Zadatak Sematska Dispozicija Hale I Analiza Opterecenja

Metalne konstrukcije u zgradarstvu
Univerzitet u Beogradu
Graevinski fakultet
Zadatak 1.1 Dispoziciono reenje hale ematski

prikaz
UPUTSTVO ZA IZRADU PRVOG ZADATKA

INDUSTRIJSKA HALA
Projektni zadatak
Duina hale:
5 x 8,0 m = 40,0 m
Kota GI-a:
+ 4,50 m
Nosivost mostne dizalice:
Q = 100 kN
Raspon mostne dizalice:
A = 22,0 m
Osnovna brzina vetra:
vb,0 = 23m/s, II kategorija terena
Karakteristina vrednost optereenja snega na tlo:
Seizmika zona:
Krovni pokriva:
Fe sendvi paneli
Fasadna obloga:
Fe sendvi paneli
Za dnevno osvetljenje se predviaju svetlosne trake u obimnim zidovima.
Hala se sa jedne strane previa za produenje.
Statiki sistem glavnog nosaa je ram na dva zgloba.
sk=1,0 kN/m2
Kategorija tla A, ubrzanje ag = 0,04 g
Graevinsk
ki fakultet
Univerzitett u Beogradu
OSNOVNE DIIMENZIJE OB
BJEKTA
Zadatak 1.1 Dispoziciono reenje

r
hale ematski
prika
az

u
Graevinsk
ki fakultet
DISPO
OZICIONO RE
ESENJE KONSTRUKCIJE

r
hale ematski
prika
az

u

r
hale ematski
prika
az

u
OSNOVA KR
ROVA (ROZN
NJAE, KROV
VNI SPREGOV
VI I GLAVNI KROVNI
K
NOS
SAI)
Graevinsk
ki fakultet

r
hale ematski
prika
az

u
OSNOVA N
NA KOTI GI
a (SPREGOV
VI ZA BONE UDARE I HO
ORIZONTALN
NI SPREGOVII DO KALKAN
NA)
Graevinsk
ki fakultet
Graevinsk
ki fakultet
OSNOVA NA
A KOTI +3,00
0 (FASADNE RIGLE
R
I STUB
BOVI)

r
hale ematski
prika
az

u
Graevinsk
ki fakultet
r
hale ematski
prika
az

u
GLA
AVNA NOSEA
A KONSTRUKCIJA (SA SP
PREGOM ZA KOENJE)
K
Graevinsk
ki fakultet
ZAS
SEBNA KONS
STRUKCIJA KALKANA
K

r
hale ematski
prika
az

u

r
hale ematski
prika
az

u
KONS
STRUKCIJA KALKANA NA
A STRANI ZA PRODUZENJJE OBJEKTA
Graevinsk
ki fakultet
10

r
hale ematski
prika
az

u
KONSTRUKCIJA PODUZNOG ZIDA (SA SPR

REGOVIMA ZA
A KOENJE I KRANSKIM NOSAIMA)
Graevinsk
ki fakultet

Graevinski fakultet
Zadatak 1.2 Analiza optereenja
ANALIZA OPTEREENJA
Stalna dejstva
EN 1991-1-1
Sopstvena teina konstrukcije, teina nekonstrukcijskih elemenata i fiksne opreme koja je stalno
prisutna u objektu.
Dejstva snega
EN 1991-1-3
Osnov za proraun je karakteristina vrednost dejstva snega na tlo sk . Analiziraju se tri dispozicije
optereenja: sa ravnomerno raspodeljenim optereenjem snega i dispozicije sa nagomilavanjem snega.
Dejstva vetra
EN 1991-1-4
Osnov za odreivanje dejstava vetra je fundamentalna osnovna brzina vetra vb,0. Analizira se:
spoljanje popreno dejstvo vetra sa leva na desno, spoljanje popreno dejstvo vetra sa desna na levo,
spoljanje poduno dejstvo vetra na kalkan u oba smera. Spoljanje dejstvo vetra je uvek u
kombinaciji sa unutranjim dejsvom vetra.
Dejstva temperature
EN 1991-1-5
Analizira se ravnomerna promena temperature u osi elementa Tu.
Dejstva usled kranova EN 1991-3

