POGONSKA ENERGIJA

 
U RUDARSTVU
 POGONSKA ENERGIJA

Najveći deo poslova u rudarstvu obavlja se uz pomoć delimično ili potpuno meha­­ni­zovane opreme, koja za svoj pogon koristi:

motore na elektri­čni pogon,

motore na sabijeni vazduh,
motore na hidra­ulični pogon i
motore sa unu­tra­šnjim sagorevanjem.
ELEKTRIČNA ENERGIJA

Električna energija za pogon rudarskih mašina je najviše korišćena energija, zbog svojih prednosti koje se
ogledaju u: ekonomičnosti, lakom pre­no­su i je­dno­­stavnom rukovanju opremom.

Električni motori koriste nai­­zme­­ničnu trofaznu struju, napona 110, 220, 380, i više V i učestalosti od 50 Hz, koja
se sa rudničke trafo­sta­nice, na površini, kablovima dovodi pod visokim napo­nom u jamu, a oda­tle se uz pomoć
transfo­rmatora prevodi na potreban niži napon.
U rudarske mašine koje rade pod zemljom ugrađeni su uglavnom trofazni asinhroni motori. Instalisana snaga
ovih motora kreće se u veoma širo­kim granicama, od 0,9-100 i više kW.

Šema napa­janja i razvod električne energije po jami

Motori za pogon rudarskih mašina moraju biti specijalno izrađeni i za­šti­ć­ eni, s obzi­r­ om na to da mašine rade pod
veoma teškim uslovima i da su izložene vlazi.

Po­sebna zaštita ovih mašina potrebna je ukoliko se one koriste u meta­nskim jamama i jamama u kojima postoji
opasnost od eksplozije ugljene pra­ši­ne.

Svi spojevi na električnim instalacijama moraju biti propisno izvedeni i izo­lovani, a za to se koriste odgovarajuće
kablovske spojnice i kablovske glave. Pre­ki­dači za visoki na­pon moraju biti uljnog tipa, ili gasni prekidači, za koje je
kara­kteri­stično da je viljuška pre­kidača uronjena u ulje, tečnost ili inertni gas, čiji je zadatak da uguše nastalu
varnicu. U primeni niskog napona koriste se bezuljni preki­dači, uz obaveznu primenu rastavljača.

Mašine na električni pogon najviše su zastupljene u pogonima u rudnicima uglja i drugim mekšim sredinama.
Iskorišćenost električne ene­rgije za rad u jami kreće se od 70-80%.
 SABIJENI VAZDUH
 
Pogonska energija sabijenog vazduha koristi se kod
pneumatskih motora koji se ugla­vnom koriste za pokretanje
mašina u rudnicima metala i nemetala. Radni pritisak
sabijenog va­zd­u­ ha kreće se od 4-7 bara, izuzetno kod nekih
mašina i više.

Proizvodnja sabijenog vazduha ostvaruje se mašinama

poznatim pod ime­nom kompresori. Kompresori su obično
instalirani na površini, odakle se ce­vo­v­ o­dima vazduh
razvodi do potrošača u jami. Prema načinu rada, kompre­so­ri
se dele na klipne i spiralne. Klipni kompresori služe obično
za proi­zvo­dnju manjih količina sabijenog vazduha, dok se
spiralni koriste za proizvodnju većih količina sabijenog
vazduha.
Spiralni kompresori
 Šema proizvodnje i razvođenja
sabijenog vazduha

1- kompresor,
2- rezervoar,
3- ventili,
4- cevovod

  ST-STS ST-STS ST-STS ST-STS

Tip kompresora 35J 48J 71J 95J

Max. radni pritisak bar 8,8 8,8 8,8 8,8

Normalni radni pritisak bar 7,0 7,0 7,0 7,0
Pritisak međuhladnjaka na
radnom pritisku od 7 bara
bar 2,1 2,2 2,2 2,3
Kapacitet m3/min 3,5 4,5 7,0 9,3
Max. brzina rada obr/min 1750 1750 1750 1750

Kapacitet ulja u kućištu radilice l 5 5 10 10

Nivo buke – prema ISO 2151 dB 753 753 753 753
 PRORAČUN POTREBNE KOLIČINE SABIJENOG CEVOVOD ZA SABIJENI VAZDUH
VAZDUHA  

  Razvođenje sabijenog vazduha od kompresorske stanice do potrošača,

Ukupno potrebna količina sabijenog vazduha za rad ostva­ruje se uz pomoć čeličnih ili plastičnih cevi odgovarajućeg prečnika.
mašina u jami može se pro­ra­čunati po obrascu: Od pravi­lnog izbora prečnika cevovoda kao i od načina nastavljanja cevi,
i zavisi i ekonomi­čnost razvođenja sabijenog va­zdu­ha po jami.
Q  k  k
1
1  k2  ni  q  q1  L m3/min
Da bi se smanjili aerodinamički gubici, neophodno je pravilno dime­nzi­
gde su: k - koef. jednovremenog rada potrošača, onisati razvodnu mrežu, a da bi se smanjili gubici vazduha na
  k1 - koef. pohabanosti pneumatskih motora, spojevima cevi, nastavak cevi mora biti pra­vilno izveden.
  k2 - koef. koji zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi
kompresorska stanica
Za razvođenje sabijenog vazduha po jami koriste se čelične bešavne cevi,
  ni - broj potrošača istoga tipa, koje su međusobno spojene pomoću: mufa, prirubnice ili zavarivanjem.
  q - potrošnja vazduha svakog potrošača, m3/min,
  q1 - dozvoljeni gubici vazduha na 1 km cevovoda, obično
1,5-3,0 m3/mim,

  L - dužina cevovoda, km.

