VEZIVA

Podela veziva. Na mineralna i organska.

Mineralna veziva se mogu podeliti na tri
osnovne grupe: vazdusna, autoklavna,
hidraulicna. U vazdusna veziva spadaju:
krec, gips, magnezitna, vodeno staklo i dr.
U autoklavna veziva spadaju krec-SiO2,
krec-zgura, krec-pucolan. U hidraulicna
veziva spadaju: hidraulicni krec i razne
vrste cementa. Organska veziva se mogu
podeliti na bitumenm katran i polimeri.
Sta je krec? Dobijanje, temperature
pecenja, hemiski procesi u toku i posle
pecenja. Ocvrscavanje kreca.
Krec je nehidraulicno mineralno vezivo
koje se dobija iz krecnjaka odgovarajuceg
hemiskog sastava. Osnovna sirovina za
dobijanje kreca je krecnjak. Pecenjem
krecnjaka na temperature od 900 do
1000C dobija se zivi (negaseni) krec
prema sledecoj hem. reakciji:
U daljem postupku zivi krec se gasi
vodom:
U procesu gasenja komadi negasenog
kreca se raspadaju na sitne cestice koje
su reda velicine 0.001mm. Ako se gasenje
zivog kreca obavija vecom kolicinom vode
nego sto je za reakciju potrebno dobija se
krecno testo.
Ocvrscavanje gasenog kreca predstavlja
njegovu reakciju sa CO2 i prelazak u
krecnjak:
Zbog
malog
kvantitativnog
obima
predhodne reakcije krec je vezivo sa
najmanjim cvrstocama i one nisu uslov
kvaliteta.
Vrste kreca i njihova primena.
Negaseni (zivi) krec u komadima. To je
krec koji se dobija direktno iz peci za
pecenje. Nakon gasenja zivog kreca u
komadima dobija se krecno testo (kasa,
mleko) koje sluzi za spravljanje maltera,
kao
boja
za
bojenje
(krecenje)
malterisanih povrsina, kao dodatak
vodenim bojama, itd.
Negaseni (zivi) mleven krec. Ova vrsta
kreca dobija se mlevenjem kreca u
komadima do utvrdjene finoce mliva.
Negasen mleven krec se najcesce
isporucuje u vrecama od hartije brutomase 50kg. Koristi se u svemu kao
komadasti zivi krec.
Hidratisani krec. S obzirom da se radi o
materijalu vrlo standardnog kvaliteta,
hidratisani krec ima vrlo siroku primenu i
sve vise iz upotrebe potiskuje ostale vrste
kreca. Jedan od razloga za ovo je i u tome
sto pri njegovom koriscenju otpada
potreba za gasenjem; on se jednostavno
priprema dodavanjem tehnoloski potrebne
kolicine vode. Hidratisani krec se najcesce
isporucuje u vrecama od 50kg. Kao i
ostale vrste kreca mora se cuvati od vlage.

