Pneumatika

Predstavlja deo mehanike fluida koji izuava vazduh

pod pritiskom.
Industrijska pneumatika predstavlja deo mainstva
koji se bavi: proizvodnjom, skladitenjem,
distribucijom, razvodjenjem i primenom vazduha pod
pritiskom.
Radni fluid je iskljuivo atmosferski vazduh, mada
moe biti i neki drugi gas.
Prednosti pneumatskih uredjaja su:
mala masa i jednostavna konstrukcija
jednostavno odr`avanje,
velika vrednost sile na izvrnom organu
mogu}nost finog regulisanja brzine kao i postupnog
pove}anja sile pritiska,
neosetljivost na preoptere}enje,
mala opasnost od nesre}nog slu~aja,
primena u te{kim uslovima rada,
velika pouzdanost u radu.
Principijelna {ema proizvodnje, pripreme i distribucije
vazduha pod priitiskom: 1.kompresor, 2.rezervoar,
3.ispust za kondezat, 4.kompenzacioni sud, 5.pripremna
grupa, 6.potro{a~.
Procesni lanac koji povezuje izvor elektri~ne energije i
krajnjeg potro{a~a:
1. Pogon (elektro motor)
2. Kompresor (stvara vazduh povienog
pritiska)
3. Skladitenje vazduha (rezervoar:
vertikalni ili horizontalni)
4. Priprema vazduha (grupa za pripremu:
preista, regulator pritiska, zauljiva)
5. Distribucija vazduha (cevi i razvodnik)
6. Krajnji korisnik (izvrni organi sa
pravolinijskim ili obrtnim kretanjem)
Podela kompresora prema ISO 5390
standardu
Pneumatika klipni kompresor
Kod klipnih kompresora vazduh se sabija pod dejstvom klipa
koji se kre}e u cilindru. Postoji vi{e vrsta klipnih kompresora i
to:
1) Kompresori jednosmernog dejstva koji vr{e usisavanje i
sabijanje vazduha samo sa jedne strane klipa. Obi~no dose`u
pritiske do 6bar.
2) Kompresori dvosmernog dejstva koji vr{e usisavanje i
sabijanje vazduha sa obe strane klipa. Imaju ve}i kapacitet od
jednosmernih, obi~no su stacionarni i koriste se u sklopu
centralne kompresorske stanice.
3) Vi{ecilindri~ni kompresori koji mogu biti izradjeni u dve
varijante. Prva je da se za isti kapacitet vazduha treba ostvariti
vi{i pritisak, i tada su cilindri kompresora u rednoj vezi,
odnosno re~ je o vi{estepenom kompresoru. Druga varijanta je
kada se za isti pritisak treba dobiti ve}a koli~ina sabijenog
vazduha, pa je re~ o paralelnom vezivanju kompresora.
Rad jednostepenog kompresora jednosmernog
dejstva: a)usisavanje b)sabijanje i istiskivanje
Teorijski ciklus jednostepenog kompresora iz slede}ih
osnovnih procesa:
4-1 izobarsko usisavanje do zapremine V
1
atmosferskog
vazduha
1-2 politropsko (naj~e{}e izotersko ili adijabatsko) sabijanje
vazduha od p
1
do p
2

2-3 sabijeni vazduh stanja 2 potiskuje se ka rezervoaru
Teorijski i stvarni ciklus rada kompresora u p-V
dijagramu
Kapacitet kompresora jednosmernog dejstva


gde su: (-) koeficijent punjenja kompresora (0,7-0,88),
D(m) unutra{nji pre~nik cilindra, s (m) hod klipa, n (min
-1
)
br. obrtaja.
n s
4
D
V
2
.

n s
4
) d D 2 (
V
2 2
.
n s
4
D
96 , 1
2

Za kompresor dvosmernog dejstva sa
pre~nikom klipnja~e (d) kapacitet se
ra~una kao:

(m
3
/min)
Snaga potrebna za pogon kompresora:
u kW
.
EM
V 2 , 7 P
Rotacioni kompresori
Postoje dva osnovna tipa rotacionih kompresora:
radijalni (centrifugalni) kompresori
aksijalni kompresori
[ematski prikaz aksijalnog kompresora
Krilni kompresori
[ematski prikaz Ruts-ovog kompresora
Vij~ani kompresori
Velika primenljivost ovih kompresora u poslednje
vreme ogleda se pre svega u:
njihovoj dobroj karakteristici (ta~no ostvarenom
pritisku pri velikom stepenu iskori{}enja koji dose`e i
do 0,96),
visokom pouzdano{}u u radu
u poredjenju sa klipnim i turbokompresorima, vij~ani
kompresori se odlikuju be{umnim radom i relativno
malim gabaritima
Vij~ani kompresor: 1-vode}i rotor, 2-vodjeni rotor
a) horizontalni presek; b) presek po vode}em rotoru (A-A); c) popre~ni presek
preko rotora; d)popre~ni presek preko usisne komore
Rezervoar za vazduh
Svaki rezervoar mora imati:

prikljuene otvore za dovod i odvod vazduha
prikljueni otvor za vezu sa regulatorom
ventil sigurnosti
manometar
slavinu za isputanje vode i ulja
otvor za ulaz radi ienja unutranjosti
rezervoara
ventil za iskljuenje rezervoara od mree
Izgled vertikalnog rezervoara za vazduh
Grupa za pripremu vazduha
Preista vazduha

Regulator pritiska
Zauljiva
Razvodnici
Razvodnici su pneumatske komponente za
upravljanje izvrnim organima (cilindrima)
U razvodniku se vazduh usmerava ka cilindru ili se
cilindar preko razvodnika povezuje sa atmosferom.
Razvodnikom se uputa vazduh u jednu ili drugu
stranu pneumatskog cilindra dvosmernog dejstva. Po
ovome zadatku da se razvodnikom usmerava
rasporeuje struja vazduha po vremenu, pravcu i
koliini ova pneumatska komponenta je dobila ime.
Ozna~avanje razvodnik oznaen npr. sa 5/2 ima 5
prikljuka i 2 poloaja razvodnog klipa.
Razvodnik 5/2
Pneumatika - razvodnici
Ventili
Obi~no se nalaze izmedju razvodnika i izvr{nog elementa,
mada se mogu na}i i iza kompresora a pre razvodnika
(nepovratni ventil, ventil za ograni~enje pritiska i sl.)

1. Brzoispusni ventil
Kada je potrebno brzo isprazniti cilindar kroz
razvodnik, primenjuje se brzoispusni ventil.
Postavlja se tamo gde su dugaki pneumatski
vodovi izmeu razvodnika i cilindra, a
pranjenje cilindra i vazduha u vodu treba da
bude brzo izvedeno
Nepovratni ventil
Proputanje vazduha kroz cevnu mreu u jednom smeru
bez mogunosti suprotnog strujanja, obezbeuje se
nepovratnim ventilom. Nepovratni ventili se izvode sa
kuglicom ili klipom koji je obino sa jedne strane
potiskivan oprugom
Priguni ventil
Priguivanje vazduha u protoku primenjuje se za
regulisanje brzine klipa u cilindru, za meko
prilaenje klipa do krajnjeg poloaja.
Primenjuje se kod automatizacije maina i
ureaja.

Pneumatski motori (izvr{ni organi)
Pneumatski motori mogu se podeliti u
dve osnovne grupe i to :
1. Rotirajui (obrtni)

2) Pravolinijski pneumatski motori
prikaz pneumatskih alata udarnog dejstva
Pneumatski cilindar dvosmernog dejstva
Pneumatika primena u drvnoj industriji
U preradi drveta pneumatski uredjaji se koriste za:
1. izvodjenje kretanja nosa~a alata kod alatnih ma{ina
(bu{ilica, ru~na brusilica i sl.),
2. stezanje obratka na ma{ini (lju{tilica za furnir, putem
vakuuma kod obradnih centara i sl.),
3. raspr{ivanje boje i lakova,
4. ostvarenje sile pritiska kod prese,
5. pneumatski transport drvnog otpatka,
6. transport i dizanje materiajala i gotovih proizvoda,
7. ~i{}enje radnog mesta,
8. kontrolu kvaliteta itd
Pneumatika primena u drvnoj industriji
Pneumatika primena u drvnoj industriji
Odr`avanje pneumatskih
instalacija
Da bi pneumatske instalacije ispravno i pouzdano radile u
predvidjenom radnom veku potrebno je bri`ljivo i periodi~no
odr`avanje kompresorske stanice i razvodne mre`e. Ovo
podrazumeva redovno servisiranje kompresora i ventilatora u
za to predvidjenom roku, svakodnevno ispu{tanje
kondenzata iz rezervoara i cevovoda, kontrola sastava cevi
najmanje dva puta godi{nje, remont razvodne mre`e bar
svake tri godine i sl.
Takodje, treba naglasiti da svaka kompresorska stanica i
rezervoari pod pritiskom moraju biti izvedeni po propisima
koji va`e za sudove pod pritiskom.