МАШИНЕ ЗА РАДОВЕ У СТЕНИ

1. Врсте радова у стени

2. Компресори
3. Бушилице
4. Дробилице за камен
 ВРСТЕ РАДОВА У СТЕНИ
По месту одвијања, радови у стени могу бити:
 надземни (спољни радови) и
 подземни (тунелски радови).
Надземни и подземни радови у стени обухватају:
 Бушење стена и одваљивања стенског материјала са или без
употребе експлозива. Експлозив се не употребљава уколико се
жели избећи растресање подлоге.
 Производњу компримованог ваздуха компресорима. Због
специфичности радова, скоро искључиво се примењује погон на
компримовани ваздух, док су електрични и дизел погон веома
ретко у употреби. Иако је погон на компримовани ваздух скупљи
користи се због веће безбедности, лакше расподеле, веће
еластичности и могућности обогаћивања ваздуха
неискоришћеним кисеоником.
 Додатно се код подземних радова, због специфичности
услова рада, користе посебне машине за утовар и транспорт
материјала.
 Такође, код подземних радова морају се обезбедити системи
за вентилацију.
 ВРСТЕ РАДОВА У СТЕНИ
Фактори који утичу на избор опреме за
конкретан посао су следећи:
 Природа терена.
 Захтевана дубина бушотина.
 Твдоћа стенске масе.
 Величина пројекта.
 Степен растресања стенске масе.
 Намена стенске масе која се експлатише.
 Доступност воде за потребе бушења.
Недостатак воде фаворизује суво бушење.
 Сврха бушотина (за минирање, истраживање
или ињектирање).
 Величина узорка потребног за испитивање.
 ВРСТЕ РАДОВА У СТЕНИ
Основне машине којима се врши бушење су:
 пнеуматске бушилице
 пнеуматски чекићи
 бушеће платфоме
 тунелске машине
Разликујемо четири методе за бушење стенског
материјала:
 ударно (перкусионо) бушење
 ротационо дробљење
 ротационо сечење
 дијамантско бушење
 ВРСТЕ РАДОВА У СТЕНИ
 Ударно бушење, такође познато као
перкусионо бушење, је најчешће
коришћени метод за бушење у већини
стенских маса. Користи се за бушење стена
са чврстоћом на притисак до 5000 bar.
Бушилица овог типа ломи стену у мале
честице коришћењем удара који се
понављају. Постоје две начина преношења
и аплицирања ударног дејства, на врху
бушилице или на дну бушотине, и оба се
подједнако користе у зависности од
пречника и дубине бушења.
 ВРСТЕ РАДОВА У СТЕНИ
Ротационо дробљење заснива се на
абразивном ефекту сврдла које ротира у
бушотини и дроби стену у мале елементе. Овај
метод се прво користио при бушењу нафтних
бушотина али се данас користи и за бушење
минских рупа, пробијање ископа као и за
пробијање тунела у пуном профилу.
Ротационо бушење је прикладно за бушење у
стенама са чврстоћом на притисак до 5000 bar.
 ВРСТЕ РАДОВА У СТЕНИ
 Ротационо сечење заснива се на
абразивном ефекту сврдла које ротира у
бушотини и сече стену у мале елементе.
Користи се првенствено у мекшим
стенским материјалима са чврстоћом на
притисак до 1500 bar.
 Дијамантско бушење такође спада у
ротационо абразивни метод бушења.
Метод се користи првенствено за бушење
истраживачких бушотина при којима се
захтева узорак тла. При бушењу се
користе прстенаста (дијамантска) сврдла.
Метод дијамантског бушења је погодан за
већину стенских материјала.
 КОМПРЕСОРИ
Компресори су машине које служе за производњу
сабијеног ваздуха којим се покрећу пнеуматски алати
за бушења у стени. По начину рада компресори се
деле на:
 Једноетапне,
Компримује ваздух од атмосферског до жељеног
притиска у једној етапи.
 Двоетапне,
Компримује ваздух у две одвојене етапе. Првом етапом
ваздух се компримује на међу притисак, док се другом
етапом ваздух даље компримује на крајњи жељени
притисак.
 Вишеетапне,
Прозводи крајни жељени притисак кроз више етапа.
 КОМПРЕСОРИ
По својој покретљивости компресори се деле на:
 стационарне
 покретне
 Стационарни компресори се генерално користе код
радова где се потребе за компримованим ваздухом
захтевају током дужег временског периода.
Компресори могу бити клипни или ротациони,
једноетапни или вишеетапни. Стационарни
компресори могу бити са погоном на електромотор
или на мотор са унутрашњим сагоревањем.
 Покретни компресори се користе када је опрему
потребно често премештати. Компресори могу бити
постављени на гумене или челичне точкове као и на
саонице. Погон може бити на бензинске или дизел
моторе. Покретни компресори могу бити једноетапни
или двоетапни, клипни или ротациони.
 КОМПРЕСОРИ
 По својој конструкцији компресори се деле
на:
 клипне
 ротационе
 спиралне

