Betoni Ea Rmlrani: Beton

~BETONI
EA RMlRANI
BETON
87 2 PRILOZI
1995
BEOGRAD
BETON I ARMIRANI BETON
PREMA BAB 87
Tom 1 PRIRUCNIK
Tom 2 PRILOZI
U rednici
Prof. dr Milorad Ivkovic
Prof. dr Aleksandar Pakvor
Izdavac
Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Odgovorni urednik
Prof. dr Zivota Perish~
Glavni urednik
Prof. dr Aleksandar Pakvor
Recenzent
Akad. prof. dr Bosko Petrovic
Korice
Olga Kalember
Stampa
Zavod za graficku tehniku
Tehnolosko.metalurskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu
Beograd, april 1995. godine
Tiraz
800 primeraka
ISBN 86.80049.17.4
ISBN 86.80049.19.0
AUTORI TOMA 1 - PRIRUCNIK
Vukdin Acanski
Mirko A6i6
Radomir Foli6
Milorad Ivkovi6
[Zivan Miladinovicl
Mihailo Muravljov
.
Aleksandar Pakvor
Zivota Perisi6
Tomislav RadojiciC
Ivan Tomici6
Velimir Ukraincik
Jd Znidaric
AUTORI TOMA 2 - PRILOZI

Mirko Acic
Vanja Alendar
Snezana Marinkovic
Branko Milosavljevic
Neboj~a Ojdrovic
Drago Ostojic
Aleksandar Pakvor
Aleksandar Pavic
Predrag Pavlovic
Nenad Pecic
Zivota Peri~ic
Miodrag Stojanovic
Milorad Tatomirovic
Ivan Tomi~ic
AUTORI TOMA I - PRlRUCNIK
VUKASIN ACANSKI, dipl.grad.inf., GRADIS, Biro za projektiranje, Maribor, vanredni
profesor Tehnitne fakultete, Maribor
- V, V 1-6, tl. 135-169, str. 485-511, sa Z.Pe~irem
Dr MIRKO ACIC, dipl.grad.inf., redovni profesor Gradevinskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu
- IV, tl. 73-75, str. 111-114
- IV 1, tl. 76, str.115-117
- IV La, tl. 77-86, str. 117-231,239-240
- IV 1.b, tl. 87-95, str. 240-268, sa T .Radojicicem
- IV 1.b, tl. 96-102, str. 268-277
- IV 1.g, tl. 109, str. 283-286
- VI tl. 200-203, str. 559-574
7"
- VI 12-13, tl. 218-226, str.608-641
Dr RADOMIR FOLIC, dipl.grad.int., redovni profesor Fakulteta tehnitkih nauka, Institut za
industrijsku gradnju, Novi Sad
-VI 14, tl. 227-230, str. 642-700, sa APakvorom
Dr MILORAD IVK.OVlC,dipl.grad.int., redovni profesor Gradevinskog fakulteta Univerziteta
u Beogradu, u penziji
-VI Lv, tl. 103-108, str. 278-283
IZivan Miladinovi61, dipl.grad.inz., vanredni profesor Fakulteta tehnickihnauka,

Institut za industrijsku gradnju, Novi Sad, u penziji
- I, tl. 1-5, str. 1-4
- II 1-4, tl. 6-15, str. 5-22
- XII, tl. 288-291, str. 763
Dr MIHAlLO MURAVLJOV,dipl.grad.inf., redovni profesor Gradevinskog fakulteta Univer-
ziteta u Beogradu
- III, tl. 63-72, str. 99-109
- VII 3-4, tl. 242-259, str. 718-737
- IX, ~I.278-283, str. 747-755
Dr ALEKSANDARPAKVOR,dipl.gracl.int.,redovni profesor Gradevinskog fakulteta Univer-
ziteta u Beogradu
- IV 2.a, b, tl. 111-118, str. 359-476
- IV 3, tl. 119-134, str. 477-484
- VI, ~I. 170-171, str.513-519
- VI 1-6, tl. 172-199, str. 520-558
- VI 8-11, ~I. 204-217, str.575-608
- VI 14, tl. 227-230, str. 642-700, ~ R.Folirem
Dr ZIVOTA PERISIC, dipl.grad.int., redovni profesor Gradevinskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu
- II 5. d, e, t, z, ~I. 50-62, str. 71-97
- IV 2, ~I. 110, str. 287-359
- V, V 1-6, ~I. 135-169, str. 485-511, sa V.A~nskim
Dr TOMISLAVRADOJICIC, dipl.grad.int., redovni profesor Gradevinskog fakulteta Univer-
.
ziteta u Ni~u
- IV 1.b, ~I.87-95, str. 240-268, sa M.Atirem
Dr IVAN TOMICIC, Qipl.grad.inf., redovni profesor Fakulteta gradevinstih manosti Sveu~iI~
u Zagrebu
-N La, ~l. 84, str. 231-239
Dr VEUMIR UKRAINCIK, dipl.grad.inf., redovni profesor Fakulteta gradevinskih znanosti
Sveueiljjta u Zagrebu
- n 5.a,b, ~l.22-33, str. 33-49
- VII 5-7, ~l.260-276, str. 737-743
- X, ~l.284-285, str. 757-758
- XI, ~l.286-287, str. 759-762
JAS ZNIDARIC, dipl.grad.inf., Zavod za reziskavo materiala in Ironstrukcij, Maribor, docent
Tehnime fakuItete, Maribor
- II 5.a, ~l. 16-21, str. 22-33
- II 5. b,v,g,d, ~l.34-49, str. 49-71
- VII, ~l.231-232, str. 701-716
- VII 1-2, ~l.233-241, str. 716-718
- VIII, ~l.277, str. 745-746
AUTORI TOMA II - PRILOZI

Dr MIRKO ACIC, dipl grad.inf., red(M.j profesor Gradevinskog fakuIteta Univerziteta u
Beogradu
-- Prilog 2.1-3,
Prilog 5.9,
str. 115-124
str. 547-551
VANJA ALENDAR, dipl.grad.ini., vi/li strucni saradnik Gradevinskog fakulteta
U niverziteta u Beogradu
- Prilog 2.7, str. 200-280, sa APavirem
- Prilog 6.4-7, str. 578-608, sa APavirem
Mr SNEtANA MARINKOVIC, dipl.grad.ini., asistent Gradevinskog fakulteta
- Prilog 3.4, str. 307-354.sa B.Milosavljevirem
- Prilog 6.14-15, str. 642-676
Mr BRANKO MILOSAVLJEVIC, dipl.grad.ini., asistent pripravnik Gradevinskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu
- Prilog 3.4, str. 307-354,58 S.Marinkovi~
- Prilo,g3.5, str.355-406
Dr NEBOJSA OJDROVIC, dipl.grad.ini., docent Gradevinskog fakulteta
- Prilog 5.1-8, str. 487-546, sa D.Ostojirem
- Prilog 6.1-3, str. 555-577, sa D.Ostoji~em
- Prilog 6.8-13, str. 609-641, sa D.Ostojirem
- Prilog 6.16, str. 677-682, sa D.Ostojirem
DRAGO OSTOJIC, dipl.grad.inf., stru~ni saradnik Gradevinskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu .
- Prilog 4.1, str. 461-473, sa Z.Peri/licem
- Prilog 5.1-8, str. 487-546, sa N.Ojdrovirem
- Prilog 6.16, str. 677-682, sa N.Ojdrovirem
Dr ALEKSANDARPAKVOR,dip!.grad.inf.,redovni profesor Gradevinskog fakulteta .Univer-
ziteta u Beogradu
- Prilog 3.2-3, str. 300-306
- Prilog 3.6-7, str. 407-410~
Mr ALEKSANDAR PAVUS, dipl.grad.inz., asistent Gradevinskog fakulteta
U niverziteta u Be~gradu
- Prilog 1.2,
- Prilog 27,
str. 106-111
str. 200-280, sa V.Alendarom
- Prilog6.4-7, str.578-6Q8, sa V.Alendarom
~
PREDRAG PAVLOVIC, dipl.grad.inz., stru<!ni saradnik Fakulteta tehni<!kih nauka,
Institut za industrijsku gradnju, N ovi Sad
- Prilog 2.4-5, str. i25-186
- Prilog 3.8, str. 411-459, sa M.Tatomirovirem
MrNENADPECIC, dip1.grad.inz., asistent Gradevinskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu
- Prilog 3.1, str. 283-299
Dr ZIVOTAPERISIC, dipl.grad.inf., redovni profesor Gradevinskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu
- Prilog 4.1, str. 461-473, sa D.Ostojicem
MIODRAG STOJANOVIC,dipl.grad.inf., asistent pripravnik Gradevinskog fakulteta Univer-
ziteta u Beogradu
- Prilog 4.2, str. 474-484
- Prilog 6.17-19, str.683-696
MILORAD TATOMIROVIC, dip!. grad.inf., asistent Fakulteta tehni~kih nauka, Institut za
industrijsku gradnju, Novi Sad
- Prilog 3.8,
str. 411-459, sa P.Pavlovirem
Dr IVANTOMICIC, dipl.grad.inf.,redovni profesor Fakulteta gradevinskihznanosti Sveu~~ta
u Zagrebu
- Prilog 2.6, str. 187-199
PREDGOVOR
Posle donoknja nak~ ranijeg Pravilnika BAB 71, Odbor za beton Jugoslovenskog dru~tva za
ispitivanje i istnwvanJe materijala i konstrukcija, JUDIMK doneo je odluku da se sa~ini i izda
Priru~nik koji bi omogu~io la~ razumevanje pojedinih statova Pravilnika, pruzio potrebna
obj&njenja 1 ponudio odgovarajure algoritme za efikasniju primenu Pravilnika. To je bilo
neophodno jer je Pravilnikom BAB 71 porela da se uvodi u na~ norme filozofija graniCnih
stanja i odgovaraju~i novi pastupci za proveru stabilnosti, funkcionalnosti i trajnosti objekata
od armiranog i prethodno napregnutog betona.
Uvereni smo da su taj Pravilnik i Priru~nik za njegovu primenu ispunili svoj zadatak i zna~jno
doprineli poretku afirmisanja filozofije granicmh stanja.
Pripreme za inovaciju i donoknje novog pravilnika pokrenuo je Savezni zavod za standar-
dizaciju j~ 1979. godine. Realizacija ovog pasla poverena je opet Jugoslovenskom odboru za
beton JUDIMK. Tokom izrade novih normi u organizaciji Saveza dru~tava gradevinskih
konstruktera Jugoslavije organizovan je "Simpozijum 0 inovaciji jugoslovenskih propisa za
betonske, metalne i spregnute konstrukcije" u Trogiru 1980. godine, koji j~ zna~jno doprineo
izradi novih propisa za beton i armirani beton. Jugoslovenski odbor za beton, odnosno nJegova
Radna grupa predala je novi Pravilnik 0 tehni~kim normativima za beton i armirani beton
Saveznom zavodu za standardizaciju 1984. godine.
U meduvremenu, 1982. ~odine, Savezni zavod za standardizaciju organizovao je javnu stru~nu
diskusiju 0 Nacrtu pravllnika koja je takode zna~jno doprinela konstituisanju definitivnog
predloga Pravilnika. Kao ~to je pozna to, Novi pravilnik je stupio na snagu 24. maja 1981.
godine pasle objavljivanja uSluzbenom listu SFlU, br. 11 od 23.02.1987. godine.
Odmah pasle donoknja Novog pravilnika, JUDIMK i SDGKJ kao i Gradevinski fakulteti u
Beo&radu i Zagrebu, organizovali su jugoslovensko "Savetovanje BAB 87 0 primeni Novog
pravllnika za beton i armirani beton", aprila 1988. u Dubrovniku.
J~ za vreme Savetovanja u Dubrovniku, aprila 1988. godine, od strane JUDIMK i SDGKJ
data je inicijativa da Jugoslovenski odbor sa~ini radni tim, od poznatih i priznatih stru~njaka
iz ove oblasti, koji bi u najkrarem mogurem roku izradio PRIRUCNIK za primenu Pravilnika
BAB 87. Zahvaljuju~i izuzetnim naporima, odabrani autorski tim izvr~io je zadatak i evo, u
aprilu 1989. godme predaje na~j stru~noj javnosti Priru~nik za primenu pravilnika BAB 87.
Pored ~irih obja~njenja, koja omogu~uju la~ razumevanje pojedinih ~Ianova Pravilnika, au tori
su se trudili da pnkafu i odgovarajure algoritme koji re omogu~iti inzenjeriina u praksi relativ-
no brz, ali i dovoljno ta~n pastupak za ispunjavanje pojedinih stavova Pravilnika.
Isto tako, au tori su se trudili da formuli~u pastupke koji se lako mogll program irati na malim
personalnim ra~unarima, tako da se omogu~i brfa i efikasnija primena ovih ra~unskih pos-
tupaka u praksi.
Sigurno je da se nije moglo za ovako kratko vreme, a za tako bogatu i raznovrsnu matenju,
prikazati sve ono ~to je potrebno na~j inzenjerskoj praksi. Mi~ljenje je urednika ovog
Priru~nika da bi trebalo omogu~iti da se vr~i permanentna dopuna i novelacija Priru~nika sa
novim savremenijim algoritmima. Urednici se opravdanom nadaju da re i ovaj Priru~nik, kao
i prethodni, biti od zna~jne koristi na~j stru~noj praksi.
Beograd, aprila 1989. UREDNICI

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU
Prvo izdanje Prirutnika za primenu Pravilnika BAR 87 0 tehnitkim normativima za beton i

armirani beton, objavljeno aprila 1989. godine, izazvaloje veoma veliko interesovanje strutne
javnosti i za kratko vreme je rasprodato.
Gra4evinskllknjiga, u saradnji sa Savezom dru~tava gradevinskih konstruktera Jugoslavije i
Odborom za beton Jugoslovenskogdru~tvaza ispitivanjei istrafivanJematerijala i konstrukcija,
pripremilaje drugo izdanje, pod novim naslovom Beton i armiram beton premo BAR 87.
Drugo izdanje, u kome su, pored ranijih, urestvovali i novi autori, znatno je dopunjeno i
~%~o
preradeno. Obim je skoro udvostruren, pa knjiga izlazi u dva toma - 1 PriruCnik i2
Naj~ su dopunjena poglavlja IV 1 Proraeun presekll premo graniCnim stanjinul nosivosti,

IV 2 Proraeun premo granicnim stanjimo upotrebljivost~ VI Konstruisanje elemenata i konstruk-
cija i VII Projekat betoM.
Poglavlje VI 14 Montami armiranobetonski elementi, Prilog 2.7 GraniCno stanje nosivosti vitkih
armiranobetonskih stubova i ramova, Prilog 3.5 Koeficijenti za proraeun krivine elemenata T
presekll izloi.enog s/oi.enom savijanju, Prilog 3.8 Program CREEP za proraeun stanja napona,
prslina i deformm:ijalugiba armiranobetonskih presekllielemenata u toku vremena, Prilog 5
Koeficijenti za odredivanje statickih utieaja elemenata konstrukcije i Prilog 6 Primeri proraeUM
elemenata armiranobetonskih konstrukclja potpuno su novi.
U odnosu na prvo izdanje, u knjizi su uskladene oznake i konvencije, a izostavljena su
nepotrebna poredenja sa ranije vaze~im Pravilnikom, kao i nebitna teorijska i krititka raz-
matranja poJedinih odredaba.
Knjiga Beton i armirani beton premo BAB 87 prilagodena je potrebama intenjerske prakse.
Zasluge za uspe~nu izradu grafitkih priloga u knjizi pripadaju mim gradevinskim tehnitarima
Mi/ovanu Petrovicu i Nov/ii Tatic i gradevinskim tehnitarima Daniei PeinoviC i Miodragu
Savicu, iz Instituta za materijale i konstrukcije Gradevinskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu.
Za numeritku obradu pojedinih priloga kor~ni su ratunari Instituta za materijale i konstruk-
cije Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za industrijsku gradnju Fakul-
teta tehnitkih nauka u Novom Sadu.
Beograd, aprila 1991. UREDNICI

PREDGOVORTRECEMIZDANJU
Drugo izdanje knjige BETON I ARMIRANI BETON PREMA BAB 87, u
dva toma -1 Prirucnik i 2 Prilozi, objavljeno aprila 1991. godine, u
tirdu od 1500 primeraka, odavno je rasprodato.
Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu pripremio je trece izdanje

ove knjige, pod istim naslovom. Po saddaju i obimu oba toma knjige, trece
izdanje u odnosu na drugo izdanje ostaloje nepromenjeno. Medutim, ispra-
vljene su uocene gre1\ke u tekstu i otklonjeni su neki manji nedostaci u
tehnickoj obradi.
U meduvremenu, pored objavljivanja konacne verzije MODELA PROPISA

CEB/FIP MC 90, u zemljama Evropske unije i Evropskog udru~enja za slo-
bodnu trgovinu pocela je primena Evrokoda EC2 PRORACUN BETON-
SKIH KONSTRUKCIJA. U ovim zemljama, u prelaznom periodu od
najmanje tri godine, Evrokod EC2 bice u statusu takozvanog evropskog
predstandarda, 1\to znaci da ce se, dopunjen Nacionalnim dokumentima za
njegovu primenu, primenjivati ravnopravno sa postojecim nacionalnim
propisima.
U Jugoslaviji au pocele pripreme za prihvatanje Evrokoda EC 2 kao na1\eg

buduceg standarda. Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu objavio
je prevod Evrokoda EC 2, zajedno sa N acionalnim dokumentima za njegovu
.
primenu najznacajnijih zemalja Evrope.
Na Jugoslovenskom savetovanju EVROKODOVI I JUGOSLOVENSKO

GRADEVINSKO KONSTRUKTERSTVO, koje Gradevinski fakultet
Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim dru1\tvom
gradevinskih konstruktera i Saveznim zavodom za standardizaciju,
organizuje u Beogradu, od 14. do 16. juna 1995. godine, bice prikazani
program i saddaj svih Evrokodova za razlici~e vrste konstrukcija i
materijala, kao i osnovna filozofija i postavke Evrokodova za pojedine
oblasti gradevinskog konstrukterstva, a Evrokod EC2 bice detaljnije
razmatran. Ocekuje se da ce na Savetovanju biti pozitivno ocenjena
orijentacija gradevinskog konstrukterstva Jugoslavije da se u celini, Hi
najveCim delom, Evrokodovi prihvate kao ndi buduci standardi.
Pored popunjavanja nde strucne literature iz oblasti betonskih konstruk-

cija, trece izdanje knjige BETON I ARMIRANI BETON PREMA BAB 87
predstavljace neophodan prirucnik za nde konstruktere u fazi postepenog
prelaska na nove evropske standarde u oblasti betonskih konstrukcija.
Beograd, aprila 1995. godine Uredllici

