BENISEK

ХЕПО - Хидромашинска опрема
Хидроенергетска постројења и опрема

Други део - Хидромашинска опрема
скрипта предавања
проф. др Мирослав Бенишек
2010. год.
Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 1

САДРЖАЈ:
СПИСАК ОЗНАКА
1. Увод
2. Пумпне станице
2.1. Усисни део пумпне станице
2.1.1. Усисни цевовод пумпне станице
2.1.2. Водозахватне грађевине
2.1.2.1. Решетке
2.1.2.2. Губитак у решетки
2.1.2.3. Уређаји за чишћење решетки
2.1.2.4. Затварачи водозахватних грађевина
2.1.2.5. Уређаји за манипулсање затварачима
2.1.2.6. Уређаји за одржавање опреме
2.1.2.7. Мерна опрема
2.2. Пумпни део пупне станице
2.2.1. Систем техничке воде за хлађење и подмазивање
2.2.2. Системи ваздуха под притиском
2.2.3. Системи уља под притиском
2.2.4. Уређаји за одбрану од хидроудара
2.2.5. Дренажни системи
2.2.6. Мерна опрема
2.2.7. Опрема за монтажу и одржавање
2.3. Потисни део пумпне станице
3. Хидроелектране
3.1. Водозахватне грађевине
3.1.1. Решетке
3.1.2. Радни затварачи са погонским уређајима
3.1.3. Помоћни затварачи
3.1.4. Опрема за монтажу, манипулацију и одржавање
3.2. Цевоводи
3.2.1. Избор врсте цевовода
3.2.2. Избор броја грана цевовода
3.2.3. Избор пречника цевовода
3.3. Хидромашинска опрема машинске зграде хидроелектране
3.3.1. Предтурбински затварачи
3.3.2. Сифонски затварачи
3.3.3. Системи техничке воде за хлађење и заптивање
3.3.6. Уљни системи
3.3.8. Уређаји за пражњење проточних органа
3.3.9. Противпожарни системи
3.3.11. Опрема за грејање, вентилацију и климатизацију

3.3.12. Лифтови
3.3.13. Остала опрема
3.4. Излазне грађевине
4. Бране
5. Бродске преводнице
6. Магистрални цевоводи
7. Други хидротехнички објекти
8. Сила дејства флуида на елементе хидромашинске опреме
9. Закон о промени момента количине кретања
10. Затварачи
10.1. Конструктивне шеме
10.1.1. Особине и основни параметри кугластих затварача
10.1.2. Особине и основни параметри лептирастих затварача
10.1.3. Особине и основни параметри прстенастих турбинских затварача (тип 3кт)
10.1.4. Особине и основни параметри цилиндричних затварача
10.2. Коефицијент отпора и проточни коефицијент затварача
10.3. Коефицијенти хидрауличке силе и момента
10.3.1. Утицај силе на плочасти затварач
10.4. Кавитацијске карактеристике затварача

СПИСАК ОЗНАКА
ζR - коефицијент локалног губитка на решетци

R (n ) - коефицијент локалног губитка на решетци при нормалном дотоку воде
h gR - губитак у решетци
 OR - коефицијент облика шипки решетке
AR - површина свих елемената решетке у равни
AZ - површина запрљаности решетке
A - укупна површина решетке
l - ширина шипке
b - растојање (светло) између шипки
 - угао нагиба решeтке према хоризонту
 - коефицијент утицаја косог дострујавања воде на решетки по И.Шпандлеру
C - брзински коефицијент
cP - коефицијент загушења решетке конструктивним елементима
c - коефицијент одвајања тока од решетке
A - сумарна површина одвајања тока од решетке
 - коефицијент губитка Борда - Карнот
Ge - тежина јединог (еквивалентног) цевовода
Gg - тежина гране цевовода
pe - губитак у еквивалентном цевоводу
p g - губитак као у гранском цевоводу
D - пречник цевовода
Q - средњи проток у току године
H br - бруто пад
Z - број радних часова цевовода у години
H - губитак пада
P - снага постројења
L - дужина цевовода
Ge - продајна цена електричне енергије
r - интерна стопа амортизације
m - укупна маса цевовода
n - број грана
 - дебљина цевовода
B - приход
i - Boussinesq–ов број
Z - коефицијент локалног отпора
KZ - проточна карактеристика затварача
D - карактеристични пречник затварача
YZ - јединични енергетски пад затварача
 - коефицијент силе
m - коефицијент момента

 - коефицијент сличности расподеле притиска дуж лептирастог тела

 - кавитациони коефицијент
' - кавитациони коефицијент почетне кавитације
ci - средња брзина струјања узводно од затварача која доводи до почетка кавитације
Cd - проточни коефицијент
 - густина флуида
c - брзина на улазу у затварач
p1 - притисци на улазу
p2 - притисци на излазу
hd - релативни притисак
Ui - брзина иницијалне кавитације
Uc - брзина критичне кавитације
U ch - брзина загушујуће кавитације
pd - притисак испаравања воде

1. Увод
Хидромашинска опрема има примену у разноврсним областима човекових активности и
потреба.
Од када је човек почео да гради прве објекте за складиштење воде (резервоари) и

транспорт воде (канали за наводњавање) на тим објектима је предвиђао елементе за
задржавање и испуштање воде, као и уређаје за дизање воде са нижег нивоа на виши. То су
биле разне врсте устава, углавном израђене од дрвета и претече данашњих пумпи (точкови
са ведрима, али и спирално завојни транспортери). За погон је коришћена људска снага, а у
неким случајевима су коришћене и домаће животиње.
Данас се под појмом хидромашинска опрема подразумева врло велики број разноврсних
уређаја који се користе у хидротехничким објектима за:
 трансформацију енергије воде у друге видове енeргије
 транспорт воде
 очување воденог потенцијала
 регулисања потреба за водом
 омогућавање транспорта људи и роба воденим токовима
 пречишћавање воде
 обезбеђење довода воде за друге неенергетске потребе за постројења где је вода
помоћни радни медијум
 друге намене
Овде ће се разматрати примена хидромашинске опреме у оним објектима где се она

уобичајено налази и где је највише заступљена.
Ти објекти су:
 пумпне станице
 хидроелектране
 бране
 бродске преводнице
 магистрални цевоводи
 други хидротехнички објекти ( постројења за прераду вода, објекти за наводњавање и
одводњавање, термоелектране и индустријска постројења, објекти за јавне и опште
потребе).
Овде неће бити разматране пумпе и турбинe, већ хидромашинска опрема у ужем смислу
која обухвата:
 хидромеханичку опрему
 цевоводе
 цевоводну арматуру
 помоћну машинску опрему и
 опрему за манипулацију и одржавање.
Примена хидромашинске опреме ће бити представљена на најважнијим врстама објеката како

би се објаснила њена намена, значај, начин функционисања, положај, услови за пројектовање,
избор, монтажу и одржавање.

2. Пумпне станице
У зависности од намене, величине, броја и врсте пупми, начина управљања као
и других услова овде се неће разматрати типске пумпне станице, већ ће се приказати
хидромашинска опрема заступљена на разноврсним пумпним станицама.
Свака пумпна станица, може се рећи сатоји се од:

 усисног дела,
 пумпног дела и
 потисног дела.
Слика 2.1. Хидромашинска опрема пумпних станица
Саставни делови једне пумпне станице (сл. 2.1.) су:
1. Пумпа 14. Дизалица

2. Електромотор 15. Машинска зграда
3. Усисни цевовод 16. Систем вакумски за пуњење пумпе
4. Потисни цевовод 17. Чистилица решетке
5. Усисни резервоар 18. Анкерски блокови
6. Потисни резрвоар 19. Ослонци цeвовода
7. Решетка 20. Компезатори
8. Табласти затварач 21. Електрични водови
9. Затварач на усису 22.Усисна корпа са неповратним вентилом
10. Повратна клапна 23. Помоћна опрема пупне станице
11. Потисни затварач 24. Дренажни системи
12. Систем за заштиту од хидрауличког
удара
13. Систем за избацивање ваздуха
из цевовода и упуштање ваздуха у
цевовод

2.1. Усисни део пумпне станице
Усисни део пумпне станице је најчешће изграђен као црпилиште (резервоар)

и л и као водозахватна грађевина када се вода пумпа из природног ресурса (река,
језеро, море и др.).
2.1.1. Усисни цевовод пумпне станице
Хидромашинска опрема црпилишта се састоји од усисног цевовода опремљеног

цевоводном арматуром. Усисни цевовод може бити изведен као заједнички сабирни
цевовод за више пумпи. У том случају од њега се одвајају посебне гране за сваку
пумпу. Чест је случај већег броја усисних цевовода, када је свака пумпа спојена са
црпилиштем сопственим усисним цевоводом. Усисни цевоводи треба да буду што
краћи, да би пад притиска у њима био што мањи. Пречник усисног цевовода се одређује
на бази препоручених брзина, које треба да су што мање из истог разлога смањења пада
притиска. По правилу су пречници усисних цевовода пумпи већи од пречника потисних
цевовода пумпи.
Материјал усисних цевовода је најчешће че л и к и л и челични лив. Користе се

цеви стандардних димензија, а спајање се врши заваривањем, прирубничким спојевима
и л и посебним спојевима за ливене цеви. Места спојева се одређују узимајући у обзир
положај цевоводне арматуре, везу са пумпом, услове монтаже, одржавања и замене
делова.
Код већих пречника и сложених усисних цевовода изграђују се ослонци.

Усисни цевовод пумпе по правилу на себи има усисну корпу или решетку, неповратни
вентил и ручни вентил.
Усисна корпа и л и решетка има функцију да онемогући улазак предмета и л и

материјала који би могли да оштете и л и зачепе пумпу. Понекад се у усисну корпу
уграђује неповратни вентил.
Неповратни вентил има функцију да задржи воду у усисном цевоводу и пумпи

како би се омогућио старт пумпе. Постоје разне конструкције неповратних вентила у
зависности на који начин се остварује функција затварања вентила (тежином
затварајућег дела, силом опруге, хидрауличком силом, гуменом мембраном...). У
случају да је ниво воде у црпилишту увек виши од коте пумпе неповратни вентил није
потребан.
Ручни вентил има функцију да одвоји усисни цевовод од пумпе у случају

демонтаже пумпе.У току рада овај вентил мора бити увек отворен. Примењују се
различити типови, али најчешће се уграђују засуни и л и лептирасти затварачи.
На усисном цевоводу се уграђује мано-вакуумметар ради контроле притиска на

усисној страни пумпе. Место уградње треба да је што ближе усисном делу пумпе.
У усисном резервоару се уграђује мерач нивоа ради заштите пумпе од рада "на
суво", тј. да и пумпа не би повукла ваздух и да би се спречило стварање услова за
појаву кавитације у пумпи.
У случајевима потопљених пумпи, најчешће вертикалних, код којих је радно

коло и л и цела пумпа уроњена у усисни резервоар нема потребе за усисним цевоводом.
Такве пумпе имају обично на себи уграђене усисне корпе и л и решетке.

2.1.2. Водозахватне грађевине
Водозахватне грађевине имају функцију да споје природни ресурс са пумпним

делом пумпне станице. Обзиром, да су природни ресурси врло различити као и да
природни услови утичу на конструкцију ових објеката врло је тешко типизирати их, те
ће се због тога овде приказати најчешће примењена хидромашинска опрема на тим
објектима.Та опрема подразумева: решетке, уређаје за чишћење решетки, затвараче
(радне и помоћне), уређаје за погон затварача, уређаје за одржавање опреме и мерну
опрему. Ова опрема се уграђује у бетонску конструкцију водозахватних грађевина.
Димензије решетки и затварача су такве да одговарају светлом отвору. Светли отвор
представља површину попречног пресека проточних органа. Најчешће на овим
објектима светли отвор је правоугаоног и л и квадратног облика.
2.1.2.1. Решетке
Решетке имају функцију да спрече довод чврстих тела и л и другог материјала у

усисни део пумпне станице, онемогуће оштећења и обезбеде функционосање како
пумпи тако и остале опреме. Оне су обично челичне, заварене конструкције.
Димензионишу се за светли отвор, а размак штапова решетки се димензионише према
најмањем отвору у пумпи, узимајући у обзир и врсту наноса чији улаз треба да
онемогуће. У статичком смислу решетке се прорачунавају за случај када су потпуно
зачепљене (највећа с и л а од притиска воде). Из монтажних, транспортних и разлога
одржавања често се израђују из делова (панела) и крајњи изглед добијају након
монтаже.

