САДРЖАЈ:

1. УВОД....................................................................................................................2
2. ОСНОВЕ ХИДРАУЛИЧКОГ СИСТЕМА.........................................................4
2.1. Чекићи.............................................................................................................5
2.2. Пресе...............................................................................................................6
2.2.1. Подела преса..........................................................................................10
3. КОНСТРУКТИВНА АНАЛИЗА АПКАНТ ПРЕСЕ...................................... 14
3.1. Конвенционалне АПКАНТ пресе..............................................................15
3.2. NC АПКАНТ пресе..................................................................................... 16
3.3. CNC АПКАНТ пресе.................................................................................. 17
3.4. Параметри обраде....................................................................................... 19
4. ПРИКАЗ САВРЕМЕНИХ РЕШЕЊА АПКАНТ ПРЕСА.............................. 21
5. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ............................................................. 26
6. ОДРЖАВАЊЕ АПКАНТ ПРЕСЕ................................................................... 28
6.1. Превентивно одржавање............................................................................ 29
6.1.1. Подмазивање пресе............................................................................... 29
6.2. Корективно одржавање.............................................................................. 30
7. ЗАКЉУЧАК...................................................................................................... 32
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................33

1
 1. УВОД

Хидраулика је примењена наука и инжењерска дисциплина која се бави механичким

особинама течности као и преношењем сила путем течних медија. Преко притиска у течности
преносе се силе, базирајући се на једноставној једначини:

F
p= A
при чему су:
p - притисак,
F - сила и
А - површина на коју притисак делује.
Пнеуматика је научна и техничка дисциплина која проучава коришћење компримованих гасова за
обављање рада.
Механика флуида је теоријска основа хидраулике која се концентрише на инжењерску употребу
особина течности. У хидроенергији, хидраулика се користи за производњу, контролу и пренос
снаге преко течности под дејством притиска.
Хидраулика се такође дефинише као физички опис флуида у кретању који се базира на законима
конзервације масе, момента и енергије. Математички опис тих закона може се формирати са
теоријске тачке гледишта и употребом напредне математике. Резултати који се добијају оваквим
приступом могу бити многоструке природе. За практичну примену и инжењеринг хидрауличних
система ти физички принципи се замењују емпиријским и експерименталним приступом, на шта
се обично и односи појам хидраулика.
Једна јако важна особина хидрауличних уља, која су најчешће употребљавани медији, је њихова
некомпресибилност. То је уједно и основна разлика између хидраулике и пнеуматике. То значи да
се сила која делује на уље мање-више директно преноси, без претходног компримовања медија,
као што је то случај код пнеуматике. Мање-више значи да су хидрауличка уља ипак минимално
компресибилнa. При прорачунима је неопходно узети и компресибилност цеви у обзир, коју код
високих притисака не можемо занемарити.
Типични притисци у хидраулици су до око 200 бара иако су и виши притисци могући, као на
пример на системима за убризгавање горива (дизела), где се употребљавају притисци и до 2000
бара.
Главна предност хидраулике је могућност да се мотор одвоји од погона, као на пример код
комбајна, где се мотор обично налази високо (на пример иза кабине) док је погон остварен преко
хидрауличних мотора који су директно код предњих точкова. Снага се преноси путем
хидрауличног уља које тече кроз цеви и црева. При њиховом распореду конструктор има знатно
више слободе него са механичким погоном, где би мотор комбајна морао бити тако постављен да
има директну механичку везу са точковима.
Друга велика предност је претварање ротационих покрета у линеарне употребом хидрауличних
цилиндара.
Још једна предност је могућност употребе хидраулике за регулацију и аутоматизацију. Ток уља
може да буде регулисан разним врстама вентила. Вентили са електричним управљањем (такозвани
серво-вентили) се користе за регулацију и аутоматизацију.

2
Циљ рада

У оквиру предмета Хидраулика и пнеуматика предиспитна обавеза студената је и израда

семинарског рада.
Семинарски рад је самостални, стручан рад студента који подразумева обраду изабране
теме из предмета - Хидраулика и пнеуматика. Сврха израде семинарског рада је у
проширивању и продубљивању теоријских и практичних знања из одређених области,
развијању способности коришћења различитих извора података као и усавршавање
вештине писања. Израдом семинарског рада студент треба да поред вештине писања
стручних радова из одређене области треба да докаже и оспособљеност успешног решавања
теоријских и практичних проблема одређеног наставног предмета као и проширење и
продубљивање знања из области хидраулике и пнеуматике.
Овај семинарски рад има за циљда покаже да студент:
 Разуме област хидраулике и пнеуматике;
 Познаје мере за сигуран и безбедан рад пресе;
 Објасни рад АПКАНТ пресе и њену примену;
 Зна да планира одржавање АПКАНТ пресе и
 Зна да врши испитивање пресе.
Приликом израде овог рада студент треба да се служи релевантном домаћом и страном
литературом, али и претраживањем одговарајућих база података на интернету.

3
 2. ОСНОВЕ ХИДРАУЛИЧКОГ СИСТЕМА

Хидраулички систем је технички систем, који у општем случају, представља скуп уређаја
способних да врше пренос енергије и информација помоћу хидрауличке течности. Хидраулични
систем претвара механичку енергију у хидрауличку и обратно. Медијум за претварање и
преношење енергије у хидрауличким системима је флуид, код којег се запремина не сме значајно
мењати под деловањем спољне силе (нестишљиви флуиди).
Деле се у две велике групе:
- Хидродинамични и
- Хидростатички системи.
Хидродинамични систем преноси енергију посредством кинетичке енергије струје радне течности.
Учешће енергије притиска је занемарљиво мало. Хидростатички систем преноси енергију
посредством енергије притиска у струји радне течности. Учешће кинетичке енергије при томе је
врло мало (испод 0,5 %).
Основне компоненте хидростатичког система су:
- Генератор хидрауличке енергије (пумпа, акумулатор),
- Контролне компоненте (разводник, серво-разводник, регулатор притиска, регулатор протока
итд.),
- Извршне компоненте (хидромотори, цилиндри) и
- Помоћне компоненте (цевоводи, резервоари, филтери, измењивачи топлоте итд.).

Слика 1 - Илустрација тока енергије и информације у хидростатичком систему1

Хидрауличка пумпа је уређај који механичку енергију преводи у хидрауличну енергију (енергију
притиска).
Хидраулични мотор хидрауличну енергију преводи у механичку енергију.

1
Извор:www.viser.edu.rs/download.php?id=15317

4
Основне предности хидростатичких погона су:
- Веома мала тежина, габарити и моменти инерције,
- Једноставна заштита од преоптерећења,
- Могућност добијања великих преносних односа без употребе редуктора,
- Могућност континуалне промене брзине и смера,
- Веома једноставно претварање обртног у транслаторно кретање,
- Велика брзина одзива, због практичне нестишљивости хидрауличког уља,
- Подмазивање елемената уз помоћ радне течности,
- Могућност аутоматизације погона,
- Пренос великих сила са уређајима малих димензија,
- Једноставна контрола свих параметара уз помоћ мерних уређаја (манометара, термометара,
мерача протока),
- Могућност уградње стандардизованих елемената или целих група,
- Конструктивна слобода код слагања елемената и уређаја у простору.

