Dejstva Na Objekte

1
DEJSTVA NA OBJEKTE
FAKULTET TEHNIKIH NAUKA, NOVI SAD
DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO
SADRAJ
0. O PREDMETU
1. UVOD
2. SOPSTVENE TEINE
3. KORISNA DEJSTVA ZA ZGRADE
4. SAOBRAAJNA DEJSTVA ZA DRUMSKE
MOSTOVE
5. DEJSTVA SNEGA
6. DEJSTVA VETRA
7. TERMIKA DEJSTVA
8. PRITISCI TENOSTI I TLA
9. SEIZMIKA DEJSTVA
SADRAJ
GLAVA 0
O PREDMETU
1
2
3
4
TRIVIA
OBRAZOVNI CILJ,
ISHOD, LITERATURA
ISPIT, OCENA
PROGRAM, PLAN
SADRAJ
GLAVA 0
0 O PREDMETU
4
0.1 TRIVIA
PREDUSLOV:
METODE:
KONTAKT:
NEMA
PREDAVANJA, TESTOVI, KONSULTACIJE
KANCELARIJA LG 210 - KONSULTACIJE
BLOG: HTTP://DEJSTVA.BLOGSPOT.COM/
E-MAIL:
ZBRUJIC@UNS.AC.RS
FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE
PREDMET:
DEJSTVA NA OBJEKTE
GODINA:
OSNOVNE STUDIJE, IV SEMESTAR
FOND ASOVA:
2 + 0 (28 + 0)
ESPB:
3 BODA
NASTAVNIK:
DOC. DR ZORAN BRUJI
SADRAJ
GLAVA 0
0 O PREDMETU
5
0.2 OBRAZOVNI CILJ, ISHOD, LITERATURA
ISHOD OBRAZOVANJA (STEENA ZNANJA)

PZNVNJ PRIRD PDINIH DSTV N BKT,
KNSTRUKCIU I TML RDI NJIHVG DKVTNG
BUHVTNJ PRI NLIZI KNSTRUKCI U
GRVINRSTVU
LITERATURA
EVROPSKI STANDARDI EN 1990, EN 1991
ZBIRKA JUGOSLOVENSKIH PRAVILNIKA I STANDARDA ZA
GRAEVINSKE KONSTRUKCIJE
KNJIGA 1 DEJSTVA, GF, BEOGRAD, 1995.
MATERIJAL S PREDAVANJA
OBRAZOVNI CILJ
SPSBLVNJ STUDNT Z NLIZU RZLIITIH
DSTV N GRVINSK BKT I NJIHV TML
SADRAJ
GLAVA 0
0 O PREDMETU
6
0.3 ISPIT, OCENA
Redovno pohaanje nastave

Testovi
2.
ISPIT (MAX 70 POENA)
DA BI POLOIO PREDMET, STUDENT JE U OBAVEZI:

-. DA ISPUNI PREDISPITNE OBAVEZE,
-. DA POLOI ISPIT, I
-. DA U ZBIRU SAKUPI MINIMALNO 55 POENA.
UKOLIKO STUDENT NE POLOI PREDISPITNE OBAVEZE:
-. NEMA PRAVO POLAGANJA ISPITA,
-. NAREDNE GODINE PONAVLJA PREDMET.
PREDMET:
1. PREDISPITNE OBAVEZE (MAX 30 POENA)
SADRAJ
GLAVA 0
0 O PREDMETU
7
0.3 ISPIT, OCENA
PREDISPITNE OBAVEZE TESTOVI

SASTOJE SE IZ 3 TESTA. SVAKI TEST POKRIVA
ORIJENTACIONO TREINU GRADIVA
SVAKI TEST JE DIMENZIONISAN NA 10 POENA(MAX. 30 POENA)
TESTOVI SE RADE U ETIRI TERMINA:
-
Termin
Termin
Termin
Termin
1:
2:
3:
4:
Test 1 se polae u estoj nedelji

Test 2 se polae u desetoj nedelji
Test 3 se polae u etrnaestoj nedelji
Svaki student ima pravo da polae jedan test
UKUPAN BROJ POENA (P2) ZA TESTOVE JE ZBIR POENA S TRI

TESTA
DA BI POLOIO PREDISPITNE OBAVEZE, MORA BITI
ZADOVOLJENO: P = P1 X P2 10
PREDISPITNE OBAVEZE REDOVNOST POHAANJA NASTAVE:

MINIMALNO 17 OD 26 ASOVA (P1 = 1 ILI P1 = 0)
SADRAJ
GLAVA 0
0 O PREDMETU
8
0.3 ISPIT, OCENA
OCENA
UKUPAN BROJ POENA JE ZBIR POENA ZA PREDISPITNE
OBAVEZE I ZA ISPIT: O = P + IS 55
55
65
75
85
95
O
O
O
O
O
<
<
<
<
65
75
85
95
100
ocena
ocena
ocena
ocena
ocena
6
7
8
9
10
ISPIT
ORGANIZUJE SE U REDOVNIM ISPITNIM TERMINIMA. POLAE SE
PISMENO.
PISMENI ISPIT SE SMATRA POLOENIM UKOLIKO JE STUDENT
OSTVARIO REZULTAT OD NAJMANJE 55 BODOVA OD 100 (IP).
BROJ POENA ZA ISPIT PREDSTAVLJA 70% PRETHODNOG BROJA:
IS = 0.7 X IP
SADRAJ
GLAVA 0
0 O PREDMETU
9
0.3 ISPIT, OCENA
NAPOMENE
UKOLIKO STUDENT NE POLOI PREDISPITNE OBAVEZE:
- NEMA PRAVO POLAGANJA ISPITA,
- NAREDNE GODINE PONAVLJA PREDMET.
POLOENE PREDISPITNE OBAVEZE OBEZBEUJU STUDENTU
PRAVO POLAGANJA ISPITA U NAREDNA TRI SEMESTRA
(ZAKLJUNO S FEBRUARSKIM ROKOM 2018. GODINE). UKOLIKO
U OVOM ROKU NE POLOI PREDMET, STUDENT MORA DA
PONOVI PREDMET.
MOGUE JE DA STUDENT POLOI PREDISPITNE OBAVEZE I DA
POLOI ISPIT, A DA JO UVEK NEMA POLOEN PREDMET. OVO
SE MOE DOGODITI KADA JE P < 16.5. U TOM SLUAJU,
STUDENT PONAVLJA ISPIT DOK NE OSTVARI DOVOLJAN BROJ
POENA DA BI UKUPAN BROJ POENA BIO BAR 55.
SADRAJ
GLAVA 0
0 O PREDMETU
10
0.4 PROGRAM, PLAN
STALNA DEJSTVA
KORISNA DEJSTVA ZA ZGRADE
KORISNA DEJSTVA ZA MOSTOVE
DEJSTVA SNEGA
DEJSTVA VETRA
TERMIKA DEJSTVA
PRITISCI TENOSTI I TLA
INCIDENTNA DEJSTVA
DEJSTVA IZAZVANA KRANOVIMA I
OPREMOM
SEIZMIKA DEJSTVA
NAPOMENE:
SPISAK DEJSTAVA KOJA SE
ANALIZIRAJU U OKVIRU PREDMETA
NIJE I KONAAN. NEKA OD DEJSTAVA
SE IZUAVAJU KASNIJE, U OKVIRU
DRUGIH PREDMETA.
U OKVIRU PREDMETA NEE SVA
NAVEDENA DEJSTVA BITI
RAZMATRANA U POTPUNOSTI.
KOMPLIKOVANIJE ANALIZE POJEDINIH
DEJSTAVA PODRAZUMEVAJU VII
STEPEN ZNANJA.
PROPISI, KLASIFIKACIJA DEJSTAVA,

ZNAAJ , POTREBA
SADRAJ
11
GLAVA 1
UVOD
1
2
3
4
5
6
POTREBA ZA
ANALIZOM DEJSTAVA
IZBOR PROPISA
O EVROKODOVIMA
KLASIFIKACIJE
DEJSTAVA
EVROKOD 0:
KARAKTERISTINE
VREDNOSTI DEJSTAVA
PRIMERI
SADRAJ
GLAVA 1
1 UVOD
12
1.1 POTREBA
GRAEVINSKE KONSTRUKCIJE SE PROJEKTUJU NA NAIN DA

BEZ OTEENJA (ILI S OGRANIENIM OTEENJIMA) PRIME I
PRENESU UTICAJE OD DEJSTAVA KOJIMA MOGU BITI IZLOENE
TOKOM SVOG EKSPLOATACIONOG VEKA.
DEJSTVO U ELEMENTIMA KONSTRUKCIJE INDUKUJE UTICAJE
(SILE U PRESECIMA, POMERANJA, ROTACIJE). POD DEJSTVOM,
KONSTRUKCIJA SE DEFORMIE I NAPREE.
NA OSNOVU UTICAJA, ELEMENTI KONSTRUKCIJE SE
PROJEKTUJU/DIMENZIONIU. PROJEKTUJU SE ZA UTICAJE KOJE
PROIZVODE RAZLIITE KOMBINACIJE DEJSTAVA. NAELNO,
RAZMATRAJU SE NAJNEPOVOLJNIJE (U RAZUMNOJ MERI)
KOMBINACIJE KOJE SE OEKUJU TOKOM EKSPLOATACIONOG
VEKA KONSTRUKCIJE.
KOREKTNA PROCENA UTICAJA JE POSLEDICA (IZMEU
OSTALOG) KOREKTNE PROCENE (ANALIZE) INTENZITETA,
VRSTE, PRIRODE, PRAVCA DEJSTAVA KOJA NAPADAJU
KONSTRUKCIJU.
SADRAJ
GLAVA 1
1 UVOD
13
1.2 IZBOR PROPISA
ZATO JE OVAJ PREDMET KONCIPIRAN DA PRATI ODREDBE
GRAEVINSKE KONSTRUKCIJE SE PROJEKTU SAGLASNO

ODREDBAMA PROPISA (STANDARDI, NORME, PRAVILNICI)
KOJI SU VAEI U NEKOJ DRAVI (REGIONU).
PROPISIMA SE DEFINIU SVI ASPEKTI PRORAUNA
GRAEVINSKE KONSTRUKCIJE. PO PRAVILU, RE JE O VRLO
OBIMNOM SETU PRAVILA, PRINCIPA, PROCEDURA, POSTUPAKA,
NAINA PRORAUNA
U SRBIJI JE U TOKU USKLAIVANJE DOMAE GRAEVINSKE
REGULATIVE S EVROPSKOM STANDARDI EVROKODOVI ZA
KONSTRUKCIJE.
OEKUJE SE DA PRIMENA EVROKOD STANDARDA U SRBIJI
POSTANE OBAVEZNA U NAREDNIH NEKOLIKO GODINA.
NJIMA E U POTPUNOSTI BITI STAVLJENA VAN SNAGE
AKTUELNA DOMAA TEHNIKA REGULATIVA.
SADRAJ
GLAVA 1
1 UVOD
14
1.3 O EVROKODOVIMA
EVROKODOVIMA SE USPOSTAVLJA NIZ OPTIH PRINCIPA I

PRAVILA ZA PRORAUN SVIH VRSTA GRAEVINSKIH
KONSTRUKCIJA.
POJEDINE DRAVE MOGU, NACIONALNIM ANEKSIMA, DA
KONKRETAN PRORAUN PRILAGODE DOMAIM USLOVIMA ILI
EVROKODOVI SU SKUP EVROPSKIH STANDARDA (EN

EUROPEAN NORMS) NAMENJENIH ZA PROJEKTOVANJE ZGRADA
I INENJERSKIH KONSTRUKCIJA KAO I DRUGIH RADOVA I
PROIZVODA U GRAEVINARSTVU.
NASTALI SU IZ TENJE DA SE USAGLASI TEHNIKA REGULATIVA
U OBLASTI GRAEVINSKOG PROJEKTOVANJA.
POETAK RADA NA EVROKODOVIMA SE VEZUJE ZA KRAJ 1980TIH.
POETKOM XXI OBJAVLJUJU SE PRVI FINALNI STANDARDI.
OD 2010. GODINE SU OBAVEZUJUI U ZEMLJAMA EU.
SADRAJ
GLAVA 1
1 UVOD
15
1.3 O EVROKODOVIMA
EN 1990: (EUROCODE
EN 1991: (EUROCODE
EN 1992: (EUROCODE
KONSTRUKCIJA
EN 1993: (EUROCODE
EN 1994: (EUROCODE
KONSTRUKCIJA
EN 1995: (EUROCODE
EN 1996: (EUROCODE
EN 1997: (EUROCODE
EN 1998: (EUROCODE
KONSTRUKCIJA
EN 1999: (EUROCODE
0) OSNOVE PRORAUNA KONSTRUKCIJA

1) DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE
2) PRORAUN BETONSKIH
3) PRORAUN ELINIH KONSTRUKCIJA
4) PRORAUN SPREGNUTIH
5)
6)
7)
8)
PRORAUN DRVENIH KONSTRUKCIJA

PRORAUN ZIDANIH KONSTRUKCIJA
GEOTEHNIKI PRORAUN
PRORAUN SEIZMIKI OTPORNIH
9) PRORAUN KONSTRUKCIJA OD
DELOVI:
SADRAJ
GLAVA 1
1 UVOD
16
1.3 O EVROKODOVIMA
DEO 1-1
EN 1991-1-1
ZAPREMINSKE TEINE,
SOPSTVENA TEINA, KORISNA
OPTEREENJA ZA ZGRADE
DEO 1-2
EN 1991-1-2
DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE
IZLOENE POARU
DEO 1-3
EN 1991-1-3
DEJSTVA SNEGA
DEO 1-4
EN 1991-1-4
DEJSTVA VETRA
DEO 1-5
EN 1991-1-5
TERMIKA DEJSTVA
DEO 1-6
EN 1991-1-6
DEJSTVA PRILIKOM IZVOENJA
DEO 1-7
EN 1991-1-7
INCIDENTNA DEJSTVA
DEO 2
EN 1991-2
SAOBRAAJNA OPTEREENJA
MOSTOVA
DEO 3
EN 1991-3
DEJSTVA INDUKOVANA KRANOVIMA I
EN 1991: (EUROCODE 1) DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE
SADRAJ
GLAVA 1
1 UVOD
17
1.4 KLASIFIKACIJE DEJSTAVA
ZATO JE DEJSTVA NEOPHODNO

KLASIFIKOVATI NA NAIN DA
KLASIFIKACIJAMA BUDU OBUHVAENE
SVE KARAKTERISTIKE KOJE MOGU BITI
OD ZNAAJA PRILIKOM
PROJEKTOVANJA.
PREMA NEPOSREDNOSTI
DELOVANJA
NEPOSREDNA DEJSTVA
Sile
Koncentrisana, linijska, povrinski ili
zapreminski raspodeljena
Izraavaju se u jedinicama sile ili sile
po jedinici
duine, povrine, zapremine
POSREDNA (INDIREKTNA) DEJSTVA

Ne izraavaju se u obliku sile
Sistemske i prinudne deformacije i
pomeranja
U PROCESU PROJEKTOVANJA,
RAZLIITE KARAKTERISTIKE DEJSTAVA
MOGU DA BUDU OD ZNAAJA U
POJEDINIM IZBORIMA.
SADRAJ
GLAVA 1
1 UVOD
18
Osnovno svojstvo materije
PREMA PRAVCU DELOVANJA

VERTIKALNA
STATIKA DEJSTVA
Najee su gravitaciona teine
Ne izazivaju inercijalne sile u

Nezavisna od gravitacije
elementima
Teina,
G [N]
konstrukcije
Usmerena vertikalno nanie
Mera inercije (lenjosti, tromosti) tela
Sila koja deluje na telo (mase m) u
Nepromenljiva
ili sporo promenljiva
gravitacionom polju
Naneta
Isto telo polako
(neke mase) ima razliitu
teinu
u razliitim gravitacionim
DINAMIKA
DEJSTVA
poljima
Proizvod mase
i ubrzanja
zemljine
Izazivaju
inercijalne
sile
u
tee:
elementima
[N] = [kg] x [m/s2]
konstrukcije
ubrzanje zemljine tee
Brzo
promenljiva ili naglo aplicirana
na Zemlji:
HORIZONTALNA
Usmerena horizontalno ili preteno
horizontalno
DEJSTVA PROIZVOLJNOG PRAVCA
PREMA NAINU PONAANJA

KONSTRUKCIJE
(PREMA PRIRODI)
Masa, m [kg]
SADRAJ
GLAVA 1
1 UVOD
19
NEKAD SE IZDVAJAJU KAO POSEBNA VRSTA
PREMA PROMENI U VREMENU (EUROCODE 0 : EN 1990)

STALNA DEJSTVA, G
SOPSTVENA TEINA KONSTRUKTIVNIH I
NEKONSTRUKTIVNIH ELEMENATA, TEINA
NEPOKRETNE OPREME, TEINA KOLOVOZNOG ZASTORA
INDIREKTNA DEJSTVA SKUPLJANJA, NEJEDNAKIH
SLEGANJA SILE PREDNAPREZANJA
PROMENLJIVA DEJSTVA, Q
KORISNA OPTEREENJA, DEJSTVA VETRA, SNEGA
SAOBRAAJNA DEJSTVA, DEJSTVA KRANOVA I MAINA
NEKAD I SEIZMIKA DEJSTVA
INCIDENTNA DEJSTVA, A
EKSPLOZIJE, UDARI, SUDARI
SEIZMIKA DEJSTVA, AE
SADRAJ
GLAVA 1
1 UVOD
20
1.5 EVROKOD 0: KARAKTERISTINE VREDNOSTI DEJSTAVA
KARAKTERISTINA VREDNOST
DEJSTVA (FK) SE ODREUJE:
-
KAO JEDNA SREDNJA VREDNOST

(FK), U SITUACIJAMA KADA JE
VARIJACIJA DEJSTVA TOKOM
EKSPLOATACIONOG VEKA MALA.
USVAJA SE SREDNJA VREDNOST.
KAO DVE VREDNOSTI, DONJA I