Analiziraju se promenljiva (menjaju poloaj u prostoru) vertikalna optereenja usled sopstvene teine
krana, kolica i tereta koji se die, promenljiva (menjaju poloaj u prostoru) horizontalna optereenja
usled ubrzanja, koenja ili zakoenja krana pri kretanju i incidentna dejstva izazvana udarom krana u
odbojnik ili iznenadnim isputanjem tereta kroz deset razliitih grupa optereenja. Uticaji su
dinamikog karaktera.
Analiziraju se svi mogui poloaji sistema koncentrisanih sila. Horizontalne sile su alternativnog smera
delovanja.
Seizmika dejstva
EN 1998-1
Napomena: Izbor kategorija konstrukcija, kategorija tla i seizmikih zona u zemlji gde odredbe
Evrokoda EN 1998 ne moraju da se uzimaju u obzir (sluajevi veoma niske seizminosti) moe da se
nae u njenom Nacionalnom aneksu. Preporuuje se da se kao sluaj veoma niske seizminosti
posmatra ili kada projektno ubrzanje tla ag za tlo tipa A nije vee od 0,04 g (0,39 m/s2) ili kada
proizvod ag S nije vei od 0,05 g (0,49 m/s2).
U sluajevima veoma niske seizminosti, odredbe Evrokoda EN 1998 ne moraju da se koriste.
11

Graevinski fakultet
Stalna optereenja
- Sopstvena teina krovnog pokrivaa
- Sopstvena teina fasadne obloge
gkp =
gfo =
0,35 kN/m2
0,35 kN/m2
Stalna optereenja usled sopstvene teine konstruktivnih elemenata generiu se u softveru

pomou naredbe selfweiht. Uobiajeno je da se ovako generisano optereenje uvea konstruktivnim
faktorom koji je uobiajeno u opsegu od 10% do 20%.
12

Graevinski fakultet
Analiza optereenja snegom
EN 1991-1-3: 2003
Proraun optereenja od snega na krov
Karakteristicna vrednost opterecenja od snega na tlo:
sk 1.0
kN
m
Koe icijent izloz enosti:
Ce 1.0
Termicki koe icijent:
Ct 1.0
5.2.( 8)
Koe icijent oblika krova:
1 0.8
tabela 5.2 i
slika 5.1
tabela 5.1
Opterecenje od snega na krov (po horizontalnoj projekciji krova)

s 1 Ct Ce sk 0.8
kN
m
Dispozicija opterecenja od snega na dvovodne krovove prikazana je na slici 1.
Slika 1. Dispozicija opterecenja od snega
13

Graevinski fakultet
Dejstva temperature
EN 1991-1-5: 2003
Ravnomerna promena temperature u osi elementa (stepen celzijusov)

Pocetna temperatura
T0 10
Prosecna temperatura u letnjoj sezoni (T=Tin)
Tl 20
Prosecna temperatura u zimskoj sezoni (T=Tin)
Tz 25
Ravnomerna promena temperature u osi elementa u letnjoj sezoni

T Tl T0 10
Ravnomerna promena temperature u osi elementa u zimskoj sezoni
T Tz T0 15
14

Graevinski fakultet
Analiza optereenja vetrom
EN 1991-1-4: 2005
Proraun udarnog pritiska vetra