Недостаци хидростатичких погона су:

- Осетљивост на прљавштину радне течности, строге мере за филтрирање и одржавање система,
- Губитак енергије, који се претвара у топлоту нарочито код пригушног управљања,
- Степен искоришћености релативно мали у односу на механичке преноснике снаге; губици због
струјања и цурења течности,
- Могућност продора ваздуха у систем,
- Високи захтеви за тачношћу израде елемената,
- Промена вискозности радне течности са променом температуре и притиска,
- Компресибилност радне течности; кашњење сигнала.

2.1. Чекићи

Чекићи су машине алатке на којима се врши обрада материјала динамичким сабијањем и овај
поступак се назива ковање. Користе се за запреминско обликовање делова слободним ковањем или
у калупима, са више узастопних удараца, при чему се материјал налази у топлом стању. За
остварење деформационе силе и деформационог рада се користи кинетичка енергија покретних
маса. Максимална брзина деформисања код сабијања на чекићима се креће од 5 до 9 м/с.
Слободним ковањем се могу добити радни предмети простије конфигурације, ниског квалитета
површине и мање тачности димензија отковка, за разлику од ковања у калупима где је могуће
добити отковке сложене конфигурације, виши квалитет површине и већу тачност димензија
отковка. Слободно ковање се примењује у појединачној и малосеријској производњи а ковање у
калупима у великосеријској и масовној производњи.
Основна карактеристика ковања у калупима јесте појава венца на месту додира горњег и доњег
дела калупа. Венац настаје од вишка материјала за колико је запремина припремка већа од
запремине отковка. Овај вишак материјала додаје се да би се добио потпун облик отковка.

5
 Слика 2 - чекић2

2.2. Пресе

Пресе су машине алатке на којима се изводи обрада материјала запреминским обликовањем

без одвајања материјала. У зависности од брзине деформисања разликује се динамичко и статичко
сабијање. Динамичко сабијање се изводи на машинама алаткама који се зову чекићи а статичко
сабијање се изводи на машинама алаткама које се зову пресе. Максимална брзина деформисања
код сабијања на пресама се креће од 0,03 до 0,7 м/с. На пресама се могу вршити поред обраде
ковања и обрада материјала истискивањем, извлачењем и савијањем.
Истискивање је процес пластичне деформације у коме се материјал, обично цилиндричног
облика, под дејством истискивача истискује из отвореног калупа. Истискивање се може изводити у
топлом и хладном стању. Чешће је у примени хладно истискивање. Истискивањем се најчешће
израђују ротациона тела (пуна или шупља), мада се могу истискивати и неротациони делови.
Према смеру међусобног кретања алата и материјала, истискивање може бити: супротносмерно,
истосмерно и комбиновано. Код истосмерног истискивања материјал тече у смеру кретања горњег
дела алата, а код супротносмерног у супротном смеру.
Обрада истискивањем се најчешће изводи на фрикционим и хидрауличним пресама.
Извлачење је процес пластичне деформације у коме се материјал присиљава да пролази кроз
отвор прстенастог (или сличног) облика. Почетни материјал може да буде у облику табле лима,
или у облику жице у зависности од предмета извлачења. Извлачење се изводи у једној или више
операција што зависи од облика и димензија радног предмета, врсте материјала, полупречника
заобљења извлакача и сл.
Извлачење се изводи на кривајним (ексцентар), фрикционим и хидрауличним пресама.
Савијање спада у групу поступака технологије пластичног деформисања који се најчешће
примењују. Често се комбинује са просецањем, извлачењем и сл. То је обрада пластичном
2
Извор:http://www.masfak.ni.ac.rs/sitegenius/article.php?aid=279

6
деформацијом при којој се врши међусобно померање појединих делића материјала, односно
деформације на месту дејства силе. При томе се на унутрашњој страни јавља сабијање а у
спољашњем слоју истезање материјала.
Разликују се два типа савијања: фазонско и кружно савијање. Фазонским савијањем се израђују
делови различитог облика контуре попречног пресека мање или веће дужине. Фазонско савијање
лима се одвија на пресама за савијање лима - апкант пресе. Савијање омогућава израду широког
асортимана производа, са димензијама од делова милиметра па до неколико метара. Делови
сложених геометрија израђују се у више операција. Карактеристика процеса савијања је, у већини
случајева, локално пластично деформисање. Деформисана зона тада обухвата мањи део запремине
комада, мада има поступака где се деформише комплетна запремина (кружно савијање нпр.).
Савијање се примењује како у серијској тако иу појединачној производњи. Полазниматеријал
(полуфабрикат) је најчешће лим у виду траке или табле, али то може да буде жица, пун профил,
цев. Дебљина лимова за савијање креће се од стотих делова милиметра па до неколико десетина
милиметара.
Основни поступци савијања су:
1. савијање помоћу алата на универзалним пресама (угаоно савијање),
2. профилно савијање на специјалним ("апкант") пресама,
3. кружно савијање,
4. профилно савијање помоћу ваљака,
5. савијање цеви,
6. савијање делова мањих димензија (од трака и жице) на специјалним машинама.

Слика 3 - савијање лима и жице3

Угаоно савијање се изводи најчешће у алатима постављеним на универзалним пресама

(ексцентар, коленасте, хидрауличне итд.) или на специјалним пресама. С обзиром на облик и број
3
Извор: http://predmet.singidunum.ac.rs/pluginfile.php/.../Predavanje%2014.pdf?...1

7
места савијање може бити: једноугаоно, двоугаоно и вишеугаоно. За једноугаоно савијање често
се користи термин V-савијање; за двоугаоно U или C савијање, а у примени је и термин Z -
савијање. Јасно је да се остварују и најразличитије комбинације ових основних облика. При
савијању у алатима најчешћи облици су тзв. U, V и Z савијање (слика). При оваквом савијању,
карактеристичном за серијску производњу, обрада се врши на једном или више алата, специјално
урађеним за извођење ових операција. Алати су по конструкцији слични алатима за просецање и
пробијање - имају горњу и доњу плочу (кућиште алата), стубно вођење (искључиво), чеп за везу са
машином и сл. Основна разлика је у извршним елементима алата - овде су то савијачи
(притискивач, обликач) и матрици (калуп) за савијање.

Слика 4 - Различити прикази угаоног савијања4

Код кружног савијања алатна машина има три паралелно постављена ваљка. Два доња ваљка
су погонска и служе као ослонац, док је трећи ваљак мало већи, и нема свој погон. Осим ротације,
велики ваљак се може вертикално кретати и тиме одредити радијус савијања лима. Погон је
механички, односно обртни момент се са електромоторног погона преноси на спојницу, затим на
преносник којим се подешава брзина и смер ротације, те на погонске ваљке. Вертикално померање
већег ваљка може се остварити механички (навојним вретеном и матицом код конструктивно
једноставнијих машина) или хидраулично (код већих машина који захтевају постизање већих сила
савијања). Код стандардних алатних машина за ваљање цилиндричних облика, дужина ваљака не
прелази 4 метра. Пречници ваљака се мењају према дебљини лима, који се савија, као и према
полупречнику на који се лим савија.