 Без обзира на тип компресори могу радити

као:
 једностепени (компримује ваздух у само једном
крају цилиндра)
 двостепени (компримује ваздух у оба краја
цилиндра).
 КОМПРЕСОРИ
Клипни компресори су машине за производњу сабијеног
ваздуха код којих се сабијање врши у цилиндру помоћу
клипа. Клип може компримовати ваздух док се креће у
једном или оба правца. У првом случају дефинише се као
једностепени, док се у другом случају назива двостепени.
Клипни компресори могу имати један или више цилиндара.
Могу бити покретни или стационарни.
 КОМПРЕСОРИ
 Принцип рада ротационих компресора је у томе, да
помоћу система ламела, које делује као затварачи,
обртањем ротора сабијају ваздух. Ротор се налази у
цилиндру у коме се врши сабијање ваздуха, и у односу на
њега је ексцентрично постављен.Ротациони компресори
пружају неколико предности у поређену са клипним
компресорима, као што су компактност, мања тежина,
униформан проток, различити излази, безбедно руковање и
дуг век трајања.
 КОМПРЕСОРИ
Радни елементи спиралног компресора су два хеликоидна
ротора, који се међусобно захватају. У њиховом међупростору
врши се сабијање ваздуха. Погонски "мушки" ротор има
четири лопатице и обрће се 50 % брже од "женског" ротора
са шест жлебова. Како ваздух уђе и пролази кроз компресор,
он се компримује у простору између жлебова. Отвори за улаз
и излаз ваздуха на крајевима ротора аутоматски се отварају и
затварају за време рада компресора.
 КОМПРЕСОРИ
 Ови компресори су производе у релативно широком
опсегу капацитета, са једноетапном или вишеетапном
компресијом и са роторима који функционишу без
подмазивања или са уљним подмазивањем.У
поређењу са осталим типовима компресора, нуде
више предности као нпр.:
 тихи рад који задовољава законска ограничења за
буку, са или без губитака на излазу
 мали број покретних делова, са минималним
механичким хабањем и незнатним захтевима за
одржавањем
 аутоматска контрола која регулише брзину рада тако
да се на излазу добија захтевани притисак
 са незнатном или без пулсације у протоку ваздуха и
због тога смањеним вибрацијама
 КОМПРЕСОРИ
 Капацитет (издашност) компресора (Q) се исказује количином
ваздуха коју он стварно издаје у минути. Изражава се
запремином у м3 коју та количина сабијеног ваздуха заузима
при условима који владају у средини усисавања.
 Капацитет ваздушних компресора се одређује на бази његовог
учинка на надморској висини мора. На већим висинама тежина
ваздуха мања, па се однос улазног и излазног притиска
повећава, а самим тим се капацитет компресора смањује.
 Код димензионисања компресора треба рачунати са тим да све
машине не раде истовремено, што се у рачун уводи са фактором
истовремености. Потрошња теоријски износи:

где је:
 n - број истоврсних машина
 q - потрошња ваздуха једне машине (м3/мин)
 К - коефицијент истовремености
 БУШИЛИЦЕ
Бушилице су машине које у ширем
смислу могу бити:
 Све врсте самоходних бушилица за
бушење у тлу и стени при изводјењу
геотехничких радова
 Хидротехничке бушилице
 Самоходне бушилице за потребе
минирања: самоходна или вучена возна
конструкција с рукама - краковима које
држе лафете. По лафету приликом рада
клизи тежак спољашњи бушачки
чекић или опрема за окретање
дубинског - бушачког чекића
 БУШИЛИЦЕ
Возна конструкција самоходних бушилица може бити на гуменим
пнеуматицима или најчешће на гусеницама . Код великих
бушилица на возној конструкцији налазе се мотори и опрема за
аутоматско управљање, опрема за настављање шипки прибора за
бушење, кабина за управљање. Посебна врста су тунелске
бушилице (“jumbo"). Све врсте бушилица данас имају хидраулички
погон, а неке још пнеуматски, па због тога вуку за собом
компресор или им је монтиран на возни део.
 БУШИЛИЦЕ
Спољни бушачки чекић је врста бушачког чекића који
се најчешће користи за минерске радове при грађењу.
Деле се на:
 Лаке ручне спољашње бушачке чекиће с потпорном
ногом чија је маса до 30 кг
 Тешке спољашње бушачке чекиће чија се маса креће до
неколико стотина килограма
 БУШИЛИЦЕ
 Тешки спољашњи бушачки чекићи налазе се
готово увек без изузетака на лафетираним
бушилицама.
 Погон може бити хидраулички и пнеуматски.
 Хидраулички погон, насупрот пнеуматском
омогућава спољњем бушачком чекићу троструки
начин бушења: ударно, кружно или
сложено (ударно-кружно) бушење.
 Посебна подврста је
вибрацијско (високофреквентно) ударно
бушење, а то је данас главни начин рада
савремених хидрауличних спољашњих
бушачких чекића.
 БУШИЛИЦЕ
 Тунелска бушилица “jumbo" су врста
специјалних кола с лафетираним бушачким чекићима. Возна
конструкција може бити на пнеуматицима, гусеницама или
колосеку. Код лафетираних тунелских бушилица
преовладава употреба тешких спољних хидрауличних
бушачких чекића. Могу имати више кракова (руку, грана)
које носе лафете. По вођици лафете путује бушачки чекић.
На крају лафете налази се водилица бушачког прибора.
 БУШИЛИЦЕ
 Тунелска бушећа кола је сложена технолошка опрема која
обухвата откопне ротационе механизме и неке врсте ротирајућих
штитова за ископ тунела у свим врстама стена у пуном кружном
попречном пресеку. У нашем народу и међу грађевинарима
распрострањен је израз за ову машину "кртица ". Могу бити:
 Конципирани за бушење чврсте и тврде стене
 Конципирани за бушење средње чврсте, односно тзв "меке"
стене
 Конципирани као откопни ротациони штитови за ископ
нестабилних јако разломљених получврстих трошних стена
 БУШИЛИЦЕ
 Тунелска бушећа кола раде на начин да потискују
бушачку главу на чело ископа, а по њој су
распоређени одређени алати-резачи. Углавном су то тзв.
диск резачи. Они путују у концентричним круговима по
челу ископа. При том на њих делује притисак тако да
оштрица резача делује као попут клина који разара стену у
облику плочица.
 БУШИЛИЦЕ
Машине са откопним краком
 Ротирајућа глава има шиљке од тврдог метала, који копају
стену стругањем. Глава се може кретати у смеру ископа или
окомито на смер ископа. Углавном се користе у
тунелоградњи за механички ископ мање чврстог и мање
абразивног стенског материјала. Разликујемо доста врста ових
машина у погледу величине, учинка, снаге и сл. Како се
користе у рударству добиле су назив "комбајни ".
 ДРОБИЛИЦЕ ЗА КАМЕН
 Дробилица је опрема за уситњавање камених
материјала у ситнеж траженог облика, величине и
гранулометријског састава. Деле се на:
 Дробилице у ужем смислу
 Млинове
 У смислу начина дробљења деле се на чељусне
дробилице, ударне дробилице и кружне дробилице.
Чељусне дробилице гњече материјал истовремено
динамички ударом и статички притиском. Имају средњи
утрошак енергије и потрошних делова (облоге чељусти)
по јединици производа у односу на остале дробилице.
Кружне дробилице су јако економичне и дају добар облик
и састав зрна. Ударне дробилице имају највећи утрошак
енергије и потрошних делова (ударне греде или чекићи
ротора, облоге статора). Дају најбољи облик и састав
зрна. Примењују се углавном као завршне дробилице или
млинови. Посебна врста ударних дробилица су
центрифугалне дробилице.
 ДРОБИЛИЦЕ ЗА КАМЕН
 Покретне дробилице су самоходна или
полупокретна вучена постројења за дробљење и
сејање камених материјала на самом ископу или у
његовој близини. Такве дробилице смањују укупне
транспортне трошкове, технолошког поступка ископа и
прераде камених материјала. Полупокретне јесу оне на
возној конструкцији са пнеуматицима које вуче неко
возило.