TEHNOLOGIJA IZGRADNJE PUTEVA

 Pripremni radovi
 Uklanjanje humusnog tla
 Široki otkopi
 Zbijanje podtla
 Izgradnja nasipa
 Zbijanje nasipa
 Obrada posteljice
 Odvodnjavanje i dreniranje trupa puta
 Izrada kolovozne konstrukcije
 Uređenje i zaštita kosina nasipa i useka
 Izgradnja objekata (mostovi i propusti)
 Izrada rigola
 Ivične trake i ivičnjaci
 Izrada šljunčanih klinova uz objekte
1
 Pripremni radovi

 Formiranje gradilišta
 Privredno gradilište
 Otvaranje i uređenje pozajmišta materijala
 Obeležavanje trase i objekata
 Čišćenje i priprema terena za izgradnju

2
 Formiranje gradilišta
 Pod uređenjem gradilišta podrazumevaju se sledeći
radovi:
 Izgradnja privremenih saobraćajnica neophodnih za
povezivanje gradilišta i sedišta deonica sa javnim
saobraćajnicama (železničke stanice, putevi i sl.), uz
maksimalno korišćenje postojećih saobraćajnica, radi
prevoza materijala i mehanizacije
 Istovremeno se vrši izgradnja objekata za potrebe uprave
gradilišta i obezbeđenje preduslova za normalno
funkcionisanje radova (radionice, restorani za ishranu,
poslovne i stambene zgrade), obezbeđenje vode
priključivanjem na vodovod, priprema površine za smeštaj
materijala i sl.
 Izgradnja prilaznih puteva do većih objekata na gradilištu
(visoki useci i nasipi, mostovi, pozajmišta materijala,
deponije i sl.), izgradnja radne staze duž trase,
postavljanje potrebnih instalacija (električne, vodovodne,
za komprimovani vazduh i sl.) 3
 Privredno gradilište
 Za odvijanje radova na gradilištu neophodni su
sledeći objekti:
 armirački pogon, a ukoliko je količina armature manja može
se predvideti dovoženje gotove i obrađene armature
direktno na gradilište,
 tesarski pogon u kome se radi oplata za sve objekte,
 radionice i servisi,
 magacini i skladišta, pri čemu je predviđeno postojanje dva
različita magacina u zavisnosti od materijala koji je u njima
smešten. To su:
 magacin sitnog inventara i potrošnog materijala,
 magacin za ulje i mazivo .
 asfaltna baza sa deponijom agregata i bitumenom,
 laboratorija za beton i geomehaniku. 4
Otvaranje i uređenje pozajmišta materijala
 Još u toku projektovanja saobraćajnice i povlačenja
nivelete nastoji se da se zemljane mase izravnaju,
što znači da se kubature iskopanog materijala
usaglase sa kubaturama potrebnim za izgradnju
nasipa
 Međutim, zbog nešto većih kubatura potrebnih za
izgradnju nasipa i zbog toga što se ne može sav
iskopani materijal, u pogledu kvaliteta, upotrebiti za
izradu nasipa javlja se potreba za otvaranjem
pozajmišta iz kojih će se koristiti materijal za
izgradnju nasipa.
 Glavna izvorišta materijala pri izgradnji saobraćajnica
su useci ili nasipi u samoj saobraćajnici, a mogu se
koristiti i pozajmišta izvan građevinskog pojasa 5
Otvaranje i uređenje pozajmišta materijala
 Pri izboru lokacije pozajmišta potrebno je detaljno proučiti
postojeće saobraćajnice, mogućnosti dovoza i odvoza
materijala, podužne nagibe terena i mogućnost
odvodanjavanja pozajmišta
 Pre korišćenja pozajmišta potrebno je izvršiti geotehnička
istraživanja i laboratorijska ispitivanja upotrebljivosti
materijala za izgradnju nasipa.
 Na pozajmištu je neophodno obezbediti oticanje vode. To se
postiže izvođenjem pozajmišta u blagom poprečnom ili
podužnom padu, zavisno od konfiguracije terena.
 Bager direktno vrši utovar u kamion-kiper, a uz buldozer se
koristi utovarivač.
 Kamion-kiper direktno odvozi materijal na gradilište do mesta
ugradnje
6
 Obeležavanje trase i objekata
 Obeležavanje trase pre početka izgradnje saobraćajnice vrši
se postavljanjem osnovnog kolja (temena, prenosa i
elemenata krivine) i osovinskog kolja na svim mestima gde su
snimljeni poprečni profili ili na kojima se nalaze objekti, uz
neophodna osiguranja.
 Na svim profilima se pored obnove osovinskog kolja postavlja
i kolje kojim se obeležavaju granice poprečnih profila (useka i
nasipa), odnosno veštačkih objekata (propusta, mostova...),
a zatim se vrši nivelmansko snimanje kolja radi provere da li
njihove visine odgovaraju onim u poprečnim profilima
 Tako se ograničava i linija veštačkih profila, odnosno putnog
zemljišta.