Иако су ваљци паралелни, постоје и модели машина код којих се погонски ваљци могу
хоризонтално размакнути са једне стране алатне машине у сврху добијања цилиндричног

4
Извор:https://bs.scribd.com/doc/134365441/Predavanje-4-OMD

8
заобљења производа. Неки системи са три ваљка могу тако приближити ваљке да могу радити и
предсавијање.

Слика 5 - савијање лима са три ваљка5

Обрада профилисањем подразумева такво савијање делова од лима, при којем се добијају
производи релативно велике дужине и различитих профила. Најчешће се ради о вишеугаоном
савијању, које се може изводити на специјалним машинама, али и у алатима на
универзалним пресама.

Слика 6 - профилно савијање6

Савијање цеви је посебна и специфична врста савијања. У току процеса савијања цеви
су изложене силама које деформишу првобитни облик (пресек) цеви, тако да постоји
опасност да цеви изгубе свој континуални облик пресека. Опасност промене
првобитног облика постоји у критичној зони савијања. Зато, такво место (критичну зону)
треба одговарајућим конструкцијама уређаја за савијање обезбедити у што је могуће
већој мери. На слици 7 су приказана три најчешће коришћена принципа код савијања цеви. Под а)
је савијање око непокретног профилисаног блока при чему се преко држача делује на оба
краја цеви. Поступак се ређе примењује.
Под б) је шема тзв. ротационог савијања цеви које има најширу примену. Централну позицију има
ротирајући профилисани блок који је везан за погонски систем машине (најчешће хидраулични) и

5
Извор:http://hr.wikipedia.org/wiki/Savijanje_limova
6
Извор:www.static.elitesecurity.org/uploads/2/8/2814997/Savijanje.pdf

9
који остварује активни момент савијања. Доњи држач цеви је непокретан, а горњи ротира заједно
са централним блоком. Обликовање је врло ефкасно, а процес је погодан за компјутеризовано
управљање. Машине су компактне и продуктивне.

Слика 7 - методе савијања цеви7

2.2.1. Подела преса

Пресе могу имати механички или хидраулични погон. Према начину рада, тј. према начину на
који се кретање преноси на алат, пресе се могу поделити на:

вретенасте пресе:
 вретенасте ручне пресе,
 вретенасте фрикционе пресе
 вретенасте хидрауличне пресе
 вретенасте електричне пресе.
механичке пресе:
 коленасте пресе,
 ексцентар пресе.
хидрауличне пресе.

Вретенаста ручна преса

Вретенаста ручна преса израђује се у порталној (мост) и конзолној верзији. Ручица пресе се
ручно закреће и преноси се обртни момент на навојно вретено (обично пречника 78 мм). Навојно
вретено је спојено на горњу чауру пресе. Ход је 260 мм, површина притиска 470 x 230 мм, док је
притисак до 28 тона. Изразито велики притисак ручне пресе не захтева јакe темеље, нема преноса
вибрација, једноставне је конструкције, једноставна је употреба и одржавање.

7
Извор:http://www.ftn.uns.ac.rs/n779218737/novo-eksperimentalno-postrojenje-za-savijanje-tankozidnih-cevi-primenom-
toplote-generisane-trenjem

10
 Слика 8 - вретенаста ручна преса8

Вретенаста фрикциона преса

Најчешћи тип фрикционе пресе има фрикциони пренос са два вертикална фрикциона диска и
један хоризонтални гоњени фрикциони диск. Хоризонтални гоњени фрикциони диск је на
вертикалном навојном вретену са трапезним навојем. На другом крају вретена је чекић пресе.
Погонски фрикциони дискови су на хоризонталном вретену и добијају обртни момент од замајца
повезаног на ременицу електромотора. Управљачки механизам омогућава додир само једног од
погонских дискова са гоњеним и тиме одређује правац ротације вретена. У комбинацији погонски
(1) и гоњени (3) диск, навојно вретено се спушта и чекић пресе има све већу брзину. Највећа је у
тренутку додира са обратком. Чекић притиска обрадак, али се сила не може повећавати, јер долази
до проклизавања између дискова. Обрнути случај је контакт диска (2) и диска (3), када се навојно
вретено подиже и одваја чекић од обратка. Користе се за пресовање у калупима у топлом и
хладном стању.

Вретенаста хидраулична преса

Код хидрауличних вретенастих преса обртни момент замајца добија се из ротације

хидрауличног мотора који окреће замајац диском. Такође постоје конструкције које окрећу замајац
помоћу механизма са зупчастом летвом. Својства вретенастих преса су једноставност
конструкције, без деловања на околину, лако се одређује ритам рада, дуга трајност и лако
одржавање (осим хидраулике), нису погодне за обраду малих предмета у топлом стању јер су
преспоре, јако се троше фрикционе површине.

Вретенаста електрична преса

8
Извор:www.sh.wikipedia.org/wiki/Preša

11
 Вретенасте електричне пресе имају електромоторни погон који директно фрикционим диском
или преко каиша покреће замајац.

Механичке пресе

Код механичких преса обртно дејство погонског мотора се претвара у праволинијско кретање
притискивача. Типични представници ове групе преса су фрикциона и ексцентар преса.

Фрикциона преса

Код фрикционих преса обртно кретање погонског мотора се претвара у праволинијско

осцилаторно кретање притискивача пресе (радни и повратни ход). Обртно кретање електромотора
условљава обртно кретање осовине заједно са дисковима покреће замајац. Уз помоћ ножне полуге
и система полуга долази до приближавања замајца дисковима чиме се остварује радни односно
повратни ход. Обртањем замајца покреће се завојно вретено које остварује праволинијско кретање
притискивача.

Слика 9 - фрикциона преса9

Ове пресе се примењују за извлачење, сабијање у топлом стању и за просецање.

Основни недостатак фрикционих преса је релативно брзо трошење фрикционих облога на
дисковима и замајцима.
 

Пресе са кривајним механизмом (ексцентар или коленасте пресе)

9
Извор:http://www.masfak.ni.ac.rs/sitegenius/article.php?aid=279

12
 Механичка коленаста преса се данас у масовној производњи све чешће употребљава уместо
чекића. Ротационо кретање се из електромотора, редуктора и спојнице преноси на коленасто
вратило, које има једно или два колена. На колено је спојена клипњача, која се креће осцилацијски
и претвара ротацију колена у транслацију клизача у шине пресе. На клизачу је чекић којим се
пресује обрадак.
На механичкој ексцентар преси електромотор окреће замајац на којем је ексцентар (део
коленастог вратила), који се користи за претварање кружног кретања у праволинијско (преко
клипњаче која врши осцилацијско кретање). Користе се за све врсте обрадака (од најмањих до
највећих) и за обраду пробијања, просецања и плитког извлачења. Обрада се врши у топлом и
хладном стању, раде са великом тачношћу и прецизношћу, релативно су једноставне конструкције,
али и високе продуктивности и економичности. Трајност им је дуга, једноставне су за одржавање и
лако се аутоматизују. Недостатак им је висока цена и стручно послуживање.
Ове пресе се примењују углавном за просецање. Ексцентар може бити сталног или променљивог
ексцентритета, чиме се подешава ход пресе. Ексцентар пресе углавном имају мањи ход од
коленастих преса. Ексцентар је смештен на рукавцу кривајног механизма. Ход пресе је у
зависности од величине ексцентрика.

