EKSPLOATACIJA ČVRSTIH MINERALNIH LEŽIŠTA

• U oblasti proizvodnje čvrstih mineralnih sirovina rudarstvo se

javlja kao delatnost sa osnovnim zadatkom
– istraživanje ležišta mineralnih sirovina
– izgradnja rudnika i
– otkopavanje rude
• Za izvršenje tih složenih zadataka neophodno je organizovati
posebne radove - rudarski radovi

 Privredna organizacija koja se bavi eksploatacijom mineralnih

sirovina naziva se rudarskim preduzećem ili rudnikom, a sama
delatnost rudarstvom
 Rudarska preduzeća ili rudnici u svom sastavu mogu imati
jednu ili više organizacionih jedinica – jama ili površinskih
kopova
Proces eksploatacije utvrđenog mineralnog ležišta
obuhvata tri osnovne faze
• otvaranje
• razradu i pripremu i
• otkopavanje.
• Otvaranje ležišta korisnih minerala obuhvata izvođenje rudarskih
radova kojima se omogućava pristup do ležišta radi njegove
eksploatacije. Postoje dva načina - površinski i podzemni

• Razrada i priprema ležišta obuhvata određene rudarske radove

neophodne za podelu ležišta i za osposobljavanje ležišta za
otkopavanje. Obuhvata podelu ležišta na otkopna polja, blokove, etaže,
pojaseve, horizonte, revire i dr.
Ovi radovi su u najvećem stepenu vezani za vrstu ležišta, odnosno za
metodu otkopavanja

• Otkopavanje ležišta je poslednja i glavna faza u razvoju rudnika i ima

za cilj potpuno iskorišćenje ležišta
 Rudarski radovi - otvaranje ležišta
• Otvaranje ležišta može da bude: otvaranje celokupnog
ležišta ili otvaranje samo dela ležišta
• Otvaranje može da se vrši sa površine, a kod ležišta koja su
već u eksploataciji, otvaranje dubljih delova ležišta može da
se vrši iz nekog podzemnog objekta
• Pri otvaranju jednog istog ležišta često postoji više načina.
Treba utvrditi koji je od tih načina najpovoljniji, pa na
osnovu toga izraditi projekat za otvaranje rudnika

 Proces eksploatacije utvrđenog mineralnog ležišta može

se vršiti rudarskim radovima kao
Površinska eksploatacija ležišta
Podzemna eksploatacija ležišta
Kombinovana eksploatacija ležišta
Podvodna eksploatacija ležišta
 Površinska eksploatacija ležišta
• primenjuje se za ležišta ili delove ležišta koji se nalaze na
samoj površini ili su blizu nje. U takvim slučajevima otvaranje
se svodi na raskrivanje ležišta, tj. na uklanjanje naslaga
nekorisnog materijala – jalovine

Izgled površinskog kopa

1- jalovina, 2- ležište, 3- odložena jalovina
 Podzemna eksploatacija ležišta
• Obavlja se kada ne postoji mogućnost – tehnička i
ekonomska, da se ležište otvori površinskim kopom
• Otvaranje ležišta vrši se izradom odgovarajućih podzemnih
prostorija (potkop, okno), kojim se omogućava pristup do
ležišta

Način podzemne
eksploatacije
1 - izvozno okno
2 - ventilaciono okno
3 - prečni hodnik
4 - smerni hodnik
5 - ležište

 Svaka jama u kojoj se obavlja redovan rad mora imati dva izlaza na
površinu. Izlazi moraju biti u svako doba prohodni i pristupačni za svako
mesto u jami
 Kombinovana eksploatacija ležišta
• kada se ležište nalazi na velikoj dubini, kao i kada izbija na
površinu, otvaranje ležišta i njegova eksploatacija može se
vršiti kombinovano – putem površinske i podzemne
eksploatacije
Otvaranje i eksplotacija ležišta
– kombinovano
1 - ležište
2 - površinski kop
3 - izvozni toranj
4 - izvozno okno
5 - ventilaciono okno
6 - skip za rudu
7 - vodosabirnik
8 - bunker za rudu
9 - spiralni niskop
10 - hodnik
11 - rudna sipka
12 - niskop
13 - istražne bušotine
 Podvodna eksploatacija ležišta
• Primenjuje se za ležišta koja su pored i ispod reka, jezera i mora, kao i na
onim ležištima gde postoji visok nivo podzemnih voda koje ograničavaju
korišćenje suvozemne mehanizacije
• Podvodno otkopavanje započeto je 1864.godine na Novom Zelandu, kada
je primenjen plovni bager vedričar
• Na prostoru Srbije, podvodna eksploatacija odvija se na ležištu uglja i
šljunka ''Kovin'', između Gaja i Dubovca, u ataru s. Malo Bavanište – južni
Banat 1991. god.

Šema rotornog podvodnog

bagera
1 - katarka,
2 - ponton bagera
3 - pontonska pumpa
4 - usisna pumpa
5 - rotor
POVRŠINSKA EKSPLOATACIJA MINERALNIH SIROVINA
Eksploatacija mineralnih sirovina površinskim putem – p r e d n o s t i u
odnosu na podzemni način eksploatacije

• Na PK moguća je primena visokoproduktivnih mašina u svim radnim procesima

pri otkrivanju i dobijanju mineralnih sirovina,
• Na PK obezbeđen je visok stepen sigurnosti rada mašina i zaposlenih radnika,
• Produktivnost rada na PK je veća. Proizvodna cena jedne tone mineralne sirovine
niža je u odnosu na jamski način eksploatacije,
• Proizvodnja na PK koncentriše se na jednom radnom frontu i na manjem broju
radilišta, a u jamskim uslovima broj radilišta je znatno veći,
• Kod PE moguće je otkopati od 95 do 100% mineralnih sirovina u ležištu, skoro
bez gubitaka. U jamskim uslovima mogu se otkopati najviše 60 do 70% rezervi u
ležištu,
• Izgradnja PK znatno je kraća u odnosu na izgradnju jamskog pogona istog ili većeg
kapaciteta. Ukupni troškovi izgradnje PK, prema iskustvima, za 2 do 2,5 puta su
manji nego izgradnja jamskog pogona.
• Mnogo je lakše i jednostavnije izvršiti rekonstrukciju starog PK nego izvršiti
proširenje glavnih izvoznih i transportnih objekata za podzemnu eksploataciju
 Površinski način eksploatacije - nedostaci

Površinski način eksploatacije ima i određene slabosti

• Klimatski i drugi vremenski uslovi u toku godine često su
teški i nepovoljni za rad na PK – naročito u zimskom i
kišnom periodu. Raskvašena jalovina postaje lepljiva i teška, a
na odlagalištu stvara nesigurnu podlogu za smeštaj novih
jalovinskih masa. Nosivost tla se smanjuje, transportni putevi
postaju nesigurni i postoji opasnost od klizanja pojedinih
delova etaža
• PE zahvata veće površine plodnog i bogatog zemljišta.
Otkopavanjem u dubinu smanjuje se ili potpuno nestaje
nivo podzemnih voda na širem prostranstvu. Da bi se
smanjili uticaji površinske eksploatacije na prirodne činioce,
neophodna su dodatna ulaganja.
 Izbor primene PE i na izbor tehnologije PE
Na stepen povoljnosti primene PE, utiče niz činilaca
• oblik terena, odnosno reljef površine zemlje prema ležištu
• način zaleganja – ugao pada ležišta
• moćnost ležišta
• vrsta i sastav ležišta
• moćnost jalovog pokrivača i njegov odnos prema moćnosti
mineralne sirovine
• hidrogeološki, klimatski i dr. uslovi koji vladaju u ležištu.

 Površina terena i njen odnos prema samom ležištu može biti:

horizontalan, blago talasast, brdovit i nagnut

Oblik reljefa površine

zemlje prema ležištu
a.horizontalan
b.blago talasast
c.brdovit
d. nagnut
 Tipovi otkopa u zavisnosti od reljefa
• Dubinski tip otkopa – primenjuje se na ravničarskom terenu, pri čemu se
etaže formiraju na nižem nivou od nivoa terena. U takvim otkopima imamo
nepovoljne uslove rada: iskopina se izvozi na površinu po usponu, javljaju
se teškoće na održavaju transportnih puteva i stabilnosti kosina, problemi sa
odvodnjavanjem i dr. Ovaj vid otkopa ima srazmerno veliku raskrivku koja
utiče na povećanje troškova eksploatacije mineralne sirovine

• Brdski ili visinski tip – primenjuje se kada se ležište nalazi u brdovitim

predelima, iznad najnižih delova terena. Sve etaže formiraju se usecanjem u
kosinu brda (terena). Prvo počinje otvaranje najviše etaže, a posle njenog
napredovanja, otvara se sledeća, niža

• Dubinsko-visinski otkop – primenjuje se u slučajevima kada se jedan deo

ležišta nalazi ispod nivoa terena, otkopavanje se vrši dubinski, a preostali
deo ležišta (iznad nivoa terena) visinski. Ovakav način otkopavanja ima
prednosti dubinskog, odnosno visinskog otkopa
 Ležišta - prema uglu pada,
Prema uglu pada, ležišta možemo podeliti na:
• horizontalna i blago nagnuta ležišta, sa padom 0o–8o–10o,
• nagnuta ležišta, sa padom od 10o do 25o, najviše do 30o i
• strma ležišta, sa padom preko 30o

Osnovni oblici ležišta prema različitim uslovima zaleganja

a, b. horizontalna do blago nagnuta, c. nagnuta ležišta, d. strma ležišta
 OBJEKTI POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE

Sistemu PE pripadaju sledeći objekti

• površinski kop
• transportni sistem
• odlagalište
• montažni plac
• separacija ili pogon za obogaćivanje
 Površinski kop je rudarski objekat u kojem se vrši
eksploatacija mineralnih sirovina putem prethodnog otkrivanja
i premeštanja jalovinskog pokrivača na određeno mesto.
Površina kopa zavisi od veličine ležišta – odnosno utvrđenih
rezervi, i ona obično iznosi od 0,5x103 do 3x103 hektara