Слика 2.2. Решетка која се састоји из секција
1. шипке решетке
2. усмерни носачи
3. подупирачи
4. полуга за спој са дизаличким системом
5. дијагонале решетке

Слика 2.3. Решетка за задржавање прљавштине
2. усмерни носачи
4. полуга за спој са дизалицом
6. клинови за шипке

2.1.2.2. Губитак у решетки
решетка
Слика 2.4. Пад нивоа на решетки
Губитак у решетки рачуна се према формули:

c2
h gR  ζ R  R (2.1.)
2g
где је ζ R - коефицијент локалног губитка на решетки:
(n)
ζR  κδ  ζR (2.2.)
 R ( n ) - коефицијент локалног губитка на решетки при нормалном дотоку воде по

емпиријској формули А. П. Березинског ( ј-на 2.3.)
CR
Слика 2.5. Нормалан доток воде
1.6
 A  AZ   l b
R (n)
  OR  R    2.3  8  2.4   sin  (2.3.)
 A   b l

 OR - коефицијент облика шипки решетке
Слика 2.6. Утицај профила решетке на коефицијент облика
AR - површина свих елемената решетке у равни

AZ - површина запрљаности решетке
l - ширина шипке
b - растојање (светло) између шипки
 - угао нагиба решeтке према хоризонту
  - коефицијент утицаја косог дострујавања воде на решетки по И. Шпандлеру, из

дијаграма
Зависност коефицијента   од угла дотока воде на решетку

По А. Ф. Буркову и С. А. Тујкинy
2 2
 1   1   1 
 R   2  1         1 (2.4.)
 C   1  cP  c   1  cP  c 
C - брзински коефицијент, C = 0.97
AR
cP - коефицијент загушења решетке конструктивним елементима, cP 
A
A R - површина загушења решетке конструктивним елементима
A
c - коефицијент одвајања тока од решетке, c   0.06  0.08  ,
A
A  - сумарна површина одвајања тока од решетке
 - коефицијент и губитка Борда – Карно,   1.1  1.2
Средња брзина пред решетком c R при:
слабо запрљаном току запрљаном току

m m
1.2 1
s s
2.1.2.3. Уређаји за чишћење решетки
Ово су најчешће дизалични уређаји опремљени специјалним елементима за

скидање наталоженог материјала на дну решетке или прилепљеног за решетку. Ови
уређаји су типа гребача, стругача и л и " полипа", конструисани за рад под водом и
остварују чишћење решетки извлачењем материјала изнад површине воде. Извађени
материјал се одлаже у контејнере и одвози на депонију. Погони ових уређаја су
механички, електрични или електро хидраулични. Код мањих водозахватних грађевина
могуће је и ручно чишћење, коришћењем једноставних стругача. Чишћење решетки се
обавља при заустављеним пумпама, тј. у мирној води. Ове послове обично обавља
дежурно особље, а л и има случајева аутоматског укључивања уређаја деловањем
сигнала, са мерних уређаја, да је потребно чистити решетку.

Слика 2.7. Машине за чишћење решетке
а) вертикална решетка
б) коса решетка
1. кош
2. механизам за подизање и обртање коша
3. механизам за преношење
4. портал са кабином за машинисту
6. бункер
7. канал за смештај електричног кабла
8. положај коша при спусту и истовару
9. положај решетке при чишћењу
10. положај решетке при истовару
11. положај коша при растерећењу
12. управљачко место

Слика 2.5. Шесточељустни хватач ''Полип''
1. поклопац
2. довод пумпног постројења
3. утикач
4. хидроцилиндар
5. бетонски тег
6. крак
7. чељуст

Слика 2.6. Клизни хватач са хидропогоном
1. грабуље
2. обртна чељуст
3. хидроцилиндар
4. пумпно постројење
5. баласт
6. шипке решетке (корак решетке 150 mm)

2.1.2.4. Затварачи водозахватних грађевина
Намена ових затварача је да изолују пумпни део пумпне станице од ресурса

одакле се узима вода. Смештају се у проточним органима водозахвата и димензија су
светлог отвора. То су обично табласти затварачи заварене челичне конструкције. Због
функције кретања на себи имају елементе за одржавање положаја у току кретања
(граничници и л и водећи точкови). Овим елементима се одређује положај затварача у
вођицама уграђеним у бетону. Неки затварачи имају и такозване носеће точкове чиме
се смањује с и л а потребна за дизање и омогућује лакше спуштање. По обиму затварача
се налазе заптивни елементи тако конструисани да се заптивање остварује у
затвореном (спуштеном) положају затварача у контакту заптивне гуме (на затварачу) и
фино обрађене челичне површине (нерђајући челик) уграђене у бетону. Постоје и
друге конструкције, а могу се срести и старе дрвене конструкције. У водозхватним
грађевинама пумпних станица ово су најчешће помоћни затварачи. Спуштају се и дижу
у мирној води при изједначеним нивоима испред и иза њих. Због тога на њима се често
уграђује вентил за пуњење простора иза њих.
2.1.2.5. Уређаји за манипулисање затварачима
Ово су најчешће дизалични уређаји стално уграђени у објекат. Највише су

заступљени портални кранови, једношинске дизалице, конзолне дизалице и
електромоторна и л и ручна витла. Има случајева када се не уграђују никакви уређаји а
манипулисање се врши покретним аутодизалицама. У циљу остваривања везе затварача и
дизаличног уређаја користе се урећаји за хватање и ношење затварача названи клештима.
Уграђени дизалични уређаји имају могућност кретања у циљу одлагања затварача на за то
предвиђено место (депонија затварача) или ради омогућавања утовара у неко транспортно
средство. Често се затварачи држе у подигнутом положају у својим нишама ослоњени на
посебне ослонце. У случају да је то конструктивно изводиво обједињују се функције чишћења
решетки и манипулације затварачима у комбинованом уређају чистилица-дизалица.
2.1.2.6. Уређаји за одржавање опреме
За ову намену се користе наведени уређаји за манипулисање затварачима а л и и

други специјални алати које испоручује произвођач опреме.
2.1.2.7. Мерна опрема
Уграђује се опрема за мерење нивоа и то испред и иза решетке. Упоређењем ова два
нивоа добија се податак о зачепљености решетке. Често се уграђује и мерач нивоа иза
затварача да би се пратило пуњење простора иза затварача. Користе се различите методе
мерења нивоа.
2.2. Пумпни део пумпне станице
Ово је најважнији део пумпне станице. Поред основне опреме пумпних агрегата
(пумпа са погонским мотором) ту се налази и помоћна опрема предвиђена да омогући бољи и
поузданији рад пумпних агрегата, безбедност објекта, монтажу опреме и одржавање. У циљу

упознавања са опремом навешћемо опрему пумпног дела велике пумпне станице. То су

станице са већим бројем пумпи великог напора или великог капацитета (протока), а у сваком
случају велике инсталисане снаге. Код мањих пумпних станица поједина опрема, која ће се
даље приказати, често није потребна па се као таква и не уграђује. Најзаступљенија помоћна
опрема великих пумпних станица подразумева:
- систем техничке воде за хлађење и подмазивање
- систем ваздуха под притиском
- систем уља под притиском
- уређај за одбрану од хидроудара
- дренажни систем
- мерну опрему
- опрему за монтажу и одржавање
- опрему за вентилацију
2.2.1. Систем техничке воде за хлађење и подмазивање
Под техничком водом подразумевамо воду узету из цевовода пумпне станице

делимично пречишћену и (најчешће само филтрирањем). Финоћа филтрирања зависи од
намене (хлађење или подмазивање). Ови системи се састоје од доводног цевовода,
филтерске јединице и цевовода који одводе воду са филтера до места споја са инсталисаном
опремом. Расхладна вода се користи за хлађење лежајева пумпи и мотора, као и за хлађење
великих електромотора. Обзиром да ова вода пролази кроз хладњаке уља (цевни измењивачи
топлоте) захтеви за финоћом филтера нису строги (ред величине 1 мм). Капацитет се
одређује из топлотног прорачуна хладњака воде. У случају недовољног притиска воде у
цевоводу пумпне станице ови системи укључују додатно и пумпу расхладне воде. Филтери су
са ручним или аутоматским чишћењем. Аутоматско чишћење или испирање филтера се
активира при одређеној запрљаности филтера, што се региструје разликом притисака испред
и иза филтера. На цевоводима расхладне воде се уграђују показивачи (индикатори) протока и
вентили за пуштање система у погон. Ови вентили могу бити са ручним или аутоматским
погоном што зависи од нивоа аутоматизације рада пумпне станице. Најчешће су то вентили са
електромагнетним погоном. Системи за подмазивање се састоје из истих елемената као
системи расхладне воде. Разлика је једино у финоћи филтрирања, која се мери микронима
(неколико десетина до неколико стотина). Разлог овоме је што се ова вода користи за
подмазивање водећих лежајева вратила пумпи обложених гумом. То је чест случај био код
вертикалних бунарских пумпи са дугачким вратилима. Данас се ова решења избегавају
избором других материјала лежајева и другачијом конструкцијом лежајева. Наведени
елементи на цевоводима (индикатори протока и вентили) су обавезни и у овим системима.
Код већих пумпи (снага у MW) често су конструкције заптиваче вратила пумпе сличне
заптивачама турбинских вратила, код којих се заптивање остварује довођењем чисте воде у
заптивачу већег притиска од притиска воде у пумпи. За такве потребе користе се системи
техничке воде индентични системима за подмазивање. Финоћу филтера дефинише
произвођач пумпе.
Ови ситеми служе за обезбеђење ваздуха под притиском као помоћног радног медијума,
најчешће за погоне пнеуматиских цилиндара затварача, у случајевима напајања уљно-
ваздушних или водено-ваздушних акумулатора притиска. Ваздух под притиском се користи и
за друге намене (погон алата за одржавање, мерење...). Ови системи се састоје од
компресора, ваздушног резервоара и разводне мреже цевовода. Компресор се укључује
аутоматски при најнижем дозвољеном притиску у резервоару, а искључује при највећем

дозвољеном притиску дејством притисних прекидача. Користе се обично клипни компресори,

а ређе и завојни. Резервоар се димензионише узимајући у обзир потрошњу ваздуха, разлику
дозвољених притисака и препоручени број укључења компресора. Резервоар је обавезно
опремљен сигурносним вентилом, славином за испуштање кондензата, прикључцима за
цевоводе, често притисним прекидачима, а код већих димензија и ревизионим отвором.
Резервоари су челичне, заварене конструкције. Цевоводи се обично раде од бешавних цеви, а
на њима се налазе разни вентили у зависности од намене система, као и начина рада.
У зависности од намене ваздуха, тј. врсте потрошача јављају се такозвани системи

ниског притиска (до 10 бара) и системи високог притиска (око 40 бара).
Ови системи служе за обезбеђење уља под притиском као помоћног радног медијума
за погоне хидрауличних цилиндара затварача. Системи се састоје од уљно-хидрауличког
агрегата, разводника, акумулатора уља под притиском и цевоводне мреже. Уљно-
хидраулички агрегат се састоји од резервоара на који се обично уграђују уљне пумпе,
филтери и уљни разводници. Акумулатори уља су челични резервоари заварне конструкције.
Најчешће су то уљно-ваздушни резервоари, али се уместо ваздуха користе и други гасови.
Цевоводне мреже су често сложене, ако има већи број различитих потрошача, обзиром да
осим погонских цевовода постоје и повратни водови. Притисци у овим системима су
високи, често 40 бара (некад и до 80 бара). Користе се специјална хидрауличка уља.
2.2.4. Уређаји за одбрану од хидроудара
Ови уређаји се уграђују у пумпним станицама које имају дугачке потисне цевоводе
или велики напор, тј. где је пораст притиска услед дејства хидроудара такав да стандардна
опрема може бити оштећена. Постоје разна решења, али сва базирају на концепцији да се
смањи притисак од хидроудара на главну опрему пумпне станице (пумпе, вентили,
цевоводи). У ту сврху се користе најчешће ветреници, растеретни вентили, обилазни водови
на цевоводима и вентили са програмираним затварањем.
Ветреници су челични резервоари спојени са потисним цевоводом. У горњем делу

ветреника се налази ваздух под притиском воде у потисном цевоводу. При појави хидроудара
енергија воде настала услед пораста притиска троши се на сабијање ваздуха и тиме остварује
мањи пораст притиска. Ваздух овде има улогу амортизера притиска.
Растеретни вентили и обилазни водови остварују испуштање воде из потисног

цевовода при повећању притиска у неки други простор (усисни резервоар или у атмосферу).
Ови уређаји су тако подешени да се испуштање воде обави при жељеном притиску, мањем
од притиска насталог услед хидроудара.
Ови системи умају улогу да евакуишу воду из простора пумпне станице. То је

процурна вода (која долази кроз зидове) и вода из самих уређаја пумпне станице (пумпе,
филтери, техничка вода). Системи се састоје обично од пумпе, потопљене у шахти, и
потисног цевовода. Вода се доводи у шахту цевима и л и каналима. Пумпе раде у аутоматском
режиму.