OSVRT NA KONCEPCIJU PRA VILNlKA
BAB 87 I PRA VCI DALJEG RAZVOJA
Teorija pouzdanosti, kao naul\na disciplina danas ve~ razvijene nauke kojom se proverava sigur-
nost, funkcionalnost i trajnost nosivih konstrukcija bez obzira od kog materijala su sal\injene,
ukljul\uje i probleme optimalnosti u naj~irem smlslu te rel\i. Dakle, pored zadatka da se jasno
defin~u i kvantitativno izraze koeficijenti sigurnosti, pona~nje konstrukcija u oblasti
eksploatacije, kao i dimenzionisanje vremena trajnosti konstrukcije, pouzdanost danas treba
da odgovori i na pitanje ekonomil\nosti u smislu iskaza utrooka osnovnih materijala potrebnih
za izradu konstrukcije, odnoSno utrooka energije, novl\anih sredstava, utrooka radne snage kao
i vremena izvr~nja. Teorija pouzdanosti treba da obuhvati, pored dokaza 0 sigurnosti i
upotrebljivosti nosere konstrukcije, i druge uticajne stohastil\ke parametre koji su prisutni pri
projektovanju i izvodenju konstrukcija. Pored napred re~nog, teorija pouzdanosti mora da
jasno defini~, uz prilagodavanje odredenom meterijalu od kojeg je konstrukcija sal\injena
(beton, ~lik, drvo...) potrebne granice sigurnosti i upotrebljivosti, uzimaju~i u obzir sva mogu61
razlil\ita delovanja u toku izrade i eksploatacije, nafln proral\una kao i uslove i postupke izrade
konstrukcije.
Za savremeno konstrukterstvo karakteristil\na su danas tri pravca aktivnosti:
- istrafivanja u oblasti izul\avanja i reolookog definisanja novih materijala, ka~ ~to su laid
betoni, polimer betoni, karbonatni ~lik vrlo visokih otpornL..,i, staklena ..1akna kao zamena
za zategnute elemente (armatura) u slo~enim spregnutim sistemima kao i sredstva za
prethodno naprezanje i dr. Stalno povi~nje mehanil\ldh karakteristika, istrafivanje "stvar-
nib"reolookih modela za pojedine materijale ili od njih sal\injenih spregnutih sistema, prisut-
na su sve vi~ ne sarno u na~im istra~ival\kim cent rima ve~ i u svakodnevnoj ~irokoj
in~enjerskoj praksi.
- Kompleksna po pravilu, interdisciplinarna re~nja slo~ene problematike novih tehnologija
pri izvr~nju gradevinskih objekata razne namene, predstavljaju drugi pravac savremenog
razvoja gradevinskog konstrukterstva. Taj pravac, pored toga ~to nudl obilje racionalnih
re~nja visoke produktivnosti, vr~i i snafan uticaj na razvoj Teorije konstrukcija, na al-
goritme, prilagodene prakti~nim potrebama, kojima se proverava stanje naprezanJa i defor-
misanja l\itavih konstrukcija ili sarno nekih njihovih delova, sa krajnjim ciljem da se dokafe
ili obezbedi propisani stepen sigurnosti i upotrebljivosti. Istorija napona i deformacija,
ustvari, poznavanje stanja napona i deformacija kroz koja konstrukcijski sistem ili njegov
deo prolazi u stanju gradenja i kroz eksploataciju, mora danas biti sadrfaj statil\ko-
dinamil\kih proral\una nosivih konstrukcija.
- Istra~ivanja novih formi koje su na racionalan nal\in prilagodene novim tehnologijama sav-
remenog ~ivota, predstavljaju danas podrul\je izuzetne aktivnosti gradevinskih konstruktera.
lsta~ivanja i osvajanja novih, nekJasil\nih oblika energije, podstil\u istra~ivanje novih
geometrijskih re~nja radi omogu61vanja nesmetanog odvijanja predmetnog tehnolookog
procesa.
Konstrukterima u svetu, pa i na~im konstrukterima, istra~ival\ima na podrul\ju konstrukterskog
materijala, ispitivanja konstrukcija na modelima i in situ,predstoji ozbiljan permanentan rad
na p-rarenju razvoja i dostignu~ u svim oblastima gradevinskog konstrukterstva. Prarenje i
kon~nje postignutih rezultata u oblasti reologije materijala, mehanike lorna, savremenih
metoda numeri~kih analiza prilagodenih za elektronske ral\unare, aktuelnih metoda op-
timizacije sa razlil\itim funkcijama cilja, treba u nastupajurem periodu da omogu~i
konstituisanje j.edne sveobuhvatne racionalne teorije pouzdanosti.
Zadatak svakog savremenog pravilnika u svetu, pa taka i nakg Pravilnika i ~ib normi za
proratunavanje i izvodenje gradevinskib konstrukcija je da prati razvo) savremenib dostignuCa
u oblasti nautnib disciplina nak struke, da . ta dostignuCa simplifikuje 1da ih kao takve ponudi
rutinskoj infenjerskoj praksi.
N~ novi Pravilnik, koji je stupio na snagu 1987. godine, prati napred pomenute tendencije
na zadovoljavajua natm. Nadamo se da re u nastupajurem periodu aktlVOost na inovacijama
biti matno afumija nego i:to je to bio do sada slutaj.
Sigumi sma da je n~ nautno-strutni kadar na takvom nivou i da palCduje takav potencijal
da se mofe aktivno ukljutiti u rei:avanje brojnib kompleksnib problema savremenib normi za
projektovanje i gradenje armiranobetonskih konstrukcija i da, i na internacionalnom pianu, da
SVOjpuni doprinos.
Pravilnik a tehnitkim merama i uslovima za beton i armirani beton, skrareno nazvan Pravilnik
BAB 71, koji se primenjivao od 1971. do 1987. godine, bio je zasnovan na dostignuama u
oblasti teorije i prakse betonskih konstrukcija toga dOba. On je tada zamenio, u znatnoj meri
prevazidene i zastarele Privremene tebnitke propise za beton i armirani beton PTP-3, donete
joi: davne 1947. godine. Kao najznatajnije unapredenje ovih propisa iz 1971. godine, u odnosu
na PTP-3, svakako je uvodenje filozofije proratunavanja betonskib konstrukcija prema teoriji
granimih stanja. Kao i:to je poznato,pre stupanja na snagu Pravilnika BAB 71 proratun
betonskih konstrukcija u Jugoslaviji se sprovodio ISkljutivo prema teoriji dopui:tenih napona,
JX?takozvanoj n-teoriji, koja nije bila u stanju da opii:e ponai:anje armiranobetonskih elemenata
1 konstrukcija za ona naponsko-deformacijska stanja koja su od posebnog interesa za sav-
remenu, u to vreme ve~ dostignutu teoriju i praksu.
Savezni zavod za standardizaciju u Beogradu, u tijoj je nadlefnosti donoi:enje regulative,
p<?Verioje joi: 1979. godine inovaciju Pravilnika BAB 71 Jugoslovenskom drui:tvu za ispitivanje
1 istraZivanje materijala i konstrukcija JUDIMK. Ovo drui:tvo i njegov Odbor za beton, for-
mirali su Radnu grupu sa zadatkom da pripremi predlog inovacije 1>ravilnika kao i njegovih
neophodnih dopuna i izmena. Pri tome su formirane dYe grupe. Jednoj grupi strutnjaka, koji
five i rade u Zagrebu, Ljubljani i Mariboru, poverena je inovacija i dopuna poglavlja koja se
odnose na materijale, na izvodenje betonskih radova, na zamne ocene kvaliteta betona u
konstrukciji, probno optererenje, naknadno dokazivanje kvaliteta ugradenog betona i
oddavanje objekata. Koordinator i rukovodilac ove grupe bio je prof. dr Zlatko Kostrenti~.
Rukovodilac °titavog ovog posla kao i druge grupe, takozvane "Beogradske $fupe", koja je
radila u Beogradu, bio je prof. Dobrosav Jevti~, sve do svoje smrti 1981. godme. Ova grupa
je imala zadatak da izvri:i inovaciju i dopunu onih poglavlja koja obraduju naponsko defor-
':' macijske karakteristike betona, telika za armiranje, osnove za proratun kao i pravila za ar-
miranje i konstruisanje elemenata i konstrukcija. Posle smrti prof. DJevtiCa, nje~ove funkcije
i obaveze preuzeo oe danas takode {'?kojni prof. dr Zivorad Radosavljevi~. ClanOVIBeogradske
J
grupe, osim prof. r Z.RadosavljeV1~ i prof. dr M.IvkoviCa, koji su od poretka bili angafovani,
bili su joi: i p'rof. dr M.A~i~, prof. dr Z.Perii:i~, prof. dr APakvor, prof. dr M.Muravljov i prof.
dr T.Radojlti~ iz Nii:a.
U cilju i:to uspei:nijeg rada na inovaciji i dop,uni Pravilnika, sagledavanjem aktuelnih problema
u oblasti konstrukcija i zauzimanja ~to jasnijih i pravilnijih stavova u novim propisima, oddana
su i dva simpozijuma. Simpozijum "0 inovaciji jugoslovenskih propisa za betonske, metalne i
spregnute konstrukcije", oddan je u Trogiru 1980. godine, a Simpozijum "Granitna stanja
betonskih konstrukcija" u Cavtatu 1981. godine. Materijali za ova dva jugoslovenska skupa,
Model propisa CEB-FIP 78 za armiranobetonske i prethodno napregnute konstrukcije, kao i
savremeni propisi nekih tenihtki naprednijih zemalja, poslufili su kao dobra osnova za izradu
n~ih novih propisa za beton i armirani beton. Prva verzija predloga novo$ Pravilnika zavri:ena
ie i data na javanu strutnu diskusiju 1982. godine. Nacrt Pravilnika objavljen je u tasopisu
Izgradnja" iz Beograda i tasopisu "Gradevinar" iz Zagreba. Javna strutna diskusija dala je
znatajan doprinos u smislu dopuna i korekcija pojedinih tlanova predloga Pravilnika.
Radna grupa, postupaju~i po sugestijama i primedbama koje su dolazile od pojedinaca, in-
stitucija i sa strutnih skupova, zamila je Novi pravilnik 1984. godine i dostavila ga Saveznom
zavodu za standardizacijuo Nakon dobijanja neophodnih saglasnosti i zavri:ene pravne i jezitke
redakcije, izvri:eno je prevodjenje teksta Pravilnika sa srpskohrvatskog na ostale slufbene jezike
Jugoslavije, i na novi Pravilnik 0 tehnit!kim normativima za beton i armirani beton objavljen
je u SJ. hstu SFRJ br. 11. od 23.02.1987. a stupio je na snagu 24.05.1987. godine.
Novi Pravilnik BAB 87 se oslaI?ja na poluprobabilistit!ki pristup' pri definisanju karakteristit!nih
vrednosti spoljnih uticaja i uopSte, dejstava i otpornosti matenjala. Pri tome se uvode razlit!iti,
takozvani parcijalni koeficijenti sigurnosti, umesto jedinstvenog ~obalnog koeficijenta koji je
-
figurisao u Pravilniku BAB 71. Treba istati da u Pravilniku ekspTicitnone figuriAukoeficijenti
sigurnosti vezani za otpornost materijala, vet su oni skriveni u koeficijentima za opteretenje.
Pravilnik BAB 87 u potpunosti afirm~ koncept prorarona betonskih konstrukcija prema
teoriji granit!nih stanja, kojim se dokazuje pouzdanost konstrukcije, odnosno njena sigurnost,
trajnost i funkcionalnost u eksploatacionom veku. Drugim ret!ima, ova teorija se zasniva na
prihvatljivoj verovatnoci da projektovana konstrukcija nete biti nepodobna za primenu u
odredenom vremenskom periodu. U odnosu na Pravilnik BAB 71 ut!injena su znat!ajna
pr~irenja primene ove teorije. Prema novom, sada vafetem Pravilniku BAB 87, proratun
prema granit!noj nosivosti nije vi~ ograniren samo na normalne napone vet i na preseke u
kojima se javljaju i druga naponska stanja, izazvana dejstvom transverzalnih sila Viiimomenata
torzije. Omoguten je takode i prorat!un vitkih elemenata u stanju granifue nosivosti. Pri tome
se, zbog slozenosti problema, pri simultanom dejstvu dva i. ~ razlit!itih uticaja, pribeglo
primeni principa sUJ!!!rpozicije, a ne principu interakcije istovremeno delujutih uticaja u
preseku, karakterisut!nom za stanje granit!ne nosivosti. Tako, na primer, pn istovremenom
delovanju momenta savijanja i momenta torzije, odvojeno se ~matra granifuo stanje usled
savijanja a odvojeno usled torzije. Svakako, u buduwj inovaClji ovog Pravilnika, tom pitanju
treba posvetiti duznu pafnju. Konat!ni cilj prorat!una je uvodenje interkacionog dejstva istov-
remeno delujutih uticaja u preseku. Treba ipak konstatovati da, i ovako predlozeni na<!in
prora<!una preseka pri simultanom dejstvu spoljnih uticaja, predstavlja veoma znat!ajno un-
apredenje teorije prora<!una u odnosu na odredbe doskora vareteg Pravilnika.
Novim Pravilnikom se ~travaju uslovi za dokaz kvaliteta betona u odnosu na Pravilnik
BAB 71. Umesto 16%, uvodi se 10% fraktil pri odredivanju karakteristi<!ne (!vrstore betona
pri pritisku. Novi Pravilnik BAB 87 zahteva da se kvaJitet betona dokazuje ispitivanjem uzoraka
1 na mestu porizvOdnje betona (u fabrici betona) i na mestu ugradivanja. Opravdanim insis-
tiranjem na ispunjenju i drugog zahteva, omogutuje se ostvarivanje projektovanog kvaJiteta
betona u samoj konstrukcijl kao, moglo bi se reti, najznat!ajnijeg merila 0 postignutom
kvalitetu.
Ni jedan, pa ni ovaj Pravilnik BAB 87, ne moze da obuhvati sva pitanja koja se mogu pojaviti
u bogatoj infenjerskoj konstrukterskoj praksi. Bite potrebno stalno pratenje u praksi ovog
Pravilnika. Ne bl trebalo rekati da opet prode neopravdano mnogo vremena da bi se pokrenula
i sprovela njegova inovacija i izmena. Veoma je znat!ajna inicijativa Odbora za beton i Saveza
dru~tva gradevinskih konstruktera Jugoslavije, koji su formirali permanentne Komisije, sa
zadatkom da, <!ineti odgovarajute predloge, dlrektno utiro na izmene i dopune ovog Pravilnika
t!im se oceni da neke odredbe ne mogu da izdde kritiku zasnovanu na savremenom pristupu
tretiranja armiranobetonskih konstrukcija.
M. Ivkovit
SADRZAJ
TOM I -PRAVILNIK
I OPSTE ODREDBE (1-5) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 1
II MATERLJALI 5
1. Agregat (granulat) (6-10) 5
2. Cement (11) 14
3. Voda (12-13) , 17
4. Dodaci betonu (14-15) 19
5. Beton 22
a) Klasifikacija betona (16-22) 22
Klasifikac.ija prema zapreminskoj masi 22
Klasifikac.ija prema svojstvima oevrslog betona 23
- Detiniranje kvaliteta betona u projektu konstrukcije - klasa betona 23
- CvrstoCapripritiskuimarkabetona 25
- Betoni sa posebnim svojstvima 28
Klasifikacija obzirom na retim osiguranja i kontrole kvaliteta - kategorije
betona 30
- Betoni kategorije B.I ,. 31
- Betoni kategorije B.ll 31
Klasifikacija prema nameni - betoni za specijalne konstrukcije 31
Klasifikacija prema posebnim postupcima ugractivanja - beton za
ugractivanjepodvodom 33
Obradljivost svjeieg betona 33
b) Sastav betona (23-37) 33
Odrectivanje sastava betona B.I , 38
Odrectivanje sastava betona B.ll , 38
- Primjer 28/1 , 41
- Projektiranjesastavabetona 43
Kontrola kvaliteta , 49
..
.. - Opi!ite 0 kontroli kvaliteta betona ..., 49
- Partija betona ,
,
51
- Primer 37/1 52
- Primer 37/2 , """"""""" 53
- Primer 37/3 , 53
- Primer 37/4 ,
53
- Primer 37/5 53
v) Kontrola proizvodnje betona (38-44) , 53
Kontrola sastojaka za betone , 54
- Agregat 54
- Cement 54
- Voda """""""",""""""""""""""""'" 55
, 55
- Dodacibetonu
Kontrola sveze mei!iavine betona 55
Kontrola Cvrstoee pripritisku ,. 56
- Tekuca kontrola marke betona , 56
- Dokazivanje marke betona ,.. 58
- Izvei!itaj 0 postignutoj marki betona , 59
- Primer 41/1. Ocenjivanje postignute marke betona prema
JUS U.M1.051 - taCka 9 60
Kontrola posebnih svojstava ,. 64
Uzimanje uzoraka , ,. .. 64
g) Ocena postignute
.
Kontrola transporta ugradnje i negovanja betona 65
65
:. marke betona po partijama (45-46) ,,""""""""'"
Uvod 65
KriterijipreuzimaDja 66
- Kriterij (1) 67
- Kriterij (2) 68
- Kriterij (3)
d) Oeena saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta betona na mestu
69
ugradivaDja (47-49) 69
d) Promene evrstoCe betona pri pritisku u toku vremena (50) , 71
- Primer 50/1 73
e) Cvrstoee betona pri zatezaDju (51) , 74
z) Delormac.ije betona pri kratkotrajnim dejstvima (52-55) 79
z) Delormac.ijebetona zavisne ad vremena - skupljaDjei teceDjebetona (56-62) ... 81
- Primer 60/1 89
- Primer 61/1 93
m CELIK ZA ARMmANJE (63-72) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .-. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 99
IV OSNOVE PRORACUNA (73-75) 111
1. Proraeun preseka prema granicnim staDjima nosivosti (76) 115
a) Proraeun granicne nosivosti preseka za uticaje momenata savijaDja
i normalnih sila (77-86) 117
Linearna teorija sa ogranicenom preraspodelom 120
Parc.ijalni koefic.ijenti sigurnosti ,... 142
Naponsko delormac.ijski dijagrami betona Gb- Eb ,. 148
Naponsko delormac.ijski dijagrami celika Ga- Ea 155
Naponsko delormacijske oblasti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ., 156
Pravo slozeno savijaDje preseka sa prslinom - veliki ekseentricitet ,... 159
Pravougaoni preseci 160
Primena tabela i dijagrama za proraeun pravougaonih preseka 167
Brojni primed. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 170
- Primer 84/1 170
- Primer 84/2 172
- Primer 84/3 173
- Primer 84/4 174
- Primer 84/5 177 ~
Primer 84/6 178
- Primer 84/7 179
- Primer 84/8 180
- Primer 84/9 182
T - preseci 183
- Primer 84/10 188
- Primer 84/11 190
AB preseci sa prslinom - mali ekscentricitet, sila zatezaDja ,... 194
AB preseci bez prsline - mali ekscentricitet, sila pritiska 196
Centricno pritisnuti elementi 200
Spiralno armirani stubovi 201
Brojni primed. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 208
- Primer 84/12 : 208
- Primer 84/13 209
- Primer 84/14 210
- Primer 84/15 211
- Primer 84/16 212
Proraeun AB preseka proizvoljnog oblika pritisnute zone koristeCi naponski
dijagram betona konstantne veliCine, na visini 0,8 x 213
- Primer 84/17 214
- Primer 84/18 217
- Primer 84/19 219
- Primer 84/20 221
- Primer 84/21 224
Proraeun nearmiranih popreCnih preseka ,.. 226
Dimenzioniranje presjeka naprezanih kosim savijaDjem 231
- Opcenito 231
"""""""'"
- Pravokutni presjeci naprezani uzduZnom tlacnom silom i bez Dje 231

- Primjer84/22 233
- Pravokutni presjeci naprezani uzduZnom vlacnom silom i bez Dje 236
- Primjer 84/23 237
"b) Proraeun preseka za granicne uticaje transverzalnih
""""""""""""""""""""""
sila i momenata
torzije (87-102) 240
Proraeun AB preseka prema granicnim uticajima transverzalnih sila 241
Brojni primeri 255
- Primer 92/1
""""""""""""""""""""""""
255
- Primer 92/2 265
Proraeun AB preseka prema graniCnim momentima torzije 268
Brojni primeri 274
- Primer 96/1 274
- Primer 96/2 """""""""""""""""""""""
276
- Primer 96/3 277
v) Proraeun vitkih elemenata prema granicnoj
"""""""""""""""""""""'"" nosivosti (103-108) 278
""""""
Provera stabilnosti kada je 25 < A.i< 75 (oblast "srednje vitkosti") 280
- Ekscentricitet usled uticaja I reda - el """"
280
- Ekscentricitet usled netacnosti pri izvodenju - eo 281
- Dodatni ekscentricitet usled tecenja betona - 281
e" """""""""
Dodatni ekscentricitet II reda - e2 281
"""""""""""""'"
Provera stabilnosti kada je A.> 75 (oblast "velike vitkosti") 282
g) Lokalni naponi pritiska (109) ..., """""""
283
2. Proraeun prema granicnim staDjima upotrebljivosti (110) 287
Primena algebarske veze napona i dilatacija u betonu - AAEM metoda. . . .. """"""""""
288
Opste proraeunske postavke 290
Proraeun napona i dilatacija pri dejstvu slozenog savijaDja u presecima
elemenata bez prslina 292
- Pocetni naponi i dilatacije pri dejstvu slozenog savijanja u presecima
elemenata bez prslina 292
~ """""""""""""""""""
Promene napona i dilatacija pri dejstvu slozenog savijaDja usled teceDja
i skupljanja betona u presecima elemenata bez prslina 298
Proraeun napona i dilatacija pri dejstvu slozenog savijanja u presecima """""'"
na mestu prsline 304

- Pocetni naponi i dilatacije pri dejstvu slozenog savijaDja u presecima na
mestu prsline ". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 305
- Promene napona i dilatacija pri dejstvu slozenog savijaDja usled teceDja
i skupljaDja betona u presecima na mestu prsline 311
- Superpozicija napona i dilatacija od spoljdDjih uticaja koji poCiDju
da deluju u razliCitim trenucima vremena 312
- Superpozicija napona i dilatacija od uticaja koji poCiDjuda deluju
""""""""""'"
u razliCitim trenucima vremena u presecima elemenata bez prslina ... 313

- Superpozicija napona i dilatacija od uticaja koji poCiDjuda deluju
u razlicitim trenucima vremena - slucaj kada pri dodatnim uticajima
u preseku nastaje prslina 314
Superpozicija napona i dilatacija od uticaja koji pociD,iuda deluju
u razlicitim trenucima vremena - slucaj kada vec pri pocetnim
uticajima u preseku nastaje prslina 320
Primeri 323
- Primer 110/1 324
- Primer 110/2 331
"""""""""""""""""""""'"
- Primer 110/3 340

- Primer 110/4 ,... 347
a) """"""""""'
Proraeun prema granicnim stanjima prslina (111-114) 359
Pojava prslina """"""""'" 359
366
Ogrameenje sirine prslina
367
Karakteristicna sirina prslina 368
Srednja sirina prslina
370
Srednje rastojanje prslina 374
Efektivna povriina zategnutog betona
Srednja dilatacija zategnute armature. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 375
376
Sadejstvo zategnutog betona izmectu prslina
Relativna srednja dilatacija zategnute armature. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 378
379
StatiCki uticiYi pri pojavi prslina 385
Cvrstoeebetonaprizatezanju
Napon zatezanja u armaturi neposredno posle pojave prsline 387
390
Proraeun karakteristicne sirine prslina 391
Superpozicija
393
Granicna sirina prslina 396
Primeri 397
- Primer 113/1 402
- Primer 113/2 403
- Primer 113/3
405
- Primer 11314
Kriterijum kada proraeun stanja prslina nije neophodan 407
410
Primeri 410
- Primer 114/1 411
- Primer 114/2
b) Proraeun prema granicnim stanjima deformacija (115-118) 411
411
Ogramcenje deformacija
412
Ogranicenje ugiba 413
Ugib 414
Srednja krivina 415
Sadejstvo zategnutog betona izmectu prslina 417
StatiCki uticiYi pri pojavi prslina 418
CvrstoCa betona pri zatezanju savijanjem
Proraeun krivine elementa izlo~enog Cistom savijanju 419
420
- Poeetnakrivina
422
- Krivina u toku vremena
426
- Koeficijenti k za proraeun krivine
Proraeun krivine elementa izlo~enogslo~enomsavijanju 430
430
Poeetna krivina
- 434
Krivina u toku vremena
- 437
Proraeun ugiba 442
Superpozicija 445
Granicmugib 446
Primeri 446
- Primer 117/1 ; 450
- Primer 117/2 456
- Primer 117/3 458
- Primer 117/4
Primer 117/5
459
- 462
- Primer 117/6 462
- Primer 117/7
465
- Primer 117/8 469
- Primer 11719
Kriterijum kada proraeunugiba nije neophodan
471
476
Primeri 476
. - Primer 118/1 477
3. Proraeun preseka prema dopuStenim naponima (119-134) 477
Nearmiram betonski elementi 484
Spiralnoarmiramelementi
V PRAVILA ZA ARMIRANJE 485
1. Zdtitni sloj betona do armature (135-136) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 486
2. Raspore~vaDje armatureu presecima elemenata (137-138) 492
3. OblikovaDje armature (139-147) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .""""""""'"
. . . . . . . . . . . . . . . . .. 495
4. SidreDje armature (148-159) 498
5. NastavJjaDje armature (160-166) 505
6. VodeDje poduzne armature (167-169) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 508
VI KONSTRUISANJE ELEMENATA I KONSTRUKCIJA (170-171) 513
Pouzdanost konstrukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 513
Proraeunski modeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 515
Dilatacione razdelnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 515
OblikovaDje i konstruisaDje elemenata 519
1. Teorijski rasponi, oslonci i ukJjestenja (172-176) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 520
2. Lokalna raspodela optereeenja (177) 524
3. Grede i grede T preseka (178-183) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 525
OblikovaDje greda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 525
ArmiraDje greda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 529
Sadejstvujuca sirina pritisnute ploce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 535
4. Sitnorebraste tavanice i tavanice sa supJjim telima (184-186) 537
Sitnorebrasta tavanica 537
Pre1'abrikovane tavanice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
"""""""""""""""""""""
. . . . . . . . . . . . .. 538
Tavanice sa supJjim telima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 540
Poprecna rebra za ukruceDje 541
5. Stubovi i zidovi (187-198) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 542
OblikovaDje stubova i zidova 542
ArmiraDje stubova i zidova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 543
Zglobovi 550
6. Kraiki elementi (199) 554
7. Zidni nosaCi (200-203) .., 559
8. Ploee (204-210) 575
OblikovaDje ploea 575
StatiCki uticlUi u ploeama 579
DimenzionisaDje ploea 581
ArmiraDje ploea 583
9. Ploce koje prenose optereceDje samo u jednom pravcu (211-213) 588
10. Ploce koje prenose optereceDje u dva ortogonalna pravca (214-216) 591
Staticki uticaji u krstasto armiranim' plocama """""'" 592
ArmiraDje krstasto armiranih ploca """""""""""" 602
""""""""""""""""
11. Kruzne ploee (217) , 604
StatiCki uticaji u kruznim ploeama 604
""""""""""""""""
Dimenzionisanje i armiranje kruznih ploca 607
12. Peeurkaste ploee (218-222) 608
Proraeun ploca u odnosu na savijaDje 609
"""""""""""""""
Momenti savijanja u ivicnim i ugaonim stubovima peeurkastih ploea i ploca
direktno oslonjenih na stubove 615
""""""""""""""""'"
Proracun ploea u odnosu na probijanje 623
13. Ljuske i poliedarski povrsinski nosaCi (223-226) , . . . . . . .. 630
14. Montdni armiranobetonski elementi (227-230) 642
Montdne betonske konstrukcije 642
Konstrukcijski sistemi """""""""""""""""
643
Elementi """""""""""""""""""""
650
"""",,"""""""""""""""""""""
Tolerancije , 653
-
- Konstrukcijski detalji ,. 654
- TemeJji ,.. 655
- Stubovi 658
, 659
- Grede
, 662
- Tavanice
- Zidovi 66.4
Spojeviiveze 665
- Podelaspojeva 665
- Izbor noseBh spojeva 666
- Obrada elemenata u zoni spojeva 668
- Oslonci 669
- Zaltita spojeva 671
- Monta!a
Prorabmspojevaikonstrukcija
,
,
671
672
Neki primeri spojeva kod zgrada i hala 678
- Veze noAenih elemenata sa konstrukcijom 678
- Spojeviivezekrupnopane!nihzgrada 680
- Spojevi skeletnih sistema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. 687
- Spojevi i veze u seizmiadm podrui!jima 691
- Zavrinenapomene , 696
Monta!ni mostovi 696
PrimenaMBKkodnekihdrugihobjekata , 698
Zavrinenapomene 700
Montalno - demonta!ne konstrukcije 700
vn IZVODENJE BETONSKIH RADOVA (231-232) 701
Dokumentacija, kojom se dokazuje kvalitet materijala i izvodeDja radova ... 701
Projekat betona 701
- Sastavni delovi projekta betona za gradiJSte 702
- Sastavni delovi projekta betona za fabriku betona 703
- Uputstva za sadr~aj nekih pozicija u projektu betona 703
- Projekat betona za gradiJSte, primer 232/1 705
- Projekat betona za fabriku betona, primer 232/2 711
1. Betonski pogoni (233-239) 716
Fabrika betona 716
SkladiAteDje i doziraDje sastojaka 716
MellaDjebetona 717
IspitivaDje proizvodne sposobnosti fabrike betona (JUS U.M1.050,
ta&e 4 i 5) 717
- Osnovno ispitivaDje 717
- Kontrolno ispitivaDje 717
- Tekuea kontrola rada uredaja za mellaDje i upravljaDje 718
2. Organizacija i projekti za izvodeDje betonskih radova (240-241) 718
3. Skele i opIate (242-249) 718
4. Armatura (250-259) 729
5. UgradivaDje betona (260-265) 737
6. NegovaDje ugradenog betona (266-267) 741
7. ProizvodDja i ugradivaDje betona u posebnim uslovima (268-276) 742
vm ZAVRSNA OCENA KVALITETA BETONA U KONSTRUKCLJI (277) 745
IX PROBNO OPTERECENJE (278-283) 747
X NAKNADNO DOKAZIVANJE KVALITETA UGRADENOG BETONA (284-285) 757
XI ODRZAVANJEOBJEKATA(286-287) 759
xn PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE (288-291) 763
BIBLIOGRAFJJA 765
TOM D - PRILOZI
PRILOG 1 ~~BAB~7J
Prilog 1.1 Pravilnik 0 tehniaim normativima za beton i armirani beton 31
I Opite odredbe (1-15)
IT Materijali 3
1. Agregat (granulat) (6-10) 15
2. Cement (11) 15
3. Voda (12-13) 6
4. Dodaci betonu (14-115) 6
5. Beton. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 77
a) K1asUikacija betona (16-22)
b) Sastav betona (23-37) 7
v) KontroJa proizvoduje betona (38-44) 9
g) Ocena postignute marke betona po partijama (415-46) 13
d) Ocena saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta betona na mestu 14
ugractivaJija (47-49)
d) Promene evrstoCe betona pri pritisku u toku vremena (150) 16
e) CvrstoCe betona pri zatezaJiju (51) 16
i) Deformacije betona pri kratkotrajnim dejstvima (152-1515) 17
z) Delormacije betona zavisne od vremena - 17
skupljanje i teeeJije betona
(56-62)
ill Celik za armiraJije (63~72) 18
IV Osnove proraeuna (73-715) 22
1. Proraeun preseka prema granibUm staJijima nosivosti (76) 27
a) Proraeun graniene nosivosti preseka za uticaje momenata savijanja i 27
""""'"
normalnih sila (77-86)