Osnovni podaci o objektu:
Visina
h 9.2m
Sirina
b 24m
Duz ina
d 48m
Osnovni podaci o vetru i terenu:
Fundamentalna osnovna brzina vetra
m
vb.0 23
s
Koe icijent pravca delovanja vetra
Cdir 1.0
Koe icijent sezonskog delovanja
Cseason 1.0
Parametri kategorije terena (kategorija II):
z0 0.05m
zmin 2m
z0.II 0.05m
Koe icijent topogra ije terena
c0 1.0
Referentna visina iznad terena
z h 9.2 m
Koe icijent turbulencije
kI 1.0
Gustina vazduha
1.25
kg
m
Osnovna brzina vetra:
tabela 4.1
m
m
vb Cdir Cseason vb.0 1.0 1.0 23
23.0
s
s
Koe icijent terena:
z
kr 0.19
z0.II
0.0
0.190
Koe icijent hrapavosti terena:
z
cr kr ln 0.991
za
z0
Srednja (prosecna) brzina vetra:
zmin z zmax = 200m
m
vm cr c0 vb 22.789
s
15

Graevinski fakultet
Intenzitet turbulencije:
Iv
kI
z
c0 ln
z0
0.192
za
zmin z zmax = 200m
Osnovni pritisak vetra:

qb
1 v 2 0.331 kN

b
2
2
m
Udarni pritisak vetra:

kN
2
1
qp 1 7 I v vm 0.760
2
2
m
Koe icijenti spoljanjeg pritiska vetra (Cpe)
Koe icijenti spoljanjeg pritiska za vertikalne zidove
Za odreivanje spoljas njeg koe icijenta pritiska za vertikalne zidove zgrada pravougaonog
oblika vrs i se podela povrs ina na pet zona A, B, C, D, E. Pri odrivanju ovih koe icijenata
bitne su sledece velicine:
s irina navetrene strane b (dimenzija upravna na vetar),

visina objekta h,
duz ina objekta u pravcu delovanja vetra d.
Dejstvo vetra u poprenom pravcu ( = 0 )

b 48m
d 24m
h 9.2 m
e min ( b 2 h) 18.4 m
h
0.383
d
Dejstvo vetra u podunom pravcu ( = 90 )
b 24m
d 48m
h 9.20 m
e min ( b 2 h) 18.40 m
h
0.192
d
16

Graevinski fakultet
Za dejstvo vetra u poduz nom pravcu usvajaju se vrednosti koe icijenta spoljas njeg
h
0 25.
pritiska za vertikalne zidove za odnos
d
Koe icijenti spoljas njeg pritiska vetra za vertikalne zidove prikazani su u tabeli 1
(tabela 7.1 EN 1991-1-4). Za dejstvo vetra u poprecnom pravcu usvajaju se vrednosti za
odnos zona h/d= 1. Raspored zona za koe icijente spoljas njeg pritiska vetra za vertikalne
zidove prikazan je na slici 1.
Tabela 1. Koe icijenti spoljas njeg pritiska vetra Cpe za vertikalne zidove
Zona
h/d
cpe,10
cpe,1
cpe,10
cpe,1
-1,2
-1,4
-0,8
-1,1
-1,2
-1,4
-0,8
0,25
-1,2
-1,4
-0,8
cpe,10
D
cpe,1
cpe,10
cpe,1
cpe,10
cpe,1
-0,5
+0,8
+1,0
-0,7
-1,1
-0,5
+0,8
+1,0
-0,5
-1,1
-0,5
+0,7
+1,0
-0,3
Slika 1: Podela vertikalnih zidova na zone u osnovi
17

Graevinski fakultet
Koe icijenti spoljanjeg pritiska za dvovodne krovove
Za odreivanje spoljas njeg koe icijenta pritiska na dvovodne krovove, krovne povrs ine se
dele na pet zona F, G, H, I i J. Za poprecni pravac vetra ( = 0 ), na navetrenoj strani za
ugao nagiba krova = -5 do = +45 pritisak se naglo menja izmeu pozitivnih i negativnih
vrednosti. Kod takvih krovova razmatraju se cetiri slucaja u kojima se najvece i najmanje
vrednosti pritiska za povrs ine F, G i H kombinuju sa najvecim i najmanjim vrednostima za
povrs ine J i I. Pri tome na istoj povrs ini nije dopus teno mes anje pozitivnih i negativnih
vrednosti.
Linearna interpolacija za meuvrednosti uglova nagiba krova moz e da bude primenjena
izmeu vrednosti istog znaka. Vrednosti koje su jednake 0.0, date su radi interpolacije.
Nagib krovne ravni za halu u ovom primeru je = +5.7 , ali se linearna interpolacija za
vrednosti izmeu uglova = +5 i = +15 nece vrs iti, pa se usvajaju vrednosti spoljas njeg
pritiska krova za ugao = +5 .
Raspored zona za dvovodne krovove za dejstvo vertra u poprecnom i poduz nom pravcu
prikazan je na slici 2.
Slika 2. Zone vetra za dvovodne krovove
18