2.2.6. Мерна опрема
Ово није хидромашинска опрема, нити се овде помиње због њене намене да омогући
правилан рад, заштиту и да даје информације о раду и стању хидромашинске опреме.
Најчешће се уграђује опрема за мерење нивоа, притиска, протока, температуре, електричних
величина погонских мотора, индикацију. У зависности од важности пумпне станице, режима
рада и уграђене хидромашинске опреме одређује се која ће се мерна опрема уградити.
У пумпним станицама се обично уграђују моћне дизалице за монтажу и одржавање,

али се користе и друге врсте кранова. Кранови су обично на ручни погон, док се за велике
пумпе и моторе користе кранови са електричним погоном. Код малих пумпних станица
могуће је коритити и једношинске дизалице. Код неких пумпних станица монтажа се обавља
користећи мобилни кран (аутодизалица).
2.3. Потисни део пумпне станице
У овом делу се налази потисни цевовод, који може бити прост али и врло сложен.
Изглед потисног цевовода се одређује с једне (улазне) стране у зависности од броја пумпи и
начина њиховог повезивања. С друге стране потисни цевовод може имати један или више
излаза у зависности од броја потрошача и дистрибутивне мреже цевовода. Јавља се и случај
већег броја потисних цевовода. Код сложених потисних цевовода важан је прорачун и
конструкција споја потисног цевовода пумпе и заједничког потисног цевовода. Код мањих
пумпних станица ови спојеви се остварују уградњом стандардних елемената (рачви) под
угловима 30, 45, 60 ил и 90 степени, док се код већих посебно прорачунавају и израђују.
Прост потисни цевовод се јавља у случају пумпне станице са само једном пумпом
и л и у случајевима када свака пумпа има посебан потисни цевовод. Овај цевовод се
димензионише према протоку пумпе и препорученим брзинама. На потисном цевоводу се
уграђује неповратни вентил и ручни или електромоторни затварач иза сваке пумпе.
Неповратни вентил има улогу да спречи повратак воде из потисног цевовода у пумпу, када
пумпа престане да ради. Тиме се спречава покретање пумпе у супротном смеру од радног
(турбински рад пумпе). Примењују се разне конструкције. Време затварања се одређује
узимајући у обзир прорачун хидроудара.
Ручни затварач има улогу да одвоји пумпу од потисног цевовода за потребе

одржавања. У случају уградње електромоторног затварача, време затварања и отварања се
одређује из услова заустављања и покретања пумпе.
На потисном цевоводу се уграђује манометар за праћење притиска у цевоводу. У

случајевима када пумпа мења режим рада (промена траженог протока), на потисном цевоводу
се уграђује регулациони затварач. Јављају се разне конструкције, али је свима заједничко да
се промена протока остварује променом отвора на затварачу. У овом случају треба обратити
пажњу код избора пумпе и димензионисања цевовода. Наиме, меродавни критеријум није
радна тачка пумпе већ радни опсег протока који захтевају потрошачи. На потисним
цевоводима се такође уграђују мерачи протока. Примењују се разне конструкције у
зависности од тражене тачности мерења, услова рада, могућности уградње, димензије
цевовода и цене. Код пупмних станица са променљивим режимом рада мерачи протока су
неопходни.

Потисни цевоводи се израђују најчешће од челичних цеви стандардне производње,

али су могући и случјеви примене других материјала (сферо-лив, бетон, синтетички
материјали...).
3. Хидроелектране
Објекти хидроелектрана се јављају у различитим диспозицијама и неће бити говора о

томе. Примена хидромашинске опреме приказаће се на хидроелектрани која се састоји из:
- водозахватне грађевине
- цевовода
- машинске зграде и
- излазне грађевине.

3.1. Водозахватне грађевине
Намена ових објеката је да омогуће прихват воде из расположиве и л и у ту сврху

и изграђене акумулације (река, језеро, к а н а л . . . ) и спроведу је ка турбинама. То су
обично бетонски или зидани (раније) грађевински објекти у које се уграђује
хидромашинска опрема. Намена ове опреме је да омогући проток воде, да заустави
доток воде и да спречи пролаз нежељених материјала ка турбинама. Опрема
водозахватних грађевина обухвата:
- решетке
- радне затвараче са погонским уређајима
- помоћне затвараче
- опрему за монтажу, манипулисање и одржавање.
Ова опрема је у приципу слична опреми водозахватних грађевина пумпне станице

описане у поглављу 2.1.2. Наводимо само специфичности код примене на водозахватним
грађевинама хидроелектрана.
3.1.1. Решетке
Између решетки водозахватних грађевина пумпних станица и

хидроелектана нема неких б и т н и х разлика. У зависности од концепције
водозахватне грађевине могу бити вертикалне и л и нагнуте под одређеним углом.
Облик решетке је раличит. Најчешће су равне, али могу бити и кружне, полукружне
и л и пресека вишеугаоника. Обавезно су предвиђене са могућношћу чишћења, да би се
максимално искористила расположива енергија воде. Зачепљеност решетке се мери
резликом нивоа воде испред и иза решетке.
Изглед решетки дат је у оквиру поглавља 2.1.2.1., а уређаји за чишћење решетки у
поглављу 2.1.2.2.
3.1.2. Радни затварачи са погонским уређајима
Ово су табласти затварачи, предвиђени да у погону буду стално отворени (у

подигнутом положају), а да се затворе (спусте) у случајевима када треба заштитити
цевовод и л и турбину. То су такозвани хаваријски случајеви када дође до пуцања
цевовода и л и је онемогућено затварање предтурбинског затварача и л и усмерног
апарата. Спуштају се услед дејства сопствене тежине, која треба да је таква де савлада
све отпоре. Ради смањења отпора трења у вођицама обавезно имају точкове.
За подизање затварача се најчешће користе електрохидрауличке инсталације. Осим
тога ове инсталације имају улогу да одржавају затвараче у отвореном положају. Ове
инсталације се састоје од сервомотора (хидраулични цилиндар), погонске уљне пумпе,
разводника, вентила и цевовода.
3.1.3 . Помоћни затварачи
Ово су такође табласти затварачи, предвиђени да се затворе (спусте) само за

потребе одржавања радних затварача. Уграђују се испред радних затварача. Обично
немају сопствене, посебне, уређаје за манипулацију.

3.1.4. Опрема за монтажу, манипулацију и одржавање
Ово су дизалични уређаји, најчешће портални кранови комбиновани са

чистилицом. Користе се за монтажу и одржавање радних и помоћних затварача,
сервомотора и решетке. У погону се користе за подизање и спуштање помоћних
затварача.
На сликама 3.2. - 3.6. приказана је механичка опрема водозахвата хидроелектране.
Слика 3.2. Механичка опрема уводника (захвата) бране ХЕ
1. хаваријско ремонтни табласти затварач

2. ремонтни табласти клизни затварач
3. решетка
4. аерациона цев
5. портална дизалица
6. хидро подизач

Слика 3.3. Механичка опрема уводника и сифона бранске ХЕ
1. хаваријско ремонтни табласто – клизни затварач (ХРЗ)

2. решетка
3. механизам за подизање
4. мостни кран
5. грајфер типа – полип
6. чистилица (грајфер) равно – чељустна
7. поклопац над решетком
8. ремонтни табласти клизни сифонски затварач
9. ниша сифонског затварача
10. поклопац над затварачем
11. и 12. механизам за подизање сифонског затварача

Слика 3.4. Механичка опрема бранске хидроелектране
1. решетка за отклањање ђубрета

2. слободно кретни грајфер (хватач)
3. сплав
4. хватач типа полип
5. портални кран
6. преградни затварач
7. вагон за ђубре
8. хаваријски затварач
9. ремонтни затварач
10. радни затварач темељног испуста
11. ремонтни затварач сифона
12. хаваријско ремонтни затварач водопријемника
13. сервомотор хаваријског затварача
14. мостни кран

Слика 3.5. Механичка опрема водозахвата бранске хидроелектране
1. прорез на стубу
2. решетка 10,5-34,5-1m
3. двокраки хватач
4. сплав
5. заштитни зид
6. четворокраки хватач
7. портални кран 2 x 200 t
8. полупортални кран 2 x 150 t
9. хаваријско ремонтни затварач
10. ремонтни затварач
11. портални кран

Слика 3.6. Механичка опрема реверзибилне хидроелектране
1. решетка
2. непокретни механизам за подизање 2 x 10 t
3. носећи делови ремонтних затварача
4. херметичка врата
5. кран портални 250/50+2x16+10 t

3.2. Цевоводи
Цевоводи хидроелектрана повезују улазне грађевине са машинском зградом.

Јављају се различите варијанте у зависности од положаја водозахватне грађевине,
машинске зграде, конфигурације терена, броја турбина и карактеристика турбина. У
случајевима велике удаљености водозахватне грађевине од машинске зграде између
водозахватне грађевине и цевовода се гради доводни тунел и л и канал. Ови цевоводи
могу бити подземни и л и надземни. Број цевовода се одређује на основу броја турбина
и техно-економске анализе, узимајући у обзир режим рада хидроелектране, губитке у
цевоводима и цену коштања изградње и одржавања. На почетку цевовода се налази
прелазни део (због промене облика пресека), а на крају цевовод се спаја са
предтурбинским затварачем.
У случају заједничког цевовода за две и л и више турбина уграђује се рачва

цевовода. Задатак рачве је да равномерно расподели расположиви проток свим
турбинама.Рачве су често врло компликоване, димензионо и просторно.
Цевоводи и рачве се израђују од челичних лимова, савијањем и заваривањем.

Због често великих димензија и ограничења у транспорту (величина пролаза на путу и
висока цена) цевоводи се у таквим случајевима често израђују у привременим радионицама
на градилишту хидроелектране. Цевоводи се израђују у радионицама у деловима
(сегментима), дужине лимитиране димензијама челичних лимова и условима монтаже.
Дужине сегмената су обично 3, 6, 9 и л и 12 м.
Дебљина зидова цевовода се прорачунава узимајући у обзир унутрашње и спољашње

притиске који делују на зидове. Као последица овога дебљина зидова цевовода се мења дуж
цевовода.У циљу смањења дебљине зидова уграђују се са спољне стране прстенови за
ојачање. Код одређивања дебљине зида додаје се на дебљину 1 до 3 мм (додатак за
корозију).
На надземним цевоводима се уграђују компензатори. Улога им је да компензују

промену дужине услед температурских промена. Ови цевоводи су опремљени и ослонцима са
циљем да се тежина цевовода, укључујући и тежину воде, пренесе на темеље. Обично се
уграђују и ревизиони отвори у сврху омогућавања уласка људи у цевовод ради прегледа и
поправке. Код неких цевовода постоје и посебна колица и л и покретне платформе за преглед
и поправку.
На сликама 3.7, 3.8, 3.9. и 3.10 приказани су елементи за учвршћивање и ослањање

цевовода (анкери и ослонци).