7
 Obeležavanje trase i objekata

 Za obeležavanje poprečnih profila na približno

horizontalnom terenu koristi se čelična pantljika za
merenje, libela i trougao čiji nagib odgovara nagibu
kosina nasipa ili useka.
 Ose geotehničkih objekata od kojih se vrši
obeležavanje profila treba osigurati tako da se uvek
mogu lako obnavljati, što je posebno važno kada se
za obavljanje radova koristi mehanizacija
 Za sve vreme radova treba neprekidno vršiti kontrolu
nad iskolčenim podacima trase i obnavljati sve
oznake na terenu.
8
 Čišćenje i priprema terena za izgradnju
 Čišćenje i priprema terena sastoji se u uklanjanju
svih smetnji za normalno obavljanje radova.
 To podrazumeva: sečenje i uklanjanje drveća,
rastinja, ograda, zgrada, objekata predviđenih za
rušenje, izmeštanje vodovodnih i kanalizacionih
instalacija, telefonskih i električnih vodova i drugih
objekata radi omogućavanja njihovog normalnog
funkcionisanja u vreme izvršenja radova.
 Krčenje šiblja i niskog rastinja obavlja se buldozerom
i deponuje na predviđena mesta gde neće smetati
pri izvođenju radova

9
 Čišćenje i priprema terena za izgradnju
 Uklanjanje drveća vrši se na dva načina:
 sečenjem i pojedinačnim vađenjem panjeva, a panjevi se mogu vaditi
ručno ili mašinski (dizalicom, buldozerom, traktorom...),

 obaranjem buldozerom (sa podignutim nožem) pošto se predhodno

otkopa koren sa jedne strane tako da drvo pri padu uščupa i koren iz
zemlje.
 Pri obaranju drveća treba voditi računa da se ne oštete stabla
koja ostaju.
 Na površinama ispod budućih nasipa treba rupe nastale
vađenjem panjeva i korenja ispuniti zemljanim materijalom i
dobro sabiti.
 Posečena stabla i panjeve treba deponovati na odgovarajuća
mesta uz trasu tako da ne smetaju izvođenju radova

10
 Uklanjanje humusnog tla
 Skidanje humusa sa površine terena predviđenih za izgradnju
nasipa i useka neophodno je iz dva razloga:
 da bi se sačuvao za oblaganje kosina useka i nasipa po
završetku izgradnje, ukoliko se predviđa zaštita, i
 zbog slabe nosivosti, jer sadrži organske materije podložne
raspadanju, pa se ne sme koristiti za ugrađivanje u nasipe
 Skinuti, odnosno otkopani mateijal omogućava da kosine
nasipa i useka brzo ozelene, čime se pouzdano i ekonomično
zaštićuju od štetnog dejstva atmosferilija, a pored toga
površine pokrivene travom usklađuju izvedene zemljane
radove sa okolnim terenom
 Zato treba preduzeti mere za očuvanje i negovanje humusa
do njegove upotrebe