b) Proraeun preseka za granicne uticaje transverzalnih sila i momenata 27
torzije (87-102)
v) Proraeun vitkih elemenata prema granienoj nosivosti (103-108) 32
38
g) Lokalni naponi pritiska (109)
2. Proraeun prema granicnim staJijima upotrebljivosti (110) 41
a) Proraeun prema granicnim staJijima prslina (111-114) 41
b) Proraeun prema granibUm staJijima delormacija (1115-118) 42
43
3. Proraeun preseka prema dopuitenim naponima (119-134) """"'"
V Pravila za armiranje 46
155
1. Zaititni sloj armature (135-136)
155
2. Rasporectivanje armature u presecima elemenata (137-138) 56
3. Oblikovanje armature (139-147)
4. SidreJije armature (148-1159). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 157 61
5. NastavljaJije armature (160-166)
66
6. VodeJije poduine armature (167-169)
VI KonstruisaJije elemenata i konstrukcija (170-171) 69
70
1. Teor.ijski rasponi, oslonci i ukljeiteJija (172-176)
71
2. Lokalna raspodela optereeeJija (177)
73
3. Grede i grede T preseka (178-183)
73
4. Sitnorebraste tavanice i tavanice sa iupljim telima (184-186) 76
5. Stubovi i zidovi (187-198)
77
6. Kratki elementi (199)
82
7. Zidni nosaa (200-203)
82
8. Ploce (204-210)
85
9. Ploee koje prenose optereceJije samo u jednom pravcu (211-213)
87
10. Ploee koje prenose optereceJije u dva ortogonalna pravca (214-216)""'" 88
11. Kruine ploee (217)
88
12. Peeurkaste ploee (218-222)
89
13. L,iuske i poliedarski povriinski nosaCi (223-226)
92
14. Montdni armiranobetonski elementi (227-230)
94
94
VII IzvodeDje betonskih radova(231-232)
95
1. Betonski pogom (233-239)
2. Organizacija i projekti za izvodenje betonskih radova (240-241) 97
97
3. Ske1e i opiate (242-249)
98
4. Armatura (250-259)
100
5. UgradivaDje betona (260-265)
6. NegovaDje ugradenog betona (266-267) 100
7. ProizvodDja i ugradivaDje betona u posebnim us10vima (268-276) ..,.. 101
VIII Zavrsna ocena kvaliteta betona u konstrukciji (277) 102
102
IX Probno optereeeDje (278-283)
X Naknadno dokazivanje kvaliteta ugradenog betona (284-285) ,... 103
XI OdrzavaDje objekata (286-287) ,.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 104
xn PreIazne i zavrsne odredbe (288-291) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. .. 104
Prilog 1.2 Uocene greske u originalnom tekstu Pravilnika BAB 87 ..., . . . . . . . . .. 106
PRILOG 2 GRANICNA STANJA NOSIVOSTI ., . ., . . . . . . . . . . . . . .. . . . .. .. . . . . . .. 113
Prilog 2.1 Koeficijenti za proraeun pravougaonih preseka sa prslinom -
veliki
115
ekscentricitet i Cisto savianje
2.1.1 Koeficijenti za proraeun pravougaonih preseka sa prslinom -10m po betonu . 116
2.1.2 Koeficijenti za proraeun pravougaonih preseka sa prslinom -10m po
armaturi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 118
Prilog 2.2 Koeficijenti za proraeun obostrano armiranih pravougaonih preseka sa
prslinom -
veliki ekscentricitet i Cisto savijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ., 121
Prilog 2.3 Bezdimenzionalni dijagram za proraeun AB pravougaonih preseka . . . . ., 123
Prilog 2.4 Interakciom dijagrami za proraeun simetricno armiranih pravougaonih
preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 125
2.4.1-7 Interakciom dijagrami za GA 240/360, AaiAal
1, aid
= =
0,05 - 0,25 .,.. 126
2.4.8-14 Interakciom dijagrami za RA 400/500, AaiAal = 1, aid = 0,05 0,25 - 132
Prilog 2.5 Interakciom dijagrami za proraeun nesimetricno armiranih pravougaonih
preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 140
0,05 - 0,20 .. 141
2.5.1-4 Interakciom dijagrami = 0,75,aid = 0,05 - 0,20 .. 145
za GA 240/360, AaiAal
2.5.5-8 Interakciom dijagrami za RA 400/500, AaiAal =
0,75,aid =
2.5.9-15 Interakciom dijagrami za GA 240/360, AaiAal = 0,50, aid =
0,05 - 0,25 .. 149
0,25 .. 156
0,05 -
2.5.16-22 Interakciom dijagrami za RA 400/500, AaiAal = 0,50, aid =
2.5.23-26 Interakcioni dijagrami za GA 240/360, AaiAal =
0,40,aid = 0,05 - 0,20 .. 163
0,40, aid = 0,05 - 0,20 ., 167
= 0,25,aid = 0,05 - 0,20 .. 175
0,20 .. 171
2.5.31-34 Interakciom dijagrami za GA 240/360, AaiAal
0,25, aid = 0,05 -
2.5.39-42 Interakciom dijagrami za GA 240/360, AaiAal 0,10, aid = 0,05 - 0,20 .. 179
=
0,10, aid = 0,05 - 0,20 .. 183
Prilog 2.6 Interakciom dijagrami za proraeun AB pravougaonih preseka na koso
savijaDje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 187
2.6.1-4 Dijagrami interakcije - ekscentricm tlak, za GA 240/360,e = 0° - 45° ... 188
2.6.5-8 Dijagrami interakcije - ekscentricm tlak, za RA 400/500, e = 0° - 45° .,. 192
2.6.9-10 Dijagrami interakcije - ekscentricm tlak, za GA 240/360, e= 0° - 45° . . .. 196
.., 198
2.6.11-12 Dijagrami interakcije - ekscentricm tlak, za RA400/500,e = 0° - 45° , 200
Prilog 2.7 Gramcno staDje nosivosti vitkih armiranobetonskih stubova i ramova
2.7.1 Proraeun vitkih armiranobetonskih e1emenata i konstrukcija prema gramcnoj
nosivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 201
2.7.1.1 Proraeun uticaja prvog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 202
2.7.1.2 KlasWkacija konstrukcija prema osetljivosti na horizontalna
202
pomeranja
203
2.7.1.3 Duzina izvijaDja (efektivna duzina) stuba
- Efektivna krutost armiranobetonskih stubova i greda 205
k 206
- Prakticno odredivaDje faktora efektivne duzine stuba - 209
2.7.1.4 Vitkoststuba """"""""""'"
- Prosecna vitkost stubova istog sprata pomerljivog rama 209
2.7.1.5 Dokaz grani~e nosivosti vitkih elemenata i konstrukcija 211
- Poeetni ekscentricitet usled uticaja prvog reda - el 212
- Imperlekcija ose stuba - eo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 213
- Dodatni ekscentricitet usled te~Dja betona - e", 214
Ekscentricitet usled uticaja drugog reda - e2 216
"""""""""."
- Minimalni procenat armiraDja vitkih stubova 216
2.7.1.6 Osnove proraeuna vitkih elemenata i konstrukcija sa uvodeDjem
nelinearnih fiziCko-mehani8tih karakteristika materi,iala, Ai ~ 140 .. 216
- Veza M-N-r:: armiranobetonskih preseka '.'."""""""""..
217
2.7.1.7 Postupci za proraeun vitkih elemenata i konstrukcija, Ai ~ 140 . . . .. 220
- Postupak Engeser-Vlanelo 221
- Postupak moguce ravnoteie model-stuba 228
- Pribllini P - ..1postupak 243
- Postupci koji se zasniv$ na aproksimacijidijagrama M-N-IC 245
2.7.1.8 Proraeun pomer!jivih i nepomer!jivih umereno vitkih stubova
postupkom "dopunske ekscentricnosti, Ai ~ 75 247
"""""'.'.."
2.7.2 Bezdimenzionalne tabele m-n-k za simetricno armirane pravougaone
preseke, RA 400/500, aid = 0,1, max Eo = 2%0 251
""".'.""".""""
2.7.3 Bezdimenzionalne tabele m-n-k za simetricno armirane pravougaone
=
preseke, GA 240/360,aid 0,1, max Eo 1,2%0 = 256
2.7.4 Bezdimenzionalne tabele m-n-k za pune kruzne preseke, RA 400/500,
aID = 0,1, max Eo = 2%0 : 260
2.7.5 Bezdimenzionalne tabele m-n-k za pune kruine preseke, GA 240/360,
aID = 0,1, max Eo = 1,20/00 265
""""""""'.'.""""""""."
2.7.6 FORTRAN program ENVITKO za proraeun vitkih statiCki odredenih
stubova postupkom Engeser- Vianelo 269
PRILOG 3 GRANICNA STANJA UPOTREBLJIVOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 281
Pilog 3.1 FORTRAN program BAB 87 AAEMM1 za proraeun napona, dilatacija
i krivine preseka za razlicite istorije optereceDja 283
U putstvo za koriScenje programa 283
- Ulazni podaci
"""""""""""""""""
284
""""""""""""""""""""""
- Rezultati 286
"""""""""""""""""""".""'"
- Primed 287
- Program AAEMM1 288
Prilog 3.2 SredDje rastojanje prslina """""""""""""""""""" 300
Prilog 3.3 Kriterijum kada proraeun stanja prslina nije neophodan
""""""""""""""""'."
302
3.3.1 Kriterijum za element izlozen savijanju, GA 240/360 303
3.3.2 Kriterijum za element izlozen savijanju, RA 400/500 304
3.3.3. Kriterijum za element izlozen Cistom zatezanju, GA 240/360
""""'."""'"
305
3.3.4 Kriterijum za element izlozen cistom zatezanju, RA 400/500 306
Prilog 3.4 Koeficijenti za proraeun krivine elemenata pravougaonog preseka
"."""""
izlozenog slozenom savijanju , 307

Proraeun koeficijenata 307
Relevantni parametri od"""""""""""""""""""""
kojih zavise koeficijenti za proraeun krivine 308
Proraeun krivina i ugiba 308
Uticaj skupljanja betona na ugib 309
"""",.""""""""""'."
Primer proracuna ugiba 311
3.4.1-4
"""""""."""""""""""'"
Dijagrami koeficijenata k/, za pravougaoni presek, al = 0,05-0,20,
a2 ~ 0,20 315
""""""""""'..""""..""""""""
II,
3.4.5-8 Dijagrami koeficijenata ko za pravougaoni presek, al = 0,05-0,20,
a2 ~ 0,20 317
3.4.9-20 Dijagrami koeficijenata kq'!, za pravougaoni presek, al = 0,05-0,20,
a2 ~ 0,20, XC{'= 1-3 319
"""""""".""'."""'.'."""'"
3.4.21-32 Dijagrami koeficijenata kl{P, za pravougaoni presek, al S;0,20,
a2 = =
O,OlH),20,X€fJ 1--3 , 325
3.4.33-56 Dijagrami koeficijenata k/, za pravougaoni presek, al = O,05~,20,

a2 = =
O,05~,20,X€fJ 1--3 331
3.4.57-80DijagramikoeficijenatakP, za pravougaonipresek, al = O,05~,20,
a2 O,OlH),20,X€fJ = 1--3
= 343
Prilog 3.5 Koeficijenti za proraron krivine elemenata T preseka izlozenog slozenom
savijaIJju 355
Relevantni parametri ad kojih zavise koeficijenti za proraron krivine
Tpreseka 355
Uticsj skupljanja betona na ugib armiranobetonskog elementa T preseka .., 356
Uticsj sirine ploce na ugib armiranobetonskog elementa T preseka 358
3.5.1-16 Dijagrami koeficijenta kaI, za T presek, al = O,05~,20, <52 = O,l~,25 . 363
3.5.17-32 Dijagrami koeficijenta kaII, za T presek, al = O,05~,20, <52 = O,10~,25 . 371
3.5.33-48 Dijagrami koeficijenta k,/. za T presek, al = O,OlH),20, <52 = O,10~,25,
X€fJ =2 379
3.5.49-52DijagramikoeficijentaklfJII,za T presek, al = 0,20, <52 = O,10~,25,
X€fJ =2 387
3.5.53-68 Dijagrami koeficijenta k/. za T presek, al = O,05~,20, <52= O,10~,25,
.
X€fJ = 2 389
3.5.69-84 Dijagrami koeficijenta kP, za T presek, al = O,05~,20, <52= O,10~,25,
X€fJ = 2 397
--> 3.5.85 Dijagram za proraron momenta inercije T preseka 405
Prilog 3.6 Koeficijenti za proraron ugiba betonskog elementa 407
Prilog 3.7 Kriterijum kada proraron ugiba nije neophodan . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 409
3.7.1 Koeficijent km jednostruko armiranog pravougaonog preseka, elementa
izlozenog Cistom savijanju 410
Prilog 3.8 Program CREEP za proraron stanja napona, prslina i deformacija/ugiba
armiranobetonskih preseka/elemenata u toku vremena 411
3.8.1 Teorijske osnove programa 412
Pretpostavke pri proraronu stanja upotrebljiosti , 412
Opsti postupak za odredivanje stan,ia napona i deformacija 413
Iterativno odredivanjepolozsjaneutralne ose , 414
Promena stanja napona i deformacija usled skupljanja i teeenja betona ..,.. 415
Proraronstanjaprslinaideformacija , 417
Konvencija 0 znaku 418
3.8.2 Uputstvo za koriScenje programa 418
3.8.3 Primeri i analize 423
Primer 3.8/1 423
Primer 3.8/2 427
Primer 3.8/3 429
Primer 3.8/4 , 433
Primer 3.8/5 436
3.8.4 Ulazna datoteka CREEP.INP 440
3.8.5 Listing programa CREEP. . . . . . . '.' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 441
, 460
PRILOG 4 GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE
Prilog 4.1 Geometrijske karakteristike poprecnih preseka 461
Sopstveni momenti inercije 461
Promena momenata inercije pri translaciji koordinatnog sistema. . . . . . . . .. 461
Promena momenata inercije pri rotaciji koordinatnog sistema. . . . . . . . . . .. 462
Ekstremne vrednosti sopstvenih aksijalnih momenata inercije 462
Geometrijske karakteristke slozenih preseka , 463
Geometrijske karakteristike jednostavnih oblika poprecnih preseka ,... 466
Prilog 4.2 Geometrijske karakteristike armature. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 474
4.2.1 Geometrijske karakteristike glatke armature, GA 240/360 475
4.2.2 Geometrijske karakteristike rebraste armature, RA 400/500 476
4.2.3 Geometrijske karakteristike zavarenih eeliblih mre~a MAG 500/560 i
MAR 500/560 477
4.2.3.1 Geometrijske karakteristike standardnih i nestandardnih zavarenih
celicnih mre~a MGA 500/560, SOUR RMK "Zenica", RO TGA
"Stolac", Stolac 479
4.2.3.2 Geometrijske karakteristike standardnih zavarenih eeliblih mre~a,
MIL~VIDAK,Futog 482
4.2.3.3 Geometrijske karakteristike standardnih zavarenih eelicnih mrda,
KOVINAR JESENICE, Jesenice 483
4.2.4 Geometrijske karakteristike Bi armature BiA 680/800 484
PRILOG 5 KOEFICIJENTI ZA ODREDIV~JE STATICKllI UTlCAJA ELEMENATA
KONSTRUKCIJA 485
Prilog 5.1 StatiCki uticaji i deformacije greda jednog raspona 487
Prilog 5.2 Staticki uticaji kontinualnih nosaca jednakih raspona . . . . . . . . . . . . . . .. 510
Prilog 5.3 OslonaCki momenti kontinualnih nosaca sa dva i tri polja nejednakih
raspona optereeenih jednako podeljenim optereeenjem 519
Prilog 5.4 StatiCki uticaji u jednobrodnim ramovima 521
Prilog 5.5 Koeficijenti za proraeun momenata savijanja i reakcija oslonaca krstasto
armiranih ploea oslonjenih na sve cetiri strane optereeenih jednako
podeljenim operecenjem 528
armiranih ploea oslonjenih na tri strane opterecenih jednako podeljenim
operecenjem .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 530
armiranih ploea oslonjenih na sve cetiri strane opterecenih trougaonim
operecenjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 534
Prilog 5.8 StatiCki uticaji i ugibi ~nih ploea oslonjenih po ivici 540
Prilog 5.9 Tabele za proraeun zidnih nosaea 547
5.9.1 Vrednosti sila zatezanja Z i Zc u zidnim nosaCima na dva oslonca 547
5.9.2 Vrednosti sila zatezanja u zidnim nosaCima na dva polja, odnosno u
krajnjim poljima kontinualnog zidnog nosaea sa tri i viSe polja 548
5.9.3 Vrednosti sila zatezanja u unutrdnjim (srednjim) poljima kontinualnog
zidnognosaea 549
5.9.4 Vrednosti sila zatezanja u konzolnim zidnim nosacima
"""""""""""""""""""""""'"
550
PRILOG 6 PRIMERI PRORACUNA ELEMENATA ARMIRANOBETONSKllI
"""""""'"
KONSTRUKCIJA 553
Prilog 6.1 Monta~ni nosac T preseka sistema proste grede
"""""""""""""""""""""""
555
Prilog 6.2 Kontinualni nosac preko dva polja, T preseka """"""""'"
562
"""""""""'"
Prilog 6.3 Centricno pritisnut stub, A. ~ 25 576
Prilog 6.4 Ekscentricno pritisnut stub u sistemu """"""""""""""""
sa nepomerljivim Cvorovima,
25 < A. ~ 75 578
Prilog 6.5 """"""""""""""""""""""'"
Ekscentricno pritisnut stub u sistemu sa pomerljivim Cvorovima,
25 < A. ~ 75 587
Prilog 6.6 Ekscentricno pritisnut stub u sistemu sa nepomerljivim Cvorovima,
A. > 75 596
Prilog 6.7 """"""""""""""""""""""""'"
Ekscentricno pritisnut stub u sistemu sa pomerljivim Cvorovima,
A. > 75 604
Prilog 6.8 """"""""""""""""""""""""'"
Kratki element. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 609
Prilog 6.9 Zglob, lokalni naponi pritiska ,
611
Prilog 6.10 Jednobrodni ram. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..
""""""""
614
Prilog 6.11 Ploca u jednom pravcu opterecena koncentrisanom silom ,.. 621
Prilog 6.12 Kontinualna krstasto armirana ploca 624
Prilog 6.13 Kolenasta stepeniSna ploea 638
Prilog 6.14 PloQdirektnoosloDjenanastubove 642
Prilog 6.16 PeeurkastaploC!a 668
Prilog 6.16 Krulna ploC!a 677
Prilog 6.17 Zidni nosac preko jednog raspona (d > l) direktno osloDjenna "
stubove 683
Prilog 6.18 Kontinua1ni zidni nosac na tri polja. direktno 0610Djenna stubove 688
Prilog 6.19 Zidni n06ac preko jednog raspona indirektno osloDjen na popreene
zidnen06aee 693
BmLIOGRAFLJA 697
PRILOG 1
PRA VILNIK BAB 87
PRILOG 1.1
PRA VILNIK 0 TEHNICKIM
NORMATIVIMA ZA BETON
I ARMIRANI BETON
I OPSTE ODREDBE
1
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri pro-
jektovanju, izvodenju i odrzavanju konstrukcija i elemenata od betona i armiranog
betona.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na specijalne vrste betona i konstrukcija,
betona za hidrotehnicke konstrukcije, betona za kolovozne konstrukcije i slicno, ako
nije drukCije propisano.
2
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na konstrukcije i elemente ().~Lb~_tQ!}ai armi-
ranog betona koji su u eksploataciji izlozeni temperaturi LVl§or;-d ~iQ~{;~na kon-
strukcije i elemente sa krutim celicnim profilima, kao i na konstrukcije i elemente
od lakog betona.
3
Sigurnost i stabilnost elemenata i konstrukcija od betona u celini moze se utvrditi i
na osnovu teorijskih ili eksperimentalnih dokaza, zasnovanih na naucnim dostignu-
cima, ako se time obezbeduje sigurnost utvrdena ovim pravilnikom.
4
Projektna dokumentacija za elemente i konstrukcije od betona i armiranog betona
mora da sadrzi: tehnicki izvestaj, staticki proracun, planove za izvodenje, tehnicke
uslove za izvodenje radova sa postupkom ocene i kontrole kvaliteta i projekat os-
matranja i odriavanja.
Za slozene konstrukcije, projektna dokumentacija iz stava 1. ovog Clana mora da
sadrzi projekat skele, a za montazne konstrukcije - projekat montaie.
Pre spravljanja i ugradivanja betona u elemente i konstrukcije od betona i armiranog
betona mora se izraditi projekat betona.
5
Nize navedene oznake, u smislu ovog pravilnika, imaju sledece znacenje:
1) Velika slova latinicom kao oznake
M - moment savijanja
T - transverzalna sila
3
N - normalna sila
S - uticaj
E - modul elasticnosti
MB - marka betona
C - celik
A - povrsina preseka
0 - obim poprecnog preseka
D - precnik
B - beton
J - moment inercije
2) Mala slova latinicom kao oznake
a - odstojanje tezista zategnuie armature od ivice preseka
a' - odstojanje tezista pritisnute armature od ivice preseka
ao - najmanji zaStitni sloj betona do armature
b - manja strana pravougaonog preseka
d"- ukupna visina preseka, debljina ploce
e - ekscentricitet, oznaka za elasticnu deformaciju
eu - razmak uzengija
f - cvrstoca
fak - karakteristicna cvrstoca celika pri kidanju
/bk - karakteristicna cvrstoca betona pri pritisku
/bz - cvrstoca betona pri zatezanju
fB - racunska cvrstoca betona
fk - cvrstoca kocke
/bc - cvrstoca cilindra
9 - stalno opterecenje
h - staticka visina preseka
i - poluprecnik inercije
I - duiina
Ii - duiina izvijanja
p - korisno podeljeno opterecenje
Sn - procenjena standardna devijacija
v - deformacija-ugib
z - krak unutra.~njih sila
x - odstojanje neutralne linije od krajnje pritisnute ivice preseka
3) Grcka slova kao oznake
a - ugao, koeficijent termicke dilatacije
/ui - parcijalni koeficijent sigurnosti
b - izduienje pri kidanju
[
- dilatacija
[a - dilatacija celika
[b - dilatacija betona
Ai - vitkost
4
J1. - koeficijent armiranja
Ii - mehanicki koeficijent armiranja
(F - normalni napon; standardna devijacija
T - smicuci napon
11- Poasonovkoeficijent
X - koeficijent starenja
4) Slova kao indeksi

T - oznaka za uticaj torzije; oznaka za uticaj od temperature
a - oznaka za armaturu
b - oznaka za beton
9 - oznaka za stalno opterecenje
i - izvijanje, idealni (npr. Abi - idealni betonski presek)
k - oznaka za kocku
Z - oznaka za uzorak ispitan na zatezanje
S - oznaka za skupljanje
t - oznaka za vreme, oznaka za tecenje betona
v - oznaka za granicu tecenja (razvlacenja) celika pri zatezanju
q - oznaka za granicu tecenja (gnjecenja) celika pri pritisku
U - oznaka za granicni uticaj (na primer Mu, Nv.)
II MATERIJALI
1. AGREGAT (GRANULAT)
6
Za spravljanje betona upotrebljava se agregat koji ispunjava uslove kvaliteta prema
propisima 0 jugoslovenskim standardima JUS B.B3.100 i JUS B.B2.010.
Projektom betona moie se predvideti upotreba agregata, koji osim uslova iz stava
1. ovog Clana, mora da ispunjava i posebne uslove.
Prirodni, neseparisani agregat moie se upotrebiti sarno za nearmirani beton, do
najvise MB 15, za ispune, slojeve izravnanja i sl.
7
Granulometrijski sastav mesavine agregata mora biti takav da osigurava dovoljnu
obradljivost i zbijenost betona.
8
Granulometrijski sastav mesavine agregata utvrduje se ispitivanjem i zavisi od
propisanih uslova kvaliteta, naCina i uslova transporta i ugradivanja betona, kao
i od drugih Cinilaca koji mogu uticati na kvalitet betona.
Granulometrijski sastav mesavine agregata utvrden na naCin iz stava 1. ovog Clana
ne sme se menjati bez odgovarajuCih dopunskih ispitivanja.
5
9 .
Izuzetno, granulometrijski sastav mesavine agregata moze se odabrati prema pro-
pisima ojugoslovenskom standardu JUS U.M1.057 i upotrebiti za beton kategorije
B.I bez prethodnih ispitivanja, stirn da najkrupnija frakcija agregata bude vePCine
odl6do32mm. A/ (.' (ip (
7L7,.~j -.;""/
10 '
VeliCina najveceg zrna agregata ne sme biti veca od jedne cetvrtine najmanje di-
menzije preseka betonskog elementa (kod ploca - od jedne treCine debljine ploce),
niti veca od 1,25 najmanjeg cistog horizontalnog razmaka profila armature.
J.
,
'-, ". ~ t
2. CEMENT '---..
f
t
1 c'
11
Za spravljanje betona upotrebljava se cement koji ispunjava uslove kvaliteta utvr-
dene propisima 0 jugoslovenskim standardima JUS B.C1.009, JUS B.C1.011, .
JUS B.C1.013 i JUS B.C1.014.

U projektu konstrukcije od betona i armiranog betona moze se predvideti upotreba
specijalnog cementa koji, osim uslova iz stava 1. ovog clana, mora ispunjavati i
uslove predvidene projektom konstrukcije.
Portland-cement, sa dodatkom prirodnog pucolana vecim od 15%, moze se upo-
trebiti samo za izvodenje konstrukcije, odnosno delova konstrukcija od betona i
armiranog betona koje su stalno u vodi ili u tlu. Izuzetno, taj cement se moze
upotrebiti i za druge konstrukcije od betona i armiranog betona ako se prethodnim
ispitivanjem betona dokaze da takav beton ispunjava uslove kvaliteta pripisane ovim
pravilnikom.
3. VODA
12
Za spravljanje betona upotrebljava se voda koja ispunjava uslove utvrdene propisom
0 jugoslovenskom standardu JUS U.M 1.058.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog dana, obicna voda za pice moie se upotrebiti i
bez dokaza 0 njenoj podobnosti za spravljanje betona.
Morska voda se sme upotrebiti sarno za spravljanje betona za nearmirane konstruk-
C1Je.
13
Upotrebljivost vade za spravljanje nearmiranog betona moze se proveriti uporednim
ispitivanjem vremena vezivanja i cvrstoce pri pritisku na uzorcima pripremljenim sa
odgovarajucom vodom i destilisanom vodom, pri cemu razlike pocetka ili zavrsetka
vezivanja ne smeju biti vece od 30 min, a razlike cvrstoce pri pritisku ne smeju biti
"pre od 10%.
6
4. DODACI BETONU
14
Za spravljanje betona upotrebljavaju se dodaei betonu koji ispunjavaju uslove kva-
liteta prema propisima 0 jugoslovenskom standardu JUS U.Ml.035.
15
Pre spravljanja betona sa upotrebom dodataka betonu mora se proveriti da Ii
dodatak betonu odgovara projektovanoj betonskoj mesavini, prema propisu 0 ju-
goslovenskom stndardu JUS U.Ml.037.
5. BETON
a) KLASIFIKACIJA BETONA
16
Kvalitet betona odreduje se projektom konstrukeije, naosnovu tehnickih uslova
za izvodenje betonskih radova, kao i uslova za tu konstrukeiju i elemente u toku
eksploataeije.
Projektom konstrukeije od armiranog i nearmiranog betona, zavisno od st<itickih,
eksploataeionih, tehnoloskih i drugih uslova, odreduju se potrebna.rm-aik~ b~tona.\
(MB) i druga svojstva betona koja uslovljavaju trajnost konstrukeije. - --. 1
U ptojektnoj dokumentaciji mora se naznaciti :klasit beto~~ (za datu konstrukeiju

ili elemenat) koja o.buhvata ili samo marku betona (MB) ili marku betona (MB) i
druga svojstva betona propisana u clanu 19. ovog pravilnika.
:
Vrsta beton~,\ prema odredbama ovog pravilnika, jeste beton jedne klase ali drugog
sastava.
17
Cvrstoca betona pri pritisku ispituje se, prema propisima 0 jugoslovenskim stan-
dardima JUS U.Ml.005 i JUS U.Ml.020, na koekama iviee 20 em koje su cuvane u
vodi ili u najmanje 95%-noj relativrtoj vlazi, pri temperaturi 20::f:3°C.
Karakteristicna cvrstoca pri pritisku je vrednost ispod koje se moze ocekivati najvise
10% svih cvrstoca pri pritisku ispitanog betona (lO%-ni fraktil).
Marka betona (MB) jeste normirana cvrstoca pri pritisku u MPa, koja se zasniva
na karakteristicnoj cvrstoCi pri starosti betona od 28 dana.
U projektu konstrukeije moze se odrediti karakteristicna cvrstoca betona pri pri-
tisku, pri starosti koja je veca Hi manja od 28 dana.
18
Za konstrukeije i elementc od betona upotrebljavaju se marke betona (MB) 10, 15,
20, 25, 30, 35, 40, 45. 50, 55, 60.
Za armirani beton ne sme se upotrebiti marka betona niza od MB 15.
7
19
Svojstva koja mora imati beton u posebnim uslovima sJedine ispituju se i oeenjuju
prema sledeCim propisima 0 jugoslovenskim standardima:
I .
- vodonepropustljivost - prema JUS U.M1.015; ((5{ , ,~~ i.."-, -.f t"l!
- otpornost na habanje - prema JUS B.B8.015; c',C u,0 J>-., ci C 'c"

