... 29
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................. 30

1
 1. УВОД

Хидраулика је примењена наука и инжењерска дисциплина која се бави механичким

особинама течности као и преношењем сила путем течних медија. Преко притиска у течности
преносе се силе, базирајући се на једноставној једначини:

F
p= A
при чему су:
p - притисак,
F - сила и
А - површина на коју притисак делује.
Пнеуматика је научна и техничка дисциплина која проучава коришћење компримованих гасова за
обављање рада.
Механика флуида је теоријска основа хидраулике која се концентрише на инжењерску употребу
особина течности. У хидроенергији, хидраулика се користи за производњу, контролу и пренос
снаге преко течности под дејством притиска.
Хидраулика се такође дефинише као физички опис флуида у кретању који се базира на законима
конзервације масе, момента и енергије. Математички опис тих закона може се формирати са
теоријске тачке гледишта и употребом напредне математике. Резултати који се добијају оваквим
приступом могу бити многоструке природе. За практичну примену и инжењеринг хидрауличних
система ти физички принципи се замењују емпиријским и експерименталним приступом, на шта
се обично и односи појам хидраулика.
Једна јако важна особина хидрауличних уља, која су најчешће употребљавани медији, је њихова
некомпресибилност. То је уједно и основна разлика између хидраулике и пнеуматике. То значи да
се сила која делује на уље мање-више директно преноси, без претходног компримовања медија, као
што је то случај код пнеуматике. Мање-више значи да су хидрауличка уља ипак минимално
компресибилнa. При прорачунима је неопходно узети и компресибилност цеви у обзир, коју код
високих притисака не можемо занемарити.
Типични притисци у хидраулици су до око 200 бара иако су и виши притисци могући, као на
пример на системима за убризгавање горива (дизела), где се употребљавају притисци и до 2000
бара.
Главна предност хидраулике је могућност да се мотор одвоји од погона, као на пример код
комбајна, где се мотор обично налази високо (на пример иза кабине) док је погон остварен преко
хидрауличних мотора који су директно код предњих точкова. Снага се преноси путем
хидрауличног уља које тече кроз цеви и црева. При њиховом распореду конструктор има знатно
више слободе него са механичким погоном, где би мотор комбајна морао бити тако постављен да
има директну механичку везу са точковима.
Друга велика предност је претварање ротационих покрета у линеарне употребом хидрауличних
цилиндара.
Још једна предност је могућност употребе хидраулике за регулацију и аутоматизацију. Ток уља
може да буде регулисан разним врстама вентила. Вентили са електричним управљањем (такозвани
серво-вентили) се користе за регулацију и аутоматизацију.

2
Циљ рада

У оквиру предмета Хидраулика и пнеуматика као предиспитна обавеза студената је и израда

семинарског рада.
Семинарски рад је самостални, стручан рад студента који подразумева обраду изабране теме из
предмета – Хидраулика и пнеуматика. Сврха израде семинарског рада је у проширивању и
продубљивању теоријских и практичних знања из одређених области, развијању способности
коришћења различитих извора података као и усавршавање вештине писања. Израдом семинарског
рада студент треба да поред вештине писања стручних радова из одређене области треба да докаже
и оспособљеност успешног решавања теоријских и практичних проблема одређеног наставног
предмета као и проширење и продубљивање знања из садржаја хидраулике и пнеуматике.
Овај семинарски рад има за циљда покаже да студент:
 Разуме производне операције у обради рендисањем;
 Зна да планира алате у обради рендисањем;
 Објасни отпоре и снагу при обради рендисањем;
 Зна да планира режиме обраде у обради рендисањем и
 Разуме рад рендисаљке у обради рендисањем.
Приликом израде овог рада студент треба да се служи релевантном домаћом и страном
литературом, али и претраживањем одговарајућих база података на интернету.

Слика 1.1.- краткоходна рендисаљка1

2. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА МАШИНА АЛАТКИ ЗА

ОБРАДУ СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ

1
Извор: http://www.ftn.kg.ac.rs/konferencije/tio08/PDF/RADOVI/

3
 У првобитној људској заједници човек се служио средствима за рад која је, пре свега, могао да
нађе у природи (камен, мотка и други слични предмети). Још у том периоду, бирајући неко од
средстава које ће да употреби, свакако је размишљао о томе да узме оно које ће бити
најприкладније за одређену намену. У тежњи за лакшом обрадом предмета, човек је увек водио
рачуна о томе да рад буде што лакши и безбеднији, или другим речима, да са што мање труда и
енергије, а са што више безбедности обавља свакодневне послове.
Симбол индустријске револуције свакако је парна машина. Њена примена као погонског система
имала је битан утицај на развој машина у Европи. На слици 2.1. је приказана Watt-ова парна
машина са ниским притиском као покретач гвозденог чекића.

Слика 2.1. - Watt-ова парна машина2

Производња оружја, бицикла и аутомобила била је важна за развој различитих машина. Наиме,
ова производња је условила усавршавање машина као што су стругови, брусилице, бушилице и
машине за израду све сложенијих делова.
У току развоја аутомобилске индустрије настао је низ нових машина. На пример, за завршну
обраду вратила конструисана је 1903. године брусилица за ту намену која је омогућила да време
обраде буде скраћено са 5 часова на 15 минута, при чему су уједно и олакшани услови рада. Прве
каросерије аутомобила биле су конструисане од дрвета, да би се тек 1924.године оне производиле
од метала. За тај начин производње било је потребно конструисати машине за ваљање и просецање
лима. Дакле, може се констатовати да је са потребом нових производа било неопходно
конструисати и одговарајуће машине.
Производња све сложенијих делова авиона захтевала је њихову прецизну израду, која се могла
остварити на нумерички управљаним машинама (1950). Од тада, ови системи управљања
машинама имају доминантан утицај у индустрији, тако да се увођењем рачунара прелази на виши
технолошки ниво – рачунарски управљане машине. Коришћењем ових машина знатно су се
побољшали услови у погледу безбедности радника. Радник је мање ангажован крај машине и није
изложен опасности од механичког повређивања .
У табели 1 приказани су неки основни типови машина за обраду резањем, чији је проналазак имао
значајан утицај на индустријску производњу током историјског развоја.