11
 Uklanjanje humusnog tla
 Humus se odlaže duž trase u deponije pravilnog oblika izvan
zemljanog trupa buduće saobraćajnice i održava
zasejavanjem trave i polivanjem vodom (čime se štiti od
korova).
 Uklanjanje humusa se vrši buldozerom, isecanjem do
potrebne dubine (od 15 do 30cm), koji istovremeno obavlja
iskop i pomeranje humusa guranjem u stranu na daljinu 30
do 50m. Istovremeno sa uklanjanjem humusa izvan
građevinske zone buldozer obavlja ravnanje i delimično
zbijanje podtla.
 Humus se uklanja neposredno pred izgradnju nasipa, uz
obezbeđenje odvodnjavanja, jer je raskvašeno podtlo teško
naknadno prosušiti i sabijanjem pripremiti za izgradnju
nasipa.
 Posle skidanja humusa, a pre izgradnje prvog sloja nasipa
neophodno je da se izvrši zbijanje podtla, a ako je ono loše ili
neodgovarajuće njegova zamena
12
 Široki otkopi
 Za iskopavanje materijala koje se vrši u širokom
otkopu, i prevoz materijala do nasipa i deponija,
koristi se mehanizacija velikog učinka koja je u
stanju da istovremeno obavlja više operacija i više
vrsta radova kao što su: bageri, buldozer i skreperi.
 Rad obuhvata široke otkope svih vrsta zemljanih
materijala koji su predviđeni projektom, zajedno sa
odvozom, odnosno guranjem iskopanog materijala u
slojeve nasipa
 Ovde su uključeni svi radovi na otkopu zaseka,
useka, rad na pozajmištu, kao i široki otkopi pri
izvođenju objekata.
13
 Široki otkopi
 Iskop treba obavljati uz primenu mehanizacije, tako da se
ručni rad ograniči na minimum.
 Sve iskope treba izvršiti prema projektovanim profilima,
predviđenim visinskim kotama i po projektu predviđenim
nagibima
 U toku radova mora biti obezbeđeno efikasno odvodnjavanje
atmosferilija sa trupa puta
 Iskop useka se, radi kontrolisanog oticanja vode i lakšeg
transporta materijala, vrši u pravcu penjanja nivelete i treba
voditi računa da površinska voda ne prodre u otkopani
materijal koji je potreban za nasipanje
 Takođe treba voditi računa i da ne dođe do potkopavanja i
poremećaja ravnoteže ili oštećenja kosina iskopa

14
 Široki otkopi
 Iskop useka obavlja se u podužnim slojevima
debljine 0,6 do 0,8m pričemu treba nastojati
da se nagib slojeva potpuno dovede do
optimalnog. Pri iskopu bagerom visina slojeva
se određuje prema optimalnom visinskom
dosegu (zahvatu) bagera.
 Karakteristika ovog postupa je da omogućava
širok front rada za kopanje i utovar, a naročito
je pogodan za iagradnju susednih nasipa koji
se takođe izrađuju u podužnim slojevima

15
Bageri

16
Bageri

17
Bageri

18
Dozeri

19
Dozeri

20
Dozeri

21
Skreperi

22
Skreperi

23
Skreperi

24
Skreperi

25
 Zbijanje podtla
 Osnova nasipa, tlo na kome nasip leži, mora biti otporna i
osposobljena da podnese naprezanje kojem će biti izložena u
toku izgradnje i kasnije u toku eksploatacije, a to znači:
 u tlu osnove nasipa ne sme doći do nedozvoljeno velikih sleganja koja
bi onemogućila korišćenje nasipa za predviđenu namenu,
 ne sme doći do klizanja tla koje bi moglo dovesti u pitanje otpornost,
čvrstinu ili stabilnost nasipa.
 Ukoliko se zbijanjem ne mogu postići potrebni rezultati,
primenjuje se poboljšanje podtla utiskivanjem kamenog
materijala u tlo ili se vrši granularna mehanička stabilizacija,
a ređe hemijska odnosno kombinovana stabilizacija.
 U najnepovoljnijim uslovima vrši se zamena podtla do
maksimalne dubine od jednog metra
 Zbijanje podtla se na efikasan način vrši ježevima, vibro-
ježevima i vibro-valjcima.