 Pokrivač kojim je pokriveno ležište sastoji se iz stena

različite čvrstoće i tvrdoće naziva se otkrivka ili jalovina
 OBJEKTI POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE

• Opšta šema rasporeda objekata: 1- površinski kop, 2- transportni

sistem - unutrašnji, 3- spoljašnji transport, 4- spoljno odlagalište, 5-
ranžirna stanica, 6- montažni plac, 7- separacija, 8- granica
površinskog kopa (granica otkupa zemljišta)
Elementi površinskog kopa u prostoru

Elementi površinskog kopa u

prostoru
1 - ležište
2 - odlagalište
3 - etaža na otkrivci
4 - etaža na dobijanju
5 - radna površina etaže
6 - dno kopa
7 - usek otvaranja
8 - stalna sigurnosna ravan
(berma)
9 - unutrašnja granica kopa
10 - završna etaža
11 - otkopni horizont (nivelete)
12 - spoljnja granica kopa
13 - etaža na odlaganju
14 - završna granica kopa
15 - transportni sistem
 Etaža - glavni element PK
• predstavljaju horizontalne ili blago nagnute objekte kojima se
površinski kop deli po vertikali radi obezbeđenja uslova za otkopavanje
i stabilnosti površinskog kopa u celini
Elementi etaže u prostoru
1 - gornja površina etaže
2 - donja površina etaže
3 - gornja ivica etaže
4 - donja ivica etaže
5 - radna kosina etaže
6 - čelo radilišta
7 - blok otkopavanja

• Visina etaže je vertikalno rastojanje između gornje i donje etažne ravni (h)
• Horizontalna površina koja ograničava etažu po visini, odozgo-nadole,
naziva se gornja površina etaže - povlata, odnosno donja – podinska
površina etaže (1 i 2)
• Kosina etaže – predstavlja nagibnu površinu koja ograničava etažu na
strani otkopanog prostora (5)
 Elementi površinskog kopa
• Ugao nagiba etaže – predstavlja ugao koji zaklapa kosina etaže sa
donjim horizontom ().
• Gornja, odnosno donja ivica etaže – predstavlja liniju preseka kosine
etaže sa gornjom i donjom etažnom ravni
• Čelo radilišta – obuhvata deo radne kosine etaže po njenoj dužini, na
kome se vrši direktno otkopavanje utovarnim mašinama – bagerima (6)
• Blokovi otkopavanja – predstavljaju radne pojaseve koji su paralelni sa
ivicom etaže (7)
• Više blokova, koji po svojoj dužini odgovaraju dužini radne etaže čine
radni front
• Ukupna dužina radnog fronta na svim etažama čini radni front kopa

 Širina radnih površina na etažama proračunava se tako da budu

obezbeđeni uslovi
- normalna širina za transportna sredstva
- mesto za smeštaj i manipulaciju osnovnih i pomoćnih mašina
- sigurnosna udaljenost od ivice etaže
 FRONT RUDARSKIH RADOVA
• Front rudarskih radova
karakteriše se određenim
rasporedom i
geometrijom kopanja,
utovara i transporta otkrivke
i mineralne sirovine.
• Svaka radna etaža
raspolaže određenim
frontom rudarskih radova
• Front rudarskih radova
može se podeliti po
– položaju
– strukturi
– pravcu premeštanja
stenskih masa
– načinu utovara
– broju transportnih izlaza
Front rudarskih radova po položaju – kretanju transportnih
a. uzdužni, b. prečni, c. d. kružni i eleptični sredstava i dr.
 Front po položaju - uzdužni front
• Razvija se po pravcu duže ose površinskog kopa, odnosno po pružanju rudnog tela
• Takav front radova karakteriše se velikom dužinom i malom brzinom napredovanja
(30–60 m/god.)
• Postoji mogućnost selektivnog dobijanja mineralne sirovine različitog kvaliteta
• Ovaj način rentabilan je samo za veća ležišta i za ona čija je moćnost otkrivke
ralativno mala
• Jedan od većih nedostataka uzdužnog položaja fronta radova je velika investiciona
otkrivka neophodna za njegovo formiranje

Front po položaju – prečni front

• Razvija se po pravcu kraće ose PK, odnosno poprečno u odnosu na pružanje rudnog
tela
• Karakteriše se manjom dužinom i velikom brzinom napredovanja (60–500 m/god.)
• Postoje teškoće pri selektivnom dobijanju mineralne sirovine
• Često se primenjuje kod strmih rudnih tela
• Ovaj način često se primenjuje za ležišta kod kojih je iznad mineralne sirovine
raspoređena veća moćnost otkrivke
• Prednosti prečnog položaja fronta radova su u manjoj investicionoj otkrivci i bržoj
izgradnji površinskog kopa
 Front po položaju - kružni i eleptični front
• Razvija se kružno, odnosno eliptično u okviru ležišta i zavisi
od oblika površinskog kopa
• Karakteriše se vremenski promenljivom dužinom fronta
radova na svakoj etaži
• Ovi frontovi vezani su za moćna rudna tela
• Ostvaruju malu investicionu otkrivku i obezbeđuju brži
tempo produbljivanja površinskog kopa
• Jedan od većih nedostataka ovog fronta radova je potreba
za čestim izmenama širine otvaranja novih etaža i
transportnih komunikacija
• Za ovaj način napredovanja fronta mogućnosti za
povećanje proizvodnog kapaciteta površinskog kopa su
ograničene
 Front po strukturi
• obuhvata frontove radova koji se mogu podeliti na: homogen,
nehomogen i složeni nehomogeni front

Frontovi rudarskih radova

po strukturi
a. b. c. homogeni front,
d. nehomogeni front
e. složen nehomogeni front
 Front po strukturi - homogen, nehomogen i
složeni nehomogeni
 Homogeni front
• Sastoji se samo od otkrivke ili samo od jedne vrste mineralne sirovine
• Otkopavanje je tada masovno u jednom ili više blokova
• Podela na blokove uslovljena je smeštajem potrebnog broja bagera na
etaži
 Nehomogeni front
• Sastoji se od otkrivke i mineralne sirovine različitih vrsta
• Otkopavanje je masovno, a podela na blokove vrši se po kontaktima
• U svakom bloku, radi poseban bager, što obezbeđuje kontinuirano
dobijanje mineralne sirovine
 Složeni nehomogeni front
• Sastoji se od otkrivke i mineralne sirovine sa čestim promenama, pa ga
je nemoguće podeliti na homogene blokove
• U takvim slučajevima vrši se selektivno otkopavanje
• Masovno otkopavanje imalo bi kao posledicu vrlo velike otkopne gubitke
i osiromašenje korisne mineralne sirovine
 Front po principu utovaru masa
Radovi se mogu podeliti na
• donji i gornji utovar
• gornje i donje bagersko prebacivanje masa

Frontovi rudarskih radova

po utovaru masa
a. donji utovar
b. gornji utovar
c. d. gornje i donje bagersko
prebacivanje masa
 Front po principu utovaru masa
 Donji utovar
• Utovar otkopanih masa obavlja se na nivou donje površine etaže, odnosno na
nivou stajanja utovarnog sredstva (dreglajna, vedričara i dr.)
• Najčešća je i najekonomičnija primenjivana šema koja obezbeđuje najbolje
iskorišćenje radne zone
 Gornji utovar
• Vezan je obično za upotrebu specijalno konstruisanih bagera
• Koristi se za izradu useka
• Kao i za radove manjeg obima koji se obavaljaju na etaži
 Gornje bagersko prebacivanje
• Ostvaruje se tako što se otkopna masa prebacuje na gornju etažu jednim bagerom,
a utovar u transportna sredstva vrši se drugim bagerom
• Upotrebljava se pri produbljivanju otkopnog polja (izradi useka), zatim za rad na
brdskim terenima
 Donje bagersko prebacivanje
• Vrši se tako što se mase jednim bagerom prebacuju na donju etažu, a zatim se
utovar vrši drugim bagerom
• Obično se primenjuje na brdskim terenima i prilično je retko u primeni
 KOEFICIJENT OTKRIVKE

 Ekonomičnost površinske eksploatacije zavisi od količine

odstranjene jalovine prema količini korisne mineralne
sirovine

 Odnos količine jalovine - otkrivke prema količini mineralne

sirovine definiše se preko koeficijenta otkrivke (k)
 Koeficijent otkrivke pokazuje koliko m3 otkrivke je potrebno
otkopati da bi se dobio 1 m3 mineralne sirovine
 Može biti izražen kao
• odnos masa otkrivke prema masi mineralne sirovine (t/t)
• zapremina otkrivke prema zapremini mineralne sirovine (m3/m3)
• često i kao odnos zapremine otkrivke prema masi mineralne sirovine
(m3/t)
 Koeficijent otkrivke
• Srednji koeficijent otkrivke ksr izražava se odnosom ukupnih masa
otkrivke V, prema ukupno dobijenoj količini korisne mineralne sirovine Q,
u okviru granica površinskog kopa

Određivanje srednjeg
koeficijenta otkrivke
a) horizontalna
b) strma ležišta

• Granični ili horizontalni koeficijent otkrivke kg predstavlja odnos

zapremine otkrivke Vg, koju je potrebno odstraniti da bi se mogla dobiti
količina mineralne sirovine Qg sa određenog radnog horizonta površinskog
kopa
Obično služi za određivanje obima otkrivke pri produbljivanju površinskog
kopa, a odnosi se na slojevita ležišta pod nagibom

• Pogonski ili tekući koeficijent otkrivke kt predstavlja odnos obima

otkrivke koju treba otkopati za određeni period, prema stvarno dobijenoj
količini mineralne sirovine
 KARAKTERISTIKA - ELEMENTI PROIZVODNOG
PROCESA
Površinski način eksploatacije karakterišu specifični elementi proizvodnog
procesa rada i to kako po redosledu pojedinih faza, tako i po načinu i
principima izvođenja niza radnih operacija. Tehnika površinske eksploatacije
obuhvata sledeće faze rada