Hidraulicni krec. Ovaj material pripada

kategoriji hidraulicnih veziva, a dobija se
pecenjem lapovotitih krecnjaka sa 6-20%
glinovitih primesa na temperature od 9001000C. Hidraulicni krec se primenjuje u vidu
fino samlevenog praha. Koristi se za dobijanje
materijala za upotrebu u suvim ili vlaznim
sredinama, kao i za dobijanje betona nizih
kvaliteta. Hidraulicni krec daje manje plasticne
maltere nego obican krec. On brze i
ravnomernije ocvrscava po celoj debljini sloja i
ima vecu cvrstocu.
Magnezitna veziva. Najvazniji predstavnici,
primena.
Najvazniji predstavnici ove grupe mineralnih
veziva su kausticni magnezit i kausticni
dolomit.
Kausticni magnezit (MgO) dobija se pecenjem
prirodnog magnezita (MgCO3) na temperaturi
od 750-850C. Na ovaj nacin dolazi do
hemiske reakcije
Pa se material poznat kao kausticni magnezit
dobija finim mlevenjem MgO. Mesanjem
kausticnog magnezita sa vodom dobija se
Mg(OH)2, pri cemu je ovaj process veoma spor
pa se kao ubrzivaci dodaju MgCl 2 ili MgSO4
koji povecavaju rastvorljivost MgO. Kausticni
magnezit ocvrscava samo na temperaturama
iznad 12C. On je vrlo higroskopan i moze u
celini da predje u Mg(OH)2 uzimajuci iskljucivo
vlagu iz vazduha. Zbog toga sto on mora biti
dobro zasticen od vlage, najcesce se
isporucuje u metalnim buradima ili u narocito
izolovanim vrecama. Ovo vezivo izvanredno
prijanja za organski agregat (drvena vuna ili
drvena strugotina) pri cemu sprecava njihovo
raspadanje i razvoj bioloskih procesa.
Kausticni dolomite je proizvod pecenja
prirodnog dolomite (CaCO3 MgCO3) na
temperature od 650-800C. Tokom pecenja, a s
obzirom na nizu temperaturu, dolazi do
disocijacije samo magnezijumkarbonata:
Kako je u produktu pecenja dolomita CaCO 3
prisutan kao inertan material, kausticni dolomit
je slabije vezivo od kausticnog magnezita.
Medjutim, on je od kausticnog magnezita
znatno jeftiniji i stoga se dosta primenjuje kao
njegova zamena.
Vodeno staklo. Vrste, dobijanje, primena.
Vodenim staklom nazivaju se u vodi rastvorljive
soli silicijske kiseline Na2O nSiO2 i K2O
nSiO2. U gradjevinarstvu se najvise primenjuje
znatno jeftiniji silikat natrijuma Na2O nSiO2,
koji se dobija od kvarcnog peska SiO 2 i sode
Na2CO3, ili natrijumsulfata Na2SO4. Vodeno
staklo ocvrscava samo na vazduhu reagujuci
sa CO2 pri cemu se kao rezultat reakcije dobija
amorfni SiO2. Vodeno staklo se upotrebljava za
dobijanje silikatnih vatrootpornih boja, za
zastitu prirodnog kamena od atmosferlija, za
izradu razlicitih fasadnih maltera, za dobijanje
maltera i betona otpornih prema dejstvu visokih
temperature, za dobijanje cementa otpornog
prema dejstvu kiselina.

Cement otporan prema kiselinama. Od

cega se dobija, primena. Na koju vrstu
hemiskih dejstava nije otporan.
Cement otporan prema dejstvu kiselina nije
hidraulicno vezivo. Dobija se istovremenim
mlevenjem kvarcnog peska i Na2SiF6 pa se
ovako dobijen prah mesa sa rastvorom
vodenog stakla. Malteri i betoni spravljeni sa
ovim vezivom su vrlo otporni prema
delovanju vecine neorganskih i organskih
kiselina, ali su neotporni prema delovanju
baza.
Pucolani: definicija, podela, primena.
Pucolani su minerali (neorganski) materijali
koji nemaju sopstvenu vezivnu moc ili je ta
vezivna moc veoma slaba. U prisustvu vode
i hidratisanog kreca pucolani reaguju poput
materijala koje odlikuju hidraulicka svojstva.
U sastavu pre svega ulaze oksidi SiO 2, Al2O3
i F2O3 koji u reakciji sa H2O i Ca(OH)2 pri
cemu nastaju hidrati tesko rastvorljivi u vodi.
Pucolani mogu biti prirodni i vestacki. U
prirodne se ubrajaju: pucolanska zemlja,
santorinska zemlja, dijatomejska zemlja,
opalska breca, vulkanski tuf i dr. U vestacke
ubrajamo: elektrofilterski pepeo, mlevena
granulovana zgura iz visokih peci, mlevena
pecena glina itd. Da bi se reakcija pucolana
pospesila neophodno je da budu veoma fino
samleveni ( 2 do 3 puta finije od PC).
Pucolani se primenjuju za spravljenje
pucolanskih maltera, kao dodatak prilikom
spravljenja betona, kao dodatak PC (do
85%). Da bi se primenili, nad pucolanim se
sprovodi niz ispitivanja, pre svega finoca
mliva i pucolanska aktivnost. Pucolanska
aktivnost se proverava putem merenja
cvrstoca pucolanskog maltera spravljenog
po proisanoj recepturi i negovanog
propisanim rezimom nege.
Sta je gips? Dobijanje, temperature
pecenja, hemiski procesi u toku i posle
pecenja. Ocvrscavanje gipsa.
Materijal koji nosi naziv gradjevinski gips
dobija se pecenjem gipsnog kamena (sadre).
Sadra se prvo melje a zatim pece na
temperature od 110 do 180C pri cemu se
dobija gips poluhidrat
Izdasnost sadre je : i=145/172 100 priblizno
84%. Ako se sadra pece na vecim
temperaturama od onih koje se smatraju
optimalnim za proizvodnju kvalitetnog gipsa,
dobija se:
180 do 300C mesavina poluhidrata i
anhidrita
300 do 800C anhidrit bez vezivnih
svojstava
800 do 1400C anhidrit koji reaguje znatno
sporije od obicnog gipsa poluhidrata, ali ima
znatno vece cvrstoce Estrih gips. Gips
poluhidrat ocvrscava tako sto reaguje sa
vodom pri cemu se povecava zapremina i
oslobadja toplota:

Vrste gipsa i njihova primena.