GORNJA (FK,INF I FK,SUP), AKO SE
VARIJACIJA DEJSTVA NE MOE
SMATRATI MALOM. KORISTI
PRAVILO 5%-NOG FRAKTILA
KAO JEDNA NOMINALNA
NORMALNA (GAUSS-OVA)
RASPODELA
MEDIJANA
STANDARDNA DEVIJACIJA
(PREVOJ)
VARIJANSA
Ukupna povrina ispod Gauss-ove
zvonaste krive je tano 1.
Dve Gauss-ove krive koje imaju isto , ali
razliitu vrednost , ona sa veim je ira
i nia nego ona druga.
Dve Gauss-ove krive sa jednakim i
razliitim imaju grafike koji izgledaju
istovetno, osim to su pomereni po x-osi
za iznos razlike dve vrednosti .
KOEFICIJENT VARIJACIJE
DEJSTVA (FK) JE NJEGOVA GLAVNA
REPREZENTATIVNA VREDNOST I
MORA DA BUDE ODREENA KAO
SREDNJA, GORNJA, DONJA ILI
NOMINALNA.
SADRAJ
GLAVA 1
1 UVOD
21
1.5 EVROKOD 0: KARAKTERISTINE VREDNOSTI DEJSTAVA
STANDARDNA NORMALNA
DISTRIBUCIJA JE ONA KOD KOJE JE: I .
PROIZVOLJNA NORMALNA
RASPODELA SE SVODI NA
STANDARDNU SMENOM:
KADA POSTAJE:
5%-NI FRAKTIL STANDARDNE
RASPODELE
JE DEFINISAN VREDNOU ~1.65
10%-NI FRAKTIL STANDARDNE
RASPODELE
JE DEFINISAN VREDNOU ~1.28
STANDARDIZACIJA
RASPODELE
SADRAJ
GLAVA 1
1 UVOD
22
1.6 PRIMERI
#
PRIMER 1.2
Projektom je predvieno da je intenzitet

neke sile, Fk, od nekog dejstva jednak 40
kN.
Projektom je predvieno da je intenzitet

neke sile, Fk, od nekog dejstva jednak 40
kN.
Ako je koeficijent varijacije jednak 0.1,

odrediti donju Fk,inf i gornju Fk,sup vrednost
sile baziranu na 5%-nom fraktilu.
Ako je koeficijent varijacije jednak 0.05,

odrediti donju Fk,inf i gornju Fk,sup vrednost
sile baziranu na 10%-nom fraktilu.
##
##
Koeficijent varijacije:
Koeficijent varijacije:
Medijana:
kN
Standardna devijacija:
.0 kN
Medijana:
kN
Standardna devijacija:
Standardizacija rasp.:
Standardizacija rasp.:
5%-ni fraktil
5%-ni fraktil
kN
kN
kN
kN
05
.0 kN
#
PRIMER 1.1
SADRAJ
GLAVA 1
1 UVOD
23
1.6 PRIMERI
# PRIMER 1.4
Kugla ija je teina na Zemlji 1.0 kN, na

Mesecu padne sa visine od 2 m za 1.5 s.
Kolika je teina kugle na Mesecu?
Ako je teina kugle na Mesecu, gde je

ubrzanje meseeve tee est puta manje
nego na zemlji, jednaka 1.0 kN, kolika je
masa kugle?
##
##
...
...
...
...
Reenje:
Reenje:
0.181 kN
611.62 kg
# PRIMER 1.3
SADRAJ
24
GLAVA 2
SOPSTVENE TEINE
1
2
3
4
SOPSTVENE TEINE
GRAEVINSKIH
ELEMENATA
ZAPREMINSKE TEINE
GRAEVINSKIH
MATERIJALA
ZAPREMINSKE TEINE
USKLADITENIH
MATERIJALA
PRIMERI
SADRAJ
GLAVA 2
2 SOPSTVENE TEINE
25
2.1 SOPSTVENE TEINE GRAEVINSKIH ELEMENATA
TEINE KONSTRUKCIJSKIH
ELEMENATA
TEINE NEKONSTRUKCIJSKIH
ELEMENATA
TEINE NEPOKRETNE OPREME
NAJEE SE PREDSTAVLJAJU JEDNOM

KARAKTERISTINOM VREDNOU, GK.
RETKO, KADA VARIJACIJA DEJSTVA NIJE
MALA, ALI I KADA JE KONSTRUKCIJA
OSETLJIVA NA PROMENU STALNOG
DEJSTVA, MORAJU DA SE KORISTE
DVE VREDNOSTI, DONJA I GORNJA
(GINF I GSUP).
POKRETNE PREGRADE SE TRETIRAJU
KAO KORISNO PROMENLJIVO
OPTEREENJE.
KONSTRUKCIJSKI ELEMENTI SU ONI KOJI

FORMIRAJU KONSTRUKCIJU OBJEKTA:
-
LINIJSKI I POVRINSKI ELEMENTI,
GREDE, PLOE, STUBOVI, ZIDOVI
NEKONSTRUKCIJSKI ELEMENTI
OBUHVATAJU:
-
KROVNI POKRIVA, OBLOGE, POKRIVKE,
RUKOHVATE, PARAPETE, IVINJAKE,
ZIDNU OBLOGU,
SPUTENE PLAFONE, TERMIKU

IZOLACIJU,
TEINU ZEMLJE I ZASTORA
NEPOKRETNA OPREMA OBUHVATA:

-
OPREMU LIFTOVA I POKRETNIH

STEPENICA,
OPREMU ZA GREJANJE, VENTILACIJU,
ELEKTRO-OPREMU,
CEVI BEZ NJIHOVOG SADRAJA,
KABLOVSKE RAZVODE I CEVOVODE...
SOPSTVENA TEINA GRAEVINSKIH

OBJEKATA SE KLASIFIKUJE KAO
STALNO DEJSTVO I OBUHVATA:
SADRAJ
GLAVA 2
2 SOPSTVENE TEINE
26
2.2 ZAPREMINSKE TEINE GRAEVINSKIH MATERIJALA

ZAPREMINSKE TEINE MALTER (EN
1991-1-1)
LAKI BETONI:
Cementni
19.0 23.0 kN/m3
Gipsani
12.0 18.0 kN/m3
Produni
18.0 20.0 kN/m3
Kreni
12.0 18.0 kN/m3
Klasa LC 1.0
9.0 10.0 kN/m
Klasa LC 1.2
10.0 12.0 kN/m3
Klasa LC 1.4
12.0 14.0 kN/m3
Klasa LC 1.6
14.0 16.0 kN/m3
Klasa LC 1.8
16.0 18.0 kN/m3
Klasa LC 2.0
18.0 20.0 kN/m3
BETON UOBIAJENE TEINE

-
Sve klase
24.0 kN/m
ZAPREMINSKE TEINE OSTALO (EN

1991-1-1)
-
Staklo
Akrilna ploa
12.0 kN/m3
Penasto staklo
1.4 kN/m3
kriljac
28.0 kN/m3
oko25.0 kN/m3
TEKI BETONI
-
Sve klase
preko
Armirani beton +
1.0
Neovrsli beton
24.0 kN/m3
kN/m3
1.0
kN/m3
DATE SU SREDNJE VREDNOSTI

ZAPREMINSKIH TEINA.
KADA SU DATI INTERVALI VREDNOSTI,
SREDNJE VREDNOSTI SE ODREUJU
KONKRETAN PROJEKAT/SITUACIJU.
ZAPREMINSKE TEINE BETON (EN

1991-1-1)
SADRAJ
GLAVA 2
2 SOPSTVENE TEINE
27

ZAPREMINSKE TEINE METALI (EN
1991-1-1)
DRVO
elik
Aluminijum
Bakar
87.0 89.0 kN/m3
Mesing, bronza
83.0 85.0 kN/m3
Liveno gvoe
71.0 72.5 kN/m3
Kovano gvoe
Cink
Olovo
Od Klasa C14
3.5 kN/m3
Do Klasa C40
5.0 kN/m3
Od Klasa D30
6.4 kN/m3
Do Klasa D70
10.8 kN/m3
LAMELIRANA LEPLJENA GRAA

-
Od Homogena GL24h
3.7 kN/m3
Do Homogena GL36h
kN/m3
4.4
Od Kombinovana GL24c 3.5 kN/m3
Do Kombinovana GL36c 4.2 kN/m3
perploa 4.5 7.0
kN/m3
Iverice
kN/m
7.0 8.0
Vlaknaste ploe
oko 8.0
kN/m3
77.0 78.5
kN/m3
27.0 kN/m3
76.0 kN/m3
71.0 72.0 kN/m3
112.0114.0 kN/m3

ZAPREMINSKIH TEINA.
ZAPREMINSKE TEINE DRVO (EN

1991-1-1)
SADRAJ
GLAVA 2
2 SOPSTVENE TEINE
28

ZIDOVI OD OPEKE (JUS)
GRA. OPEKA I BLOKOVI (JUS)

-
Puna opeka
od18.0 kN/m3
uplja opeka
Perforirana opeka 11.5 14.5 kN/m
8.2 13.5 kN/m3
Silikatna opeka
Vatrostalna
Kiselo-otporna opeka 22.0 kN/m3
Fasadna opeka
Puna opeka
15.0 19.0 kN/m3
uplja opeka
11.5 14.5 kN/m3
Gas-silikat blok
Vatrostalna opeka
20.0 kN/m3
Fasadna opeka
19.0 kN/m3
6.0 16.0 kN/m3
17.0 kN/m3
18.5 30.0 kN/m3
18.0 kN/m3
PRIRODNI KAMEN (EN 1991-1-1)

-
Granit, bazalt
kN/m3
27.0 30.0
Bazaltna lava
Zbijeni krenjak
Vulkanski tuf
20.0 kN/m3
kriljac
28.0 kN/m3
24.0 kN/m3
20.0 20.9 kN/m3

ZAPREMINSKIH TEINA.
ZAPREMINSKE TEINE ELEM. ZA

ZIDANJE
SADRAJ
GLAVA 2
2 SOPSTVENE TEINE
29
2.3 ZAPREMINSKE TEINE USKLADITENIH MATERIJALA
ZAPREMINSKE TEINE I UGLOVI

UNUTRANJEG
TRENJA ZA SIPKE MATERIJALE.
MATERIJALI (EN 1991-1-1):
-
ZA ZIDANJE I IZGRADNJU
POLOPRIVREDNI
NAMIRNICE
TENOSTI
VRSTA GORIVA
INDUSTRIJSKI I OSTALI
USKLADITENI MATERIJALI:
SADRAJ
GLAVA 2
2 SOPSTVENE TEINE
30
2.4 PRIMERI
# PRIMER 2.1A
Kolika je sopstvena teina unutranjeg zida od

opeke, koji sainjavaju:
Koliko je optereenje tavanice sopstvenom

teinom unutranjeg zida od opeke iz
prethodnog zadatka visine 3.1m?
##
Reenje, gz, se trai u obliku teina jednog
metra dunog [kN/m].
cementni malter (zapreminska teina

cm=21.0 kN/m3, debljina 1.5cm),
zid od pune opeke (zapreminska teina

z= 16.0 kN/m3, debljine 20.0cm), i
produni malter (zapreminska teina

pm= 20.0 kN/m3, debljine 2.0cm).
##
Reenje, gz, se trai u obliku teina jednog
kvadratnog metra [kN/m2].
gz
0.015 m x 21.0 kN/m3 +
0.20 m x 16.0 kN/m3 +
0.02 m x 20.0 kN/m3 =
3.915 kN/m2
gz
3.1 m x 3.915 kN/m2 =
12.137 kN/m
# PRIMER 2.1B
Kolika je ukupna sopstvena teina unutranjeg
zida od opeke iz prethodnog zadatka ako je
dugaak 4.2 m? Kolika je masa zida?
##
Reenje, Gz, se trai u obliku teine [kN].
Gz
mz
4.2 m x 12.137 kN/m =
50.973 kN
Gz / g =
50973 N / 9.81 m/s2 =
5196.02 kg = 5.196 t
# PRIMER 2.1
SADRAJ
GLAVA 2
2 SOPSTVENE TEINE
31
2.4 PRIMERI
# PRIMER 4A
Koliko je stalno optereenje ploe od

konstrukcije poda koju sainjavaju:
Kolika je sopstvena teina pune AB ploe

debljine 20 cm?
sloj hidroizolacije (zapreminska teina

hz=5.0 kN/m3, debljine 2.0cm),
sloj termoizolacije (zapreminska teina

tz= 5.5 kN/m3, debljine 7.0cm),
cementna kouljica (zapreminska teina

ck= 21.0 kN/m3, debljine 3.0cm), i
keramike ploice, (zapreminska teina
kp= 20.0 kN/m3, debljine 1.0cm).
##
Reenje, gp, se trai u obliku teina jednog
gp
##
Reenje, gp, se trai u obliku teina jednog
Zapreminska teina armiranog betona:
AB= 24.0 + 1.0 = 25.0 kN/m3,
gp
0,2 m x 25.0 kN/m3 =
5.0 kN/m2
# PRIMER 4B
0.02 m x 5.0 kN/m3 +
Koliko je ukupna teina i masa pune ploe sa

podom, ako se prostire na povrini od 20m2?
##
Reenje, Gp, se trai u obliku teine [kN].
0.07 m x 5.5 kN/m3 +
Gp
0.03 m x 21.0 kN/m3 =
0.01 m x 20.0 kN/m3 =
1.315 kN/m2
mp
20.0 m2 x (1.315 + 5.0) kN/m2 =
126.30 kN
Gp / g =
12.874 t
# PRIMER 4
SADRAJ
GLAVA 2
2 SOPSTVENE TEINE
32
2.4 PRIMERI
# PRIMER 2.2A
Odrediti sopstvenu teinu AB stuba upljeg,

prstenastog, poprenog preseka, spoljanjeg
poluprenika 35cm i unutranjeg poluprenika
20cm.
Koliko je ukupna teina i masa stuba iz

prethodnog zadatka ako je dugaak 3.2m?
##
Reenje, gs, se trai u obliku teina jednog
dunog metra [kN/m].
Povrina preseka stuba:
As
(0.352-0.22)x3.1416 =
0.2592 m
Zapreminska teina armiranog betona:

AB =
24.0 + 1.0 = 25.0 kN/m3.
gs
0.2592 m2 x 25.0 kN/m3 +
6.48 kN/m
##
Reenje, Gs, se trai u obliku teine [kN].
Gs
ms
3.2 m x 6.48 kN/m =
20.736 kN
Gs / g =
2113.76 kg = 2.114 t
# PRIMER 2.3
Kolika je masa eline kocke stranice 10cm?
##
Zapreminska teina elika: S = 78.5 kN/m3.
Teina kocke:
=
= (0.1m)3 x 78.5 kN/m3

= 78.5 N
Masa kocke:
= 78.5 / 9.81 =
= 8.002 kg
# PRIMER 2.2
SADRAJ
33
GLAVA 3
1
2
KORISNA DEJSTVA
ZA ZGRADE
4
5
6
UVOD
STAMBENE,
DRUTVENE,
TRGOVAKE I
ADMINISTRATIVNE
ZGRADE
POVRINE ZA
SKLADITENJE I
INDUSTRIJSKU
UPOTREBU
GARAE I
SAOBRAAJNE
POVRINE ZA VOZILA
KROVOVI
HORIZONTALNA
DEJSTVA NA PREPREKE
SADRAJ
GLAVA 3
3 KORISNA DEJSTVA ZA ZGRADE
34
3.1 UVOD
OBUHVATAJU:
-
UOBIAJENU UPOTREBU OD LJUDI
NAMETAJ I POKRETNE PREDMETE

(USKLADITENA ROBA, POKRETNE
PREGRADE, SADRAJ
KONTEJNERA)
VOZILA
RETKE DOGAAJE POPUT

KONCENTRACIJE LJUDI (PLANIRANI
DOGAAJI ILI POARI) ILI
NAMETAJA (DEJSTVA TOKOM
ADAPTACIJA, NA PRIMER).
ANALIZIRAJU SE KAO:
-
JEDNAKOPODELJENA (KN/M2),
LINIJSKA (KN/M), ILI
KONCENTRISANA (KN).
SPECIFINA OPTEREENJA, NPR.

TEKOM OPREMOM, SU PREDMET
PROJEKTNOG ZADATKA, A NE
RAZMATRANOG STANDARDA.
KAKO INTENZITETI KORISNOG
OPTEREENJA NA POJEDINIM
POVRINAMA (PODOVI, KROVOVI)
ZAVISE OD NAMENE PROSTORA, OVI
MORAJU BITI KLASIFIKOVANI U
KATEGORIJE UPOTREBE ZAVISNO
OD VRSTE/NAMENE
OBJEKTA/PROSTORA/POVRINE.
KORISNA DEJSTVA SU ONA KOJA

POTIU OD UOBIAJENOG
KORIENJA OBJEKTA. NAELNO,
FUNKCIJA SU NAMENE KONKRETNOG
PROSTORA.
SADRAJ
GLAVA 3
35
3.1 UVOD
1.
2.
3.
4.
STAMBENE, DRUTVENE,
TRGOVAKE I ADMINISTRATIVNE
ZGRADE, KATEGORIJE A DO D.
POVRINE ZA SKLADITENJE I
INDUSTRIJSKU OPREMU,
KATEGORIJE E,
GARAE I SAOBRAAJNE
POVRINE ZA VOZILA, KATEGORIJE
F I G,
KROVOVI, KATEGORIJE H DO K.
KORISNA DEJSTVA NA
HORIZONTALNIM POVRINAMA SE
PREDSTAVLJAJU U RASPODELJENOM
(KN/M2) I U KONCENTRISANOM (KN)
OBLIKU. MORA SE SPROVESTI
PRORAUN I ZA RASPODELJENO I ZA
KONCENTRISANO DEJSTVO.
RASPODELJENO DEJSTVO JE,
Vrsta/namen
a
Stambene,
drutvene,
trgovake i
administrativn
e zgrade
Povrine za
skladitenje i
industrijsku
opremu
Garae i
saobraajne
povrine za
vozila
Krovovi
Kate
gorij
a
Opis
Stambene povrine
Kancelarijske povrine
Povrine na kojima je
mogue okupljanje ljudi
Prodajne povrine
E1
Povrine osetljive na
nagomilavanje
materijala
E2
Industrijska upotreba
Saobraajne i parking
povrine (<30 kN)
Saobraajne i parking
povrine (>30 kN)
Krovovi koji se ne
koriste
Krovovi koji se koriste,

A-D
Krovovi posebne
namene
VRSTE/NAMENE
OBJEKTA/PROSTORA/POVRINE:
SADRAJ
GLAVA 3
36
3.2 STAMBENE, DRUTVENE, TRGOVAKE I ADMINISTRATIVNE