• priprema terena (zemljišta) na prethodno utvrđenom ležištu,

• otvaranje površinskog kopa u periodu njegove investicione
izgradnje,
• odvodnjavanje ležišta pripremljenog za eksploataciju,
• priprema i razrada ograničenog otkopnog polja za radove
na otkrivci i dobijanju mineralne sirovine,
• otkopavanje masa jalovine i mineralne sirovine u periodu
eksploatacionog veka kopa,
• rekultivacija angažovanog zemljišta.
 Elementi proizvodnog procesa
• Priprema terena – na prethodno utvrđenom ležištu sastoji se u
raščišćavanju i krčenju šume, izmeštanju objekata - puteva, zgrada, naselja,
premeštanju i regulisanju reka, jezera i svega onog što bi remetilo normalan
rad površinskog kopa
• Otvaranje površinskog kopa u fazi izgradnje, vrši se pomoću useka, čime
se omogućava prilaz ležištu. U useku otvaranja izrađuju se izvozni putevi,
vodovodi, dalekovodi i sl. U ovoj fazi radova potrebno je obezbediti i
pripremiti prostor za spoljno odlagalište
• Odvodnjavanje ležišta vrši se s ciljem osiguravanja površinskog kopa od
prodora površinskih i podzemnih voda
• Priprema ili razrada površinskog kopa – sastoji se u tome što se iz useka
otvaranja usecaju i otvaraju niže etaže na jalovini i ležištu, koje su potrebne
za početak redovne eksploatacije
• Otkopavanje masa čini redovnu eksploataciju otkrivke i mineralnih sirovina
u periodu eksploatacionog veka kopa. Ova faza predstavlja glavnu etapu
površinske eksploatacije mineralnih sirovina
 Otkopavanje masa
Ova faza predstavlja glavnu etapu površinske eksploatacije mineralnih
sirovina, a čini je niz radnih procesa
• razaranje otkrivke i mineralne sirovine,
• utovar otkrivke i mineralne sirovine,
• transport utovarenih masa i
• odlaganje jalovine i istovar mineralne sirovine

• Razaranje – sastoji se u izdvajanju materijala iz masiva i njegovog

pretvaranja u rastresitu masu. Ako je otkrivka ili mineralna sirovina
sastavljena od tvrdih stena, primenjuje se miniranje
• Utovar se sastoji u uklanjanju rastresitog materijala sa mesta gde je
izvršeno razaranje. Otkopavanje mekih stena, razaranje i utovar izvode se
istovremeno pomoću najčešće jedne mašine – bagera
• Transport materijala se sastoji u prenošenju otkopane jalovine od mesta
utovara do odlagališta, a korisnog minerala do skladišta, depoa ili mesta
prerade
• Odlaganje jalovine i istovar mineralne sirovine to je završni proces u
otkrivanju i dobijanju mineralne sirovine. Sastoji se u razmeštanju materijala
na spoljno ili unutrašnje odlagalište
 ODVODNJAVANJE POVRŠINSKIH KOPOVA
• Podrazumeva isušivanje, prikupljanje i odstranjivanje svih vrsta voda
sa prostora predviđenog za površinsku eksploataciju mineralnih sirovina
• Cilj odvodnjavanja je da se snizi nivo podzemnih voda, kao i da se
odstrane sve gravitacione - površinske vode koje bi mogle da ugroze
normalan rad PK
 Pravilno i dobro odvodnjavanje PK ogleda se u sledećem
1.olakšava sprovođenje normalnog otkopavanja, čini i znatnu stabilnost
korisne mineralne sirovine i pratećih naslaga. Ako su naslage zasićene
vodom, postaju razmekšane i nestabilne, zbog čega primenjena
mehanizacija tone, nastaju zastoji, kao i teškoće u pogledu normalnog rada.
Troši se više energije za otkopavanje, utovar, transport i odlaganje masa, jer su
neodvodnjene naslage znatno teže
2.povećanje stabilnosti kosina na kopu i odlagalištu
3.spečavanje lomova i štetnih dinamičkih udara kod radnih elemenata mašina
za otkopavanje, utovar, transport i odlaganje
4.smanjenje vlažnosti mineralnih sirovina obezbeđuje uštede u preradi.
 METODE POVRŠINSKOG ODVODNJAVANJA

• Pre početka otvaranja površinskog kopa potrebno je

– odstraniti vode koje gravitiraju ka tom kopu
– za odstranjivanje voda, kao što su: reke, potoci, bare ili
jezera, neophodna je izrada novih korita kojima se
premeštaju vodeni tokovi, pri čemu treba voditi računa o
kasnijem proširenju površinskog kopa

 Zaštita PK putem površinskog odvodnjavanja obuhvata

• zaštitu kopa primenom obodnih kanala;

• zaštitu kopa primenom ekrana
• zaštitu kopa pomoću bunara i
• kombinovana metoda - sistem zaštitnih ekrana i bunara
 Zaštita površinskog kopa obodnim kanalima
• Primenjuje se za odvođenje površinskih voda za vreme kišnog perioda
ili za vreme otapanja snega
• Radovi su relativno jeftini, a istovremeno i veoma efikasni
• Obavezno se primenjuje kod svakog površinskog kopa i u svim
fazama njegove eksploatacije

Zaštita površinskog kopa

od površinskih voda
pomoću obodnih kanala

• Obodni kanali se izrađuju i sprovode po površini terena, tako da je

površinski kop zaštićen sa svih strana
• Po mogućnosti, obodni kanali se izrađuju u vodonepropusnom
zemljištu (čvrste stene ili glina)
• Oblik i veličina kanala, kao i njihov pad, zavise od količine vode koja
gravitira sa šireg područja prema površinskom kopu
 Zaštita površinskog kopa primenom ekrana
• Posebno je značajna za sprečavanje većeg prodora podzemnih voda pri
otvaranju PK koji su u neposrednoj blizini rečnih tokova ili jezera
• Primenjuje se za sva ležišta kod kojih je dotok podzemnih voda veoma visok i
kod kojih su vodonosni horizonti relativno plitki (15–30m ispod površine terena)
• Izrada ekrana sastoji se od dve faze
– I faza - obuhvata izradu zaseka (šlica) pomoću bagera, a ostvaruje se presecanjem
vodonosnog horizonta koji se nalazi u neposrednoj blizini površinskog kopa, s jedne
strane i vodenog toka reke – s druge strane;
– II faza - obuhvata zapunjavanje zaseka vodonepropusnim materijalom (najčešće –
glinom), i na taj način se prekida mogućnost prodora podzemne vode u površinski kop
Prikaz zaštitnog ekrana
1- rečno korito
2- zaštitni nasip
3- vodonosni horizont
4- nivo statičke vode
5- zaštitni ekran
6- etaže otkopnog polja
7- vodonepropusni sloj

• Prednosti: pruža pouzdanu zaštitu PK od infiltracije podzemnih voda; izrada ekrana je

jednostavna i brza; ne snižava se nivo podzemnih voda u širem području, što je od
značaja na uticaj snabdevanja naselja i industrije vodom
• Nedostaci: relativno mala dubina izrade, postojanje vodonepropusnog sloja,
neophodna upotreba specijalnih mašina i specijalizovanih ekipa za izradu zaseka
 Zaštita površinskog kopa pomoću bunara
• Primenjuje se kada se vodonosni horizont u PK nalazi na dubini 10-100 m i više
• Izrada bunara vrši se sa površine terena do preseka sa vodonepropusnim slojevima
• Raspoređuju se u jednom ili više redova po konturi površinskog kopa
• Rastojanje između bunara i redova zavisi od konkretnih hidrogeoloških uslova, a
iznosi od 25 do 100 m
Sniženje nivoa podzemne vode primenom bunara
1- nepropusna povlata
2- bunar
3- kriva depresije
4- vodonosni horizont
5- korisna mineralna sirovina
6- dubinska pumpa

• Bunari za odvodnjavanje obično predstavljaju bušotine velikog prečnika, preko 1m

• Ako se bunari izrađuju kopanjem, njihovi zidovi se obezbeđuju opekom, kamenom,
betonskim ili čeličnim prstenovima
• Bunari izrađeni odgovarajućim bušilicima, oblažu se filterima kroz koje voda dotiče u
bunar
• Filteri imaju osnovnu namenu da spreče prodiranje peska unutar bunara. Dobar
filter mora da omogući prolaz vode kroz filter, po mogućnosti na način što bliži
uslovima koji vladaju pri prolasku vode kroz prirodni sloj
 METODE PODZEMNOG ODVODNJAVANJA

Podzemno odvodnjavanje vrši se izradom podzemnih

prostorija ispod ili kroz ležište. Metode koje se primenjuju za
odvodnjavanje poznate su

• odvodnjavanje pomoću drenažnih hodnika,

• odvodnjavanje pomoću bušotina sa utisnutim filterom i
• odvodnjavanje pomoću bušotina sa probojnim filterom
 Odvodnjavanje pomoću drenažnih hodnika
• primenjuje se za isušivanje vodonosnih horizonata koji se nalaze ispod
povlate veće moćnosti
• izrađuje se sistem podzemnih hodnika i drugih jamskih prostorija, koje
predstavljaju tzv. podzemnu drenažu
Odvodnjavanje drenažnim hodnicima
1- smerni hodnik
2- prečni (drenažni) hodnici
3- bušotine
4- niskop

• Hodnici se izrađuju u stabilnim vodopropusnim sredinama, na svakih

200–250 m dužine površinskog kopa
• Po širini otkopnog polja na svakih 50–100 m rade se prečni hodnici, iz
kojih se izrađuju bušotine do površine
• Voda se kroz bušotine oceđuje, ulazi u drenažne (prečne) hodnike i blagim
padom teče smernim hodnikom do vodosabirnika odakle se izbacuje na
površinu
• Takav način odvodnjavanja pokazao se veoma efikasnim u svim fazama
eksploatacije
Odvodnjavanje pomoću bušotina sa utisnim filterom
• Primenjuje se kada se vodonosni sloj nalazi u blizini drenažnog hodnika
• Na rastojanju 10–50m u stropu prostorije izrade se bušotine dužine 10–15m
• U tako izrađene bušotine ugrađuju se utisni filteri prečnika do 65mm, u
komadima dužine 1,0–1,5m

