Seminarski rad iz transportnih sistema

Tema:Pneumatski i hidraulini transporteri

Student:
tamo neko :P / 2008

Profesor:
Dr. Milivoje uilovi

1. UVOD.............................................................................................................................3
2. PNEUMATSKA TRANSPORTNA POSTROJENJA.....................................................4
2.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE PNEUMATSKIH TRANSPORTERA.........................................4
3 ELEMENTI PNEUMATSKIH TRANSPORTNIH POSTROJENJA................................7
4. PRORAUN PNEUMATSKIH TRANSPORTERA.....................................................10
5. HIDRAULINA TRANSPORTNA POSTROJENJA...................................................15
5.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE HIDRAULINOG TRANSPORTERA.....................................15
6. REIMI STRUJANJA HIDRO SMEE........................................................................17
7. ELEMENTI HIDRAULIKIH POSTROJENJA...........................................................18
8. TEORISKE OSNOVE PRORACUNA HIDRAULICKOG TRANSPORTA..................20
LITERATURA..................................................................................................................23

1. UVOD
Vazduh i voda se mogu iskoristiti kao radni fluid za transport odreenih vrsta
materijala. Ovakav transport se obavlja uz pomo aero ili hidro smee ijim se
proticanjem kroz cevovod prenosi odreen teret na odreenu udaljenost. Pri tome se
podrazumeva da su teret i radni fluid dve razliite smee izmeu kojih ne sme doi do
bilo kakvih fizikih ili hemijskih reakcija.
Pneumatska transportna postrojenja kao radni fluid koriste vazduh ili neki drugi
neutralnii gas, dok se kod hidraulinih transportnih postrojenja kao radni fluid koristi
voda.

2. Pneumatska transportna postrojenja

2.1 Osnovne karakteristike pneumatskih transportera
Pneumatski transport rasipnih materijala nije proces novijeg datuma, ali u
poslednje vreme nalazi sve veu primenu u industriji, graevinarstvu, rudarstvu i sl.
Funkcionisanje ovog naina transporta zasniva se na uvoenju estica vrstih
materijala u vazdunu struju koja ih prenosi na odreeno mesto kroz cevovod. estice
materijala se mogu kretati klizei, kotrljanjem ili lebdenjem u struji vazduha. Kao radni
fluid mogu se koristiti i ugljen dioksid ili interni gas. Da bi se postiglo strujanje vazduha i
omoguio prenos estica vrstog materijala potrebno je stvoriti razliku u pritiscima na
poetku i kraju cevovoda. To se postie na dva naina:
- razreivanjem vazduha pomou jakih ventilatora i vakum pumpi,
- sabijanjem vazduha pomou raznih kompresora.
Prema principu dejstva pneumatska postrojenja mogu biti:
-Postrojenja kod kojih estice materijala u toku kretanja kroz cevovod lebde sa
100
vazduhom;
(krupnoa zrna do 40 mm, brzina vazduha do 40 m/s, brzina estica
m vz
),
-Postrojenja kod kojih se smea kree kroz cevovod sa visokom koncentracijom
m 0,5 0,9 vz
200 600
u gustom sloju,
(brzina transportovanja materijala
0,5 5, m / s
odnosno
,
-Pneumatsko-gravitaciona korita kroz koja se aero smea pod dejstvom
60 150
gravitacione sile kree prirodnim samotokom;
.

Qm
Qvz
- koeficijent koncentracije

Gde su:
Qm , t / h
Qvz , kg / s

-kapacitet postrojenja
-masa utroenog vazduha.

Prema tome postrojenja za pneumatski transport kod kojih estice materijala lebde u
struji vazduha moemo podeliti na:
- usisna pneumatska postrojenja,
- potisna pneumatska postrojenja i
- kombinacija jednih i drugih.
Na narednim slikama su prikazana sva tri naina pneumatskog transporta.