3.2.1. Избор врсте цевовода
Избор врсте цевовода зависи од многих фактора:

- топографско геолошких услова
- пољопривредних услова
- климатских услова
- трошкови израде (цена)
- могућност оштећења (лавине, камени удари и сл.)
- стратешки захтеви
- естетске околности
- еколошких и др.
По начину постављања могу се јавити четири варијанте:
а) Отворени надземни цевоводи

Ова варијанта се примењује у условима када се цевовод на неекономском земљишту,
где не постоји опасност од оштећења ( лавине и сл. ), не постоје војно-стратешки захтеви и
др.Ови цевоводи се лако постављају и заштићују. Имају обавезно дилатационе спојеве и
анкере.
б) Подземни цевоводи – укопни

Цевовод се поставља под земљом. Нема дилатационе наставке јер нема великих
промена температуре. Фиксне тачке – анкери морају постојати ради спречавања померања
цевовода. Цевоводи се морају заштити против хемијских и електричних корозија. Земљиште
треба обезбедити против клизања. Тешка је у погледу цевовода и граде се ревизиони отвори.
в) Постављање у тунелу
На непогодним планинским теренима се постављају. Тунел је пролазан и може се
прићи цевоводу ради прегледа.
г) Штолне обложене лимом или бетоном

Примена ове врсте градње захтева здраву и масивну стену. Ова врста градње
омогућује велику уштеду у материјалу и до 50%.
Недостаци су:
- осредња масивност стене
- дебљина лима треба да обезбеди носивост окружења
- треба обезбедити пријањање делова бетона уз лим
- заштита од корозије је немогућа
- преглед цеви је тешко
3.2.2. Избор броја грана цевовода
Веза између пречника једног еквивалентног цевовода и n грана пречника је
Qe  n  Q g (3.1.)
Ae  n  Ag  De  n  Dg (3.2.)

Тежина једног цевовода и тежина гране је:
G e  π  De   e  c  g  L (3.3.)
G g  π  Dg   g  ρc  g  L (3.4.)
Ge Gg
 (3.5.)
De   e Dg   g
Ge Gg e
  Ge  n  G (3.6.)
n  Dg   e Dg   g g g
Еквивалентни цевовод који има исти светли пресек као светли пресек грана, a има
исти проток као n грана, има мањи губитак од цевовода грана:
L c e2
Δp e  λ e   ρ (3.7.)
De 2
2
L cg
Δp g  λ g   ρ (3.8.)
Dg 2
Δpe λ e Dg ce2 λ e Dg n  Dg λ e 2 Dg λ e 2 Dg
2 4 5 5
λ 1
   2    4
  n  5
  n  5
 e (3.9.)
Δpg λ g De cg λ g De De λg De λ g n 2 D5g λ g n
cD
λ  f  R e , *  , Re 

(3.10.)
ce  De cg  Dg
Ree  ; Reg  (3.11.)
 
Re e c e D e n  π  D g D e
2
Dg 1
     n  n  n (3.12.)
Re g c g D g π  De Dg
2
De n
У принципу је  g   e , али за веће Re – броја и исту вредност λ
Слика 3.11. Зависност Re броја од λ и  *


Међутим за исти апсолутни експонат  e   g је  * 
D
e  g
   e*  g* (3.13.)
De Dg
Пошто је  e*  g* и Re e  Re g то је  e   g . У области турбулентног струјања   f  *  ,

1
узмимо једну од формула   0.11   * 4 :
1
 Δe  4
1  
Δpe λ e 1 0.11  *e 4 1  De  1
      
Δpg λ g n 0.11  * 1 4 n Δ  4 n
1
g g
 
D
 g
0.25 0.25
 Dg  1  1  1 1
   0.5
  0.5   0.5
 0.625 (3.14.)
 De  n n  n n
1
Δp e  Δp g  0.625
(3.15.)
n
То значи да се губитак у еквивалентном цевоводу може смањити. Ако би имао исти

губитак као у гранском цевоводу, тако да је p e  p g
2
L c e2 L cg
λe    ρ  λg   ρ (3.16.)
De 2 Dg 2
c e2 D g λ g
  (3.17.)
c g2 D e λ e
4Q 4Q
ce  ; cg  (3.18.)
2
πD e n  πD g2
2
 4Q 
 
ce 2  πD 2  n 2 D g4
  e 
 (3.19.)
c g2  4Q  2 D e4
 
 n  πD 2 
 g 
1 0.25
n 2 Dg4 Dg λ g 0.11   *g 4  De 
     (3.20.)
De4 De λ e 0.11   * 1 4  Dg 
e
5.25
D5g
D0.25 D  1 D
n  5  e0.25   g 
2
 2
 e  n 0.381 (3.21.)
De Dg  De  n Dg

3.2.3. Избор пречника цевовода
Постоји велики број прилаза у одређивању пречника цевовода. Многи објекти су

одређени од ока. Међутим највише је прихваћена тзв. економска метода за одређивање
пречника цевовода. По овој методи пречник се одређује оптимизацијом два утицаја губитка
енергије и трошкови око цевовода.
Повећањем пречника смањују се губици у цевоводу, али се уједно повећавају

трошкови градње и др. На примеру једног константног пречника даје се прорачун пречника
по економској методи.
Ако се означи:
D - пречник цевовода (m)
3
Q - проток осредњени у току године ( m )
s
H br - бруто пад (m) просечан
Z - број радних часова у години
H - губитак пада (m)
P - снага постројења (kW)
L - дужина цевовода (m)

din
G e - продајна цена електричне енергије ( )
kWh
r - интерна стопа амортизације ( % )
din
m - цена за килограм цевовода ( )
kg
n - број грана
 - дебљина цеви
Укупна маса цевовода:
mc    D    L   c  n
(3.22.)
Дебљина цевовода:
gH D
 (3.23.)
2  d
Тада је:
ρg H D π ρ g  H 2
mc  π  D   L  ρc  n   D  L  n  ρ c  K   D 2  L  n (3.24.)
2  σd 2  σd

Узима се повећање масе због помоћних делова m p    mc  1.2  mc тада је
  c  g  H
mp    K  D2  L  n , K    (3.25.)
2  d
Снага постројења износи:
P    g  H br  H     Q    g  H    Q (3.26.)
Губитак пада H је:
2
p 1 L c2 L c2 L  4Q  1
H                  
g g D 2 D 2g D   D2  2g
16 Q 2 L Q2 L
     (3.27.)
2 2 g n 2 D 5 n2 D5
16

2 2 g
Снага је:
 Q2L 
P    g  H br    2 5    Q (3.28.)
 n D 
Укупни годишњи добитак је:
DO  Ge  Z  P (3.29.)
Z – број радних часова у години.
Ако се са S означи део инвестиција за остали део постројења без цевовода, а са Мо цена
одржавања, чист приход је B:
B  Ge  Z  P  S  r  M o  D 2  L  n  K     m  Ge  Z  P  X (3.30.)
Да би доходак био максималан, део X у једначини 3.30. треба да буде минималан, и

диференцира се по променљивој D
X
 0  D  7 ................... (3.31.)
D

3.3. Хидромашинска опрема машинске зграде хидроелектране
Овде се неће разматрати главна машинска опрема (турбине, регулатори турбина) већ
такозвана помоћна машинска опрема, која има функцију да обезбеди правилан и безбедан
рад главне опреме како машинске, тако и поједине електро опреме.
Хидромашинска опрема машинске зграде у много чему је слична опреми описаној у

поглављу 2.2. Пумпни део пумпне станице. Овде ће се појаснити специфичности везане за
хидромашинску опрему хидроелектрана. Ту опрему чине:
- предтурбински затварачи
- сифонски затварачи
- систем техничке воде за хлађење и заптивање
- систем ваздуха под притиском
- систем уља под притиском
- уљни системи
- дренажни систем
- систем за пражњење проточних органа
- противпожарни системи
- опрема за монтажу и одржавање
- опрема за грејање, вентилацију и климатизацију
- лифтови.
3.3.1. Предтурбински затварачи
Ови затварачи се налазе непосредно испред турбине и обзиром да је њихов рад

непосредно везан за рад турбине често се сматрају главном опремом. Улога им је да омогуће
или спрече довод воде из цевовода ка турбини. У нормалним поступцима отварају се пре
покретања турбине (отварање лопатица усмерног апарата), а затварају се након искључења
генератора са мреже у процесу заустављања агрегата (турбина и генератор). Такође имају
улогу код хаваријског заустављања агрегата, када делују одређене заштите и обавезно када је
немогуће затворити усмерни апарат или један његов део (нпр. заглављивање лопатица).
Највише се примењују лептирасти и кугласти затварачи. Обично су опремљени
хидрауличким погонима, са могућношћу подешавања времена отварања и затварања. Битно
је време затварања, које се одређује из услова смањења хидроудара (што дуже) и побега
турбине (што краће).
3.3.2. Сифонски затварачи
Ово су помоћни затварачи. Служе за затварање сифона турбине са низводне стране за

потребе прегледа и одржавања турбине (радног кола) и сифона. Обично су то табласти
затварачи, са погоном помоћу дизаличног уређаја (сифонска дизалица). Изузетно код
подземних хидроелектрана са дугачким тунелским одводом иза сифона јављају се и друге
конструкције сифонских затварача (сегментни) са хидрауличким погоном.
3.3.3. Системи техничке воде за хлађење и заптивање
Ови системи су слични у свему онима описаним у поглављу 2.2.1. Састоје се из истих
елемената. Често се састоје из два расхладна циклуса. Први је затворени кружни систем у коме
се налази фино пречишћена вода која кружи у систему пумпа - хладњаци генератора и

лежајева агрегата –измењивач топлоте - пумпа. Ова вода се у измењивачима топлоте хлади
водом из отвореног система сифон - пумпа – измењивач топлоте - излаз у одводну воду
електране. Некад се вода за хлађење узима из цевовода под притиском.
Обично се јављају системи ваздуха високог и ниског притиска. Ваздух високог

притиска се користи за пуњење ветреника регулатора турбине, док се ваздух ниског притиска
користи за кочење генератора, пуњење других ветреника нпр. за гашење пожара, пнеуматске
погоне, алате и друге намене. Компоненте система су исте као оне описане у поглављу 2.2.3.
Често се користе посебни комресори за високи а посебни за ниски притисак. Има случајева
када се уграђују само компресори високог притиска а ниски се добија редукцијом
(смањењем) притиска коришћњем специјалних редукционих вентила.
Ови системи служе за обезбеђење уља под притиском за хидрауличне погоне усмерног
апарата, лопатица радног кола код турбина са двојном регулацијом, копља млазница и секача
млаза код Пелтонових турбина, предтурбинских затварача и других мање значајних погона.
Системи су сличне конфигурације као код пумпних станица (уљни агрегат, уљноваздушни
резервоар, цевоводи, разводници и извршни органи-сервомотори). Ови системи су практично
саставни део турбинског регулатора са улогом да извршавају функције које омогућују правилан
рад турбине:
- покретање
- заустављање
- промена режима рада (повећање и л и смањење снаге)
- одржавање броја обртаја
- хидрауличко кочење код турбина са покретним лопатицама радног кола
- кочење Пелтонових турбина активирањем кочионе млазнице
- рад турбине у празном ходу (искључен генератор са мреже)
- хаваријско заустављање.
Због великог броја функција и строгих техничких захтева ово су најсложенији системи
хидроелектране.
3.3.6. Уљни системи
Ово су помоћни системи који служе за пуњење и пражњење лежајева турбина и

генератора уљем (замена уља). Уобичајена шема је лежај - резервоар коришћеног уља -
филтерски уређај - резервоар чистог уља - пумпа – лежај. Ови елементи су међусобно
повезани цевоводима. Ови уређаји се не користе у погону, већ само за време сервисирања
агрегата. Филтерски уређај обезбеђује издвајање механичких примеса из уља а л и и
воде.
Ови системи су слични онима описаним у поглављу 2.2.5. Разлика је једино у већим
капацитетима дренажних пумпи обзиром да су количине воде које треба дренирати веће.