Odvodnjavanje pomoću bušotina

sa utisnim filterom
a. postavljanje utisnog filtera u strop hodnika,
1- hodnik
2- kanal
3- filter
b. izgled utisnog filtera

• Utisni filter ima na svom vrhu glavu u obliku konusa, sa nešto većim
prečnikom koji olakšava utiskivanje. Filteri dužine 1,5 m nastavljaju se
spojnicama. Poslednja cev nije perforirana i služi isključivo za odvod vode
• Utisni filteri se upotrebljavaju kako za odvodnjavanje sa površine, tako i
za odvodnjavanje iz podzemnih radova
 Odvodnjavanje pomoću bušotina sa probojnim filterom
• Primenjuje se kada se iznad sloja korisnog minerala nalazi više
vodonosnih horizonata. U takvim slučajevima drenažni hodnik se spaja sa
površinom terena pomoću bušotine u koju se ugrađuje tzv. probojni filter

Odvodnjavanje pomoću bušotina sa probojnim filterom

1- drenažni hodnik
2- proboj sa hodnikom
3- filter
4- obložna cev

Efikasnost u odvodnjavanju preko drenažnog

hodnika ogleda se samo kod vodonosnih
slojeva koji lako ispuštaju vodu

• Bušotine se izrađuju sa površine tako, da prolaze kroz sve vodonosne slojeve i

završavaju se na 1–3 m iznad stropa drenažnog hodnika
• Osiguranje bokova bušotine od zarušavanja vrši se obložnim cevima prečnika 350
mm, a zatim se ugrađuje filter prečnika 180 mm
• Spoj bušotine sa hodnikom vrši se sa prečnikom manjim od prečnika filtera
• Prostor između filtera i boka bušotine ispuni se ispranim šljunkom, a zatim se
izvuku obložne cevi
 OTVARANJE POVRŠINSKOG KOPA
Pre nego što se pristupi eksploataciji neke mineralne sirovine,
ležište treba otvoriti na najracionalniji način

Faktori koji utiču na način i mesto otvaranja PK

• morfologija terena i opšti geološki uslovi - teren može biti ravan,
brežuljkast ili brdovit. Mineralna sirovina može da leži u boku brda, iznad
osnovnog nivoa po kojem se vrši odvoz otkopanog korisnog minerala na
mesto dalje prerade, ili pak da leži ispod osnovnog nivoa
• elementi ležišta - poznavanje konačnih kontura površinskog kopa je
osnovno za pravilan raspored pripremnih radova na otvaranju. Elementi
zaleganja ležišta, oblik i prostiranje, određuju dimenzije površinskog
kopa, a istovremeno diktiraju i način na koji će se izvršiti otvaranje ležišta
• fizičko-mehaničke osobine korisnih i jalovih naslaga - kompaktnost,
kohezija, čvrstoća na pritisak, higroskopnost, ugao unutrašnjeg trenja i
dr, imaju važnu ulogu ne samo na stabilnost samog površinskog kopa
već i na sve ostale rudarske elemente koji ukupno čine PK
 Otvaranje površinskog kopa
može se ostvariti na nekoliko načina
• neposredno otvaranje
• otvaranje izradom useka
• otvaranje podzemnim prostorijama i
• kombinovano otvaranje

Neposredno otvaranje
• Primenjuje se u slučajevima kada je ležište korisne mineralne
sirovine pokriveno vrlo tankim naslagama jalovine
• Fizičko-mehaničke osobine otkrivke su takve da omogućavaju
rad skrepera i buldozera bez primene miniranja
• Takva su uglavnom ležišta nemetala, ukrasnog i
građevinskog kamena, šljunka i peska
 Otvaranje usecima
• Predstavlja najčešći način otvaranja ležišta. Usek treba
da omogući pristup na jalovinske etaže i etaže korisne
mineralne sirovine
• Usek predstavlja element površinskog kopa ograničen
kosom ili ravnom stranom (dnom) i bočnim kosinama

Otvaranje PK usecima može se podeliti

- u odnosu na položaj dna useka prema površini – kose i

horizontalne
- u odnosu na granice PK – spoljne i unutrašnje
- prema veku trajanja – stalne i privremene
- prema broju projektovanih etaža – pojedinačne i grupne
- prema uglu nagiba – kose, blago nagnute i horizontalne
- prema obliku transportne trase – proste, složene i spiralne
 Kosi i horizontalni useci
• U odnosu na položaj dna useka prema površini, razlikuju se
– kosi ili investicioni i
– horizontalni ili pripremni useci

Šematski prikaz useka

otvaranja
a. kosi
b. horizontalni usek pripreme

• Kosi usek izrađuje se radi obezbeđenja pristupnih puteva od površine do

samog ležišta, tj. do određene nivelete buduće etaže
• Ovaj usek ima naziv stacionarni, jer se obično zadržava tokom
eksploatacije PK i služi za odvoz jalovine i mineralne sirovine
 Horizontalni (pripremni) usek
• Izrađuje se radi formiranja početnog radnog fronta za pojedine etaže
otkrivke i mineralne sirovine
• Pojedinačni horizontalni usek u stvari predstavlja produžetak kosog useka.
Da bi se mogao formirati početni radni front, horizontalni usek otvaranja
se proširuje, tako da se obezbeđuje prostor za smeštaj i rad mašina za
utovar i transport

• Na bočnoj strani horizontalnog

useka formira se prva etaža na
otkrivci, a zatim i etaža na
dobijanju mineralne sirovine

Veza kosog i horizontalnog

useka po fazama izrade
 Spoljni i unutrašnji useci
Razlikuju se u odnosu na položaj projektovane granice PK
• Spoljni useci su izrađeni van granica površinskog kopa
• Unutrašnji su izrađeni unutar granice površinskog kopa
Pri eksploataciji horizontalnih i blago nagnutih ležišta, dubina PK je
srazmerno mala, dok je njihovo pružanje – znatno veće. Pri otvaranju takvih
ležišta obično se primenjuju spoljni stalni useci, a izgrađuju se na jednoj ili
dve bočne strane površinskog kopa, a ređe centralno

Otvaranje površinskog kopa

spoljnim usekom
a. sa dva paralelna
b. jednim perifernim
c. jednim centralnim

 Otvaranjem pomoću dva razdvojena spoljna useka, za dva puta se smanjuje

dužina puta unutrašnjeg transporta
 Otvaranje sa jednim bočnim usekom raspostranjeno je u eksploataciji moćnih
ugljenih slojeva
 Centralno otvaranje takođe omogućava skraćenje unutrašnjeg transporta, ali se
ređe koristi zbog toga što je otežano otvaranje većeg broja etaža
 Otvaranje unutrašnjim usecima

• Primenjuje se za kosa i
strma ležišta sa veoma
složenim oblikom trase, u
eksploataciji većih ležišta i
sa većom dubinom
zaleganja mineralne
sirovine
• Unutrašnji useci se izrađuju
na jednoj bočnoj strani
površinskog kopa sa
uzajamno obrtnim
pravcima, tako da
transportna trasa ima
oblik ''cik-cak'' linije

Otvaranje površinskog kopa unutrašnjim

''cik-cak'' usecima
 Otvaranje unutrašnjim ''cik-cak'' usekom
Najčešći oblici unutrašnjih useka otvaranja su sledeći:
• otvaranje unutrašnjim ''cik-cak'' usekom,
• otvaranje pomoću etažnih paralelnih unutrašnjih useka,
• otvaranje površinskog kopa grupnim unutrašnjim usecima,
• otvaranje usecima u obliku serpentina, i dr.

Prednosti :
• mogućnost otvaranja ležišta različitog oblika i veličine,
• mogućnost istovremenog rada na svim etažama,
• kao i nezavisan rad pojedinih etaža na otkrivci, i na mineralnoj sirovini,
• mogućnost izrade useka u podinskim delovima ležišta, što obezbeđuje
njihovu veću stabilnost, i dr
Nedostaci:
• veći troškovi izrade vezani za veći broj useka,
• promena pravca kretanja transportnih sredstava - povećava gubitke
zbog manevrisanja,
• veće dužine transporta - povećavaju troškove po jedinici proizvoda i dr
 Stalni i privremeni useci
• Stalni useci čiji je vek trajanja dugoročan, izrađuju na završnoj strani
površinskog kopa
• Privremeni useci traju od dve do pet godina, predviđaju se na radnoj strani
površinskog kopa i izrađuju se sukcesivno sa napredovanjem radnog fronta
najčešće se koriste kad je u pitanju kamionski transport i to za otvaranje
gornjih ili teško pristupačnih delova površinskog kopa

Pojedinačni i grupni useci

• Pojedinačni useci predstavljaju useke pomoću kojih se prilazi do jedne
etažne nivelete
• Grupnim usecima se obezbeđuje prilaz do većeg broja etažnih niveleta

Blago nagnuti i kosi useci

• Blago nagnuti useci imaju nagib trase od 3 do 5°, primena za šinski transport
• Kosi useci nagib 10 do 15° pa i više, primenjuju za transport sa trakama

Usek sa prostom i složenom trasom

• Usek sa prostom trasom je usek čiji se pravac ne menja po celoj dužini
• Usek sa složenom trasom sastoji od nekoliko deonica različitih pravaca
Spiralna trasa useka menja svoj pravac krivolinijski
 Elementi i parametri useka
• Osnovni parametri kosog useka su : ugao nagiba bočnih kosina; širina
dna; uzdužni nagib; zapremina i njegova propusna moć
• Ugao nagiba bočnih kosina zavisi od stepena stabilnosti naslaga. Kroz
slabo vezane i meke povlatne naslage ugao ovog nagiba ne sme biti veći od
ugla prirodnog nagiba, a za tvrde sredine – u granicama od 55 do 65°

• Širina dna useka određuje se prema uslovima primenjene mehanizacije za

otkopavanje i uslovima predviđenog vida transporta. Za rad bagera pri
usecanju trase useka potrebno je obezbediti sigurnosno rastojanje između
obrtne kabine bagera i kosine useka, a koje iznosi 1,0–1,5 m