1.Usisni pneumatski ureaj

1-vakum pumpa, 2-motor, 3-usisna korpa, 4-izlazna cev, 5-cevovod, 6-odvaja,
7-cev, 8-ventil, 9-bunker, 10-filter, 11-ventil, 12-cev
Pod dejstvom atmosferskog pritiska transportni materijal se uvlai u sistem i
dolazi do odvajaa gde smea dobija kruno kretanje. Usled pada pritiska u
odvajau, estice se postepeno odvajaju od vazduha i padaju nanie,
preostale se u ciklon filteru potpuno odvajaju tako da preien vazduh izlazi
preko vakum pumpe u atmosveru. Usisni nain transporta ne dozvoljava
transport na vee dalji na niti postizanje veih kapaciteta poto vakuum
pumpe postiu podpritisak od 0,04 do 0,5 Mpa, dok kompresori postiu
pritisak od 0,5 do 0,7 MPa. Kod usisnog transportovanja materijala nisu
potrebni specijalni dodavai ve se materijal usisava sa gomile.

2. Potisni pneumatski ureaj

1-kompresor ili pumpa, 2-rezervoar za vazduh, 3-cevovod, 4-dodava, 5-cevovod,
6-istovariva, 7-ventil, 8-cevovod, 9-potiskiva, 10-cev
Kompresor proizvodi vazdunu struju pod pritiskom koja potiskuje (gura) transportni
materijal kroz cevovod. Vazduh dolazi u komoru za formiranje smee gde se mea sa
nasipnim materijalom. Iz komore se smea kree do komore odvajaa do mesta
istovara. Potisnim ureajima se ostvaruju vee razlike pritisaka pa je mogue
transportovati tei teret na vea rastojanja(do 1000 m) i sa veom visinskom
razlikom(do 100 m).

3. Kombinovano usisno-potisno postrojenje

U izvesnim sluajevima potrebno je primeniti kombinovani nain pneumatskog
transporta koji je prikazan na slici 3. pri kojem se materijal prvo usisava sa gomile, a
potom potiskuje ka mestu istovara.
Osnovne prednosti pneumatskog transporta u odnosu na druge su:
- mogunost transportovanja materijala u horizontalnom, kosom i vertikalnom pravcu;

pogodnost ugradnje u malim prostorima;

mogunosti ukljuivanja nekih tehnolokih faza pri procesu transporta;
hermetinost cevovoda spreava rasipanje materijala i zagaivanje zivotne sredine;
mogue je materijal uzimati sa nekoliko strana i vriti istovar na razna mesta;
mogunosti postizanja velikih kapaciteta na velike daljine, preko 2 km i 300 t/h;
mala investiciona ulaganja u opremu i graevinske objekte;
visok stepen automatizacije;
mali gubici materijala.

Nedostaci pneumatskog transporta su:

- velika potronja energije, 8 do 14 puta je vea nego kod mehanikog transporta;
- poveano habanje postrojenja i cevovoda;
- neminovna potreba efikasnog ienja vazduha da se ne zagadi okolina.
Meutim i pored ovih nedostataka ovaj nain transporta zauzima sve vee mesto u
procesu proizvodnje pogotovu tamo gde je tetno prisustvo vlage, kao u cementnoj
industriji i slinim.

3 Elementi pneumatskih transportnih postrojenja

Cevovodi su osnovni elementi pneumatskog postrojenja.Cevovodi se mogu izraivati od
elinih avnih ili beavnih cevi duine 1-2 m koje se spajaju prirubnicama.
Usisna korpa ili levak se koristi kod usisnih postrojenja.Usisni levak je spojen sa
cevovodom i slui da estice materijala zahvaene vazduhom uvlai u cevovod. Od
ispravno oblikovanih usisnih levaka zavisi rad i ekonominost (koliina vazduha) celog
postrojenja.

ematski prikaz usisne korpe

1-unutranja cev, 2-spoljna cev, 3-Spojnica, 4-regulator usisavanja,
5-vazduna struja sa esticama materijala

Dodavai se koriste kod potisnih pneumatskih postrojenja.Dodavai slue da reguliu

sputanje materijala iz bunkera u komoru doboa odakle se presipa u cevovod.
Ureaji za doziranje materijala kod potisnih sistema pneumatskog transporta su razliiti
i brojni.