ZGRADE
Specifina
namena
Primer
Stambene
povrine
Sobe u stambenim zgradama i kuama, spavae sobe i

odeljenja u bolnicama, spavae sobe u hotelima i
prenoitima, kuhinje i toaleti.
Kancelarijske
povrine
Kancelarije.
Povrine na kojima
je mogue
okupljanje ljudi
C1: Povrine sa stolovima (u kolama, restoranima,

itaonicama, trpezarijama)
C2: Povrine s nepokretnim stepenitima (u crkvama,
pozoritima, bioskopima, uionicama, ekaonicama)
C3: Povrine bez prepreka za kretanje (u muzejima,
izlobenim prostorima, povrine u javnim i
administrativnim zgradama, hotelima, bolnicama)
C4: Povrine sa moguim fizikim aktivnostima (plesne
dvorane, gimnastike sale, pozornice)
C5: Povrine osetljive na veliko okupljanje (zgrade za
javne dogaaje, koncertne dvorane, sportske dvorane
ukljuujui tribine, terase; eleznike platforme
Prodajne povrine
D1: Povrine u maloprodajnim radnjama

D2: Povrine u robnim kuama
Mogue su dodatne pod-kategorizacije
Kategorij
a
SADRAJ
GLAVA 3
37

ZGRADE
KARAKTERISTINE VREDNOSTI
PODEBLJANO PREPORUENE
VREDNOSTI.
KONCENTRISANO OPTEREENJE
MORA DA BUDE RAZMATRANO DA
DELUJE U BILO KOJOJ TAKI NA PODU,
BALKONU ILI STEPENITU.
SOPSTVENA TEINA POKRETNIH
PREGRADA MOE DA BUDE
ANALIZIRANA PREKO
JEDNAKOPODELJENOG OPTEREENJA,
KOJE SE DODAJE OSTALIM KORISNIM
DEJSTVIMA:
-
0.5 KN/M2 ZA PREGRADE TEINE

1.0 KN/M
0.8 KN/M2 ZA PREGRADE TEINE
Kategorija
qk
[kN/m2]
Qk
[kN]
Podovi
1.5 2.0
2.0 3.0
Stepenit
a
2.0 4.0
2.0 4.0
Balkoni
2.5 4.0
2.0 3.0
Kancelarij
e
2.0 3.0
1.5 4.5
C1
2.0 3.0
3.0 4.0
C2
3.0 4.0
2.5 7.0
(4.0)
C3
3.0 5.0
4.0 7.0
C4
4.0 5.0
3.5 7.0
C5
5.0 7.5
3.5 4.5
D1
4.0 5.0
3.5 7.0
(4.0)
D2
4.0 5.0
3.5 7.0
KORISNA DEJSTVA NA PODOVIMA,

BALKONIMA I STEPENITIMA ZGRADA:
SADRAJ
GLAVA 3
38
VEE POVRINE:
1990):
-
ZA KATEGORIJE A DO D,
VREDNOST OVOG KOEFICIJENTA JE
0.7.
UKOLIKO JE KORISNO DEJSTVO

DOMINANTNO DEJSTVO, TREBA
USVOJITI DA JE JEDNAK 1.0.
KOEFICIJENT REDUKCIJE:
M2,
OPTEREENA POVRINA,
KOEFICIJENT KOMBINACIJE.
ZA KATEGORIJE C I D NE VAI DONJI
LIMIT (0.6).
UMANJENJE ZA VEI BROJ
OPTEREENIH SPRATOVA:
ZA PROJEKTOVANJE VERTIKALNIH
ELEMENATA.
KOEFICIJENT REDUKCIJE:

ZGRADE
UMANJENJE
KORISNOG DEJSTVA ZA
KOEFICIJENTI
KOMBINACIJE (EN
SADRAJ
GLAVA 1
39

ZGRADE
Vrednou za kombinacije ,
,
estom vrednou .
Kvazi-stalnom vrednou Faktorima redukcije se obuhvata manja verovatnoa istovremene pojave dva nezavisna
promenljiva optereenja (ne samo korisna).
Pritom, od svih nezavisnih promenljivih optereenja ije se istovremeno dejstvo razmatra,
jedno dejstvo je dominantno i, time, neredukovano ili u manjem stepenu redukovano,
zavisno od vrste kombinacije dejstava.
-
DRUGE
REPREZENTATIVNE VREDNOSTI PROMENLJIVOG DEJSTVA (EN 1990)
Osim karakteristinim vrednostima, Qkk, promenljiva dejstva se predstavljaju i:
SADRAJ
GLAVA 3
40
3.3 POVRINE ZA SKLADITENJE I INDUSTRIJSKU UPOTREBU
Specifina namena
Primer
E1
Povrine osetljive na
nagomilavanje
skladitenog
materijala, ukljuujui
pristupne povrine
Povrine za skladitenje, ukljuujui skladitenje

knjiga i drugih dokumenata.
E2
Industrijska upotreba
--
Kategorij
a
SADRAJ
GLAVA 3
41
KONCENTRISANO OPTEREENJE
MORA DA BUDE RAZMATRANO DA
DELUJE U BILO KOJOJ TAKI NA PODU,
BALKONU ILI STEPENITU.
Kategorija
E1
E
E2
qk
[kN/m2]
Qk
[kN]
7.5
7.0
Prema specifinom
sluaju
KORISNA DEJSTVA NA POVRINAMA

ZA SKLADITENJE, KATEGORIJA E1:
SADRAJ
GLAVA 3
42
Ukupna
irina,
b [m]
Ukupna
duina,
l [m]
Osovins
ko
optere
enje,
Qk [kN]
0.85
1.00
2.60
26
15
0.95
1.10
3.00
40
44
25
1.00
1.20
3.30
63
FL4
60
40
1.20
1.40
4.00
90
FL5
90
60
1.50
1.90
4.60
140
FL6
110
80
1.80
2.30
5.10
170
Klasa
viljukar
a
Sopstve
na
teina
[kN]
Teret
koji se
die
[kN]
irina
osovina,
FL1
21
10
FL2
31
FL3
a [m]
DEJSTVA IZAZVANA VILJUKARIMA

VILJUKARI SE KLASIFIKUJU U 6 KLASA, U ZAVISNOSTI OD SOPSTVENE
TEINE, DIMENZIJA I TERETA KOJI DIU. ZA SVAKU KLASU JE
DEFINISANO KARAKTERISTINO VERTIKALNO STATIKO DEJSTVO.
ZA VILJUKARE TEE OD 110 KN TANIJA ANALIZA.
SADRAJ
GLAVA 3
43
ZA PNEUMATSKE GUME,
ZA PUNE GUME.
VERTIKALNO OPTEREENJE SE
APLICIRA NA DVE KVADRATNE POVRI
0.2X0.2 M, PREMA SKICI.
HORIZONTALNO DEJSTVO
(UBRZANJE ILI KOENJE) SE MOGU
ODREDITI KAO 30% VERTIKALNIH
STATIKIH (BEZ DINAMIKOG
KOEFICIJENTA):
Qk [kN]
FL1
26
FL2
40
FL3
63
FL4
90
FL5
140
FL6
170
STATIKO
DEJSTVO, QK, SE UVEAVA
PREKO DINAMIKOG KOEFICIJENTA,

, DA BI SE DOBILA DINAMIKA
(EKVIVALENTNA STATIKA)
DEJSTVA:
Klasa
SADRAJ
GLAVA 3
44
3.4 GARAE I SAOBRAAJNE POVRINE ZA VOZILA
Saobraajne i
parking povrine za
laka vozila (ne vie
Garae, parking
od 30kN bruto
povrine,
teine vozila i ne
parking hale
vie od 8 sedita,
ne ukljuujui
vozaa)
Saobraajne i
parking povrine za
srednja vozila (vie
od 30kN, ali manje
od 160kN, na dve
osovine)
Prilazi,
dostavne zone,
pristupne zone
za vatrogasna
vozila
KORISTE SE DVA MODELA

OPTEREENJA:
-
OSOVINSKO OPTEREENJE, QK,
JEDNAKOPODELJENO
OPTEREENJE, QK.
OSOVINSKO DEJSTVO SE OBAVEZNO

RAZMATRA ZA LOKALNE UTICAJE.
JEDNAKOPODELJENO DEJSTVO MOE
BITI KORIENO ZA ODREIVANJE
GLOBALNIH UTICAJA. DVA MODELA
SU MEUSOBNO ISKLJUIVA (ILI-ILI).
OSOVINSKO OPTEREENJE SE
APLICIRA PREKO DVE KVADRATNE
POVRI, PREMA SKICI:
qk
Qk
F:
A
=
100
MM
[kN/m2]
[kN]
- Kategorija
ZA KATEGORIJU
-
ZAFKATEGORIJU
1.5 G:
2.5
G
5.0
A 10.0
= 200
MM
20.0
40.0 90.0
Kateg
Specifina namena Primer
orija
SADRAJ
GLAVA 3
45
3.5 KROVOVI
Specifina namena
Krovovi koji se ne koriste, osim

za uobiajeno odravanje i
popravke
Krovovi koji se koriste saglasno

kategorijama A do D (G)
Krovovi koji se koriste za

posebne namene, kao to su,
npr., povrine za sletanje
helikoptera
ZA KROVOVE KATEGORIJE H DEFINIU SE

DVA ALTERNATIVNA DEJSTVA:
-
JEDNAKOPODELJENO OPTEREENJE, QK,
KONCENTRISANO OPTEREENJE, QK.
TAKOE, KROVOVI MORAJU BITI ANALIZIRANI

I NA DEJSTVO SILE OD 1.5 KN RASPODELJENE
NA KVADRATNOJ POVRINI STRANICE 50 CM.
ZA KROVOVE KATEGORIJE I DEFINIU SE
ISTA DVA ALTERNATIVNA DEJSTVA ZAVISNO
OD KATEGORIJE
(A DO G) KOJOJ KONKRETAN KROV
ODGOVARA.
NE DEFINIU SE POSEBNE VREDNOSTI
DEJSTVA.
ZA KROVOVE KATEGORIJE K DEFINIE SE
KONCENTRISANO STATIKO
KARAKTERISTINO OPTEREENJE I
(RELATIVNO MALA) POVRINA PREKO KOJE SE
PRENOSI, KAO I NAIN OBUHVATANJA
DINAMIKOG PREKORAENJA.
Kateg
orija
SADRAJ
GLAVA 3
46
3.5 KROVOVI
qk
[kN/m2]
Qk
[kN]
0.0 1.0
(0.4)
0.9 1.5
(1.0)
ZA
KATEGORIJU H, MOE DA BUDE
PRETPOSTAVLJENO DA OPTEREENJE
QK DELUJE SAMO NA POVRINI A
(PREPORUENO: 10 M2).
ZA KATEGORIJU K, STATIKO DEJSTVO

QK SE UVEAVA DINAMIKIM
KOEFICIJENTOM:
Kategorija
Klasa
helikoptera
Optereenje
.
pri poletanju
[kN]
Optereena
povrina
[m x m]
Qk
[kN]
HC1
20 kN
0.2 x 0.2
20.0
HC2
60 kN
0.3 x 0.3
60.0
Kategorija
SADRAJ
GLAVA 3
47
3.6 HORIZONTALNA DEJSTVA NA PREPREKE
DEFINIE SE KAO LINIJSKI

JEDNAKOPODELJENO NA VISINI
PARAPETA, ALI NE NA VEOJ VISINI
OD 1.2 M.
PREPREKE ZA VOZILA I PARAPETI ZA
PARKIRALITA
Kategorija
optereene povrine
qk
[kN/m]
0.2 1.0 (0.5)
B i C1
0.2 1.0 (0.5)
C2, C3, C4 i D
0.8 1.0
C5
3.0 5.0
0.8 2.0
Prepreke za vozila
Prepreke za vozila
LINIJSKO HORIZONTALNO
OPTEREENJE NA PARAPETE I
PREGRADNE ZIDOVE, KOJI DELUJU
KAO PREPREKE.
SADRAJ
48
GLAVA 4
1
2
UVOD
MODELI VERTIKALNOG
OPTEREENJA ZA
GRANINA STANJA
1 KOLOVOZ I
NOMINALNE
TRAKE
2 LM1
3 LM2
4 LM3
5 LM4
6 RASPROSTIRANJE
KONCENTRISANOG
OPT.
MODELI
HORIZONTALNOG
OPTEREENJA
OPTEREENJE
PEAKIH STAZA
GRUPE OPTEREENJA
SAOBRAAJNA DEJSTVA
ZA DRUMSKE MOSTOVE
3
4
5
SADRAJ
GLAVA 4
4 SAOBRAAJNA DEJSTVA ZA DRUMSKE MOSTOVE
49
4.1 UVOD
DOMEN:
-
MOSTOVI OPTEREENE DUINE DO

200 M,
NORMALNE, PREDVIDIVE
SITUACIJE.
DEFINIU SE, U EN 1991-2, RAZLIITI

MODELI OPTEREENJA:
-
MODELI VERTIKALNOG
OPTEREENJA ZA PRORAUN
PREMA GRANINIM STANJIMA,
MODELI HORIZONTALNOG
OPTEREENJA,
MODELI VERTIKALNOG
OPTEREENJA ZA PRORAUN NA
ZAMOR,
INCIDENTNA OPTEREENJA,
SAOBRAAJNA DEJSTVA NA MOSTOVE

SU MULTI-KOMPONENTALNA DEJSTVA
DEFINIU SE U OBLIKU GRUPE
OPTEREENJA.
EUROCODE EN 1991-2
SADRAJ
GLAVA 4
50
4.2 MODELI VERTIKALNOG OPTEREENJA ZA GRANINA STANJA
LM1: GLAVNI MODEL OPTEREENJA

KOJI UKLJUUJE KONCENTRISANA
OPTEREENJA (TANDEM SYSTEM;
TS) I UNIFORMNO RASPODELJENO
OPTEREENJE. PRIMENJUJE SE ZA
SVE MOSTOVE.
LM2: MODEL OPTEREENJA KOJI

UKLJUUJE JEDNU OSOVINU
VOZILA S DVA TOKA, KAO
DODATAK NA PRETHODNI MODEL.
PRIMENJUJE SE ZA KRATKE
KONSTRUKTIVNE ELEMENTE,
RASPONA 3 DO 7 M.
LM3: MODEL KOJIM SE OBUHVATA

DEJSTVO PRELASKA IZUZETNIH
KONVOJA VOZILA. DEFINIE SE
KAO SET SPECIJALNIH VOZILA.
NIVOI
INTENZITETA ZA MODELE LM1 I
LM2 ODGOVARAJU
KARAKTERISTINIM, ESTIM I KVAZIPERMANENTIM REPREZENTATIVNIM
VREDNOSTIMA.
-
Vrednou za kombinacije -
estom vrednou -
Kvazi-stalnom vrednou -
ZA VERTIKALNA DEJSTVA, DEFINIU

SE ETIRI MODELA OPTEREENJA
LM1 DO LM4 (LM LOAD MODEL):
SADRAJ
GLAVA 4
51
4.2.1 KOLOVOZ I NOMINALNE TRAKE
IRINOM KOLOVOZA, W, SE
SMATRA UNUTRANJE (SVETLO)
RASTOJANJE IZMEU IVINJAKA ILI
GRANINIKA.
KOLOVOZ KOJI SE SASTOJI IZ DVA
TRAJNO ODVOJENA DELA SE TRETIRA
KAO DVA KOLOVOZA.
PRIVREMENA PREPREKA SE
RAZMATRA DVOJAKO: IGNORIE SE
NJENO POSTOJANJE I RAZMATRA SE
KAO TRAJNA.
IRINA KOLOVOZA SE DELI U NAJVEI
CEO BROJ NOMINALNIH TRAKA,
KOJE SU, NAELNO, IRINE 3 M.
NOMINALNE TRAKE NISU FIZIKE
TRAKE.
Broj
traka,
nl
irina
traka, wl
irina
preostale
povrine
w < 5.4 m
3.0 m
w 3.0 m
5.4 m < w < 6.0

m
w/2
6.0 m < w
INT(w/3
)
3.0 m
w 3.0 x nl
ZA APLICIRANJE RAZLIITIH MODELA

OPTEREENJA, OSNOVNI KONCEPT
PREDVIA PODELU IRINE KOLOVOZA
NA NOMINALNE (NOTIONAL) TRAKE.
irina kolovoza,
w
SADRAJ
GLAVA 4
52
4.2.1 KOLOVOZ I NOMINALNE TRAKE

# PRIMER 4.1
TRAKA KOJA ODGOVARA

NAJNEPOVOLJNIJEM EFEKTU SE
NUMERIE KAO TRAKA 1, SLEDEA
NAJNEPOVOLJNIJA KAO TRAKA 2 I
TAKO REDOM. RAZMATRAJU SE
ALTERNATIVNI RASPOREDI I
NUMERACIJE.
Dat je presek kolovoza:
AKO JE KOLOVOZ, NA ISTOJ PLOI,

TRAJNO RAZDVOJEN, SVAKI DEO SE
ZASEBNO DELI U TRAKE I PREOSTALE
POVRINE. MEUTIM, NUMERACIJA
TRAKA JE SAMO JEDNA (SAMO JEDNA
TRAKA JE TRAKA 1). PRITOM,
NEOPHODNO JE RAZMATRATI
ALTERNATIVNE NUMERACIJE.
AKO JE KOLOVOZ PRIVREMENO
RAZDVOJEN, CELA IRINA KOLOVOZA,
UKLJUUJUI I PREPREKU, SE DELI U
TRAKE I NUMERIE.
Jedinstvena ploa, privremena prepreka

w = 24.5 m, 8 traka, 0.5 m preostala irina
Jedinstvena ploa, trajna prepreka

w = 2 x 11.0 m, 2 x 3 trake, 2 preostale povrine
(jedna na svakom delu), samo jedna Traka 1.
Nezavisne ploe
w = 2 x 11.0 m, 2 x 3 trake, 2 preostale povrine
(jedna na svakom delu), svaki deo ima nezavisnu
numeraciju (dve Trake 1).
Za analizu sub-strukture jedinstvena numeracija
(samo jedna Traka 1).
NUMERACIJA NOMINALNIH TRAKA
SADRAJ
GLAVA 4
53
4.2.2 LM1: GLAVNI KARAKTERISTINI MODEL
SASTOJI SE OD:
-
UNIFORMNOG RASPODELJENOG
OPTEREENJA (UDL UNIFORMLY
DISTRIBUTED LOAD), I
TANDEM SISTEMA
KONCENTRISANOG OPTEREENJA
(TS) KOJI UKLJUUJE DVE OSOVINE.
TANDEM
SISTEM
DVOOSOVINSKI TANDEM SISTEM

