GRAEVINSKI FAKULTET U BEOGRADU

ODSEK ZA MENADMENT, TEHNOLOGIJU I INFORMATIKU

TEHNOLOGIJA GRAENJA

POMONI MATERIJALI ZA PRAENJE PREDAVANJA

VI. DEO

ARMIRAKI RADOVI











2008.
ARMIRAKI RADOVI
Armiraki radovi obuhvataju sve aktivnosti na pripremi, izradi, transportu i ugraivanju sredstava
(armaturnih ipki, armature u koturovima i zavarene armaturne mree) koja se koriste za armi-
ranje betonske konstrukcije.
Potreba da se beton ojaa elinim profilima doprinela je razvoju industrijskih materijala pogo-
dnih za primenu u elementima konstrukcije iji oblik, uloga u konstrukciji i stepen izloenosti
razliitim tetnim dejstvima nastalim unutar objekta i izvan njega utiu na izbor vrste i oblikovanje
profila Projektankoji su izraeni od elika razliitih povrinskih i mehanikih karakteristika.
Odgovornost projektanta prilikom izbora vrste elika, oblika i dimenzija profila podrazumeva
odgovornost izvoaa radova za dosledno potovanje zahteva tehnikih uslova za armirake
radove i realizaciju armirakih radova na nain koji e armaturnim profilima garantovati ostva-
renje poverenih zadataka. Kao i kod ostalih graevinskih radova i kod ovih je uee meha-
nizovanog rada sve vee, posebno u oblasti pripreme i obrade profila, ali je prisustvo ivog rada u
fazi montae armature i dalje neizbeno pa samim tim i pojava greaka.

Potovanje tehnikih uslova o kojima e biti rei u ovoj tematskoj jedinici treba da pomogne
eliminaciji ili bar smanjenju broja takvih greaka. Jedna od osnovnih greaka se ini ve u fazi
organizacije armirakih radova. Veina firmi na velikim gradilitima problematiku ugraivanja
armature stavlja u vezu sa betonskim radovima i njihovo reavanje poverava strunjaku za
betonske radove. Naalost, broj i raznovrsnost praktinih problema trai adekvatan tretman koji,
izmeu ostalog, donosi utede u vremenu neophodnom za realizaciju radova i garantuje vane
elemente kvaliteta objekata - njihovu trajnost i eksploatacionu pouzdanost.

4.1. VRSTE I KARAKTERISTIKE ARMATURE
Armatura kao ojaanje betona se primenjuje ve skoro jedan vek i u tom razdoblju se razvoj
karakteristika ovih materijala kretao u dva paralelna pravca:
1. u pravcu poboljavanja karakteristika svakog materijala posebno,
2. u pravcu obezbeenja to kvalitetnijeg sadejstva ovih materijala.
Simbioza elika i betona je neophodna jer armaturni profili betonu daju neophodnu duktilnost a
beton svojom nepropustljivou titi armaturu od agresivnih uticaja sredine. Potreba da se u
sklopu razvoja montanog graenja i teorijskih postavki prorauna konstrukcija prema graninim
stanjima betonski elementi uine to manjih poprenih preseka uslovila je razvoj tehnologije
izrade armaturnog materijala.
Armaturne mree su doneli napredak u oblast boljeg sadejstva betona i elika ali je primena ovih
formi ostala ograniena samo na odreenu grupu betonskih elemenata a mnogo vaniji bio je
razvoj tehnologije izrade armature sa rebrima pravilno rasporeenim po njenoj povrini. Rebrasti
elik ima poprena i poduna rebra ili izboine na povrini.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 6. predavanje 1

Na gradilitima je vrlo dugo skoro 75 % armature bilo izraeno od tzv. mekog glatkog armaturnog
elika ija je granica teenja bila 240 N/m
2
a ostalih 25 % su delile armaturne mree i rebrasti
visokovredni profili. injenice da je primena mrea i rebrastih profila korisnija sa stanovita
postignutih uteda u radu na montai armature i da je ponuda trita sve vea u toj oblasti (uz
neznatnu razliku u ceni) uticali su na masovniju primenu kvalitetnijeg armaturnog materijala tako
da je danas pomenuti odnos izmenjen u korist rebrastog elika.