• Uzdužni nagib useka predstavlja visinsku razliku između vrha i dna useka.
Ima uticaj na ekonomičnost površinskog kopa. Pri većem uzdužnom nagibu
useka smanjuje se zapremina otkopane mase i obim radova pri usecanju,
skraćuje se dužina useka, a time i dužina transporta. Prema tome, smanjuju
se troškovi izrade i korišćenja useka.
Maksimalno dozvoljeni uspon useka otvaranja, u zavisnosti od vrste
transportnih sredstava, iznosi: za elektro-lokomotivski 40‰, kamionski 9% i
transport trakama 18%.
 Otvaranje PK podzemnim prostorijama
• Zasniva se na izradi podzemnih prostorija kao što su: potkopi, tuneli,
okna i kose prostorije
• Kada je teren vrlo složen i kada ne dozvoljava izradu useka, otvaranje
površinskog kopa vrši se potkopom ili tunelom. Pad potkopa,
odnosno tunela, iznosi 3–5‰ u pravcu izvoza na površinu punih
vagoneta ili kamiona
• U praksi se podzemnim prostorijama najčešće otvaraju površinski
kopovi brdskog tipa, kao i duboke etaže dubinskog površinskog kopa

Otvaranje
površinskog kopa potkopom
1- potkop, 2- sipka

• Ako ležište otvaramo oknom, ono se isto tako izrađuje u neposrednoj

blizini granice površinskog kopa, bilo u krovini ili u podini ležišta. Od okna
se izrađuju horizontalne prostorije – hodnici, do pojedinih etaža
površinskog kopa. Zatim se hodnici povezuju sa etažama putem sipki
 TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA
Nakon pripremanja i otvaranja ležišta ili dela ležišta, počinje period
redovne eksploatacije koji obuhvata
• otkrivanje i
• dobijanje mineralne sirovine

To je glavna etapa površinske eksploatacije mineralnih sirovina, a čini je

niz radnih procesa:
 razaranje otkrivke i mineralne sirovine
 utovar otkrivke i mineralne sirovine
 transport utovarenih masa i
 odlaganje jalovine i istovar mineralne sirovine

• Određeni redosled i način izvođenja: otkrivanje, dobijanje i odlaganje

masa koji obezbeđuju planiranu, ekonomičnu i bezbednu eksploataciju
mineralne sirovine čini sistem površinske eksploatacije
  Razaranje otkrivke i mineralne sirovine
može se podeliti u dve grupe na osnovu fizičko-mehaničkih osobina
radne sredine:
– dobijanje sa upotrebom eksploziva i
– bez upotrebe eksploziva – primenom mehanizacije

• Dobijanje otkrivke i mineralne sirovine primenom miniranja, zasniva se

na razornoj moći eksploziva. Energija eksploziva koristi se za razaranje
čvrstih i veoma čvrstih stena. Miniranje znatno poskupljuje rad. Kad se
primenjuje miniranje, rad na površinskom kopu ograničen je na korišćenje
određene vrste mehanizacije za utovar i transport

• Mehanizacija za otkopavanje bazira se na mašinama koje imaju posebne

elemente koji razaraju stensku masu i vrše izdvajanje iz mekšeg
stenskog masiva, tj otkopavaju stenski masiv po kosini etaže. Osnovna
mehanizacija za otkopavanje i utovar jesu bageri, posebno konstruisani
mašinski strojevi za otkopavanje stenskih masa i za utovar u odgovarajuća
transportna sredstva
  Utovar otkrivke i mineralne sirovine
vrši se izdvajanjem stenskog materijala bilo direktno iz masiva - rezanje,
ili nakon miniranja, i njegovo premeštanje u transportna sredstva

Premi vrsti rada utovarnu mehanizaciju delimo u dve grupe:

1. mašine sa cikličnim delovanjem i
2. mašine sa kontinualnim delovanjem

• Kod mašina sa cikličnim delovanjem radno postrojenje za utovar sastoji

se od jednog elementa – kašike. Kašikom se vrši otkopavanje, utovar i
istovar otkopanog materijala u transportno sredstvo ili na određeno
mesto. U tu grupu mašina spadaju: bager kašikar; bager sa obrnutom
kašikom; bager dreglajn; bager sa grabilicom; skreper sa užetom;
buldozer; utovarivač
• Mašine sa kontinualnim delovanjem imaju radno postrojenje
sastavljeno od nekoliko elemenata (vedra) koji se kreću po zatvorenoj
putanji. U ovu grupu mašina spadaju: bageri vedričari i rotorni bageri
Osnovne mašine za kopanje i utovar

a. bager kašikar
b. bager sa
obrnutom kašikom
c. bager vedričar
d. bager dreglajn
e. bager grajfer
f. rotorni bager
  Transport otkrivke i mineralne sirovine
• na površinskim kopovima može se obavljati na razne načine
• od ukupnih troškova za 1 m3 ili 1 t mineralne sirovine, na transport
otpada od 35 do 40% pa i više
Transport masa na površinskom kopu može se podeliti na
- unutrašnji i
- spoljni
Unutrašnji transport se prema pravcu prevoza masa deli na dva
osnovna načina
- centralni i razdvojeni

Šematski prikaz
transporta masa
a. centralni
b. razdvojeni
unutrašnji transport
 Ciklični i kontinualni transport

U zavisnosti od kontinuiteta procesa transporta razlikujemo

• Ciklični transport sastoji se iz niza razdvojenih radnih operacija. U
tom načinu transporta koriste se : šinski (lokomotivski) transport;
kamionski; transport skreperima; transport skipovima, žičarama i dr.
• Kontinualni transport karakteriše to što se za vreme rada otkopani
materijal prevozi neprekidno od mesta utovara do mesta istovara.
Koriste se transportna sredstva sa gumenim trakama

• Pored napred navedenih vidova transporta, u posebnu grupu spadaju

specijalne vrste transporta, kao što su: hidraulični transport;
transport pomoću odlagajućih mostova i dr

 Na površinskim kopovima najveću primenu imaju tri vrste

transporta: šinski, kamionski i transport gumenim trakama
  Odlaganje jalovine
• Predstavlja završni radni proces pri otkopavanju otkrivke. Proces se
sastoji u premeštanju otkopane jalovine i njenom smeštaju na određenu
slobodnu površinu. Sam radni proces ima za cilj da se formiraju i izgrade
određeni nasipi – odlagališta.
• Zavisno od mesta na kome se vrši odlaganje jalovine, razlikuje se
spoljno i unutrašnje odlagalište.
• Spoljno odlagalište formira se van granica površinskog kopa. U fazi
investicione izgradnje i u početnoj fazi eksploatacije koristi se za sve vrste
površinskih kopova. Može se koristiti sve dok se ne stvori dovoljan
otkopni unutrašnji prostor
• Unutrašnje odlagalište se formira unutar granica površinskog kopa i
razvija se u otkopanom prostoru paralalelno sa napredovanjem radnog
fronta na otkrivci i dobijanju mineralne sirovine. Ova vrsta odlagališta se
primenjuje uglavnom pri otkopavanju slojevitih ležišta, odnosno za
horizontalna i blago nagnuta ležišta
 Troškovi odlaganja jalovine za unutrašnja odlagališta niži su od
troškova za spoljna odlagališta
 Troškovi odlaganja opterećuju cenu koštanja 1 t mineralne sirovine
od 15 do 30% ukupnih troškova
 RADOVI NA BUŠENJU I MINIRANJU

• Razaranje čvrstih stena vrši se miniranjem. U tu svrhu u stenskom

masivu izrađuju se cilindrične šupljine u koje je smešten eksploziv i
sredstvo za iniciranje - minske bušotine
• Svaka minska bušotina ima svoje elemente: dužinu, prečnik i položaj u
prostoru

 Prema dužini, minske bušotine se dele na

- kratke bušotine – do 5 m dužine i
- duge bušotine – preko 5 m dužine

 Prema prečniku, delimo ih na

- bušotine malog prečnika – do 75 mm i
- bušotine velikog prečnika – preko 75 mm

 Prema svom položaju u stenskom masivu, minske bušotine mogu biti

- horizontalne
- vertikalne i
- kose
 Izrada minskih bušotina
Minske bušotine se mogu različito izrađivati. Razlikuju se dva
osnovna načina: mehanički i fizičko-mehanički postupak

• Mehanički postupak – zasniva se na razaranju masiva koji

nastaje usled mehaničkog nanošenja opterećenja na čelo
bušotine odgovarajućim alatom (udarno-zaokretno, rotaciono,
rotaciono-udarno i udarno-rotaciono bušenje)

• Fizičko-mehanički postupak – zasnovan je na naprezanju koje

nastaje kao posledica nekih fizičkih pojava, kao što su
povećanje temperature površinskog sloja stene, pojava termičkih
napona i sl. U ove postupke spadaju: bušenje eksplozivom,
termičko bušenje, bušenje električnom strujom, ultrazvukom,
bušenje plazmom. Od svih ovih postupaka, u rudarstvu se
primenjuje samo bušenje eksplozivom i termičko bušenje
 Primarno i sekundarno miniranje
• Za primarno miniranje minske bušotine se izrađuju u čvrstoj
stenskoj masi i nosioci su masovnog miniranja. Izrada bušotina
vrši se bušaćim garniturama velikog kapaciteta. Prečnik
bušotina iznosi do 350 mm
• Sekundarno bušenje se primenjuje za usitnjavanje velikih
komada stene koji nastaju pri primarnom miniranju. Prečnik
ovih bušotina je obično do 50 mm