Табела 1. Преглед проналаска машина3

2
Извор: ftp://is.fin.kg.ac.rs/Arhiva/radovi/5250.pdf

3
Извор: ftp://is.fin.kg.ac.rs/Arhiva/radovi/5250.pdf

4
 За смањење производних трошкова по јединици производа било је потребно конструисати
машине специјалне намене, при чему су се постављали захтеви за аутоматизацијом радног
циклуса, односно вршењем појединих операција аутоматски. Првобитне специјалне машине су
грађене строго наменски, искључиво за једну врсту предмета. Свака машина је уствари била
прототип и грађена је као уникат. Међутим, машине пројектоване на овим принципима показале
су изванредне предности не само са гледишта економичности и продуктивности, већ и са
гледишта испуњавања све већих захтева у погледу тачности, мањег ангажовања радника у процесу
обраде, а самим тим и смањења могућих повреда на раду.
Развој индустријске производње има за последицу увођење нумеричког управљања машинама,
којим се постиже аутоматска обрада унапред жељених предмета.
Америчка војна индустрија је 1947.године имала потребу за аутоматизованом обрадом сложених
површина. Већ крајем 1956.године написан је први програмски језик, (АРТ – Automatically
Programmed Tools – аутоматско програмирање алата).
У Европи су се нумерички управљане машине појавиле средином 1960.године на основy захтева
аутоматизовања претежно малосеријске производње. За ове машине програм се израђивао ручно
за сваку серију обраде, што је захтевало много рада и постојала је могућност појаве грешака код
писања програма.
У Немачкој се 1964.године појављује прва нумерички управљана машина, која је за управљање
користила перфорирану траку. За овакве машине је написан програмски језик EXAPT (Extended
Subset of ATP), који омогућује аутоматски избор алата као и одређивање режима обраде.
Интезиван развој електронике омогућио је масовно коришћење нумерички управљаних машина.
Новије генерације управљачких система имају вишеструко веће могућности, нарочито у погледу
прилагођавања. Посебно је значајно што су управљачки системи постали јефтинији, поузданији и
безбеднији.
Даљи корак ка аутоматизацији машина и производње представља управљање и пројектовање
помоћу рачунара где се решава проблем конструисања веома сложених делова и скраћује време од
момента завршеног цртежа до израде готовог предмета на машини.
Улога човека у оваквом процесу производње је припрема улазних података за рачунар и касније
коришћење добијених резултата.У суштини, да би се могао писати програм за рачунар претходно

5
треба решити алгоритам. При формирању алгоритма аутоматског пројектовања први задатак је
правилно описивање проблема.
Даљи развој машина алатки иде ка изградњи сложених обрадних система, који су састављени од
више машина и уређаја. Тај систем представља наставак трансфер линија, које су грађене на бази
повезивања групе специјалних машина са транспортним средствима за извођење већег броја
операција на једном или групи сличних делова.
Значајан корак у даљем развоју сложених обрадних система представља изградња рачунарски
управљаних машина и уређаја за транспорт и манипулацију радних предмета. Увођењем
флексибилне аутоматизације, комбиновањем јединица за нумеричко управљање и рачунара,
извршено је повезивање машина алатки са релативно нефлексибилним транспортним уређајима и
уређајима за руковање командама машине где је човек удаљен из процеса обраде.
Виши ниво флексибилних система представља увођење робота за опслуживање већег броја
машина.На овај начин су спроведени услови за развој аутоматизованих интегралних производних
система, који врше интеграцију планирања производње и самопраћење процеса рада.
За тотално аутоматизован вид производње потребно је извршити даље повећање аутоматизације
машина алатки, тако што се оне компонују према захтеву израде предмета непосредно у процесу
обраде, али тако да оне врше самодијагностику са способношћу да саме уочавају и отклањају
грешке које могу настати у процесу рада. На тај начин би се сасвим елиминисало присуство
радника у непосредној производњи.

3. ОБРАДА РЕНДИСАЊЕМ

Рендисање је поступак обраде скидањем струготине код које је главно кретање праволинијско.
(слика 3.1.). Ово кретање може изводити алат (краткоходна рендисаљка) или предмет обраде

6
(дугоходна рендисаљка), при чему је то кретање периодично-са променама брзине у току радног и
повратног хода. У општем случају то је косо сечење док при усецању жљебова настаје
ортогонално сечење. (слика 3.2.). Рендисањем се обрађују равне површине (хоризонталне,
вертикалне, косе), различити жљебови и канали, вођице код машина алатки и слични предмети.
Обрада рендисањем је аналогна обради стругањем јер се равна површина предмета обраде може
сматрати кружном површином бесконачно великог полупречника кривине. Ова аналогија је
присутна и код алата који се користи у операцијама рендисања. Основна разлика се огледа у томе
што је код стругања главно кретање континуално, а код рендисања је оно периодично са
променама брзине у току радног и повратног хода.

Слика 3.1. – Шема рендисања4

Рендисање може бити грубо и фино. Грубим рендисањем се постижу класе од 9 до 14, а финим
од 6 до 8. Рендисање је поступак обраде који у поређењу са глодањем има мању продуктивност
рада па се све ређе употребљава нарочито ако се скида велика количина струготине. Рендисање је
најпогодније за обраду дугачких, а уских предмета и зупчаника.

Слика 3.2.- Косо и ортогонално рендисање5

Код рендисања алат и обрадак изводе праволинијско кретање. На краткоходним рендисаљкама

алат изводи главно а обрадак помоћно кретање док је на дугоходним рендисаљкама обрнуто.
Главно кретање је прекидно-обавља се у оквиру дуплог хода (радни и повратни), па је и помоћно
такође прекидно. Како је и главно и помоћно кретање прекидног карактера и обавља се у дуплим
ходовима то се и брзина рендисања посматра кроз средњу вредност. Рендисање је по процесу
4
Извор: http://automatizacija1.etf.rs/poglavlja/Rezanje%201.htm
5
Извор: http://automatizacija1.etf.rs/poglavlja/Rezanje%201.htm

7
резања индентично стругању, тако да су и главни фактори обраде исти. Међутим, процес
рендисања је прекидан. При уласку и изласку алата из материјала, долази до ударног дејства, што
неповољно утиче на сам процес резања, а посебно на постојаност алата.

3.1. Принцип обраде

Процес рендисања се остварује као резултат сложеног кретања које изводи алат и радни
предмет. Главна и помоћна кретања су праволинијска. Главно кретање се састоји из радног хода и
повратног хода. Главним кретањем се скида један резни слој материјала обрадка. Пошто је главно
кретање прекидно обавља се у оквиру дуплог хода (радни и повратни) то је и помоћно кретање
прекидно. Помоћно кретање чини корак. Нож за рендисање у сваком радном ходу скида са обрадка
један слој материјала (траку струготине). Да би се скинуо следећи слој материјала потребно је да
се нож или обрадак помере за величину корака.
Под кораком се подразумева вредност за коју се, после једног двоструког хода (радног и
повратног), обрадак или нож бочно помере. Корак се обавља периодично.

3.2. Карактеристике процеса рендисањем

 полазни материјал је претходно обрађиван предмет призматичног облика.

 алат, стегнут у носач алата рендисаљке, врши главно праволинијско кретање двоструким
ходом дуж предмета;
 помоћно кретање врши најчешће предмет постављен на сто рендисаљке
померањем после сваког двоструког хода алата;
 продуктивност: 1-50 ком/час,
 припрема процеса: 10-30 минута, код дугоходних рендисаљки до 360 минута,
 искоришћење материјала: ниско,велика је количина струготине,
 користи се за појединачну и малосеријску производњу, као допуна глодању,
 трошкови алата: ниски (углавном стандардни алати),
 цена опреме: умерена, осим код дугоходних рендисаљки где је висока,
 трошкови радника: умерени,
 накнадна обрада: површине се, након рендисања, обично брусе равним брушењем.