3.3.8. Уређаји за пражњење проточних органа
Ови уређаји су у основи слични дренажним системима, с тим сто су намењени за

пражњење само проточних органа (цевовода, спирале и сифона). За разлику од дренажних
система који су стално у погону, ови уређаји се стављају у погон само за време сервисирања
опреме. То су практично пумпне станице са водозахватном шахтом у коју се слива
(гравитационо) вода из проточних органа и одатле пумпањем избацује у одводну воду
хидроелектране.
3.3.9. Противпожарни системи
У хидроелектранама се користе различити системи за гашење пожара. У зависности

од врсте опреме одређује се медијум којим ће се пожар гасити, а на бази тога се пројектују
системи за гашење. Најчешће примењени медијуми су вода, угљен диоксид, халон, пена,
прах... Вода се користи за гашење пожара трансформатора. Системи користе воду из
цевовода под притиском и додатно, ради сигурности, из посебних резервоара. Вода се под
притиском из цевовода и л и пумпе посебним цевоводима доводи до млазница постављених
око трансформатора.
Угљен диоксид се користи за гашење пожара генератора. Смештен је у челичним

боцама под притиском. У случају избијања пожара отвара се аутоматски вентил и кроз
посебне цевоводе доводи угљен диоксид до млазница уграђених око генератора. Халон се
користи за гашење пожара осетљиве електро опреме.
Пена и прах се користе за гашење разне опреме и објеката коришћењем ручних апарата
за гашење пожара.
У машинској згради се увек налази дизалица, најчешће мосни кран, за монтажу и

одржавање агрегата (турбина и генератора). Ови кранови су често врло велике носивости и
димензија што је последица великих тежина, које треба да прихвати и димензија машинске
зграде односно радног простора које треба да покрију. Носивости су по неколико стотина
тона, а распона по неколико десетина метара. Ови кранови су опремљени са по неколико
кука различитих носивости ради рационалног коришћења. Најважнија им је примена за
време монтаже, а касније се врло ретко користе, а посебно главна кука (највеће носивости)
која је некада ван употребе по неколико година.
У просторијама где је смештена помоћна опрема такође се уграђују мосне и л и

једношинске дизалице за монтажу и сервисирање те опреме.
Поред кранова користе се и разне платформе и колица за транспорт опреме.
3.3.11. Опрема за грејање, вентилацију и климатизацију
У циљу стварања редних услова за опрему и боравак људи у просторијама машинске

зграде уграђује се опрема за грејање, вентилацију и климатизацију. Ова опрема је врло
значајна код подземних машинских зграда, а такође у оним просторијама где се налази
опрема која захтева одређене температурске услове ил и пак троши ваздух у радном процесу
(компресори), и л и се у процесу ослобађају гасови који загађују околину. Различити су

захтеви за електрану која се налази у хладном климатском подручју у односу на ону која је у
тропским условима.
3.3.12. Лифтови
То су скоро неизбежни уређаји посебно код великих хидроелектрана. Често се

уграђују путнички а посебно теретни лифтови.
3.3.13. Остала опрема
Важно је напоменути да поред набројане машинске опреме машинске зграде

обавезно се уз електро опрему налазе помоћни машински системи као што су нпр. код
генератора системи за хлађење, кочење, подизање ротора, вентилациони за
отпрашивање, гашење пожара и измену уља.
Код агрегата где се разни покретни делови подмазују машћу, јављају се системи
за централно подмазивање. У новије време се ови системи не уграђују због примене
самоподмазујићих материјала и л и других материјала савремене технологије. Среће се и
друга опрема углавном на старим електранама.
3.4. Излазне грађевине
Ови се објекти срећу код подземних машинских зграда са одводним тунелом иза
сифона. На крају тунела се налази излазна грађевина. То су објекти бетонске
конструкције у које се уграђују затварачи са функцијом да одвоје одводни тунел од
реке. Затварачи су обично табласти са погоном помоћу крана. То су помоћни
затварачи, у погону стално отворени, а спуштају се само за време прегледа тунела.
4. Бране
На бранама са углавном налази хидромеханичка опрема са функцијама да
обезбеди евакуацију воде код великих дотока, регулисано испуштање воде и
пражњење акумулације формиране изградњом бране.
За евакуацију великих дотока на бранама се граде преливи. На преливима са

опремом уграђују се затварачи најчешће сегментни а л и има и других конструкција.
Погони су углавном хидраулички и л и електромоторни. Ови затварачи су често врло
великих димензија, што отежава израду, транспорт и монтажу. Испред њих се уграђују
помоћни табласти затварачи.
За регулисано испуштање воде у склопу бране се граде водозахватне грађевине.

Опрема овакве граћевине за хидроелектрану описана је у поглављу 3 . 1 . У случајевима
када се брана гради за друге намене, такође се у склопу бране граде водозахватне
грађевине различитих конструкција, а л и углавном се јавља слична опрема (решетке,
радни и помоћни затварачи, погонски уређаји затварача, чистил ице решетки, опрема за
монтажу, манипулисање и одржавање и мерна опрема.
Проточни органи ових водозахватних грађевина су често обложени челичним

облогама, на које се спајају цевоводи.

За пражњење акумулације гради се темељни испуст, на коме се обавезно

уграђује затварач (табласти и л и цевни). Ови затварачи се врло ретко отварају.
У неким бранама се уграђује опрема за дренажу процурних вода. То су слична

решења као код дренаже пумпних станица и хидроелектрана.
5. Бродске преводнице
Бродске преводнице су објекти бетонске конструкције (раније зидани),
димензионисани да пропусте бродове и друге пловне објекте. Граде се тамо где пловни
објекти треба да савладају висинску разлику између две пловне зоне. Облика су комора
(базена) и могу бити једностепене или двостепене (ређе вишестепене). Да би се
омогућио пролаз пловних објеката на крајевима комора се уграђују специјални
затварачи које називамо врата бродске преводнице. Јављају се различите углавном
табласте конструкције, али је свима заједничко да морају да затворе светли отвор
коморе и да морају да се отворе ослобађајући пуне димензије коморе (ширина и
висина). Отварање врата се обавља увек при изједначеним нивоима испред и иза
врата. Отварање врата се остварује спуштањем испод дна коморе и л и подизањем
изнад највећег габарита пловила и л и закретањем око вертикалне осе и л и увлачењем у
бочну нишу управну на осу преводнице. Обзиром да су бродске преводнице знатне
ширине то су и врата великих димензија и тежне. Погони врата су данас углавном
хидраулички, док има још увек електромоторних. У циљу сервисирања врата уграђују
се помоћна и л и ремонтна врата, аналогно помоћним затварачима код водозахватних
грађевина.
Пуњење и пражњење комора бродских преводница се остварује увек претакањем

воде са вишег на нижи ниво до изједначења нивоа по принципу спојених судова. Да би
се ово омогућило коморе преводнице су спојене међусобно као и са пловним зонама
вишег и нижег нивоа (узводно и низводно) галеријама. Галерије су водопроводне
грађевине правоугаоног пресека. На одређеном месту у галерију се уграђује затварач.
Улога ових затварача је да и отварањем омогуће спајање пловне зоне са комором и
тиме обезбеде пуњење и л и пражњење коморе. Најчешће ови затварачи су т а б л а с т и
и л и сегментни. Погони су углавном хидраулички. И овде се уграђују помоћни
(ремонтни) затварачи за потребе сервисирања радних затварача.
За потребе монтаже и сервисирања уграђују се кранови углавном портални.

За пражњење коморе преводнице уграђују се пумпе са цевоводима. Због важности
нивоа воде испред и иза преводнице, као и нивоа у комори обавезна је опрема за
мерење нивоа.
6. Магистрални цевоводи
Под магистралним цевоводима се подрезумеваји водоводи, топловоди,
нафтоводи и гасоводи којима се радни медијум транспортује на велике дањине. Овде
ћемо објаснити примену хидромашинске опреме на магистралним водоводима.
То су цевоводи великих дужина обично по неколико десетина километара, мада

има и знатно дужих. Јављају се надземни (ређе) и подземни -затрпани цевоводи.
За градњу ових цевовода користе се различити материјали, а највише су

заступљени челик, армирани бетон и сферо л и в (енгл. Ductile iron). Пречници ових
цевовода достижу и по неколико метара. На почетку цевовода се налази пумпна

станица, а на крају резервоар. Дуж цевовода се уграђују различити цевни затварачи, а

могући су и разноврсни објекти као пумпне станице, међурезервоари, прекидне
коморе, шахте за испирање, мерно регулационе станице и друго. Цевни затварачи су
најчешће лептирасти затварачи и засуни. Уграђују се у посебним објектима-
вентилским шахтама. Служе за одвајање једног дела цевовода од другог. Ови
затварачи могу бити са ручним и л и електромоторним погоном, а на појединим
цевоводима је могуће и даљинско управљање.
На овим цевоводима се уграђују и вентили за испуштање и упуштање ваздуха.

Ови вентили се уграђују на местима највиших тачака цевовода на појединим
деоницама где се задржава ваздух, који је ушао у цевовод из б и л о којих разлога.
Ваздух се испушта да би се спречило стварање ваздушних чепова који представљају
отпор струјању воде, а могу и прекинути струјање. Ваздух се упушта при појави
подпритиска у цевоводу, да би се спречила механичка деформација цевовода. Ово су
обавезно вентили са аутоматским отварањем и затварањем.
Такође се уграђују и затварачи за испирање и пражњење цевовода. Они се

налазе на прикључцима главних цевовода, конструисаних за ту намену. Смештају се у
посебне шахте, а на крају цевоводне гране за испирање и л и пражњење граде се
такозване изливне грађевине. На овима се често уграђују жабљи поклопци, једна врста
неповратних цевних затварача. На објектима дуж магистралних цевовода уграђује се
већ претходно описана опрема.
7. Други хидротехнички објекти
Постоје и други хидротехнички објекти различите намене у које се уграђује

хидромашинска опрема, али се на њима углавном уграђује већ поменута опрема:
а) постројења за прераду вода

Под овим појмом подразумевамо постројења за производњу питке воде, као и
постројења за прераду отпадних вода.
У постројењима за прераду воде хидромашинска опрема се уграђује у водозахватним

грађевинама, пумпним станицама сирове воде, пумпним станицама чисте (питке) воде,
филтерима, подсистемима за прање филтера, таложницима, резервоарима и другим деловима
постројења. То је опрема већ описана у предходним поглављима.
б) објекти за наводњавање и одводњавање

Ови објекти по правилу се распростиру на великим површинама, довод и л и одвод
воде се врши цевима и л и каналима. На овим објектима хидромашинска опрема се уграђује у
пумпним станицама, резервоарима, цевоводима и каналима. Ова опрема је слична раније
описаној. Јављају се и специфични уређаји за заливање великих пољопривредних површина,
али и системи за рационално дозирање воде (нпр. кап по кап).
в) објекти термоелектрана и индустријска постројења

На овим објектима хидромашинска опрема се уграђује углавном на системима
водоснабдевања за потребе хлађења и л и друге технолошке потребе у производном процесу
нпр. за прање сировина и производњу у прехрамбеној индустрији.
На објектима термоелектрана потребне су велике количине расхладне воде, па су и

расхладни системи термоелектрана врло важни и велики. Постоје отворени и затворени