- otpornost na mraz - prema JUS U.M 1.016;
- otpornost na mraz i soli - prema JUS.U.M1.055.
20
Cvrstoca betona pri pritisku moze se ispitati i na probnim telima drugih dimenzija
i oblika koja se razlikuju od koeke iviea 20 em, i ona se preracunava prema tabeli 1
na cvrstocu koeke iviee 20 em.
Tabela 1. Odnosi cvrstoce pri pritisku normne koeke iviee 20 em i betonskih
tela drugih dimenzija i oblika
Oblik ispitivanog tela Dimenzije ispitivanog Odnos cvrstoce pri pri-
tela (u em) tisku koeke iviea 20 em i
ispitivanog tela
Koeka 10 . 10 . 10 0,90
15 . 15 . 15 0,95
20 . 20 . 20 1,00
30 . 30 . 30 1,08
Valjak 10.20 1,17
15.30 1,20
20.40 1,26
10.10 1,02
15. 15 1,05
20.20 1,10
21
Betoni se svrstavaju u dye kategorije:
- betoni prve kategorije (B.I) mogu se spravljati bez prethodnih ispitivanja, stirn
sto se mora upotrebiti kolicina cementa propisana clanom 26. ovog pravilnika.
Betoni prve kategorije (B.I) smeju biti MB 10, 15, 20 i 25 i mogu se ugradivati
sarno na gradilistu na kome se spravljaju;
- betoni druge kategorije (B.II) su MB 30 i vise, kao i betoni sa posebnim svo-
jstvima i transportovani betoni svih marki. Betoni iznad MB 60 su speeijalni
betoni, koji se mogu upotrebiti sarno u posebne svrhe. Betoni druge kategorije
(B.l1) spravljaju se na osnovu prethodnih ispitivanja u skladu sa clanom 28. ovog
pravilnika.
22
Svojstva svezeg betona izraiavaju se njegovom obradljivoscu. Konzisteneija betona
je mera obradljivosti, a razlikuje se kruta, slabo plasticna, plasticna i tecna (iitka).
8
Konzistencija betona moze se meriti pomocu:
- Vebe-aparata, prema standardu JUS. U.M8.054;
- sleganja, prema standardu JUS U.M8.050;
- rasprastiranja, prema standardu JUS U.M8.052;
- sleganja vibriranjem, prema standardu JUS U.M8.056.
Mere konzistencije sveze betonske mase date su u tabeli 2.
Tabela 2. Mere konzistencije sveze betonske mase

Opis (granice) Mere konzistencije
konzistencije VEBE Sleganje Raspros- Mera sleganja
(u stepenima) (u cm) tiranje (u cm) vibriranjem
Kruta vise od 11 0 - vise od 1,25
Slabo plastiena 5 - 10 2 -5 do 40 1,11 - 1,24
Plastiena 2-4 6 - 10 40 - 50 1,04 - 1,10
Teena (zitka) manje od 1 11 - 18 50 - 65 do 1,03
b) SASTAV BETONA
23
U projektu betona, kolieina sastojaka betonske mesavine (agregat, cement, voda i
dodaci) izraeunava se u masama i apsolutnim zapreminama, a konaeni sastav betona
- u kilogramima.
24
Konzistencija betona odabira se tako da se raspolozivim sredstvima za ugradivanje
omogucava dobra zbijanje betona, sto lakse ugradivanje bez pojave segregacije i
dobra zavrsna obrada povrsine.
25
Usvojeni sastav betona moze se menjati sarno na osnovu statisticki obradenih po-
dataka kontrolnih ispitivanja betona.
Beton 13,1
26
Najmanja koliCina cementa klase 35 za betone kategorije B.I svih konzistencija osim
zitke, s najkrupnijom frakcijom 16 do 32 mm, ne sme biti manja od koliCine date u
tabeli 3.
9
Tabela 3. Najmanja koliCina cementa klase 35 za betone B.I
MB Najmanja kolicina cementa klase
35 za betone B.I (u kgfm3)
10 Q.4t 220 1'38
15 2e0 260 2.M I
20 5'10 300 2..\)-:

25 36S 350 315
Q.s ~b 4~
Za cement klase 45 koHcina cementa data u tabeli 3 moze se smanjiti za 10%, a za
cement klase 25 data kolicina cementa mora se povecati za 10%.
KoliCina cementa, u odnosu na kolicine cementa navedene u tabeli 3, mora se
povecati za:
- 10% - ako je najkrupnija frakcija 8 do 16 mm u mesavini;
- 20% - ako je najkrupnija frakcija 4 do 8 mm u mesavini;
- 10% - ako se ugraduje beton tecne (zitke) konzistencije.
27
Za sastav betona kategol'ije B.I moze se pl'imeniti i postupak odredivanja sastava
betona kategorije B.Il odreden u Clanu 29. ovog pravilnika.
Beton Boll
28
Sastav betona kategorije Boll odreduje se na osnovu prethodnih ispitivanja svezeg i
ocvrslog betona spravljenog od predvidenih materijala za predvidene uslove grade-
nja i namenu konstrukcije.
Za prethodna ispitivanja mogu se pripremiti mesavine u laboratoriji ili u fabrici
betona. Ako su prethodna ispitivanja obavljena u laboratoriji, odabrani sastav
mesavine mora se ponovo ispitati If fabrici betonao
29
Kriterijumi za izbor sastava betona utvrduju se postupcima tehnicke statistike,
odredivanjem gornje i donje granice karakteristicnih vrednosti projektovanih. svo-
jstava svezeg i ocvrslog betonao Pri tom treba uzeti u obzir rasipanje rezultata
ispitivanja u proizvodnjio
Ako se ne raspolaze statistickim podacima rasipanja rezultata u proizvodnji, vred-
nosti rezultata prethodnih ispitivanja zahtevanih svojstava moraju se, U odnosu na
projektovana svojstva, nalaziti u granicama navedenim u tabeli 4.
10
Tabela 4. Vrednosti rezultata prethodnih ispitivanja u odnosu na projekto-
vana svojstva betona
Srednja cvrstoca pri pritisku fkm > MBor + 8,0 (u MPa)
Vodonepropus tlj iyost Vmin> Vor + 2
Habanje Hmax < Hor
Otpornost na mraz Mmin > Mor + 50 cikl.
Otpornost na mraz i soli MSmin> M Sor + 5 cikl.
Otpornost na hemijske agresije OKm;n > OK_r
/-'\
'30 )
Ukupna koliCina cementa i zrna agregata manjih od 0,25 mm za beton kategorije
B.II ne moze biti manja od vrednosti prikazanih u tabeli 5.
Tabela 5. KoliCina cementa i zrn'a agregata manjih od 0,25 mm
\1--/
Najveca frakcija agregata Najmanja ukupna koliCina cementa i cestica
(u mm) manjih od 0,25 mm u kg/m3 betona
4 -8 500
8 - 16 425 \/t~ . \ \
16 - 32 350
32 - 63 300 f ti
31
Ako je beton izlozen delovanju agresivne sredine radi osiguranja trajnosti u takvim
sredinama, pri utvrdivanju sastava betona, kao i pri njegovom ugradivanju i nego-
vanju, moraju se preduzeti odgovarajuce mere.
32
Betoni izlozeni delovanju mraza ili mraza i soli moraju se stititi aeriranjem. KoliCina
uvucenog vazduha mora odgovarati vrednostima navedenim u tabeli 6.
Tabela 6. Kolicina uvucenog vazduha

Najveca frakcija agregata (u mm) Sadrzaj pora (u %)
32 - 63 2-3
16 - 32 3 -5
8 - 16 5-7
4- 8 7 - 10
KoliCina uvucenog vazduha ispituje se prema jugoslovenskom standardu

JUS U.M1.031.
11
33
Ukupna koliCina hlor-jona u armiranom betonu, u odnosu na kolicinu cementa, ne
sme biti veca od 0,4%.
KoliCina hlor-jona u betonu sastoji se od zbira hlor-jona u cementu, dodacima i
vodi. Ispitivanje se obavlja prema jugoslovenskim standardima JUS B.C8.020, JUS
U.M1.039 i JUS U.M1.058.
34
Kontr_~!~_~~litet~-~astoji se od kontrole proizvodnje i kontrole saglasnosti sa uslo-
T
I. virna projekta konstrukcije i projekta betona.
t.'
35
Za beton kategorije B.I obavezna je kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na
mestu ugradivanja i kontrola najmanje koliCine cementa odredene u tabeli 3.
Za beton kategorije B.II obavezna je kontrola porizvodnje betona i kontrola saglas-
nosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradivanja.
36
jKontrolu proizvodnjei,\vrse: LP!9iz~odaC betonar do vremena predaje betona izvooa-
eu betonskih radova i~zvodac betonskih radovaj - od vremena preuzimanja betona
do zavrsetka negovanja ugradenog betona.
Proizvodac mora kontrolisati svaku vrstu betona kategorije B.II proizvedenog u
fabrici betona Cijaproizvodnja zadovoljava uslove utvrdene u propisima 0 jugoslo-
venskim standardima JUS U.M1.050, JUS U.M1.051 i JUS U.M1.052.
Kontrolom kvaliteta betona, saglasno uslovima projekta konstrukcije, proverava se
da Ii su za odredenu partiju betona postignuta projektom propisana marka betona
i druga zahtevana svojstva. Posle toga se odlucuje da Ii se ta partija betona prima
ili odbija po prethodno usvojenom kriterijumu za preuzimanje.
37
',~_~~ij(l. beto~Aje koliCina iste klase i vrste betona koja se priprema i ugraduje
pod jediiaKim uslovima, a odnosi se na betone ugradene u iste konstruktivne ele-
mente ili u vise razliCitih konstruktivnih elemenata na objektu ili na koliCinu be-
tona ugradenog u elemente objekta u odredenom periodu. VeliCina partije zavisi
od ukupne kolieine bet one iste vrste, od propisane ucestalosti uzimanja uzoraka,
od uslova pripremanja i ugradivanja betona i od predvidenog trajanja betonskih
.
radova.
VeliCina partije b~tona i broj slueajnih uzoraka uzetih u toj partiji odreduju se pro-
jektom konstrukcije, odnosno programom kontrole betona,[pri-cemu jedna partija
ne sme da se odnosi na period proizvodnje betona duzi od mesec dana.
Broj uzoraka koji se odnosi na jednu partiju betona ne sme biti yeti od 30.
12
v) KONTROLA PROIZVODNJE BETONA
38
Prilikom prijema svake posiljke sastojaka za beton, proizvodac betona duian je da
vizuelno pregleda materijal i da evidentira dokumentaciju 0 prijemu materijala.
39
Sastojke betona ispituje proizvodac.
Granulometrijski sastav agregata betona ispituje se najmanje jedanput nedeljno,
prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS B.B8.029.
Sadriaj praSinastih i glinovitih cestica agregata bet on a ispituje se najmanje jedan-
put nedeljno, prema propisu a jugoslovenskom standardu JUS B.B8.036.
Vlainost agregata betona ispituje se najmanje jedanput nedeljno i prilikom svake
uocljive promene, prema propisu a jugoslovenskom standardu JUS B.B8.035.
Uzorci za ispitivanje frakcija agregata betona uzimaju se po zavrsetku transportnih
operaC1Ja.
Programom ispitivanja frakcija agregata mogu se predvideti vera ucestalost i siri
obim ispitivanja agregata betona.
Standardna konzistencija, pocetak i kraj vezivanja i stalnost zapremine cementa
ispituju se prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS B.C8.023.
Uzorci cementa se ispituju prilikom svake dnevne isporuke cementa iste klase ili
vrs.te ili aka je cement odleiao vise ad tri meseca.
Jedno ispitivanje moie se obaviti na najvise 250 t dopremljenog, odnosno upotre-
bljenog cementa.
Pri ispitivanju cementa proizvodae mora da odvoji poseban uzorak cementa i da
ga, prema propisu 0 jugoslovenskom satndardu JUS B.Cl.012, cuva sest meseci,
s tim da se u projektu konstrukcije moie predvideti cuvanje uzorka cementa do
primopredaje objekta.
Ako se ispitivanjem utvrdi da cement ne ispunjava zahteve kvaliteta iz ovog Clana,
upotreba takvog cementa se obustavlja i vrsi se potpuno ispitivanje svih fizicko-
mehanickih i hemijskih svojstava cementa na posebnom uzorku.
Dodaci betonu ispituju se prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS U.M 1.037
za svaku sariu prilikom dopremanja dodataka betonu na gradiliSte Hi ako je vreme
odlezavanja dodataka betonu na gradilistu duze od sest meseci.
Rezultati ispitivanja sastojaka betona evidentiraju se u dokumentaciji 0 ispitivanju.
40
Konzistenciju sveieg betona svake vrste betona proizvodac ispituje na pocetku
proizvodnje betona, u smislu clana 22. ovog pravilnika, pri izradi betonskih tela za
ispitivanje svojstava ocvrslog betona, prema propisu 0 jugoslovenskom standardu
JUS U.M1.020 ilinajmanje jedanput u toku radne smene.
..
Ako je to odredeno programom ispitivanja, konzistencija svezeg betona moze se
dodatno ispitivati na mestu ugractivanja betona.
13
Ako je projektom konstrukcije ili programOlTI ispitivanja odredeno, koliCina pora u
aeriranom svezem betonu svake vrste betona, ispituje se prema propisu 0 jugosloven-
skom standardu JUS U.M1.031, a prilikom betoniranja u posebnim uslovima, tem-
peratura svezeg betona ispituje se prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS
U.M1.032.
41
U proizvodnji betona kategorije B.II proizvodac ispituje cvrstocu pri pritisku na
uzorku koji se uzima za svaku vrstu betona, i to svaki dan kad se beton proizvodi
ili na svakih 50 m3 proizvedenog betona, odnosno na svakih 75 mesavina, stirn da
se uzima slucaj koji daje veci broj uzoraka.
Ako je koliCina proizvedenog betona u vreme ocenjivanja cvrstoce pri pritisku veca
od 2000 m3, uzorci za ispitivanje betona uzimaju se na svakih 100 m3, odnosno na
svakih 150 mesavina.
U partiji betona koja se u vreme ocenjivanja proizvodi u koliCini vecoj od 1000 m3
moze se izvrsiti najvise 30 ispitivanja.
Za svaku vrstu betona koja se u vreme ocenjivanja proizvodi u koliCini manjoj od
1000 m3 vrsi se najmanje 10 ispitivanja.
Rezultati ispitivanja cvrstoce pri pritisku betona ocenjuju se prema propisu 0 ju-
goslovenskom standardu JUS U.M1.051.
42
Ispitivanje vodonepropustljiv~ti, otpornosti na dejstvo mraza, habanja i otpornosti
na stetne uticaje sredine proizvodac obavlja na naCin odreden projektom betona i
prema odgovarajuCim propisima 0 jugoslovenskim standardima.
43 . -, , ."-'-'" ... .
't
Uzorke betona za ~~~nt~ol~R~~~~~_nI~~zui1aJW!.Z::~~d_(\c~~(\~r.ic~;b.et~~a:l~ Uzor~k
svezeg betona od koga se lzraduJu sva probna tefa potrebna za IspltIvanJa cvrstoce
.
i drugih svojstava betona uzima se iz iste meaavine.
44 t':--
..'
-~"'-' "_%_--
Na IIl~tu prainjenja iz transportnih sredstava, odnosno r,a me.s~~-~!!adivanjaM.,.

oDaizvodacl betonskih radova mora evidentirati podatkekarakteristicnih svojstava
..
6e'tona;l-v~me trajanja transporta.
Konzistenciju dopremljenog betona koja mora odgovarati konzistenciji odredenoj
projektom treba kontrolisati vizuelno, meriti i evidentirati po istom postupku kao
u fabrici betona, najmanje jednim ispitivanjem u jednoj smeni.
g) OCENA POSTIGNUTE MARKE BETONA PO PARTIJAMA
45
Kvalitet svake vrste betona ocenjuje se odvojeno, na osnovu rezultata ispitivanja.
14
46
Ocena marke betona (MB) vrsi se po partijama, u skladu sa programom kontrol~J
prema jednom od navedenih kriterijuma:
Kriterijum 1
Ovaj kriterijum primenjuje se ako se raspolaie sa n $ 15 rezultata ispitivanja
cvrstoce na 3,' 6 i sa vise uzastopno uzetih uzoraka. Partije Cine grupe od tri
uzastopna rezultata ispitivanja (Xl, X2,X3):
m3 2: MB + kl
Xl 2: MB - k2, gde je:
kl = k2 = 3 MPa - za uhodanu proizvodnju;
kl = 4 MPa i k2 = 2 MPa - za vrem«t uhodavanja proizvodnje;
m3 - aritmeticka sredina od tri uzastopna rezultata ispitivanja, u MPa;
Xl - najmanja vrednost od tri uzastopna rezultata ispitivanja, u MPa.
Kriterijum 2
Ovaj kriterijum primenjuje se na vece partije iste vrste betona, sa brojem rezultata
10 $ n $ 30, kada je poznata standardna devijacija u odredena ranijim ispitivanji-
ma iz veceg broja rezultata (najmanje no 2: 30):
mn 2: MB + 1, 2u;
Xl 2: MB - 4 (MPa).
Kriterijum 3
Ovaj kriterijum primenjuje se na partije sa 15 $ n $ 30, kad se racuna sa proce-
njenom standardnom devijacijom Sn od n rezultata:
mn 2: MB + 1, 3 . Sn;
Xl 2: MB - 4 (MPa), gdeje :
MB - marka betona;
n - broj rezultata ispitivanja u jednoj partiji;
mn - aritmeticka sredina od n rezultata ispitivanja (MPa);
u - standardna devijacija odredena na osnovu velikog broja ranijih ispitivanja iste
vrste betona (no 2: 30)
2:( mn - xi)2
u=
no
Sn - procenjena standardna devijacija od n rezultata ispitivanja
Sn = . /2:(mn - Xi)2
V n-l
Xl - najmanja vrednost ispitivane cvrstoce (MPa) od n rezultata;
Xi - vrednosti svake pojedine cvrstoce u partiji od n rezultata.
Hi
d) OC'ENA SAGLASNOSTI SA PROPISANIM USLOVIMA KVALITETA
BETONA NA MESTU UGRADIVANJA
47
Uzorci za dokaz saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta betona uzimaju se
na mestu ugradivanja prema programu kontrole, a cuvaju se i pripremaju prema
propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS U.M1.005.
48
Broj uzoraka za ispitivanje cvrstoce betona pri pritisku odreduje se prema uslovima,
i to:
a) za beton dopremljen iz fabrike betona koji zadovoljava uslove utvrdene propisom
ojugoslovenskom standardu JUS U.M1.051:
- za svaku vrstu betona najmanjejedan uzorak za svaki dan betoniranja na objektu,

- jedan uzorak u proseku na 150 mesavina ili 100 m3 betona,
- najmanje tri uzorka za jednu partiju betona,
..
-~?7 - jedan uzorak od svake isporucene kolicine betona za konstruktivne elemente koji
su znacajni za sigurnost konstrukcije i u koje se ugraduju samo manje kolicine
betona;
b) za beton spravljen iskljuCivo za potrebe objekta, odnosno gradilista, a pogon ima

kontrolu kvaliteta proizvodnje prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS
U.M1.051, rezultati ispitivanja betona u pogonu mogu se koristiti i za dokazi-
vanje saglasnosti sa uslovima kvaliteta betona na mestu ugradivanja ako je pro-
jektom betona to predvideno;
v) za beton kategorije B.I koji se proizvodi u pogonu za proizvodnju sarno te kate-
gorije betona mora se uzeti broj uzoraka dvostruko veci od broja navedenog u
tacki a) ovog dana.
49
Posebna svojstva betona ispituju se i ocenjuju ako"je to za odgovarajucu konstruk-
ciju odredeno projektom konstrukcije ili programom kontrole.
Cvrstoca pri pritisku betona utvrduje se na osnovu rezultata ispitivanja, a prema
odredbi Clana 17. ovog pravilnika.
Partija betona se prihvata ako je ispunjen prethodno izabran kriterijum prijema
iz Clana 46. ovog pravilnika. Ako taj kriterijum nije zadovoljen, mora se traziti
naknadni dokaz 0 kyalitetu betona.
d) PROMENE CVRST06E BETONA PRI PRITISKU U TOKU VREMENA
50
Porast cvrstoce betona pri pritisku u toku vremena utvrduje se uporednim ispiti-
.. .
vanJem na uzorcllna.
16
e) CVRSTOCE BETONA PRI ZATEZANJU
51
Cvrstoca betona pri zatezanju odreduje se prema propisima 0 jugoslovenskim stan-
dardima JUS U.1\11.010, JUS U.1\11.011 i JUS U.1\11.022.
Ukoliko se ne raspolaie rezultatima ispitivanja betona, za srednju vrednost cvrstoce
betona pri aksijalnom zatezanju !bzm mogu se uzeti vrednosti date u tabeli 7.
Vrednosti u tabeli 7 odgovaraju izrazu
/bzm = 0,25 fiE, gdeje fbk i /bzm u 1\1Pa.
Varijacije stvafllih vrednosti cvrstoce betona pri zatezanju mogu biti :!: 30% vred-
nosti datih u tabeli 7.
Pri odredivanju granicnog stanja pojave prslina, za cvrstocu betona pri aksijalnom
zatezanju, koristi se vrednost 0,7 /bzm.
Za odnos cvrstoce betona pri zatezanju savijanjem /b" i cvrstoce betona pri aksi-
jalnom zatezanju !bz koriste se vrednosti date izrazom
~ )
!b"
/bz
= ( 0 6+
' yId
,c 1
gde je
d - visina poprecnog preseka elementa, u m;
,c - oznaka za donju granicu vazenja izraza.
:0 DEFORMACIJE BETONA PRI KRATKOTRAJNIM DEJSTVIMA
52
Staticki modul elasticnosti betona pri jednoaksijalnom pritisku, kad je to pred-
videno projektom konstrukcije, odreduje se eksperimentalno, prema propisima 0
jugoslovenskom standardu JUS U.1\11.025.
Ako se ne raspolaze rezultatima ispitivanja iz stava 1. ovog clana za napone pritiska
(Tv :::;0, 4/bk, mogu se usvojiti srednje vrednosti modula elasticnosti betona date u
tabeli 8.
17
Vrednosti modula elasticnosti betona datih u tabeli 8 odgovaraju starosti betona
t = 28 dana, a odredene su izrazom
Eb = 9, 25\!!bk + 10, gdeje !bk uMPa, aEb - uGPa.
Modul elasticnosti betona starosti manje ili vece od 28 dana moze se odrediti
koriScenjem istog izraza, s pretpostavljenim ili ispitanim vrednostima karakteris-
ticne cvrstoce betona pri pritisku fhk(t) za odgovarajuce starosti betona.
Vrednosti modula elasticnosti betona odredene ovim clanom koriste se pri zatezanj u
betona.
53
U slucajevima kad se uticaj poprecnih deformaeija betona ne moze zanemariti,
usvaja se vrednost Poasonovog koefieijenta lib = 0,2.
54
Modul smicanja betona izracunava se prema izrazu
Gb = 2(1 Eb+ lib)

55
Za koefieijent termicke dilatacije betona usvaja se vrednost
aT = 10-5;0 [(
z) DEFORMACIJE BETONA ZAVISNE OD VREMENA - SKUPLJANJE I

TECENJE BETONA
56
Zavisnost skupljanja i tecenja betona od vremena i konaene vrednosti skupljanja
i tecenja betona odreduju se eksperimentalno, prema propisima 0 jugoslovenskim
standardima JUS U.M1.029 i JUS U.M1.027.
57
Ako konacne vrednosti skupljanja betona €.oo =€. (too), za vreme too nisu odredene
ispitivanjem, za nearmirani beton koji se odrzava u vlainom stanju najmanje prvih
sedam dana i pri temperaturi sredine od priblizno 293 OK (20°C) mogu se, za betone
spravljene sa portland-cementom bez dodataka, koristiti vrednosti date u tabeli 9.
Tabela 9. Konacne vrednosti skupljanja nearmiranog betona
Srednja debljina Konacne vrednosti skupljanja
preseka elementa dm (u em) nearmiranog betona €.oo (° /00)
Relativna vlainost sredine (u %)
40% 70% 90% u vodi
~1O 0,56 0,40 0,15
20 0,48 0,34 0,12
°
> 40 0,42 0,30 0,10
18
Srednja debljina preseka elementa odredena je izrazom
2Ab
d m--
0
gde je:
Ab - povrsina poprecnog preseka betonskog elementa, u em2;
0 - obim poprecnog preseka element a u dodiru sa vazduhom, u em.
Za elemente i konstrukeije u zatvorenim prostorima moze se smatrati da se nalaze u
sredini sa relativnom vlaznoscu 40% (veoma suva sredina). Za nezasticene elemente
i za elemente i konstrukcije u slobodnom prostoru smatra se da su u sredini sa
relativnom vlainosti 70% (srednje vlaina sredina). Za konstrukcije neposredno
iznad vodene povrsine, relativna vlaznost moie da dostigne 90% (veoma vlaina
sredina), sto se za znacajne konstrukcije mora potvrditi merenjem, prema uslovima
projekta konstrukcije.
Konacne vrednosti skupljanja betona date u tabeli 9 odnose se na betone slabo
plasticne i plasticne konzistencije. Vrednosti skupljanja treba povecati za 15% kad
je konzistencija sveze betonske mase, odredena prema Clanu 22. ovog pravilnika,
Zitka, odnosno smanjiti za 15% kad je konzisteneija sveze betonske mase kruta.
58
Za odnose skupljanja betona u vremenu t posle prestanka negovanja betona (naj-
manje prvih sedam dana) [.(t) i konacnih vrednosti skupljanja [.(too), u zavisnosti
od dimenzija poprecnog preseka elementa i relativne vlaznosti sredine, za elemente i
konstrukcije koje se nalaze u sredini priblizno statne vlainosti i temperature, mogu
se koristiti vrednosti date u tabeli 10.
Tabela 10. Zavisnost skupljanja betona od vremena
Relativna Srednja Zavisnost skupljanja betona od vremena [,(t)/[,(too)

vlainost debljina Vreme t posle prestanka negovanja betona
sredine preseka (dani/ godine)
(u %) elementa
dm (u em)
7 14 28 90 365 3 god.
~10 0,20 0,28 0,38 0,60 0,85 0,95
40% 20 0,10 0,15 0,23 0,40 0,68 0,88
> 40 0,05 0,07 0,10 0,20 0,45 0,73
~1O 0,16 0,23 0,30 0,50 0,75 0,90
70% 20 0,08 0,13 0,18 0,30 0,58 0,83
.j > 40 0,03 0,05 0,08 0,15 0,35 0,63
19
--
59
Ako konacne vrednosti koefieijenta tecenja betona 'Poo = 'P(too, to) za vreme too nisu
eksperimentalno odredene, za nearmirani beton koji je odrzavan u vlaznom stanju
najmanje prvih sedam dana i pri temperaturi sredine od priblizno 293°K (20°C)
mogu se koristiti vrednosti date u tabeli 11.
Tabela 11. Konacne vrednosti koefieijenta tecenja nearmiranog betona