3.3. Конструкционе карактеристике добијеног предмета

 облици су ограничени природом поступка (само одређени облици, слика 3.3 и 3.4),
 димензије предмета зависе од могућности постављања на машину, највећа дужина иде до
2000 mm, код краткоходних рендисаљки,а код дугоходних рендисаљки и до 5000 mm,
 квалитет површина: доста добар, средња површинска храпавост: 0,8 - 25 μmRа,
 остварене толеранције мера: од ± 0,02 mm до ± 0,8 mm, зависно од димензија предмета.

8
 Слика 3.3.- Спољашње површине које се израђују рендисањем6

Слика 3.4. - Унутрашње површине које се израђују рендисањем7

3.4. Режим обраде у обради рендисањем

Обрада рендисањем се користи за обраду хоризонталних, вертикалних, нагнутих и

профилисаних површина, израду жљебова. Изводи се на машинама са главним и помоћним
праволинијским кретањем.

У елементе режима рада при рендисању спадају:

6
Извор: https://www.scribd.com/doc/88433401/65672063-PT4-Rendisanje
7
Извор: https://www.scribd.com/doc/88433401/65672063-PT4-Rendisanje

9
- брзина резања-Vr, односно број двоструких ходова-nL,
- корак - s
- дубина резања- t, односно број пролаза- i

Слика 3.5.- Параметри режима обраде 8

Одређивање брзине резања и броја двоструких ходова

Брзина резања у обради рендисањем је брзина праволинијског кретања алата или предмета обраде
у току радног хода. Брзина резања се бира на основу препорука или прорачуном с обзиром на
искоришћење постојаности алата или снаге машине.

Брзина резања је:

где је:
nL - број дуплих ходова
L - ход алата у правцу главног кретања
k - однос брзина радног и повратног хода (карактеристика машине)
На основу усвојене вредности брзине резања израчунава се број двоструких ходова ( nL, dh/min)
према обрасцу:

1000 ∙Vr
nL = 1
Lh ∙(1+ )
a
где је:
Vr - радна брзина
Lh - дужина хода алата
a = Vp/Vr - однос повратне и радне брзине
За рендисаљке са кривајним механизмом коефицијент а се креће од 1,5 – 2, код комбинованог
механизма до 5, а код хидрауличних дугоходних рендисаљки од 1,5 – 5.
На основу израчунатог броја двоструких ходова усваја се најближи мањи који постоји на машини.
На машини се као параметар главног кретања за одређени захват намешта број двоструких ходова.

Одређивање корака
8
Извор: https://www.scribd.com/doc/192145877/Obrada-rendisanjem

10
Утврђивање корака у обради рендисањем обухвата:
 проучавање производне операције,
 избор препоручене вредности корака,
 провера корака и избор меродавног корака.
Корак после сваког двоструког хода sL(mm/dv.hodu) се одређује из одговарајућих табела са
препорученим вредностима, а на основу храпавости обрађене површине која се обрађује,
димензија ножа, дубине резања и материјала предмета. На основу тако изабране препоручене
вредности корака усваја се онај корак који постоји на машини.
Провера корака у обради рендисањем се изводи коришћењем три основна критеријума:

 услова настанка струготине,

 отпорности дршке ножа за рендисање и
 квалитета обрађене површине.

Одређивање дубине резања и броја пролаза

Број пролаза при рендисању се одређује тако што се укупна дебљина материјала који треба
рендисањем скинути подели са дубином резања за један пролаз. Дубина резања за један пролаз се
усваја из одговарајућих таблица за препоручене додатке за обраду рендисањем.

Главно кретање је дефинисано брзином резања (Vr, m/min) или бројем дуплих ходова (nL, dh/min).
Помоћно кретање је дефинисано кораком S, mm/dh ( аксијално померање алата или предмета
обраде за један дупли ход, након повратног хода).
Радни ход је ход алата или предмета обраде у току кога се изводи процес обраде, од тачке А до
тачке Б, док се у току повратног хода од тачке Б до тачке А процес резања не одвија.

Површина попречног пресека струготине је:

A=a⋅S=b⋅h.

Ширина резног слоја је:

Дебљина резног слоја је:

Време обраде на рендисаљци је:

11
i = δ/a - број пролаза;
δ, mm - додатак за обраду;
a, mm - дубина резања;
B = b + 2∙e2 - ход алата или предмета обраде у правцу помоћног кретања;
e2 = 2 - 5 mm - прилаз и излаз алата у правцу помоћног кретања и
b - ширина обраде.
S – корак

Снага машине је:

Vr – брзина радног хода (m/min)

F1 – главни отпор резања (N)
η – механички степен искоришћења снаге машине

Дубина резања је: a = H1 − H ,

Слика 3.6.- додаци у обради рендисањем9

Додаци за обраду рендисањем су:

δ1 - за грубу обраду рендисањем,
δ2 - за фину обраду рендисањем,
δ3 - за брушење.

3.5. Отпори и снага резања

9
Извор: https://www.scribd.com/doc/192145877/Obrada-rendisanjem

12
Резултујући отпор резања у обради рендисањем се може разложити на три компоненте (слика 3.7):
1. F1 –главни отпор резања, F 1=Ck ∙ ax 1 ∙ S y 1 , N
2. F2 –отпор продирања,
3. F3 –отпор помоћном кретању.

Слика 3.7.– Основни елементи процеса резања и отпори резања10

3.6. Алати у обради рендисањем

Алати за рендисање или ножеви за рендисање (слика 3.8.) су слични стругарским ножевима,
по облику, геометрији и другим карактеристикама. Ножеви за рендисање су при уласку у захват
изложени јаким ударним оптерећењима, да би при изласку из захвата наступило њихово
растерећење. Такво скоковито оптерећење могу издржати само жилави материјали. Зато се за
израду ножева за рендисање користе брзорезни челици и неке жилаве врсте тврдог метала (Р40,
Р50, М20, К10, К20 итд.). Разликујемо две врсте ножева: за грубо рендисање и за фино рендисање.
Код ножева већих димензија дршка алата се израђује од конструктивног челика, а резни део у
виду плочица од брзорезног челика или тврдог метала. Плочице се постављају на дршку ножа
лемљењем или механичким везивањем.
Савијени нож за хоризонтално рендисање користи се кад се жели искористити ход
рендисаљке. Нож за усецање има нешто већу ширину да поднесе напрезања, а нож за рендисање
профилисаних жљебова је састављен из више сечива распоређених по чеоној површини тела тако
да се постиже расподела струготине на више мањих делова што даје бољи квалитет.