Prema Pravilniku o tehnikim normativima za beton i armirani beton na gradilitima je dozvoljena
primena sledeih vrsta armature:

Vrsta armature Oznaka Asortiman
Glatka armatura GA 220 / 340 5 - 12
Glatka armatura GA 240 / 360 5 - 36
Rebrasta armatura RA 400 / 500 5 - 40
Zavarene armaturne mree od glatke ice MAG 500 / 560 4 - 16
Zavarene armaturne mree od rebraste ice MAR 500 / 560 4 - 12
Bi armatura BiA 680 / 800 3 - 11
Iako se u asortimanu glatke i rebraste armature nalaze i vrlo veliki profili njihova praktina
primena je vrlo mala - preko 90% ugraene armature ima prenik koji je manji ili jednak 25.
Zavarene armaturne mree se koriste u velikom broju kombinacija debljina ipki ali su
najprimenjenije one za koje vai 4 8.
elik za armiranje je materijal o kome se najee zna samo to da je srednja vrednost za-
preminske mase 7,85 t/m
3
a srednja vrednost koeficijenta termike dilatacije 10 10
-6
/
o
C.
Meutim kada je u pitanju armatura kao graevinski materijal potrebno je mnogo vie informacija.
Firme nabavljaju armaturni materijal iz razliitih izvora pa prilikom njegove obrade moe doi do
greaka ije se posledice direktno odraavaju na nosivosti elementa t.j. konstrukcije u koju je ar-
maturni materijal ugraen. Uz materijal moraju biti isporueni podaci o:
a) kvalitetu materijala (izraen je karakteristinom vrednou konvencionalne granice
teenja armature tj. vrednou napona pri kome je nepovratna dilatacija 0,2 %),
b) klasi duktilnosti (moe biti normalna ili visoka a izraava se karakteristinom
vrednou izduenja armature pri maksimalnom optereenju
uk
, odnosno karakte-
ristinim odnosom vrstoe pri zatezanju prema granici teenja (f
t
/f
y
)
k
),
c) dimenzijama profila koji su isporueni (one moraju odgovarati zahtevima u pogledu
veliine dozvoljenih odstupanja, tj. moraju biti u granicama tehnike tanosti),
d) povrinskim karakteristikama armaturnog gvoa (razlikujemo glatke rebraste ipke
kod kojih se povrinske karakteristike iskazuju faktorom povrine rebra f
R
(odnosom
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 6. predavanje 2

povrine projekcije poprenih rebara u pravcu ose ipke i povrine omotaa ipke
izmeu uzastopnih rebara),
e) mogunosti zavarivanja armaturnih profila (vano sa stanovita nastavljanja profila i
izrade veza profila metodom zavarivanja).
Armatura se ugrauje u betonske elemente u cilju njegovog ojaavanja i postizanja neophodne
otpornosti na statika i dinamika optereenja, temperaturne uticaje, skupljanje kao i
omoguavanja manipulacije i transporta prefabrikovanih betonskih elemenata pa je, prema ulozi
koju ima, moemo podeliti na:
a) glavnu armaturu - slui za prijem dominantnih zateuih naprezanja nosaa nastalih
usled prijema staslnih i eksploatacionih optereenja,
b) podeonu armaturu - slui za preraspodelu uticaja izmeu ipki glavne armature i
omoguavanje njihovog sadejstva kao i spreavanje pojave prslina u elementu,
c) montanu armaturu - slui za obezbeivanje poloaja ipki armature ugraenih u
armaturne sklopove povrinskih ili prostornih formi.
Pored ugraivanja armature u vidu otvorenih armo-sklopova (ravnih, savijenih, zakrivljenih) koji
se primenjuju kod izrade zidova, ploa i ljuski sve su brojnije forme zatvorene (pravougaone,
poliugaone, krune) konture koji se primenjuju kod izrade ipova, temelja, stubova i greda.

U betonske elemente se esto ugrauju razliiti oblici ankerovanih metalnih formi (anker ploice)
koje se koriste za izradu veze:
betonskog prefabrikovanog elementa sa betonskom konstrukcijom,
betonskog elementa sa metalnom konstrukcijom, ili
betonskog elementa sa opremom i instalacijama objekta.
Ankerovanje pomenutih formi se izvodi primenom armaturnih ipki (zavarenih za ploicu) ili
direktnim zavarivanjem za glavnu i/ili podeonu armaturu elementa.

4.2. ARMATURA (ELIK) ZA PREDNAPREZANJE
Razvoj tehnologije proizvodnje ili obrade graevinskih materijala omoguio je unapreenje
procesa graenja. Zahvaljujui betonima visokih marki prefabrikovani elementi su postajali sve
laki za transport i montau a skraenje roka za izradu betonske konstrukcije objekta bio je i
ostao glavni argument pobornika primene metoda montanog graenja. Da bi se u poprenom
preseku apsorbovali veliki naponi zatezanja morala se primeniti armatura velike otpornosti na
kidanje. Njena interakcija sa betonom je zahtevala uvoenje novih pravila i postupaka primene pa
je oblast primene dobila i poseban naziv - prednaprezanje. Za prednaprezanje se koriste profili
(ice) 2 - 12 izraeni od elika ija minimalna vrednost karakteristine vrstoe na zatezanje
mora biti preko 1500 MPa. Sila prednaprezanja sa elika na beton moe biti preneta bilo direktno,
tzv. athezionim prednaprezanjem, bilo indirektno, tzv. kotvama sa kablovima za prednaprezanje.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 6. predavanje 3

Kotva predstavlja sklop vie elemenata (aura, klin, podlona ploa, anker ploa, ...) iji su glavni
zadaci:
a) da obezbede pravilan raspored i podjednako zatezanje svih ica,
b) da ice za prednaprezanje pouzdano dre u istegnutom stanju,
c) da silu zatezanja preko oslonakog preseka (bloka) prenesu na betonski element a da
pritom, usled velike koncentracije napona zatezanja u zoni oko kotve, ne doe do
pojave prslina i cepanja betona.