Graevinski fakultet
Dejstvo vetra u poprenom pravcu ( = 0 )

Za dejstvo vetra u poprecnom pravcu usvajaju se koe icijenti prema tabeli 2 (tabela 7.4aEN 1991-1-4).
Tabela 2. Koeficijenti spoljanjeg pritiska vetra kod dvovodnih krovova za = 0
Ugao
nagiba
krova
Zona za pravac vetra = 0

H
I
cpe,10
cpe,1
cpe,10
cpe,1
cpe,10
cpe,1
-1,7
-2,5
-1,2
-2,0
-0,6
-1,2
+0,0
+0,0
cpe,10
cpe,1
-0,6
+0,0
cpe,10
cpe,1
+0,2
-0,6
Dejstvo vetra u podunom pravcu ( = 90 )

Za dejstvo vetra u poduz nom pravcu usvajaju se koe icijenti prema tabeli 3 (tabela 7.4bEN 1991-1-4).
Tabela 3. Koeficijenti spoljanjeg pritiska vetra kod dvovodnih krovova za = 90
Ugao
nagiba
krova
Zona za pravac vetra = 90

F
c pe,10
c pe,1
c pe,10
c pe,1
c pe,10
c pe,1
-1,6
-2,2
-1,3
-2,0
-0,7
-1,2
c pe,10
c pe,1
-0,6
Koe icijenti unutranjeg pritiska vetra (Cpi)

Za koe icijente unutras njeg pritiska vetra usvajaju se sledece vrednosti:
Cpi= +0,2 i Cpi= -0,3.
Spoljanji (unutranji) pritisak (sisanje) vetra (we i wi)
Spoljas nji i unutras nji pritisak vetra deluju istovremeno i ne mogu se odvojeno razmatrati.
we = qp( z) Cpe
wi = qp( z) Cpi
Kao primer, navode se maksimalne vrednosti pritiskujuceg i sis uceg dejstva vetra na krov i
zidove:
wz.max qp ( 0.8 0.3) 0.836
wk.max qp ( 0.2 0.3) 0.380
kN
2
wz.min qp ( 1.2 0.2) 1.064
wk.min qp ( 1.7 0.2) 1.445
m
kN
m
kN
2
m
kN
m
19

Graevinski fakultet
Analiza optereenja od krana (mostne dizalice) EN 1991-3:2006
Karakteristike kranskog nosaa
Raspon krana
L 22m
Razmak tockova kolica
a 4.05m
Najmanje velicine prilaza

kolica kranskim nosacima
E 1.4m
Sopstvena tez ina kolica
Qc2 10kN
Tez ina tereta koji se diz e
Qh 100kN
F 1.4m
Maksimalni pritisak tocka 1
Qmax.1 100kN
Qmax.2 95kN
Minimalan pritisak tocka 3
Qmin.3 40kN
Qmin.4 38kN
Udeo u pritiscima po tocku dizalice usled tez ine tereta i kolica

1
LE
Qh.max
Qh Qc2
51.5 kN
2
L
1
E
Qh.min
Qh Qc2
3.5 kN
2
L
Qh.min Qh.max 2 110 kN
Sopstvena tez ina krana (orjentaciono odreena velicina)
Qc1 Qmax.1 Qmax.2 Qmin.3 Qmin.4 2 Qh.min Qh Qc2 170 kN
20