Слика 3.8. - ножеви за рендисање11

4. РЕНДИСАЉКЕ

10
Извор: https://www.scribd.com/doc/192145877/Obrada-rendisanjem
11
Извор: https://www.scribd.com/doc/192145877/Obrada-rendisanjem

13
 Рендисаљке се користе за обраду равних површина (хоризонталних, вертикалних и косих) на
предметима великих димензија, као што су постоља машина алатки. Намењене су и за обраду
површина разних ливених, кованих и ваљаних делова већих димензија и тежина или за обраду
више једнаких краћих делова одједном. То су нископродуктивне машине и користе се у
производним погонима средње и тешке машиноградње за појединачни и малосеријски тип
производње. Иако је обрада равних површина рендисањем мање продуктивна од обраде глодањем,
рендисаљке су незамењиве код обраде клизних стаза на постољима машина алатки, због високе
тачности по дужини стазе. Карактеристика рендисаљки је способност обраде површина великих
дужина и ширина, као и висина подизања траверзе са носачем алата, од чега зависе димензије
обратка који се може на њима обрађивати. Рендисаљке се производе са дужином рендисања од 2
до 14 метара, ширинама од 0,7 до 6 метара и висинама до 5 метара.
Машине у обради рендисањем (рендисаљке) се према дужини хода (начину остваривања
кретања) деле на:
1. краткоходне и
2. дугоходне.

Према правцу главног кретања деле се на:

1. хоризонталне и
2. вертикалне (дубилице).

Слика 4.1.– Производне операције обраде на хоризонталној рендисаљци12

Слика 4.2.– Производне операције на вертикалној рендисаљци13

Посебну групу рендисаљки чине рендисаљке за израду профилисаних површина, зупчаника,

специјалних алата, за копирно рендисање, за рендисање ивица лимова и сл.(слика 4.3.).

12
Извор: https://www.scribd.com/doc/192145877/Obrada-rendisanjem
13
Извор: https://www.scribd.com/doc/192145877/Obrada-rendisanjem

14
 Слика 4.3. – Обраде профилисаних површина – копирно рендисање14

Код рендисаљки радни сто са предметом обраде изводи главно, праволинијско кретање напред
(радни ход) и назад (повратни ход), а носач алата помоћно периодично кретање и то непосредно по
обављању радног, односно повратног хода радног стола а пре почетка следећег радног хода.
Померањем алата у вертикалном правцу постиже се жељена дубина резања.
Рендисаљке могу бити са механичким или хидрауличним погоном. Механички погон
рендисаљке остварују помоћу кулисног механизма (слика 4.4). Принцип рада ових рендисаљки
састоји се у механичком погону главног кретања којим се обртно кретање погонског мотора
претвара у праволинијско кретање радног стола са обратком.

Слика 4.4. – Кулисни механизам15

4.1. Основне експлоатацијске карактеристике рендисаљке

 погонска снага машине и степен искоришћења снаге машине

14
Извор:https://books.google.rs/books?isbn=8679123374
15
Извор: http://www.ftn.kg.ac.rs/konferencije/tio08/PDF/RADOVI/

15
  распон броја дуплих ходова и геометријски фактор промене преносника машине за главно
кретање
 распон корака и геометријски фактор промене преносника за помоћно кретање
 коефицијент прецизности и тачности машине
 максимални ход алата односно предмета обраде
 габарити предмета обраде и сл.

4.2. Краткоходне рендисаљке

Краткоходне рендисаљке се користе за обраду равних површина на призматичним предметима

мањих димензија, хоризонталних и косих површина, жљебова и сл. Код ових машина нож изводи
главно кретање док обрадак изводи помоћно кретање. Код хоризонталних краткоходних
рендисаљки нож се креће у хоризонталном правцу (главно кретање) док радни предмет изводи
помоћно кретање које је управно на правац главног кретања. Померањем ножа у том правцу
постиже се жељена дубина резања.

Слика 4.5. - Шема кретања код краткоходне рендисаљке 16

При раду са краткоходним рендисаљкама главно кретање изводи алат (слика 4.5.). Ово главно
кретање је праволинијско-у правцу брзине резања V. Састоји се од радног хода (када се изводи
резање) и повратног хода (када се алат враћа у почетни положај). На завршетку повратног хода,
радни сто заједно са предметом се помери за величину корака s. То је помоћно кретање и оно је
периодично, а изводи се на завршетку повратног хода. Вертикалним померањем радног предмета
заузима се дубина резања.
Да би се повратни ход искористио такође за рад конструисани су држачи ножа за рад и при
повратном ходу. Држач је у виду клатна на чијем се доњем крају налазе два ножа за један и други
смер кретања. Са обе стране клатна налази се по један електромагнет. При рендисању на лево,
десни електромагнет повлачи клатно тако да је десни нож у радном положају а обратно за
рендисање на десно. При обради тешких радних предмета радни сто не може да изведе помоћно
кретање јер би овакво кретање изазвало потресе.
Због тога, код краткоходних рендисаљки за обраду тешких предмета носач алата мора да изводи и
главно и помоћно кретање. Носач ножа се налази на клизачу који се после сваког повратног хода
помери за ширину струготине.

16
Извор: http://bs.scribd.com/doc/167181417/Obrada-rendisanjem#scribd

16
 Ове рендисаљке спадају у групу алатних машина са малом производношћу због чега се у
серијској производњи не користе. На њима се могу обрађивати и уздужни канали и жљебови
различитих профила, а погодни су нарочито за обраду кратких хоризонталних и косих површина.
Краткоходне рендисаљке раде са ходом од 300 до 1500 милиметара.
Пример једне краткоходне рендисаљке приказан је на слици 4.6.

Слика 4.6. - Краткоходна рендисаљка17

На горњој површини постоља (1) постављен је клизач (2) који на левом крају има носач алата (3).
Алат (нож за рендисање), постављен у носач алата, врши главно праволинијско кретање у
двоструким ходовима напред-назад. На вертикалној површини постоља налазе се клизне
површине по којима се хоризонтално креће сто (5) на који је постављен радни предмет. Радни
предмет обавља попречно помоћно кретање после сваког двоструког хода алата. Ради сигурнијег
стезања стола користи се држач (6). Погонски механизам за главно праволинијско кретање је
смештен у постољу машине (1) и он може да буде механички или хидраулични. Попречно
помоћно померање стола после сваког двоструког хода остварује се механизмом (7).
Механички погон краткоходне рендисаљке се остварује помоћу кулисног механизма (слика 4.5.).
Принцип рада овог механизма се састоји у механичком погону главног кретања којим се обртно
кретање погонског мотора претвара у праволинијско кретање клизача, односно резног алата.
Хидраулични погон у односу на механички остварује веће силе резања и обезбеђује равномернију
брзину резања.Краткоходна рендисаљка на хидраулични погон ради на тај начин што се из
резервоара са пумпом потискује уље кроз цевовод и вентил од разводника, доспева у комору а
затим потискује клип и носач са клипом.

Осим класичних краткоходних рендисаљки као што је рендисаљка приказана на слици 4.5. постоје
и краткоходне рендисаљке са закретним столом (слика 4.7.) и краткоходне рендисаљке са већим
бројем глава за рендисање (слика 4.8.).

17
Извор: http://documents.tips/documents/obradne-tehnologije.html

17
 Слика 4.7.– Краткоходна рендисаљка са закретним столом18

Слика 4.8. – Краткоходна рендисаљка са већим бројем глава за рендисање 19

4.3. Дугоходна рендисаљка

Код дугоходних рендисаљки принцип рада је такав да главно праволинијско кретање изводи
радни сто са предметом обраде, а помоћно (бочно праволинијско) носач алата, слика 4.9. Кретање
се састоји од радног и повратног хода. На завршетку повратног хода алат изводи помоћно
праволинијско кретање за величину корака s (периодично кретање). Вертикалним померањем алата
заузима се дубина резања.