Starost betona u trenutku Srednja debljina Konacne vrednosti koefieijenta
opterecenja to (dani/ godine) preseka elementa tecenja nearmiranog betona 'Poo
dm (u em) Relativna vlaznost sredine (u %)
40% 70% 90% u vodi
::; 10 4,3 3,1 1,7
7 20 4,1 2,9 1,6 1,4
> 40 3,8 2,7 1,6
::; 10 4,0 2,9 1,6
14 20 3,8 2,7 1,5 1,3
> 40 3,6 2,5 1,5
::;10 3,7 2,6 1,6
28 20 3,6 2,6 1,5 1,3
> 40 3,4 2,5 1,4
::;10 2,7 2,0 1,3
90 20 2,8 2,1 1,3 1,2
> 40 2,9 2,1 1,3
::;10 1,7 1,3 1,0
365 20 1,8 1,4 1,1 1,0
> 40 2,0 1,5 1,1
::; 10 0,9 0,8 0,7
3 godine 20 1,1 0,9 0,8 0,8
> 40 1,2 1,0 0,8
Za koefieijente tecenja betona mogu se uzeti iste vrednosti pri pritisku i pri za-
tezanju.
Odredbe clana 57. ovog pravilnika koje se odnose na skupljanje betona primenjuju
se i na tecenje betona.
60
Ako zavisnost koefieijenta tecenja betona 'P(t, to) od vremena t, odnosno od starosti
betona u trenutku opterecenja (t - to), nije eksperimentalno odredena, za srednje
debljine preseka elemenata i relativne vlaznosti sredine, za elemente i konstrukeije
koje se nalaze u sredini priblizno stalne vlainosti i temperature koriste se vrednosti
date u tabeli 12.
20
Tabela 12. Zavisnost koeficijenta tecenja betona <pet,to) od vremena t i od
starosti betona u trenutku opterecenja to
Starost betona u trenutku Odnosi koeficijenta tecenja betona u
opterecenja to (dani) trenutku vremena t i konaene vrednosti
koeficijenta tecenja <pet,to)f <p(too,to)
Trajanje opterecenja (t - to) (danifgodine)
7 14 28 90 365 3
god.
7 0,25 0,30 0,38 0,53 0,73 0,85
28 do 90 0,15 0,23 0,30 0,48 0,68 0,83
365 0,10 0,18 0,25 0,43 0,65 0,80
61
Za odredivanje dilatacije tecenja betona u elementima i konstrukcijama pri naponi-
ma koji odgovaraju eksploatacionim opterecenjima, odnosno za O'b::; 0, 4/bk, koriste
se osnovne pretpostavke linearne teorije tecenja betona:
a) dilatacije tecenja betona €b'l'(t, to) u trenutku vremena t, pri dejstvu kon-
stantnog napona od trenutka to, linearno su zavisne od napona
O'b(to)
€b<p(t,to) = <pet,to)
Eb(to)
b) dilatacije tecenja betona usled priraStaja napona u razlicitim trenucima vre-

mena mogu se sabirati.
62
Umesto integralnog oblika veze napona i dilatacija u betonu, za proracunavanje u-
ticaja tecenja i skupljanja betona u elementima i konstrukcijama moze se koristiti
algebarska veza napona i dilatacija u betonu u obliku:
O'b(to) 1
€b(t, to) = [1 + <pet,to)] + [O'b(t).- O'b(to)][l + x(t, to )<p(t, to)] + €. (t, to)
Eb(to) Eb( to)
gde je:
€b(t, to) - ukupna dilatacija bet on a u trenutku vremena t usled dejstva napona
od trenutka to i uticaja deformacija nezavisnih od napona (skupljanje
betona) u intervalu vremena (t - to);
O'b(to), O'b(t) - naponi u betonu u trenutku opterecenja to i u trenutku vremena t;
<p(t,to) - koeficijent tecenja betona;
€.(t, to) - skupljanje betona u intervalu vremena (t - to);
Eb(to) - modul elasticnosti betona u trenutku opterecenja to;
X(t, to) - koeficijen t starenj a.
21
Za. uobicajene starosti betona pri opterecenju i istorije eksploatacionih opterecenja
armiranobetonskih konstrukcija za konacnu vrednost koeficijenta starenja moze se
uzeti:
XN = y(tN' to) = 0,75 do 0,85
III CELIK ZA ARMIRANJE

63
Za armiranje konstrukcija i demenata od hetona koriste se zice (if; ~ 12 mm) ili sipke
(</J> 12 mm), od glatkog celika (GA), visokonednih prirodno tvrdih rebrastih celika
(RA), hladno vucene glatke i orebrene zice - mrezasta armatura (MAG i MAR) i
Bi armatura (BiA).
Osim celika iz stava 1. ovog dana, mogu se koristiti i drugi oblici i vrste celika ako
se ispitivanjem prethodno dokaze ela oni ispunjavaju us]ove preelvidene ovim pravil-
nikom i da se njihovol11 upotrebom obezbeauje sigurnost i trajnost konstrukcije i
elemenata od betona.
64
Glatka armatura (GA) od mekog betonskog celika kvaliteta 240/360 izraduje se u
obliku zice i sipki.
Zice i sipke mekog betonskog cdika kruznog su poprecnog preseka, a koriste se u
nazivnim precnicima od .5, 6, 8, 10, 12. 14, 16, 18, 20, 22, 25, 28, 32 i 36 mm.
Povrsina nazivnog precnika l110ze biti manja oel 5% od nazivne povrsine poprecnog
preseka.
Glatki betonski celik isporucuje se u pravim sipkama, sipkama savijenim u petlje i
u koturovima.
Glatka armatura (GA) od mekog betonskog cclika kvaliteta 220/340 izraauje se u
obliku zice, a koristi se u nazivnim prec.nicima oel 5,6,8, 10 i 12 mm.
65
Rebrasta armatura (RA) oel visokonednog prirodno tndog celika kvaliteta 400/500
izraauje se U obliku iiu' i sipki.
Zice i sipke rebraste armature illlaju poduina i poprecna reina, koja meausobno
zaklapaj 11razlici te IIglove.
Oblik, velicina i mectusobni polozaj rebara moraju biti takvi cia obezbede potrebnu
duktilnost celika i adheziju sipki i betona u stepenu koji oelgovara cvrstoci celika.
Zice i sipke rebraste armature RA-400/500-1 imaju poprecna rebra nepromenljivog
poprecnog preseka, a koriste se u prccnicima 6, 8, 10, 12 i 14 mm (slika la).
Zice i sipke rebraste armature RA-400/500-2 imaju poprecna rebra promenljivog
poprecnog preseka u obliku srpa, a koriste se u precnicima od 6, 8, 10. 12, 14, 16,
19,22,25,28, :!2,:36 i 40 111111(slika 1h).
22
.-
.
-
[
~/.
a) ~ ,~
i.
0
--- ~'~'/
.'/
b) ",-
5!./
~ .!
---
~ -.
Slika 1
--
>. . /' ;
%
-
Povrsina prescka zice i sipke rebraste armature moze da bude manja od 4% od

povrsil1c preseka l1i1zivl1og precnika.
66
Zavarel1e arlllatmlle Il1reic od hladl10 vllccne ziee izradlljll se od glatkog celike
(!'IJAG 500/560) i orehrcl1og celika (!'lIAR 500/560).
Zavarene armalume II1rcZe sastojc se od pravih, medliSobl1o lIpravl1ih zavarenih
ziea. OZllaka Il1reze, preclliei i rastojanja ziea, tolerancije i drugo utvrdeni su jll-
goslovel1skilll stalldardom JUS U.Ml.091.
67
Bi-armatma BiA-680/800 jeste speeijall10 oblikovana ilrmatura od hladnovucene
zice. Sastoji se od dve podllzne ziee medllsobno spojene preckama, cije su osovine
u istoj ravJli, a OZl1acava se slovima RiA i brojem koji OZl1acava precnik podllinih
ziea izrazel1 U desetill1 dclovima milimetra.
Poduzlle zice Sll od glatke, okrllgle hladl10 vucene ziee kvaliteta celika 680/800, a
precke - od kvaliteta celika 240/360.
l!c~
Lp-~ :'~~
re)
Slika2
Tipovi cclika koji se korist.e za Bi-armaturu dati su u tabeli 13. Odstupanja mera,
kontrolc kvaliteta i isporuke ulvrdel1i su jugoslovenskim stal1dardom JUS U .Ml.092.
23
Tabela 13. Mere Bi celika za armaturu BiA-680j800
Poduzne ziee Precke
Unutrsnji Precnik Povrsina Razmak Visina Sirina
razmak (e) (</J) (A) osovina (e) (v) (8)
TIP BiA mm mm em:.! mm mm mm
BiA 31 20 3,1 0,15 95 3,0 2,5
BiA 36 20 3,6 0,20 95 3,5 2,5
BiA 40 20 4,0 0,25 95 4,0 3,0
BiA 56 20 5,6 0,50 95 5,5 3,5
BiA 69 20 6,9 0,75 95 7,0 3,5
BiA 80 20 8,0 1,00 95 8,0 4,0
BiA 89 20 8,9 1,25 95 9,0 4,5
BiA 98 20 9,8 1,50 95 10,0 5,0
BiA 113 23 11,3 2,00 95 12,0 6,0
68
Mehanicke karakteristike celika za armaturu, definisane kao karakteristicne vred-
nosti sa fraktilom od 5%, date su u tabeli 14.
Celik koji se koristi za izradu armature mora ispunjavati sve propisane uslove date
u tabeli 14.
69
Prianjanje betona i celika oelreduje se na greelicama izlozenim savijanju na naCin
utvrden propisom 0 jugoslovenskom stanelarelu JUS U .1\11.090.
70
Ziee ili sipke koje se nastavljaju zavarivanjem ne smeju na mestu vara imati losija
mehanicka svojstva od svojstava propisanih za oelgovarajucu vrstu celika. Podesnost
zavarivanja utvrdena je jugoslovenskim standarelom JUS C.K6.020.
71
Karakteristicna cvrstoca pri zatezilnju fak i graniea razvlacenja {]'vk celika za armi-
ranje utvrduju se ispitivanjem Ilajmanj(~ I-m
:30 lIzoraka~lprillwnom
~
tt'orije matematicke
statistike.
Karakteristicna vrednost rezlIltata ispitivanja cvrstoce celika pri zatezanju i granice

razvlacenja celika, ako je ispunjen uslov normalne raspoelele, mora biti jednaka ili
veca od odgovarajucih vrednosti oelredenih u tabeli 14. Karakteristicne vrednosti
rezultata ispitivanja utvrduju se poel pretpostavkom da ima same 5% rezultata
manjih od karakteristicne vrednosti.
Karakteristicna vrednost rezuitata ispitivanja cvrstoce celika pri zatezanju Jak 0-
dreduje se iz izraza
Jak = Jam - 1,64 . Sa
24
:;~ :II
"8~ ::I.. 8~ ~8
NN -N
~~e.
CC U
~.g
0- e
Q~
~: I I ~8
~NI
N .
-'"If'
°-
,... .
-""
::t
Ci
§
y,," "ur:
N u;;
N
co >
C'I 'c
:!
0'2'
""I
5'-'f
. ~~~;; :!
.-~~~n
> ..
U
:I '-- N-
cc 8
'g
iC
~:~
V')
.III \
t ....
:5:! & & .&

~<
c::
~&"" &""
Q.. ~= N :N
J,.....--.; -,-_
.j
....- \00)""
U
';'0
::t
0
::i
C'.Q 0- N
0
§ ... .0
::I "" >0:
1!.
'8
fill'
u
V1
'g-
~II! \0 .,..
~u :)
~~2 ~'i< ""
]:! > :i
~E "E
0 C "0 '"
c
Da ;j co
''::) ::I
-
.i29 U "f
c '- E~
::;~1§.J. t:II 0
!'i ...0
,... U'"
<>.~
..~-.a. ~.... S 8
VI
S
VI
~- ~co COu
.JtJ.
E.. a.~ f'I"I f'I"I
::i~.!!:1 i~::J :8 ::i
Co! g~
II Eo .!!13
r- u co
(3 § ::J-
0"
.Ii UOU
Q) .~.~~ ~g.g c "':'
::J'-
-;- J1 -::I
.D ~~~;S.~; c.. 2 ~8
.... 8.,... § U -S
u
CII"U
E.2.
,.... ~~....~r:cb
~f"'I
N E e;:;i
ro ~~3~~£. :i i" :~ u::l

>
,....
""'
,...
o. t;
0 \0
E Q.~s- 0
;: iI v c to:;
~\0 0.... :::l-co
0:: .?:'IC.>
,.... :! ~~gc;;- 'i
N
'" Z.c
U.III
~c.:s E
E ~0
"0 "0
\0
0
"0
\0
0
.... ..;
~~.! i ~v
"E
.Eo; ,.
;;
c oE
1'1 >
j '" '"
-~J!.1 .I!.
;fs
..:I
c:.
v .~.. ~~-a. ~~=~ ...8 g g on 's.. tJc aco
'u N"
CO::J
c-co ~~! :'8!!'8~ ~g'8S~g ~~'8 ~DtJ
::J II s<~a c1j
~ ~§
ftI::JuW":
~~Eg~
~~~'[~ftI
;:;:;~8U
~g.~ ~;~
~:~~ g.~ i c: Jil
g :8 ~:!0::1
<~H~ ., cco
~~~~~Sg
u;
~
.......
CI" 6;;'8.H~ >&:&:"U
*I . :0
80 ,;
:[
~~<
;;~ '>
~~U
:i
f"'I S S ~zz;co
~8 8
It
-"'= .-&,;! i C
0
~~I*! .Ij ~~~~:£
&:
~ IIIU.IoII-
.JIll... 'U.12
....
~'i< co<
II
ro ~~-~ ~....
~ ~"" E.. .~
N 0 "" "0
k ~l
("0<1 U lOIN C
o§'5'E <
-e.= < <~
ON
<
"
c::
<
II:
< ~as
(5 .5
A.o QE
~"0
0
0
""4
v'"
.D
0::
r-<
.. ,
d':i~.:J
u'
0
<.J
~8
~~M
0
<.J
Q
<.J <.J
0
--
=- N f'I"I:;- :;:;-
25
Karakteristicna vreJnost rezllitata ispitivallja gran ice razvlacenja Uvl.: odreduje se
iz izraza
Uvl.:= Uti", - 1,G". Sv
gde je:
fa#.:- karakteristicna vrednost rezultat ispitivanja cvrstoce pri zatezanju (tabela 15);
fam - aritmeticka sredina od n rezultata ispitivanja cvrstoce pri zatezanju na uzor-
Clma;
n - broj rezultata ispitivanja u jednoj partiji (skupini);
/U.m-/..)2
S a =' V n-l - Procen J'ena standardna devijacija cvrstoce pri zatezanju n rezul-
tata ispitivanja;
fa; - pojedinacna vrednost rezultata ispitivanja;
Uvm - aritmeticka sredina n rezultata ispitivanja granice razvlacenja na uzorcima;
Uv; - pojedinacna vrednost rezultata ispitivanja granice razvlacenja
/(u.m -U..)2
Sv =V '
n-l - P rocen J'ena standardna devijacija granice razvlacenja n rezul-

tata ispitivanja.
72 "J
L~k~~~~gj~_r~ll!t3:tij~pit_iva_~i'U2.~!l:l~~t<l:!!~}Jj ovog pravilnika pre ugradivanja
vrsi se kontrolno ispitivanje glatkog betonskog celika i rebrastog visokovrednog
prirodnog tvrdog celika.
Kontrolno ispitivanje celika za arrniranje pre ugradivanja vrsi se utvrdivanjern cvrs-
toce pri ~atezanju fak. i gra~ice razvl~cen'a U na najmanje.t~~~~~i~~'~~-~~~a~i8
uzoraka IZ svake skupme cehka ~a kohCinu do 100 t Za partlJe cehka sa kohcmorn
vecorn od 100 t, za svaku koliCilfuod 10 t preko 100 t uzima se jos po jedan uzorak.
Celik za arrniranje ispunjava uslove u pogledu propisane cvrstoce pri zatezanju
i granice razvlacenja ako najrnanja vrednost rezultata ispitivanja nij~ rnanja od
karakteristicnih vrednosti fak i Uvk datih u tabeli 14.
Kad je broj uzoraka koji se ispituju veci od 10 a rnanji od 30, dopusteno je da na
svakih pet uzoraka preko prvih 10 uzoraka po jedan rezultat ispitivanja bude niii
od odgovarajuce karakteristicne vrednosti.
Kad je broj llzorakajednak ili veci od 30, cvrstoca pri zatezanjll i granica razvlacenja
lltvrduju se prerna CIal1U 71. ovog pravilnika.
Vrednosti ostalih karakteristika celika za arrniranje odredenih u tabeli 14 utvrduju
se na najrnanje sest uzoraka. Srnatra se da celik ispunjava uslove u pogledu tih
osobina ako ni jedna vrednost' rezultata ispitivanja nije nepovoljnija od vrednosti
propisanih ovim pravilnikorn.
26
IV OSNOVE PRORACUNA
73
Uticaji U pl'esecima al'miranobetonskih elemenata i konstrukcija proracunavaju se
po teoriji konstrukcija. Za pl'Ol'acunavanje statickih uticaja u staticki neodredenim
sistemima po pravilu se u racun uvode krutosti, zavisno od stanja prslina elementa,
kao i procenta al'miranja preseka. Ti uticaji mogu se odredivati i zavisno od krutosti
neispl'skalog betonskog dementa, bez uzimanja u racun uticaja armature, osim za
zategnute elemente. Ako su procenti armiranja osetni, vodi se racuna i 0 uticaju
armature pl'i odl'edivanju krutosti elementa.
Izuzetno, uticaji u pl'esecima mogu se odrediti i na osnovu rezultata ispitivanja na
konstrukcijama i na modelima.
74
U pl'Ol'acun uticaja betonskih i armil'anobetonskih elemenata uvode se opterecenja
prema pl'opisima za optel'ecenja konstl'ukcija.
75
Preseci armiranobetonskih elemenata proracunavaju se prema granicnim stanjima
nosivosti i prema granicnim stanjima upotrebljivosti. Proracun prema granicnim
stanjima upotrebljivosti obuhvata proracun prema granicnim stanjima prslina i
proracun prema granicnim stanjima deformacija.
Preseci armiranobetonskih elemenata mogu se proracunavati i prema dopustenim
naponima. U tom slu~aju, neophodan je proracun prema granicnim stanjima prslina
- za elemente hidrotehnickih konstrukcija i konstrukcija u vodi ili u vlaZnim i agre-
sivnim sredinama, kao i pl'oracun pl'ema granicnim stanjima deformacija - za ele-
mente konstrukcija za koje je propisano ispitivanje probnim opterecenjem, prema
Clanu 278. ovog pravilnika.
1. PRORACUN PRESEKA PREMA GRANICNIM

STANJIMA NOSIVOSTI
76
Konstrukcije i elementi od al'miranog betona proracunavaju se prema granicnim
stanjima nosivosti, pod uslovom da se za takve elemente proracunaju deformacije i j!
otvori prsline Cije su najvece vrednosti odredenel~l. uO:ciO-r0J ovog pravilnika. 'l /
a) PRORACUN GRANICNE NOSIVOSTI PRESEKA ZA UTICAJE

MOMENATA SAVIJANJA I NORMALNIH SILA
77
Osnovne pretpostavke za proracun preseka prema granicnom stanju nosivosti -lomu,
od uticaja granicnih vrednosti momenata i normalnih sila, jesu sledece:
27
- raspodela dilatacija po visini preseka je linearna;
- beton u zategnutoj zoni pri lomu ne prima sile zatezanja;
- raspodela napona u betonu i celiku usvaja se prema idealizovanim radnim dija-
gramima napona - dilatacija (u/c) betona i celika definisanim c1. 82. do 86. ovog
pravilnika.
78
SHe u presecima linijskih nosaca odreduju se, po pravilu, prema teoriji elasticnosti.
Za staticki neodredene konstrukcije ti uticaji za granicno stanje loma mogu se odre-
diti i prema teoriji elasticnosti sa ogranicenom preraspodelom, ito tako sto se uticaj
- momenti savijanja u najopterecenijim presecima po teoriji elasticnosti smanjuju
Hi poveeavaju za veliCinu
20 (1-- J.L J.LI

J.L/im )%
gde koeficijenti J.Limaju znacenja:
J.L- koeficijent armiranja zategnutom armaturom;

J.L'- koeficijent armiranja pritisnutom armaturom;
J.Llim- najveci koeficijent armiranja, dat izrazom
r' 0,405-Is
J.Llim =
: uv
I I
Preraspodela oslonackog momenta moie se 'v~§iti sarno u slucaju ako je u preseku

koeficijent armiranja
.
J.L~ 0, 5J.Llim
odnosno
J.L- J.L' ~ 0,5J.Llim
79
Za proracun preseka prema granicnom stanju nosivosti - lomu uzimaju se sledeci
uticaji:
uticaji od sopstvene teiine i stalnog opterecenja;

"-
5p - uticaji od promenljivih opterecenja: korisnog pokretnog opterecenja, static-
kog ili dinamickog, opterecenja snegom i opterecenja vetrom;
54 - uticaji od ostalih opterecenja: promena temperature, skupljanja betona,
razmicanja i sleganja oslonaca tokom vremena i dr.
28
80
Sigurnost pri granicnorn stanju lorna je zadovoljena ako je granicna nosivost pre-
seka, zavisno od geornetrije preseka i rnehanickih karakteristika rnaterijala, veca od
nosivosti ili jednaka nosivosti tog preseka za granicne uticaje, gde je
Nu(A,fB,Uv) ~ N.
Za odredivanje granicne nosivosti preseka uvode se granicni uticaji
Su = E/ui . Si
gde su za stalno i prornenljivo opterecenje granicni uticaji odredeni izrazirna:
Su - 1,65g + 1,8Sp za €(J ~ 3%0
Su - 1,9Sg+2,1Sp za€(J ~O%o
Za stalno i prornenljivo opterecenje, kao i za ostala opterecenja, granicni uticaji u

preseku odreduju se izrazirna:
Su - 1,3Sg + 1,5Sp + 1,3S6 za €a ~ 3%0

Su - 1,5Sg + 1,8Sp + 1,5S6 za €a ~ 0%0
Ako su dilatacije celika €(J izrnedu nule i tri prornila, koeficije~t sigurnosti /ui
odreduje se linearnorn interpolacij_~~~-!i
Ako sopstvena tezina i stalno opterecenJeJdeluju povoljno u smislu povecanja gra-
nicne nosivosti (srnanjenja granicnih uticaja), u proracun se uvode uticaji:
Su = Sg + 1,8Sp za €(J ~ 3%0

Su = 1,2Sg+2,10Sp za€(J ~o%o
Za stalno i prornenljivo opterecenje, kao i za ostala opterecenja, ako sopstvena

tezina i stalno opterecenje deluju povoljno u srnislu povecanja nosivosti preseka, pri
proracunu granicnih uticaja uzirnaju se vrednosti:
Su - Sg + 1,5Sp + 1,3S6 za €a ~ 3%0
Su - 1,2Sg + 1,8Sp + 1,5S6 za €a ~ 0%0
Akoje u pitanju slozeno savijanje, ukupni granicni uticaji Su odreduju se posebno za

mornente savijanja, a posebno za. norrnalne sile, pri cernu se vodi racuna 0 rnogucern
istovrernenorn delovanju tih uticaja.
81
Uticaji od seizrnickih sila proracunavaju se prerna propisirna za izgradnju objekata
visokogradnje u seizrnickirn podrucjirna, a nosivost preseka dokazuje se sarno prerna
granicnorn stanju lorna.
Proracunavanje arrniranobetonskih sklonista na dejstvo udarnog talasa eksplozije i
dokaz nosivosti preseka vrsi se prema jugoslovenskim propisirna za zaStitne objekte.
29
82
Za proracun preseka prema granicnom stanju nosiv08ti - lomu, koji su napregnuti
na savijanje, savijanje normalnom silom, ili sarno normal nom silom pritiska uzima
se naponsko-deformaeijski dijagram (Ub/cb) pritisnutog betona u obliku kvadratne
parabole, gde je
Ub = I: (4 - cb)cb uintervalu 0%0 ~ Cb~ 2%0
au obliku prave
Ub = IB uintervalu 2%0 ~ Cb ~ 3,5%0
~/ I( /'
oj bJ ..~~ '-, .il //)!.:
f8 f8
f.t "/.. ~%o
v
0)7 3,5
2 3.5
Slika 3 "~I
(., ,v- 'II
I'" t
Racunska cvrstoca
su u tabeli 15.
pri pritisku
.
IBzavisi od marke betona, a brojne vrednosti date
Tabela 15. Racunske cvrstoce pri pritisku IB za radni dijagram parabola i prava
(
(,J
MB 10 15 20 30 40 50 60 '.1-
/! ~. (fA..
{j cJ16
~I
"
IB (MPa) 7 10,5 14 20,5 25,5 30 33
Racunanje cvrstoce za marku betona 10 odnosi se na nearmirani beton,

Za elemente konstrukeije visine preseka manje od 12 em, racunska cvrstoca IB
umanjuje se za 10% u odnosu na vrednosti date u tabeli 15.
Kod poprecnih preseka gde je pritisnuta zona betona kruznog ili trougaonog oblika,
kod presek~ nepravilnih oblika, kao i kod pravougaonih preseka napregnutih na
!kososavijanje_\ sa normal nom silom ili bez nje, sa polozajem neutralne linije u-
nutar poprecnog preseka, moze se pri proracunu preseka po granicnoj nosivosti -
lomu umesto racunskog dijagrama parabola i prava, prikazanog na sliei 3a, koristiti
uprosceni dijagram u obliku pravougaonika (slika 3b), sa granicnom cvrstocom IB
i neutralnom linijom
x = h, gdeje Cb > 3%0

1 +O~~/Cb
E
,'/ ,
/'.>'
30 i'I..-))
~" '-."" ,
83
Za racunski dijagram celika ua/[a uzima se bilinearni radni dijagram sa granicnom
cvrstocom celika jednakom granici razvlacenja uv, odnosno U02 i najvecim dopuste-
nim dilatacijama celika [a = 100/00,
60.
BiA
,
')
e.Q.8/..
10
Slika 4
84
Za elemente napregnute na cisto savijanje, savijanje sa normal nom silom i sa cen-
tricnom normal nom silom, granicne Y!~QnQl?tidilatacija bet9na [6 i celika [a date
su za odgovarajuca\naponska stanja preseka\za podrucja 1 do 5 (slika 5), gde je:
-I .
podrucje 1 - centricno zatezanje i ekscentricno zatezanje (mali ekscentricitet);

podrucje 2 - Cisto savijanje ili savijanje sa normal nom silom sa iskoriScenom i
neiskoriscenom nosivaScu betonskog preseka ([6 ~ 3,50/00) i isko-
riii<:enjem dilatacije celika do 10 promila;
podrucje 3 - Cisto savijanje ili savijanje sa normalnom silom sa punim iskorisce-
njem dilatacija ivicnog vlakna betonskog preseka ([6
= 3,50/00) i
dilatacijama celika [v ~ [a ~ 100/00, gde je [v = uv/ Ea
podrucje 4 - savijanje s normalnom sHorn pritiska pri iskoriscenju dilatacija ivicnog
vlakna betona ([8 = 3,50/00) i dilatacije celikau granicama;
0 ~ [a ~ [v;
podrucje 5 - centricni pritisak ili ekscentricni pritisak (mali ekscentricitet). Za to
podrucje je [61 = 3,5-0,75[62, gde je 0 ~ [62 ~ 2,00/00; Za centricni
pritisak je C61 = [62 = 2,00/00,
.
Cb,8/00
h
d
10 Cb2°/00
2.0
(!
_rUi '( :1
Slika 5
31
1 v - .~. L K r '/I.~/} e, I II
-, -5!h r q lj i"
~,l::)'\f ,;t(/t 'Ln /'-.
,
I l ,/. /i \ fo l. .-~.A ((to...,