системи за хлађење. Код затворених система расхладна вода кружи у циклусу пумпна
станица – цевовод кондензатор и други измењивачи топлоте (расхладна кула или торањ)
цевовод – пумпна станица. Вода се узима из система за техничку припрему воде. Код
отворених система расхладна вода се узима из природног ресурса (река, језеро, море), а
некада се граде и акумулације (брана и вештачко језеро).
Вода пролази кроз водозахватну грађевину, таложнике, филтере, пумпну станицу,

цевовод, кондензатор и друге измењиваче топлоте, а потом се поново враћа у природни
ресурс.
Углавном се користи опрема већ претходно описана. Специфичности су код

механичког пречишћавања воде које се обавља најчешће у два степена. У првом степену вода
пролази кроз решетке, где се врши издвајање крупнијих примеса из воде. То су решетке
описане у поглављу о пумпним станицама.
У другом степену вода пролази кроз ротациона сита. Ротациона сита су састављена из
плоча са ситним отворима до 1 мм, која се крећу. Ови уређаји су тако конструисани да се
чишћење обавља у току процеса рада тј. није потребно заустављање.Ти уређаји су великих
габарита и до десетак метара висине, а уграђују се у бетонске грађевине непосредно испред
расхладних пумпи.
Слична опрема за расхладне системе се користи код нуклеарних електрана.
г) објекти за јавне и опште намене

Ово могу бити различити објекти, као стамбене или пословне зграде, хотели,
сајмови, рекреациони објекти, аеродроме, железничке и метро станице… У оваквим
објектима хидромашинска опрема није примарна , а л и омогућава рад неких помоћних
система као водоснабдевање високих спратова, дренажа, системи техничке воде и л и
топле воде, противпожарне воде, заливање зелених површина, фонтане, базени и
друго. Углавном су у питању пумпне станице и цевоводна мрежа.

8. Сила дејства флуида на елементе хидромашинске опреме
Општи закон механике о промени количине кретања примењен на контролну

запремину која обухвата део или целу флуидну запремину, у којој струји нестишљив флиуд,
гласи:

Индивидуални извод укупне количине кретања K посматране флуидне запремине V

(масе m) једнак је резултанти FR која делује на посматрану флудну запремину.
Математички израз изреченог става је:


DK D 
     c  dV (8.1.)
Dt Dt V
На основу Рејнолдсове транспортне теореме


D  f   
  f  dV     f  c  dA (8.2.)
Dt V V
t A
Слика 8.1. Сила дејства флуида на елементе хидромашинске опреме
Укупна количина кретања посматране флуидне запремине V (масе m):

  
dK  c  dm    c  dV (8.3.)
 
K     c  dV (8.4.)
V

Извод количине кретања једнак је резултујућој сили која напада флуид:

 
DK D  c    
     c  dV      dV     c  c  dA  FR (8.5.)
Dt Dt V V
t A

FR - резултујућа сила која напада флуид је збир следећих сила:
   
FR  PP  FG  G (8.6.)
  
PP  P  FT (8.7.)

FG - сила дејства граничних зидова на флуид,

G - сила тежине,

PP - површинске силе,

P - сила притиска,

FT - сила трења,

R - сила дејства флуида на зидове
 
FG   R
тако је:
   c  c  d A   P  G  R
     
(8.8.)
A
односно:
     
 
R      c  c  dA  P  G (8.9.)
A
На примеру једне рачве за стационарна струјања са униформним (једноликим) распоредом
брзина по контролним пресецима:
Слика 8.2. Сила дејства флуида за једну рачву

  
 
  

    
  
  
R      c  c  dA     c  c  dA     c  c  dA  P1  P2  P3  G (8.10.)
A1 A2 A3
 

 c  dA  Q1
1

 
 
c  dA  Q2
2
 
 
c  dA  Q3 ;c  const.
3
       
R     c1  Q1    c 2  Q    c3  Q  P1  P2  P3  G (8.11.)
P1  p1  A1   p1  p 0   A1 (8.12.)
P2  p 2  A2   p 2  p 0   A2 (8.13.)
P3  p3  A3   p3  p0   A3 (8.14.)
Уколико контролна запремина има (m) улазних и (n) излазних контролних површи у
којима су распореди брзина униформни, тада се сила којом флуид делује на зидове
непокретног канала одређује се на основу векторског израза
 m  mn
 mn  
R     Qi  ci     Q j  c j   Pi  G (8.15.)
i 1 j  m 1 i 1
  
R  Rd  Rs (8.16.)

Rd - је динамичка компонента резултујуће силе дејства флуида на зидове флуидног простора

Rs - је статичка компонента резултујуће силе дејства флуида на зидове флуидног простора
статичка сила
За стационарна струјања са неуниформним (једноликим) пољима брзина у

контролним пресецима, потребно је увести корекциони фактор тзв. Boussinesq–ов број који
зависи од закона расподеле брзина у контролним пресецима дефинише се:
1 E 1
i 
Ai  ci A
2 
 ci2  dAi  kkstv ,
E kk
ci  
 ci  dAi
Ai A
(8.17.)
i i

Уопштени израз за силу R за случај неуниформног распореда брзина је:
 m  mn
 n  
R     ci   i  Qi     c j   j  Q j   Pi  G (8.18.)
i 1 j  m 1 i 1

9. Закон о промени момента количине кретања
Општи закон механике о промени момента количине кретања примењен на

контролну запремину која обухвата део или целу флуидну запремину, у којој струји
нестишљив флуид, гласи:
 
Индивидуални извод момента количине кретања L o око тачке О (или око Lz осе z)

посматране флуидна запремина V (масе m) једнак је збиру момената  M i око тачке (око
исте осе) свих сила које делују на систем.
Слика 9.1. Закон промене момента количине кретања
Математички израз изреченог става је:
За тачку О:

DLo D  D   
  
Dt V
 Lo  r  c    dV  M o (9.1.)
Dt Dt
За осу z:

DL z D   
  r  c     dV   M z (9.2.)
Dt Dt V
 
За стационарно струјање   0  је:
 t 

DLo     
  r  c     c  dA   M o - за тачку О (9.3)
Dt A


DL z     
  r  c     c  dA   M z - за осу z (9.4)
Dt A
где су:
- укупни момент количине кретања посматране флуидне запремине V (масе m) за тачку О

      
dL o  r  dK  r  c  dm   r  c  ρ  dV (9.5.)
  
L o    r  c   ρ  dV (9.6.)
V
- укупни момент количине кретања посматране флуидне запремине V (масе m) за тачку z

      
dL z  r  dK  r  c  dm   r  c  ρ  dV (9.7.)
  
L z    r  c   ρ  dV (9.8.)
V
За тачку О:
Слика 9.2. Резултујућа сила
           
 r  c     c  dA   r  c     c  dA   r  c     c  dA 
A1 A2 A3
(9.10.)
 
 
 
 
   
r1  P1  r2  P2  rG  G  r0  FG   
c  dA c  dA
 
1  Q; 2  Q; Q1  Q2  Q
       
           
M 0  r0  R    Q  r0  c1   r0  c 2   r1  P1  r2  P2  rG  G (9.11.)

r1  c1  sin 1  r2  c2  sin 180   2   r1  P1  sin 1  

M 0  r0  R  sin  0    Q    (9.12.)
r2  P2  sin  2  rG  G  sin  G 
10. Затварачи
У овом поглављу више пажње биће посвећено затварачима, као делу хидромашинске
опреме који имају посебну улогу у водоводним системима.
На слици 10.1. дати су шематски прикази основних типова затварача.
Слика 10.1. Типови затварача

10.1. Конструктивне шеме
10.1.1. Особине и основни параметри кугластих затварача
Пречник
Статички улазног
Конструктивни изглед Карактеристичне особине
напор (m) пресека
(mm)
1 Кугласти затварач са плочастим телом типа ЗШт
Радни заптивач 3 изведен је

у виду сферне плоче, која
прекрива целокупан пресек
цевовода при обртању тела
(ротора) 1 за 900 у кућишту
2. Затварач се управља 800; 900;
аутоматским притиском 1000; 1250;
воде. 1400; 1600;
Ремонтни заптивач 4 170-800 и 1800; 2000;
изведен је у облику металног више 2240; 2500;
прстена, који се помера 2800; 3150;
помоћу завојног механизма 3550; 4000;
ручно. 4200
Ниво процуривања кроз
заптивач на 1 m дужине
радног заптивача износи
0,005 l/s а кроз ремонтни
заптивач 0,05 l/s.
2 Кугласти затварач са сегментним телом типа ЗШс
Тело затварача 3 изведено

је у облику обртног
сегмента. Непокретна цев 1
пречника, једнаким пречнику
цеви, образује ток без
губитака.
Радно заптивање 4 изведено
800; 900;
је у облику еластичног
1000; 1250;
профила, који се прибија
1400; 1600;
притиском воде p, ремонтно 45-310
1800; 2000;
5 – у облику гумене траке
2240; 2500;
причвршћене између
2800; 3150
металних прстена. Ремонтни
заптивач 5 се покреће
помоћу завртњева.
Величина процуривања
кроз радни и ремонтни
заптивач на 1 m дужине
износи 0,05 l/s.

Конструктивни изглед Пречник

Карактеристичне особине
(mm)
3 Кугласти затварач са прстенастим телом у кућишту затварача типа ЗШкк
Тело радног заптивача 3

изведено је у облику
металног прстена, који је
смештен у кућишту 2
затварача. 800; 900;
Радно заптивање остварује 1000; 1250;
се притиском воде p, која се 1400; 1600;
115-800
доводи кроз разводник 1800; 2000;
затварача до контакта са 2240; 2500;
телом 1. Ремонтни затварач 4 2800; 3150;
је аналоган радном.
Величина процуривања кроз
радни и ремонтни заптивач на
1 m дужине износи 0,005 l/s.
10.1.2. Особине и основни параметри лептирастих затварача
Пречник
Статички
Конструктивни изглед Карактеристичне особине улазног
напор (m)
пресека (mm)
4 Лептирасти затварач са сочивастим диском типа ЗДс
Тело затварача изведено је

у облику диска 2, који у
пресеку има сочиваст облик.
Ток се затвара закретањем 1600; 1800;
диска за 900. 2000; 2240;
Заптивање затварача 2500; 2800;
остварује се различитим 45-170 3150; 3550;
заптивачима 3,4, који могу 4000; 4500;
бити смештени на кућишту 1 5000; 5600;
затварача а тело и на диску. 6300; 7100
Величина процуривања
кроз заптивач на 1 m
дужине није веће од 0,2 l/s.


Статички
Карактеристичне особине улазног
напор (m)
пресека (mm)
5 Лептирасти затварач са равним диском типа ЗДп
Диск 3 затварача у пресеку

има облик правоугаоника.
Због умањења отпора
испред диска (тела затварача)
а и иза њега, уграђени су
непокретни усмеривачи 1, 6. 1600; 1800;
У зидине прстенастог зида 2000; 2240;
кућишта затварача уграђена 2500; 2800;
су два реда заптивача 4 – у 45-230 3150; 3550;
кућишту 2 затварача и 5 на 4000; 4500;
диску. Због умањења 5000; 5600;
протицања кроз заптивач 6300; 7100
уграђена је дренажа 7.
Количина протицања дуж 1
m кроз два заптивача и при
отвореној дренажи није већа
од 0,05 l/s.
6 Лептирасти затварач биплан типа ЗДб
Диск 2 затварача састоји се

из две плоче (4 и 6) везаних
ребрима 3 и образујући
решеткасти носач, који
омогућује слободан ток воде.
Једна од плоча 4, има
пречник једнак пречнику
кућишта 1, спречавајући
2800; 3150;
проток помоћу заптивача 5.
45-170 4000; 4500;
Друга плоча 6 свезана је по
4800
крајевима због умањења
отпора дајући чврстину телу
затварача. Заптивачи
затварача 5 су по обиму
диска.
Количина протицања кроз
заптиваче, дуж 1 m није веће
од 0,1 l/s.