Слика 4.9.– шема кретања код дугоходне рендисаљке20

Дугоходне рендисаљке се користе за обраду равних површина на предметима великих
димензија, као што су постоља машина алатки. Иако је обрада равних површина рендисањем

18
Извор: http://www.slideshare.net/BrankoLazic/proizvodne-tehnologije
19
Извор: http://documents.tips/documents/ps-predavanja1.html
20
Извор: http://www.slideshare.net/BrankoLazic/proizvodne-tehnologije

18
мање продуктивна од обраде глодањем, дугоходне рендисаљке су незамењиве код обраде
клизних стаза на постољима машина алатки, због високе тачности по дужини стазе.
Пример једне дугоходне рендисаљке приказан је на слици 4.10. Радни предмет се поставља на
сто (3) који се креће по клизним површинама (2) постоља (1). На обе стране постоља постављени
су стубови (4,5) спојени мостом (6). На вертикалним вођицама постављена је траверза (7) на којој
је постављен један или више носача алата (8). На једној или обе стране машине постављени су
бочни носачи алата (9). Висина траверзи се подешава у зависности од димензија предмета.
Алатима у горњим носачима алата обрађују се хоризонталне површине на предмету, а алатима на
бочним странама се обрађују вертикалне површине на предмету. Сто са радним предметом обавља
главно уздужно праволинијско кретање у двоструким ходовима напред-назад. После сваког
двоструког хода, остварује се помоћно померање горњих и бочних носача алата. Ради подешавања
жељене дубине резања нож мора да се помери у вертикалном правцу. Горњи носачи алата се
померају хоризонтално, а бочни вертикално.
Код ових рендисаљки ход је дужи него код краткоходних па се ове машине употребљавају за
обраду предмета већих дужина.
Код рендисаљки са два стуба радни сто клизи по постољу између два стуба. Дуж ових стубова
помера се попречни сто по коме се померају два носача ножа за истовремену обраду на два места.
На оба вертикална стуба се налазе носачи ножева који служе за обраду бочних површина.
Дугоходне рендисаљке имају механички погон са цилиндричним зупчаницима и зупчастом летвом
и са пужом и зупчастом летвом.

Слика 4.10.– Дугоходна рендисаљка21

4.4. Вертикална рендисаљка (дубилица)

21
Извор: https://www.scribd.com/doc/219583917/Rendisanje-Provlacenje-Honovanje-Seminarski-Rad

19
 Вертикална рендисаљка спада у групу краткоходних рендисаљки. Вертикалне рендисаљке се,
као и хоризонталне, користе за обраду равних површина на призматичним предметима, али имају и
другу примену која је много чешћа, а то је обрада вертикалних површина, вертикалних жљебова,
отвора на призматичним или обртним дискастим предметима. На вертикалној рендисаљци се могу
у већ избушеном отвору израђивати различите полигоналне унутрашње површине. Такође, користе
се за израду једног или више уздужних жљебова у отвору, што је чест случај код дискастих
обртних предмета: зупчаника, ременица, точкова итд. Иначе се уздужни жлебови у отвору могу
израђивати и провлачењем, што је много продуктивније.

Слика 4.11.– делови вертикалне рендисаљке22

Пример једне вертикалне рендисаљке приказан је на слици 4.11. На стубу машине постављен је
вертикални клизач (3) на чијем крају је носач алата (4). Алат обавља главно праволинијско кретање
повратним ходовима у вертикалном правцу доле-горе. Помоћно кретање је управно на правац
главног кретања и омогућава подешавање жељене дубине резања. Радни предмет се поставља на
сто (2), који је крстасти и може се померати у хоризонталној равни у два правца-уздужно и
попречно, помоћу ручице. На сто је постављена обртна плоча која се може окретати помоћу ручице
(7).

5. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ РЕНДИСАЉКЕ

22
Извор: http://www.slideshare.net/BrankoLazic/proizvodne-tehnologije

20
 Експлоатациони трошкови обухватају оне трошкове који су непосредно у вези са машином
током њеног производног рада. Овде улазе:
 трошкови одржавања
 трошкови хабајућих делова
 трошкови погонске енергије, мазива и помоћног материјала
 трошкови руковаоца машина и њихових помоћника
Трошкови одржавања се процењују и утврђују на основу искуствених података код извршења
истих или сличних радова. Могу се користити и препоруке произвођача који се опет базирају на
великом броју статистички обрађених података. Трошкови одржавања обухватају мале и средње
поправке, дневни сервис, прање и подмазивање.
Они зависе од:
 конкретне машине
 услова рада
 квалитета одржавања
Трошкови хабајућих делова су трошкови замене и одржавања делова рендисаљке изложених
непосредном хабању као што је алат за рендисање (нож). Трошкови одржавања се обрачунавају по
радном часу рендисаљке.
Трошкови енергије се обрачунавају у зависности од тога да ли је електромотор потпуно или
делимично оптерећен.
Како се код машинског рада узима у обзир коришћење радног времена преко одговарајућег
коефицијента, на исти начин треба и код прорачуна утрошка енергије о томе водити рачуна.

Општи образац за прорачун утрошка енергије има облик:

где су:

No - номинална снага мотора

gs – специфична потрошња енергије
ke - коефицијент потрошње креће се од 0,45 до 0,75 (средња вредност око 0,60) аналогно
коефицијенту коришћења радног времена

Уобичајено је да се трошкови мазива и рад на подмазивању машина узима у износу од 10% од

вредности машина.
Трошкови радне снаге су одређени према томе каква се квалификација захтева за рад на машини.
Радник је плаћен за сваки сат проведен у фабрици, радила машина или не.
На разним врстама машина раде радници различитог нивоа стручности. Ниво стручности код
радника се дефинише категоријом од I до IX. I категорија је потпуно неквалификован радник и она
је практично нестала из фабрике док IX категорија радника подразумева искусног радника, то је
ранг високе школе. Радник на рендисаљци обично има IV категорију стручности.
У трошак радне снаге не спада само плата већ и превоз радника, топли оброк као и законске
дажбине држави у којој се ради.