Stuk gips - srednje je fino mleven, cesto
se mesa sa hidratisanim krecom radi
promene
brzine
reakcije
(vremena
vezivanja), koristi se za ukrasne radove u
unutrasnjoj arhitekturi, malterisanje, izradu
prefabrikovanih elemenata.
Modelarski gips fino je samleven, koristi
se za izradu modela, vreme vezivanja je
ograniceno na 15 min.
Alabaster gips najfinije je mleven i
izrazito bele boje, koristi se u vajarstvu i
za
izradu
ukrasnih
arhitektonskih
elemenata.
Malterski gips prevashodno sluzi za
malterisanje. On ima relativno dugo vreme
vezivanja najvise 2 sata.
Estrih gips koristi se za izradu kosuljica i
podloga, vecih je cvrstoca od gipsa
poluhidrata (oko 11MPa posle 7 dana),
vreme ocvrscavanja oko 36 sati.
Uslovi kvaliteta gipsa.
Osobine koje su uslov kvaliteta gipsa su:
-finoca mliva;
-vreme vezivanja (pocetak i kraj);
-mehanicke cvrstoce (cvrstoca pri
pritisku i savijanju).
Finoca mliva Dva uzorka, pojedinacne
mase 50g, osusena do konstantne mase
na temperaturi od 35C do 40C
prosejavaju se suvim postupkom kroz sita
otvora 0.75 i 0.2mm. Prosejavanje se
moze obaviti rucno ili masinski. Rezultat je
sr. vrednost dva prosejavanja pri cemu se
pojedinacni rezultati ne smeju razlikovati
za vise od 0.2%. Na situ 0.75 mm nije
dozvoljen ostatak i dozvoljeni ostatak na
situ 0.2 mm zavisi od vrste gipsa.
Vreme vezivanja Pocetak i kraj, utvrdjuje
se
na
gipsnoj
kasi
standardne
konsistencije pomocu Viaktovog aparata.
Vodogipsni
faktor
za
postizanje
standardne konsistencije gipsne kase, za
razliku od cementa i kreca, je propisan i
iznosi =0.80. Gipsna kasa se priprema u
sudu zapremine oko 1dm u koji se najpre
sipa 200cm vode, a zatim se ravnomerno
po povrsini vode u toku 2 minuta sipa
250g gipsa. Vreme pocetka sipanja gipsa
se zabelezi. Kasa se mesa rucno 1.5
minut da bi se homogenizovala.
Posle mesanja kasa se uliva u metalni
prsten propisanih dimenzija, koji je
postavljen na staklenu plocicu premazanu
tankim slojem ulja. Visak kase se ukloni i
prsten se postavi u podnozje Vikatovog
aparata. Igla Vikatovog aparata, ukupne
mase 300g sa dodatnim tegom, se dovede
do povrsine kase i pusta da slobodnim
padom prodire kroz kasu. S obzirom da
vezivanje i ocvrscavanje gipsne kase
nastupa prilicno brzo ispitivanje Vikatovim
aparatom treba da usledi odmah nakon
pripreme uzorka.
Pocetak vezivanja je vreme koje
protekne od pocetka sipanja gipsa u
vodu do trenutka kada otisak igle

Vikatovog aparata postane jasno vidljiv, tj.

kada prestane da se sliva.
Kraj vezivanja je vreme koje protekne od
pocetka sipanja gipsa u vodu do trenutka kada
igla ne prodire u uzorak, tj. ne ostavlja nikakav
trag.
Cvrstoca pri pritisku i pri savijanju se ispituje na
uzorcima istog oblika i dimenzija kao kod
kreca. Prizme se izradjuju od gipsne kase
standardne konsistencije. Za jednu seriju
prizmi izmesa se 600cm vode i 750g gipsa u
posudi zapremine 1.5dm u trajanju od jednog
minuta. Prilikom ulivanja kase u trodelni kalup
pazi se da u epruvetama ne bude zaostalih
mehurica vazduha. Visak kase se ukloni i
gornja povrsina epruvete obradi i obelezi. Pose
ocvrscavanja kase epruvete se vade iz kalupa,
postavljaju na drveni rostilj i cuvaju prvih 5
dana na vazduhu u lab. uslovima. Naredna dva
dana se neguju u susnici koja se provetrava na
temperaturi od 372C.