TEHNOLOGIJA RADOVA

3 TESARSKI RADOVI

PREDMETNI NASTAVNIK:
DRAGAN ARIZANOVI
 O TESARSKIM RADOVIMA

Obuhvataju izradu konstrukcija, delova konstrukcija i proizvoda od

drveta koji se ugrauju u graevinske objekte ili se koriste u toku
betonskih, zidarskih, montanih... radova.
Drvo se see/obrauje runim alatom/mainama a zatim spaja
mehanikim (ekseri, zavrtnji, modanici, limovi) ili hemijskim
sredstvima (lepkovi).
Graa se moe koristiti samo ako joj svojstva garantuju propisanu
nosivost a u cilju poveanja trajnosti moe biti posebno pripremljena
(impregnirana, lakirana ...).
Mehanika sredstva imaju garantovana svojstva u pogledu dimenzija,
geometrije i nosivosti a moraju se primenjivati na nain koji nee
poremetiti stabilnost nosaa ni otetiti drvenu grau u meri veoj od
propisane.

2
 OBUHVAT TESARSKIH RADOVA

izrada i primenu oplate za izradu betonskih nosaa,

izrada lakih i tekih skela,
izrada krovnih konstrukcija od drveta,
priprema i obrada drvne grae,
izrada potpornih konstrukcija za razupiranje rovova i jama,
ugraivanje termoizolacionog materijala u montane elemente,
izrada obloge konstrukcije od letvi, dasaka i preraevina,
izrada stolarskih elemenata (prozori, vrata) i podova,
izrada i oblaganje drvenih kostura od rezane grae, ...

3
 DRVENA GRAA

I klasa - graa naroite nosivosti, za izradu lepljenih konstrukcija i

izuzetno optereenih nosaa,
II klasa - graa obine (normalne) nosivosti, za klasine konstrukcije
i manje optereene lepljene konstrukcije,
III klasa - graa male nosivosti, za pomone i privremene konstrukcije
za koje se ne trai poseban kvalitet grae.
Nosivost zavisi od vrste i kvaliteta drveta.
Za svaku klasu je odreena doputena greka drveta nastala kao
posledica nepravilnosti grae (nepravilan oblik i struktura drveta,
zakrivljenost ili usukanost vlakana, kvrgavost) ili fizikih uticaja
(raspukline razliitog porekla, greke kod obrade drveta i dr.).
Oznaka klase se nanosi postojanim igom.

4
 OSNOVNI OBLICI GRAE

Obla graa - se dobija uklanjanjem sa drveta svih grana i kore a kao

graa se koriste samo oblice deblje od 16 cm ija je poduna
promena prenika najvie 2 cm/m1,
Poluobla graa - se dobija obradom polovine oble grae, obrada se
vri podunim zasecanjem poluoblice sa jedne, dve ili tri strane,
Tesana graa - se dobija runom obradom debla i daje elemente
kvadratnog i pravougaonog preseka koji se koriste za enterijerske
radove,
Rezana graa - se dobija podunim struganjem oblovine u pilanama
pa moe biti razliitih dimenzija ali je gotovo iskljuivo kvadratnog i
pravougaonog preseka.

5
 Tesana graa je faza obrade

Dimenzije poprenog preseka Duina

Naziv rezane (mm) grae
drvene grae
Debljina irina (m)

DASKE 12 - 38 8 3,00 6,00

TALPE 48 - 96 10 3,00 6,00

LETVE 6 - 28 24 ili 38 ili 48 1,00 6,00

GREDICE 38 - 100 48 ili 76 ili 100 2,00 6,00

GREDE 100 100 3,00 8,00

6
 SPOJNA SREDSTVA DRVENIH KONSTRUKCIJA

Za spajanje se koriste razliita spojna sredstva:

elementi od elika (imaju oblik flaha, obujmice, ugaonika i slino),
zavrtnji (bar 2 u vezi; moraju imati podloke i moraju se povremeno
pritezati),
zavrtnji bez navrtke (imaju krupnu navojnicu pa mogu da nose u pravcu
ose i upravno na nju),
trnovi (cilindrina metalna tela koja se ugrauju u rupe mainski
izbuene kroz paket nosaa i spreavaju smicanje nosaa u vezi),
ekseri (u veze idu u grupama min 4, postoji opasnosti od cepanja drveta;
veze ekserima mogu biti ojaane elinim limovima debljine d 2 mm),
modanici (ugrauju se u otvore i lebove na elementima; imaju
prizmatini, kruni ili drugi oblik; elini i od drveta) i
pijavice (klanfe ili metalne perforirane ploe; ugrauju se utiskivanjem u
nosae koji se eono dodiruju a slue i kao osiguranje veza pod uglom).
7
 SPOJNA SREDSTVA DRVENIH KONSTRUKCIJA
Za povezivanje delova grae se koriste i razliita hemijska sredstva.
Lepkovi su "supstance koje poseduju sposobnost transformisanja iz stanja
lepljivosti u vrsto stanje".
Koriste se i tutkalo, kazein i slina sredstva na bazi sintetikih smola.
Povrina elementa mora biti:
obraena na nain koji nee dozvoliti cepanje podune veze vlakana i
odvajanje od osnovne mase, i
suva i oiena od svega to moe uticati na atheziju lepka.
Lepak se nanosi:
runo (obino specijalnom pahtlom - lopaticom nazubljene radne ivice
ili valjkom a ree etkom jer je u pitanju gust, smolast materijal koji se
etkom tee razmazuje), ili
mainski (karakteristino za izradu lameliranih lepljenih konstrukcija iji
se elementi izrauju od lamela - dugih dasaka od punog drveta),
Mehanika i hemijska sredstva za spajanje nisu kompatibilna, ne mogu se
primenjivati u istom spoju sa idejom o raspodeli uticaja.
8