Graevinski fakultet
Vertikalno optereenje
2.5.2.1
Optereen kran
Qmax.1 100kN
Qmax.2 95kN
Qmax.12 Qmax.1 Qmax.2 195 kN

n1
Qmax.1
0.513
Qmax.12
n2
Qmax.2
0.487
Qmax.12
Pripadajuca tez ina krana, kolica i tereta kada se kolica nalaze sa leve strane, uz tockove 1
i 2, na tockove 1 i 2
LE
0.936
L
Pripadajuca tez ina kolica na tockove 1 i 2
x0
Qc2.12 x0 Qc2 9.364 kN

Qc2.1 n1 Qc2.12 4.8 kN
Qc2.2 n2 Qc2.12 4.6 kN
Pripadajuca tez ina krana na tockovima 1 i 2

Qc1.1
Qc1
42.5 kN
4
Qc1.2
Qc1
42.5 kN
4
Tez ina krana i kolica na tockovima 1 i 2

Q1 Qc1.1 Qc2.1 47.302 kN
Q2 Qc1.2 Qc2.2 47.062 kN
Pripadajuca tez ina tereta na tockovima 1 i 2
Qh.12 x0 Qh 93.6 kN
Qh.1 n1 Qh.12 48 kN
Qh.2 n2 Qh.12 45.6 kN
21

Graevinski fakultet
Pripadajuca tez ina krana, kolica i tereta na tockove 3 i 4

1 x0 0.064
Qc2.34 1 x0 Qc2 0.636 kN
Qc2.3 n1 Qc2.34 0.3 kN
Qc2.4 n2 Qc2.34 0.3 kN

Qc1
Qc1
42.5 kN
Qc1.4
42.5 kN
4
4
Qc1.3
Q3 Qc1.3 Qc2.3 42.826 kN

Q4 Qc1.4 Qc2.4 42.81 kN
Pripadajuca tez ina tereta na tockovima 3 i 4
Qh.34 1 x0 Qh 6.4 kN
Qh.3 n1 Qh.34 3.3 kN
Qh.4 n2 Qh.34 3.1 kN
Grupa opterecenja 1-tabela 2.2
Dinamicki koe icijenti - tabela 2.4
1 1.1
2 1.17
Maksimalna sila na tockovima 1 i 2 za opterecen kran

Q1r.max.1 1 Q1 2 Qh.1 108.214 kN
Q1r.max.2 1 Q2 2 Qh.2 105.141 kN
Odgovarajuca maksimalna sila na tockovima 3 i 4 za opterecen kran
Q1r.max.3
1 Q3 2 Qh.3 50.927 kN
Q1r.max.4
1 Q4 2 Qh.4 50.718 kN
Kontrola
Q1r.max.1 Q1r.max.2 Q1r.max.3 Q1r.max.4 315 kN
1 Qc1 Qc2 2 Qh 315 kN
22

Graevinski fakultet

1 1.1
3 1

Q2r.max.1 1 Q1 3 Qh.1 100.051 kN
Q2r.max.2 1 Q2 3 Qh.2 97.386 kN
Q2r.max.3
1 Q3 3 Qh.3 50.372 kN
Q2r.max.4
1 Q4 3 Qh.4 50.191 kN
Kontrola
1 Qc1 Qc2 3 Qh 298 kN

Q3r.max.1 Q1 47.302 kN
Q3r.max.2 Q2 47.062 kN
Q3r.max.3
Q3r.max.4
Q3 42.826 kN
Q4 42.81 kN
Kontrola

Qc1 Qc2 180 kN
Grupa opterecenja 4, 5, 6-tabela 2.2
4 1
Q4r.max.1 4 Q1 4 Qh.1 95.321 kN
Q4r.max.2 4 Q2 4 Qh.2 92.679 kN
Q4r.max.3
Q4r.max.4
4 Q3 4 Qh.3 46.09 kN
4 Q4 4 Qh.4 45.91 kN
23