\ "1 ' '\ -I
l,\ (.., ti 4>.("

85 .- - C-~ ciJ', ! fi r "1't.t~-vV ::':
'/:'J {"'''\
Kod dvostruko armiranih preseka utieaj pritisnute armature moze se uzeti pri'
proracunu nosivosti preseka ako je ta armatura povezana uzengijama Ciji razmak
ne sme biti veCi od 20 em niti veci od 15 <P,gde je <pnajmanji precnik poduzne
pritisnute armature.
}'~~' \
86 ~,-
u-Inesto proracunskog dijagrama (1'blcb, definisanog clanom 82. ovog pravilnika
(slika 3a), pri proracunu preseka prema granicnom stanju nosivosti - lomu, moze se
koristiti i dijagram (1'bleb, dat u obliku kvadratne parabole
"
(1'b
= 2/: ([ B - 2:~)
gde je teme parabole odredeno granicnom dilataeijom, eB = 3,50/00 i racunskom

cvrstocom betona pri pritisku In (slika 6). Racunske cvrstoce betona In date su u
tabeli 16.
Tabela 16. Racunske cvrstoce bet ona In pri pritisku za proracunski dijagram
parabola II reda '-
MB 10. 15 20 30 40 50 60
In (MPa) 7 10,5 14 21 28 32,5 35,5
Za elemente konstrukeija Cija je visina manja od 12 em, racunska cvrstoca In uma-

njuje se za 10% od vrednosti datih u tabeli 16.
Ako se pri proracunu preseka koristi dijagram (1'bleb, dat u ovorileclanu, dopusta
se da, za eentricni pritisak, maksimalne dilataeije pritisnutog betona iznose ebl =
eb2 = 2,50/00, Pritom, za ekseentricnipritisak - mali ekseentricitet (podrucje 5 -
slika 5, Clan 84. ovog praviln~ka) vazi ebl = 3,5- 0,4eb2.
~
ta
6p
Slika 6
b) PRORACUN PRESEKA ZA GRANICNE UTICAJE TRANSVERZALNIH

SILA I MOMENATA TORZIJE
87
Za dimenzionisanje preseka izlozenih utieaju transverzalnih sila kao merodavna sila
koristi se
32
Mu .
T,nu - Tu :!: h(tg"'{g + tg"'{d) + Nu[tg"'{d -

Ca ANu
-h(tg",{d + tg"'{g)] - (z - Ca)
Ax
gde su transverzalna sila Tu, moment Mu i normalna sila Nu odredeni kao uticaji
za granicna opterecenja pri istovremenom dejstvu (clan 80. ovog pravilnika), h je
staticka visina preseka, a z - krak unutraSnjih sila. Geometrijske veliCine "'{g,"'{di Ca
su geometrijske velicine prikazane na slici 7.
Tuj I t8--.1Mu+~MN
Nu
~ Mu(tJ-Jc,,- fi- ') ~lINh.6hr
Jr.. Tu.lITu t-
6' ,
Slika 7
88 ~
Nominalni napon smicanja definisan je izrazom
Tmu
Tm = t;-:;
u kome je b minimalna sirina poprecnog preseka na delu od neutralne linije do

zategnute armature, a z je krak unutra.i3njih sila.
89
VeliCine racunskih cvrstoca pri smicanju Tr koje s~ uporeduju sa nominalnim napa-
nom Tn(T) odredene su u tabeli 17, zavisno od marke betona.
Tabela 17. Racunske cvrstoce pri smicanju Tr

Marka betona (MB) 15 20 30 40 50 60
Tr (MPa) 0,6 0,8 1,1 1,3 1,5 1,6
Ako je ispunjen uslov Tn(T) ~ Tr nije potrebna nikakva racunska armatura za

osiguranje preseka za prihvatanje uticaja od dejstva transverzalnih sila.
90
Ako je Tn{T) > Tr potrebno je proracunati armaturu za prihvatanje uticaja od
dejstva transverzalnih sila unutar podrucja gde je Tn(T) > Tr.
91
Za proracun armature unutar podrucja u kome je Tn{T) > T,,} primenjuje se model
'.
resetke sa promenljivim nagibom pritisnutih betonskih dijagonala.
33
U podrucju gde je Tr < T,,(T) :S 3Tr (slika 8a), potrebna armatura se izracunava na
o!;novu redukovane racunske transverzalne sile TRu = Tmu - nu. Sila Tbu odredena.
Je lzrazom
1
nu = 2"[3T,.- T,,(T)]b. z
U podrucju u kome je ispunjen uslov 3Tr < Tn(T) ~ 5Tr (slika 8b) uzima se racunska
transverzalna sila
TRu = Tmu
Nominalni smicuCi napon ne sme biti veci od vrednosti 5Tr.

92
Potrebna armatura, za prijem granicnih uticaja od transverzalnih sila, u vidu
uzengija ili koso povijenih sipki, odreduje se na osnovu obrasca
Hvu
A a --
O"v(cosa+sina. ctgO)
gde se znacenje uglova a iO vidi na slici 10. Pri tom je
X=b T
H vu =
l
x=a
Ru
Z
dx
gde je:
Hvu - ukupna sila smicanja, tj. horizontalna sila veze na duiini osiguranja nosaca
=
A b - a, tj. na delu nosaca na kome je Tn(T) > Tr (slika 8);
o"v- granica razvlaeenja u~otrebljenog celika.
~"'"
.I
f ~."
\If
+4
a. b.
Slika 8
Ako u oblasti oslonca dijagram napona Tn(T) po karakteru odgovara slucaju pred-
stavljenom nd slici 9a, horizontalnu silu veze Hv treba izracunati za celokupnu
duiinu A.
34
Na delu C - C2, gde je Tr < max Tn (T) ::; 3Tr, redukciju napona T treba izvrsiti
prema izrazu odredenom u clanu 91. ovog pravilnika, dok na delu C - Cl smanjenje
racunskog smicuceg napona od maksimalne vrednosti do vrednosti Tr, treba izvrsiti
linearno (slika 9a).
U slucaju 3Tr(T) < Tn(T) ::; 5Tr redukcija smicuceg napona vrsi se prema clanu 91.
ovog pravilnika sarno na delu nosaca Ct - C2 (slika 9b).
Uglovi a i (J, dati u izrazu za povrsinu armature AjJ, predstavljaju ugao nagiba
armature a za prij~l!l_transverzalnih sila (uzengije i koso pavijene sipke), gde se
uzima da jel~~in-~_1~ .~ Uga'L~ 'ba pritisnutih betonskih dijagonala (J (slika 10)
bira se u p;ramcama ~5~-$
_ . (J-5.~~:1_
-
~on ~n (T)
~n(T)' a..k'
~
~
~I,~
~
~
,
C1.,.,C
,I .
~
~2
~
~
~~
C1I.C1 t2
a. b.
Slika I:)
93
Povrsina dodatne poduzne zategnute armature ~AB, usled delovanja transverzalnih
sila, koja se sabira sa postojecom poduznom armaturom sracunatom za momeDte
savijanja, izracunava se pomocu izraza: ,---
!-h \
~AB = ~ (ctg(J - ctga)

2u"
94
Minimalna povrsina preseka poprecne armature (ABu) u vidu dvosecne uzengije
(m = 2) ili visesecne uzengije (m > 2) koja se mora usvojiti na duzini A ako je
j
Tn(T) > Trl odreduje se izrazom:
; -1
" -- -
min ABu = l!li~JJ~_.b . eu)

\
~~--( !
t. ~ I,!
.{)
u kome eu predstavlja razmak uzengija, a mi~l~u >~,~?C>l

pritisnute dijagonale
I
j
~ Slika 10
35
Maksimalni razmak uzengija u ovom slucaju ne sme biti veti od polovine staticke
visine preseka, odnosno manje strane preseka, odnosno 25 em.
95
UblaZavanje utieaja transverzalnih sila Tu iz clana 89. ov~~~yil!lika moze se uneti
pl'ema sliei Ii.
u proracun rasporedivanjem l'eakeija oslonea na sil'ini E::::~:!_!.!~-~J
fT11111111111111111111111111TITITIIIITIl
<J u
Slika 11
96
Za dimenzionisanje preseka izlozenih torziji merodavan je nominalni smicuCi napon
MTu
1
Tu(MT) =
(I 2A bo .0 o)
I
koji se izracunava na osnovu teorije tankozidnih stapova zatvorenih profila, gde je
MTu torzioni momenat sracunat za granicna opterecenja, Abo je povrsina oivicena
srednjom linijom profila, odnosno povrsina omedena poduznom torzionom arma-
turom, dok je 00 zamisljena debljina zida ekvivalentnog tankozidnog preseka (slika
12). [
I
o'.pri
Kod punih poprecnih preseka je~o =.d--:/~dok l_~=
je kod supljih preseka\,oo
.~ ~
00 ~ dm/8, pri cemuje 6 debljina zl<ra.-:---
I~~ Ii I
~
~ Slika 12
36
97
Vrednost nominalnog smicuceg napona Tn(MT) iz clana 96. ovog pravilnika ne sme
biti veca od 5Tr. VeliCine Tr odredene su u tabeli 17.
U slucaju da je Tn ~ Tr, nije potrebna nikakva racunska armatura za prijem mome-
nata MTu'
U slucaju da je Tn > Tr. proracun se vrsi redukovanim racunskim torzionim mo-
men tom
MTRu = MTu - MThu

Velicina MThu odreduje se iz izraza: ,
. ~ . .-
MThu = (3Tr - Tn) . Aho . Co pri < ~

- -"
Tr Tn 3Tr "I
MTh = 0 pri 3Tr < Tn ~ 5Tr
98 '>,<.(,. ,,~~,..I
. Povrsina preseka 1vertik~lnih uzengija iz~cunava se izrazom
\ A (\-- MT R () TrCoeu
.eutg >-
-
I 2AhoO'" 20'"
, t..
gde je 0'" granica razvlacenja celika, dok je () ugao nagiba pritisnutih
-"
betonskih
dijagonala koje odgovaraju modelu prostorne reSetke (slika 10).
Ugao () mora biti u granicama od 25° do 55°.
~;rsina preseka svih\P~d~i~il~ si~ki\,za

, prihvatanje torzionog momenta MTRu
odreduje se iz izraza '
: EA(\ MTRu .0. ctg(}

= 2Aho .
0'" )
gde je 0'" granica razvlaeenja upotrebljenog celika, a "0" predstavlja obim srednje
linije zamiSljenog tankozidnog
~') L\ f'hk. ( -: ( ~/\

100 I
U slucaju 'kombinovanog
I , delovanja transverzalne sile Tmu i torzionog momt:uta
MT Ru. mora biti ispunjen uslov da je
I (100/1)
\Tn = Tn(T+ MT) = Tn(T) + Tn(MT) ~ 5Tr
j
Kadaje Tn ~ Tr nije potrebna nikakva racunska armatura. Pri naponima Tr < Tn ~
3Tr racunske vrednosti transverzalne sile Tmu i torzionog momenta MTRu dobijaju
se uzimanjem u obzir veliCina nu i MThu koje umanjuju veliCine Tu i MTu. Za
slucaj 3Tr < Tn ~ 5Tr mora se racunati sa vrednostima Thu = MTbu = O.
37
101
Poduzna dodatna zategnuta armatura ~Aa za prijem uticaja od transverzalne sile.,
izracunata prema clanu 93. ovog pravilnika, racuna se nezavisno od poduzne ar-
mature za uticaje od momenata savijanja. Ukupna poduzna armatura u slucaju
simultanog delovanja tih uticaja dobija se superpozicijom dobijenih vrednosti.
U slucaju simultanog delovanja torzije i savijanja, poduzna armatura se odreduje
posebno za uticaje od momenata torzije i, posebno, za uticaje momenata savijanja
vodeCi racuna i 0 armaturi ~Aa odredenoj prema clanu 93. ovog pravilnika.
102
Pri kombinovanlom delovanju\ tor Z be i sa vI'~' a.nj(j,1 mora se izvrsiti kontrola glavnog
'
,Inapona pritiskal u pritisnutoj zoni preseka.j U takvim slucajevima glavni naponi

,
. . . .. . . .. . . .
.
.
pritiska sracunavaju se iz srednjeg normalnog napona u kriticnoj zohi i smicuceg

napona ~ i: ~ h f~
. , I ';~
1"1
, ",\L
< ()( 6
, MTu
) I I
~ !-
' ~-
2Abo . 60 '---
odredenog za istu zonu. Ovako izracunata vrednost glavnog napona pritiska ne sme
biti veea od 0,6 MB.
v) PRORACUN VITKIH ELEMENATA PREMA GRANICNOJ NOSIVOSTI
103
Pritisnuti armiranobetonski elementi i konstrukcije moraju biti provereni na izvi-
janje zavisno od vitkosti, odnosno mora se dokazati stabilan ravnotezni poloiaj
spoljaSnjih i unutraSnjih sila kad se uzmu u obzir i deformacije elementa (efekti
teorije II reda).
104
Za prizmaticne elemente armiranobetonskih konstrukcija vitkost .Ai odreduje .se
prema lz.razu
hi
; = -:-
.Ai
Zb:
J
gde su:
hi - efektivna dU,zina izvijanja;
i£ - poluprecnik inercije betonskog del a poprecnog preseka za osu oko koje se presek
obrce prilikom izvijanja ili savijanja. On, se odreduje prema izrazu
..
It;b'
d
I
ib =
_.~ J
gde su h i Ab odgovarajuCi moment inercije i povrsina homogenog betonskog dela
poprecnog pre.seka (ne uzimajuCi u obzir prsline).
38
105 -- n
Provera stabilnosti od uticaja izvijanja \ne vrsi se u sluc~ju akO_j~J
Ai :'S 25
efd?3,5 za Ai:'S75 3; ~:./!1.
ejd? 3,5"A;/75 za Ai > 75 (I
Ml
A'. <
- 50 - 25-M2
gde su:
Ml i M2 - momenti na krajevima element a sracunati po teoriji prvog reda, pri

cemu je IM21 > IMll;
e - ekscentricitet normalne sile sracunat po teoriji I reda za elastican sis-
tern;
d - odgovarajuca visina poprecnog preseka.
106
U slucajevima koji nisu obuhvaceni prethodnim clanom mora se vrsiti provera
stabilnosti od uticaja izvijanja (efekti teorije II reda), za najnepovoljnije moguce
kombinacije spoljnih opterecenja, uzimajuCi i uticaje tecenja betona i geometrijske
netacnosti, dok se efekti skupljanja mogu zanemariti.
Za vitkost~~<-1Z~"75~provera stabilnosti moze se vrsiti ~il1»Iini~ll'~stupciIJ1a
(metoda zamenjujuceg stapa ili zamenjujuce ekscentricnosti).
I mogu zanemariti ako je
!
Efekti tecenja sel
[
.
.
'.'
'
. Ai 2,0
j NiI:'S 0,2Nq
gde je Ng normalna sila od stalnog, a Nq normalna sila od ukupnog opterecenja,

Za~itkosti \75 < Ai :'S 140\Pfovera stabilnosti mora se izvrsitirpoteoriji granicnog'\ .
fStanja loma (teorija II reda)l
Efekti tecenja uzimaju se u proracun u svim slucajevima koji nisu obuhvaceni
stavom 2. ovog dana, uvodenjem dodatne ekscentricnosti, prema izrazu
l~'l,
ep = (eg + eo) (e1~:EQ~'
gde su:
c 1
I'~\)'.
!
')
- c-\
/(0
C""
N 11'2 Ea
QE = N:; NE = Elid
hI; lid = h + Eb la
39
lid - idealizovani momenat inel'cije;
eg - ekseentricnost normalne sile od stalnog opterecenja (Ng);
eo - ekseentricnost usled netacnosti pri izvodenju, odredena clanom 107. ovog
pravilnika.
Vitkosti Ai > 140 ne dopustaju se. Izuzetno, moze se dopustiti vitkost Ai ~ 200, ali
sarno za proveru stabilnosti elemenata u fazama montaze. U tom slucaju mora se
izvrsiti dokaz stabilnosti ne uzimajuCi u obzir efekte tecenja betona.
107
Netacnosti pri izvodenju (odstupanja od vertikale) moraju se uzeti u obzir i pri
tacnom i pri pribliznom prora~!:l~u._- Utieaj netacnosti izvodenja uvodi se preko
pocetne ekseentricnosti, gde je leo=1~13(j(frkoja ne moze biti manja od 2 em niti
, veca od 10 em, gde je ~ sistemna duzma el~menta.
---,~-""---'\
,Za okvir~ sa pomerljivim cvorovima,!umesto' dodatne ekscentricnostieo
' UZlma se
! dodatni nagib a~ za koji je -
- tg a = 1/150 - za jednospratne okvire opterecene uglavnom vertikalnim opterece-

nJem;
- tg a = 1/200 - za sve ostale slucajeve.
108
Efektivna duiina izvijanja (kriticna duzina) predstavlja rastojanje izmedu prevojnih
tacaka deformaeione linije pritisnutog al'miranobetonskog elementa koje se odreduju
metodama elasticne analize konstrukcijskog sistema.
Za visespratne okvire sa pomerljivirr. cvorovima (slilm 13) vitkost se moie odrediti
i prema pribliinom obraseu
''
'i A,
\. J126kAb
I -
,
,
h
!
H=1
--t>
Me
k+l
k+1
11'1
i
k -+ /
}
k.
/
\
h,
Slika 13
40
gde je:
Ok - relativno horizontalno pomeranje posmatranog sprata u odnosu na donji sprat
usled dejstva horizontalne sile H = 1, koja deluje na vrhu konstrukcije, racu-
nato sa modulom elasticnosti betona Eb = Ii
Ab - zbir svih poprecnih preseka stubova posmatranog sprata, dok je h teorijska

spratna visina.
g) LOKALNI NAPONI PRITISKA
109
Lokalni naponi pritiska pri lomu fo za elemente lezista, prikazani na slici 17a i 17b,
ne smeju preci vrednosti racunate prema sledecem izrazu
fA;;
. fo = fBV S 1,6fk
A;;;"
bo
i
J
gde je:
fB - racunska cvrstoea betona odredena clanam 82. avag pravilnikai
Au i Abo - povrsine prema slici 17a i 17b definisane clanam 134. avog pravil-
nika.
~ . --","-.-t
-"
;J!slucaju linijskog lokalnog oslanjanjal(slika 17a) sila zatezanja pri lomu ne moze
.
biti manja od vrednosti
\iZu=0,3Pu do
(
1-"71 )
gde se sila Pu odreduje kao granicni uticaj prema clanu 80. ovog pravilnika.
2. PRORACUN PREMA GRANICNIM STANJIMA

UPOTREBLJIVOSTI
110
Proracun prema granicnim stanjima upotrebljivosti obuhvata proracun prema gra-
nicnim stanjima prslina i proracun prema granicnim stanjima deformacija.
Proracuni prema granicnim stanjima prslina i deformacija zaSnivaju se na doka-
zima da sirine prslina i deformacija armiranobetonskih elemenata u toku eksploa-
tacije nisu vece od granicnih vrednosti odredenih zavisno od potrebne trajnosti i
funkcionalnosti konstrukcije objekta.
41
a) PRORACUN PREMA GRANICNIM STANJIMA PRSLINA
111
Armiranobetonski elementi proracunavaju se prema granicnim stanjima prslina
radi obezbedenja potrebne trajnosti i funkcionalnosti konstrukcije objekta u toku
eksploatacije, posebno radi obezbedenja zaStite armature i betona od korozije,
obezbedenja eventualne nepropustljivosti elemenata za tecnosti i gasove, izbega-
vanja nepovoljnih psiholoSkih utisaka i drugo.
Proracun prema granicnim stanjima prslina zasniva se na dokazu da karakteristicne
sirine prslina aA;armiranobetonskih elemenata u toku eksploatacije, uzimajuCi u
obzir uticaje skupljanja i tecenja betona u toku vremena, nisu vece od granicnih
sirina prslina au.
ak ~ au
112
Za karakteristicnu sirinu prslina ak usvaja se vrednost 70% veca od srednje sirine
prslina a.. Srednja sirina prsline a. odreduje se zavisno od srednjeg rastojanja
izmedu prslina lp i srednje dilatacije zategnute armature Ca..
a. = lp . Ca.
pri cemu se uzima u obzir sadejstvo zategnutog betona izmedu prslina.
113
Granicne sirine prslina au armiranobetonskih elemenata odreduju se na osnovu
ovog pravilnika i na osnovu posebnih zahteva iz projektnog zadatka ili tehnoloskog,
hidrotehnickog, arhitektonskog i drugog projekta objekta.
Najvece vrednosti granicnih sirina prslina au prikazane su u tabeli 18.
Tabela 18. Najvece vrednosti granicnih sirina prslina au u mm

Trajanje uticaja
Agresivnost stalno i dugotrajno stalno, dugotrajno
sredine promenljivo i kratkotrajno
promenljivo
Slaba 0,2 0,4
Srednja 0,1 0,2
Jaka 0,05 0,1
Agresivnost sredine moze biti:
- "slaba" - za elemente u unutraSnjosti objekata koji nisu izlozeni vlazi, atmosfer-

skim i korozivnim. uticajima;
- "srednja" - za elemente koji su izlozeni vlazi, atmosferskim i slabijim korozivnim
uticajima;
42
- "jaka" - za elemente koji su izlozeni jacim korozivnim uticajima, tecnim ili gaso-
vitim, ukljucujuci neposredni uticaj morske vode i vazduha u blizini mora.
Najvece vrednosti granienih sirina prslina au iz tabele 18 odnose se na armira-

nobetonske elemente sa najmanjim zastitnim slojevima betona propisanim u elanu
135. ovog pravilnika. Za armiranobetonske elemente sa vetim zaStitnim slojevima
betona, najvece vrednosti granienih sirina prslina au srazmerno se mogu povecati
najvise do 50% od vrednosti prikazanih u tabeli 18, ali najvise do 0,4 mm.
Najveca vrednost granicnih sirina prslina au armiranobetonskih elemenata u kojima
se skladiste tecnosti i gasovi iznosi 0,1 mm.
114 --j ,} I 1 1
Proracun prema granienim stanjimaiprs~l!apije neophodan za armiranobetonske
elemente sa glatkom armaturom GA 240/360 iIi sa rebrastom armaturom
RA 400/500, koji se nalaze u sredini slabe iIi srednje agresivnosti, ako primenjeni
preenik sipki 4J i koeficijenti armiranja zategnute povrsine betona JJz, izraieni u
procentima, ispunjavaju uslov
JJz(%) ~ -k pau
4J
pri eemu je vrednost iz tabele 18 au ~ 0,2 mm.