MOE BITI SAMO JEDAN U TRACI. NE
MOE BITI APLICIRAN PARCIJALNO.
LOCIRA SE U SREDINU TRAKE I
PUTUJE PODUNO.
OSOVINSKO OPTEREENJE SE
RAVNOMERNO DELI NA DVA TOKA, A
ODREUJE SE REDUKCIJOM
KARAKTERISTINOG, FAKTOROM
USKLAIVANJA:
MAKSIMALNO TRI NOMINALNE TRAKE
MOGU BITI OPTEREENE TANDEM
SISTEMOM SILA. NACIONALNIM
ANEKSOM OVAJ BROJ MOE BITI
SMANJEN.
KONTAKTNA POVRINA TOKA TREBA
DA BUDE UZETA KVADRATNOM, 0.4 M
X 0.4 M.
MODELOM LM1 SE PREDSTAVLJAJU

NAJEA SAOBRAAJNA DEJSTVA.
SADRAJ
GLAVA 4
54

UDL
Raspodeljeno
optereenje,
qk
Traka 1
300 kN
9.0 kN/m2
Traka 2
200 kN
2.5 kN/m2
Traka 3
100 kN
2.5 kN/m2
Ostale trake
2.5 kN/m2
Preostala povrina
2.5 kN/m2
TANDEM
SISTEM
UNIFORMNO OPTEREENJE
VREDNOSTI DATE U TABELI VE
UKLJUUJU I UVEANJA IZAZVANA
DINAMIKOM PRIRODOM
OPTEREENJA.
FAKTORI REDUKCIJE (PREPORUKA)
ZAVISE OD INTENZITETA SAOBRAAJA
q
q
(KLASA 1 Saobra
TEAK INTERNACIONALNI
Broj traka
Trake >
Traka 1
SAOBRAAJ,aj
KLASA 2 Q OSTALO).
1
Jedna
traka
Klasa 1
1.0
1.0
1.0
Klasa 2
0.9
0.7
1.0
Dve i vie
traka
Klasa 1
1.0
1.0
1.0
Klasa 2
0.8
1.0
1.0
Lokacija
TS
Osovinsko
optereenje,
Qk
SADRAJ
GLAVA 4
55
ZA ANALIZU LOKALNIH UTICAJA,

TANDEM SISTEMI U DVE SUSEDNE
TRAKE MOGU BITI EKSCENTRISANI
PRIBLIENI JEDAN DRUGOM,
MAKSIMALNO NA SVETLO RASTOJANJE
OD 10 CM.
PRVO TREBA POZICIONIRATI

TANDEM SISTEME U
NAJNEPOVOLJNIJI
(NAJNEPOVOLJNIJE) POLOAJE.
TRAKA 1 MOE BITI DEFINISANA

PREMA UTICAJIMA IZAZVANIM
TANDEM SISTEMIMA.
UNIFORMNO OPTEREENJE SE
APLICIRA SAMO NA NEPOVOLJNE
DELOVE, IDENTIFIKOVANE
UTICAJIMA OD TANDEM SISTEMA.
PRAKTIAN PRISTUP:
SADRAJ
GLAVA 4
56
4.2.3 LM2: KARAKTERISTINI MODEL
INI GA JEDNOOSOVINSKO
OPTEREENJE:
ODGOVARA OSNOVNOM
KARAKTERISTINOM OPTEREENJU
OD 400 KN, U KOJE JE VE
Q = Q
Broj
traka
Saobraaj
UKLJUENA
I DINAMIKA
1.0
AMPLIFIKACIJA. Klasa 1
Jedna traka
Klasa 2
0.9
REDUKUJE SE FAKTOROM
Klasa 1
1.0
IJA JE PREPORUENA
DveUSKLAIVANJA
i vie traka
Klasa 2 FAKTORU 0.8
VREDNOST JEDNAKA
,U
APLICIRA SE KAO
JEDNAKOPODELJENO PREKO DVE
PRAVOUGAONE POVRI SA SKICE.
OSIM LOKALNIH EFEKATA, OVIM
MODELOM SE POKRIVAJU I EFEKTI
VOZILA SA SPECIFINIM
KONTAKTNIM POVRIMA TOKOVA.
TANDEM
SISTEMOM IZ MODELA LM1
NISU U POTPUNOSTI POKRIVENI SVI

LOKALNI EFEKTI OD VOZILA RAZLIITE
VRSTE. ZATO, POSEBNO ZA POTREBE
VERIFIKACIJE KRATKIH KONSTRUKCIONIH
ELEMENATA, PRETHODNI MODEL
OPTEREENJA SE DOPUNJUJE
DODATNIM, KOMPLEMENTARNIM,
MODELOM OPTEREENJA LM2.
SADRAJ
GLAVA 4
57
4.2.4 LM3: SPECIJALNA VOZILA
MODELOM OPTEREENJA LM3 SE

DEFINIE SET STANDARDIZOVANIH
VOZILA, KOJIMA SE OBUHVATA EFEKAT
SPECIJALNIH KONVOJA.
NISU PRAVA VOZILA U PITANJU.
PRORAUNSKA ANALIZA BAZIRANA NA
OVOM OPTEREENJU MORA BITI
PREDMET PROJEKTNOG ZADATKA.
ZA KONVOJE UKUPNE TEINE VEE OD
3600 KN, PROJEKTNOM
DOKUMENTACIJOM (ILI NACIONALNIM
ANEKSOM) MORAJU BITI DATI SPECIFINI
ZAHTEVI I PRAVILA APLICIRANJA.
EN 1991-2: ANNEX A
SADRAJ
GLAVA 4
58

SADRAJ
GLAVA 4
59
RAZMACI PREMA TABELI.
OPTEREENJE LM3 SE APLICIRA U

TRACI 1 (I TRACI 2, UKOLIKO JE
IRINOM ZAHVATA). CENTRIRANJE
PREMA SKICI.
SADRAJ
GLAVA 4
60
KREU MALOM BRZINOM (DO 5

KM/H), ILI
KREU NORMALNOM BRZINOM (70

PRINCIP DAT NA SKICI.
KM/H).
UKOLIKO SE RAZMATRA KRETANJE

MALOM BRZINOM, APLICIRA SE SAMO
STATIKO VERTIKALNO OPTEREENJE.
UKOLIKO SE RAZMATRA KRETANJE
NORMALNOM BRZINOM, STATIKO
OPTEREENJE TREBA UVEATI
DINAMIKIM KOEFICIJENTOM:
L DUINA MOSTA.
KOMBINUJE SE SA OPTEREENJEM
LM1.
MOE
SE SMATRATI DA SE SPECIJALNA
VOZILA:
SADRAJ
GLAVA 4
61
4.2.5 LM4: LJUDSKA NAVALA
(ZABRANJENO MARIRANJE)
APLICIRA SE PREKO CELE POVRINE
MOSTA (NE SAMO PREKO
KOLOVOZNOG DELA) U INTENZITETU
OD
5.00 kN/m2
ANALIZIRA SE PRIMARNO KOD
MOSTOVA U URBANIM ZONAMA, GDE
SPORTSKI, KULTURNI ILI TOME SLINI
DOGAAJI MOGU BITI PRAENI
LJUDSKOM NAVALOM.
MODELOM OPTEREENJA LM4 SE

PREDSTAVLJAJU EFEKTI LJUDSKE
NAVALE, U KOJE JE UKLJUENA I
DINAMIKA AMPLIFIKACIJA.
SADRAJ
GLAVA 4
62
4.2.6 RASPROSTIRANJE KONCENTRISANOG OPTEREENJA
PRORAUNSKI, OPTEREENJE SE
RASPODELJUJE NA UVEANU
POVRINU U NIVOU SREDNJE RAVNI
KOLOVOZNE PLOE, PRAVILOM 45.
KOD ORTOTROPNIH PLOA, DO

SREDNJE RAVNI GORNJE PLOE.
KONCENTRISANA OPTEREENJA IZ
LM1 I LM2 SU DEFINISANA KAO
RAVNOMERNO RASPODELJENA PO
PRAVOUGAONIM POVRINAMA
GORNJE IVICE KOLOVOZA.
SADRAJ
GLAVA 4
63
4.3 MODELI HORIZONTALNOG OPTEREENJA
KOENJE NEGATIVNO UBRZANJE.
SILE
KOENJA I UBRZAVANJA
PODUNA SILA KOJA DELUJE U NIVOU GORNJE IVICE KOLOVOZA.

IZRAUNAVA SE KAO DEO MAKSIMALNOG VERTIKALNOG
OPTEREENJA KOJE ODGOVARA LM1, ZA KOJE SE OEKUJE DA JE
APLICIRANO U TRACI 1.
=
RASTE S DUINOM MOSTA L.
W1 JE IRINA TRAKE 1.
SADRAJ
GLAVA 4
64
4.3 MODELI HORIZONTALNOG OPTEREENJA
QV UKUPNA TEINA VERTIKALNOG KONCENTRISANOG OPTEREENJA

TANDEM SISTEMOM U MODELU OPTEREENJA LM1.
R RADIJUS KRIVINE.
TEORIJSKI:
CENTRIFUGALNE
I DRUGE POPRENE SILE
ZA KOLOVOZE U KRIVINI.
APLICIRA SE KAO KONCENTRISANA SILA, QTK, U PRAVCU
POLUPRENIKA KRIVINE, NA BILO KOM MESTU DU MOSTA.
VE SU UKLJUENI DINAMIKI EFEKTI.
SADRAJ
GLAVA 4
65
4.4 OPTEREENJE PEAKIH STAZA
KAO POVRINSKO, RAVNOMERNO

RASPODELJENO OPTEREENJE,
KAO KONCENTRISANO
OPTEREENJA, .
PREPORUENA VREDNOST POVRINSKO:

KONCENTRISANO OPTEREENJE:
-
BILO KOJI (NAJNEPOVOLJNIJI)

POLOAJ.
NA POVRINI 10 X 10 CM.
PREPORUENA VREDNOST:
KORISTI SE ZA LOKALNE EFEKTE
ZA
DRUMSKE MOSTOVE,
OPTEREENJE PEAKIH (I
BICIKLISTIKIH) STAZA SE DEFINIE:
SADRAJ
GLAVA 4
66
4.5 GRUPE OPTEREENJA

ISTOVREMENOST
DELOVANJA POJEDINIH MODELA.
Karakteristina vrednost ,
Vrednost za kombinacije ,
esta vrednost ,
Kvazi-stalna vrednost - .
SADRAJ
GLAVA 4
67

SADRAJ
GLAVA 4
68

SADRAJ
GLAVA 4
69

ISTOVREMENOST
DELOVANJA POJEDINIH MODELA.
Karakteristina vrednost ,
Vrednost za kombinacije ,
esta vrednost ,
Kvazi-stalna vrednost - .
SADRAJ
70
GLAVA 5
DEJSTVA SNEGA
1
2
3
UVOD
OPTEREENJE OD
SNEGA NA TLO
OPTEREENJE OD
SNEGA NA KROVOVE
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
71
5.1 UVOD
UOBIAJENI USLOVI SLUAJ A:
ODNOSI SE NA LOKACIJE IJA

NADMORKSA VISINA NE PRELAZI
1500 M (MOE BITI KORIGOVANO U
NA).
DEJSTVA SNEGA SE KLASIFIKUJU KAO:
IZUZETNI USLOVI (INCIDENTNA

DEJSTVA) SLUAJ B:
PROMENLJIVA,
NEPOKRETNA,
STATIKA.
U POJEDINIM SITUACIJAMA, IZUZETNO

OPTEREENJE SNEGOM MOE BITI
TRETIRANO I KAO INCIDENTNO.
VEZUJE SE ZA POJEDINE
GEOGRAFSKE LOKACIJE.
MOGUNOST POJAVE IZUZETNIH

SNENIH PADAVINA I/ILI
MOGUNOST POJAVE IZUZETNIH

SNENIH SMETOVA.
SLUAJEVI:
-
A NORMALNI SLUAJ (BEZ

IZUZETNIH PADAVINA ILI
SMETOVA)
B1 IZUZETNE PADAVINE
B2 IZUZETNI SMETOVI
B3 IZUZETNE PADAVINE I
ZAPREMINSKA TEINA SNEGA:

-
Sve sneg1.0 kN/m3,
Slegnut sneg (nekoliko sati ili dana

posle padanja) 2.0 kN/m3,
ODGOVARAJU LOKACIJAMA NA
KOJIMA NIJE VEROVATNA POJAVA
IZUZETNIH SNENIH PADAVINA I
IZUZETNIH SNENIH SMETOVA
EUROCODE EN 1991-1-3
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
72
5.2 OPTEREENJE OD SNEGA NA TLO
EVROPSKE MAPE SNEGA
OPTEREENJA OD SNEGA NA TLO, SK,
PREDSTAVLJA GORNJU VREDNOST
PROMENLJIVOG OPTEREENJA,
ODREENU NA BAZI 2%-NE GODINJE
VEROVATNOE PREKORAENJA
(ODGOVARA POVRATNOM PERIODU
PREKORAENJA OD 50 GODINA).
KLIMATSKA PODRUJA:
MOE SE KORISTITI:
-
VREDNOST DATA ODGOVARAJUIM

MAPAMA U NACIONALNOM
ANEKSU
VREDNOST RAZLIITA OD ONE
DATE MAPAMA, ZA SPECIJALNE
USLOVE. PODRAZUMEVA SE
KORIENJE RELEVANTNIH
STATISTIKIH ANALIZA
DUGOTRAJNO REGISTROVANIH
POUZDANIH PODATAKA U BLIZINI
1.
ALPSKO PODRUJE
2.
CENTRALNO ISTONO PODRUJE
3.
GRKA
4.
IBERIJSKO POLUOSTRVO
5.
MEDITERANSKO PODRUJE
6.
CENTRALNO ZAPADNO PODRUJE
7.
VEDSKA
8.
UJEDINJENO KRALJEVSTVO I R.
IRSKA
9.
NORVEKA
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
73
REZULTATI SA 2600 METEOROLOKIH
STANICA.
PRIMER: ALPSKO PODRUJE
STATISTIKA ANALIZA:
-
ZONIRANJE
KRIVE PROMENE
REZULTATI SA 2600 METEOROLOKIH

STANICA.
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
74
SVAKOJ ZONI ODGOVARA BROJ ZONE,

Z (Z = 1, 2).
Klimatska podruja:
1.
Alpsko podruje
2.
Centralno istono podruje
3.
Grka
4.
Iberijsko poluostrvo
5.
Mediteransko podruje
6.
Centralno zapadno podruje
7.
vedska
8.
Ujedinjeno Kraljevstvo i R. Irska
OSTALE DRAVE NACIONALNI

ANEKS:
EKA, ISLAND, POLJSKA
ZA SVAKO KLIMATSKO PODRUJE

(IZUZEV ZA NORVEKU), DEFINISANE
SU RAZLIITE ZONE. , SA RAZLIITIM
VREDNOSTIMA SK ZA NULTU
NADMORSKU VISINU.
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
75
sk karakteristino optereenje od
snega
na tlo [kN/m2],
A nadmorska visina [m],
Z broj zone u okviru podruja.
KARAKTERISTINE VREDNOSTI DATE

MAPAMA I IZRAZIMA NE MOGU BITI
UMANJENE (MOGU BITI
SAMO UVEANE) KADA SE KORISTE
DRUGAIJE ODREENE VREDNOSTI.
SRBIJA
-
MAPE JO NISU IZRAENE
SRPS:
ZAVISNO
OD ZONE (Z) I NADMORSKE
VISINE (A), OPTEREENJE OD SNEGA

NA TLO SE ODREUJE RAZLIITO ZA
SVAKO KLIMATSKO PODRUJE:
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
76
UKOLIKO JE PRORAUNSKI POTREBNA VREDNOST OPTEREENJA OD SNEGA NA

TLO ZA NEKI DRUGI POVRATNI PERIOD, N, MOE SE ODREDITI KORIENJEM
SLEDEEG IZRAZA:
- optereenje od snega na tlo sa povratnim periodom od n godina,
- karakteristino optereenje od snega na tlo (pov. period od 50 godina),
- godinja verovatnoa prekoraenja:
,
koeficijent varijacije max godinjeg
optereenja snegom (u NA).
VREDNOSTI
SK SE ODNOSE NA POVRATNI PERIOD OD 50 GODINA.
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
77
DRUGE
REPREZENTATIVNE
VREDNOSTI
ZA LOKACIJE KOD KOJIH SE MOE

OEKIVATI IZUZETNO OPTEREENJE
SNEGOM, PRORAUNSKA VREDNOST
IZUZETNOG OPTEREENJA OD SNEGA
NA TLO SE ODREUJE IZ:
VREDNOST ZA KOMBINACIJE
(COMBINATION VALUE)
ESTA VREDNOST (FREQUENT

VALUE)
KVAZI-STALNA VREDNOST (QUASIPERMANENT)
- PRORAUNSKA VREDNOST
NA TLO, ZA DATU LOKACIJU
(A ACCIDENTAL; D - DESIGN);
- KARAKTERISTINA VREDNOST
OPTEREENJA OD SNEGA NA TLO, ZA
DATU LOKACIJU;
- KOEFICIJENT IZUZETNOG DEJSTVA
SNEGA
-
PREPORUENO:
PREDMET NACIONALNOG ANEKSA
IZUZETNO
OPTEREENJE
SNEGOM
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
78
Na mapi je prikazana lokacija grada Larisa u

Grkoj, koji se nalazi na 70m nadmorske
visine.
Odrediti proraunsku vrednost optereenja od

snega na tlo za povratni period od 100 god.
##
Zona:
Z=4
Nadmorska visina:
A = 70 m
# PRIMER 5.1
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
79
5.3 OPTEREENJE OD SNEGA NA KROVOVE
SLOJEVI SNEGA NA KROVU MOGU

ZAUZETI MNOGE RAZLIITE
KONFIGURACIJE, ZAVISNO OD:
-
Oblika krova,
Termalnih karakteristika krova,
Hrapavosti povrine krova,
Koliine toplote generisane pod

krovom,
Blizine susednih objekata,
Okolnog terena,
Lokalnih klimatskih uslova (vetrovitost,

varijacije temperature, padavine)
EME OPTEREENJA KOJE MORAJU DA

BUDU UZETE U OBZIR:
-
OPTEREENJE OD SNEGA NA
KROVU BEZ SMETOVA (MIRNO
PADANJE, BEZ PRERASPODELE)
KROVU SA SMETOVIMA (VETROM
PRERASPODELJEN SNEG).
PRIRODA OPTEREENJA
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
80

UTICAJ VETRA NA KONFIGURACIJU

OPTEREENJA OD SNEGA
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
81
ZA STALNE I PROLAZNE SITUACIJE:
ZA INCIDENTNE PRORAUNSKE
SITUACIJE U KOJIMA JE IZUZETNO
OPTEREENJE OD SNEGA
INCIDENTNO DEJSTVO:
ZA INCIDENTNE PRORAUNSKE
SITUACIJE U KOJIMA JE IZUZETNI
SNENI SMET INCIDENTNO
DEJSTVO:
I - KARAKTERISTINA VREDNOST I
PRORAUNSKA VREDNOST
NA TLO, ZA DATU LOKACIJU
OPTEREENJE OD SNEGA DELUJE

VERTIKALNO I ODNOSI SE NA
HORIZONTALNU PROJEKCIJU
POVRINE KROVA.
KADA SE PRETPOSTAVLJA VETAKO

UKLANJANJE ILI PRERASPODELA
SNEGA, KROV TREBA DA BUDE
PRORAUNAT ZA ODGOVARAJUE
EME.
EME OPTEREENJA DATE U EN 19911-3 SE ODNOSE SAMO NA
PRIRODNO NAPADAO SNEG.
U PODRUJIMA SA MOGUOM KIOM
OPTEREENJA
OD SNEGA NA KROVU
MORA DA BUDE ODREENO NA

SLEDEI NAIN:
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
82
KOEFICIJENT IZLOENOSTI,
PRI IZBORU KOEFICIJENTA TREBA DA
BUDE RAZMATRAN BUDUI RAZVOJ
LOKACIJE.
KOEFICIJENT TREBA DA BUDE UZET
KAO 1.0 UKOLIKO ZA RAZLIITE
TOPOGRAFIJE NIJE DRUGAIJE
ODREENO.
PREPORUENE VREDNOSTI SU DATE
U TABELI (MOGU BITI KORIGOVANE
NACIONALNIM ANEKSOM).
TERMIKI KOEFICIJENT,
KORISTI SE DA BI SE UZELO U OBZIR
SMANJENJE OPTEREENJA OD SNEGA
NA KROVU SA VISOKOM TERMIKOM
PROVODLJIVOU (), POSEBNO ZA
KROVOVE POKRIVENE STAKLOM,
ZBOG TOPLJENJA IZAZVANOG
GUBITKOM TOPLOTE.
U TAKVIM SLUAJEVIMA SE KORISTE
VREDNOSTI KOEFICIJENTA MANJE OD
1.0 (PREDMET NACIONALNOG
ANEKSA I POSEBNIH STANDARDA).
U SVIM OSTALIM SLUAJEVIMA:
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
83
ZAVISE OD NAGIBA KROVNE RAVNI, .