Слика 10 - ексцентар преса10

3. КОНСТРУКТИВНА АНАЛИЗА АПКАНТ ПРЕСЕ

10
Извор:http://www.masfak.ni.ac.rs/sitegenius/article.php?aid=279

13
 АПКАНТ преса је намењена за угаоно савијање лима (профилно савијање), односно израду
најразноврснијих профила од челичног, алуминијумског, бакарног, месинганог и другог лима.
Профилно савијање подразумева такво савијање делова од лима при којем се добијају производи
релативно велике дужине и различитих профила. Најчешће се ради о вишеугаоном савијању које
се може изводити на специјалним машинама, али и у алатима на универзалним пресама.
Појединачна израда профила велике дужине, и до 6 метара, изводи се на АПКАНТ пресама. Алати
(матрица и обликач) су најчешће универзални, врло различитих профила.
На овим пресама уз додатак одговарајућих алата могу се вршити и друге врсте обликовања као
што су: разна исецања, пробијања и слично. Ове пресе располажу са више алата и једним
четвоространим калупом са више рељефа са сваке стране. Тако је на једној машини могуће добити
профиле различитих конфигурација. Пресе за фазонско савијање лима могу имати механички или
хидраулични погон.

Основне врсте АПКАНТ преса су:

 конвенционална

 NC
 CNC

Слика 11 – савијање сложених профила11

3.1. Конвенционалне АПКАНТ пресе

11
Извор :www.masfak.ni.ac.rs/.../www2_proizvodne_teh_8_savijanje_copy.pdf

14
Опште карактеристике конвенционалних АПКАНТ преса су: 
• механички систем за вођење са торзионом осовином,
• механички зауставни систем,
• могућност континуалног подешавања радног притиска и положаја зауставних тачака
притискивача,
• моторизовани задњи граничник и моторизовано подешавање зазора између алата,
• могућност ручног подешавања задњег граничника и зазора између алата уз очитавање вредности
истих на одговарајућим бројачима,
• три врсте удара: појединачно, континуално и корачно,
• систем заштите ограничењем пута притискивача,
• дугмад за заустављање у хитним случајевима,
• заштитни систем повезан са електричним ормаром и заштитном оградом,
• систем за компензацију одступања са косим клином.

Слика 12 - Универзална АПКАНТ преса12

Слика 13 – нож за савијање и призма за АПКАНТ пресу13

3.2. NC АПКАНТ пресе

12
Извор: http://web-trgovina.metal-kovis.hr/kategorije.asp?cat=apkant-prese
13
Извор: http://etika.hr/usluge/nabava-alata/

15
Карактеристике NC АПКАНТ преса:

- Погон алата за савијање уз помоћ два цилиндра,

- Чврсто варено челично постоље са минималним извијањем под оптерећењем,
- Ход клипа лагано подесив по клизним стазама са ниским трењем,
- Заштићени хидро-механички систем за исправну паралелност и високу тачност понављања,
- Ход клипа контролисан прецизним механичким механизмом за заустављање уграђеним у сваки
цилиндар и електронски повезан на дигитално позиционирање ,
- Независна контрола заустављања клипа појединачно осигурава фино подешавање угла и
могућност угаоног савијања,
- Велики ход и граничне вредности омогућавају разноврсност обрада,
- Притисни прекидач и мерач лагано регулишу тежину савијања и спречавају деформацију алата,
- Хидрауличка заштита од преоптерећења,
- Подешавање, циклус савијања са две брзине омогућава брзо приближавање, споро савијање и брз
повратак,
- Ножни прекидач са три функције: нормално савијање, заустављање алата у било ком тренутку
хода и аутоматски повратак алата одмах након отпуштања ножног прекидача,
- Компактни хидраулички сабирник са ниским нивоом одржавања,
- Европске хидрауличне и електричне компоненте.

У стандардну опрему NC АПКАНТ пресе спадају:

- Европски тип држача горњег алата са подешавањем клина

- Стандардни алат: горњи носач ножа за савијање и доњи-призма
- Руковање са предње стране 600/750 mm граничник са дигиталним очитавањем (тачност до 0.1
mm) и два точкића за микро подешавање висине.
- Показивач за дигитално позиционирање хода
- Висећа контролна јединица
- Две бочне подесиве ручке за придржавање
- Ручни стезачи и ланци за поравнање и осигурање доње матрице
- Показивач нивоа уља

Поред ове стандардне опреме пресе у опцијски прибор спадају NC контрола хода по Y оси и
граничника по X оси, посебни алати, брзо отпуштајуће стеге, главни сто (ручни или моторизован),
посебна управљачка конзола за руковање са обе руке и ножном папучом, бочни и задњи штитници
у складу са посебним сигурносним правилима, дужина граничника другачија од стандардне.

16
 Слика 14 - NC АПКАНТ преса14

3.3. CNC АПКАНТ пресе

Карактеристике CNC АПКАНТ преса:

 Чврсто варено челично постоље са минималним извијањем под оптерећењем

 Греда за савијање са два цилиндра начињена од висококвалитетног и прецизно избрушеног
челика
 Ход клипа по клизним стазама са малим трењем
 CNC управљање омогућава максималну тачност савијања и понављања уз сталну контролу
и одржавање паралелности
 Дубина хода се мери уз помоћ високо прецизних линијских мерила
 CNC управљани граничник на кугличном вретену са истосмерним погоном

CNC систем на АПКАНТ пресама омогућава:

 управљање са више оса
 Y1-Y2 цилиндричне осе
 X1-X2-R1-Z1-Z2 осе граничника
 CNC главна оса
 Модуларно проширење за додатне осе
 Велики капацитет меморије за програмске кораке и датотеке за обраду
 Велики број производа и могућност понављања
 Графичко програмирање са аутоматским прорачунавањем положаја свих оса и корака
савијања са пуном графичком симулацијом

14
Извор: http://web-trgovina.metal-kovis.hr/hidraulicna-apkant-presa-baykal-aphs/PR-APHS/apkant-prese

17
  Програмирање производа са директним уносом углова у апсолутним величинама. За сваки
CNC програм и секвенцу савијања прорачунске функције садрже: дужину
савијања/дебљину, избор материјала, избор обраде, методу савијања, тачку притиска, снагу
притиска/брзину, ход граничника, паузу у раду пресе, време за поново позиционирање оса,
декомпресију/брзину, подешавање нагиба, исправке на осама Y и X.
 Ручно управљање свим осама.
 Подешавање свих оса
 Могућност избора језика
 Уграђен дијагностички софтвер
 Складиштење података на USB

У стандардни прибор CNC АПКАНТ пресе спада:

 европски тип држача горњег алата углављен клином

 сегментни (горњи алат) утискивач и коцкаста матрица са вишеструким V ( сви алати су
прецизно спојени)
 пулт за управљање са две руке и двоструким ножним прекидачем
 линијске предње вођице
 електрично повезани бочни и задњи штитници
Поред ове стандардне опреме у опцијски прибор пресе спада систем за хидрауличко
стезање алата, ручно брзо отпуштање горњег алата као и ручни или CNC управљани
столови за кориговање дебљине материјала.