21
Трошкови основног средства обухватају одржавање машине, амортизацију, трошкове камате и
осигурање машине. Збир трошкова се множи калкулативним фактором да би се добило коштање
радног часа машине.
Eos = Einv + Eam + Ek + Eo (дин/год)

Eos - трошкови основног средства

Einv - трошкови инвестиционог одржавања
Eam - трошкови амортизације машине
Ek - трошкови камате на кредит узет за набавку машине
Eo - трошкови осигурања
Трошкови амортизације се морају узети у обзир јер се машина током рада троши, радни век јој је
ограничен и зависи од много фактора (квалитета материјала, конструктивних карактеристика,
услова рада машине). Лоше одржавање машине утиче на радни век.
Трошкови амортизације се обрачунавају по формули:

Eam = NV/hek (din/h)

NV - набавна вредност машине
hek - експлоатациони век машине, процењен број радних сати према карактеристикама машине
Треба обратити пажњу и на:
- трошкове инвестиционог одржавања
- трошкове камата на основу средстава
- трошкове осигурања и камате осигурања
Трошкови који су непосредно везани за рад машине:

Ee = Ers + Een + Emaz + Eto + Ehab

Ee - експлоатациони трошкови машине

Ers - трошкови радне снаге радника ангажованих при раду машине ( бруто износ din/h)
Een - трошкови утрошене енергије при раду машине (din/h)
Emaz - трошкови утрошеног мазива за један ефективан сат рада
Eto - трошкови текућих поправки (din)
Ehab - трошкови хабајућих делова (din/h)
Прорачун коштања једног ефективног часа рада машине:

Kh = Jt/hgr + (Ee + Eos) (1 + fi)

Jt - једнократни трошкови машине

hgr - фонд радних часова машине који је планиран на основу обима посла
fi - фактор којим се калкулишу трошкови режије и добит предузећа
Једнократни трошкови машине обухватају:
- трошкове транспорта машине
- трошкови постављања и монтаже машине
6. ОДРЖАВАЊЕ РЕНДИСАЉКЕ

22
 Одржавање техничких система (машина и уређаја), односно средстава за рад, као функција и
део процеса производње заузима данас важно место у производном систему сваке компаније. На
развој одржавања утицао је брз индустријски напредак, као и стални пораст аутоматизације и
повезаности средстава за рад, затим нагли пораст фиксних трошкова у односу на променљиве.
Одржавање се дефинише као стална контрола над свим средствима за рад, као и вршење одређених
поправки и превентивних радњи, чији је циљ стално функционално оспособљавање и чување
производне опреме, постројења и других машина и уређаја. Појам одржавања долази уз сваки
појам производње одређених добара. Током времена и употребе долази до старења материјала и
средстава за рад, смањује се технолошка ефикасност, а долази и до евидентног технолошког
застаревања. Средства се током времена троше и смањује им се радна способност. Средства за рад
су подложна кваровима, ломовима и оштећењима, па се појављују прекиди у раду. То узрокује
појаву трошкова због замене и поправке делова, али и трошкове због застоја у процесу
производње.
Места за подешавање и одржавање машине морају да се налазе изван зона опасности. Мора бити
омогућено да се изврши подешавање, одржавање, поправка, чишћење и активности на
опслуживању док машина не ради. Ако се, због техничких разлога, не могу испунити ови услови
морају се предузети мере ради безбедног извршавања поменутих радњи. Ако је потребно мора се
обезбедити прикључни уређај за инсталирање дијагностичке опреме за откривање кварова на
рендисаљци.
Рендисаљка мора бити пројектована и израђена тако да се омогући безбедан приступ свим
подручјима где су потребне интервенције у току рада, подешавање и одржавање машине.
Постоје две стратегије одржавања. То су:
• Корективно одржавање,
• Превентивно одржавање.
При пријему нове рендисаљке у фабрику врши се њен квалитативан пријем и дефинише се табела
за одржавање која се ажурира по следећим корацима:
1) По успешном пријему рендисаљке додељује јој се идентификациони број и класификациона
шифра и отвара ставка „рендисаљка“ у табели машина. У табели машине води се
комплетан материјал о историјату рендисаљке од дана пријема у фабрику.
2) Машинска карта радне способности је нова табела која се отвара по пријему и води се
заједно са табелом машине. Њена сврха је пружање информација о основним
карактеристикама рендисаљке. Саставни део овог документа је и Листа резервних делова у
коју се уписује назив резервног дела, димензије, каталошки број произвођача и број
уграђених комада у рендисаљку.
3) План подмазивања садржи шифру рендисаљке, период подмазивања и количину. Пословођа
одржавања одређује план подмазивања на основу упутства произвођача и претходне
историје рендисаљке. Промену плана подмазивања оверава шеф погона за израду и
одржавања алата и опреме.
4) Табела о ремонту рендисаљке и замени оштећених делова се отвара при ремонту рендисаљке и
у њу се уноси почетак и крај ремонта, врста поправке, извршилац радова, назив дела
који је замењен и потпис пословође одржавања. Ову табелу попуњава пословођа
одржавања који води ремонт рендисаљке.
5) Табела о опису отказа се попуњава на основу извештаја о застоју и оправци рендисаљке.У
ову табелу се уноси датум и време настанка и отклањања отказа, списак уграђених

23
 делова и број требовања. Ова табела служи за праћење рендисаљке током експлоатације и
пружа информације за превентивно и инвестиционо деловање на рендисаљци.
Попуњава га пословођа одржавања.
Рендисаљка мора бити видљиво, читљиво и неизбрисиво означена следећим подацима:
- пословним именом и пуном адресом седишта произвођача и адресом његног заступника;
- ознаком машине;
- знаком усаглашености;
- ознаком серије или типа;
- серијским бројем, ако постоји;
- стварном годином производње (тј. годином када је процес производње завршен).
Преглед машине може бити редован и ванредан. Редован преглед машине врши се на основу
задатог периода. Ванредни преглед се врши онда када се сумња у исправност рада неке машине,
уколико се дешавају чести откази или нека друга манифестација која указује на потребу чешћег
прегледа машине. Редован и ванредни преглед врши пословођа одржавања заједно са радницима
одржавања и одговорни су за исправност машина. Налази се уписују у табелу о редовним и
ванредним прегледима машине.

6.1. Превентивно одржавање

Превентивно одржавање је одржавање приликом којег се квар предвиђа и само одржавање се

врши пре него квар настане. Овај начин одржавања пружа одређену сигурност при раду уређаја.
Превентивно одржавање је врста планског одржавања.
Предности превентивног одржавања:
 већа поузданост уређаја и система у раду,
 могућност планирања тренутка одржавања,
 могућност предвиђања трошкова одржавања а самим тим и лакша контрола.
Недостаци превентивног одржавања:
 повећани трошкови одржавања,
 повећана могућност квара уређаја услед људске грешке особља које врши одржавање,
 високи трошкови одржавања узроковани често непотребном заменом делова.
Овај начин укида негативна својства корективног одржавања, али са собом носи нека друга
негативна својства. Превентивне активности одржавања могу бити периодичне, предвиђене или
планиране и изводе се пре него што дође до отказа система, структуре или његових компонената,
како би се продужио век трајања систему и рада.
Превентивно одржавaње се може вршити на неколико начина. Може бити изведено као Планирано
одржавање, које се врши у задатим временским интервалима или на основу броја пређених
километара, на основу броја радних сати, након одређеног броја извршених радних операција, итд;
или као предиктивно одржавање (одржавање по стању) код које се активности одржавања
реализују на основу стања делова и система.