Armatura za prednaprezanje i jedna vrsta kotve
Kotve se, prema ulozi u prednaprezanju, dele u 3 osnovne grupe i mogu biti:
1. normalne kotve (su aktivne kotve jer slue za jednokratno ili viekratno unoenje sile
prednaprezanja u kabl i injekcione mase u zatitnu cev) pojavljuju se u varijantama:
normalne kotve za postavljanje na beton,
normalne kotve za postavljanje u beton,
viestruke normalne kotve za postavljanje na beton,
2. fiksne kotve (su pasivne kotve jer slue za fiksiranje jednog kraja kabla kod je-
dnostranog prednaprezanja u kome je na drugom kraju kabla normalna ili nastavna
kotva), i
3. nastavne kotve (slue za nastavljanje dugih ve prednapregnutih kablova i kablova koji
tek treba da se prednapreu a ne mogu biti izraeni u jednom komadu).
Projektom prednaprezanja moraju biti precizno dati tehniki uslovi za izvoenje radova sa svim
podacima o materijalima i opremi koji se primenjuju. Ukoliko izvoa radova nije u mogunosti da
obezbedi nabavku i primenu projektovanih sredstava mora se obratiti projektantu sa listom
alternativnih sredstava kako bi proverom njihovih tehnikih karakteristika bila utvrena podobnost
za primenu i na osnovu pozitivnog odgovora dobijena pismena saglasnost za zamenu.

4.3. KARAKTERISTIKE I PRIMENA MIKRO-ARMATURE
Ako masivni armaturni profili vie nisu atraktivni mikro armatura sigurno jeste. Mikroarmirani
beton predstavlja meavinu klasinog betona sa odgovarajuom koliinom armature u vidu
elinih vlakana. Armiranje graevinskih materijala vlaknima je ideja stara gotovo kao graditeljsko
umee jer su seena slama, vlakna jute, konjska dlaka i slini materijalni davno korieni za
ojaavanje graevinskih proizvoda na bazi gline. Vlaknasta ojaanja tankih i krtih materijala su
uvodila nove proizvode u oblasti azbest-cementnih prefabrikata a od pre trideset godina se
eksperimentie i sa sintetikim materijalima (karbonskim i staklenim vlaknima).
Poev od 1970. godine elina vlakna poinju da ulaze u graevinsku proizvodnju (procene
pokazuju da je 1975. u celom svetu ugraeno samo 50.000 m
3
mikro-armiranog betona (engl.
fiber reinforced concrete) da bi u poslednjih par godina i itavi objekti bili izvedeni armiranjem
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 6. predavanje 4

jedino pomou vlakbastih estica metala. U poetku razvoja ove vrste tehnologije vlakna su bila
debljine 0,25 - 0,65 mm i duine 2 - 6 cm a danas su dimenzije proizvoda najveeg proizvoaa
mikro-armature, Mitchell Fibercon Inc. (USA), 0,25/0,70/20 mm ili 0,25/0,70/25 mm za ravna
vlakna odnosno 0,25/1,20/25 mm za vlakna koja su deformisana podunim uvijanjem.
Iskustvo pokazuje da odnos duine i prenika vlakna, standardno L/d = 45 - 55, ne bi trebao biti
vei od 60 - 80. Vlakna sa odnosom L/d 50 se doziraju kao svaki rastresiti materijal a za L/d
50 treba fazi doziranja posvetiti veu panju jer u suprotnom moe doi do tekoa u doziranju
armature i homogenizaciji meavine. estice mikro-armature se najee proizvode od
niskougljeninog hladno valjanog elika i mogu biti u obliku ravnih, jednom ili vie puta uvijenih ili
spiralno uvijenih traka. Poslednjih godina u primeni su i vlakna od sintetikih materijala visokih
mehanikih karakteristika.