Слика 15 - CNC АПКАНТ преса15

3.4. Параметри обраде

15
Извор: http://web-trgovina.metal-kovis.hr/hidraulicna-apkant-presa-baykal-aphs/PR-APHS/apkant-prese

18
 Током пројектовања операција обраде материјала деформисањем потребно је одредити
потребну максималну деформациону силу и укупан деформациони рад. То су њени основни
параметри. Деформациона сила и деформациони рад се израчунавају за поједине фазе операције
деформисања материјала. За анализу основних параметара операције у целини меродавне су
величине максималне деформационе силе и укупан деформациони рад. На основу ових величина
могуће је одредити потребне радне карактеристике АПКАНТ пресе.

Деформациона сила

Процес деформације материјала обратка тече под дејством деформационе - спољне силе. Ову
силу генерише АПКАНТ преса на којој се одвија процес деформације и преко својих покретних
делова преноси на алат односно обрадак. Да би се процес деформације материјала одвијао,
спољна-деформациона сила треба да савлада унутрашње силе и силе контактног трења.
Унутрашње силе су резултат ефективних напона којима се материјал обратка супроставља
промени свог облика. Силе контактног трења настају услед ометаног кретања материјала између
површина обратка и површина алата током деформисања материјала обратка.
Правац дејства деформационе силе се поклапа са правцем кретања алата.

Деформациона сила се може израчунати помоћу израза:

F = σ n∙ A
σ n−¿нормални напон
A - површина обратка

Средњи радни специфични притисак је:

F
p= A

Ако се познају вредности средњег радног специфичног притиска деформациона сила за дате
процесе деформисања материјала обратка рачуна се:

F = p∙ A
односно F = k∙A

k-специфичан деформациони отпор, односно ефективни напон у материјалу без утицаја трења

Деформациони рад

19
 Величина деформационог рада се може израчунати за услове сабијања обратка без и са
трењем.
Идеални деформациони рад који се троши на деформисање материјала обратка у условима без
појаве отпора трења је:

W = k∙A ∙h

h - пут деформисања

Стварни деформациони рад који се троши на деформисање материјала обратка у условима са

отпором трења је:
W = p∙A ∙h

При деформисању обратка у хладном стању, а без утицаја сила трења, деформациони рад је:

W = Vi∙ k sr
Vi - истиснута запремина припремка
k sr−¿¿средњи специфични деформациони отпор

При деформисању обратка у топлом стању, а без утицаја сила трења, деформациони рад је:

W = Vi∙ k
k −¿специфични деформациони отпор при одређеној температури, брзини и степену деформације

Стварни деформациони рад је већи од идеалног за износ рада трења на контактним површинама и
унутрашњег трења и израчунава се:
W
W s=
ηd
ηd −¿ коефицијент који зависи од облика и величине обратка, врсте материјала, температуре
деформисања, брзине деформације...

4. ПРИКАЗ САВРЕМЕНИХ РЕШЕЊА АПКАНТ ПРЕСА

20
TRUMPF-ове АПКАНТ пресе:

TruBend Серија 3000

Једноставна за руковање, опремљена је са свим најважнијим функцијама за поуздано и

продуктивно савијање. Користи 4-цилиндрични погон за главно кретање. Брзина брзог хода и
наниже и навише је 200 мм/с, брзина радног хода и до 20 мм/с, а све то уз потпуно безбедан рад
захваљујући BendGuard систему светлосне баријере са блок-ласером. Машина се може
конфигурисати према жељи купца и може да има од две до пет оса граничење. Може се изабрати
систем алата за савијање, као и начин њиховог стезања од мануелног до обједињеног пнеуматског
стезања.
Технички подаци за ову пресу су ( у зависности од модела):
 Сила притискања је 660 до 1800 kN
 Дужина савијања је 2080 до 4140 мм
 Брзина брзог хода је 200 мм/с
 Максимална брзина радног хода је 10 до 20 мм/с
 Управљање - Т 3000, 3D grafic

Слика 16 - TruBend Serija 300016

TruBend Серија 5000

16
Извор:http://www.svtc.rs/trumpf-prese%201.html

21
 Висока ефикасност рада дуж целог процеса од програмирања, преко подешавања алата, па до
савијања. Максимална прецизност и савршени углови савијања чак и на првом делу омогућавају
Серији 5000 да споји неспојиво: да буде машина за економичну производњу и за мале и за велике
серије! Могуће је коришћење алата са ACB сензором којим се мере остварени углови током
процеса савијања, а машина одмах сама изводи корекцију савијања и бомбаже без да се процес
савијања прекида ради мерења или интервенције од стране оператера. Ово омогућава да већ први
комад буде добар чак и у случају изузетно компликованих делова. Покретна оса радног стола
омогућава померање призме по дубини што много повећава продуктивност и флексиблиност при
раду било да се користе две различите призме или да се користе алати за савијање. Користи
4-цилиндрични погон за главно кретање и двостепени хидраулични мотор што омогућава
максималне брзине кретања при раду уз минималну потрошњу електричне енергије. Користи се за
мале и велике серије.
Технички подаци за ову пресу су (у зависности од модела):
 Сила притискања је 500 до 3200 kN
 Дужина савијања је 1275 до 4420 мм
 Брзина брзог хода је 220 мм/с
 Максимална брзина радног хода је 10 до 15(20) м/с
 Управљање - TASC 6000, 3D grafic, Touch screen

Слика 17 - TruBend Serija 500017

TruBend Serija 7000

17
Извор:http://www.svtc.rs/trumpf-prese%201.html

22
 Обједињује нове технологије и омогућава савијање малих и средњих делова уз максималну
брзину у оптималним радним условима. Ергономски конципирано радно место чини да оператери
који се не замарају при раду савијају веће количине делова по смени. Невероватне брзине главног
кретања и граничника чине ову машину најбржом апкант пресом у свету. Преса увек чека
оператера - оператер више никад неће чекати да граничници заузму позицију. Електрична
потрошња је минимална захваљујући електричним "torque" моторима за главно кретање пресе.
Технички подаци за ову пресу су (у зависности од модела):
 Сила притискања је 180 до 360 kN
 Дужина савијања је 510 до 1020 мм
 Брзина брзог хода је 220 мм/с
 Максимална брзина радног хода је 10 до 25 м/с
 Управљање - TASC 6000