Vertikalni presek komornog dodavaa

1-komora dodavaa, 2- otvor za material, 3-regulacioni ventil, 4-cevni vod, 5- ventil,
6-perforirane ploe 7. regulacioni ureaji

elijasti, horizontalni i kosi dozator

Istovarni ureaji, u obliku vertikalnih cilindrinih sudova, ugrauju se na kraju

trase. Oni slue da odvoje estice materijala od vazdune struje.Odvajanje se
postie velikim smanjenjem brzine kretanja smee usled ega estice ispadaju
kao posledica usporenog toka vazduha.
Filteri su ureaji za preiavanje vazduha. Koriste se za preiavanje
iskorienog vazduha pre putanja u atmosferu. Razlikujemo vodene filtere, suverukavne filtere (od tekstila ili tkanine) i centrifugalne filtere.
Kompresori u sistemu pneumatskog transporta rasutih materijala predstavljaju
pogonske jedinice. Razlikujemo klipne, rotacione i centrifugalne kompresore.
Klipni kompresori mogu biti jednostepeni i dvostepeni. Na slici 4. prikazan je izgled
dvostepenog klipnog kompresora.

Slika 4. Klipni kompresor

1- koncentrini ventil, 2- klip visokog pritiska, 3- meuhladnjak, 4- mera nivoa ulja,
5- klip niskog pritiska, 6- staklo za kontrolu ulja, 7- povratni ventil, 8- priguiva zvuka
9- suvi usisni filter

Slika 5. Rotacioni lamelarni kompresor

1-kuite stator kompresora, 2- rotor kompresora, 3- osovina sa leajevima, 4- usisna
cev, 5- potisna cev, 6- nosai kompresora

4. Proraun pneumatskih transportera

Napor-pritisak
Razlika pritisaka na krajevima cevi predstavlja napor (pritisak) koji je potreban za
dostizanje odgovarajue brzine smee i savladavanje otpora pri kretanju smee.
Taj napor (pritisak) se moze izraziti na sledei nain:

H p H din H st , kg / m 2 , mm vod. stuba

gde su:
Hp

- ukupni napor
H din
-dinamiki napor koji je potreban da smea dostigne odgovarajuu brzinu (za
savladavanje inercije materijala i vazduha)
H st
-statiki napor potreban za savladavanje otpora koji se javljaju pri kretanju
smee
Pretpostavimo da se smea kree kroz cevovod konstantnog poprenog preseka i da
estice padaju slobodnim gravitacionim tokom. Energija strujanja na mestu utovara se
troi na ostvarivanje i odravanje potrebne brzine kretanja materijala.
Vazduhu takoe treba nametnuti kretanje koje se moe napisati kao:

10

H din A vz

Qvz vz
Q
m m , kgm / s
2 g 3,6 2 g 3,6
2

gde su:

A, m

-povrina poprenog preseka,

vz , m / s
-brzina vazduha,
m , m / s
-brzina materijala,
Qvz , Qm , t / h
- teina vazduha, odnosno materijala.
Zatim sledi:
2
2

H din vz vz 1 m 2 , kg / m 2 , mm, vod.stuba
2 g
vz
Statiki napor:
H st H 1 H 2 H 3
gde su:

H1
H2

-gubitak napora na podizanje smee materijala i vazduha

-gubitak napora na trenje prihvatanja smee kroz cevovod

H3
-gubici napora u elementima armature.

1. Gubitak napora na podizanje smee iznosi:

H1 A vz

h, m

Qvz Qm
h, kgm / s
3,6
gde je

-visina smee

Sledi:

11

H1 1 vz h, kg / m 2 , mm, vod. stuba

2.Gubitak napora na trenje:

H 2 ' vz

vz vz L
, kg / m 2
2 g
d
2

gde je

vz

-hidrauliki koeficijent otpora kretanja vazduha

Sekundarni rad potreban za savladavanje otpora kretanja vazduha izraava se na
sledei nain:
2
2
vz
Q
L
L
H 2 " A vz vz vz
A vz vz vz vz , kgm / s
2 g
d
3,6 2 g d

vz A vz

Qvz
, kg
3,6
- sekundarni utroeni vazduh

Pod predpostavkom da su brzine vazduha i materijala jednake odreuje se gubitak

napora na trenje. Prema predhodnom moze se napisati sledee:
H 2 A vz sm

Qvz Qm vz 2 L , kgm / s
2 g 3,6

- iz ove jednaine se odreuje napor koji

se troi za savladavanje otpora:
H 2 sm

L vz

1 vz , kg / m 2 .
d 2 g

sm
-koeficijent otpora kretanju smee.