• Za bušenja na površini i pod zemljom, koriste se bušaće

garniture koje rade na principu rotaciono-udarnog i udarno-
rotacionog dejstva. Da li će režim bušenja biti rotaciono-
udarni ili udarno-rotacioni, to isključivo zavisi od stenskog
masiva, odnosno od obima razaranja. Kada je razaranje
udarom po obimu veće od razaranja rotacijom, postupak se
naziva udarno-rotacioni i obrnuto rotaciono-udarnim.
 Rotaciono-udarno i udarno-rotaciono bušenje
• Rotaciono-udarno bušenje – najviše je zastupljen vid bušenja na
površinskim kopovima (više od 60%), za različite rudarsko-geološke uslove
radne sredine. Prečnik bušenja iznosi 190 – 350mm i dubine do 35m.
• Bušaći pribor se sastoji od rotirajuće krune i bušaćih šipki.. Bušaće šipke
služe za prenos obrtanja, prenos osnog pritiska, dovod vazduha ili mešavine
vazduha i vode za čišćenje bušotine

• Udarno-rotaciono bušenje – primenjuje se za prečnike bušotina od 100 do

200mm, i dubine bušenja do 50m. Zastupljenost ovog vida bušenja na PK je
do 30%. Primenjuje se u stenama sa koeficijentom čvrstoće od 6 do 14.
Bušaće garniture imaju mogućnost izrade vertikalnih, kosih i horizontalnih
bušotina.
• Za ovu vrstu bušenja koriste se bušilice sa uronjenim bušaćim čekićem, tzv.
dubinski bušaći čekić. Za vreme bušenja čitava konstrukcija bušaćeg
čekića nalazi se u bušotini zajedno sa kratkim bušaćim dletom.
Zaokretanje bušaćeg čekića ostvaruje se pomoću posebnog motora
smeštenog van bušotine. Motor obrće bušaće šipke na kojima je pričvršćen
dubinski čekić.
 METODE MINIRANJA NA KOPOVIMA

• Primarno ili proizvodno miniranje na PK izvodi se metodom

etažnog miniranja, odnosno metodom stubnog punjenja. Cilj
primarnog miniranja je u rastresanju ili odvajanju stenske
mase od masiva, tj. usitnjavanju do određene granulacije

• Na kopovima primenjuju se sledeće metode miniranja:

- metode miniranja sa kratkim minskim bušotinama,
- metode miniranja sa dugačkim minskim bušotinama,
- metode minskih komora,
- metode miniranja sa proširenim bušotinama – kotlovsko,
- metode sekundarnog miniranja.
 Metode miniranja sa kratkim minskim bušotinama
• Primenjuju se kada je potrebno selektivno otkopavanje i za
površinske radove (izrada useka, rovova, kanala i dr.) čije
etaže ne prelaze visinu od 5 m. Prečnik minskih bušotina
obično se kreće u granicama od 30 do 50 mm, mada može biti
i veći. Položaj bušotina u prostoru može biti vertikalan, kos i
horizontalan

Šematski prikaz kratkih minskih bušotina:

a. vertikalne, b. pod uglom – kose, c. horizontalne
 Metoda dugačkih minskih bušotina
• Primenjuje se za etaže visine od 5 do 20 i više metara. Prema položaju
u prostoru, minske bušotine mogu biti vertikalne i kose.
• Osnovni parametri miniranja za potrebe površinskog kopa
- visina etaže, H
- prečnik bušotine, db
- dužina (dubina) bušotine, Lb
- rastojanje između bušotina, a
- rastojanje između redova, b
- linija najmanjeg otpora, W
- dužina probušenja, lp
- dužina eksplozivnog punjenja, Le
- prečnik eksplozivnog punjenja, de
- dužina čepa, lč
• Od svih iznetih parametara poseban značaj imaju tri parametra
visina etaže (H)
prečnik eksplozivnog punjenja (de) I
linija najmanjeg otpora (W)
čiji odnos ima presudan značaj na efekte miniranja
 Linija najmanjeg otpora (W)
• predstavlja rastojanje od eksplozivnog punjenja do slobodne površine,
mereno u pravcu upravnom na pravac minske bušotine. Pod slobodnom
površinom podrazumeva se postojeće čelo (površina) etaže pre izvođenja
miniranja. Na osnovu linije najmanjeg otpora definišu se ostali
geometrijski parametri

Parametri za dugačke minske bušotine

a. vertikalne, b. pod uglom - kose
 Metoda minskih komora
• primenjuje se za miniranje na površini, sa visinama etaže preko 12 m. Za
smeštaj eksploziva na nivou etaže izrađuju se potkopi, iz kojih se bočno
izrađuju hodnici paralelno sa ivicom etaže. Iz bočnih hodnika, na
određenom rastojanju, izrađuju se minske komore koje služe za
smeštaj eksploziva. Dimenzije komora određuju se na osnovu količine
eksploziva koju treba upotrebiti za jedno miniranje. Veliki obim pripremnih
radova, kao i broj prostorija, imaju bitnog uticaja na brzinu izrade i
povećavaju troškove proizvodnje, pa se ova metoda ređe koristi

Šematski prikaz miniranja metodom komora

1-potkop, 2-bočni hodnik, 3- komore za smeštaj eksploziva
 Metoda miniranja sa proširenjem bušotina
• sastoji se u tome što se na dnu bušotine izrađuje proširenje u vidu kotla,
koje služi za smeštaj eksploziva. Ovakav postupak primenjuje se kada je
potrebno smestiti veću količinu eksploziva nego što može da primi minska
bušotina u vidu izduženog punjenja. Koncentracijom eksploziva na jednom
mestu (u kotlu) dobijamo krupnije komade odminirane stenske mase
• Izrada proširenja na dnu bušotine vrši se tako što se prethodno izrade
bušotine, a zatim se putem više uzastopnih miniranja malim količinama
eksploziva stvara proširenje - kotao

Šematski prikaz miniranja

metodom kotlovskog punjenja
 Metode sekundarnog miniranja
Primenjuju se u slučajevima kada i pored primenjenih optimalnih parametara
pri izvođenju miniranja dođe do pojave krupnih komada stenskog materijala.
Metode koje obuhvataju razbijanje tako nastalih komada mogu se podeliti u
tri grupe:
• metoda kratkih minskih bušotina
• metoda nalepnih mina i
• metoda kumulativnih punjenja

Šematski prikaz razbijanja

blokova miniranjem
a. metoda kratkih minskih bušotina
b. metoda nalepnih mina
c. metoda kumulativnog punjenja

• Glavni nedostatak sekundarnog miniranja je što se u toku

izvođenja miniranja prekidaju ostali radovi i moraju da se sprovode
neophodne mere zaštite ljudstva i mehanizacije
 ŠEME MINIRANJA NA KOPOVIMA
• Za razaranje i rastresanje stenske mase pri etažnim miniranjima na
kopovima, najviše se primenjuju metode miniranja sa dugim i kratkim
minskim bušotinama. Miniranja sa komorama i kotlovsko se retko
primenjuju, a sekundarno miniranje se primenjuje prema potrebi
• Pravilnim izborom šeme miniranja postiže se upravljanje dejstvom
oslobođene energije eksploziva
• Za etažna miniranja na površinskim kopovima postoje dve tipske situacije
izvođenja miniranja:
- kada postoji samo jedno slobodno čelo etaže i
- kada postoje dva slobodna čela etaže

Prikaz oblika minskog polja zavisno

od broja slobodnih površina
a. minsko polje sa jednim slobodnim
čelom
b. minsko polje sa dva slobodna čela
 Šeme miniranja
• Minsko polje treba da ima pravilan geometrijski oblik ako se žele dobri
rezultati u pogledu granulacije odminirane mase
• Minske bušotine mogu biti raspoređene u jednom i više redova
• Kod višerednog miniranja imamo bolju granulaciju odminirane mase u
odnosu na jednoredno, gde se najčešće dobijaju krupni komadi
• Prevelik broj redova takođe ima svojih nedostataka, jer se zbog
povećanja zapremine odminirane mase smanjuje prostor za odbacivanje
stenske mase iz poslednjih redova, pa oni deluju u stešnjenim uslovima
• U pogledu vremena iniciranja minskih punjenja, miniranja se mogu izvoditi
– sa trenutnim iniciranjem svih bušotina u redu,
– sa usporenjem između bušotina u redu,
– sa usporenjem između redova bušotina i
– sa usporenjem između redova i usporenjem između bušotina u redu

• Višeredno miniranje, koje se izvodi sa milisekundnim usporenjem,

tipično je za savremenu tehnologiju miniranja, jer omogućava
istovremeno miniranje velikih količina stenske mase
 MEHANIZOVANO KOPANJE I UTOVAR
• Mašine koje se koriste za razaranje stenske mase i utovar mineralne
sirovine ili jalovine poseduju radni element u obliku kašike ili vedrice
• Proces rezanja stenske mase sastoji se u izdvajanju elementarnih delova
stene uz pomoć reznih elemenata
• Radni proces utovara predstavlja izdvajanje stenskog materijala direktno iz
masiva, kada je uključen proces rezanja ili nakon miniranja, uz njegovo
premeštanje u transportna sredstva. Utovar se obavlja uz pomoć
rudarskih mašina – bagera, različitih vrsta i modela

• Zavisno od različitih fizičko-mehaničkih svojstava stena i drugih rudarsko-

tehničkih činilaca, podela mehanizacije za kopanje i utovor može biti

1. prema konstrukciji, vrsti i broju radnih elemenata kojima se ostvaruje

neposredno rezanje ili direktni utovar otkopanog materijala,
2. prema vrsti pogonske energije za pokretanje radnih elemenata bagera i
3. prema konstrukciji uređaja za sopstveni transport bagera
1. Podela prema konstrukciji, vrsti i broju radnih elemenata
na osnovu koje se bageri dele u dve glavne grupe:
- na bagere sa jednim radnim elementom, tzv. kašikari, dreglajni i dr.,
koji se još nazivaju i mašinama cikličnog ili diskontinualnog dejstva i
- na bagere sa više radnih elemenata, tzv. rotorni bageri i vedričari,
koji predstavljaju mašine neprekidnog ili kontinualnog dejstva
2. Podela prema vrsti pogonske energije bageri se dele na
- dizel pogon
- električni pogon (sa jednim ili više motora)
- dizel-električni pogon
- dizel-hidraulični pogon i
- elektro-hidraulični pogon.