DEFINIU SE DVA OSNOVNA
KOEFICIJENTA OBLIKA:
I
OVIM KOEFICIJENTIMA JE DEFINISAN
INTENZITET SNEGA NA POJEDINIM
KROVNIM RAVNIMA.
BEZ OBZIRA NA NAGIB KROVNE
RAVNI, U SITUACIJAMA KADA POSTOJE
SNEGOBRANI ILI DRUGE PREPREKE
KOJE SPREAVAJU KLIZANJE SNEGA,
ILI KADA SE, U DONJEM DELU, KROV
ZAVRAVA PARAPETOM, KOEFICIJENT
NE SME BITI UZET MANJIM OD 0.8.
KOEFICIJENTI OBLIKA,
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
84
KORISTI SE JEDINSTVENA EMA, KAKO

ZA OPTEREENJE BEZ, TAKO I ZA
OPTEREENJE SA SMETOVIMA.
KORISTI SE KOEFICIJENT OBLIKA
ISTRAIVANJIMA (VAZDUNI TUNELI)

JE POKAZANO ZA VELIKE POVRINE
RAVNIH KROVOVA (KVADRATNE
POVRINE DUINE PREKO 30M),
DISTRIBUCIJA SNEGA MOE BITI NEUNIFORMNA.
MAKSIMALNA DEBLJINA SNEGA
ODGOVARA KOEFICIJENTU OBLIKA
KOJI JE OKO 1.0.
PRIMER: MAKSIMALNA ORDINATA JE
1.08, PROSENO OPTEREENJE
ODGOVARA KOEFICIJENTU OD 0.77.
KROVOVI NA JEDNU VODU
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
85
KORISTI SE KOEFICIJENT OBLIKA , KOJI

JE ZA SVAKU KROVNU POVR
FUNKCIJA NAGIBA TE KROVNE
POVRI:
ZA ANALIZU OPTEREENJA OD SNEGA
BEZ SMETOVA ANALIZIRA SE SLUAJ
OPTEREENJA 1 SA SKICE. EME
OPTEREENJA OD SNEGA SA
SMETOVIMA SU POKRIVENE
SLUAJEVIMA 2 I 3, PREMA SKICI.
EME SA SMETOVIMA MOGU BITI
PROMENJENE/DOPUNJENE
NACIONALNIM ANEKSOM.
DVOVODNI KROVOVI
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
86
EMA OPTEREENJA OD SNEGA BEZ

SMETOVA ODREENA JE
KOEFICIJENTOM (SLUAJ 1).
EMA OPTEREENJA OD SNEGA SA
SMETOVIMA JE ODREENA
KOEFICIJENTIMA OBLIKA I (SLUAJ 2)
Primetiti:
Koeficijent oblika je
funkcija srednje vrednosti
ZA ISZUZETNE SNENE SMETOVE,

RAZMATRA SE OPTEREENJE OD
SNEGA U UVALI.
TESTERASTI KROVOVI
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
87
EMA OPTEREENJA OD SNEGA BEZ

SMETOVA ODREENA JE
KOEFICIJENTOM 0.8 (SLUAJ 1), ALI
SAMO NA DELU KROVA GDE NAGIB
KROVNE RAVNI NIJE VEI OD 60.
EMA OPTEREENJA OD SNEGA SA
SMETOVIMA ODREENA JE
KOEFICIJENTOM (FUNKCIJA ODNOSA
H/B). PRIKAZANA JE SKICOM SLUAJ
2.
ZA SLUAJ OPTEREENJA SA
SMETOVIMA, U NA MOGU BITI DATE
ALTERNATIVNI OBLICI OPTEREENJA.
CILINDRINI KROVOVI
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
88

KOEFICIJENT SE USVAJA JEDNAKIM
0.8.
KOEFICIJENT SE ODREUJE IZ:
U USLOVIMA VETROVITOSTI, POJAVA

SMETOVA MOE DA NASTANE NA
BILO KOM KROVU KOJI IMA PREPREKE.
ZA PRIBLINO HORIZONTALNE
KROVOVE, KORISTI SE UVEANJE
OPTEREENJA OD SNEGA U ZONI
PREPREKE, PREMA SKICI.
zapreminska teina snega (uzima se 2.0

kN/m3)
DUINA JE DEFINISANA KAO:
LOKALNI UTICAJI
SMETOVI NA ISPUSTIMA I
PREPREKAMA
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
89
U PRORAUNU DELOVA KROVA KOJI

SU KONZOLNO PREPUTENI PREKO
ZIDOVA TREBA DA BUDE UZET U
OBZIR SNEG KOJI VISI PREKO IVICE
ZIDA, KAO DODATAK OPTEREENJU
NA TAJ DEO KROVA.
DEFINIE SE KAO LINIJSKO
OPTEREENJE:
najgori sluaj optereenja bez smetova,
zapreminska teina snega uzima se
3.0 kN/m3
Koeficijent k:
LOKALNI
UTICAJI
SNEG KOJI VISI PREKO IVICE
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
90
SNEGOBRANE I DRUGE PREPREKE
SNEGOM KOJI KLIZI SE ODREUJE NA
BAZI PRETPOSTAVKE DA JE
KOEFICIJENT TRENJA IZMEU SNEGA I
KROVA JEDNAK NULI.
SILA JE U PRAVCU NAGIBA KROVA.
b rastojanje u osnovi snegobrana ili
prepreka
nagib krovne ravni.
LOKALNI
UTICAJI
OPTEREENJE NA SNEGOBRANE
SADRAJ
GLAVA 5
5 DEJSTVA SNEGA
91
NAGOMILAVANJE SMETOVA NA SPOJU

S VISOKIM (VIIM) OBJEKTIMA.
KOEFICIJENT :
- koeficijent oblika optereenja od snega
usled klizanja snega sa gornjeg krova:
-
Za
Za
15
> 15
- koeficijent oblika optereenja od snega

usled vetra:
Duina :
KRATAK NII DEO:
KROVOVI
KOJI SE GRANIE (ILI SU
BLISKI) SA VISOKIM GRA.
OBJEKTIMA
SADRAJ
92
GLAVA 6
1
2
3
4
5
6
DEJSTVA VETRA
UVOD
AERODINAMIKI PRITISAK
VETRA
BRZINA VETRA
1 FUNDAMENTALNA BRZINA
VETRA
2 OSNOVNA BRZINA VETRA
3 SREDNJA BRZINA VETRA
4 TURBULENCIJA VETRA
PRITISAK VETRA
DEJSTVO VETRA
KOEFICIJENTI PRITISKA ZA
ZGRADE
1 VERTIKALNI ZIDOVI
ZGRADA PRAVOUGAONIH
OSNOVA
2 RAVNI KROVOVI
3 JEDNOVODNI KROVOVI
4 DVOVODNI KROVOVI
5 ETVOROVODNI KROVOVI
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
93
6.1 UVOD
VETAR JE HORIZONTALNO ILI

PRIBLINO HORIZONTALNO
TURBULENTNO VAZDUNO
STRUJANJE U ATMOSFERI. SMER
VETRA JE KA ZONI NIEG
VAZDUNOG PRITISKA.
DEJSTVA VETRA FLUKTUIRAJU U TOKU
VREMENA. KONSTRUKCIJE SU
IZLOENE DEJSTVU KOJE SE (BRZO)
MENJA I U INTENZITETU I U PRAVCU.
SREDNJA BRZINA VETRA I UDARI
VETRA.
DELUJU DIREKTNO KAO PRITISAK
(POZITIVAN-NEGATIVAN) NA
SPOLJANJE POVRINE
ZATVORENIH KONSTRUKCIJA, A ZBOG
POROZNOSTI SPOLJANJE POVRINE,
I INDIREKTNO NA UNUTRANJE
POVRINE.
KAO OPTEREENJE, VETAR JE

DINAMIKO OPTEREENJE
SLUAJNOG KARAKTERA KOJE SE,
NAJEE, TRETIRA KAO KVAZISTATIKO, A DELUJE U
HORIZONTALNOM PRAVCU.
PRIKAZ DEJSTVA VETRA

DEJSTVO VETRA PRIKAZUJE SE PREKO
UPROENOG SKUPA PRITISAKA ILI
SILA, IJI JE UTICAJ EKVIVALENTAN
EKSTREMNIM UTICAJIMA
TURBULENTNOG VETRA.
KLASIFIKACIJA
PROMENLJIVA NEPOKRETNA DEJSTVA.
POVRATNI PERIOD OD 50 GODINA
(2% GODINJA VEROVATNOA
PREKORAENJA).
PRIRODA VETRA
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
94
6.1 UVOD
KRUTE KONSTRUKCIJE, ZBOG

MALIH POMERANJA, REAGUJU
DIREKTNO NA DEJSTVO VETRA. OVO
OMOGUAVA PRIMENU STATIKE
ANALIZE U KOJOJ SU DEFORMACIJE
DIREKTNO PROPORCIONALNE
OPTEREENJU.
FLEKSIBILNE KONSTRUKCIJE
POJAAVAJU ODGOVOR NA DEJSTVO
VETRA KROZ REZONANCU NA
SVOJSTVENIM FREKVENCIJAMA
OSCILOVANJA KONSTRUKCIJE
(DINAMIKA INTERAKCIJA).
OSCILOVANJE KONSTRUKCIJE MOE
BITI UZROKOM POVEANJA DEJSTVA
VETRA AEROELASTINI ODGOVOR.
VITKE, VISOKE, DUGAKE
KONSTRUKCIJE SU OSETLJIVE NA
UTICAJ KRUTOSTI KONSTRUKCIJE
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
95
6.1 UVOD
Tacoma most je sagraen

preko zalivskog tesnaca
Pudget Sound u amerikoj
dravi Washington. Ukupne
duine od skoro dva
kilometra, najvei raspon
mosta je bio 853m. Izgraen
je u sistemu viseeg mosta.
Otvoren je 1. jula 1940.
Samo etiri meseca kasnije,
7. novembra 1940., vetar
brzine oko 60km/h ga je
doveo u rezonantno torziono
stanje perioda oko 5s. Za
posledicu je ovo imalo
viemetarska torziona
pomeranja krajeva mosta.
Nakon skoro sat vremena
ovakvog oscilovanja most se
sruio.
rtve: pas u automobilu
TACOMA NARROWS
BRIDGE
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
96
6.1 UVOD
FIZIKE OSOBINE VAZDUHA

-
Gustina
Kinematika viskoznost
PRIRODA VETRA:
-
Pravac vetra
Brzina vetra (osnovna, turbulencija)
TEREN OKO OBJEKTA:

-
Topografija terena
Hrapavost terena
OSOBINE KONSTRUKCIJE:
-
Materijal konstrukcije
Krutost konstrukcije (dinamike

karakteristike)
SRPS
OPTEREENJE VETROM JE REZULTAT

SADEJSTVA VIE UTICAJA
PREDSTAVLJENIH ODGOVARAJUIM
VELIINAMA:
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
97
6.2 DINAMIKI PRITISAK VETRA
ODREUJE SE BERNOULLI-JEVOM
FORMULOM (OSNOVNA VEZA IZMEU
BRZINE I PRITISKA VETRA):
GUSTINA
VAZDUHA
ZAVISI OD NADMORSKE VISINE,

TEMPERATURE I VAZDUNOG
PRITISKA KOJI SE, U REGIONU,
OEKUJE ZA VREME OLUJA.
STANDARDNO, U PRORAUN SE
UVODI GUSTINA KOJA ODGOVARA
PODNOJU OBJEKTA I TEMPERATURI
OD +15C.
PREPORUENA PRORAUNSKA
VREDNOST GUSTINE VAZDUHA JE:
dinamiki pritisak fluida [kN/m2]

gustina fluida [kg/m3]
brzina kretanja fluida [m/s]
GUSTINA OPADA S NADMORSKOM

VISINOM. PREMA SRPS SLEDEIM
LINEARNIM PRAVILOM:
DINAMIKI
PRITISAK VETRA JE
KVAZI-STATIKI PRITISAK KOJI

ODGOVARA STACIONARNOM
KRETANJU FLUIDA (VAZDUHA).
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
98
6.3 BRZINA VETRA : 6.3.1 FUNDAMENTALNA VREDNOST
SREDNJE (MEAN), I
FLUKTUIRAJUE KOMPONENTE.
SREDNJA BRZINA VETRA, , SE

ODREUJE IZ OSNOVNE (BASIC)
BRZINE VETRA, , KOJA ZAVISI OD
VETROVITOSTI PODRUJA I PROMENE
VETRA PO VISINI U FUNKCIJI
HRAPAVOSTI I TOPOGRAFIJE TERENA.
OSNOVNA BRZINA VETRA JE FUNKCIJA
FUNDAMENTALNE OSNOVNE
BRZINE VETRA, .
FUNDAMENTALNA
VREDNOST
OSNOVNE BRZINE VETRA
Interval osrednjavanja 10 min.
JE KARAKTERISTINA
DESETOMINUTNA SREDNJA BRZINA
VETRA, NEZAVISNA OD PRAVCA I
DOBA GODINE, MERENA NA VISINI OD
10M IZNAD TLA, NA OTVORENOM
ZEMLJANOM TERENU SA NISKOM
VEGETACIJOM.
karakteristina povratni period
od
50 godina (godinja
verovatnoa
prekoraenja
2%)
BRZINA
VETRA SE SASTOJI IZ:
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
99
ANALIZOM EKSTREMA, ODREUJU SE

GODINJI MAKSIMUMI OSREDNJENIH
BRZINA ZA INTERVAL OSREDNJAVANJA
OD 10 MINUTA (NA GODINJEM
NIVOU, TRAI SE ONAJ
DESTOMINUTNI INTERVAL U KOM JE
PROSENA BRZINA VETRA TE GODINE
BILA NAJVEA).
STATISTIKOM ANALIZOM, FISHERTIPPET-OVOM FORMULOM, ODREUJE

SE FUNDAMENTALNA VREDNOST.
UKOLIKO PODACI NE ODGOVARAJU
ZADATOJ TOPOGRAFIJI, HRAPAVOSTI
ILI VISNI MERENJA, IZMERENI PODACI
SE MOGU KORIGOVATI NA NAIN DA
ODGOVARAJU ZADATIM USLOVIMA.
NEKI PRIMERI:
FUNDAMENTALNA VREDNOST
OSNOVNE BRZINE VETRA SE
ODREUJE ZA NEKU LOKACIJU NA
OSNOVU PRIKUPLJENIH
ANEMOGRAFSKIH ZAPISA U DUGOM
VREMENSKOM PERIODU (15 GOD.).
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
100
OBINO SE DAJE ZA NULTU

NADMORSKU VISINU, PA SE ZA
KONKRETNU LOKACIJU KORIGUJE
(UVEAVA).
VREDNOSTI FUNDAMENTALNE
BRZINE VETRA SE DAJE TABELAMA ILI
MAPAMA.
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
101
6.3 BRZINA VETRA : 6.3.2 OSNOVNA BRZINA VETRA
PREDSTAVLJA FUNDAMENTALNU
BRZINU KORIGOVANU
KOEFICIJENTIMA PRAVCA I
SEZONSKOG DELOVANJA:
- KOEFICIJENT PRAVCA (DIRECTIONAL
FACTOR)
- SEZONSKI KOEFICIJENT
(SEASSONAL FACTOR)
PREPORUENA VREDNOST ZA OBA
KOEFICIJENTA JE 1.0, ALI MOGU BITI
DEFINISANE DRUGE VREDNOSTI
NACIONALNIM ANEKSIMA.
SEZONSKI KOEFICIJENT MOE DA SE
KORISTI ZA PRIVREMENE
KRATKOTRAJNE GRAEVINE.
DRUGI
POVRATNI PERIODI:
KOREKCIJA OSNOVNE BRZINE VETRA

ZA POVRATNE PERIODE, R, RAZLIITE
OD 50 GODINA SE OBAVLJA
KOREKCIJOM PRETHODNE
VREDNOSTI:
PREPORUENE VREDNOSTI SU:

, , , [GOD.]
OSNOVNA BRZINA VETRA
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
102
6.3 BRZINA VETRA : 6.3.3 SREDNJA BRZINA VETRA
OBUHVATA PROMENU BRZINE

VETRA S VISINOM I UTICAJ OKOLNOG
TERENA NA BRZINU VETRA.
UTICAJ OKOLNOG TERENA SE

OBUHVATA S OBZIROM NA:
-
HRAPAVOST POVRINE TERENA

(ROUGHNESS), PREKO
KOEFICIJENTA HRAPAVOSTI, I
TOPOGRAFIJU TERENA
(OROGRAPHY), PREKO
KOEFICIJENTA TOPOGRAFIJE:
KATEGORIJE HRAPAVOSTI
TERENA
TERENI OKO OBJEKTA SE
KLASIFIKUJU U JEDNU OD 5
KATEGORIJA HRAPAVOSTI
TERENA, KOJE SU
GRADIRANE OD MANJE KA
VIE HRAPAVIM:
-
KATEGORIJA 0
KATEGORIJA I
KATEGORIJA II
KATEGORIJA III
KATEGORIJA IV
OPISI KATEGORIJA
SREDNJA (MEAN) BRZINA VETRA
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
103
SE UZIMA U OBZIR ZBOG

PROMENE SREDNJE BRZINE VETRA NA
LOKACIJI USLED:
-
VISINE IZNAD NIVOA TLA, Z,
HRAPAVOSTI TLA NA TERENU

NAVETRENO OD KONSTRUKCIJE U
RAZMATRANOM PRAVCU VETRA
PREPORUENO:
ZA
ZA
- duina hrapavosti,
- koeficijent terena:
KOEFICIJENT HRAPAVOSTI
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
104
SE UZIMA U OBZIR KADA

TOPOGRAFIJA TERENA POVEAVA
BRZINE VETRA ZA VIE OD 5%.
UTICAJI TOPOGRAFIJE MOGU DA
BUDU ZANEMARENI KADA JE
PROSENI NAGIB NAVETRENOG
TERENA MANJI OD 3. NAVETRENI
TEREN MOE DA BUDE RAZMATRAN
DO RAZDALJINE DESETOSTRUKE
VISINE IZOLOVANIH TOPOGRAFSAKIH
OBJEKATA.
NA USAMLJENIM BRDIMA, GREBENIMA
I STRMINAMA NASTAJU RAZLIITE
BRZINE VETRA U ZAVISNOSTI OD
NAVETRENOG NAGIBA:
NAJVEE POVEANJE BRZINE NASTAJE
U BLIZINI VRHA NAGIBA I ODREUJE
SE PREKO KOEFICIJENTA
TOPOGRAFIJA PODRAZUMEVA JO I
OBUHVATANJE UTICAJA KONSTRUKCIJA
I PREPREKA U OKOLINI.
KOEFICIJENT TOPOGRAFIJE
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
105
6.3 BRZINA VETRA : 6.3.4 TURBULENCIJA VETRA
KOMPONENTA TURBULENCIJE IMA

SREDNJU VREDNOST 0 (NULA) I
STANDARDNU DEVIJACIJU :
- KOEFICIJENT TERENA (VIDETI KOEF.
HRAPAVOSTI)
- KOEFICIJENT TURBULENCIJE,
PREPORUENO 1.0
ZA
:
ZA :
INTENZITET
TURBULENCIJE, , NA
VISINI , DEFINISAN JE KAO

STANDARDNA DEVIJACIJA
TURBULENCIJE PODELJENA SREDNJOM
BRZINOM VETRA:
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
106
6.4 PRITISAK VETRA
UDARNI PRITISAK VETRA
ODGOVARA OSNOVNOJ BRZINI

VETRA:
(PEAK VELOCITY PRESSURE)
ODREUJE SE DIREKTNO, KAO

DINAMIKI PRITISAK:
PREPORUENO:
- GUSTINA VAZDUHA, PRORAUNSKA

VREDNOST (NAELNO, ZAVISI OD
NADMORSKE VISINE)
... NA VISINI UKLJUUJE FLUKTUACIJE

SREDNJE I KRATKOTRAJNE BRZINE.
- KOEFICIJENT IZLOENOSTI ODNOS

UDARNOG I OSNOVNOG PRITISKA
VETRA:
OSNOVNI PRITISAK VETRA
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
107
6.5 DEJSTVO VETRA
Indeks e - external
- referentna visina za spoljanji pritisak,

- udarni pritisak vetra za visinu ,
- koeficijent pritiska za spoljanji pritisak
vetra.
NETO PRITISAK VETRA NA ZID, KROV

ILI ELEMENT KONSTRUKCIJE JE ZBIR
(SA ODGOVARAJUIM ZNACIMA)
PRITISAKA VETRA KOJI DELUJU SA
SPOLJANJE I UNUTRANJE STRANE.
POZITIVAN PRITISAK PRITISKUJUE
DEJSTVO
NEGATIVAN PRITISAK SIUE
DEJSTVO
PRIMERI:
PRITISAK VETRA NA UNUTRANJE

POVRINE
INDEKS I INTERNAL
- referentna visina za unutranji pritisak,
- koeficijent pritiska za unutranji pritisak
PRITISAK
VETRA NA SPOLJANJE
POVRINE
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
108
6.5 DEJSTVO VETRA
ZA CELU KONSTRUKCIJU ILI

ELEMENT SE ODREUJE:
-
KORIENJEM KOEFICIJENATA SILE,

ILI
IZRAUNAVANJEM SILE IZ
POVRINSKIH PRITISAKA.
SILA VETRA SE MOE DIREKTNO

ODREDITI KORIENJEM
KOEFICIJENTA SILE, :
, ILI SE MOE ODREDITI
VEKTORSKIM ZBIROM SILA PO SVIM
KONSTRUKTIVNIM ELEMENTIMA:
- KONSTRUKCIONI FAKTOR,
DRUGI
NAIN JE VEKTORSKI ZBIR SILA
ODREENIH ZA SPOLJANJI I
UNUTRANJI PRITISAK, KAO I SILA
TRENJA:
-
SPOLJANJE SILE:
UNUTRANJE SILE:
SILE TRENJA ( - KOEF. TRENJA):
- SPOLJANJI/UNUTRANJI PRITISAK
NA POJEDINU POVRINU NA VISINI
SILA VETRA
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
109
6.5 DEJSTVO VETRA
Structural factor = Size factor x Dynamic

factor
OVIM FAKTOROM (PROIZVODOM

FAKTORA) SE OBUHVATAJU EFEKTI
NEISTOVREMENE POJAVE UDARNOG
PRITISKA VETRA PO CELOJ
KONSTRUKCIJI () I NEPOVOLJNIH
EFEKATA VIBRIRANJA KONSTRUKCIJE
USLED TURBULENCIJE ().
MOE DA SE USVOJI:
Za zgrade visine manje od 15m
Za fasade i krovne elemente s

periodom oscilovanja veim od 5Hz
Za ukruene okvirne konstrukcije nie

od 100m s odnosom visina/irina
manjim od 4
U SVIM OSTALIM SITUACIJAMA (S

IZUZETKOM MOSTOVA), ALI I KAO
ALTERNATIVA DATIM JEDININIM
VREDNOSTIMA, KONSTRUKCIJSKI
FAKTOR SE PRECIZNIJE ODREUJE.
- Procedura izostavljena (EN 1991-1-4: 6.3)
-
KONSTRUKCIJSKI
FAKTOR
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
110
6.6 KOEFICIJENTI PRITISKA ZA ZGRADE
PRITISAK VETRA NA SPOLJANJE

POVRINE
KOEFICIJENTI
SPOLJANJEG PRITISKA
ZA ZGRADE I DELOVE ZGRADA

ZAVISE OD DIMENZIJA OPTEREENE
POVRINE (MANJA POVRINA VEA
VREDNOST KOEFICIJENTA).
Indeks e - external
- referentna visina za spoljanji pritisak,

- koeficijent pritiska za spoljanji pritisak
vetra.
PRITISAK VETRA NA UNUTRANJE

POVRINE
INDEKS I INTERNAL
Vrednosti za koeficijent su pogodne za

proraun malih elemenata i elemenata za
privravanje, povrine do 1 m2.
Vrednosti za koeficijent se primenjuju za
povrine vee od 10 m2.
Izmeu preporuena je linearna
interpolacija.
- referentna visina za unutranji pritisak,

::
PONOVLJENO ::
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
111
ZONA D KOD PRAVOUGAONIH

ZGRADA, ZA PRAVCE U INTERVALU .
ODNOSI SE I NA ZIDOVE ZA ZATITU
OD VETRA.
UVEK SU JEDNAKE GORNJIM

VREDNOSTIMA VISINA RAZLIITIH
DELOVA ZIDOVA.
ZGRADA S VISINOM MANJOM OD

IRINE:
-
RAZMATRA SE KAO JEDAN DEO
REFERENTNA VISINA VISINA

ZGRADE
6.6 KOEFICIJENTI PRITISKA ZA ZGRADE: 6.6.1 VERTIKALNI

ZIDOVI
REFERENTNE
VISINE, , ZAVISE OD
VERTIKALNI ZIDOVI ZGRADA
ODNOSA VISINE I DUINE ZGRADE () I

PRAVOUGAONE OSNOVE
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
112
DVOSTRUKE IRINE:
DVOSTRUKE IRINE:
RAZMATRA SE KAO DA SE SASTOJI

IZ DVA DELA:
RAZMATRA SE KAO DA SE SASTOJI

IZ VIE DELOVA:
Donji deo do visine b
Donjeg i gornjeg dela visine b
Gornji deo iznad visine b
Srednjeg dela koji moe da bude

podeljen na trake jednake visine
6.6 KOEFICIJENTI PRITISKA ZA ZGRADE: 6.6.1 VERTIKALNI

ZIDOVI
ZGRADA
S VISINOM MANJOM OD
ZGRADA
S VISINOM VEOM OD
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
113
DIMENZIJA UPRAVNA NA VETAR

DIMENZIJA PARALELNA VETRU
SLUAJ
- Zone A, B i C na paralelnim vertikalnim
povrinama
6.6 KOEFICIJENTI PRITISKA ZA ZGRADE : 6.6.1 VERTIKALNI

ZIDOVI
DUINA
:
ZONE
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
114
- SAMO ZONA A NA PARALELNIM

VERTIKALNIM POVRINAMA
- Zone A i B na paralelnim vertikalnim

povrinama

ZIDOVI
SLUAJ
SLUAJ
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
115

ZIDOVI
KOEFICIJENTI SPOLJANJEG
PRITISKA
Za druga procedura (ne razmatra se)
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
116
6.6 KOEFICIJENTI PRITISKA ZA ZGRADE: 6.6.2 RAVNI KROVOVI
KROVOVI S NAGIBOM MANJIM OD 5.

REFERENTNA VISINA JE VISINA RAVNI
KROVA ILI, KOD PARAPETA ILI
ZAOBLJENIH STREHA:
POVRINA RAVNOG KROVA SE DELI

NA ZONE.
Duina :
RAVNI KROVOVI
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
117
6.6 KOEFICIJENTI PRITISKA ZA ZGRADE: 6.6.2 RAVNI KROVOVI

SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
REFERENTNA VISINA:

NA ZONE.
DUINA :
6.6 KOEFICIJENTI PRITISKA ZA ZGRADE: 6.6.3 JEDNOVODNI

KROVOVI
JEDNOVODNI KROVOVI
118
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
119

KROVOVI
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
120

KROVOVI
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
REFERENTNA VISINA:

NA ZONE.
DUINA :
6.6 KOEFICIJENTI PRITISKA ZA ZGRADE: 6.6.4 DVOVODNI

KROVOVI
DVOVODNI KROVOVI
121
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
122

KROVOVI
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
123

KROVOVI
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
REFERENTNA VISINA:

NA ZONE.
DUINA :
6.6 KOEFICIJENTI PRITISKA ZA ZGRADE: 6.6.5

ETVOROVODNI KROVOVI
ETVOROVODNI
KROVOVI
124
SADRAJ
GLAVA 6
6 DEJSTVA VETRA
125
6.6 KOEFICIJENTI PRITISKA ZA ZGRADE: 6.6.5

ETVOROVODNI KROVOVI
SADRAJ
126
GLAVA 7
TERMIKA DEJSTVA
1
2
3
4
5
UVOD
POJMOVI, DEFINICIJE
PRIKAZ DEJSTAVA
TEMPERATURNE
PROMENE KOD
ZGRADA
DIJAGRAM
PROVOENJA TOPLOTE
SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
127
7.1 UVOD
PROMENLJIVA, I
INDIREKTNA.
TERMIKA DEJSTAVA NA
KONSTRUKCIJU ILI ELEMENT
KONSTRUKCIJE SU ONA DEJSTVA KOJA
NASTAJU USLED PROMENE
TEMPERATURNOG POLJA UNUTAR
ODREENOG INTERVALA VREMENA.
EVROKODOM (EN 1991-1-5) SE DAJU
(UKOLIKO NIJE DRUGAIJE
NAGLAENO).
KARAKTERISTINE VREDNOSTI SU
ONE SA GODINJOM VEROVATNOOM
PREKORAENJA OD 2% (ODGOVARA
POVRATNOM PERIODU OD 50
GODINA).
PRINCIPI
I KARAKTERISTINE
VREDNOSTI TERMIKIH DEJSTAVA SE

DAJU ZA PRIMENU KOD PRORAUNA
KONSTRUKCIJA KOJE SU IZLOENE
DNEVNIM I SEZONSKIM
PROMENAMA TEMPERATURE.
KARAKTERISTINE VREDNOSTI SE
ODNOSE, PRE SVEGA, NA
MAKSIMALNE, , I MINIMALNE, ,
TEMPERATURE VAZDUHA U HLADU
(SHADE AIR TEMPERATURES).
KOD KONSTRUKCIJA KOJE NISU
IZLOENE ZNAAJNIM TERMIKIM
DEJSTVIMA (DNEVNIM I SEZONSKIM
TEMPERATURNIM PROMENAMA),
ANALIZA OVIH DEJSTAVA MOE DA
IZOSTANE.
OVDE SE ANALIZIRAJU SAMO
ZGRADE.
TERMIKA DEJSTVA SE KLASIFIKUJU

KAO:
SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
128
7.1 UVOD
ELEMENTI KONSTRUKCIJA MORAJU DA

BUDU OBEZBEENI OD
TEMPERATURNIH NAPREZANJA , BILO
UKLJUIVANJEM TERMIKIH DEJSTAVA
U PRORAUN, BILO PROJEKTOVANJEM
DILATACIONIH RAZDELNICA
(IZBEGAVANJEM/UMANJENJEM
TEMPERATURNIH UTICAJA).
SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
129
7.2 POJMOVI, DEFINICIJE
TEMPERATURA VAZDUHA U
HLADU JE TEMPERATURA IZMERENA
TERMOMETRIMA POSTAVLJENIM U
BELO OBOJENU DRVENU KUTIJU, SA
OTVOROM ZATVORENIM NIZOM
PARALELNO POSTAVLJENIH TRAKA
KOJE PROPUTAJU VAZDUH I TITE OD
KIE, POZNATU POD NAZIVOM
STEVENSON-OV EKRAN.
MAKSIMALNA TEMPERATURA
VAZDUHA U HLADU,
TMAX , JE VREDNOST MAKSIMALNE
TEMPERATURE U HLADU SA
GODINJOM VEROVATNOOM
PREKORAENJA OD 0.02 (TO JE
EKVIVALENTNO SREDNJEM
GODINA), KOJA JE ZASNOVANA NA
MAKSIMALNIM REGISTROVANIM
VREDNOSTIMA MERENIM SVAKOG
SATA.
MINIMALNA TEMPERATURA
VAZDUHA U HLADU, TMIN, JE
VREDNOST MINIMALNE
TEMPERATURE U HLADU SA
GODINJOM VEROVATNOOM
PREKORAENJA OD 0.02 (TO JE
EKVIVALENTNO SREDNJEM
GODINA), KOJA JE ZASNOVANA NA
MINIMALNIM REGISTROVANIM
TERMIKA DEJSTAVA NA
KONSTRUKCIJU ILI ELEMENT
KONSTRUKCIJE SU ONA DEJSTVA KOJA
NASTAJU USLED PROMENE
TEMPERATURNOG POLJA UNUTAR
ODREENOG INTERVALA VREMENA.
SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
130
7.3 PRIKAZ DEJSTAVA
VELIINA TERMIKIH EFEKATA

ZAVISIE OD LOKALNIH KLIMATSKIH
USLOVA, OD ORJENTACIJE
KONSTRUKCIJE, OD NJENE UKUPNE
MASE, OD NJENIH ZAVRNIH SLOJEVA
(NA PRIMER: OBLOGA KOD ZGRADA),
I U SLUAJU KONSTRUKCIJE ZGRADA
OD REIMA GREJANJA I VENTILACIJE I
TERMIKE IZOLACIJE.
RASPORED TEMPERATURE UNUTAR

POJEDINANOG ELEMENTA
KONSTRUKCIJE SE MOE RAZLOITI
(DEKOMPONOVATI) NA SLEDEA
ETIRI SASTAVNA DELA:
-
RAVNOMERNA KOMPONENTA
TEMPERATURE, TU
LINEARNO PROMENLJIVA
KOMPONENTA TEMPERATURNE
RAZLIKE OKO OSE Z-Z, TMY
LINEARNO PROMENLJIVA
KOMPONENTA TEMPERATURNE
RAZLIKE OKO OSE Y-Y, TMZ
NELINEARNA KOMPONENTA
TEMPERATURNE RAZLIKE, TE. ONA
IZAZIVA SISTEM SOPSTVENIH
MEUSOBNO URAVNOTEENIH
NAPONA, KOJI NE IZAZIVAJU
ODVOJEN EFEKAT OD
OPTEREENJA NA ELEMENT.
DNEVNE I SEZONSKE PROMENE

TEMPERATURE VAZDUHA U HLADU,
SUNEVO ZRAENJE, REFLEKTOVANO
ZRAENJE, I TOME SLINO, IZAZIVAJU
PROMENE RASPOREDA TEMPERATURE
UNUTAR POJEDINIH ELEMENATA
KONSTRUKCIJE.
SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
131
7.3 PRIKAZ DEJSTAVA
GEOMETRIJE I GRANINIH USLOVA