3. Gubitak napora na elementima koji daju lokalne otpore kretanju

izraunavamo na dva naina:
Prvi: Gubici se izraavaju u funkciji dinamikog pritiska preko koeficijenta
k
lokalnog otpora :

12

vz 2 vz
, kg / m 2
2 g

H 3 k

A
A
k 0,5 1 m , s 1 m
As
As

Drugi: Lokalni otpori u kolenima, usmerivaima, odvajaima se izraavaju u

ekvivalentnim duinama horizontalnih delova.

Lekv Lh Lv Lk L p Lc

L , L
h

, gde su:

-odgovarajui zbir horizontalnih i vertikalnih delova

L , L , L
k

-odgovarajua suma duina ekvivalentnih po otvoru u

kolenima, usmerivaima i odvajaima.

Za krivoliniske delove trase ekvivalentna duina zavisi od odnosa poluprenika

zakrivljenosti kolena i prenika cevovoda i iznosi:
H3

Lekv vz vz

d
2 g
2

.
Ukupan napor svih gubitaka iznosi:
H p H din H 1 H 2 H 3

ako zamenimo pojedinane vrednosti dobijamo:

vz

2 g

H p vz

m
L
L
sm 1 vz ekv vz h 1
2
d
d
vz
2

Radne brzine
Brzinu pri kojoj estica lebdi u struji vazduha odreuju osobine materijala:

13

vz c1 U m

m
, m / s
vz
gde su:

U m , m
-veliina zrna materijala,

c1

-koeficijent koji zavisi od veliine,oblika i povrine estica.

Brzina vazduha u cevima nije konstantna i direktno zavisi od pritiska:

1
vz
pv
.
Pritisak vazduha u pravcu prenosa se smanjuje zbog otpora dok brzina vazduha
raste:
2
v c2 vz g c3 Lr , ms1
gde su:

c2

-koeficijent krupnoe estica

c3 2 5 105 , 1 / ms
-za prakaste i suve materijale biraju se manje vrednosti.
Prenik cevovoda ako je promenljiva brzina vazduha iznosi:

4 Vvz
Q
0,6
, mm
vz
v v
p0 0

pv v

p1 V2 1 A2 V2

p 2 V1 2
A1 V1
i

v 0

odakle sledi:

pv
p0

.
Zamenom u predhodni obrazac dobija se :

d 0,6

Q p0
, mm
0 v pv

14

Brzina u bilo kom preseku cevovoda pri konstantnom preniku je obrnuto

proporcionalna pritisku:
p
vz 0 0
pv
.
Pritisak u cevima
Kod potisnih pneumatskih postrojenja apsolutni pritisak na poetku cevovoda je:

Lr v
ph , Pa
d
2

p0 105 1

f j

-eksperimentalni koeficijent
2
Lr v
j
, m2 / s 2
d
-za potisna nadpostrojenja

Pad pritiska zbog podizanja mase stuba aero smee je:

ph h vz g , Pa

vz 1,6 2, kg / m
vz 1, kg / m

gde je:
-srednja gustina vazduha kod nadpritisnih postrojenja

-srednja gustina vazduha kod usisnih postrojenja.

Apsolutni pritisak na kraju transportnog cevovoda kod usisnih pneumatskih

postrojenja je jednak:

Lr v
ph , Pa
d
2

pk 105 1

1,5 10 7
-eksperimentalni koeficijent za usisna postrojenja.
Snaga (napor) izvora vazduha
Snaga napora zavisi od radnog I atmosferskog pritiska

15

p p p0 pz , Pa

,
p p p a pk pz , Pa
gde su:
pa 0,1, MPa
-atmosferski pritisak,

pz , Pa

-pad pritiska izmeu izvora pritiska I dodavaa materijala

p z 0,03, MPa
-kod potisnih sistema
p z 0,02, MPa
-kod usisnih sistema
p

Ai V p

, W
gde su:

Ai

J / m

-specificni rad pri izotermskoj kompresiji,

pp
Ai 225553 Pa L g
pa
-za potisne sisteme.

5. Hidraulina transportna postrojenja

5.1 Osnovne karakteristike hidraulinog transportera
Hidraulini transporteri se koriste za transport nasipnih materijala uz pomo
vodene struje kroz cevi ili otvorena korita. Ovakav nain transportovanja se zasniva
na prenosu energije kretanja odnosno strujanja vode na estice materijala koje u njoj
lebde i zajedno se kreu po transportnom koritu ili kroz cev.
U opstem sluaju hidraulina postrojenja moemo podeliti na :
- otvorena - sa slobodnim gravitacionim tokom smee
- zatvorena -pritisna sa prinudnim kretanjem smee vode i materijala.
Prema nainu uvoenja materijala u cevni transport, hidraulina postojenja pod
pritiskom mogu da se podele na:
- usisna i
- potisna postrojenja.