Koeficijent armiranja zategnute povrsine betona JJz odreduje se zavisno od povrsine
z~tegnute armature Aa i zategnute povrsine betona Abz
Aa
JJz= -
Abz
Koeficijent kp za glatku armaturu GA 240/360 iznosi 35, a za rebrastu armaturu
RA 400/500 iznosi 30.
b) PRORACUN PREMA GRANICNIM ST ANJIMA DEFORMACIJA
115
Armiranobetonski elementi proracunavaju se prema granicnim stanjima deforma-
cija radi obezbedenja funkcionalnosti konstrukcije, posebno radi obezbedenja kom-
patibilnosti deforl11acija sa oprel11om, uredajil11a, pregradnil11 zidovil11a, ispunama,
oblogal11a, izolacijal11a i slieno, kao i radi obezbedenja potrebnih nagiba za odvod-
njavanje i radi izbegavanja nepovoljnih psiholoiikih i estetskih utisaka i drugo.
Proracun prel11a granicnil11 stanjil11a deformacija zasniva se na dokazu da najvece
deformacije arl11iranobetonskih elel11enata u toku eksploatacije, uzimajuci u obzir
uticaje skupljanja i teeenja betona, nisu vece od granicnih deformacija.
Treba dokazati da najveCi ugibi elemenata VrnaxU toku eksploatacije nisu veti od
granienih ugiba
v"
Vrnax ~ Vu
43
116
Ugibi armiranobetonskih elemenata. v odreduju se dvostrukom integracijom krivine
Je po duzini elementa I
v = 1 J K(dl)2
pri eemu treba voditi raeuna 0 granienim uslovima.
Krivina armiranobetonskih elemenata zavisi od stanja prslina.
Za neisprskali deo elementa, krivina JeI u preseku odreduje se iz ivienih dilatacija
u betonu dl i t:'2 za proracunski model preseka bez prsline visine d
I I
t:b1-t:b2
JeI = d
Za isprskali deo elementa, krivina Jell u preseku odreduje se iz dilatacije u betonu

na pritisnutoj ivici d I i iz dilatacije uzategnutoj armaturi t:~Iza proraeunski model
preseka sa prslinom statieke visine h, uzimajuci u obzir sadejstvo zategnutog betona
izmedu prslina; krivina Jell odreduje se u tom slueaju iz srednje dilatacije betona
na pritisnutoj ivici t:b$po duzini elementa i iz srednje dilatacije zategnute armature
t:a. po duzini element a, pa je
Jell -- t:b. + t:a$

h
117
Granieni ugibi Vu armiranobetonskih elemenata odreduju se tako da bude obezbe-
dena funkcionalnost konstrukcije objekta, imajuCi u vidu i zahteve iz projektnog
zadatka ili ma.sinskog, tehnoloskog, a.rhitektonskog i drugog projekta objekta.
U nedostatku zahteva iz stava 1. ovog elana, granieni ugibi Vu armiranobetonskih
elemenata mogu se odrediti u funkciji raspona
I
Vu =-
ku
pri eemu se za koeficijent ku orijentaciono moze usvojiti vrednost 300 za gredne

elemente, vrednost 150 za konzolne elemente, a
vrednost 750 za nosace kranskih
staza.
,(
I~ 118 I l
Proracun prema granienim stanjimai deforl!!..acija lnije neophodan za armiranobe-
tonske elemente visine poprecnog preseka d, raspona I i odnosa ekstremnih mome-
nata savijanja od dugotrajnih i od ukupnih uticaja Mg/ Mq, ako je ispunjen uslov
d ku Mg
1+ aoo
I ~ k, . km ( Mq )
44
Koeficijent k" zavisan od statickog sistema i opterecenja, prikazan je.u tabeli .19.
Tabela 19. Vrednosti koeficijenta k,

J,
i J..l~J.
l J. 9.6 ~112 I 112 .... 12
1
..~~ .A. 13.0 ~J, 16.8
~1 .;....~~ ~J,
~16 ~2/.
J,
1
.LJ.J.J. I
" 1 3
Koeficijent km, zavisan od oblika poprecnog preseka, vrste armature i koeficijenta

armiranja J1.,prikazan je jednostruko za armirani pravougaoni presek u tabeli 20.
Tabela 20. Koeficijent km za jednostruko armirani pravougaoni presek

Vrsta armature
Koeficijent GA 240/360 RA 400/500 BiA 680/800 MAG i MAR
armiranja J1.(%) 500/560
0,50 1065 640 375 510
0,75 990 595 350 475
1,00 930 560 330 445
1,25 880 530 310 425
1,50 840 505 295 405
1,75 805 485 285 385
2,00 775 465 275 370
2,25 745 445 265 360
2,50 720 430 255 345
2,75 695 420 245 335
3,00 675 405 240 325
Vrednosti koeficijenta km za zavarene armaturne mreze date u tabeli 20 koriste se

i za ploce koje se proracunavaju kao linijski elementi.
Primena koeficijenta km iz tabele 20 za dvostruko armirane pravougaone preseke ili
za T preseke na strani je sigurnosti.
Koeficijent uticaja skupljanja i tecenja betona Qoo, zavisan od odnosa povrsine
pritisnute i zategnute armature A~/ Aa, za prirodno vlainu sredinu iznosi
A'
Qoo=2-1,2A: ,<0,8
45
3. PRORACUN PRESEKA PREMA OOPUSTENIM NAPONIMA
119
PrOl'acun preseka armiranobetonskih elemenata prema dopustenim naponima zas-
niva se na dokazu da najveci naponi u betonu i u armaturi, koji se mogu pojaviti
u toku gradenja i u toku eksploatacije, ne budu veCi od dopustenih napona datih u
tabeli 21.
120
Osnovne pretpostavke Z6 proracun preseka armiranobetonskih elemenata prema
dopustenim naponima su:
- preseci ostaju ravni i posle
deformacije;
- beton i armatura ponasaju se idealno elasticno;
- dilatacije betona i armaturesu kompatibilne.
Za odnos modula elasticnosti armature Ea i modula deformacije betona Eb uzima
se konstantna vrednost
Ea
n= - = 10
Eb
121
Za proracun preseka armiranobetonskih elemenata prema dopustenim naponima,
opterecenih na sloieno savijanje sa normal nom silom pritiska, primenjuje se prora-
cunski model preseka bez prsline ili proracunski model preseka sa prslinom.
Proraeunski model preseka bez prsline predstavlja idealizaciju naponskog stanja faza
I; aktivni presek Cini celokupna povrsina betona i celokupna povrsina armature.
Proracunski model preseka sa prslinom predstavlja idealizaciju naponskog stanja
faza II; aktivni presek Cini pritisnuta povrsina betona i celokupna povrsina arma-
ture. Pretpostavlja se da celokupna zategnuta povrsina betona, zbog prisustva
prsline, ne prihvata normalne napone zatezanja.
Proracunski model preseka bez prsline (naponsko stanje I) primenjuje se sve dok
ivicni naponi zatezanja O'bz,u odnosu na ivicne napone pritiska O'b,koji se istovre-
meno pojavljuju u preseku, u slucaju pravog slozenog savijanja, ispunjavaju uslov
O'bz ~ O'b/3 za MB ~ 30
O'bz ~ O'b/4 za MB > 30
au slucaju kosog sloienog savijanja - uslov
O'bz ~ O'b/3
Proracunski model preseka sa prslinom (naponsko stanje II) primenjuje se kad ivicni
naponi zatezanja O'bzne zadovoljavaju uslov iz stava 6. ovog clana.
122
Dopusteni naponi u armiranom betonu dati su u tabeli 21.
46
Tabela 21. Dopusteni naponi u armiranom betonu (MPa)
Marka betona (MB)
Vrste napona Oblasti primene 15 20 30 40 50 60
Sredisni stubovi b ~ 20 em (1)
naponi u. zidna platna d ~ 15 em (2) 4,5 5,5 8 10 11,5 13
pritiska sanducasti preseei d ~ 12 em
stubovi b < 20 em
zidna platna d < 15 em 3,3 4,5 6,5 8,5 10 11,5
sanducasti preseci d < 12 em
Ivicni naponi stubovi b ~ 12 em
pritiska u,. pravo savijanje grede 6 8 12 16 18,5 '20,5
ili ploce d> 12 em
koso Cisto stubovi b < 20 em
sav\JanJe ploce d < 12 em 4,5 6 9 12 14 16
koso slozeno savijanje 7 9 13,5 18 20,5 23
To konstrukeijska savijanje ili
torzija 0,5 0,6 0,8 1 1,1 1,2
armatura savijanje i torzija
jednovremeno 0,6 0,8 1 1,1 1,2 1,3
Glavni naponi proracunska savijanje ili torzija 1,5 1,8 2,2 2,6 3 3,4
.
zatezanja 70 armatura savijanje i torzija
jednovremeno 1,9 2,2 2,8 3,4 3,9 4,4
Tc proracunska gusta savijanje
armatura 1,5 2,5 3,3 4 4,5 5
(1) b - manja strana stuba
(2) d - debljina platna, zida sanducastog preseka ili ploce
Za marke betona 25, 35, 45, 55 dopusteni naponi se odreduju linearnom interpo-
laeijom izmedu dye susedne vrednosti.
Za dopustene sredisnje i iviene napone pritiska prefabrikovanih armiranobetonskih
elemenata, proizvedenih u pogonima betonskih prefabrikata, uzimaju se vece vred-
nosti iz tabele 21, nezavisno od dimenzija preseka.
Za ukupne utieaje, ukljueujuci i utieaje usled promene temperature, skupljanja be-
tona i slieno, dopusteni naponi u armiranom betonu povecavaju se, i to za sredisnje
napone pritiska 10%, a za iviene napone pritiska 15% od vrednosti datih u tabeli
21.
123
Dopusteni naponi pritiska u nearmiranom betonu navedeni su u tabeli 22.
47
Tabela 22. Dopusteni naponi pritiska u nearmiranom betonu (u MPa)
Vrste napona Marka betona (MB)
10 15 20 30 > 30
Sredisnji naponi
pritiska (T. 1,5 2,5 3,5 6 0,2fu:
Ivicni naponi
pritiska (Tv -- 2 3,5 5 8 0,25h;
Dopusteni ivicni naponi zatezanja od savijanja u nearmiranobetonskom betonu

iznose 10% od vrednosti dopustenih ivicnih napona pritiska iz tabele 22.
Ivicni naponi zatezanja nearmiranih betonskih elemenata, opterecenih na sloieno
savijanje, ne smeju biti veci od jedne petine ivicnih napona pritiska, koji se istovre-
meno pojavljuju u preseku.
Dopusteni ivicni naponi zatezanja u nearmiranom betonu odnose se samo na preseke
van radnih spojnica.
124
Dopusteni naponi u armaturi dati su u tabeli 23.
Tabela 23. Dopusteni naponi u armaturi (u MPa)

Vrsta. armature Oblasti primene Dopusteni naponi u
armaturi (To (u MPa.)
Glatka a.rmatura 1/15 do 1/112 za.st ubove,
grede i ploce 125
GA 220/340
stubovi
grede 160
Glatka arma.tura. 4>5 do 1/112 ploce d < 12 em
ploce d > 12 em 180
GA 240/360
stubovi
grede 140
4>14 do 4>36 ploce d $ 12 em
pIece d> 12 em 160
stubovi
grede 220
Itebrasta armatura MB 20 do MB 30 ploce d $ 12 em
ploce d > 12 em 240
ItA 400/500
stubovi
grede 240
MB > 30 ploce d $ 12 em
ploce d > 12 em 260
Zavarene armaturne grede
MB 20 do MB30 ploce d < 12 em 240
mreze od glatke ziee
ploce d > 12 em 260
MAG 500/560
grede
ploce d < 12 em 260
MB > 30
ploce d > 12 em 280
48
Vrsta armature Oblasti primene Dopusteni naponi u
armaturi iTa (u MPa)
Zavarene armaturne grede
mreze od rebraste ziee MB 20 do MB 30 ploce d ::; 12 em 250
MAR 500/560 ploce d > 12 em 270
grede
MB > 30 ploce d ::; 12 em 270
ploce d > 12 em 290
Bi armatura MB 20 do grede
ploce d ::; 12 ern 380
BiA 680/800 MB 30 ploce d > 12 em 400
MB > 30 '
400
Za ukupne utieaje, ukljucujuci i uticaje usled promene temperature, skupljanja

betona i slicno dopusteni naponi u armaturi povecavaju se za 20% u odnosu na
vrednosti prikazane u tabeli 23, sa ogranicenjem do 180 MPa za glatku armarutu
GA 240/360, a do 280 MPa za rebrastu armaturu RA 400/500,
Ako se za centricno pritisnute elemente za betone MB > 30 koristi glatka armatura
GA 240/360, moraju se proracunati najvece vrednosti napona u armaturi usled
skupljanja i tecenja betona. Ako se ti naponi u armaturi ne proracunavaju, obavezno
se koristi armatura sa granicom razvlacenja Uv ~ 400 MPa.
125
Za dinamicki opterecene armiranobetonske elemente dopustena je sarno primena
glatke armature GA 240/360 i rebraste armature RA 400/500-2, a primena glatke ar-
mature GA 220/340, rebraste armature RA 400/500-1, zavareni.h armaturnih mreza
od glatke ili rebraste zice MAG 500/560 i MAR 500/560, kao i Bi-armature BiA
.
680/800 nije dopustena.

Dopusteni naponi u glatkoj armaturi GA 240/360 dinamicki opterecenih elemenata
za sipke precnika 4>5 do 4>12 mm iznose 160 MPa, a za sipke precnika 4>14 do 4>
36 mm iznose 140 MPa.
Dopusteni naponi Uad U rebrastoj armaturi RA 400/500-2 dinamicki opterecenih
elemenata ograniceni su na 220 MPa, i odreduju se prema izrazu
Uad = 140 + 0, 7Ua,min .,. 220 MPa
gde je:
Uad - dopusteni ~apon u armaturi od stalnog i promenljivog opterecenja;

Ua,min - najmanji napon u armaturi od stalnog i promenljivog opterecenja;
.,. - oznaka za gornju granicu vazenja izraza.
Za ukupne uticaje, ukljucujuci i 'uticaje usled promene temperature, skupljanja
betona i slicno, dopu'steni naponi u rebrastoj armaturi Uad i dopusteni naponi u
glatkoj armaturi Ua dinamicki opterecenih elemenata mogu se povecati do 10% od
vrednosti datih u tabeli 23.
49
1~6
Ele.penti napregnuti na centricni pritisak proracunavaju se na izvijanje, ako vitkosti
(As) prelaze sledece vrednosti:
- za armirane elemente Ai > 50;
- za nearmirane elemente Ai > 35.
Dozvoljene su sledece najvece vitkosti:
- za armirane elemente Ai = 140;
- za nearmirane elemente Ai = 70.
VitkCX:Iti140 < Ai ~ 200 dopustaju se pri proveri stabilnosti elemenata u fazama
montaze. Dozvoljena sila nosivosti centricno pritisnutog elementa u armiranom
betonu odreduje se prema sledecem izrazu
P = O"iAb(l + np.)
gde je:
n = 10;
p. = koeficijent armiranja (p. = AaIAb);
Ai
O"i= 1,40". - 0,4 - (0".- 1)-125 ;
gde je:
\. - !L.
A, - ," .
Ii =duzina izvijanja elementa;
i = poluprecnik inercije betonskog preseka;
0". - dopusteni sredisnji normalni napon u betonu odreden u tabeli 21;
O"i- dopusteni srediSnji hormalni napon u betonu pri izvijanju.
:.../ 127- .
Dozvoljena sila nosivosti ekscentricno pritisnutogr'nearmiranogl . elementa odreduje
. .
se prema s Ie d ecem Izrazu:
"t
P = O"i. Ab
gde je:
. fE
Ai=
135 - Ai
100
'0". (
1-0,5Y"k ) ~O".
e - ekscentricitet normalne sile Uodnosu na teziste preseka;

k - odstojanje tacke jezgra od sredista preseka.
Za odnose elk ~ 1,50 presek se mora armirati.
50
128
Pri odredivanju uticaja u armiranobetonskom preseku vitkih elemenata opterecenih
normalnom silom i momentom savijanja uzima se u obzir promena oblika ose pri-
tisnutog elementa. Promena oblika utvrduje se po teoriji konstrukcija (teorija II
reda) , vodeci racuna i 0 svim dugotrajnim uticajima (stalno opterecenje, skuplja-
nje, tecenje betona i dr.).
Naponi u betonu i celiku, koji se dobija.ju iz kombinacija najvece normalne sile
(stvarno stanje) i povecanog ekscentriciteta, ne smeju prelaziti dopustene vrednosti
napona odredenih u tabelama 21 i 23.
Stabilnost ekscentricno pritisnutih elemenata ne proverava se ako je
Ai ~ 25
e
3,5 za Ai ~ 75
d~
e 3,5Ai
-d >- - 75 za A'. >- 75
MI
A'. -< 50 - 25-
M2
gde sli:
MI i M2 - momenti na krajevima elementa izracunati po teoriji I reda, pn

cemu je 1M2I > IMI!;
e - ekscentricitet normalne sile sracunat po teoriji I red a za elastican
sistem;
d - odgovarajuca visina poprecnog preseka.
\
129
Izuzetno od odredaba Clana 128. ovog pravilnika, povecanje ekscentriciteta ei za
jednostavnije konstrukcije izracunava se prema sledecem izrazu:
.
e'=e
( 1+ -1+.t-1 )
q"
/To
gde je:
ei - ukupniekscentricitet pri izvijanju;

e = ~ + eo - pocetni najveCi ekscentricitet uzet u srednjoj treCini duzine izvi-
janja stapa uvecan za.najmanje eo - ekscentricitet usled netacnosti
pri izvodenju;
N
u 0 ---
All'
40000
u* = ~~u. + 2,5 (MPa);
.
51
(1, - dozvoljeni sredisni napon odreden u tabeli 21 (MPa);
Ai - duzina izvijanja;
(1u.
k -- ,
(1
(1g -
Ng
- + -Mg I. (1 - -N + -'M
- Ab
Ab Wb Wb '
Ng, Mg - uticaji usled stalnog opterecenja;
M,N - najveci uticaji pri eksploataciji od ukupnih opterecenja (slika 14);
Ab i Wb - povrsina i otporni moment betonskog preseka.
~N ~N:
I
'... ,..-
I I
,, I
,,
I
I
'i t I,, I T
I'
\
\
\ ~~
LJ
...
Slika 14
v 130
Dozvoljena sila nosivosti spiralno anniranog stuba izracunava se prema izrazu
1
P = -Ab.fbk(l + koJ..lo+ 2k.J..l.)
3
gde je:
fbl: - (karakteristicna cvrstoca);

Aba - povrsina jezgra betonskog preseka unutar osa spirala;
1'0 - koeficijent armiranja poduznom armaturom;
WP - koeficijent armiranja spiralnom armaturom;
(1
ko = ~f6l:;
(1, :z=nf6l:;
,
tiq - granica gnjecenja poduzne armature. Za proracun se uzima l(1ql = l(1vl
Stubovi sa vitkoscu Ai > 50, kao i stubovi sa ekscentricnom normalnom silom ne
mogu se proracunavati kao spiralni stubovi nego kao obicni armirani, prema izrazima
Cl. 126. i 128. ovog pravilnika.
52
131
Glavrn naponi zatezanja armil'anobetonskih elemenata opterecenih na savijanje i
torziju u blizini neutralne linije na najvecem delu linijskih nosaca jednaki su napo-
nima smicanja, pa se kao takvi upol'eduju sa dopustenim naponima Ta, T i Tc datim
u tabeli 21.
Glavni naponi zatezanja (0'2) elemenata opterecenih na savijanje sa uticajem trans-
verzalne sile ne smeju biti veci od dopustenih vrednosti napona Tc dok glavni naponi
zatezanja od Ciste torzije ili jednovremenog uticaja torzije i savijanja ne smeju biti
veti od dopustenih vrednosti Tb.
Ako su izracunate vrednosti glavnih napona zatezanja manje ili jednake vrednos-
tima napona Ta, U potpunosti ih prihvata beton, pa nije potrebno obezbedenje
annaturom.
Ako izracunate vrednosti glavnih napona zatezanja prelaze vrednosti napona Ta, a
manje. su ili jednake vrednostima napona Tb sile usled glavnih napona zatezanja,
primaju se kosim sipkama i uzengijama, i to pocev od mesta gde je T > Ta do .
oslonca, bez obzira na to sto u oblasti oslonca naponi mogu biti manji od napona
Ta (slika 15).
J\.o
Slika 15
Pri proracunu napona smicanja T uzima se u obzir promena visine nosaca. Kada
glavni naponi zatezanja prekoracuju vredno'Sti dopustenih napona 10, onda se osigu-
ranje armatUl'om vrsi na celoj duiini element a na kojoj vladaju jednoznacni glavni
naponi zatezanja. Na toj duiini glavni naponi zatezanja u potpunosti se prihvataju
proguscenom al'maturom. Glavni napon zatezanja ne sme da bude veti od dopustene
gramce Tc.
~32
Minimalni procent armiranja poprecnom armaturom (uzengijama), pri prekoracenju
Ta napona, mora iznositi najmanje 0,2% odgovarajuceg betonskog preseka.
Znatni poprecni O'ynaponi, koji se javljaju u oblasti oslonca, uzimaju se pri prora-
cunu glavnih napona zatezanja.
Opterecenje na linijskom nosacu koje dejstvuje na delu svetlog otvora nosaca (na
0,75 d) ne uzima se pri odredivanju transverzalne sile, ako se naponi O'ypri proracunu
glavnih napona zatezanja ne unose u proracun.
Ublaiavanje uticaja transverzalnih sila iz stava 3. ovog clana moze se uneti u
proracun uvodenjem oslonackih normalnih napona pri proracunu glavnih napona.
=
Rasprostiranje reakcije oslonaca na sirini A b+ 1, 5d i raspored napona O'yprikazani
su na slici 16.
53
133
Naponi prianjanja Tp na krajnjim slobodnim osloncima armiranobetonskih eleme-
nata opterecenih na savijanje sa uticajima transverzalnih sila odreduju se, zavisno
od redukovane transverzalne sile TR, kraka unutraSnjih sila i obima svih sipki u za-
tegnutoj zoni koje prelaze preko slobodnog oslonca U, a prema izrazima: Tp
=
- za elemente bez kose armature oko slobodnog oslonca; Tp f;ff - za elemente = ftJ
sa
kosom armaturom oko slobodnog oslonca.
Dopusteni naponi prianjanja Tp odredeni su u tabeli 25.
1'34
Dopusteni lokalni naponi pritiska (J'o U armiranom betonu ne smeju preCi vrednosti
proraeunate prema izraZll:
fA;:
(J'o = (J'6V 1- 0, 75fb1t:
14:"
gde su;
(J'6- dopusteni sredisni napon u betonu, odreden u tabeli 21 ovog pravilnika;

Abo - lokalno opterecena povrsina (Abo
= bodo), u slueaju linijskog opterecenja (slika
17a), a u slueaju koncentrisanog opterecenja (slika 17b);
Au - povrsina Au = b1d1 geometrijski sliena lokalnoj opterecenoj povrsini sa istim
tezistem kao i povrsina Abo (slika 17).
Usled lokalnog dejstva opterecenja javljaju se sile cepanja upravno na ravan sile,
koje se moraju prihvatiti al'maturom. U slueaju linijskog lokalnog oslanjanja (slika
17a) sila zatezanja ne moze biti manja od vrednosti
Z = 0, 3P (1 -
~;)
54
r-
,j
}\
,
~
J~iil ~ r,
1t...~ ,j'1
I A A 1-1 Ak l CLL. "i.. / 1\
I
V l " ,It,".>'.'
a>fI'I), M1kipJ, ~l r
.:
. (,
7r'; ,:CI/, ,j I', ,Iv
I~~ I
do' I
lw~ b) -- /\ V c',:
i 'I 1 'j
Slika 17
V PRA VILA ZA ARMIRANJE

1. ZASTITNI SWJ DO ARMATURE
Najmanji zaStitni sloj betona do armature, ukljucujuci i uzengije, odreduje se za-
visno od vrste elementa, odnosno konstrukeije, stepena agresivnosti sredine u kojoj
se element. nalazi, marke betona, precnika armature i nacina izvodenja, odnosno
ugradivanja betona,
Najmanji zaStitni slojevi betona do armature za elemente i konstrukeije u slabo
agresivnim sredinama, izvedene bekmiranjem na lieu mesta, jesu:
- ao = 1,5 em - za ploce, ljuske i zidove i za rebraste i olaksane meduspratne kon-

strukeije;
- ao = 2,0 - za grede, stubove i ostale elemente konstrukeije, koje nisu obuhva-
cene prvom alinejom ovog stava.
Najmanji zaStitni slojevi betona do armature iz stava 1. ovog clana povecavaju se
za 0,5 em za elemente i konstrukeije u umereno (srednje) agresivnim sredinama a
za najmanje 1,5 em za elemente i konstrukeije u jako agresivnim sredinama.
Agresivnost sredine odredena je u clanu 113. ovog pravilnika,
Najmanji zastitni slojevi betona koriguju se, i to:
a) + 0,5 em - ako povrsine elementa, odnosno konstrukeije posle betoniranja nisu

.
ili su veoma tesko dostupne kontroli;
b) + 0,5 em - za betone marke manje od MB 25;
v) + 1,0 em - ako se povrsina betona naknadno obraduje postupeima koji izazi-
vaju oStecenja zastitnog sloja betona;
g) + 1,0 em - za konstrukeije koje se izvode sa klizajucom oplatom;
d) - 0,5 em - za montaine elemente i konstrukeije proizvedene u fabrickim usIa-
VIrna.
55
Korekcija najmanjeg zaStitnog sloja vrsi se simultano.
ZaStitni I;!lojb~tona do armature ne ~me biti manji od precnika tog profila armature.
U slucaju grupisanja profila armature u sveianj, ZaStitni sloj betona do armature
ne sme biti mal1ji od precnika zamenjujuceg profila sveznjaarmature, a uzima se od
stvarnih povrsil1a profila armature grupisanih u svezanj. Zamenjujuci profil sveinja
armature odreden je u clanu 138. Qvog pravilnika.
Najmanji zaatitni slojevi betona mogu biti uslovljeni i zahtevima otpornosti pri
dejstvu pozara ili drugim posebnim zahtevima u slucaju speeijalnih konstrukeija
ili elemenata i konstrukeija. u sredinama neuobicajenog stepena ili karakteristika
a!';resivnosti.
136
Ako je potreban ZaStitni sloj betona do armature, odreden prema odredbama Clana
135. ovog pravilnika, veci od 5,0 em, zastitni sloj- mora se armirati posebnv tankom
armaturnom mreiom.
Rastojanje te armature u zaStitnom sloJu od spoljne povrsine betona ne moze biti
manje od 2,0 em.
Takva armatura zaStitnog sloja ne uzima se pri dokazivanju napona, odnosno gra-
nicnih stanja.
2. RASPOREDIVANJE ARMATURE U PRESECIMA
ELEMENATA
137
Razmak armature mora biti dovoljan da bi. se obezbedili uslovi za efikasno ugra-
divanje betona, postizanje dobrog kvaliteta zaStitnog sloja betona do armature i
efikasno prianjanje betona i armature
Cist horizol1talal1, kao i cist vertikalan razmak izmedu paralelnih pojedinacnih pro-
fila armature ne sme biti manji od 3,0 em. Taj razmak mora biti najmanje jednak
precniku armature, a ne sme biti manji od 0,8 noniinalne veliCine najveceg zrna
agreg,ata. Za odredivanje minimalnog cistog razmaka susednih pojedinacnih profila
armature razliCitih precnika, merodavan je profil veceg precnika.
Odredbe ovog clana odnose se i na mesta nastavljanja armature.
Cisto horizontalno rastojanje pojedinacnih profila armature mora biti takvo da
omogucava prolazak pervibratora pri betoniranju u sve delove elemenata gde je to
neophodno radi efikasnog ugradivanja betona.
138
Izuzetno, radi omogucavanja smestanja poduine armature u poprecni presek jace
armiranih elemenata, pojedinacni profili armature mogu se grupisati jedan uz drugi
u sveznjeve, bez medusobnog razmaka u horizol1talnoj, odnosno u vertikalnoj ravni,
uz vodenje racuna 0 obezbedenju uslova za efikea.snougradivanje betona.
Tako grupisanih profila armatUle u sveznju moie biti l1ajvise cetiri. Pritom se u istoj
ravnimogu postaviti jedan uz drugi naj~ise dva profila bez medusobnog razmaka
(slika 18).
56
~::
~
/
"
~
.' "
' ' ,,
'
'.' ."
00
~"
.
~
., . ""
. .'. ..'
. '-.;-;.- :-/
-",
Slika 18. Dopuiteni naeini grupi88llja profila armature u sveznjeve bez medusobnog raz-
maka
U svcianj se mogu grupisati i profili armature razlicitih precnika. U paralelnim

ravnima bez medusobnog razmaka mogu se postaviti najvise dva profila BiA celika
jedan uz drugi.
Za odredivanje najmanjeg zaStitnog sloja betona do armature u svezl1ju, kao i za
odredivanje najmanjeg Cistog razmaka izmedu sveznjeva armature, merodavan je
zamenjujuCi profil sveinja, pod kojim se podrazumeva fiktivan profil sa povrsinom
poprecnog preseka jednakom povrsini preseka armature grupisane u svezanj.
Tako odreden minimalni Cist razmak izmedu sveznjeva meri se od stvarnih povrsina
profila u susednim sveznjevima.
NajveCi dopusteni zamenjujuCi precnik sveznja armature je 44 mm. U elementima
masivnih betonskih konstrukcija mogu se koristiti i sveznjevi sa vecim zamenjujuCim
precnicima, uz posebno dokazival1je da su obezbedeni uslovi efikasnog prianjanja i
usidrenja armature.
Kad je to neophodno, mogu se postaviti najvise dye uzengije jedna uz drugu bez
medusobnog razmaka.
3. OBLIKOVANJE ARMATURE
139
Poduzna armatura od pojedinacnih profila glatkog, rebrastog ili Bi-celika moze biti
prava ili povijena.
Armatura se povija ako je racionalno da se ista armatura pri promeni uticaja duz
raspona elementa koristi u razliCitim zonama preseka, ako se ista armatura duz
raspona elementa koristi za prihvatanje razliCitih uticaja ili ako se na taj naCin
postize povoljnije usidrenje armature. '
Zavarene armaturne mreze se ne povijaju.
Poduzna armatura od pojedinaenih profila glatkog ili rebrastog c-elika moze na kra-
jevima imati kuk~ ili moze biti prava, bez kuka na krajevima.
Armatura od zavarenih mreza i armatura od Bi-celika ugraduju se bez kuka na
krajevirna, osim kad se koriste za izradu uzengija.
140
Uzengije se u linijskim elementima po pravilu oblikuju kao zatvorene, a sarno
izuzetno kao otvorene, u slucajevima kad je nekom drugom armaturom obezbeaeno
poprecno opasivanje preseka armaturom. Uzengije se, po pravilu, zatvaraju na
57
uglovima poprecnog preseka. Zatvaranje uzengija obezbeduje se kukama na mestu
zatvaranja, bez preklapanja. Kad su uzengije po celom obimu zategnute (dejstvo
torzije i dr.), uzengije se zatvaraju s potrebnim preklopom, prema clanu 144. do
147.
Najveci precnici profila armature koji se koriste za izradu uzengija u uobicajenim
elementima i konstrukcijama su: 4>16- za uzengije od glatke armature, 4>12 - za
uzengije od rebraste armature, 4>10- za uzengije od zavarenih armaturnih mreza sa
jednostrukim zicama, 4>8- za uzengije od zavarenih armaturnih mreza sa dvostrukim
zicama i 4>6,9- za uzengije od Bi-celika.
141
Najmanji precnici povijanja poduzne armature i uzengija mereni na unutraSnjoj
konturi povijenih profila, za razliCite vrste betonskih celika dati su u tabeli 24.
Tabela 24. Najmanji pretnici povijanja poduzne armature i uzengija za ra-

zlicite vrste betonskih celika
Vrste betonskih celika

Najmanji precnici GA 240/360 RA 400/500 MAG i MAR BiA 680/800
povlJanJa arma- 500/560
ture D (u mm)
Povijanje poduzne DI 154> 154> ne povlJa se 204>
armature (osim kuka)
Kuke l1a krajevima D2 64>za 4>~ 20 104> bez kuka bez kuka
poduzne armature 84>za 4>> 20
Savijanje i kuke na D3 44>u,4>;.-~16 54>u,4>u< 12 4>u~ 101) 64>u,4>u ~ 6,93)
krajevima uzengija 44>u,4>u~ 82)
1) Zavarene armaturne mreze sa jednostrukim poduznim zicama.
2) Zavarene armaturne mreze sa dvostrukim poduznim zicama.
3) Precnici poduznih zica Bi - celika izrazavaju se u desetim delovima milimetra.
142
Standardne kuke na krajevima glatke poduzne armature su polukruzne kuke. Polu-
kruzne kuke se oblikuju povijanjem armature za 180°, sa pravim del om duzine 44>,
ali ne manje od 4,0 em na kraju kuke, u produietku krivine. Na slid 19 prikazano
je povijanje glatke poduine armature i oblik standardne polukruzne kuke. Na toj
slici date su i potrebne dodatne duzine profila Ah za ispravno oblikovanje kuke.
143
Standardne kuke na krajevima rebraste poduzne armature su provougaone kuke.
Pravougaone kuke se oblikuju povijanjem armature za 90°, sa pravim delom duzine
84>ali ne manje od 8,0 em na kraju kuke, u produzetku krivine. Na slid 20 prikazano
jepovijanje rebraste poduzne armature i oblik standardne pravougaone kuke. Na
slici 20 date su i potrebne dodatne duzine profila AI" za ispravno oblikovanje kuke.
58
0,=150 - 61) za
0 2- {
0~ 20
80 za I) > 20 }
0,
0
,ffiJ
101'
9g) ~I
t;2: ~[k =
7Ihl.,Oem za
111)
{ 130 za
e~'o
za 10.. I)~ 20
0> 20 }
~~k 'IJ ern