RAZMATRANOG ELEMENTA
FIZIKIH SVOJSTAVA PRIMENJENOG

MATERIJALA.
KOEFICIJENT LINEARNE TERMIKE

DILATACIJE,
KADA SE OBJEKAT ZAGREVA ILI
HLADI, NJEGOVA DUINA SE MENJA
PROPORCIONALNO NJEGOVOJ
ORIGINALNOJ DUINI I
PROPORCIONALNO PROMENI
TEMPERATURE.
RAZLIITI MATERIJALI SE RAZLIITO
IRE IMAJU RAZLIITE KOEFICIJENTE
LINEARNE TERMIKE DILATACIJE.
VREDNOSTI KOEFICIJENTA LINEARNE

TERMIKE DILATACIJE ZA RAZLIITE
MATERIJALE:
ALUMINIJUM, ALU-LEGURE 2410-6
/K
NERAJUI ELIK
/K
1610-6
KONSTRUKCIJSKI ELIK
1210-6 /K
BETON
1010-6 /K
LAKOAGREGATNI BETON
/K
ZIDANI MATERIJAL
10-6 /K
710-6
(6 - 10)
DRVO U PRAVCU VLAKANA

6
/K
510-
DRVO UPRAVNO NA VLAKNA
(30 -
DILATACIJE
I REZULTUJUI NAPONI
ZAVISE OD:
SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
132
7.4 TEMPERATURNE PROMENE KOD ZGRADA
PROMENE ZAPREMINE I/ILI NAPONI

USLED TEMPERATURNIH PROMENA
MOGU TAKOE ZAVISITI OD:
-
SENKE OKOLNIH OBJEKATA,
KORIENJA RAZLIITIH
MATERIJALA SA RAZLIITIM
KOEFICIJENTIMA TERMIKOG
IRENJA I PROVOENJA TOPLOTE,
KORIENJA RAZLIITIH OBLIKA

POPRENOG PRESEKA SA
RAZLIITOM RAVNOMERNOM
ODREIVANJE TEMPERATURA
TERMIKA DEJSTVA NA ZGRADE
USLED KLIMATSKIH I RADNIH
TEMPERATURNIH PROMENA
POTREBNO JE RAZMATRATI U SKLADU
SA PRINCIPIMA I PRAVILIMA DATIM U
OVOM POGLAVLJU UZIMAJUI U
OBZIR NACIONALNE (REGIONALNE)
PODATKE I ISKUSTVO.
KLIMATSKI UTICAJI MORAJU DA
BUDU ODREENI RAZMATRANJEM
PROMENE TEMPERATURE VAZDUHA U
HLADU I SUNEVOG ZRAENJA.
EKSPLOATACIONI UTICAJI (USLED
GREJANJA, TEHNOLOKIH ILI
INDUSTRIJSKIH PROCESA), MORAJU
DA BUDU RAZMATRANI U
SAGLASNOSTI S KONKRETNIM
PROJEKTOM I PROJEKTNIM
ZADATKOM.
TERMIKA DEJSTVA NA ZGRADE

USLED KLIMATSKIH I RADNIH
TEMPERATURNIH PROMENA
POTREBNO JE RAZMATRATI PRI
PRORAUNU ZGRADA KADA POSTOJI
MOGUNOST DA GRANINA STANJA
NOSIVOSTI ILI UPOTREBLJIVOSTI
BUDU PREKORAENA USLED
TERMIKIH POMERANJA I/ILI NAPONA.
SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
133
KLIMATSKA I EKSPLOATACIONA
TERMIKA DEJSTVA NA
KONSTRUKCIONI ELEMENT MORAJU
DA BUDU ODREENA PRIMENOM
SLEDEIH OSNOVNIH VELIINA (U
SKLADU S RANIJOM
DEKOMPOZICIJOM):
-
KOMPONENTE RAVNOMERNE
TEMPERATURE, , DATE PREKO
RAZLIKE IZMEU PROSENE
TEMPERATURE, , ELEMENTA I
NJEGOVE POETNE TEMPERATURE,
;
KOMPONENTE LINEARNE PROMENE
TEMPERATURE, DATE PREKO
RAZLIKE , IZMEU TEMPERATURA
NA SPOLJANJOJ I UNUTRANJOJ
POVRINI POPRENOG PRESEKA,
ILI NA POVRINAMA POJEDINIH
KAO
DODATAK PRETHODNIM
TEMPERATURNIM RAZLIKAMA, TREBA

DA BUDU RAZMATRANI I LOKALNI
UTICAJI USLED TERMIKIH DEJSTAVA,
KADA SU RELEVANTNI (NA PRIMER,
NA OSLONCIMA ILI ELEMENTIMA ZA
VEZU KONSTRUKCIJSKIH ELEMENATA I
ELEMENATA OBLOGE).
KOMPONENTA RAVNOMERNE
TEMPERATURE SE DEFINIE KAO
SLEDEA RAZLIKA:
PROSENA TEMPERATURA
KONSTRUKCIJSKOG ELEMENTA USLED
KLIMATSKIH TEMPERATURA U ZIMSKOJ
I LETNJOJ SEZONI, KAO I USLED
EKSPLOATACIONIH TEMPERATURA.
ODREIVANJE
TEMPERATURA
(NASTAVAK)
SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
134
PROSENA TEMPERATURA TREBA DA

BUDE ODREENA KORIENJEM
TEMPERATURNOG DIJAGRAMA
PROVOENJA TOPLOTE, KAO
PROSENA TEMPERATURA
KONSTRUCIJSKOG ELEMENTA ZIMI I
LETI.
ZA JEDNOSLOJNE ELEMENTE,
PROSENA TEMPERATURA MOE BITI
PRIBLINO ODREENA KAO SREDNJA
VREDNOST UNUTRANJE I
SPOLJANJE TEMPERATURE:
TEMPERATURA
U UNUTRANJOSTI
OBJEKTA,
-
LETO:
PREP.
ZIMA:
PREP.
MOGUE JE NACIONALNIM ANEKSIMA

DATI I DRUGE VREDNOSTI, POPUT
PRIMERA:
NAELNO,
VELIINE TEMPERATURNIH
RAZLIKA , I , KAO I PROSENE

TEMPERATURE, , TREBA DA BUDU
ODREENE U SAGLASNOSTI S
REGIONALNIM PODACIMA ILI,
UKOLIKO OVI NISU NA
RASPOLAGANJU, NAREDNIM
PRAVILIMA:
SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
135
DEFINIE SE POSEBNO:
-
ZA NADZEMNE DELOVE
ZA PODZEMNE DELOVE
TEMPERATURA
SPOLJANJE SREDINE,
SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
136

SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
137
7.4 DIJAGRAM PROVOENJA TOPLOTE
Za letnju sezonu, odrediti temperaturu

unutranje, Tin, i spoljanje sredine, Tout,
prema Evrokodu, za fasadni zid zgrade
tamno obojene povrine okrenut prema
jugu. Maksimalna temperatura vazduha u
hladu je 32C.
##
Fasadni zid nadzemni deo objekta.
Leto
Leto, tamno obojena povrina
#
PRIMER 7.1
SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
138

# PRIMER 7.2
,i
ODGOVARA DUIM ILI KRAIM

POVRATNIM PERIODIMA, , OD 50
GODINA.
GODINJA VEROVATNOA:
Ako su karakteristine temperature za

neku lokaciju:
odrediti vrednosti minimalne i maksimalne

temperature koje odgovaraju povratnom
periodu od 200 godina.
##
Iz tabele:
VREDNOSTI
MAKSIMALNIH I
MINIMALNIH TEMPERATURA VAZDUHA

U HLADU, SA GODINJOM
VEROVATNOOM P (RAZLIITOM OD
0.02) DA BUDU PREKORAENE
SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
139
TOPLOTNA
OTPORNOST SLOJA,
JE KARAKTERISTIKA MATERIJALA
SPOSOBNOST MATERIJALA DA
SPROVODI TOPLOTU.
OBRNUTO JE PROPORCIONALNA
TOPLOTNOJ PROVODLJIVOSTI, A
DIREKTNO PROPORCIONALNA
DEBLJINI SLOJA:
JEDINICA:
TOPLOTNE OTPORNOSTI UNUTRANJE

I SPOLJANJE POVRINE:
UKUPNA TOPLOTNA OTPORNOST

SISTEMA SASTAVLJENOG OD NIZA
SLOJEVA:
TOPLOTNA PROVODLJIVOST,
SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
140
TEMPERATURA U NEKOJ TAKI

SENDVI ZIDA:
UKUPNA
TOPLOTNA OTPORNOST
SISTEMA SASTAVLJENOG OD NIZA

SLOJEVA:
SADRAJ
GLAVA 7
7 TERMIKA DEJSTVA
141
Za unutranju temperaturu od 35C i

spoljanju od -25C, dati dijagram
promene temperature kroz fasadni zid koji
se sastoji iz sledeih slojeva (koristiti R in =
0.15 m2K/W):
-
unutranji sloj maltera debljine 2cm

( = 1.70W/m/K),
betonski zid debljine 18cm

( = 1.60 W/m/K),
fasadna termo-izolacija debljine 10cm

( = 0.03 W/m/K).
##
#
PRIMER 7.3
SADRAJ
142
GLAVA 8
PRITISCI TENOSTI I TLA

1
2
PRITISCI TENOSTI
PRITISCI TLA
1 VERTIKALNI
PRITISCI TLA
2 HORIZONTALNI
PRITISCI TLA
SADRAJ
GLAVA 8
8 PRITISCI TENOSTI I TLA
143
8.1 PRITISCI TENOSTI
TENOST DELUJE UVEK UPRAVNIM
PRITISKOM NA POVRINU
SUDA/REZERVOARA.
PRITISAK
TENOSTI SLOBODNE
POVRI U NEKOJ TAKI JE FUNKCIJA

DUBINE, , TAKE U ODNOSU NA NIVO
POVRINE I ZAPREMINSKE TEINE
TENOSTI, . PRITISAK RASTE
LINEARNO S DUBINOM :
SADRAJ
GLAVA 8
144
ZAPREMINSKE TEINE POJEDINIH

TENOSTI:
SADRAJ
GLAVA 8
145
Zapreminska
teina vode:
U rezervoaru je voda, dimenzije su date u

metrima. Nacrtati shemu optereenja
zidova rezervoara vodom. Ne zaboraviti
jedinicu optereenja.
Pritisci:
##
# PRIMER 8.1
SADRAJ
GLAVA 8
146
8.2 PRITISCI TLA
KOHEZIJA:
COULOMB-OV
(KULONOV) ZAKON
LOMA:
SMIUA NOSIVOST TLA JE ZBIR DVE
KOMPONENTE:
-
TRENJA, I
KOHEZIJE.
KOHEZIJA,
UGAO UNUTRANJEG TRENJA,
KOHERENTNO TLO, POPUT GLINE,

MOE DO ODREENE DUBINE IMATI
VERTIKALNE STRANE (PONAATI SE
PO-PUT VRSTOG TELA) BEZ BILO
KAKVIH POTPORA, TO JE POSLEDICA
KOHEZIJE. ALI, SA PORASTOM
DUBINE, A POSEBNO SA PRODOROM
VODE U TLO (KADA SE KOHEZIJA
ZNAAJNO REDUKUJE), VERTIKALNE
STRANE SE OBRUAVAJU POTISNUTE
- NORMALNI NAPON.
RASTRESITO
(NEKOHERENTNO)
TLO, SA STANOVITA POPUNJAVANJA

PROSTORA SE NALAZI NEGDE
IZMEU TENOSTI I VRSTOG TELA.
SLOBODNO NASUTI, OVI MATERIJALI
FORMIRAJU STABILAN NAGIB POD
UGLOM KOJI, GRUBO, ODGOVARA
UGLU UNUTRANJEG TRENJA
MATERIJALA.
SADRAJ
GLAVA 8
147
8.2 PRITISCI TLA : 8.2.1 VERTIKALNI PRITISCI TLA
ZAPREMINSKA TEINA TLA .

UKOLIKO JE POVRINA TLA
OPTEREENA (BESKONANO):
POVRINSKO OPTEREENJE .
POTOPLJENO
TLO:
NEUTRALNI NAPON OD VODE () SE

PRENOSI PORAMA JEDNAKO U SVIM
PRAVCIMA
EFEKTIVNI NAPON U TLU SE

PRENOSI DODIRNIM POVRINAMA
VRSTIH ESTICA.
ZAPREMINSKA TEINA TLA ISPOD

NIVOA VODE JE
ZAPREMINSKA TEINA ZASIENOG
TLA, .
VERTIKALNI
PRITISAK TLA ODGOVARA
TEINI TLA IZNAD POSMATRANE

TAKE NA NEKOJ DUBINI, :
SADRAJ
GLAVA 8
148
Odrediti promenu vertikalnih pritisaka tla s

dubinom za profil tla sa skice.
##
# PRIMER 8.2
SADRAJ
GLAVA 8
149

SUPERPONIRANJE VERTIKALNIH
PRITISAKA
KONANA OPTEREENA POVRINA
NAPON SE PRIBLINO (GRUBO)

PROSTIRE POD UGLOM
UNUTRANJEG TRENJA, .
MEUSOBNA UDALJENOST
TEMELJA
MALO ODSTOJANJE MOE

UZROKOVATI PREKORAENJE
DOPUTENIH NAPONA U TLU NA
NEKOJ DUBINI.
RASPROSTIRANJE
VERTIKALNOG
PRITISKA PO IRINI
SADRAJ
GLAVA 8
150
8.2 PRITISCI TLA : 8.2.2 HORIZONTALNI PRITISCI TLA
ILI, AKO IMA POVRINSKOG

OPTEREENJA:
KOEFICIJENT HORIZONTALNOG
PRITISKA TLA.
ZAVISNO OD TOGA DA LI SE
PRITISNUTA KONSTRUKCIJA POMERA,
RAZLIKUJU SE:
-
STANJE MIROVANJA (ODGOVARA

MU KOEFICIJENT HORIZONTALNOG
STANJE
MIROVANJA PODRAZUMEVA
KRUTU PRITISNUTU KONSTRUKCIJU,

KOJA POD HORIZONTALNIM
PRITISKOM TLA TRPI SAMO
ZANEMARLJIVO MALU DEFORMACIJU.
KOEFICIJENT JE ZAVISAN NE SAMO
OD VRSTE TLA, NEGO I OD NAINA
NASIPANJA I KOMPAKTIZACIJE TLA.
TAKO JE, NA PRIMER,
EKSPERIMENTALNO UTVRENO DA SE
ZA NEKOHERENTNA (PESKOVITA,
LJUNKOVITA) TLA OVAJ KOEFICIJENT
KREE U RASPONU OD 0.4, ZA
NEKOMPAKTIRANO, DO 0.6 ZA
VISOKO KOMPAKTNO TLO. ZA
KOHERENTNA TLA DOSTIE
VREDNOSTI OD 0.4 DO 0.8.
ZA ODREIVANJE KOEFICIJENTA , U
PRORAUNSKE SVRHE, UOBIAJENO
SE KORISTI IZRAZ BRINCH-HANSEN-A,
KOJIM JE U FUNKCIJI UGLA
POPUT
TENOSTI, HORIZONTALNI
PRITISAK TLA SE POVEAVA SA

DUBINOM, H, GRUBO
POJEDNOSTAVLJENO, NA SLEDEI
NAIN:
SADRAJ
GLAVA 8
151
POD DEJSTVOM PRITISKA TLA,

KONSTRUKCIJE/ZIDOVI SE POMERAJU,
KAKO ZBOG KONSTRUKCIJSKE
DEFORMACIJE (UGIB), TAKO I ZBOG
INJENICE DA SE NALAZE U
STILJIVOM TLU, KOJE DOZVOLJAVA
NJEGOVO GLOBALNO POMERANJE.
AK I VRLO MALA POMERANJA, REDA
VELIINE 0.1 0.5% VISINE ZIDA,
IZAZIVAJU PAD ILI RAST (PRELAZAK U
AKTIVNO ILI PASIVNO STANJE)
HORIZONTALNOG PRITISKA.
U OBA SLUAJA, PRELAZ IZ
ELASTINE RAVNOTEE U AKTIVNO
ILI PASIVNO STANJE PRAENO JE
SMICANJEM DU DVE FAMILIJE
POVRINA KLIZANJA.
UKOLIKO SE ZID POMERA OD TLA,

STVARAJU SE USLOVI ZA AKTIVNO
STANJE U TLU.
UKOLIKO SE ZID POMERA KA TLU,
STVARAJU SE USLOVI ZA PASIVNO
STANJE U TLU.
POMERANJA KOJA SU REDA VELIINE
0.1 -0.5% VISINE ZIDA VE MOGU DA
BUDU DOVOLJNA ZA PROMENU
PRITISKA U STANJU MIROVANJA
PRELAZ IZ STANJA ELASTINE
RAVNOTEE U AKTIVNO ILI PASIVNO
STANJE PRAENO SMICANJEM DU
DVE FAMILIJEKLIZNIH POVRI.
AKTIVNO I PASIVNO STANJE U TLU
SADRAJ
GLAVA 8
152
UKOLIKO SE, U SUPROTNOM, ZID

POMERA KA TLU, FORMIRA SE KLIZNA
RAVAN AD, A PRIZMA ACD SADA
ZAHVATA VEU ZAPREMINU TLA.
ODGOVARAJUI PRITISAK JE PASIVNI
PRITISAK TLA.
AKTIVNI PRITISAK MANJI OD
PRITISKA U MIROVANJU.
PASIVNI PRITISAK VEI OD PRITISKA
U MIROVANJU.
AKTIVNI I PASIVNI PRITISCI

ODGOVARAJU SLOMU U TLU, A
KOEFICIJENT HORIZONTALNOG
PRITISKA MOE UZETI SVE
VREDNOSTI IZMEU.
UKOLIKO SE ZID POMERA OD TLA,

FORMIRA SE (IDEALIZOVANA) KLIZNA
RAVAN AB, TE PRIZMA TLA ABC KOJA
KLIZEI PO OVOJ RAVNI OPTEREUJE
ZID AKTIVNIM PRITISKOM TLA.
SADRAJ
GLAVA 8
153