16

Kod usisnih postrojenja se hidro smea formira na usisnoj korpi. Ovakva smea
prolazi kroz pogonsku pumpu dok je ona dalje potiskuje kroz cevovod. (slika 1a).
Kod potisnih postrojenja ista voda se usisava i potiskuje uz pomo pumpe.
Dozatorom se u ve formiranu struju vode, na odreenom mestu ,zasipa materijal i
formira struja hidro smee (slika 1b).

Slika 1. ema hidrotransportnih pumpnih ureaja

a) zatvoreni sistem sa usisavanjem hidro smee
b) sa naknadnim formiranjem smee
1-pumpa, 2-prijemni ureaj, 3- provodnik pulpe, 4-aparat za suenje, 5- bunker,
6-talonik, 7-pumpa, 8- cevovod preiene vode, 9- centrifugalna pumpa za istu
vodu, 10-dodava za dovod materijala (pulpe) u transportni cevovod.
Osnovne prednosti hidraulinih postrojenja:
-

prenoenje na velike udaljenosti;

mogu se ostvariti veliki kapaciteti;
postrojenja su jednostavna;
trokovi transportovanja su jeftini;
mogunost povezivanja sa drugim radovima pranje, hlaenje, granulacija,
sortiranje po krupnoi...;
mogua potpuna automatizacija rada postrojenja.

Osnovni nedostaci hidraulinih postrojenja:

-ogranienost transporta samo odreenih materijala ;
-visoka vlanost materijala;
-mogunost zamrzavanja;
-velika potronja vode.
Ovaj nain transporta se primenjuje u graevinarstvu za velike zemljane iskope, za
vaenje peska i ljunka iz vode (refuliranje). Takoe se koristi za transport i izvoz
uglja raznih sirovina, ruda i rudnih anglomerata. Hidraulina transportna postrojenja

17

se mogu koristiti za snadbevanje vodom velikih gradova iz akumulacionih jezera i za

rad gradske vovodne mreze.

6. Reimi strujanja hidro smee

Strujanjem fluida se transportuje hidromeavina, a usled injenice da je brzina
usmerena vertikalno u odnosu na strujnice, to se pri turbulentnom strujanju tenosti
prenoenje vrstih estica ostvaruje neravnomerno i sa prekidima. Prenos zavisi od
krupnoe i gustine vrstih estica. estice se mogu premetati u lebdeem stanju,
poskakujui ili klizei po dnu. Ovakvo kretanje se moe predstaviti kao kretanje u
skokovima.
Pre odvajanja svake pojedinane estice sa dna cevi prethodi njeno pokretanje
iz mesta, otrzanje od dna, a srednja brzina strujnog toka koja odgovara takvom stanju
naziva se brzina otrzanja.Poveavanjem brzine strujanja estice se odvajajaju od dna
i kreu se u skokovima. Duina putanje koju opisuju sitne estice raste sa porastom
brzine struje.
U zavisnosti od sastava disperzije, kao smee materijala i vode, obrazuju se
razliite dvokomponentne sredine, koje mogu da se razvrstaju na:
- finodisperzione (estice krupnoe 0,050,75mm),
- grubodisperzione (estice krupnoe 0,151,15mm) i
- nejednorodni desperzioni sistemi (estice krupnoe >od 1,5mm).
Razlikuju se sledei rezimi strujnog toka hidro smee kroz cevovod:
1)

Kretanje koje je blisko ravnomernom transportu tvrdih estica koz itav

popreni presek cevovoda i koje je praktino mogue kod finodisperzionih i
drugih oblika hidro smea ali kada su vee brzine strujnog fluida. Meutim ovaj
reim izaziva vee gubitke energije pri transportu jedinice mase tereta.

2)

Kretanje struje sa neravnomernom raspodelom tvrdih estica materijala kroz

poprecni presek cevi. Ovaj rezim nastaje kada je srednja brzina toka jednaka
kritinoj brzini odnosno brzini pokretanja . Kretanjem tvrdih estica kritinom
brzinom ostvaruje se minimalna potronja energije pri transportu cevovodima.
Zbog toga u praksi treba teiti da brzina kretanja estica u toku transporta
bude neto vea od kritine brzine (obino je za 620% vea), kako bi se
spreilo taloenje estica pri dnu unutrasnjeg zida cevovoda.