Nadmorska visina 0 305 914 1527 2134 2438 3048

Koef. k2 1.00 1.03 1.10 1.17 1.20 1.26 1.32

U poslednjim decenijama, čelične cevi sve više se zamenjuju cevima izra­đenim od

plastike, tako da u odnosu na čelične cevi imaju određene prednosti: imaju manju
težinu, manji aerodinamički otpor i nisu podložne koroziji.
Nasta­vljanje plastičnih cevi obično se vrši lepljenjem ili spajanjem na određenoj
tempe­raturi. Ovako izvedeni spojevi obe­zbe­đuju veoma dobru i sigurnu hermetičnost.
Spajanje cevovoda za sabijeni vazduh: a. mufom, b. prirubnicom, c. za­va­r­ i­va­njem;
1- cev, 2- muf, 3- nepokretna prirubnica, 4- zaptivka, 5- zavrtnji, 6- slobodna
prirubnica
DIMENZIONISANJE CEVOVODA
Za dimenzionisanje cevovoda za sabijeni vazduh neophodno je usta­noviti šemu ra­zvoda vazduha sa ukupnom najvećom
potrošnjom vazduha, za­tim tačne du­žine cevovoda sa svim potrebnim instalacijama koje su neopho­dne na jednom ce­vo­vodu.
Poznavanjem šeme razvoda sabijenog vazduha, u mogućnosti smo da za sva­k­ u granu i magistralni cevovod proračunamo po­treban
unutrašnji prečnik cevo­voda po obrascu: Ekvivalentna dužina cevi (m)
Armatura Unutrašnji prečnik cevi (mm)

  le   o  Q 60
25 40 50 80 100 125 150
2
Ventil sa
d
3-6 5-10 7-15 10-25 15-30 20-50 25-60
5 m sedištem
0,045   2   sr  p Ventil sa
dijafragmom
1,2 2,0 3,0 4,5 6,0 8,0 10,0

Zasun 0,3 0,5 0,7 1,0 1,5 2,0 2,5

gde su: - koef. aerodinamičkog otpora vazduha o zidove cevi, 0.001, Koleno 1,5 2,5 3,5 5,0 7,0 10,0 15,0

  le - ekvivalentna dužina cevovoda, m, Krivina 0,3 0,5 0,6 1,0 1,5 2,0 2,5
  o - gustina sabijenog vazduha pri normalnim uslovima, kg/m3, R=d
  sr - gustina sabijenog vazduha pri srednjem pritisku i srednjoj Krivina
0,15 0,25 0,3 0,5 0,8 1,0 1,5
temperaturi na posmatranom delu cevovoda, kg/m3, R=2d
  Q - količina vazduha koja mora da prođe kroz cevovod pri normalnim T-razvodnik 2,0 3,0 4,0 7,0 10,0 15,0 20,0
uslovima, m3/min,
  p - gubitak u pritisku na posmatranom delu cevovoda, Pa. Reducir 0,5 0,7 1,0 2,0 2,5 3,5 4,0

Da ne bi došlo do prekida u radu pneumatskih mašina, između kompresora i po­

Ekvivalentna dužina le sastoji se od ukupne dužine cevi i tro­šača neo­pho­dno je ugraditi rezervoar za sabijeni vazduh. Zapremina rezervoara
za sabijeni va­zduh može se proračunati po obrascu:
ekvivalentnih du­ži­n­ a, koju čine ve­nti­li, kolena, T-razvodnici
i druga armatura koja može biti ugra­đena na do­vo­dnom V  c Q , m3  (4.4) Karakteristike
cevo­vo­du. gde su: Q - kapacitet kompresora, m3/min,
kompresora Kapacitet
Q, m /min
3
do 9,0 10-30 preko 30
c - koef. koji zavisi od tipa i kapaciteta kompresora. c 0,3 – 0,5 0,8 – 1,0 1,6
Nomogram za određivanje pada pritiska u cevovodu (prema
podacima Atlas Copco)
DERIVATI NAFTE
 

Kao pogonsko gorivo za rad mašina pod zemljom, nafta i njeni derivati ranije su se retko
upotrebljavali. Izuzetak su bile dizel lokomotive koje su korišćene u hodnicima gde je bila
dobra ventilacija i na kraćim relacijama. Međutim, u posle­dnjim decenijama pri­mena dizel
opreme sve je veća, naročito za izradu jamskih prostorija kao i pri izradi tunela.
Treba posebno istaći da je za primenu dizel opreme u podzemnoj eksploa­taciji, potrebna
posebna dozvola nadležnog rudarskog organa i dobra ventilacija koja će biti sposobna da
razblaži štetne gasove ispod maksimalnih dozvoljenih koncentracija. Prisustvo štetnih
gasova, kao što su ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i dr., pri radu motora na dizel pogon su
prepreka masovnijem kori­šćenju nafte kao pogonske energije za potrebe jamske
mehanizacije.