Карактеристичне особине
(mm)
7 Лептирасти затварач биплан са симетричним диском типа ЗДбс
Диск 2 затварача састоји се

из две плоче (4 и 8), чији је
пречник једнак пречнику
кућишта 1 затварача. Плоче
су везане ребрима 3 који
образују канале ради
протицања воде. 2800; 3150;
Обе плоче диска носе 115-230 3550; 4000;
заптиваче 5,7. Ради умањења 4500; 4800
протицања између заптивача
смештена је дренажа 6.
Количина процуривања кроз
заптиваче при отвореној
дренажи, дуж 1 m, није веће
од 0,05 l/s .
10.1.3. Особине и основни параметри прстенастих турбинских затварача (тип 3кт)
Пречник
(mm)
Тело 2 затварача изведено је

у виду прстена смештеног
између статорских лопатица
1 и спроводног апарата 3
3150;3550;
турбине. Прстен 2 помера се
4000; 4500;
помоћу завојног вретена 4,
115-310 5000; 5600;
помераног хидромотором 6.
6300; 7100;
Синхронизација погона
8000; 9000;
остварује се гипким ланцем 5
10000
помоћу зупчаника 7.
Количина процуривања
кроз заптиваче, дуж 1 m,
није веће од 0,2 l/s.

10.1.4. Особине и основни параметри цилиндричних затварача
Пречник
(mm)
9 Цилиндрични затварач са игличастим телом типа ЗЦи
Тело 1 затварача и 4
опструјаваног тела чврсто су
везани међусобно ребрима 3
и образују прстенасти
цилиндрични канал ради
800; 900;
пропуштања воде. Излазни
1000; 1250;
отвор затварача прекривен је
1400; 1600;
телом 2 игличастог облика. 45-400
1800; 2000;
Тело се покреће помоћу
2240; 2500;
сервомотора 5. Заптивач
3150
затварача је метални од
нерђајућег челика.
Количина процуривања
кроз заптивач, дуж 1 m, није
веће од 0,05 l/s.
10 Цилиндрични затварач са цилиндричним телом типа ЗЦц
Кућиште 1 затварача чврсто
је везана са телом
усмеривача 2 ребрима.
Прстенасто цилиндрични
800; 900;
канал прекривен је
1000; 1250;
цилиндричним телом 3, које
1400; 1600;
је истовремено клип 45-400
1800; 2000;
сервомотора 4. Заптивање
2240; 2500;
затварача – метални од
3150
нерђајућег челика.
Количина протицања кроз
заптивач, дуж 1 m није веће
од 0,05 l/s.
11 Цилиндрични затварач са конусним телом типа ЗЦк
Тело 2 цилиндричног
облика смештено је око
кућишта 1, које је спојено са
конусним телом 3.
800; 900;
Померањем тела 2 мења се
1000; 1250;
проточни пресек затварача.
1400; 1600;
Тело 2 се помера помоћу 45-310
1800; 2000;
електромеханичког погона
2240; 2500;
или помоћу сервомотора.
3150
Заптивање 4 помоћу гумених
трака.
Процуривање није веће од
1 l/s.

10.2. Коефицијент отпора и проточни коефицијент затварача
Слика 10.2. Лептирасти затварач
За некомпресибилно струјање (   const. ) коефицијент струјног отпора  Z је:
 c2   c2 
 p1   1    p 2   2 
p 1t  p 2 t 2 2   p1  p 2  1  c 2
2
 p gub Ygh
Z    
 c2    2 (10.1.)
c2 c2 c2  c
  1
2
c1
 1  1  1 1
2 2 2 2 2
 Z  f   - зависи од угаоног положаја затварача  (код лептирастог или кугластог

затварача)
s s
Z  f  - зависи од отвора   (код табластих затварача)
D D
Када се затварач затвара тада   90 и s  0 па коефицијент  Z  
Уместо  Z примењује се проточна карактеристика затварача K Z , која се дефинише на

следећи начин:
Q  K Z  A  2  YZ (10.2.)

D 2
где је A  ; D – карактеристични пречник затварача, обично се узима D  D1 и када је
4
D  D2 ,
YZ - јединични енергетски пад затварача
p Z p1t  p 2t c12 c2
YZ  g  H Z     Ygh  1 (10.3.)
  2 2
Веза између проточног коефицијента затварача и коефицијента струјног отпора
Q c1 c1 1
KZ     , 0  KZ 1 (10.4.)
A  2YZ  c2   c2 c2   Z 1
2 Ygh  1  2  Z 1  1 
 2   2 2 
а) б)
Слика 10.3. а) Зависност  Z и K Z од угла α, б) Зависност K Z од угла α код кугластих и
лептирастих затварача
Слика 10.4. Зависност  Z и K Z од процентуалне отворености затварача

10.3. Коефицијенти хидрауличке силе и момента
Флуид делује на тело затварача стварајући одређену силу и момент. Струјање око
профила лептирастог тела ствара одређени распоред притиска на основу кога је могуђе
одредити силу и момент који делује на тело затварача.
Слика 10.5. Дејство силе и момента на тело лептирастог затварача
   
F   p  dA  p p  dA p   pu  dAu (10.5.)
A Ap Au
    
 
 
 
 
M   r  dF   r  p  dA   r  p p  dAp   r  pu  dAu  (10.6.)
A A Ap Au
Проблем је одређивање поља притиска око тела затварача. Поље притиска може се
одредити рачунским и експерименталним путем.
Рачунско одређивање се своди на решавање турбулентног струјања у оваквом
простору применом неког турбулентног модела (CFD). Међутим овакви прорачуни за сада
не дају поуздане резултате распореда притиска и брзина око лептирастог тела.
Експериментално одређивање распореда притиска дуж тела захтева бушење рупица у
телу и извођење цевкама до манометра.
Слика 10.6. Експериментално одређивање распореда притиска

Са друге стране коришћењем  - теореме (Ваши Багингенове) сила и момент могу се

приказати у облику:
  c12  1
F  D 2    YZ    D2     1   Z     D 2    2  c12 , (10.6.)
4 4 2 8 KZ
1
KZ  (10.7.)
1 Z
D3 D3 c2 D3 1
M  m    YZ  m     1  1   Z   m     2  c12 (10.8.)
12 12 2 24 KZ
где су:
 - коефицијент силе
m - коефицијент момента
Слика 10.7. Зависност коефицијента силе β од угла α и σ
Слика 10.8. Зависност коефицијента момента m од угла α и σ

10.3.1. Утицај силе на плочасти затварач
На слици 10.9. приказан је утицај сила на плочасти затварач.
Слика 10.9. Утицај сила на плочасти затварач
Осне силе које делују на плочасти затварач:

  
F0  F01  F02 (10.9.)
     
F01   p1  dA 1 ; F02   p 2  dA 2 ; F0   p1  p 2   dA (10.10.)
A1 A2 A
Попречне силе:
  
Fn  Fn1  Fn 2 (10.11.)
 
Fn1   p 3  dA 3 ; Fn 2  p 4  dA 4 (10.12.)
A3 A4
Може се приказати:
F0   0    YZ  A ; F01   01    YZ  A ; F02   02    YZ  A (10.13.)
Fn   n    YZ  A n ; Fn1   n1    YZ  A n ; Fn 2   n 2    YZ  A n (10.14.)
где су:
 0 ,  01 ,  02 ,  n ,  n1 ,  n 2  бездимензијски коефицијенти сила

Слика 10.10. Утицај коефицијента β на однос s \ D
На слици 10.10. приказани су коефицијенти:
 0 и  n - бездимензијски коефицијенти силе када иза затварача постоји цев
Слика 10.11 Иза затварача постоји цев
 'o и  'n - бездимензијски коефицијент силе када иза затварача не постоји цев
Слика 10.12. Иза затварача не постоји цев
 0   01   02 ;  n   n1   n 2 (10.15.)
Сила трења:
Ftr   tr  F0 (10.16.)
Сила потребна за отварање затварача:
Fotv  Fn  Ftr (10.17.)
Сила потребна за затварање затварача:
FZ  Ftr  Fn (10.18.)

10.4. Кавитацијске карактеристике затварача
На примеру лептирице извешће се потребни образци за кавитацију. При

опструјавању ствара се одређено струјно поље и поље притиска.
Слика 10.13. Испитивање кавитације на лептирици
p  p m  p '2  h   m   f   g (10.19.)
p1'  p '2   m   f   g  h ' (10.20.)
На притисној страни лептирице је притисак p1 већи него на усисној p2 . На слици је

приказан распоред притиска p  p  p 2 .
Бернулијева једначина за тачку М на усисној страни лептирастог тела и тачку 2:
p M c 2M p 2 c 22 p p 2 c 22
    YghM  2  a    YghM  2 (10.21.)
 2  2   2
где је: p2  pa  p2 ; p M  p a  p M

p 2  p M p a  p 2  p M c 2M c 22
    YghM  2 (10.22.)
  2 2
c 22
Ако је: cM    c2 и YghM  2   M  2 
2
p2  pM


c 22
2
 
  2  1   M 2  (10.23.)
p2  pM
 2   2  1   M 2   f   ,
c2
 (10.24.)
YZ 2YZ
односно за табласте затвараче  f 

s
.
D
 
 - коефицијент сличности распореда притиска дуж лептирастог тела. За модел лептирице

и протип је:
M  P (10.25.)
За вредност  max је c M  c max и p M  p min , тада коефицијент  представља

коефицијент сличности на месту најмањег притиска на лептирици.
Ако притисак падне на притисак засћења водене паре p M  p d , тада је    ' где је  '
- кавитациони коефицијент почетне кавитације
p a  p d  p 2 p 2  p d p2  pd
'    (10.26.)
  YZ   YZ c2
p 1t  p 2 t    1
2
Почетни кавитацијски коефицијент  ' и  се могу одредити мерењем распореда

притиска дуж профила лептирастог тела. Поступак мерења је следећи:
- енергетски пад лептирице (затврача) дефинише се за пресеке 1 и 2 који се налазе
испред и иза лептирице (видети слику 10.13.). Струјање у овим пресецима је поремећено те
се мерења померају узводно односно низводно у пресеке 1’ и 2’. Мерене величине у
пресецима 1’ и 2’ се коригују на величине мерних пресека 1 и 2, због губитака на трење.
l1 2  
p1  p1'     c1  
D 2

 (10.27.)
l 
p 2  p 2'    2  c 22  
D 2
Тада је:

p1  p 2  p1'  p '2   
2D

 l1c12  l 2 c 22  (10.28.)