3) Kretanje struje sa deliminim taloenjem estica i stvaranjem nepokretnog

sloja na dnu cevovoda. Pri ovakvom reimu ponekad se obavlja prenoenje
abrazivnih materijala, zbog manjeg habanja cevovoda. Pri tome se cevovod
periodino ispira istom vodom.

18

Konzistencija disperzije predstavlja zapreminski odnos izmeu vrste i tene

komponente:

VT
Vv

gde su:

VT , m 3 h

VV , m h

- zapreminski kapacitet korisnog tereta

-zapreminski utroak vode

Konzistencija disperzije zrnastog materijala i vode obino se kree u granicama 0,4

0,5 ili usitnjenu rudu 0.33 0.25.
Zapreminska koncentracija materijala u hidrosmei:

V
VT
VT

T
1
Vsm VT VV sm V

Gde je:

Vsm , m 3 h

-zapreminski kapacitet smee.

Konzistencija i koncentracija smee su u sledeem odnosu:

S `

7. Elementi hidraulikih postrojenja

Pumpa za pogon hidro smee ili vode u cevovodima je osnova hiidraulinog
transportnog ureaja.Ovaj pogon se ostvaruje uz pomo klipnih ili centrifugalnih
jednostepenih ili dvostepenih pumpi. Klipne pumpe ostvaruju visok pritisak ali je
protok smee neujednaen i izraeno je habanje delova. Centrifugalne pumpe imaju
veu otpornosti na habanje i obezbeuju ravnomeran protok hidro smee. Ove
pumpe imaju mali broj lopatica i vee otvore za prolazak komadnih materijala.(slika
2).
Pumpa se usvaja pri proraunu cevovoda prema njenim karakteristikama, u zavisnosti
od ukupne meuzavisnosti napona, pritiska, snage, koeficijenta korisnog dejstva i

19

dozvoljene usisne visine, a u zavisnosti od protoka (napajanja) pri konstantnoj

uestalosti obrtaja pumpnog kola.

Slika 2. Pumpa za hidraulini transport

Hidrosmea se kree prema centru pumpnog kola (5) preko usisnog cevovoda (1) i
levka (2) koji je vezan za prednji poklopac (3) tela pumpe (4). Hidrosmea prolazi kroz
meulopatini prostor kola (5), dospeva u odvodni kanal tela pumpe iz koga izlazi
cevovod pulpe (6).
Cevovod je opremljen zasunima i ventilima pomou kojih se upravlja i regulie rad
postrojenja.Cevovodi mogu da se izvedu i kao cevi monolitnog zavarenog oblika (sa
uzdunim ili zavojnim avom cevi), a spajaju se prirubnicama u obliku zavarene ili
vijano razdvojive veze. Kompezacija temperaturnih dilatacija ostvaruju se preko
zaptivnih kompezatora.
Kolena su brzo hodajui elementi cevovoda. Rairena je primena kolena sa
izmenjenim elinim ulocima. Radijus zaobljenja kolena obino iznosi 500700 mm,
a debljina uloka je u granicama 3085 mm. Efikasna je i primena armiranih kolena,
bruenih granitom ili nekim drugim mineralom. Eksplatacioni vek ovakvih kolena je za
45 puta dui od veka elinih kolena (slika 3)

20

Slika 3. Armirana kolena provodnika pulpe

a) Oblogana elinim segmentima; b) Oblagana sekcijama od bazalta
Sito odvaja krupnokomadni materijal od vode.
U rezervoarima-hidrociklonima se odvajaju estice sitnijeg materijala.
Povratni ventil se postavlja na napornom (pritisnom) vodu za spreavanje
hidraulinog udara pumpe koji moe da nastane usled iskljuenja pumpe i kretanja
struje hidro smee u suprotnom smeru. Pri veoj transportnoj daljini hidro smee
(pulpe), neutralisanje hidraulinog udara ostvaruje se ugradnjom vazdusnog stubakape.
Dodavaima, koji mogu biti sa neprekidnim lii ciklinim dejstvom,dozira se nasipni
material u komoru za obrazovanje hidrosmee.
Dozatori sa komorama ciklino zasipaju struju vode nasipnim materijalima.