3. Podela, prema konstrukciji uređaja za sopstveno

pokretanje bagera, obuhvata bagere postavljene na
- gusenicama
- šinama i točkovima
- papučama i
- bageri sa koračajuće-šinskim hodom
 Radni proces kopanja i utovara
obuhvata sledeće radne operacije
• zahvatanje i unošenje radnog organa (kašike ili vedrice) u stenski masiv,
• punjenje kašike ili vedrice,
• dovođenje punog radnog elementa od čela radne etaže do mesta
pražnjenja,
• pražnjenje radnog elementa i
• povratak radnog elementa od mesta pražnjenja do čela radilišta

 Prema konstrukciji, vrsti i broju radnih elemenata bagere delimo na:

- Bageri sa jednim radnim elementom,
- Bageri sa više radnih elemenata.

• Bageri sa jednim radnim elementom poznati su u praksi površinske

eksploatacije mineralnih sirovina još početkom 20. veka. Prvi bager počeo
je sa radom 1911. godine na površinskom kopu ''Mišn'' u državi Ilinois –
SAD. Ovaj bager imao je zapreminu kašike 2,7 m3 i katarku dužine 20 m, sa
motorom na parni pogon. Kretao se po šinama i služio za uklanjanje
krupnozrnog peska, moćnosti 6–9 m, koji je činio jalovinu ugljenog sloja
 Bagere sa jednim radnim elementom
možemo podeliti u tri vrste
• građevinske mašine - manjom zapreminom kašike i to 0,5–1,5 m3.
Poseduju manju radnu težinu, pa je zbog toga moguć njihov univerzalan rad,
a imaju i veliku manevarsku sposobnost. Predviđene su za rad u mekim
materijalima. U rudarstvu se primenjuju kao pomoćne mašine za otkopavanje,
izradu raznih kanala, otkopavanje gline, peskova ili drugih mekših stena
• mašine za otkopavanje otkrivke - odlikuju se povećanom dužinom katarke
i većom zapreminom kašike 4 -135 m3. Bageri sa kašikom zapremine 4 – 8 m3
primenjuju se za otkopavanje otkrivke i za utovar u transportna sredstva, a
bageri sa većom zapreminom kašike – za direktno prebacivanje ili odlaganje
otkopanog materijala u unutrašnji prostor kopa
• mašine za dobijanje mineralne sirovine - sirovine poseduju snažne radne
elemente prilagođene za rad u najtvrđim stenama, sa zapreminom kašike 2–
50 m3. Služe za otkopavanje raznih vrsta ruda sa utovarom u železničke
vagone ili kamione srednje i veće nosivosti. Poseduju električni pogon kao i
hod sa gusenicama

 Svaki bager nosi naziv prema vrsti kašike ili katarke - bager kašikar;
bager sa obrnutom kašikom; hidraulični bager; bager dreglajn; bager grajfer i dr
 Bageri kašikari
• Primenjuju se u različitim rudarsko-tehničkim uslovima i za sve kategorije
stena
• Najveća grupa bagera kašikara, sa zapreminom kašike 2–50 m3, visinom
kopanja 6–20 m, služi za kopanje i utovar u transportna sredstva

Bageri kašikari imaju sledeće delove

• Radni uređaj obuhvata: kašiku, nosač kašike i strelu bagera.
• Donji stroj čine: gusenični uređaj za kretanje, vodeći točkovi i dr.
• Gornji stroj se sastoji od: obrtne platforme, na kojoj se nalazi kabina
rukovaoca, kompresor za vazduh, motor za obrtanje, sistem motor-
generator, motor za vučno uže, transformator i dr.
 Danas u svetu postoji niz proizvođača bagera kašikara, među kojima su
vodeći u Rusiji, SAD, Nemačkoj, u Češkoj, firma Škoda
Firme u SAD
- Marion – tipovi: 181-M; 182-M; 191-M i 204-M
- PH – modeli: 1600; 1800, 1900 i 2000.
Firme u Rusiji
- za utovar: EKG-2; EKG-8i; EKG-3; EKG-9
- za direktno prebaivanje otkrivke: EVG-4; EVG-5
Bager kašikar za utovar proizveden u Rusiji
– tip EKG-8i
 Tabela 4.2.

Osnovne radne i tehničke karakteristike bagera kašikara

namenjenih za otkopavanje i utovar, koji se proizvede u Rusiji

EKG- EKG- EKG- EKG- EKG- EKG- EKG-

Parametri EKG-2
3,2 4,6B 5 8i 12,5 6,3U 20
Zapremina kašike, m3 2,0 3,2 4,6 5,6 8,0 12,5 6,3 20,0
Dužina strele, m 8,6 10,3 10,5 11,4 13,3 18,0 31,0 17,0
Dužina nosača kašike, m 6,1 8,6 7,8 9,5 11,4 13,5 23,0 12,2
Radijus kopanja, m 11,1 13,5 14,4 15,3 18,2 22,5 35,0 21,6
Visina kopanja, m 8,5 9,8 10,0 11,7 12,5 15,6 29,2 17,9
Radijus istresanja, m 9,7 12,0 12,6 13,3 16,3 19,9 32,9 19,4
Sila kopanja, kN - 180 205 350 370 600 400 900
Snaga motora, kW 128 25 250 320 520 1.250 1.250 2.500
Srednji pritisak na tlo,
MN/m2 0,140 0,178 0,215 0,230 0,203 0,195 0,195 0,250

Masa bagera, t 73 140 195 268 370 653 670 840

Vreme ciklusa pri obrt. od
90o s 22,7 23,3 23,0 25,0 28,0 32,0 40,0 28,0
 Hidraulični bageri kašikari
• spadaju u mašine kod kojih se veliki broj radnih operacija obavlja
hidrauličnim putem, odnosno dejstvom ulja pod visokim pritiskom.
Zamena klasičnih pogonskih i prenosnih sklopova primenom hidraulike
predstavlja veliki napredak u razvoju mašinske industrije
• Radni uređaji hidrauličnih bagera mogu biti sa normalnom kašikom
(visinski) i obrnutom (dubinskom) kašikom

Hidraulični bager
nemačke firme
Demag
a. bager sa
normalnom
Kašikom
b. bager sa
obrnutom
(dubinskom)
kašikom
 Tehničke karakteristike hidrauličnih bagera
nemačke firme Demag

Bageri firme Demag

P a r a m e t r i
H-485 H-285 H-241
Zapremina kašike: m3
- visinska 35,0 (26,0) 24,0 (26,0) 21,0 (14,0)
- dubinska 33,0 23,0 23,0
Visinski rad:
- radijus kopanja (A), m 18,5 15,4 15,4
- visina kopanja (B), m 20,5 15,6 15,5
- visina istresanja (C), m 15,3 12,0 11,0
Dubinski rad:
- radijus kopanja (A), m 22,0 18,8 18,8
- dubina kopanja (B), m 9,2 8,0 8,8
- visina kopanja (C), m 19,8 17,0 17,0
Masa, t 540 600 280
Snaga, kW 1.592 1.340 1.007
Nemačka firma ORESTEIN-KOPPEL proizvodi niz
hidrauličnih bagera sa oznakom RH
 Bageri dreglajni
• Primenjuju se za otkopavanje kako ugljenih, tako i metaličnih ležišta, a
najčešće za direktno prebacivanje u otkopani prostor
• Primena dreglajna je najefikasnija za otkopavanje mekih stena, za koje
nije potrebno prethodno miniranje
 Kod bagera dreglajna bitna su tri osnovna parametra
- zapremina kašike - do 160 m3
- dužina katarke (strele) od 125 m i
- ugao njenog nagiba
 Bageri sa kašikom zapremine 4 – 10 m3 koriste se za utovar mekog
materijala u transportna sredstva

Rad pomoću bagera dreglajna obavlja se tako što

• on stoji na gornjoj etažnoj ravni – kašika se zabacuje na potrebnu udaljenost
• zatim se spušta do dna usečene etaže
• zatim povlači po njenoj radnoj kosini odozdo naviše i na taj način se puni
• Nakon punjenja, kašika se podiže
• gornji obrtni stroj se okrene za određen ugao
• vučno uže se popusti i vrši se pražnjenje na željeno mesto
Tako se završava jedan radni ciklus
 Konstruktivni delovi bagera dreglajna

Konstruktivni delovi bagera dreglajna

1- strela (katarka), 2- kašika, 3- vučno uže, 4- uže za podizanje,
5- uže za pražnjenje, 6- kabina, 7- obrtno postolje, 8- gusenice
Bageri dreglajni proizvedeni u Rusiji imaju slovnu oznaku EŠ,
a brojni deo označava odnos zapremine kašike i dužine
katarke

EŠ- EŠ- EŠ-

Parametri EŠ-25/100 EŠ-80/100 EŠ-125/125
4/45 8/60 15/90
Zapremina kašike, m3 4,0 8,0 15,0 25,0; 30,0 80,0; 100,0 126,0; 160,0
Dužina strele (katarke), m
45,0 60,0 90,0 100,0 100,0 125,0
Max. radijus kopanja, m 46,0 57,0 81,0 95,0 97,0 120,0
Max. visina istresanja, m 19,5 21,0 42,0 46,0 43,0 52,0
Max. radijus istresanja, m
46,0 57,0 83,0 95,0 97,0 120,0
Masa bagera, t 210 540 1.400 2.500 10.300 16.000
Pritisak na tlo, MN/m2 0,41 0,74 0,90 1,00 1,80 2,30
Nagib pri kretanju, o 12 10 7 7 7 7
Trajanje ciklusa pri 135o s
45 54 60 65 65 65
Bager dreglajn ruske proizvodnje EŠ-15/90
 Utovarivači
• predstavljaju otkopno-utovarne-transportne mašine koje se sve češće
primenjuju u PE
• Ove mašine mogu da se koriste i kao osnovne i kao pomoćne utovarne
mašine
• Na nekim PK mogu se koristiti za transport otkopanog materijala, ali na
kraćim rastojanjima i to do 800 m
• Manje se koriste za otkopavanje i to samo u mekim sredinama, dok im se
glavna efikasnost ogleda u utovaru miniranjem rastrešenog ili
odbačenog stenskog materijala
• Vrlo su efikasni u kombinaciji sa buldozerom