ZA
HORIZONTALNU POVRINU TLA ():
ZA KOSU POVRINU TLA ():
AKTIVNI
PRITISAK TLA, PREMA
IZRAZU RANKINE-A, ODREUJE SE NA

BAZI PRETPOSTAVKE O NAGIBU
KLIZNIH RAVNI U ODNOSU NA
VERTIKALU OD .
SADRAJ
GLAVA 8
154

ZA
HORIZONTALNU POVRINU TLA ():
ZA KOSU POVRINU TLA ():
PASIVNI
PRITISAK TLA, PREMA
IZRAZU RANKINE-A, ODREUJE SE NA

BAZI PRETPOSTAVKE O NAGIBU
KLIZNIH RAVNI U ODNOSU NA
VERTIKALU OD .
SADRAJ
GLAVA 8
155
ZA KOHERENTNA TLA, PREMA

EN1997-1, TREBA KORISTITI:
# Primer za vebu 8.3

Potporni zid na slici je visine 12m. Zapreminska
teina tla je 19.0 kN/m3, a ugao unutranjeg
trenja je 28. Intenzitet korisnog optereenja na
povrini je 25 kN/m2. Kolika je ordinata
horizontalnog pritiska tla na
potporni zid na dubini od 8.5m.
- ZA AKTIVNI PRITISAK:
# Primer za vebu 8.4
-
ZA PASIVNI PRITISAK:
IAKO SU DATI KOEFICIJENTI IZVEDENI

ZA NEKOHRENTNA TLA,
PREPORUUJE SE, KAO
KONZERVATIVNA, NJIHOVA PRIMENA I
ZA KOHERENTNA, KOD AKTIVNOG
STANJA U TLU.
Ukopan rezervoar krune osnove (poluprenih

5.5m) sa skice ima najniu taku na dubini od 8m,
a najviu na dubini od 1.5m u odnosu na
horizontalnu povr tla. Zapreminska teina tla je
18.5 kN/m3, a ugao unutranjeg trenja tla je 27.
Intenzitet ravnomerno raspodeljenog optereenja
na povrini tla je 25 kN/m2. Kolika je ordinata
horizontalnog pritiska tla (stanje mirovanja) u
najnioj taki zida rezervoara? Koliko je
ukupno optereenje tlom
na gornju krunu plou
rezervoara (u kN)?
IZRAZI
ZA HORIZONTALNI PRITISAK
TLA SU IZVEDENI ZA NEKOHERENTNA

TLA.
SADRAJ
156
GLAVA 9
SEIZMIKA DEJSTVA
1
2
3
4
UVOD
ELASTINI SPEKTRI
ODGOVORA
PROJEKTNI SPEKTRI
ODGOVORA
METODE ANALIZE
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
157
9.1 UVOD
ZEMLJINA KORA JE IZDELJENA NA 15

GLAVNIH (VELIKIH) TEKTONSKIH
PLOA DEBLJINE OKO 100 KM. OVE
SU, DALJE, PODELJENE NA MANJE I
MIKRO-PLOE.
MEU BLOKOVIMA SE NEPREKIDNO
ODIGRAVAJU MEUSOBNA
RELATIVNA POMERANJA, ZBOG
EGA SE NA SPOJU AKUMULIRA
OGROMNA KOLIINA ELASTINE
ENERGIJE, A BLOKOVI SU U STANJU
NAPETE OPRUGE.
KADA U JEDNOM TRENUTKU
NAPREZANJE MATERIJALA AVOVA
DOSTIGNE GRANINU VRSTOU,
SMICANJE BLOKOVA MOE BITI

RAZLIITIH PRAVACA, VERTIKALNO,
HORIZONTALNO, KOSO ILI
KOMBINOVANO.
ZEMLJINA KORA NIJE JEDINSTVENA

VRSTA POVRINA, NEGO, PRE,
PREDSTAVLJA MOZAIK BLOKOVA
KOJI SE DODIRUJU NA AVOVIMA
ISPUNJENIM MANJE VRSTIM
MATERIJALOM.
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
158
9.1 UVOD
OD HIPOCENTRA SE IRE DVE VRSTE

SEIZMIKIH TALASA, PODUNI I
POPRENI, KOJI SE PROSTIRU
RAZLIITIM BRZINAMA. MEUTIM, NA
POVRINI, DOMINANTNU ULOGU
IMAJU RAZNI POVRINSKI TALASI KOJI
MALO PRODIRU U UNUTRANJOST
(DUBINU), TE SE MOGU SMATRATI
DVODIMENZIONALNIM.
ZATO, ZEMLJOTRES SE U NEKOJ TAKI

ODLIKUJE NEPRAVILNIM
OSCILATORNIM KRETANJEM
PODLOGE, VREMENSKI ZNAAJNO
DUIM OD TRAJANJA POREMEAJA U
HIPOCENTRU, BEZ STABILNE PERIODE
ILI AMPLITUDE.
KOBE 1995
MESTO (ZONA) GDE JE DOLO DO

SMICANJA BLOKOVA JE HIPOCENTAR
ILI ARITE (F), A NJEGOVA
PROJEKCIJA NA POVRINI TLA JE
EPICENTAR (E). NJIHOVA MEUSOBNA
UDALJENOST JE DUBINA HIPOCENTRA.
NAJRAZORNIJI ZEMLJOTRESI SE
ODLIKUJU DUBINAMA IZMEU 60 I
300KM. RASTOJANJE X PREDSTAVLJA
EPICENTRALNO, A RASTOJANJE R
HIPOCENTRALNO RASTOJANJE TAKE
A
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
159
9.1 UVOD
POSLEDICE JAKIH ZEMLJOTRESA
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
160
9.1 UVOD
AKCELEROGRAMI
MASA () SE SUPROTSTAVLJA
SOPSTVENOM UBRZANJU ()
INERCIJALNOM SILOM ():
ZEMLJOTRESNO DEJSTVO (POBUDA)

NEPRAVILNO OSCILATORNO KRETANJE
PODLOGE NEPRAVILNA
OSCILATORNA PROMENA UBRZANJA.
DRUGI NEWTON-OV ZAKON
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
161
9.2 ELASTINI SPEKTRI ODGOVORA
OD KOMPLETNOG REENJA
ZABELEIMO SAMO EKSTREMNU
VREDNOST APSOLUTNOG UBRZANJA.
ZA DRUGE SVOJSTVENE PERIODE
UINIMO TO ISTO I SVAKOM ZAPISU
(POBUDI) ODGOVARAE JEDNA
IZLOMLJENA KRIVA NA DIJAGRAMU
KOJI NA HORIZONTALNOJ OSI IMA
PERIODE OSCILOVANJA, A NA
VERTIKALNOJ EKSTREMNA UBRZANJA.
NIZ RAZLIITIH POBUDA E
REZULTOVATI MOGUNOU
FORMIRANJA GLATKE OBVOJNICE
ELASTINOG SPEKTRA
ODGOVORA KONSTRUKCIJE, KOJA
ZA POZNATU POBUDU, ZA SISTEM SA

JEDNIM STEPENOM SLOBODE, JEDNE
VREDNOSTI PERIODA OSCILOVANJA,
MOGUE JE ODREDITI, KAO REENJE,
FUNKCIJU VREMENSKE PROMENE
UBRZANJA MASE.
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
162
ELASTINI SPEKTAR ODGOVORA
EVROKODOM SE PRED
PROJEKTOVANJE (I IZVOENJE)
KONSTRUKCIJE U SEIZMIKOJ OBLASTI
POSTAVLJAJU SLEDEI ZAHTEVI:
ZEMLJOTRESNO KRETANJE NEKE

TAKE POVRI TLA DATO JE
ELASTINIM SPEKTROM ODGOVORA
UBRZANJA TLA, KOJI IMA ISTI OBLIK
ZA OBA NIVOA SEIZMIKOG DEJSTVA,
POSEBNO ZA:
OBJEKAT NE SME DA SE SRUI,

ILI, MORA DA BUDE U STANJU DA
IZDRI SEIZMIKA DEJSTVA BEZ
LOKALNOG ILI GLOBALNOG
RUENJA.
PROJEKTNO SEIZMIKO DEJSTVO
KOJE ODGOVARA OVOM ZAHTEVU
JE IZRAENO U SMISLU
REFERENTNOG SEIZMIKOG
DEJSTVA SA 10% VEROVATNOOM
PREKORAENJA U 50 GODINA, ILI
SA POVRATNIM PERIODOM OD 475
GODINA.
ZAHTEV OGRANIENIH
OTEENJA, ILI, KONSTRUKCIJA
MORA DA BUDE U STANJU DA
HORIZONTALNO, I
VERTIKALNO SEIZMIKO DEJSTVO.
HORIZONTALNO SEIZMIKO DEJSTVO

SE OPISUJE SA DVE MEUSOBNO
NEZAVISNE KOMPONENTE, A
VERTIKALNA S JEDNOM.
EVROKOD 8 (EN1998-1)
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
163
UTICAJ LOKALNIH USLOVA TLA NA SEIZMIKO DEJSTVO SE UZIMAJU U OBZIR

KLASIFIKACIJOM TLA NA TIPOVE A DO E (ZA TIPOVE S1 I S2 SU POTREBNE
POSEBNE STUDIJE ZA DEFINISANJE SEIZMIKOG DEJSTVA).
KLASIFIKACIJA TLA
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
164
ELAST. SPEKTAR ODGOVORA

PERIOD VIBRACIJA SISTEMA S JEDNIM
STEPENOM SLOBODE
PROJEKTNO UBRZANJE TLA ZA TLO TIPA A
FAKTOR TLA (ZAVISI OD TIPA TLA)
- MESTA LOMA FUNKCIJE
FAKTOR KORELACIJE PRIGUENJA (, ZA
PRIGUENJE OD 5%)
HORIZONTALNI
ELASTINI SPEKTAR ODGOVORA
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
165
FAKTOR TLA, , I GRANICE INTERVALA () SU FUNKCIJA TIPA TLA, PREMA TABELI:
PROJEKTNO UBRZANJE TLA JE PROIZVOD FAKTORA ZNAAJA I REFERENTNOG

MAKSIMALNOG UBRZANJA TLA:
ZGRADE SE SAGLASNO ZNAAJU I TEINI POSLEDICA EVENTUALNOG
RUENJA KLASIFIKUJU U 4 KATEGORIJE, A ZNAAJ SE KVANTIFIKUJE FAKTOROM
ZNAAJA :
HORIZONTALNI ELASTINI SPEKTAR ODGOVORA
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
166
OBLICI HORIZONTALNOG ELASTINOG SPEKTRA ODGOVORA ZA RAZLIITE

TIPOVE TLA
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
167
9.3 PROJEKTNI SPEKTRI ODGOVORA
SA IDEJOM IZBEGAVANJA POTREBE

KORIENJA KOMPLIKOVANE
EKSPLICITNE NELINEARNE
ANALIZE, PODRAZUMEVA SE PRIMENA
ELASTINE ANALIZE ZASNOVANE NA
REDUKOVANOM
SPEKTRU ODGOVORA PROJEKTNI
SPEKTAR ZA ELASTINU
ANALIZU.
REDUKCIJA
ELASTINOG SPEKTRA SE
OSTVARUJE UVOENJEM FAKTORA

PONAANJA , KOJI JE VEI OD 1.0 I
PREDSTAVLJA (PRIBLINO) ODNOS
SEIZMIKIH SILA KOJE BI DELOVALE
NA KONSTRUKCIJU KAD BI NJEN
ODGOVOR BIO ELASTIAN I SILA KOJE
MOGU DA SE KORISTE U ELASTINOJ
ANALIZI, A KOJE JO UVEK
OBEZBEUJU ZADOVOLJAVAJUI
ODGOVOR KONSTRUKCIJE.
U SKLADU S KONCEPTOM
ASEIZMIKOG PROJEKTOVANJA, KOJIM
SE PREDVIA DA SE KONSTRUKCIJA
ZEMLJOTRESNIM DEJSTVIMA
SUPROTSTAVLJA U NELINEARNOM
DOMENU, KONSTRUKCIJE SE
PRORAUNAVAJU NA MANJE
SEIZMIKE SILE OD ONIH KOJE
ODGOVARAJU LINEARNOM
ODGOVORU (PREDSTAVLJENE
ELASTINIM SPEKTROM).
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
168
9.3 PROJEKTNI SPEKTRI ODGOVORA
PROJEKTNI SPEKTAR ODGOVORA

PERIOD VIBRACIJA SISTEMA S JEDNIM
STEPENOM SLOBODE
PROJEKTNO UBRZANJE TLA ZA TLO TIPA A
FAKTOR TLA (ZAVISI OD TIPA TLA)
- MESTA LOMA FUNKCIJE
FAKTOR PONAANJA
FAKTOR DONJE GRANICE SPEKTRA ()
HORIZONTALNI
PROJEKTNI SPEKTAR ODGOVORA
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
169
9.4 METODE ANALIZE
METODA EKVIVALENTNIH BONIH

SILA (NAELNO PRIMENLJIVA SAMO
ZA REGULARNE ZGRADE),
MULTI-MODALNA SPEKTRALNA
ANALIZA (PRIMENLJIVA ZA SVE
TIPOVE ZGRADA).
METODA
EKVIVALENTNIH BONIH
SILA
METODA EKVIVALENTNIH BONIH
SILA JE, NAELNO (UZ ZADOVOLJENJE
ODREENOG SETA KRITERIJUMA I
IRE), PRIMENLJIVA KOD
KONSTRUKCIJA ZGRADA IJI SU
PERIODI SLOBODNIH VIBRACIJA () ZA
DVA GLAVNA HORIZONTALNA PRAVCA
MANJI OD I OD , A KOJE SU
REGULARNE PO VISINI.
UKUPNA HORIZONTALNA SILA (SILA U
OSNOVI, ), ZA SVAKI PRAVAC,
ODREUJE SE PREMA:
- ORDINATA PROJEKTNOG SPEKTRA

ZA PERIOD PRVOG TONA
OSCILOVANJA (),
UKUPNA MASA ZGRADE IZNAD
TEMELJA,
OSNOVNE METODE ANALIZE ZA

ODREIVANJE SEIZMIKOG DEJSTVA:
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
170
9.4 METODE ANALIZE
, - MASE -TOG I -TOG SPRATA,

, - VISINSKI POLOAJ MASA I ,
- SEIZMIKA SILA ZA -TI SPRAT.
OIGLEDNO, ZBIR SVIH POJEDINIH
SPRATNIH SILA JE JEDNAK UKUPNOJ
SILI U OSNOVI:
UKUPNA
SILA (SILA U OSNOVI, )
SEMOE RASPODELITI NA POJEDINE

ETAE PRAVILOM:
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
171
9.4 METODE ANALIZE
Viespratna zgrada ima 4 etae razliite

visine: prva 4.8m, druga 4.0m, ostale
3.5m. Klasifikovana je kao objekat III klase
znaaja. U nivou svake etae je
koncentrisana masa od 750t. Osnovni
period oscilovanja konstrukcije je 1.10s.
Referentno maksimalno ubrzanje tla je
0.3g, a faktor ponaanja je . Tlo je tipa B.
Dati su izrazi sa slajda 167 i gornja tabela
sa slajda 164.
Kako
je , to je (slajd 167):
#
PRIMER 9.1
Kako je , to je:
Ukupna masa (tabela):

Ukupna seizmika sila:
##
III klasa znaaja ,
Projektno ubrzanje:
Slajd 164, tabela, za tlo tipa B:
,,,
Kako je: , to je:
Sprat,
Masa,
Visina,
750 t
4.8 m
3600
0.1151
750 t
8.8 m
6600
0.2110
750 t
12.3 m
9225
0.2950
750 t
15.8 m
11850
0.3789
3000 t
3127
1.00
SADRAJ
GLAVA 9
9 SEIZMIKA DEJSTVA
172
9.4 METODE ANALIZE
Raspodela ukupne seizmike sile po

spratovima (tabela):
Sprat,
Masa,
Visina,
750 t
4.8 m
3600
0.1151
750 t
8.8 m
6600
0.2110
750 t
12.3 m
9225
0.2950
750 t
15.8 m
11850
0.3789
3000 t
3127
1.00
NASTAVAK

Dejstva Na Objekte

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dejstva Na Objekte

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

ISHOD OBRAZOVANJA (STEENA ZNANJA)

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

Redovno pohaanje nastave

ISPIT (MAX 70 POENA)

DA BI POLOIO PREDMET, STUDENT JE U OBAVEZI:

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

PREDISPITNE OBAVEZE TESTOVI

Test 1 se polae u estoj nedelji

UKUPAN BROJ POENA (P2) ZA TESTOVE JE ZBIR POENA S TRI

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

PREDISPITNE OBAVEZE REDOVNOST POHAANJA NASTAVE:

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

PROPISI, KLASIFIKACIJA DEJSTAVA,

GRAEVINSKE KONSTRUKCIJE SE PROJEKTUJU NA NAIN DA

ZATO JE OVAJ PREDMET KONCIPIRAN DA PRATI ODREDBE

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

GRAEVINSKE KONSTRUKCIJE SE PROJEKTU SAGLASNO

EVROKODOVIMA SE USPOSTAVLJA NIZ OPTIH PRINCIPA I

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

EVROKODOVI SU SKUP EVROPSKIH STANDARDA (EN

0) OSNOVE PRORAUNA KONSTRUKCIJA

PRORAUN DRVENIH KONSTRUKCIJA

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

EN 1991: (EUROCODE 1) DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE

ZATO JE DEJSTVA NEOPHODNO

POSREDNA (INDIREKTNA) DEJSTVA

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

Osnovno svojstvo materije

PREMA PRAVCU DELOVANJA

Najee su gravitaciona teine

Ne izazivaju inercijalne sile u

Usmerena vertikalno nanie

Mera inercije (lenjosti, tromosti) tela

Sila koja deluje na telo (mase m) u

DEJSTVA PROIZVOLJNOG PRAVCA

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

PREMA NAINU PONAANJA

NEKAD SE IZDVAJAJU KAO POSEBNA VRSTA

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

PREMA PROMENI U VREMENU (EUROCODE 0 : EN 1990)

1.5 EVROKOD 0: KARAKTERISTINE VREDNOSTI DEJSTAVA

KAO JEDNA SREDNJA VREDNOST

KAO DVE VREDNOSTI, DONJA I

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

1.5 EVROKOD 0: KARAKTERISTINE VREDNOSTI DEJSTAVA

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

Projektom je predvieno da je intenzitet

Projektom je predvieno da je intenzitet

Ako je koeficijent varijacije jednak 0.1,

Ako je koeficijent varijacije jednak 0.05,

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

Kugla ija je teina na Zemlji 1.0 kN, na

Ako je teina kugle na Mesecu, gde je

FTN : DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU : DEJSTVA NA OBJEKTE

2.1 SOPSTVENE TEINE GRAEVINSKIH ELEMENATA

NAJEE SE PREDSTAVLJAJU JEDNOM

KONSTRUKCIJSKI ELEMENTI SU ONI KOJI

LINIJSKI I POVRINSKI ELEMENTI,

GREDE, PLOE, STUBOVI, ZIDOVI