26
 Izgradnja nasipa
 Za izradu nasipa obavezno se moraju upotrebiti
materijali propisanih kvaliteta, odnosno materijali
koji moraju ispuniti standardom propisane uslove u
pogledu granice tečenja, indeksa plastičnosti,
proktorovog broja, minimalne zapreminske težine u
suvom stanju, stepena neravnomernosti i količine
organskih materija
 U nasipe se zbranjuje ugrađivanje organskih
otpadaka, korenja, busenja i ostalih materijala koji bi
vremenom, zbog stalnih biohemijskih procesa,
promenili svoje mehaničko-fizičke osobine
 Materijal za izradu nasipa dobija se iz useka ili
pozajmišta
27
 Izgradnja nasipa
 Pri izgradnji nasipa neophodno je poštovati sledeća pravila:
 pri ugrađivanju materijala različitog kvaliteta ili vlažnosti zabranjeno je
njihovo mešanje pri istovaru, a mogu se ugrađivati odvojeno u
različitim slojevima;
 stišljive ili manje nosive materijale treba ugraditi u niže slojeve nasipa
kako bi se pod pritiskom gornjih slojeva i pri zbijanju postigla veća
zbijenost;
 zbijenost nasipa mora biti ujednačena kako u poprečnom tako i u
podužnom smislu, a isto tako i u vertikalnom smislu ;
 zbijanje razastrtog materijala obavljati uvek od ivice nasipa ka
njegovoj sredini, da bi se onemogućilo istiskivanje materijala;
 ne zbijati materijal po kišnom vremenu, naročito ako je u pitanju
sitnozrni kohezivni materijal raskvašen ili znatno vlažniji od optimalne
vlažnosti;
 ne ugrađivati u nasipe smrznut materijal ili materijale u velikim
grudvama, odnosno blokovima, dimenzija većih od dozvoljenih;
najveći prečnici zrna ili komadi materijala, koji se mogu ugraditi u
nasipe, zavise od debljine sloja i sposobnosti oruđa za zbijanje, a
propisani su standardima

28
 Izgradnja nasipa
 debljina slojeva nasipanja zavisi od vrste zemljanog
materijala, koficijenta rastresitosti i oruđa za zbijanje.
Debljina slojeva u zbijenom stanju, izrađenih od
sitnozrnih kohezivnih materijala, kakvi su gline, je 0,2
do 0,4m;
 radi boljeg odvodnjavanja, a naročito ako se očekuju
padavine slojeve treba ugrađivati sa odgovarajućim
poprečnim padom, jednostranim ili dvostranim,
najmanje 4 do 9%
 Završni sloj donjeg stroja, planum, mora se dobro
sabiti i isplanirati (vodeći računa o potrebnim visinama
- kotama i poprečnim i podužnim nagibima) da bi se
obezbedilo nesmetano oticanje vode i sprečilo njegovo
raskvašavanje i deformisanje.
29
 Izgradnja nasipa
 Izgradnja nasipa u slojevima obavlja se po
celoj dužini i širini nasipa, čime se
omogućava široki front rada i ubrzava
izgradnja.
 Istovremeno se postiže ravnomernije
sleganje slojeva i jača veza između njih
 Vozila za prevoz materijala mogu se kretati
po novom nezbijenom sloju (vozilo vrši
delimično zbijanje, ali je otežano kretanje),
ili po prethodno izgrađenom i zbijenom
sloju
30
 Izgradnja nasipa
 Tehnologija i redosled nasipanja su sledeći:
 nakon sabijanja podtla sledi nasipanje prvog sloja
pomoću kiper-kamiona, zatim se vrši razastiranje
buldozerom, a nakon toga fino planiranje grejderom,
 sledeća radnja je dovođenje materijala u sloju do
optimalne vlažnosti (prosušivanje ili kvašenje);
kvašenje se vrši pomoću autocisterni; vrši se mešanje,
drobljenje, sitnjenje odnosno rastresanje zemlje
rotofrezerom čime se omogućava lakše ujednačavanje
vlažnosti i dovođenje iste do optimalne,
 sledi zbijanje sloja i posle dobijanja odgovarajuće
zbijenosti prelazi se na sledeći sloj; ovaj postupak se
ponavlja do završetka izgradnje nasipa.

31
 Zbijanje nasipa
 Zbijanje nasipa treba da onemogući ili da svede na
najmanju moguću meru kasnija sleganja ili promene
zapremine usled dopunskog zbijanja materijala
 Efikasnost zbijanja zavisi od:
 energije utrošene za zbijanje (broj prelaza oruđa za zbijanje),
 vrste oruđa koje se koristi za zbijanje (načina delovanja i oblika
energije) i njegove težine,
 debljine slojeva i zahtevanog stepena zbijenosti materijala,
 vrste tla (granulometrijski sastav, oblik zrna, plastičnost...) i
njegove ugradljivosti,
 vlažnosti materijala i njegove osetljivosti na promene vlažnosti u
vreme zbijanja,
 usvojenog postupka zbijanja (načina ugrađivanja, jedan ili više
valjaka, debljine slojeva itd.),
 smetnji pri radu i uvežbanosti mašinista