Poboljana mehanika svojstva ovako armiranih betona su prednost
koja se koristi i kod izrade podova u industrijskim objektima
Mikro-armatura moe u potpunosti zameniti klasinu armaturu pokazujui i mnogobrojne
prednosti u odnosu na nju:
1. dozvoljava betoniranje odmah posle postavljanja oplate (nema ekanja na armirae:
postavljanje, kontrola, ...) ime ubrzava tok radova,
2. dozvoljava prekide u radu ime proizvodni tok ini manje osetljivim na spoljanje uticaje
i poremeaje u snabdevanju,
3. poveanjem ilavosti betona (udvostruuje otpornost na udar i utrostruuje otpornost na
slom) dozvoljava smanjenje poprenih preseka uz isti ili vei koeficijent sigurnosti,
4. spreava pojavu povrinskih prslina u ploama,
5. eliminie sve probleme sa korozijom, ...
6. dozvoljava kreativnije oblikovanje betonskih elemenata jer nema problema (zahteva) u
vezi sa oblikovanjem detalja klasine armature i ouvanja minimalnog zatitnog sloja.
elina vlakna se isporuuju u kartonskim kutijama ili dakovima i pomou dozatora unose u
mealicu. Brzina doziranja mora biti usklaena sa brzinom meanja kako ne bi dolo do
nagomilavanja vlakana i produenja homogenizacije. Pokrenuta esticama agregata vlakna se
ravnomerno rasporeuju unutar mase, zauzimaju proizvoljne poloaje i delimino se savijaju pod
uticajem krupnijih zrna. Koliina mikro-armature se kree u intervalu 0,2 - 2,0% u odnosu na
zapreminu betona (1,5 - 6,5% u odnosu na teinu betona). Meavina sa vlaknastom armaturom
se transportuje, ugrauje i neguje na uobiajeni nain sa izuzetkom zabrane runog
ugraivanja jer moe uticati na homogenost meavine. Prilikom zavrne obrade treba paziti da
se preteranim tretmanom male zone ne poremeti visok stepen izotropije meavine. Povrinu ele-
menta ne treba runo rapaviti jer moe doi do izvlaenja krajeva vlakana iz mase ali specijalne
maine mogu vriti i ovakvu obradu.
4.4. OBRADA ARMATURE
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 6. predavanje 5

Priprema armature za potrebe svakog veeg gradilita ili veeg broja manjih gradilita se vri u
proizvodnim jedinicama smetenim u zatvorenom prostoru - pogonima.
Pogoni za obradu armature (armiranice) predstavljaju mono sredstvo za racionalizaciju procesa
graenja jer mogu da svedu armirake radove na objektu na ugraivanje armaturnih sklopova u
oplatu i njihovo povezivanje u zoni preklopa armature. Izvode se kao stalni objekti, postavljeni
samostalno ili u sklopu veeg centra za tehnoloku pripremu proizvodnje, koji obuhvataju
deponiju sirove armature, objekat sa jednom ili vie tehnolokih linija (odeljenja) i deponiju gotove
armature spakovane u snopove ili armaturne koeve. Transport armature u pogonu obavlja se
kranovima (na deponijama) ili transportnim kolicima (u odeljenjima) pa je produktivnost instalira-
nih maina maksimalno iskoriena.

Samo se na gradilitima koja nemaju podrku armirakih pogona (u pitanju su udaljena gradilita
ili radovi manjeg obima) za radnike moraju graditi armirake nadstrenice takvih dimenzija da se
ispod njih mogu smestiti: radni sto za savijanje armature, maina (makaze) za seenje armature,
aparat za zavarivanje i prostor za izradu armaturnih koeva.
Priprema armaturnih ipki se sastoji
od nekoliko operacija koje se na sa-
vremenim mainama odvijaju odvo-
jeno (kada su u pitanju ipke velikih
prenika ili je potreban veliki kapaci-
tet obrade pa su maine specijali-
zovane) ili vie njih na istoj maini,
na odgovarajuim alatima i sukcesi-
vno jedna za drugom.
Razvoj opreme za obradu armature
je olakao izradu pojedinih oblika
(spiralne forme) i oslobodio projek-
tante konstrukcija straha da njihovi
zahtevi nee na adekvatan nain biti
preneti na materijal.
Mainskom obradom armature se definitivno razdvajaju greke u radu od greaka u pro-
jektovanju. Mali zatitni sloj betona ne moe biti posledica nepravilno savijene ipke (osim u
sluaju da je operater uneo u kompjuter pogrene podatke) koja je izala iz projektovanog
gabarita armaturnog koa ve samo posledica izostanka ili nepravilnog rasporeda podmetaa
(distancera) za armaturne profile.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 6. predavanje 6