6.1.1. Подмазивање рендисаљке

24
 Појам "подмазивање" представља скуп начина, техника и метода које се примењују у
триболошким системима како би се смањило трошење површина. Овај циљ се остварује тако што
пумпа погони уље на тачно одређена мазна места која су битна за функцију подмазивања и
хлађења у процесу резања. Доток мазива према главним деловима врши се централним системом
подмазивања а за остало је потребна ручна техника.
Пумпа испоручује мазиво из централног спремника путем цевовода до мазних тачака и елемената
машине. Све се то обавља аутоматски, у тренутку када је то потребно и тачно дефинисаним
количинама. На тај начин се смањује трење и трошење чиме се продужава животни век елемената
машине уз истовремену уштеду мазива.
Средства за хлађење предмета обраде у току обраде рендисањем имају функцију хлађења и
подмазивања. Хлађењем се врши одвођење топлоте из зоне резања, снижава се температура
рендисања и смањује неповољни утицај топлоте на алат и обрадак. Подмазивањем се смањује
коефицијент трења између обратка и ножа за рендисање.
Осим тога, средство за хлађење и подмазивање има задатак одношења струготине, честица
материјала из зоне рендисања и спречавање лепљења струготине на алат. На основу наведених
функција, средство за хлађење и подмазивање побољшава тачност и квалитет обраде. Средства за
хлађење и подмазивање на бази водених раствора имају бољу моћ одвођења топлоте, док средства
на бази резних уља имају боља својства подмазивања. Нарочито је важно направити разлику
између смањења стварања топлоте у зони контакта алата и обратка и повећања моћи одвођења
топлоте из зоне рендисања. Приликом примене резног уља у процесу рендисања ствара се мања
количина топлоте у односу на рендисање са средством за хлађење на бази воде. Међутим, пошто је
расхладна течност лош проводник топлоте, у процесу рендисања ређе је у примени. У току
рендисања настаје лепљење материјала обратка на алат. Ова појава се може знатно смањити
применом таквог средства за хлађење, које спречава лепљење материјала обратка на алат. Лепљење
материјала на алат у пракси се најчешће јавља у случају када је средство за хлађење дуго у
употреби и запрљано.
Најважније особине које треба да поседује средство за хлађење и подмазивање је:
- да има добра технолошка својства (добру способност хлађења, подмазивања и квашења),
- антикорозиона својства (да не изазива корозију и оксидацију материјала предмета обраде и
делова рендисаљке),
- физичка, хемијска и технолошка стабилност у току одређеног времена експлоатације (да се не
разлаже и не губи својства у току експлоатације) и да има малу вискозност,
- да су неотровна (одсуство штетног дејства на кожу и здравље радника) и да немају непријатан
мирис.
Довођење средства за хлађење и подмазивање у зону рендисања, најчешће је путем повишеног
притиска. Средство за хлађење и подмазивање се из резервоара потискује помоћу пумпе и кроз
млазнице различите конструкције доводи у зону рендисања брзином од око 1 m/s. Потребна
количина средства за хлађење и подмазивање је утолико већа, што је већа ширина зоне контакта
алата и предмета обраде, виши квалитет обрађене површине предмета обраде и мања крутост
предмета обраде. Конструкција млазнице треба да обезбеди правилан млаз средства за хлађење и
подмазивање по целој површини контакта алата и предмета обраде.

Средства за хлађење и подмазивање деле се у три групе:

25
  резна уља,
 мешавине,
 емулзије.
Резна уља су минералног и биљног порекла са хемијским и површински активним додацима.
Средства за хлађење и подмазивање на бази воде, представљају мешавину воде и додатака за
заштиту од корозије и побољшање моћи квашења органског и неорганског порекла. Емулзије, као
средство за хлађење и подмазивање, најчешће су у употреби. Емулзије чине мешавину две
међусобно раствориве или слабо раствориве течности.
Најчешће се примењују мешавине емулзионих уља и воде са додатком емулгатора,
антикорозионих и других додатака. Приликом избора средства за хлађење и подмазивање у већини
случајева потребно је контактирати произвођаче тих средстава. Постоје одређене препоруке у вези
коришћења средстава за хлађење и подмазивање код рендисања:
а) За рендисање предмета обраде од ливеног гвожђа, челика (некаљеног и каљеног), тврдог метала
и титанијума, користе се синтетичка водорастворива средства која врше ефективно хлађење
метала и не утичу на површинску структуру материјала обратка.
б) Код рендисања од легираног челика, код којих постоји опасност од појаве микропукотина на
површини, користе се резна уља вискозности 3 - 15 mm/s на 50°C. Резно уље у поређењу са
водорастворивим средством за хлађење и подмазивање снижава храпавост обрађене површине,
смањује силе резања и успешније удаљује струготину са алата. Код рендисања сложених профила
примењују се расхладне течности вискозности 20 - 30 mm/s при 50°C.
ц) Код продуктивног рендисања челика (некаљеног и каљеног) са високим брзинама резања
(> 60 m/s), дубоког рендисања, где је максимални учинак до 100 mm3/mm.s, користе се емулзиона
уља под притиском од 0,5 - 2,5 бара и количине не мање од 10 l по 1 mm контакта ширине алата.
Температура средства за хлађење и подмазивање у систему не сме да прелази 55°C. У случају
повећања температуре изнад те границе, потребна је уградња хладњака средства за хлађење и
подмазивање. У случају појаве нагорелих места на рендисаној површини, појаве микропукотина,
великог расипања мера на предмету обраде, изазване термичким променама у контактној зони
алата и предмета обраде, потребно је повећати притисак или проток средства за хлађење и
подмазивање. У случају да се овим поступцима не добију повољни резултати, потребно је
извршити замену средства за хлађење и подмазивање другим типом, које има бољу способност
хлађења.
Повећање храпавости рендисане површине везано је за смањење способности подмазивања
средства за хлађење и подмазивање или је високи садржај тврдих металних примеса у SHP. У овом
случају потребно је применити средство за хлађење и подмазивање са бољим триболошким
карактеристикама.

6.2. Корективно одржавање

Корективно одржавање се може описати као врста одржавања које се предузима када је
поједини део отказао или је истрошен. То је одржавање које се реализује након јављања квара. Оно
се предузима ради повратка тог дела у првобитно, радно стање. Овај начин одржавања је
најзаступљенији упркос целом низу негативних својстава које са собом носи.
Овај начин одржавања назива се и „не дирај док ради“. Корективне активности одржавања
подразумевају враћање система, његових компонената и структуре у првобитно стање.