32
 Zbijanje nasipa
 Svaki nasuti sloj mora biti zbijen u punoj širini nasipa.
Zbijanje se vrši od ivice nasipa ka sredini, odnosno u
krivini od niže strane ka višoj
 Pre početka zbijanja nasuti sloj mora biti, radi boljeg
zbijanja, pokvašen ukoliko je materijal suv, a ako je
materijal previše vlažan mora se pre zbijanja prosušiti.
 Sušenje sloja se ubrzava grejderima koji na prednjoj
strani imaju montiranu "grabulju" kojom u površini sloja
prave brazde i time olakšavaju isparavanje vlage
 U povratku grejder svojim nožem vrši ravnanje površine.
 Za zbijanje slojeva nasipa koriste se vibro-ježevi i vibro-
valjci. Pri izboru najpogodnijeg vibracionog oruđa za
zbijanje ne sme se izgubiti iz vidi činjenica da vibracija ne
zbija već rastresa, pa je neophodna i odgovarajuća težina
oruđa da bi se omogućilo zbijanje.
 Kontrola zbijanja mora se vršiti za svaki sloj pre nego što
se nastavi navoženje materijala
33
Grejderi

34
Grejderi

35
Valjci

36
Valjci

37
Valjci

38
 Obrada posteljice
 Posteljica je pripremljena površina završnog sloja donjeg stroja u
nasipu, useku ili zaseku preko koje se polaže kolovozna konstrukcija
puta.
 Rad na ovoj poziciji obuhvata uređenje planuma donjeg stroja u
usecima, zasecima i nasipima sa grubim i finim planiranjem.
 U koherentnim materijalima potrebno je planiranje sanacija pojedinih
nehomogenih mesta, kvašenje ili prosušivanje zemlje uz zbijanje do
potrebne zbijenosti.
 Opisane radove treba izvoditi po celoj površini planuma, do kota
predviđenih projektom
 Za obradu posteljice upotrebljavaju se svi neorganski materijali
propisani standardima
 Nasipanje i razastiranje materijala može početi tek pošto su pojedini
delovi izravnati
 Nakon toga se materijal, da ne bi došlo do prekomernog sušenja,
mora odmah zbiti
 U slučaju da je takva, već zbijena posteljica duže vreme izložena
vremenskim nepogodama ili na neki drugi način oštećena, izvođač je
dužan da je ponovo dovede u stanje propisano tehničkim uslovima
39
 Odvodnjavanje i dreniranje trupa puta
 Dreniranje i odvodnjavanje trupa puta se izvodi prema
detaljima iz projekta i po potrebi prema pismenim
uputstvima nadzornog organa, a obuhvataju izradu
kompletnih drenažnih sistema sa izvodom van trupa puta,
kišne kanalizacije, jarkova, rigola i uređenja izvora vode.
 Svi upotrebljeni materijali moraju odgovarati
standardima, a izvođač je dužan da upotrebljivost
materijala dokaže predhodnim laboratorijskim
ispitivanjima
 Iskop tla se vrši prema dimenzijama datim u projektu i
pismenim nalozima nadzornog organa.
 Odvodnjavanje u useku vrši se betonskim rigolom
 Ispod ovog rigola celom dužinom deonice radi se
drenažna cev sa poprečnim odvodima van trupa puta na
određanim profilima.
40
 Odvodnjavanje i dreniranje trupa puta
 Iskop drenažnog rova obavlja se na celoj dužini i to od najnižeg dela.
Za iskop se koriste manji bageri ili rovokopači. Beton se dovozi
automešalicama, a zatim se vrši ugrađivanje (pervibratorima).
 Drenažne cevi polažu se pomoću autodizalice.
 Preko ove drenaže ugrađuje se betonski rigol od prefabrikovanih
elemenata u sloju peska.
 Odvodni segmentni kanali za zaštitu nožice nasipa izrađuju se
sledećim operacijama:
 iskop kanala
 oblaganje dna kanala tucanikom
 humuziranje i zatravljivanje.
 Iskop odvodnih kanala treba vršiti pre početka izrade nasipa i to u
svemu prema detaljima iz projekta.
 Sve površine iskopa, dno i kosine treba izvesti ravno i u zahtevanim
padovima i nagibima kako ne bi došlo do zaustavljanja vode i rušenja
zemlje
 Iskopani materijal koristiće se za nasipe ili se odlaže na deponije.
Iskop kanala vrši se mašinski, bagerom, a transport materijala
buldozerom ili kamionima.
41
 Izrada kolovozne konstrukcije
 Asfaltna mešavina dobija se mešanjem kamenog
brašna, peska, kamene sitneži i bitumena.
 Njen sastav je dat posebnim projektom
kolovozne konstrukcije.
 Proizvodnja asfaltnih mešavina obaviće se u
specijalnom asfaltnom postrojenju, asfaltnoj bazi.
Proizvodnja i ugrađivanje asfaltnih mešavina
obaviće se po vrućem postupku.
 Glavni cilj pri proizvodnji asfaltnih mešavina u
centralnom postrojenju, asfaltnoj bazi, je da se
ostvari doziranje veziva i agregata prema
projektovanim uslovima i da se to doziranje održi
konstantno.