и коефицијент сличности  је:
1 ' l 2  
 p 2    2  c 2   p min 
p 2  p min  D 2
    (10.29.)
  YZ 2
1
p1t  p 2 t   c1
 2
Пошто је:
l1 2  c2 l 
p1t  p1' t     c1   p1'  1    1  c12  (10.30.)
D 2 2 D 2
l2 2  c2 l 
p 2t  p 2' t     c 2   p 2'  2    2  c 22  (10.31.)
D 2 2 D 2
то је за:

p '
2
l2
D2

 p min   
 c12 
2
 
c 
2
l  c 2

  2  D1  2 
l
p1'  p 2'   1  2   1    2 1   2
D2


(10.32.)

 h  g   m   f    
l2
 c12 
D2 2

c 
2
l  c 
2

h '  g   m   f    1  2   1    2 1   2
l

2  D1  2  D2 
За p min  p d ,    (10.33.)
На слици 10.14. приказана је зависност  односно  од положаја лептирице 
Слика 10.14. Зависност  од положаја лептирице 

Пад притиска иза затварача при  = const или s = const изазива лошије кавитационо
стање јер се смањује вредност кавитационог коефицијента.
За случај изразите кавитације када је простор иза затварача испуњен паром (случај
пуцања цевовода низводно на нижој коти од затварача притисак p 2 биће:
p 2  pd (10.34.)
Тада је
p2  pd
 0 (10.35.)
YZ
Кавитационо стање утиче на вредност проточног коефицијента K Z .
Слика 10.15. Зависност проточног коефицијента K Z од угла 
Међутим у појединој литератиру могу се наћи и друге дефиниције кавитацијског

коефицијента као:
p2  pd
 (10.36.)
c2

2
или
p2  pd
 (10.37.)
p1  p 2
Тулис се бавио проблемом утицаја ефекта размене на интезитет кавитације. Тврди да

се кавитацијски коефицијент мења због утицаја размере затварача. Тулис предлаже да је

средња брзина погоднији параметар за узимање у обзир ефекта размере и даје следећу
једначину:
N
 p  pd   log D D e 
c i  c ie  1   1 
  10 0.40.52 log Cd   за D De  1 (10.38.)
 p1,e  p d ,e 
N
 p1  p d 
 
p p 
c i  c ie 
1,e d ,e 
за D D e  1 (10.39.)
 log D D 
1  0.40.52 logeCd  
 10 
где је:
c i - средња брзина струјања узводно од затварача која доводи до почетка кавитације
D - пречник цеви на улазу у затварач
N - експонент који зависи од типа затварача и који се дефинише за различите кавитационе

нивое
е - индекс који означава податке који су добијени експерименталним испитивањем
C d - проточни коефицијент који се дефинише као
c1 1
Cd   (10.40.)
p  p2 p1  p 2
2 1  c12 1
ρ c2
ρ
2
c2 1
c1  c 2  c је p1  p 2  ζ Z   ρ и следи C d   KZ (10.41.)
2 ζZ 1
c1 - брзина на улазу у затварач
p1 и p 2 - притисци на улазу односно на излазу из затварача
 - густина флуида

Таблица Т.1 – вредности експонената N и М за одређени тип затварача и ниво кавитације
ТИП ЗАТВАРАЧА НИВО елемент Н елемент М

КАВИТАЦИЈЕ
Иницијални 0.39 0.36
ЛЕПТИРИЦЕ Критични 0.39 0.36
Почетно оштећење 0.46 0.42
Супер кавитација (гушење) 0.50 0.50
Иницијални 0.4 0.37
КУГЛАСТИ Критични 0.4 0.37
ЗАТВАРАЧ Почетно оштећење - -
Супер кавитација (гушење) 0.50 0.50
Нивои кавитације:
- Иницијална (почетна кавитација) – повремени пуцњеви, недефинисано слабо

оштећење
- Критична кавитација – стална бука и слаба евидентна оштећења
- Почетна оштећење – изразита бука и појава значајних оштећења
- Кавитација са гушењем (супер кавитација) - снажна бука и велико оштећење,

појава парних чепова.
Једначина Тулиса може се применити и за постала стања кавитације. Тако је формула:

N
 p  pd   log D D e 
c kr  c kr ,e  2   1 
  10 0.40.52 log Cd   (10.42.)
 p 2 ,e  p d ,e 
Могуће је предходни образац свести на кавитациони коефицијент дефинисан као:
p2  pd
σ (10.43.)
c2
ρ
2
Тако је:
ce2
ρ c 
2
σ kr p p 2  p 2  p d  σ kr
 2 2d   kr  (10.44.)
σ kr, e c p 2, e  p d, e p 2, e  p d, e σ kr, e  c kr, e 
ρ  kr
2

па је:
M
c kr σ c 
2
 log D De
  kr   kr 

 A , A  1 (10.45.)
c kr,e  σ kr,e  c kr,e   10 0.400.52 log Cd 
 
1 2 M 1
 c  M
 1 M
 kr   kr .e   kr 
   (10.46.)
 c kr ,e   A
 kr  K    kr .e (10.47.)
1 2 M 1
 c  M
 1 M D
K    kr 
    1 (10.48.)
 c kr ,e   A De
1 2 M
 c  M 1
D
K   kr   AM  1 (10.49.)
 ckr ,e  De
Такође је за дефиницију:
p2  pd
 (10.50.)
  YZ
1 1
Kz   1 ζZ  (10.51.)
1 ζZ K 2Z
c i2 c i2 ci2 c i2 1 ci2
ρ  YZ  p1t  p 2t  ρ   ζ Z  ρ   ρ   1  ζ Z   ρ   2 ρ  (10.52.)
2 2 2 2 KZ 2
p  p d ρ  YZ,e p  p d K Z  c kr,e
2 2
σ kr p  p d YZ,e
 2   2   2  2 (10.53.)
σ kr,e ρ  YZ p 2,e  p d,e p 2,e  p d,e YZ p 2,e  p d,e K Z.e  c 2kr
p2  pd σ K 2  c2
 kr  2Z.e 2 kr (10.54.)
p 2,e  p d,e σ kr,e K Z  c kr,e
M M
c kr  p 2  p d  log D D e  σ kr  K 2M
  Z.e  c kr
2M
 1  0.400.52logCd      2M 2M  A (10.55.)
c kr,e  p 2,e  p d,e  10  σ kr,e  K Z  c kr,e
2 2 M 1 1
 K   c kr ,e  M
 1 A
 kr   kr ,e   Z  
  c
   (10.56.)
 K Z ,e   kr   A

2 2 M 1 1
 K   c kr ,e  M
 1 M D
K    Z  
  c
    1 (10.57.)
 K Z ,e   kr   A De
2 2 M 1
 K   c kr ,e  M 1
D
K    Z  
  c
 A M
 1 (10.58.)
 K Z ,e   kr  De
 kr   kr ,e  K (10.59.)
Такође кавитација може бити третирана и на следећи начин. Одређују се вредности

брзина U c ,U i ,U ch ( где је i – иницијална, c – критична и ch – загушујућа кавитација ) при
којима настаје у затварачу одређени ниво кавитације i, c или ch. Ове брзине се доводе у везу
са коефицијентом отпора затварача  Z .
а) б)
Слика 10.16. а) Зависност коефицијента отпора затварача  Z од положаја лептирице  и за
различите конструкције лептирице (A, B, C) б) Зависност брзина U i ,U c ,U ch од коефицијента
отпора затварача  Z

За конкретне услове, други пречник D и h1  hd је:

0..39
  h  hd 
U  U i  C1   1
i  (10.60.)
 50 
0..39
h h 
U c  U c  C1   1 d  (10.61.)
 50 
h1 и hd - су релативни притисци
p1  p a
h1  (10.62.)
g
p  pa
hd  d (10.63.)
g
За загушујућу кавитацију је:
0.50
 h h 
U  U ch  C1   1 d 
ch (10.64.)
 50 
Корекција за пречник преко величине C1
Слика 10.17. Зависност фактора C1 од коефицијента отпора затварача  Z и пречника D
Кавитациони коефицијент се одређује помоћу формуле:

p  pd
 2 (10.65.)
  YZ
pd - притисак испаравања воде (из таблица за дату температуру воде), где је:
Слика 10.18. Зависност pd од температуре

Притисак pd одређује се на основу формуле:
 3991.11 
p d  133.333  exp 18.5916  (10.66.)
 t  233.84 
p 2'  x 2   f  g   M  g  h2'  p a (10.67.)

p  pa   M  g  h  x2   f  g
'
2
'
2
p1'  ( x1  h1' ) g f  p 2'  x 2  f  g  h1'   m  g

p1'  p 2'  ( m   f )h1'  g
l1 c12
p1  p1'      f (10.68.)
D 2
l c2
p 2  p 2'    2  2   f (10.69.)
D 2
l1 c12 l 2 c 22
p1  p 2  p  p   
'
1
'
2   f      f
D1 2 D2 2
l1 c12 l 2 c 22
p1  p 2  ( m   f )h  g   
'
1   f      f
D1 2 D2 2
4Q
c (10.70.)
D 2
p c2   p c 2  c 2 p  p 2 c12 c 22
YZ   1  1    2  2   1  1   (10.71.)
 2   2  2  2 2
 f   f  f
  M   f  c12  l1  c12  l 
YZ  h g 
'   2      1    2 
1   2 D1  2 D2
 f    
За D1  D2 и c1  c 2
  c2  l l 
 h1' g  M  1   3   1 2  (10.72.)
  2  D 
 f 
Кавитациони коефицијент  је:
p a  p d   M gh2'  x 2  f g

  c2  l l 
h1' g  M  1  3   1 2 
  2  D 
 f 
Одређивање кавитационих коефицијената се врши према промени коефицијената локалног

отпора затварача, који се одређује за различита кавитациона стања почевши од
безкавитационог (  ) па до суперкавитације. Приликом ових опита се врши и визуелно
осматрање кавитационог стања кроз проводни оклоп затварача.

Слика 10.19. Зависност коефицијента отпора затварача  Z од кавитационог коефицијента σ
Критични кавитацијски коефицијент се одређује у пресеку измерене криве зависности  Z од

 са правом линијом 1,01  Z .

провидни оклоп
затварач
вентуриметар пумпа
резервоар
Слика 10.20. Инсталација за испитивање кавитације

BENISEK

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

BENISEK

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ХЕПО - Хидромашинска опрема

Хидроенергетска постројења и опрема

проф. др Мирослав Бенишек

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 1

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 2

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 3

ζR - коефицијент локалног губитка на решетци

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 4

 - коефицијент сличности расподеле притиска дуж лептирастог тела

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 5

Од када је човек почео да гради прве објекте за складиштење воде (резервоари) и

Овде ће се разматрати примена хидромашинске опреме у оним објектима где се она

Примена хидромашинске опреме ће бити представљена на најважнијим врстама објеката како

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 6

Свака пумпна станица, може се рећи сатоји се од:

Слика 2.1. Хидромашинска опрема пумпних станица

Саставни делови једне пумпне станице (сл. 2.1.) су:

1. Пумпа 14. Дизалица

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 7

2.1. Усисни део пумпне станице

Усисни део пумпне станице је најчешће изграђен као црпилиште (резервоар)

2.1.1. Усисни цевовод пумпне станице

Хидромашинска опрема црпилишта се састоји од усисног цевовода опремљеног

Материјал усисних цевовода је најчешће че л и к и л и челични лив. Користе се

Код већих пречника и сложених усисних цевовода изграђују се ослонци.

Усисна корпа и л и решетка има функцију да онемогући улазак предмета и л и

Неповратни вентил има функцију да задржи воду у усисном цевоводу и пумпи

Ручни вентил има функцију да одвоји усисни цевовод од пумпе у случају

На усисном цевоводу се уграђује мано-вакуумметар ради контроле притиска на

У случајевима потопљених пумпи, најчешће вертикалних, код којих је радно

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 8

2.1.2. Водозахватне грађевине

Водозахватне грађевине имају функцију да споје природни ресурс са пумпним

Решетке имају функцију да спрече довод чврстих тела и л и другог материјала у

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 9

Слика 2.2. Решетка која се састоји из секција

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 10

Слика 2.3. Решетка за задржавање прљавштине

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 11

2.1.2.2. Губитак у решетки

Слика 2.4. Пад нивоа на решетки

Губитак у решетки рачуна се према формули:

 R ( n ) - коефицијент локалног губитка на решетки при нормалном дотоку воде по

Слика 2.5. Нормалан доток воде

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 12

 OR - коефицијент облика шипки решетке

Слика 2.6. Утицај профила решетке на коефицијент облика

AR - површина свих елемената решетке у равни

  - коефицијент утицаја косог дострујавања воде на решетки по И. Шпандлеру, из

Зависност коефицијента   од угла дотока воде на решетку

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 13

C - брзински коефицијент, C = 0.97

 - коефицијент и губитка Борда – Карно,   1.1  1.2

Средња брзина пред решетком c R при:

слабо запрљаном току запрљаном току

2.1.2.3. Уређаји за чишћење решетки

Ово су најчешће дизалични уређаји опремљени специјалним елементима за

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 14

Слика 2.7. Машине за чишћење решетке

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 15

Слика 2.5. Шесточељустни хватач ''Полип''

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 16

Слика 2.6. Клизни хватач са хидропогоном

Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 17