30 80

Otvorena transportna korita se postavljaju pod nagibom

%. Kod ovih korita
smea se kree slobodnim gravitacionim tokom.Korita trapeznog oblika koriste se za
transport nasipnih komadnih materijala. Za transport glinastih materijala ili peska
korita su polukruznog preseka,radi manjeg otpora kretanju smee.
Manometrom odnosno vakumometrom se ostvaruje kontrola rada, ispravnost
hidraulinog transportnog ureaja.

21

8. Teoriske osnove proracuna hidraulickog

transporta
Polazni podaci pri proraunu su kapacitet hidraulinih istalacija, karakteristike
trase, gustina hidro smee kao i mehanika svojstva transportnog materijala
(krupnoa, gustina, poroznost i drugo).
Kapacitet hidropostrojenja:
Vsm

VT
Q

, m3 h .
T
V p 3600 A

Poto je
potreban prenik cevovoda iznosi:
1
Q
D
, mm
30 T
Odnos izmeu prenika cevi i krupnoe komada tereta mora biti:
D 3 a max
.
Brzina smee mora biti vea od kritine:

kr
.
Za materijal fluidne granulacije (prakaste):

kr nK c g D , mm
n K 1 1.5

-empirijski koeficijent,

T V
V

-odnos gustine materijala i vode.

Za zrnaste materijale:

22

kr c1 c g D T , mm
c1 8,5 9,5
gde su:
T

-empirijski koeficijent

-koeficijent trenja materijala o zidove cevi

-koeficijent koncentracije smee.

kr
Kritina brzina smee zavisi od osobina smee i prenika cevovoda. Odreivanje
odvija se preko empiriskog izraza ili na onovu tabelarnih podataka (tabela 1).
estice materijala se kreu kroz cevovod u turbolentnoj struji vode. Postoji mogunost
da zbog male brzine kretanja vodene struje doe do taloenja estica pa je potrebno
proveriti turbulentnost struje. Za vrednost
D
Re
v
>2320, tok strujanja ima turbulentne karakteristike, gde je:
2
m s
- kinematiki viskozitet tenosti.
6
v 10 m 2 s
-za vodu.

Ako nisu ispunjeni sledei uslovi:

D 3 a max
;
1,1 1,2 kr

D
Re
v

>2320;
treba poveati brzinu strujanja smee ili smanjiti njenu koncentraciju.
Vrednosti kritinih brzina nekih karakteristinih materijala u zavisnosti od prenika
cevovoda (tablica 1.)
Prenik
mm
cevi

m / s

Glinasti

Preporuene vrednosti kritine brzine

Peana
Pesak
Usitnjena

Ugalj

23

materijali
1,6
1,8
2,2
2,5
2,7

200
300
400
500
600

glina
1,9
2,1
2,4
3,0
3,2

ruda
3
3,6
4,3
4,8
5,3

2,4
2,9
3,4
3,8
4,1

2
2,5
3
3,3
3,6

Pritisak pumpe za pogon smee ili vode izraunava se na osnovu gubitaka pritisaka
za savladavanje otpora kretanja hidro smee kroz cevovod:
p pusis p h ptr p k pizl , Pa
gde su:
pusis 20 30, Pa
-gubici na usisnoj komori,
p h 1000 H T g , Pa
-gubici na savladavanje visinske razlike,
2
L t
ptr 1000
2D
- gubitak pritiska na savladavanje otpora trenja kroz cevovod.

-koeficijent otpora strujanja estice vode

0,018
0,03
d

sm

gde je:

d, mm

-srednji redukovani prenik estice,

p h 0,1 ptr , Pa
-koncentrisani otpor cevne armature, kolena isl.,
pizl 30 50, Pa
-pad pritiska na izlaznom otvoru cevovoda.

Vrednosti koeficijenata
D
m
m

150

200

za razliite prenike cevovoda (tablica 2.)

250

300

350

400

450

500

600

24

0.018
5

0.18
5

0.017
5

0.016
5

0.016
0

0.015
5

0.015
5

0.015
0

0.014
5

Literatura
1. Dr. uilovi, Milivoje. 2006 godine. . aak: Tehniki
fakultet aak
2. Toi, S., Transportni ureaji, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd,
1999.
3. http://www.euroimpianti.com/products/transport-systems~3/

25

26