Graevinski fakultet
Kontrola
4 Qc1 Qc2 4 Qh 280 kN
Neoptereen kran
Qmin.3 40kN
Qmin.4 38kN
Qmin.34 Qmin.3 Qmin.4 78 kN

n1
Qmin.3
0.513
Qmin.34
n2
Qmin.4
0.487
Qmin.34
Pripadajuca tez ina krana i kolica kada se kolica nalaze sa desne strane, uz tockove 3 i 4,
na tockove 3 i 4
x0
LE
0.936
L

Qc2.34 x0 Qc2 9.364 kN
Qc2.3 n1 Qc2.34 4.8 kN
Qc2.4 n2 Qc2.34 4.6 kN

Qc1
Qc1
42.5 kN
Qc1.4
42.5 kN
4
4
Qc1.3
Q3 Qc1.3 Qc2.3 47.302 kN

Q4 Qc1.4 Qc2.4 47.062 kN
24

Graevinski fakultet
Pripadajuca tez ina krana i kolica na tockove 1 i 2

1 x0 0.064
Qc2.12 1 x0 Qc2 0.636 kN
Qc2.1 n1 Qc2.12 0.3 kN
Qc2.2 n2 Qc2.12 0.3 kN

Qc1
Qc1
42.5 kN
Qc1.2
42.5 kN
4
4
Qc1.1
Q1 Qc1.1 Qc2.1 42.826 kN

Q2 Qc1.2 Qc2.2 42.81 kN
Kontrola
Q1 Q2 Q3 Q4 180 kN
Qc1 Qc2 180 kN
Grupa opterecenja 1 i 2-tabela 2.2
1 1.1
Minimalna sila na tockovima 1 i 2 za neopterecen kran
Q1r.min.1 1 Q1 47.109 kN
Q1r.min.2 1 Q2 47.091 kN
Odgovarajuca minimalna sila na tockovima 3 i 4 za neopterecen kran
Q1r.min.3
1 Q3 52.032 kN
Q1r.min.4
1 Q4 51.768 kN
Kontrola
Q1r.min.1 Q1r.min.2 Q1r.min.3 Q1r.min.4 198 kN
1 Qc1 Qc2 198 kN

Q3r.min.1 Q1 42.826 kN
Q3r.min.2 Q2 42.81 kN
25

Graevinski fakultet
Q3r.min.3
Q3 47.302 kN
Q3r.min.4
Q4 47.062 kN
Kontrola

Qc1 Qc2 180 kN
Grupa opterecenja 4, 5, 6-tabela 2.2
4 1
Q4r.min.1 4 Q1 42.826 kN
Q4r.min.2 4 Q2 42.81 kN
Q4r.min.3
4 Q3 47.302 kN
Q4r.min.4
4 Q4 47.062 kN
Kontrola
4 Qc1 Qc2 180 kN
Horizontalne sile
Horizontalne sile usled ubrzanja i usporavanja krana
2.5.2.2
26

Graevinski fakultet
Sila voz nje za slucaj centralnog pogonskog sistema

K K 1 K2
Qr.min Qr.min
0.2
Sina 1
Qr.min.1.12
Qc1
42.5 kN
4
K1 Qr.min.1.12
K1 8.5 kN
Sina 2
Qr.min.2.34
Qc1
42.5 kN
4
K2 Qr.min.2.34
K2 8.5 kN
K K1 K2 17 kN
Podune horizontalne sile usled ubrzanja i usporavanja (koenja) krana
5 1.5
HL.1 5 K1 12.75 kN
HL.2 5 K2 12.75 kN
27

Graevinski fakultet
Poprene horizontalne sile usled ubrzanja i usporavanja krana
Qr.max Q1 Qh.1 Q2 Qh.2 179.273 kN

Qr.od.max Q3 Qh.3 Q4 Qh.4 100.727 kN
Qr Qr.max Qr.od.max 280 kN
Qr.max
0.64
Qr
2 1 1
ls 1 0.5 L
4
M K ls 5.246 10 J
M
HT.1 5 2
6.989 kN
a
M
HT.2 5 1
12.439 kN
a
Horizontalne sile usled zakoenja krana