Слика 18 - TruBend Serija 700018

TruBend Cell 5000

18
Извор:http://www.svtc.rs/trumpf-prese%201.html

23
 Прави избор за фирму којој је потребно савијање великих количина различитих делова од
малих до великих габарита. Поуздана у раду, добар квалитет делова и прецизност савијања,
независно од тога да ли је реч о дебелим или танким лимовима. Брзо и практично off-line
програмирање и комплетна симулација процеса, уз високу поузданост рада роботске ћелије,
омогућавају непрекидну и ненадгледану производњу са константним нивоом квалитета делова.
Подесива јединица за додавање делова омогућава производњу и до четири различите врсте делова
у једном програмском сегменту. Додавач палета доноси додатне делове за савијање и уклања
завршене делове без да се при томе прекида рад пресе. Могућа је аутоматска замена главе за
држање материјала без присуства оператера, нпр. када се прелази са савијања малих делова на
програм за савијање великих делова за које је потребан већи рам са вакуумским сисаљкама. Ћелија
се лако прилагођава потребама производње пошто се засебно може одабрати апкант преса
одговарајуће дужине и силе савијања из TRUMPF-ове TruBend 5000 серије, а засебно BendMaster
робот за савијање и његова дужина шина за кретање, као и друге појединости у вези са ћелијом за
савијање.
Технички подаци за ову пресу су (у зависности од модела):
 Максимални формат за компоненте: 2000 мм х 1000 мм и 3000 мм х 1500 мм
 Профили до 4000 мм
 Максимална тежина лима до 100 кг
 Максимална дебљина лима 0,7 мм
 Максимална висина наслаганог лима 700 мм
 Максимална висина наслаганих готових делова до 1200 мм

Слика 19 - TruBend Cell 500019

TruBend Cell 7000

19
Извор:http://www.svtc.rs/trumpf-prese%201.html

24
 Већина производа од лима има мноштво малих делова чије савијање троши пуно времена.
TruBend Cell 7000 је најбржи систем у свету за савијање малих делова. Брзина рада ове ћелије за
савијање омогућава изузетну продуктивност а тиме и ниску цену по произведеном делу. Брзе
компоненте и савршено синхронизовани процеси омогућавају двоструко већу продуктивност но
што је то случај код других ћелија за савијање. Практичан софтвер за offline програмирање
омогућава минимална времена припреме програма, као и симулацију њиховог извођења.
Употребом штипаљке за држање делова омогућено је да се већина делова савија из једног стезања
и без одлагања комада поновног хватања. Ћелија може бити опремљена и са аутоматизованим
магацином алата ToolMaster Bend у који машина сама враћа сувишне алате и из којег сама узима
алате потребне за следећи програм и поставља их на пресу. LoadMaster Bend систем омогућава
припрему следећег припремка паралелно са производњом и његово прецизно позиционирање на
месту на којем ће га робот потом покупити када одложи претходни комад на палету или конвејер
за одношење готових делова.
Технички подаци за ову пресу су:
 Максимални формат за компоненте 500 мм х 380 мм
 Максимална дебљина лима 8 мм
 Максимална тежина лима 3 кг
 Сила притискања 360 kN
 Максимална радна брзина 50 мм/с

Слика 20 - TruBend Cell 700020

5. ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ТРОШКОВИ

20
Извор:http://www.svtc.rs/trumpf-prese%201.html

25
 Експлоатациони трошкови обухватају оне трошкове који су непосредно у вези са машином
током њеног производног рада. Овде улазе:
 трошкови одржавања
 трошкови хабајућих делова
 трошкови погонске енергије, мазива и помоћног материјала
 трошкови руковаоца машина и њихових помоћника

Трошкови одржавања се процењују и утврђују на основу искуствених података код извршења

истих или сличних радова.Могу се користити и препоруке произвођача који се опет базирају на
великом броју статистички обрађених података.Трошкови одржавања обухватају мале и средње
поправке, дневни сервис, прање и подмазивање.
Они зависе од:
 конкретне машине
 услова рада
 квалитета одржавања

Трошкови хабајућих делова су трошкови замене и одржавања делова АПКАНТ пресе изложених
непосредном хабању.Трошкови одржавања се обрачунавају по радном часу пресе.
Трошкови енергије се обрачунавају у зависности од тога да ли је електромотор потпуно или
делимично оптерећен.
Како се код машинског рада узима у обзир коришћење радног времена преко одговарајућег
коефицијента, на исти начин треба и код прорачуна утрошка енергије о томе водити рачуна.

Општи образац за прорачун утрошка енергије има облик:

G = No∙gs ∙ke
No- номинална снага мотора
gs – специфична потрошња енергије
ke- коефицијент потрошње креће се од 0,45 до 0,75 (средња вредност око 0,60) аналогно
коефицијенту коришћења радног времена

Уобичајено је да се трошкови мазива и рад на подмазивању машина узима у износу од 10% од

вредности машина.
Трошкови радне снаге су одређени према томе каква се квалификација захтева за рад на машини.
Радник је плаћен за сваки сат проведен у фабрици, радила машина или не.
На разним врстама машина раде радници различитог нивоа стручности. Ниво стручности код
радника се дефинише категоријом од I до IX. I категорија је потпуно неквалификован радник и она
је практично нестала из фабрике док IX категорија радника подразумева искусног радника, то је
ранг високе школе. Pуковалацпресе обично има IV категорију стручности.
У трошак радне снаге не спада само плата већ и превоз радника, топли оброк као и законске
дажбине држави у којој се ради.
Трошкови основног средства обухватају одржавање машине, амортизацију, трошкове камате и
осигурање машине.Збир трошкова се множи калкулативним фактором да би се добило коштање
радног часа машине.

26
 Eos = Einv + Eam + Ek + Eo (дин/год)

Eos - трошкови основног средства

Einv - трошкови инвестиционог одржавања
Eam - трошкови амортизације машине
Ek - трошкови камате на кредит узет за набавку машине
Eo - трошкови осигурања

Трошкови амортизације се морају узети у обзир јер се машина током рада троши, радни век јој је
ограничен и зависи од много фактора (квалитета материјала, конструктивних карактеристика,
услова рада машине).Лоше одржавање машине утиче на радни век.
Трошкови амортизације се обрачунавају по формули:

Eam = NV/h ek (din/h)

NV - набавна вредност машине

hek - експлоатациони век машине, процењен број радних сати према карактеристикама машине

Треба обратити пажњу и на:

- трошкове инвестиционог одржавања
- трошкове камата на основу средстава
- трошкове осигурања и камате осигурања
Трошкови који су непосредно везани за рад машине:

Ee = Ers + Een + Emaz + Eto + Ehab

Ee - експлоатациони трошкови машине

Ers - трошкови радне снаге радника ангажованих при раду машине ( бруто износ din/h)
Een - трошкови утрошене енергије при раду машине (din/h)
Emaz - трошкови утрошеног мазива за један ефективан сат рада
Eto - трошкови текућих поправки (din)
Ehab - трошкови хабајућих делова (din/h)