Veliki broj proizvoaa maina za obradu armature prua iroke mogunosti izbora i kupovine
upravo one koja e na najefektniji nain zadovoljiti potrebe gradilita ili centralnog armirakog
pogona izvoaa radova. Nabavka ovakvih maina ne optereuje jedininu cenu obraene
armature u meri koja e izvoaa obeshrabriti da ih uvrsti u spisak opreme neophodne za
normalno odvijanje betonskih radova. Potpuno drugaiji je problem projektovanja armirakog
pogona i usklaivanja kapaciteta maina u cilju maksimalnog iskorienja njihovih mogunosti.
U ponudi maina za armaturu na tritu su zastupljena sledea etiri tipa maina:
1. maine za obradu armature isporuene u kalemovima (koturovima),
2. maine za obradu armature isporuene u ipkama,
3. maine za pravljenje mreaste armature, i
4. maine za pravljenje armaturnih koeva.
Svi tipovi maina imaju elektronski kontrolisane, automatizovane operacije ije se voenje moe
pojednostaviti jednostavnim povezivanjem sa spoljnim kompjuterom koji na monitoru neprekidno
daje stanje proizvodnog sistema a na zahtev (periodino) daje u pisanoj formi pregled koliina i
vrsta obraene armature.
Akcent tehnolokog razvoja svih navedenih tipova maina je stavljen:
1. na maksimalno proirenje automatizacije (uz ostavljanje mogunosti kontrole i prekida
operacije od strane operatera),
2. na kompjutersko povezivanje pojedinih faza obrade i kompleksnu kontrolu proizvodnje,
3. na razvoj sistema za odlaganje obraene armature i
4. na racionalizaciju utroka energije i minimum otpada sirove armature.
Specifini tehnoloki razlozi zahtevaju da se maine prilikom instaliranja postave u zatvoren
objekat, na ravnu, vrstu podlogu i poveu sa odgovarajuom gromobranskom zatitom.
1. Maine za obradu armature u kalemovima su po broju modela verovatno najbrojnije.
Obrada na njima podrazumeva ispravljanje, seenje i savijanje ipki armature. Deponovana
dugo ili na nepropisan nain armatura dobija sloj povrinske re koji treba oistiti pre
ugraivanja ipki. Deo re se skida ve u fazi ispravljanja, prolaskom ipke kroz niz parova
valjaka, a ukoliko nisu postignuti eljeni rezultati treba primeniti posebna mehanika sredstva
(metalne rotacione etke) ili hemijska sredstva (premazi koji istovremeno skidaju ru i nanose
primarnu zatitu). Noviji modeli su preteno opremljeni etkama i odlikuju ih sledee
karakteristike:
brzina izvlaenja i ispravljanja armature ide do 2m/s ,
prenik jednostruke armature koju obrauju je u intervalu 5 - 18 a za dvostruku
armaturu prenik ide samo do 14,
minimalna duina ipki je 750 - 800 mm,
na mainama postoje automatske jedinice za brzu promenu prenika za ukupno 8
razliitih tipova armatura,
postoji mogunost savijanja armature po duini i na oba kraja ipke koja moe biti
duine do 12 m,
postoji mogunost irokog izbora (programiranja) uglova povijanja ipki,
vreme promene oblika profila je oko 5 s,
sekundarna jedinica za savijanje profila je pokretna i omoguava brz prelazak na
razliite profile.
postoje jedinice za odlaganje armature duine do 12 m sa mogunou njenog
prebacivanja na drugi radni nivo radi etiketiranja, i
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 6. predavanje 7

postoje specijalne rotirajue jedinice sa etiri ruke za prihvatanje manjih savijenih
profila (uzengija) svih prenika.
Velika panja proizvoaa je posveena elektronskoj podrci proizvodnje. Jedan od najpoznatijih
proizvoaa Pedinghaus nudi opremu kojom se podaci unose samo jednom u kompjuter u
centralnoj planskoj stanici. Sistem kontrolie proizvodnju i vri optimizaciju obrade unetog
materijala a konstantno je prisutan uvid u sadraj skladita armature. Planovi proizvodnje se
automatski prikazuju na monitoru a proizvodne linije snabdevaju podacima iz kompjutera. Na taj
nain vlasniku maine se omoguava:
poveanje produktivnosti za 15 - 25 %,
sortiranje podataka i pisanje propratnih dokumenata,
smanjenje karta sa prosenih 3 - 5% na industrijski nivo od 1%,
dodatno poveanje kapaciteta obradom vie ipki u isto vreme,
optimizacija korienja uskladitene armature,
memorisanje velikog broja oblika armature (do 999 oblika),
simultana proizvodnja pravih i savijenih komada,
smanjenje uticaja ljudskog faktora na greke na minimum, i
maine opsluuje jedan ili najvie dva operatera.
2. Maine za obradu armature iz ipki su slinih karakteristika. Predviene su za rad sa
prenicima armature od 6 - 55 mm. Armatura se iz deponovanog snopa izdvaja automatski
i brzo broji, see prema meri, savija i skladiti. U zavisnosti od prenika ipki moe se
istovremeno savijati vie ipki a postoji mogunost memorisanja velikog broja pozicija. Brzina
obrade je 90 - 120 m/min, maksimalna duina ipki sirovog materijala je 24 m a proseni radni
ciklus traje samo 15 sec. Kao i kod prethodne grupe maina postoji mogunost povezivanja sa
kompjuterom smetenim u kontrolnom punktu radi optimizacije seenja i formiranja prateih
dokumenata. Mainu mora da napaja napaja struja od 380 V.