Ugao skretanja
F 0.75xx
F 10mm
F
F
3
2.469 10
a
b 50mm
y 0.1 b
28

Graevinski fakultet
aext 2500mm
v
y
aext
2 10
0 0.001
F v 0 5.469 10
f 0.3 ( 1 exp ( 250 ) ) 0.224

e1 a 4.05 m
e2 0m
m 0
m 1 2 l e1 e2
h
e 1 e2
2
4.05 m
n 2
s 1
e 1 e2
0.5
nh
Par tockova 1
s.1.1.L 0
s.2.1.L 0
2
e1
s.1.1.T
1
0
n
h
1
e1
s.2.1.T
1
0
n
h
Par tockova 2
s.1.2.L 0
s.2.2.L 0
2
e2
s.1.2.T
1
0.18
n
h
1
e2
s.2.2.T
1
0.32
n
h
29

Graevinski fakultet
Podune horizontalne sile usled zakoenja Hs,i,j,L

Hs.1.1.L f s.1.1.L Qr 0
Hs.2.1.L f s.2.1.L Qr 0
Hs.1.2.L f s.1.2.L Qr 0
Hs.2.2.L f s.2.2.L Qr 0
Poprene horizontalne sile usled zakoenja Hs,i,j,L

S f s Qr 31.298 kN
Par tockova 1
Hs.1.1.T f s.1.1.T Qr 0
Hs.2.1.T f s.2.1.T Qr 0
Par tockova 2
Hs.1.2.T f s.1.2.T Qr 11.259 kN
Hs.2.2.T f s.2.2.T Qr 20.039 kN
Hs.1.T S Hs.1.2.T 20.039 kN
Hs.2.T Hs.2.2.T 20.039 kN
Horizontalna sila usled ubrzanja dizalice
HT.3 0.1 Qh Qc2 11 kN
Probno optereenje
Dinamicko opterecenje
6 0.5 1 2
QT 1.1 6 Qh 119.35 kN
QT
29.837 kN
4
Staticko opterecenje
QT
1 6 Qh 125 kN
6 1.25
QT
31.25 kN
4
30

Graevinski fakultet
Incidentno optereenje - Sila na odbojnik

Prema katalogu proizvoaca
HB.1 30kN
31
32
Graevinsk
ki fakultet
View:1 - Cases: 1 (DL

L1 STALNO OPTERECENJ
O
JE)
Zada
atak 1.2 Analiiza optereenja
a

u
33
Zada
a

u
View:1 - Ca
ases: 2 (DL2 SNEG RAVNO
OMERNO RASPODELJENO
O OPTERECE
ENJE)
Graevinsk
ki fakultet
34
Zada
a

u
V
View:1 - Case
es: 3 (DL3 SN
NEG NERAVNOMERNO RA
ASPODELJENO OPTERECE
ENJE 1)
Graevinsk
ki fakultet
35
Zada
a

u
V
View:1 - Case
es: 4 (DL4 SN
NEG NERAVNOMERNO RA
ASPODELJENO OPTERECE
ENJE 2)
Graevinsk
ki fakultet
36
Zada
a

u
View:1 - Cases: 5 (DL5 VETAR

R POPRECNO (SPOLJASNJE DEJSTVO NA
N POD ZID SA
S LEVA 1))
Graevinsk
ki fakultet
37
Zada
a

u
View:1 - Cases: 6 (DL6 VETAR

R POPRECNO (SPOLJASNJE DEJSTVO NA
N POD ZID SA
S LEVA 2))
Graevinsk
ki fakultet
38
Zada
a

u
View:1 - Casses: 7 (DL7 VETAR PODU

UZNO (SPOLJA
ASNJE DEJST
TVO NA KALK
KAN))
Graevinsk
ki fakultet
39
Zada
a

u
View:1 - Cases: 8 (DL8 UNUTR

RASNJE DEJS
STVO VETRA PRITISAK)
Graevinsk
ki fakultet
40
Zada
a

u
View
w:1 - Cases: 9 (DL9 UNUT
TRASNJE DEJSTVO VETRA
A SISANJE)
Graevinsk
ki fakultet
41
Graevinsk
ki fakultet
View - Cases: 16 (D
DL16 TEMPE
ERATURA +)
Zada
a