 Utovarivači se izrađuju kao točkaši, a u slučaju rada u

glinovitom materijalu i kao guseničari
 Savremeni utovarivači imaju siguran i jednostavan
hidraulični mehanizam radnih organa i najčešće dizel pogon
Izgled utovarivača
 Prednosti utovarivača u odnosu na bagere
Utovarivači sa zapreminom kašike od 5 do 10 m3 sve više zamenjuju
bagere zbog p r e d n o s t i koje imaju u odnosu na bagere
• ukupna težina utovarivača je manja za 5 do 8 puta u odnosu na bagere
sa istom zapreminom kašike
• konstrukcija je jednostavnija
• cena koštanja je za 2–3 puta niža
• velika manevarska sposobnost daje efikasan rad u različitim uslovima
• brzina kretanja je velika, blagodareći tome može da obavlja ne samo
utovar, već i transport utovarenog materijala do određenog rastojanja
• srazmerno su niski proizvodni troškovi u odnosu na bagere

N e d o s t a c i utovarivača ogledaju se u sledećem

• zbog manjih dimenzija radnih elemenata ograničena je visina
otkopavanja, koja ne prelazi 10–11 m
• srazmerno je manja potisna sila za manje i srednje modele i često je
nedovoljna za utovar loše izminiranog materijala
 Bageri sa više radnih elemenata
 to su mašine kontinualnog dejstva koje su u primeni u PE. Ova vrsta
bagera ostvaruje daleko veće efekte pri otkopavanju stenskih masa na PK
u poređenju sa ostalim vrstama bagera. Ti efekti ogledaju se u sledećem:
• obezbeđuje se veći kapacitet proizvodnje površinskog kopa,
• omogućavaju direktno otkopavanje stenskih masa bez primene
bušačko-minerskih radova,
• specifični utrošak električne energije je manji

 Primena ovih bagera uglavnom je ograničena za rad u mekim i

rastresitim stenama.
 Danas se izrađuju bageri sa pojačanim reznim elementima koji
omogućavaju rad i u srednje tvrdim, pa čak i u tvrdim stenama.

 Prema konstrukciji radnih elemenata, kao i konstrukciji samih

mašina, razlikuju se dve grupe bagera
• bageri vedričari I
• rotorni bageri
 Bageri vedričari
• Sastoje se od dugačkog rama (nosača, strele), koji služi kao nosač
beskonačnog lanca na kojem su montirane vedrice. Ram je jednim krajem
učvršćen za postolje bagera preko zgloba, dok je drugi kraj obešen pomoću
sistema čeličnih užadi. Broj vedrica može biti različit, što zavisi od
karakteristika ležišta, odnosno od dužine rama. Zapremina jedne vedrice
iznosi 250 – 4.500 litara
• Kopanje pomoću ovih bagera vrši se pomeranjem (kretanjem) vedrica,
raspoređenih na donjoj strani rama, uz pomoć beskonačnog lanca.
Napunjene vedrice podižu se ili spuštaju – što zavisi od toga da li vršimo
otkopavanje visinski ili dubinski – zatim se otkopani materijal prebacuje do
utovarnog bunkera smeštenog na bageru, odakle se istresa u odgovarajuće
transportno sredstvo
 Osnovne prednosti bagera vedričara u odnosu na rotacione bagere

• ogledaju se u mogućnosti dubinskog rada i

• formiranja kosine radne etaže pod tačno zadatim uglom
• selektivan rad na slojevima manje moćnosti
• ravnomernija granulacija otkopanog materijala
• kao i male promene udarnih sila na konstrukciju u toku rada
Bager vedričar ERs 710 nemačke firme Takraf
 Rotorni bageri

• Pripadaju grupi mašina sa kontinualnim dejstvom

• Naročito brz razvoj ovih mašina postignut je u poslednjih 50
godina, tako da rotorni bageri na nekim kopovima imaju
isključivu primenu, pa spadaju u red savremenih rudarskih
mašina

• Osnovne konstruktivne veličine prema kojima se razlikuju

pojedini tipovi ovih bagera su
– prečnik radnog točka
– zapremina, broj i oblik vedrice na radnom točku
– dužina strele (katarke)
– konstrukcija strele (sa krutim ili teleskopskim izvlačenjem) i
dr.
Osnovne tehničke karakteristike rotornog bagera SRs 630
nemačke proizvodnje

Tip bagera a b c d e f g h

SRs 630. 14,0 2,00 17,4 21,0 1,20 6,50 21,0 8,40
14/2.0
 Rotorni bager – princip rada

• Bager poseduje radni element u obliku rotacionog točka sa

vedricama, po kome su ove mašine i dobile naziv
• Radni točak je montiran na jednom kraju strele (katarke), dok je drugi
kraj spojen sa gornjim strojem bagera i može se okretati zajedno sa njim
oko svoje osovine za ± 360o
• Pri radu radni točak se obrće oko svoje osovine, a za to vreme vedrice
režu stensku masu, pune se i prenose materijal do transportera
smeštenog u samom bageru koji ga dalje transportuje do etažnog tračnog
transportera ili šinskog vozila

 U odnosu na vrstu strele, razlikuju se dve grupe bagera

• sa krutom vezom i
• sa teleskopskim izvlačenjem strele
Rotorni bager Sch Rs 630 u radu na PK ''Drmno''
 ODLAGANJE OTKRIVKE I JALOVINE
• predstavlja jedan od osnovnih procesa u tehnologiji površinske
eksploatacije
• Pod odlaganjem se podrazumeva odgovarajuće deponovanje otkrivke i
jalovog materijala da bi se omogućilo dobijanje mineralne sirovine
• Odlaganje se vrši uz pomoć različitih mašina i načina izvođenja i ima za
cilj da se prema utvrđenom sistemu formiraju i izgrade određeni nasipi –
odlagališta
Zavisno od mesta na kome se vrši odlaganje, razlikuju se spoljna i
unutrašnja odlagališta
• Spoljno odlagalište za svaki kop, bez obzira na veličinu, formira se u fazi
njegove investicione izgradnje. Ova odlagališta u praksi su veoma
rasprostranjena, zato što njihova lokacija ne zavisi od uslova zaleganja
ležišta
• Unutrašnje odlagalište se formira unutar granica površinskog kopa i
razvija se u otkopanom prostoru paralelno sa napredovanjem fronta na
skidanju otkrivke i dobijanju mineralne sirovine.
Smeštaj jalovine u otkopani prostor vrši se obično direktnim prebacivanjem
pomoću bagera dreglajna ili kašikara i transportno odlagajućih mostova
 Izbor mesta odlagališta
• Troškovi odlaganja unutrašnjeg odlagališta niži su od troškova spoljnog
odlagališta, pa je prema tome prva vrsta odlagališta mnogo rentabilnija i
ekonomičnija
• Svi troškovi odlaganja opterećuju cenu koštanja 1 tone mineralne
sirovine 15–30%, što u prvom redu zavisi od pravilnog izbora mesta
odlagališta
Za izbor mesta odlagališta potrebno je da budu ispunjeni uslovi
• prostor na kome se formira odlagalište treba da bude u neposrednoj blizini
PK i da ima dovoljne dimenzije kako bi se mogla smestiti planirana količina
jalovine,
• pri tome treba izbegavati ravne površine zemljišta zbog male prijemne
sposobnosti, većih troškova i gubitka vremena za početne radove oko
formiranja odlagališta,
• za odlagalište treba koristiti neobradivo zemljište, u prvom redu: uvale,
jaruge ili goleti sa niskim rastinjem, kao i druge neproduktivne terene,
• u procesu odlaganja mora da se obezbedi sigurnost radnika i mašina
• prostor ispod odlagališta ne sme da sadrži produktivne delove ležišta koji
bi došli u obzir za eksploataciju u budućnosti
 Šema odlaganja jalovine

• treba da bude jednostavna da bi se obezbedila

– potrebna ekonomičnost u celom procesu odlaganja
– visoka produktivnost rada i
– zadržala potrebna dužina fronta odlaganja

• U pogledu napredovanja fronta, razlikuju se četiri načina

odlaganja
• paralelan
• lepezast
• krivolinijski i
• kombinovani
 Paralelno napredovanje fronta odlagališta
• vrši se na taj način što se etaže i transportne linije pomeraju
paralelno sa početnim nasipom

Šema paralelnog načina napredovanja fronta za spoljno odlagalište

 Radijalno napredovanje fronta odlaganja
• vrši se od jedne obrtne tačke. U odnosu na paralelno napredovanje,
pomeranje koloseka je jednostavnije, jer nije potrebno da se posle
svakog pomeranja kolosek razdvaja u obrtnoj tački niti da se krivina
produžava
• Širina poprečnog pomeranja je različita uzduž radne etaže, jer pomeranje
obuhvata površinu trougla. Iz tih razloga prijemna sposobnost odlagališta
je smanjena napola u odnosu na paralelno napredovanje

Šema radijalnog fronta odlaganja primenom

a. šinskog transporta, b. transporta sa gumenim trakama
 Krivolinijsko napredovanje fronta odlaganja
• omogućava povećanje dužine radnog fronta. To povećanje
ostvaruje se na račun formiranja krivine na etažnom koloseku.
Način napredovanja tehnologije odlaganja može biti
jednokrilan i dvokrilan

Šema krivolinijskog fronta odlaganja

a. jednokrilno, b. dvokrilno
 Kombinovano napredovanje radnog fronta
• Da bi se bolje iskoristile terenske prilike za smeštaj jalovine na spoljnom
odlagalištu, primenjuje se kombinovano napredovanje radnog fronta.
Za ovaj način napredovanja najčešće se primenjuje transport sa trakama

Kombinovani način napredovanja fronta odlaganja

Pri projektovanju spoljnih odlagališta poseban značaj ima i način na koji se
vrši odlaganje. Zavisno od sredstva koja se primenjuju, odlaganje može biti
ručno (veoma sporo i primenjuje se za sasvim male količine) i mašinsko.