3. Maine za pravljenje armaturnih koeva proizvodi samo manji broj firmi. Na tritu se mogu
nabaviti modeli koji prave armaturne koeve prenika 40 - 160 cm. Ko se pravi na taj
nain to se preko poduno postavljene grupe ipki veeg prenika spiralno namotava i
mestimino (na nekim preklopima) zavaruje tanja armatura odmotana sa posebnog kalema.
Korak spirale je najvie 30 cm ali postoje maine sa mogunou njegovog poveanja do 60
cm. Operater podeava razmak armature i brzinu rotacije koa u zavisnosti od broja varova
koje eli da napravi. Duina koa se moe poveavati do 12 m (kod nekih modela do 18 m).
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 6. predavanje 8

Proizvoai garantuju savren cilindrini oblik koa i savrenu paralelnost podunih ipki. Kao
podatak za procenu uinka ove vrste maina moe posluiti primer: armaturni ko za
armiranje ipa prenika 120 cm, duine 12 m, sa 24 podune ipke, na kome je 50%
zavarenih ukrtanja, jedan operater moe da uradi za 45 minuta.
4. Maine za pravljenje mreaste armature su u najveoj meri smanjile ljudski rad na
ugraivanju armature u povrinske elemente konstrukcije. Mree inostranih proizvoaa su
ortogonalnei sastoje se od podunih i poprenih ipki istog prenika i istog razmaka u oba
pravca (Q-mree) ili razliitih prenika i razmaka u oba pravca (R-mree). Podune ipke
armature su prenika 6 - 16 mm i nalaze se na 6 kalemova sa kojih se izvlae, seku i
dopremaju na transportnu traku. Poprene ipke se na podune ipke dovode posebnim
mehanizmom koji obezbeuje potreban, projektovani razmak. Spojevi ipki se automatski
zavaruju i sa trake izlazi ravna mreasta armatura. Kod nekih modela postoji mogunost do-
punskog seenja i/ili savijanja mrea.
Na tritu se mogu nai armaturne mree razliitih proizvoaa a za veinu je bitno to da je:
prenik ipki od kojih se izrauju 4 - 12,
razmak podunih i poprenih ipki 10, 15 ili 25 cm,
standardna duina podunih ipki 7,5 m,
standardna duina poprenih ipki 2,5 m
a nosivost im se razlikuje u zavisnosti od oblika i veliine okca mree, odnosno od toga da li su:
1. R mree - uzduno nosive mree ije su uzdune i poprene ipke ukrtene u obliku
pravougaonika a prenici uzdunih i poprenih ipki su isti ili se razlikuju u cilju
racionalizacije primene i ravnomernijeg iskorienja kapaciteta ipki,
2. Q mree - popreno nosive mree ije su uzdune i poprene ipke ukrtene u obliku
kvadrata a prenici uzdunih i poprenih ipki su isti.
Velikom broju armiraa najvie vremena oduzima povezivanje ipki koje su dovedene u
projektovani poloaj. Dinamiko optereenje koje se javlja prilikom sipanja i ugraivanja sveeg
betona moe promeniti poloaj ipki i umanjiti njihovu nosivost ili zatitni sloj pa je vezivanje ipki
na mestima ukrtanja podune (glavne) armature i poprene armature (uzengije) - obavezno.
Proces armiranja je esto komplikovan
injenicom da se na mestima prekida i na-
stavaka armature, zbog velike duine pre-
klopa ipki i uveanja broja ipki, javljaju
zone u konturi poprenog preseka nosaa u
koje beton teko moe biti ugraen na
propisani nain. Da bi smanjili potekoe te
vrste projektanti propisuju odgovarajue
zavarivanje ipki. Elektroluno zavarivanje
se izvodi preklapanjem ipki ili primenom
ploice (podvezice) i izradom obostranog
vara na duini od najmanje 5 a elektro-
otporno se izvodi sueonim spajanjem pro-
fila i proputanjem kroz njih struje visokog
napona usled koje na mestu spoja dolazi do
naglog zagrevanja i topljenja metala a on
se pod obostranim pritiskom mea i stvara
zadebljanje - eoni var.
Izrada varova na licu mesta nije dovoljno brza (1,0 - 1,5 m/h), stvara brojne tehnike i orga-
nizacione probleme jer opremu treba transportovati, napajati i tititi u uslovima intenzivnih radova
i velikog prisustva radne snage. Stoga se u poslednjih nekoliko godina, preteno kod rebraste
armature velikog prenika, radioniki obrauju (narezuju) krajevi ipki a nastavak se izvodi na licu
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 6. predavanje 9

mesta - jednostavnim, pojedinanim navijanjem svake ipke na cevasti zavretak njoj odgova-
rajue ipke.
Automatska obrada armature podrazumeva i automatsku kontrolu zadovoljenja kriterijuma o
minimalnom preniku krivine povijene armature koji zavisi od vrste elika ali se kod rune obrade
profila mora voditi vie rauna o oblikovanju ipki i kuka.