42
 Izrada kolovozne konstrukcije
 Gotova asfaltna mešavina se istovaruje iz
mešalice ili silosa u kamione kipere kojima
se prevozi do mesta ugrađivanja
 Ako postoji bojazan od pljuskova ili prašine
treba kamione prekriti ciradom.
 Neophodno je obezbediti dovoljan broj
kamiona za prevoz jer na učinak
postrojenja i na kvalitet ugrađivanja veoma
negativno utiču eventualni prekidi
proizvodnje i ugrađivanja.
43
 Izrada kolovozne konstrukcije

 Asfaltna mešavina se iz kamiona direktno izručuje u

finišer (koš za prijem asfaltne mešavine iz kamiona) za
njeno ugrađivanje u sloju određene debljine
 Ne dozvoljava se razastiranje asfaltne mešavine na
nedovoljno zbijenu, neravnu ili mokru površinu
 Isto tako temperatura podloge ne sme biti manja od 6 do
8 C° jer se u tom slučaju asfaltna mešavina naglo hladi u
dodiru sa podlogom
 Razastiranje asfaltne mešavine se vrši u jednom sloju
 Osnovna radna širina finišera je 2.50m, međutim
ugrađivanjem produživača na standardnu tablu finišera,
moguće je povećati širinu i na 12.0m

44
 Izrada kolovozne konstrukcije

 Zbijanje asfaltne mešavine počinje već pri

ugrađivanju i razastiranju, pošto finišer obavlja
predzbijanje udarnom daskom ili vibracionom
pločom, što u znatnoj meri olakšava i ubrzava
konačno zbijanje koje se obavlja garniturom
valjaka, u tri sukcesivne faze:
1. Teški vibro valjak sa glatkim čeličnim točkovima
počinje neposredno iza finišera, od niže ivice ka višoj u
poprečnom smislu, s tim što se valjak uvek kreće
podužno. Na usponima kretanje valjka se vrši od niže
kote ka višoj, prema gore. Pri valjanju neophodno je
preklapanje tragova točkova pri svakom novom
prelazu najmanje 15.0cm. Masa valjka je od 10 do 14t.
45
 Izrada kolovozne konstrukcije
2. Zbijanje se nastavlja valjkom sa gumenim točkovima,
sa većim brojem točkova i dovoljnim pokrivanjem
tragova između prednjih i zadnjih točkova. Umesto
valjka sa gumenim točkovima često se koriste
vibracioni valjci što zavisi od vrste mešavine, debljine
sloja itd. Najbolje je izgraditi probnu deonicu za izbor
garniture za valjanje.
3. Završno zbijanje obavlja lakši valjak, mase 6 do 8t, sa
glatkim čeličnim točkovima, da bi se uklonili tragovi
prelaza valjka sa gumenim točkovima i površina sloja
izravnala i zatvorila
 Pri valjanju je neophodno da se točkovi valjka
kvase vodom, radi hlađenja i sprečavanja
lepljenja asfaltne mase za točkove. Valjci
poseduju uređaje za automatsko regulisanje
kvašenja točkova vodom.
46
Finišer

47
Valjak

48
 Uređenje i zaštita kosina nasipa i useka

 Ova pozicija obuhvata zaštitu erozivnih površina kosina

useka i nasipa sa zatravnjivanjem i sađenjem određene
vrste šiblja, odnosno humuziranjem i zatravnjivanjem.
 Uređenje kosina i fino planiranje se vrši grejderima
opremljenim nožem koji se postavlja u odgovarajući kosi
položaj prema traženom nagibu. Izradu vegetetivne
zaštite treba vršiti odmah po završetku izgradnje nasipa,
odnosno useka
 Kod zemljanih materijala zaštita kosina se vrši
humuziranjem, sejanjem trave, polaganjem busena,
popletom, zasađivanjem stabala i šiblja ili nekog drugog
pogodnog bilja čije će korenje učvrstiti kosinu i sprečiti
direktno delovanje štetnih spoljnih uticaja na nju