Прорачун коштања једног ефективног часа рада машине:

Kh = Jt/hgr + (Ee + Eos) (1 + fi)

Jt - једнократни трошкови (трошкови транспорта и постављања и монтаже машине)

hgr - фонд радних часова машине који је планиран на основу обима посла
fi - фактор којим се калкулишу трошкови режије и добит предузећа

6. ОДРЖАВАЊЕ АПКАНТ ПРЕСЕ

27
 Одржавање техничких система (машина и уређаја), односно средстава за рад, као функција и
део процеса производње заузима данас важно место у производном систему сваке компаније. На
развој одржавања утицао је брз индустријски напредак, као и стални пораст аутоматизације и
повезаности средстава за рад, затим нагли пораст фиксних трошкова у односу на променљиве.
Одржавање се дефинише као стална контрола над свим средствима за рад, као и вршење
одређених поправки и превентивних радњи, чији је циљ стално функционално оспособљавање и
чување производне опреме, постројења и других машина и уређаја. Појам одржавања долази уз
сваки појам производње одређених добара. Током времена и употребе долази до старења
материјала и средстава за рад, смањује се технолошка ефикасност, а долази и до евидентног
технолошког застаревања. Средства се током времена троше и смањује им се радна способност.
Средства за рад су подложна кваровима, ломовима и оштећењима, па се појављују прекиди у раду.
То узрокује појаву трошкова због замене и поправке делова, али и трошкове због застоја у процесу
производње.

Постоје две стратегије одржавања. То су:

• Корективно одржавање,
• Превентивно одржавање.

При пријему нове АПКАНТ пресе у фабрику врши се њен квалитативан пријем и дефинише се
табела за одржавање која се ажурира по следећим корацима:
1) По успешном пријему пресе додељује јој се идентификациони број и класификациона
шифра и отвара ставка АПКАНТ преса у табели машина. У табели машине води се
комплетан материјал о историјату пресе од дана пријема у фабрику.
2) Машинска карта радне способности је нова табела која се отвара по пријему и води се
заједно са табелом машине. Њена сврха је пружање информација о основним
карактеристикама пресе. Саставни део овог документа је и Листа резервних делова у
коју се уписује назив резервног дела, димензије, каталошки број произвођача и број
уграђених комада у пресу.
3) План подмазивања садржи шифру пресе,период подмазивања и количину. Пословођа
одржавања одређује план подмазивања на основу упутства произвођача и претходне
историје пресе. Промену плана подмазивања оверава шеф погона за израду и
одржавања алата и опреме.
4) Табела о ремонту пресе и замени оштећених делова се отвара при ремонту пресе и
у њу се уноси почетак и крај ремонта, врста поправке, извршилац радова, назив дела
који је замењен и потпис пословође одржавања. Ову табелу попуњава пословођа
одржавања који води ремонт пресе.
5) Табела о опису отказа се попуњава на основу извештаја о застоју и оправци пресе.У
ову табелу се уноси датум и време настанка и отклањања отказа, списак уграђених
делова и број требовања. Ова табела служи за праћење пресе током експлоатације и
пружа информације за превентивно и инвестиционо деловање на преси.
Попуњава га пословођа одржавања.
Преглед машине може бити редован и ванредан. Редован преглед машине врши се на основу
задатог периода. Ванредни преглед се врши онда када се сумња у исправност рада неке машине,
уколико се дешавају чести откази или нека друга манифестација која указује на потребу чешћег

28
прегледа машине. Редован и ванредни преглед врши пословођа одржавања заједно са радницима
одржавања и одговорни су за исправност машина. Налази се уписују у табелу о редовним и
ванредним прегледима машине.

6.1. Превентивно одржавање

Превентивно одржавање је одржавање приликом којег се квар предвиђа и само одржавање се

врши пре него квар настане. Овај начин одржавања пружа одређену сигурност при раду уређаја.
Превентивно одржавање је врста планског одржавања.
Предности превентивног одржавања:
 већа поузданост уређаја и система у раду,
 могућност планирања тренутка одржавања,
 могућност предвиђања трошкова одржавања а самим тим и лакша контрола.
Недостаци превентивног одржавања:
 повећани трошкови одржавања,
 повећана могућност квара уређаја услед људске грешке особља које врши одржавање,
 високи трошкови одржавања узроковани често непотребном заменом делова.
Овај начин укида негативна својства корективног одржавања, али са собом носи нека друга
негативна својства. Превентивне активности одржавања могу бити периодичне, предвиђене или
планиране и изводе се пре него што дође до отказа система, структуре или његових компонената,
како би се продужио век трајања систему и рада.
Превентивно одржавaње се може вршити на неколико начина. Може бити изведено као Планирано
одржавање, које се врши у задатим временским интервалима или на основу броја пређених
километара, на основу броја радних сати, након одређеног броја извршених радних операција, итд;
или као предиктивно одржавање (одржавање по стању) код које се активности одржавања
реализују на основу стања делова и система.

6.1.1. Подмазивање пресе

Појам "подмазивање" представља скуп начина, техника и метода које се примењују у

триболошким системима како би се смањило трошење површина. Овај циљ се остварује тако што
пумпа погони уље на тачно одређена мазна места која су битна за функцију подмазивања и
хлађења у процесу рада. Доток мазива према главним деловима врши се централним системом
подмазивања а за остало је потребна ручна техника. Пумпа испоручује мазиво из централног
спремника путем цевовода до мазних тачака и елемената машине. Све се то обавља аутоматски, у
тренутку када је то потребно и тачно дефинисаним количинама. На тај начин се смањује трење и
трошење чиме се продужава животни век елемената машине уз истовремену уштеду мазива.
Средства за хлађење у току обраде имају функцију хлађења и подмазивања. Хлађењем се врши
одвођење топлоте, снижава се температура и смањује неповољни утицај топлоте. Подмазивањем
се смањује коефицијент трења.
Средства за хлађење и подмазивање на бази водених раствора имају бољу моћ одвођења топлоте,
док средства на бази резних уља имају боља својства подмазивања.
Најважније особине које треба да поседује средство за хлађење и подмазивање је:
- да има добра технолошка својства (добру способност хлађења, подмазивања и квашења),

29
- антикорозиона својства (да не изазива корозију и оксидацију материјала и делова пресе),
- физичка, хемијска и технолошка стабилност у току одређеног времена експлоатације (да се не
разлаже и не губи својства у току експлоатације) и да има малу вискозност,
- да су неотровна (одсуство штетног дејства на кожу и здравље радника) и да немају непријатан
мирис.
Средства за хлађење и подмазивање деле се у три групе:
 резна уља,
 мешавине,
 емулзије.
Резна уља су минералног и биљног порекла са хемијским и површински активним додацима.
Средства за хлађење и подмазивање на бази воде, представљају мешавину воде и додатака за
заштиту од корозије и побољшање моћи квашења органског и неорганског порекла. Емулзије, као
средство за хлађење и подмазивање, најчешће су у употреби. Емулзије чине мешавину две
међусобно раствориве или слабо раствориве течности. Најчешће се примењују мешавине
емулзионих уља и воде са додатком емулгатора, антикорозионих и других додатака. Температура
средства за хлађење и подмазивање у систему не сме да прелази 55°C.
Приликом избора средства за хлађење и подмазивање у већини случајева потребно је контактирати
произвођаче тих средстава.