u
42
Zada
a

u
View - Cases: 17 (DL

L17 OPTERECENJE MOST
TNOM DIZAL
LICOM GR 1-1
1)
Graevinsk
ki fakultet
43
Zada
a

u

TNOM DIZAL
LICOM GR 1-2
2)
Graevinsk
ki fakultet
44
Zada
a

u

TNOM DIZAL
LICOM GR 1-3
3)
Graevinsk
ki fakultet
45
Zada
a

u

TNOM DIZAL
LICOM GR 1-4
4)
Graevinsk
ki fakultet
46
Zada
a

u

TNOM DIZAL
LICOM GR 5-1
1)
Graevinsk
ki fakultet
47
Zada
a

u

TNOM DIZAL
LICOM GR 5-2
2)
Graevinsk
ki fakultet
48
Zada
a

u

TNOM DIZAL
LICOM GR 5-3
3)
Graevinsk
ki fakultet
49
Zada
a

u

TNOM DIZAL
LICOM GR 5-4
4)
Graevinsk
ki fakultet

Zadatak Sematska Dispozicija Hale I Analiza Opterecenja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zadatak Sematska Dispozicija Hale I Analiza Opterecenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Zadatak 1.1 Dispoziciono reenje hale ematski

UPUTSTVO ZA IZRADU PRVOG ZADATKA

Nosivost mostne dizalice:

Raspon mostne dizalice:

Osnovna brzina vetra:

vb,0 = 23m/s, II kategorija terena

Karakteristina vrednost optereenja snega na tlo:

Za dnevno osvetljenje se predviaju svetlosne trake u obimnim zidovima.

Hala se sa jedne strane previa za produenje.

Statiki sistem glavnog nosaa je ram na dva zgloba.

Kategorija tla A, ubrzanje ag = 0,04 g

Zadatak 1.1 Dispoziciono reenje

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Zadatak 1.1 Dispoziciono reenje

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Zadatak 1.1 Dispoziciono reenje

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Zadatak 1.1 Dispoziciono reenje

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Zadatak 1.1 Dispoziciono reenje

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Zadatak 1.1 Dispoziciono reenje

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Zadatak 1.1 Dispoziciono reenje

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Zadatak 1.1 Dispoziciono reenje

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

KONSTRUKCIJA PODUZNOG ZIDA (SA SPR

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Zadatak 1.2 Analiza optereenja

Analizira se ravnomerna promena temperature u osi elementa Tu.

Dejstva usled kranova EN 1991-3

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Zadatak 1.2 Analiza optereenja

Stalna optereenja usled sopstvene teine konstruktivnih elemenata generiu se u softveru

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Zadatak 1.2 Analiza optereenja

Analiza optereenja snegom

Proraun optereenja od snega na krov

Karakteristicna vrednost opterecenja od snega na tlo:

Koe icijent izloz enosti:

Termicki koe icijent:

Koe icijent oblika krova:

Opterecenje od snega na krov (po horizontalnoj projekciji krova)

Dispozicija opterecenja od snega na dvovodne krovove prikazana je na slici 1.

Slika 1. Dispozicija opterecenja od snega

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Zadatak 1.2 Analiza optereenja

Ravnomerna promena temperature u osi elementa (stepen celzijusov)

Prosecna temperatura u letnjoj sezoni (T=Tin)

Prosecna temperatura u zimskoj sezoni (T=Tin)

Ravnomerna promena temperature u osi elementa u letnjoj sezoni

Metalne konstrukcije u zgradarstvu

Zadatak 1.2 Analiza optereenja

Analiza optereenja vetrom

Proraun udarnog pritiska vetra

Osnovni podaci o vetru i terenu:

Fundamentalna osnovna brzina vetra

Koe icijent pravca delovanja vetra

Koe icijent sezonskog delovanja

Parametri kategorije terena (kategorija II):