4.6. IZVOENJE ARMIRAKIH RADOVA
Armiraki radovi ne poinju na gradilitu iako se oni tamo (u najveoj meri) izvode. Priprema za
rad sa armaturom poinje izborom isporuioca i ugovaranjem naina pakovanja robe, transporta i
manipulacije. Tretman armature utie na stepen korozije i mehanika oteenja sa kojom ona
stie na gradilite. Armaturu treba tititi sve vreme: prekrivanjem u toku transporta i depono-
vanjem u zatvorenim skladitima na bezbednoj udaljenosti od tla (za podmetae koristiti drvene
oblice ili valjane profile).
Prilikom prijema armature na gradilitu obavezno mora biti prisutno odgovorno lice koje e
proceniti stepen oteenja i odluiti o eventualnom odbijanju prijema, odnosno vraanju
isporuene koliine. Ovo ukazuje na potrebu da se na velikim projektima, na koima postoji
potreba za velikim koliinama razliitih vrsta armature, odredi struno lice koje e se starati
iskljuivo o kvalitetu i obradi armature. Ono bi bilo duno da prisustvuje prilikom pakovanja i
utovara materijala u transportna sredstva i time bilo u prilici da predupredi dopremu neadekvatne
robe na gradilite.

U naem podneblju je uobiajena pojava male, povrinske re i ona se u praksi ne smatra suvie
tetnom jer je beton "pojede" u toku sazrevanja ali se na svaki ozbiljniji napad korozije mora
odgovoriti ienjem ipki. Brzina razvoja korozije utie na organizaciju i sinhronizaciju ienja
sa preradom i ugradnjom armature jer se ve 24 sata nakon uklanjanja re na istom mestu
pojavljuje nova. Oiena armatura ulazi u proces ispravljanja, seenja i oblikovanja koji se, kao
to smo pokazali, moe smatrati vrlo automatizovanim pa su greke sporadine i lako se identi-
fikuju. Ipak, operater na mainama za oblikovanje armature mora posvetiti dunu panju kod
unoenja podataka o grupama ipki i izboru odgovarajuih radijusa krivine. On mora eliminisati
sve krupnije profile koji u mainu za ispravljanje mogu ui nepravilno deformisani (oteeni) jer ta
mesta, nakon obrade, mogu biti ponovo savijena i na povrini armature formirane mikro prsline.
Ovakva vrsta oteenja ponekad nastaje i kod neusklaenosti kvaliteta materijala i naina
obrade.
Obraena armatura se slae u snopove koji se povezuju i oznaavaju etiketama koje sadre
informaciju o delu konstrukcije (poziciji nosaa), poziciji armiranja, debljini ipke i broju komada.
Etiketa se privruje tankom icom pa moe doi i do njenog oteenja ili gubljenja. Stoga se
takvi snopovi moraju identifikovati pre odvezivanja i upotrebe. Armatura se, na zahtev lica koje
rukovodi armirakim radovima, a prema dinamikom planu odvijanja radova, doprema u blizinu
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 6. predavanje 10

fronta rada i paljivo polae u poretku koji e omoguiti lak pristup radnika, identifikaciju i iz-
dvajanje eljenih profila. Armatura se u oplatu unosi u obliku:
a) pojedinanih, pravih ili oblikovanih komada,
b) zavarenih armaturnih mrea, i
c) prefabrikovanih armaturnih formi.
Prilikom dovoenja armature u projektovani poloaj postavljaju se distanceri i proverava se
ravnomerna udaljenost ipke od najblie povrine oplate. Pritom ne treba zaboraviti na poloaj
krajeva ipki koji kod rune obrade usled torzije mogu izai iz ravni ostalog dela ipke i pribliiti se
oplati pospeujui prodor korozije u element.
Upotrebljeni distanceri mogu biti od tanje armature, drveta i plastike ali su najbolji podmetai
izraeni (prefabrikovani) od maltera ili betona koji treba uliti u oplatu. Time se postie jednorod-
nost materijala i izbegava pojava fleka od re na povrini elementa (usled korozije metalnih di-
stancera) ili koncentracija vlage u takama gde drveni (higroskopni) distanceri izlaze na povrinu.