49
 Izgradnja propusta

 Za propuštanje vode ili saobraćajnica nižeg reda (pešački

prolazi, seoski putevi i sl.) kroz trup saobraćajnice
najčešće se primenjuju propusti. To su objekti slobodnog
otvora do 5m (objekti većeg otvora su mostovi ili
vijadukti)
 Propusti mogu biti montažni propusti sa glavama ili
monolitni propusti rađeni na licu mesta.
 Ova pozicija obuhvata iskope, razupiranje, izradu oplate,
montažu i ugrađivanje, zasipanje sa celokupnom
nabavkom materijala i prefabrikovanih elemenata, kao i
sve ostalo što je potrebno za kompletno izvršenje radova.
 Kamen, beton, oplata i armatura moraju odgovarati
opštim tehničkim uslovima.

50
 Izrada rigola
 Izrada betonskih rigola mora prethoditi polaganju
slojeva asfaltnog kolovoza
 Oni se mogu izvoditi kao monolitni, montažni li
polumontažni
 Ukoliko se rade montažni rigoli onda ih treba
ugraditi u svežu betonsku podlogu koja osigurava
stabilnost.
 Rigoli se polažu na prethodno zbijeni i
pripremljeni gornji noseći sloj, ukoliko je debljina
asfaltnih slojeva jednaka debljini rigola
 Ako je debljina asfaltnih slojeva veća razlika se
nadopunjuje peskom koji se mora sabiti, a u
protivnom treba iskopati gornji noseći sloj u
potrebnoj visini i opet sabiti
51
 Ivične trake i ivičnjaci
 Ivične trake i ivičnjaci se rade pre asfaltnih slojeva
 Kod asfaltnih kolovoza betonske ivične trake i betonske
ivičnjake treba izvesti monolitno sa pritisnutim
spojnicama, a ukoliko se rade asfaltne ivične trake, treba
ih izvesti zajedno sa asfaltnim slojevima kolovozne
konstrukcije
 Ugradjivati se mogu samo neoštećeni elementi i oni sa
manjim oštećenjem koje posle ugradjivanja neće biti
vidljivo
 Posle polaganja ivičnjaka treba preduzeti zaštitne mere
protiv uticaja vetra, sunca i mraz
 Nakon ugradjivanja i završetka svih radova ivičnjake treba
očistiti, a eventualna oštećenja na njima, nastala u toku
izvodjenja ostalih radova, izvodjač je dužan da popravi

52
Izrada šljunčanih klinova uz objekte

 Veštački objekti u trupu saobraćajnice (mostovi,

propusti) prekidaju kontinuitet i stvaraju zonu
drugačije nosivosti (nejednako sleganje) tako da
se na prelazu sa nasipa na objekat i obrnuto
može deformisati kolovozna površina (stvara se
neka vrsta skoka, stepenik) ukoliko se ne
predvide odgovarajuće tehničke mere
 Te mere obuhvataju:
 korišćenje dobrog materijala za ispunu iza objekta i
tehnički ispravan način njegovog ugrađivanja,
 ispravno odvođenje vode iz posteljice i iza objekta,
 primenu prelaznih ploča i drugih konstrukcija

53
Izrada šljunčanih klinova uz objekte
 Materijal za ispunu treba da je čist neplastičan i
da nema organskih materija, odgovarajućeg
granulometrijskog sastava (šljunak, drobina i sl.),
vodopropustljiv, postojan na dejstvo vode i
mraza, da se dobro ugrađuje i lako zbija.
 Šljunčani klinovi se primenjuju do dubine na
granici smrzavanja (oko 1.0m)
 Kod mostova, pored šljunčanih klinova,
primenjuje se i filterski sloj od peska ili šljunka
debljine 0.2 do 0.4m
 Peščani klinovi ugrađuju se u slojevima debljine
0.3m , uz zbijanje manjim vibracionim oruđem
(vibro ploče, manji vibro-valjci i sl.)

54