26
Подразумевају исто тако поправку, ремонт или замену делова како би систем у отказу поново
изводио функције дефинисане унутар прихватљивог нивоа.
У случају неисправног рада машине или појаве веће количине шкарта руковаоц машине је
дужан да обавести пословођу који писменим путем обавештава пословођу одржавања о насталом
проблему. Пословођа одржавања уписује у Дневни лист одржавања идентификациони број
машине, време настанка квара и кратак опис квара. Након тога, пословођа одржавања одређује
радника који ће извршити оправку, или ако је квар теже природе обавештава управника одржавања
о квару, а он даље предузима неопходне кораке да се машина врати у радно стање.
По завршеној операцији корективног одржавања у Дневни лист одржавања уписује се стање
отказа, опис операција и број требовања уколико су коришћени резервни делови. На основу
дневних листа одржавања пословођа одржавања попуњава Картон о опису отказа.
Корективно одржавање се најчешће реализује неплански и ургентно, а превентивно одржавање се
реализује плански, односно када се за то укаже потреба. Приликом одржавања уређаја користе се
оба наведена начина, витални делови се већином одржавају активним начином, односно
превентивно, а мање битни пасивно, односно корективним начином.
Правилно и редовно одржавање рендисаљкеима за циљ повећање њеног века трајања. Рендисаљку
може одржавати, поправљати и подешавати само стручно и овлашћено лице. Радник који ради на
одржавању, поправци и подешавању рендисаљке не сме произвољно мењати делове рендисаљке,
мењајући им тако особине и функцију.
Пре приступања чишћењу, поправкама и дуготрајним прекидима, довод електричне струје мора се
искључити на месту прикључка на електричну мрежу. Мање сметње могу се отклонити у току
рада само уколико се нису јавиле у опасним просторима, односно у просторима опасних кретања
рендисаљке.
Редовно одржавање обухвата знатан број радова и активности а најзначајније међу њима су
следеће:
 редовно и правилно подмазивање погонких преносника снаге (лежаји, вратила, осовине);
 контрола стања алата;
 контрола исправности рада управљачких уређаја.
У случају било каквог квара на уређају или алату, заштитној направи или уређајима за
укључивање треба зауставити рендисаљку и квар пријавити одговорном руководиоцу.

6.3. Постављање рендисаљке

Приликом постављања и размештаја рендисаљке треба водити рачуна о прилазима, пролазима

и слободним површинама око машине, а све у циљу лаког и безбедног руковања, послуживања и
одржавања машине и надгледања процеса рада. Посебну пажњу је потребно обратити на величине
слободног простора који се користи за рад, израженог висином просторије, потребном површином
и запремином по запосленом раднику. Под просторије, не само као заштита, већ и као простор са
којег се управља рендисаљком је од посебног значаја. Површина пода или платформа на којој
радник стоји више од 2 сата не сме бити клизава и мора бити равна и стабилна, а ако се користи
дуже од 2 сата мора бити и заштићен од различитих опасности и штетности.
Радно место је најчешће на некој платформи или простору изнад нивоа радне околине, што је
погодно са становишта изолације и лакоће одржавања хигијене, али непогодно са становишта
безбедности, приласка или неочекиваног силаска или пада. Рад за машином се обавља у стојећем

27
положају. Уређаји за управљање морају бити прилагођени том положају. Положај и димензије
рендисаљке мора бити у складу са општим мерама заштите на раду. Приликом послуживања
машине потребно је водити рачуна о препорученим величинама за кретање радника и растојања
међу машинама потребним за кретање радника (2 метра за руковање и 0,7 за пролазе,...). Све
наведене мере неће бити ефикасне у колико радна околина на рендисаљци буде неприступачна и
неуредна, односно закрчена са било којом врстом материјала или других средстава која нису
предвиђена да се нађу на том месту. Мора се обезбедити и прописати место за одлагање сировина
и готових производа. Само на прописаном месту исти се и могу остављати.
Машина се прикључује на напон 220 V, 50 Hz. Напајање се врши преко прикључног кабла који
директно улази у прикључну кутију машине. Заштита од кратког споја изводи се преко осигурача
прикључног система електричне инсталације. Машина се сме прикључити само на инсталацију на
којој је извршена заштита од индиректног додира. Око носача алата потребно је поставити
механичку заштиту за спречавање уласка делова тела у опасну зону рада. Потребно је поставити
механичку заштиту за спречавање одлетања честица струготине или емулзије за хлађење.
Пре почетка рада обавезно проверити:
- да ли су на рендисаљци постављене све потребне заштитне направе;
- да ли уређај за укључивање делује исправно.
- пре укључења уређаја добро затегнути предмет обраде у механизам за држање предмета обраде.
- да ли су радни алати на правилан начин учвршћени.
Приликом монтирања машине мора се водити рачуна о осветљености просторије, месту где се
машина монтира, прекидачи за обуставу рада морају бити на дохват руке. Приликом одржавања
машине она мора бити искључена, посебном бравом се омогућује искључење приликом одржавања
тако да кључ има само онај који врши одржавање.

7. ЗАКЉУЧАК

Технологија обраде рендисањем има важну примену у машинској индустрији. Рендисање има
веома важну улогу у остваривању жељеног квалитета предмета обраде. Правилним избором ножа

28
за рендисање и брзине резања за одговарајући материјал предмета обраде, постиже се висок
квалитет и тачност обрађиване површине, без употребе скупих алата. Процес рендисања се
примењује и код неких операција грубе обраде као што су равнање површина после ливења,
заваривања и сл. У неким операцијама обраде делова, операција рендисања замењује операције
које се изводе резањем алатима са дефинисаном геометријом сечива - на пример, израда зупчаника
рендисањем и сл. Дубоким рендисањем се може заменити обрада стругања, што показује
универзалност ове обраде.
Иако процес рендисања, у односу на неке друге поступке обраде, има мању продуктивност
рада па се све ређе употребљава ипак је овај процес обраде најпогоднији за обраду дугачких, а
уских предмета и зупчаника.

ЛИТЕРАТУРА:

[1] Ивковић Б., „Обрада метала резањем“, Југословенско друштво за трибологију,

29
 Крагујевац, 1994. год.
[2] Лазић М., „Технологија обраде метала резањем“, Машински факултет, Крагујевац,
2002. год.
[3] Лазић М., Недић Б.,Митровић Б., „ Технологија обраде метала резањем,Избор режима
обраде“, Машински факултет, Крагујевац, 2002. год.
[4] Недић Б., Тадић Б., „Обрада метала резањем, прорачун елемената режима обраде“,
Збирка задатака, скрипта, Машински факултет, Крагујевац, 2000. год.
[5] Др. Адамовић Ж., Мр. Радовановић Љ., „Хидраулика и пнеуматика“, Технички факултет
"Михајло Пупин", Зрењанин, 2005
[6] Станковић П.: „Машинска обрада-књига I, Обрада метала резањем“, Грађевинска књига,
Београд, 1974
[7] Правилник о безбедности машина, Службени гласник РС број 13/2010

Материјал са интернета:

http://www.ftn.kg.ac.rs/konferencije/tio08/PDF/RADOVI/
ftp://is.fin.kg.ac.rs/Arhiva/radovi/5250.pdf
http://automatizacija1.etf.rs/poglavlja/Rezanje%201.htm
https://www.scribd.com/doc/88433401/65672063-PT4-Rendisanje
https://www.scribd.com/doc/192145877/Obrada-rendisanjem
https://books.google.rs/books?isbn=8679123374
http://bs.scribd.com/doc/167181417/Obrada-rendisanjem#scribd
http://documents.tips/documents/obradne-tehnologije.html
http://www.slideshare.net/BrankoLazic/proizvodne-tehnologije
http://documents.tips/documents/ps-predavanja1.html
https://www.scribd.com/doc/219583917/Rendisanje-Provlacenje-Honovanje-Seminarski-Rad

30