Neke vrste distancera armaturnih profila
Zadatak armiraa je da postave armaturne profile u projektovani poloaj ali odgovorna struna
lica (rukovodioci radova) moraju pre prijema postavljene armature i poetka ugraivanja betona
proveriti:
da li postavljena armatura ima projektovani popreni presek (u sluajevima
nemogunosti nabavke armaturnih profila odgovarajueg prenika izvoai radova, uz
pismenu saglasnost nadzorne slube, mogu ugraditi profile prenika veeg od
projektovanog ali se mora voditi rauna da se ne ugrozi minimalni razmak armaturnih
ipki),
da li maksimalni razmak ipki rebraste armature ne prelazi granice (u cm) date za
razliite napone u eliku i razliite vrste naprezanja armiranih betonskih nosaa:

Napon u eliku (MPa) 160 200 240 280 320 360
isto savijanje 30 25 20 15 10 5
isto zatezanje 20 15 12,5 7,5 --- ---
Napon u eliku, na osnovu koga se dobija kriterijum o maksimalnom razmaku ipki
predstavlja maksimalni doputeni napon u armaturi (
s
) neposredno posle nastajanja
prslina u betonu ija je veliina ograniena vrstom elementa i eksploatacionim uslovima.
da li minimalni razmak ipki (e) obezbeuje efikasno ugraivanje betona i ostvarenje
projektovanog stepena prianjanja armature i betona, tj. da li je jednak ili vei od
vrednosti iz tri sledea kriterijuma, vaea za elemente izraene od betona u kojima je
najvea nominalna dimenzija najkrupnije frakcije agregata d
g
32 mm:
1. e 30 mm,
2. e ( - najvei prenik armature u elementu),
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 6. predavanje 11

e
n
(
n
- ekvivalentan prenik svenja armature),
3. e 0,8 d
g
.
Nakon usvajanja merodavne vrednosti moe se napraviti pogodan ablon (od komada
punog drveta) i njegovim postavljanjem u take kritinog pribliavanja ipki proveriti
zadovoljenje postavljenog uslova.
da li je debljina zatitnog sloja do armature (a
o
), dobijena postavljanjem distancera,
jednaka projektovanoj, tj. da li obezbeuje siguran prenos sila prianjanja, adekvatnu
zatitu od oljuskavanja betona, dovoljnu otpornost na dejstvo vatre i potrebnu zatitu od
korozije.
da li su duine sidrenja i preklopa armature, na mestima nastavljanja, jednake ili vee
od projektovanih vrednosti. Na armaturi ne postoje oznake duine sidrenja te se
preciznosti ugraivanja armature mora posvetiti adekvatna panja, posebno kod
nastavljanja pravih ipki na oba njihova kraja; usled nepreciznog rada duina preklopa
na jednoj strani moe biti poveana na raun smanjenja preklopa na drugoj strani. U
presku moe biti nastavljeno najvie:
100 % zategnute rebraste armature ukoliko je < 16,
50 % zategnute rebraste armature ukoliko je 16,
50 % zategnute glatke armature ukoliko je < 16,
25 % zategnute glatke armature ukoliko je 16.
Sve vea primena zavarenih armaturnih mrea od glatke i rebraste armature i lakoa njihove
montae stvaraju uslove za pojavu greaka u oblasti obezbeenja minimalnog potrebnog
preklopa nosivih ica. Minimalne duine preklopa nenosivih (poprenih) ica mreaste armature
zavise samo od uslova adhezije, pa je preporuka, da ukoliko su uslovi za postizanje kvalitetne
adhezije:
dobri - duina preklopa bude 15 cm ili 2 poduna vora, a ako su
loi - duina preklopa je 20 cm ili 3 poduna vora.
Nakon preciznog i vrstog povezivanja armature
jednog sloja (jedne zone) elementa mora se osigu-
rati nepomerljivost sklopa i nepromenljivost posti-
gnute geometrije. U tom smislu mora se zabraniti ili
ograniiti dalje kretanje radnika u toj zoni, depo-
novanje materijala (armature, oplate) i sve ostalo
to moe izazvati savijanje ipki, pomeranje iz pro-
jektovanog poloaja ili gubljenje zatitnog sloja. Na
pravcima neophodnog kretanja radnika treba polo-
iti iroke i debele daske koje e raspodeliti optere-
enje i zadrati neminovne deformacije armature u
elastinoj oblasti. Prilikom sipanja svee betonske
mase u oplatu ne sme doi do pomeranja armature
pa kod transporta betona toranjskim kranom u kibli
radnici treba da usmeravaju i kontroliu kretanje
ove teke posude i onemogue njeno udaranje u
oplatu i armaturu.
Nakon ugraivanja betona ostaje vidljiva samo armatura koju u toku iste smene ili narednih dana
treba pokriti u sledeoj fazi betoniranja. Ukoliko ta faza, zbog tehnikih razloga ili finansijskih
problema investitora, zakasni nekoliko nedelja ili meseci treba neubetoniranu armaturu zatititi
gumiranim ili PVC prekrivaima.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 6. predavanje 12