6.2. Корективно одржавање

Корективно одржавање се може описати као врста одржавања које се предузима када је
поједини део отказао или је истрошен. То је одржавање које се реализује након јављања квара.
Оно се предузима ради повратка тог дела у првобитно, радно стање. Овај начин одржавања је
најзаступљенији упркос целом низу негативних својстава које са собом носи. Овај начин
одржавања назива се и „не дирај док ради“. Корективне активности одржавања подразумевају
враћање система, његових компонената и структуре у првобитно стање. Подразумевају исто тако
поправку, ремонт или замену делова како би систем у отказу поново изводио функције
дефинисане унутар прихватљивог нивоа.
У случају неисправног рада машине или појаве веће количине шкарта руковаоц машине је
дужан да обавести пословођу који писменим путем обавештава пословођу одржавања о насталом
проблему. Пословођа одржавања уписује у Дневни лист одржавања идентификациони број
машине, време настанка квара и кратак опис квара. Након тога, пословођа одржавања одређује
радника који ће извршити оправку, или ако је квар теже природе обавештава управника
одржавања о квару, а он даље предузима неопходне кораке да се машина врати у радно стање. По
завршеној операцији корективног одржавања у Дневни лист одржавања уписује се стање отказа,
опис операција и број требовања уколико су коришћени резервни делови. На основу дневних
листа одржавања пословођа одржавања попуњава Картон о опису отказа.
Корективно одржавање се најчешће реализује неплански и ургентно, а превентивно одржавање се
реализује плански, односно када се за то укаже потреба.
Приликом одржавања уређаја користе се оба наведена начина, витални делови се већином
одржавају активним начином, односно превентивно, а мање битни пасивно, односно корективним
начином.

30
 Правилно и редовно одржавање пресе има за циљ повећање њеног века трајања. Пресу може
одржавати, поправљати и подешавати само стручно и овлашћено лице. Радник који ради на
одржавању, поправци и подешавању пресе не сме произвољно мењати делове пресе, мењајући им
тако особине и функцију.
Пре приступања чишћењу, поправкама и дуготрајним прекидима, довод електричне струје мора се
искључити на месту прикључка на електричну мрежу. Мање сметње могу се отклонити у току
рада само уколико се нису јавиле у опасним просторима, односно у просторима опасних кретања
пресе.
Редовно одржавање обухвата знатан број радова и активности а најзначајније међу њима су
следеће:
 редовно и правилно подмазивање погонких преносника снаге (лежаји, вратила, осовине);
 контрола стања алата;
 контрола исправности рада управљачких уређаја.
У случају било каквог квара на уређају или алату, заштитној направи или уређајима за
укључивање треба зауставити пресу и квар пријавити одговорном руководиоцу.

7. ЗАКЉУЧАК

31
 Израда делова поступком деформације добија у савременим технолошким процесима све већи
значај. Захваљујући развоју машина за обраду деформацијом, развоју алата и одговарајућих
поступака обраде све већи број делова у металској индустрији се производи у технолошким
процесима заснованим на деформацији материјала.

Предности обраде деформисањем могу се дефинисати са техничко-технолошког и економског

аспекта и то:
1. Израда производа компликованог облика остварује сe у једном ходу машине за деформацију.
Израда истих производа на други начин или не би била могућа или би захтевала више радних
операција.
2. Постиже се велика димензионална тачност производа уз уске остварене толеранције.
3. Производи имају високе механичке карактеристике уз релативно малу тежину.
4. Постиже се значајна уштеда у потрошњи материјала и енергије.
5. Висок степен продуктивности, стабилности и поузданости у раду.
6. АПКАНТ преса је једноставна за послуживање, тако да за производњу није неопходна
висококвалификована радна снага.
7. Економичност у условима серијске и масовне производње.

Ограничења у примени метода обраде деформисањем су:

1. Неекономичност у условима појединачне и малосеријске производње.
2. Високи инвестициони трошкови проузроковани употребом скупих машина и уређаја за обраду.
3. Сложени и компликовани алати, чија је конструкција и израда скупа.

И поред недостатака које ова метода има очекује се да ће се тренд израде сложених делова
машинских конструкција обрадом деформисањем, наставити обзиром да израда делова у
поступцима деформације материјала даје неке изразите предности у односу на неке друге
поступке обраде.

ЛИТЕРАТУРА:

32
[1] Девеџић Б.,„Пластичност и обрада метала деформисањем“, Научна књига, Београд,
1992.год.
[2] Драган Живковић, „Машински системи“, Висока техничка школа струковних студија,
Београд, 2013. год.
[3] Ђорђевић Љ, Поповић П.,„Технологија машиноградње, технологија пластичности I део“,
уџбеник, Машински факултет, Краљево, 1998 год.
[4] Ђурђановић М. „О једној могућности коришћења топлоте генерисане трењем“, Зборник
радова Машинског факултета у Нишу, књига II, 1980. год.
[5] Мусафија Б.,„Обрада метала пластичном деформацијом“, Свјетлост, Сарајево, 1988 год.
[6] Др Србислав Александровић, ред. проф.,„ Производне технологије“, скрипта,
Факултетинжењерских наука, Крагујевац, 2011. год.
[7] Сретен Урошевић, „Производно машинство, I део“, Научна књига, Београд, 1987. год.
[8] Тадић Б.,„Обрадни процеси и специјалне машине и уређаји“, Монографија,
ISBN 86-80581-97-6, Крагујевац, 2006.год.

Материјал са интернета:
www.viser.edu.rs/download.php?id=15317
http://www.masfak.ni.ac.rs/sitegenius/article.php?aid=279
http://predmet.singidunum.ac.rs/pluginfile.php/.../Predavanje%2014.pdf?...1
https://bs.scribd.com/doc/134365441/Predavanje-4-OMD
http://hr.wikipedia.org/wiki/Savijanje_limova
www.static.elitesecurity.org/uploads/2/8/2814997/Savijanje.pdf
http://www.ftn.uns.ac.rs/n779218737/novo-eksperimentalno-postrojenje-za-savijanje-tankozidnih-cevi-
primenom-toplote-generisane-trenjem
www.sh.wikipedia.org/wiki/Preša
www.masfak.ni.ac.rs/.../www2_proizvodne_teh_8_savijanje_copy.pdf
http://web-trgovina.metal-kovis.hr/kategorije.asp?cat=apkant-prese
http://etika.hr/usluge/nabava-alata/
http://web-trgovina.metal-kovis.hr/hidraulicna-apkant-presa-baykal-aphs/PR-APHS/apkant-prese
http://www.svtc.rs/trumpf-prese%201.html

33