Slika 19
0,= 150 Dz=100
~
~C+~@
-4I 0f
144
\'~ rr
~'I
..-1
~i
Q)~
.
p
- +
0:
°2
Slika 20
30.~.oem
~lk={ 110 ZQ0~10
za 0 ~ 10
}
Standardne kuke na krajevima uzengija od glatke armature oblikuju se kao kose

kuke, povijanjem armature za 1350, sa pravim delom duzine 5t/J, ali ne manj~ od
(8.0 - 34>u)eentimetara na kraju kuke, u produzetku krivine. Na sliei 21. prikazana
je standardna kosa kuka za krajeve uzengija od glatke armature, potrebne dodatne
duzine profila illku za ispravno oblikovanje kuke, zatvorena pravougaona uzengija
i potrebne ukupne duzine armature lu za izradu zatvorenih uzengija pravougaonog
oblika, sa dimenzijama spoljaSnje konture au i bu.
145
Standardne kuke na krajevima uzengija od rebraste armature oblikuju se kao pra-
vougaone kuke, povijanjem armature za 900, sa pravim delom duzine 10t/J ali ne
manje od 8,0 em na kraju kuke, u produzetku krivine. Na slici 22 prikazana je
standardna pravougaona kuka za krajeve uzengija od rebraste armature, potrebne
dodatne duzine illku za ispravno oblikovanje kuke, z.atvorena pravougaona uzengija
59
-
I
8,oem -ZO 0u ~ 10
_
6.Iku- ZO 1060u~16
I
{ 801.1 }
+
au
a IIu !2au+
=
2bu+'16.0em-60u
2Cu. 2bu+ 100u
ZQ 0u ~ 10
zo 10~Gu6 16 }
Slika 21
i potrebne ukupne duzine armature lu za izradu zatvorenih pravougaonih uzengija

sa dimenzijama spoljaSnje konture au i bu.
10 0u-CS,Ocm
~-~
n
II ~
-~ ~ ~.
II
100u«~Ocm '. "<i
I
I I I
I
"I
D~ 50u 0u
sf
0u Ih 0u -ZO0u 6 S
6.1 ku= s,o em+ l;u
I
{ 1101.1 zo 8"~12
}
:+: +.
2aU+2 bu+16,O-50u Zo 0u~8
au Iu - 2au+ 2bu- 150u zo S.e:0u612}
~ ~I {
Slika 22
146
Kad se zavarene armature koriste za izradu u~engija, one na krajevima moraju imati
pravougaone kuke, oblikovane povijanjem armature za 90°, sa precnikom povijanja
44Ju. Na pravom delu, duzine ne manje od 104Ju na kraju kuke, u produz-etku
krivine, mora biti bar jedna zavarena poprecna ziea, udaljena najmanje 2,0 em od
kraja uzengije. Poprecne zice, bilo sa unutraSnje Hi sa spoljaSnje strane uzengija,
ne smeju biti blize od 44Ju ad pocetka, odnosno do kraja krivine (slika 23).
60
Na slici 23 date su i potrebne miminalne dodatne duiine profila ill}"" za ispravno
oblikovanje kuke, u slucaju da je za duiinu pravog del a na kraju kuke merodavna
veliCina 104>".
Slika 23
147
Uzengije od Bi-celika moraju na krajevima imati pravougaone kuke, oblikovane
povijanjem armature za 900, sa propisanim precnikom povijanja od 64>",sa pravim
delom duiine najmanje 154>" ali ne manje od razmaka precki (95 mm) na kraju
kuke, u produietku krivine (slika 24). Na slici su date i potrebne dodatne duiine
p.rofila ill!:" za ispravno oblikovanje kuka.
n --
II "'r
150u ~9,5 em: I I;
~ ,I
~I
I
I I' -'
/<!.L - <1!
.
I
~jiW-.l
-+.-L
' 1,50u+9,5em ZQ 0u" 5,6 mm
t.lku=
'
D3= '0u 0u { 16,50u ZQ 0u = 6,9
.
}
Slika 24
4. SIDRENJE ARMATURE
Sidrenje profila armature moze se vrsiti pravim delom, sa kukom, sa povijanjem
profila u petlju i profilima sa zavarenim poprecnim sipkama. Sidrenje pravim de-
lorn moze se izvrsiti na drugi naCin, stirn da sigurnost sidrenja sipke armature u
armiranobetonskim konstrukcijama mora biti najmanje 1,8, sto se mora dokazati
ispitivanjem.
61
149'
Duzina sidrenja zavisi od polozaja profila u elementu pri betoniranju, od vrste
celika, od marke betona i precnika profila armature.
Dopusteni naponi prianjanja Tp u uslovima dobre adhezije, zavisni su od polozaja
armature pri betoniranju, a odnose se:
- na armaturu koja je pri betoniranju nagnuta za 45-90° prema horizon tali;
- na armaturu koja je pri betoniranju nagnuta za manje od 45° prema horizon tali
ili na horizontalnu armaturu, ako se profili te armature pri betoniranju nalaze u
donjoj polovini poprecnog preseka elementa ili su udaljene najmanje za 30 em od
gornje slobodne povrsine elementa.
Dopustene vrednosti napona prianjanja Tp za uslove dobre adhezije date su u tabeli
25.
Tabela 25. Dopustene vrednosti napona prianjanja Tp (u MPa) za uslove dobre

adhezije '\..
Vrsta celika Marka betona (MB) . ,
15 20 30 40 50 60
Glatka armatura (GA) 0,60 0,67 0,76 0,85 0,92 0,98 \ 1 ~
Rebrasta armatura (RA) 1,2 1,4 1,75 2,10 2,45 2,80
U ostalim silicajevima polozaja armature u preseku, koji nisu navedeni u drugom

stavu ovog dana, vrednosti napona prianjanja Tp iz tabele 25 umanjuju se za jednu
trecinu za uslove losije adhezije.
Duzina sidrenja armature (1,) pravog del a bez kuka za glatku armaturu (GA) i
rebrastu armaturu (RA) odreduje se prema izrazu
!/Ju"
I3 --
4Tplu
gde je:
!/J- precnik profila koji se sidri;
u" - graniea razvlacenja celika, odnosno graniea U02;
lU - koefieijent sigurnosti (Ju = 1,80) koji se odnosi na duzinu sidrenjaj
Tp - dopusteni racunski napon prianjanja odreden prema tabeli 25 za uslove dobre
adhezije ili umanjen za jednu trecinu za losije uslove adhezije.
Na duzini sidrenja I, uzima se napon prianjanja Tp kao konstantna vrednost za

proracun duzine sidrenja.
150
Efektivna duzina sidrenja zavisi od tipa usidrenja i stvarnog (efektivnog) napona u
armaturi i izracunava prema izrazu
Ua(eJ)
I,(en = a .1, I,.min
~ a
f...
62
gde je:
1.(eJ) - efektivna duzina sidrenja;

I. - duzina sidrenja odredena prema clanu 149. stay 5. ovog pravilnika;
ua(eJ) - stvarni naponi koji odgovaraju dejstvima u eksploataciji;
Ua - dopusteni napon u armaturi odreden u tabliei 23;
a =1- za sidrenje pravim sip kama bez kuka napregnutim na zatezanje Hi na pri-
tisak, kao i za sidrenje pritisnutih sipki sa kukama;
a =~ - za sidrenje zategnutih sipki sa kukama;
- najmanje duzina usidrenja l.,min iznosi za zategnute i pritisnute sipke
I.,min = 0,5/. 1- 104> 1- 15 em

151
U zoni usidrenja zategnute i pritisnute armature, za utezanje preseka mora se
obezbediti poprecna armatura, odnosno uzengije. Ako su profili koji se sidre 4>> 16
mm za zategnute i za pritisnute sipke na dm~ini usidrenja I.(el) obezbeduje se
poprecna armatura (uzengije) koja moze da prihvati 20% sile u poduznoj arma-
turi koja se sidri.
152
Sipke grupisane u sveznjeve (evasti) sidre se na naCin propisan za sidrenje pojedi-
nacnih sipki, pa je za sveznjeve od 2, 3 Hi 4 profila. duzina usidrenja 1,2; 1,3 Hi 1,4
puta veca od duzine usidrenja pojedinaene sipke.
Po pravilu, sipke iz sv~znja treba pri sidrenju raspertlati, tako da se iz jednog
sveznja, u jednom mestu mogu usidriti najvise dye sipke.
153
Sidrenje zategnute glatke armature pravim sip kama bez kuka ne dozvoljava se,
izuzev u slucajevima kad se sidrenje sa kukama ne moie izvesti.
Sidrenje profila zategnute rebraste armature vrsi se pravim delom ili pravim delom
sa pravougaonom kukom (90°).
Sidrenje profila!pritisnute armature po pravilu se vrsi I,bezkuka.
Kad je u pitanju zategnuta armatura kuke ne treba postavljati u blizini slobodne
povrsine betona.
Na duiini usidrenja I.(el), da bi se izbegli nepovoljni uticaji sile cepanja, vrsi se
utezanje betona uzengijama.
Ako u zoni sidrenja postoje uticaji koji uravnotezuju sile cepanja (oslonaeke zone)
ili ako je precnik poduzne armature 4>< 16 mm, poprecna armatura u zoni sidrenja
moie se izostaviti.
63
154
Pri sidrenju petljama, da bi se izbeglo cepanje betona u ravni sidrenja, precnik
unutar krivine petlje mora ispunjavati sledece uslove:
D>- (14+2 st )
,
'e
Ua(eJ),p
fbk
gde je:
ua(eJ) - stvarni napon u al'maturi na pocetku krivine petlje;
e - manja od vrednosti razmaka ravni susednih petlji Hi odstojanja ravni petlje
do spoljne povrsine betona.
at: Slika 25
155
Usidrene sipke od glatke armature za prijem glavnih napona zatezanja moraju na
krajevima imati kuke i prave delove, a usidrene sipke rebraste armature ne moraju
imati te kuke.
Duiina sidrenja povijene sipke koja prima glavne napone zatezanja racuna se sarno
na pravom delu. Duiina sidrenja tog dela iznosi 60% duiine sidrenja odredene u
clanu 1"49. ovog pravilnika (slika 26a) ako se sipka sidii u pritisnutoj zoni, a 1,3 t.
aka se sipka sidl'i u zategnutaj zoni (slika 26b).
,. 10.'1,1"1 *)
~
za RA sa kukom
r-
.J
~I
a)
Slika 26
t b) ~ud~ISrl
156
Poduina glatka i rebrasta armatura za prijem sila zatezanja mogu se sidriti u be-
tonsku masu, pravim delom, a i povijanjem pod uglom od 45°.
Ako se sidrenje vrsi povijanjem pod uglom od 45° ,duzine usidrenja se mogu smanjiti
za 54>.
Sidrenje iz stava 1. ovog clana izvodi se obavezno sa kukom na kraju sipke za glatku
armaturu i sa kukom Hi bez nje za rebrastu armaturu;
64
- na sliei 27a prikazano je moguce sidrenje u zategnutoj zoni za dobre uslove adhe-
zlJe;
- na sliei 27b prikazano je moguce sidrenje u zategnutoj zoni za usloveloSije adhez-
IJe;
gde je:
1.(eJ) - duzina sidrenja odredena prema izrazu iz clana 150. ovog pravilnika.
~
.
\slef)-50
.L
'<~ ~. I
a) b)
Slika 27
157
Kad su u pitanju visoki nosaCi armatura za prijem sila zatezanja ad glavnih napona
zatezanja maze se sidriti u pritisnuti deo betona sarno pravim delom sipke i kukom za
glatku armaturu (GA) ili sarno pravim delom ili pravim del am i kukom za rebrastu
armaturu (RA) aka pravi deo sipke, mereno od sistemne linije, ima .dovoljnu duz;nu
usidrenja (slika 28).
A
I
~-Y-
I
---, I
I
j'
Slika 28
158
Mrezasta armatura sidri se bez kuka, osim kad se koristi za uzengije.
Duzina sidrenja zategnute ili mrezaste pritisnute armature mora da zadovolji uslove
~
duzine sidrenja date u tabeli 26, s tim:
- da odstojanje ad kraja poduine iiee do prve poprecne iiee iznosi a 2: 2,5 em

(slika 29);
~
.. . . f0 .~z
a~ 2,5em
b~ 5 em (50)
Slika 29
65
- da razmak poprecnih ziea bude veci i\i jednak 5 em, odnosno 5 4>,pri cemu se
uzima veca vrednost;
- da se zavareni spojevi uzimaju u obzir pri odredivanju duzine usidrenja s najma-
njim brojem ziea (cvorova).
Tabe\a 26. Duiina i uslovi sidrenja sipki armature MA od glatkih i orebrenih ziea
Dvostruke Jednostruke Uslovi Najmanja duiina Najmanji broj poprecnih ziea
iiee iiee adhezije sidrenja (u em) (cvorova) na duiini usidrenja
za MAG i MAR MAG MAR
4>$ 8,5 4> $ 12 dobri ~ 25 3 2
loSiji ~ 35 3 3
dobri 35 4 3
8,5 < 4>$ 12 loSiji 45 5 4
Sidrenje mreiaste armature kod povrsinskih nosaca - ploca na krajnjim slobodnim

osloneima, koji imaju poprecne nosace i\i serk\aie, kao i na srednjim osloneima, ako
se mrezasta armatura prekida, vrsi se tako da bar jedna poprecna sipka \eii u sirini
oslonea, najmanje 5 em od iviee nosaca i\i serklaia.
159
Duiina sidrenja zategnute i pritisnute Bi-armature iznosi najmanje cetiri osovinska
rastojanja precki za dobre us\ove adhezije i pet odstojanja precki za \osije us\ove
adhezije.
5. NASTA VLJANJE ARMATURE

160
Zategnuta armatura se, po pravi\u, ne nastavlja preklapanjem. Ako se takvo nas-
tavljanje ne moze izbeci, ono se izvodi u podrucjima najmanjih naprezanja.
Nastavljanje zategnute armature vrsi se preklapanjem profila sa kukama i bez kuka,
sa zavarenom poprecnom armaturom na delu preklopa ili na bilo koji drugi naein,
stirn da primenjeni nastavak i~a sigurnost propisanu ovim pravilnikom.
Armatura se moze nastav\jati i elektrootpornim zavarivanjem, ali nastavak ne po-
dleie odredbama o' nastav\janju armature iz ovog pravilnika.
161
Duzina nastavka na preklop zategnute glatke armature (GA) i zategnute rebraste
armature (RA) izn08i II' = al .I,(e!). i ne moie biti manja od 1,/2, odn08no 151/>,
odn08no 20 em (slika 30).
Vrednosti koefieijenata za duiinu nastavka Ql date su u tabeli 27.
66
4-- L
-rt
<)--
10(3cm) i-}I-,O~C~"0 ~ ~
" --t>
I I I Ii.?
~I
" 20C3c1l
t> ~ 0 0
I--JL !Q~20(3cm) b! b
<I-- '.
Ip
---t> Qmin= 20(3cm)
""""+p,, ".
-J ~ ""
Slika 30
Tabela 27, Vrednosti koeficijenata za duiinu nastavka 0'1

Cist razmak Cist razinak Pl'Ocent nastavljanja sipki
izmedu dva od najblize preklapanjem u jednom preseku
sllsedna pre- povrsine
klapanja II betona
jednom presekll
20% 25% 33% 50% > 50%
a S 104J b S 54J 1,2 1,4 1,6 1,8 2,0
a > 104J b > 54J 1 1,1 1,2 1,3 1,4
Najveci dozvoljeni procent nastavljanja zategnute armature preklapanjem u jednom

preseku moie iznositi:
- 100% za rebrastll annaturu ako se armatura nastavlja sa profilima 4J < 16,
odnosno 50% za profile qJ ;::: 16;
- 50% za glatkll armaturll 4J < 16, odnosno 25% za profile 4J ;::: 16.
162
Procent nastavka pritisnute armature na preklop moze iznositi do 100% ukupne
armature u preseku, Duzina preklapanja ne moie biti manja od duzine sidrenja
odredene izrazom u clanu 149. ovog pravilnika.
163
Duiina preklopa nosivih zica glatke i orebrene mreiaste armature odredena je u
tabeli 28.
67
Tabela 28. Duiina preklopa nosivih zica mreiaste armature
.
Poduine iice Precnik Uslovi Duiina Najmanji broj
u nosivom pravcu <p(u mm) adhezije preklopa (u em) poptecnih zica
(cvorova)
MAG MAR MAG MAR
Jednostruke <p ~12 dobri 40 35 4 3
iice losiji 40 35 5 3
Dvostruke <p ~8,5 dobri ' 40 35 4 3
:lice losiji 40 35 5 4
Dvostruke 8,5<<p~12 dobri 50 45 5 4
:lice losiji 50 45 6 5
Duiina preklopa glatke i orebrene nenosive zice mreiaste armature data je u tabeli
29.
Tabela 29 Duzina preklopa nenosivih zica mrezaste armature

Poprecne Precnik Uslovi Duiina Broj podui-
:lice iice adhezije preklopa (u em) nih iica
(cvorova)
Jednostruke i <p~ 6,5 dobri 15 2
dvostruke iice 6,5 loSiji 20 3
164
Duiina preklopa kod Bi-armature iznosi najmanje pet osovinskih rastojanja precki
- za dobre uslove adhezije i sest rastojanja precki - za losije uslove adhezije.
165
Ako se sipke <p~ 16 mm nastavljaju preklapanjem ili ako se u jednom preseku
nastavlja vise od polovine ukupne armature, mora se proracunati poprecna ar-
matura (uzengije). Ta armatura proraCimava se iz poprecne sile koja je jednaka
treCini ukupne sile u nastavljenoj armaturi u jednom preseku, pri cemu se uzengije
postavljaju na duiini preklapanja, a njihov razmak ne sme biti yeti od 5<p,gde je <p
precnik nastavljene armature.
166
Nastavljanje armature zavarivanjem, osim elektrootpornog zavarivanja, moie se pri-
menjivati sarno ako je propisan postupak zavarivanja u projektu konstrukcije.
Mogucnost dobrog nastavljanja armature zavarivanjem mora se prethodno dokazati
ispitivanjem.
68
6. VODENJE PODUZNE ARMATURE
167
Potrebna povrsina poduzne armature duz nosaca odreduje se po pravilu prema liniji
zatezuCih sila. Linija zatezuCih sila dobija se pomeranjem linijeMjZ za veliCinu
v =a . h u pravcu ose nosaca, gde je h - staticka visina nosaea. VeliCina pomerene
linije v zavisi .od efikasnosti armature za prijem glavnih napona zatezanja pa je
vrednost v = 0,5 z'a slucaj da se glavni naponi zatezanja prihvataju kosim gvoidima
i uzengijama, a v = 0,75 ako se glavni naponi zatezanja prihvataju sarno uzengijama
ili ako za glavne napone zatezanja nije potrebno osiguranje armaturom. Duzina
sidrenja 1,(eJ) odmerava se od racunski krajnje tacke R. Ako je pri odredivanju
veliCine pomeranja v presek nosaca promenljive visine, u racun se uzima korisna
visina odgovarajuceg preseka (slika 31).
;;;;.
i ! !
/1.
< \
I~ l'
",
Ii
,
t
;-~
I r'
I
I
r-, I {
,"
t.1 'lr'u r
,
it J i
,;/1 t
k((J) Vi i fI7b,,,;I'r L, P::.r' k..; LA 'f?'~:') i t
i
fZ iCitr.. ;iff'
<" if
Slika 31
168
Poduzna armatura mora se prevesti preko slobodnog krajnjeg oslonca ili krajnjeg
oslonca sa delimicnim ukljeStenjem od najmanje trecine ukupne armature u polju
za gredne nosace, a na.jmanje polovinu armature iz polja za ploce, s tim da .ta
armatura ne moie biti manja od armature koja je odredena izrazima iz cJana 132.
ovog pravilnika.
Profili armature koji se provode preko ovih oslonaca sidre se sa dye treCine efektivne
duzine sidrenja odredene clanom 150. ovog pravilnika, racunajuCi duiinu usidrenja
od kontakta nosaca i oslonca u slucaju direktnog oslanjanja, au slucaju indirektnog
oslanjanja (zona zatezanja u podrucju sidrenja) ta duzina iznosi 1.(eJ), racunajuCi
tu duzinu od trecine sirine oslonca (slika 32a i 32b).
69
...,...........
~ I
I
I
I
, I
.2
DIREKTNO f...JJb/3 INDIREKTNO
OSLANJANJE OSLANJANJE
T l slef)
lstefl
a) b)
Slika 32
169
Pri nastavljanju vertikalne armature (ankeri stubova) predvidaju se za seizmicka
podrucja nastavci bez kuka. Na duiini preklopa postavljaju se uzengije na manjem
razmaku nego u samom stubu, prema propisima za izgradnju objekata visokogradnje
u seizmickim podrucjima.
Nastavci zategnute armature izvedeni na preklop za ekscentricno pritisnute ele-
mente, koji se racunaju po fazi I, mogu se izvoditi bez kuka, s tim sto se duiina
preklopa za glatku armaturu i za armaturu od rebrastog celika odreduje prema
clanu 158. ovog pravilnika.
Ako se u jednom preseku nastavlja vise od polovine armature, nastavci armature
moraju se izvoditi zavarivanjem na suceljaK.
Nastavci zategnute a.rmature na prelomima moraju se izvoditi umetanjem pravih
sipki, koje se sidre u pritisnutu zonu betona potrebnom duiinom sidrenja. Svaki
uga.o preloma mora se utegnuti uzengijama (slika 33).
~ a)
Slika 33
b)
Ako je ugao preloma veti od 160°, zategnute sipke armature mogu da s!ede krivinu
preloma, ako je svaki profil direktno vezan uzengijama sa armaturom u pritisnutoj
zoni (slika 33).
VI KONSTRUISANJE ELEMENATA I KONSTRUKCIJA

170
Konstrukcije i elementi od armiranog betona konstruisu se u skladu sa pretpostav-
kama usvojenim u statickom proracunu.
70
171
Uticaj neminovnogodstupanja izmedu usvojenog sistema konstrukcija u statickom
proracunu i stvarnog izvodenja mora se uzeti u obzir pl'i projektovanju konstrukcija.
Dilatacione razdelnice (fuge) rasporeduju se tako da se uticaji usled skupljanja
betona, temperaturnih promena ili nejednakog slaganja oslonaca svedu na meru
koja ce zadovoljiti postavljene zahteve.
1. TEORlJSKI RASPONI, OSWNCI I UKLJESTENJA

172
Kontinualne ploce i grede, po pravilu, proracunavaju se kao da se na osloncima
mogu okretati.
Ako se pri proracunu pretpostavi slobodno okretanje na osloncima, dijagram mo-
menata iznad oslonca sme se parabolitno zaobliti (slika 34).
-1L I
Slika34
Ako rasponi slobodno oslonjenih plota ili greda nisu tacno utvrdeni konstruktivnim
merama, kao raspon se uzima svetli otvor uvecan za 5%. Za kontinualne ploce,
odnosno grede,. uzimaju se kao rasponi osovinska odstojanja zidova, podvlaka,
stubova i sl.
Ako su sirine oslonacnih podvlaka, zidova ili stubova vece od 10% svetlog otvora
ploca ili greda, za raspone kontinualnih plota, odnosno greda mogu se uzeti svetli
otvori uvecani za 5%, i sa tim l'asponima izraditi fiktivne seme nosaca za proracun.
U takvim slucajevima oslonaeki preseci mogu se dimenzionisati prema redukovanim
momentima savijanja nad osloncima (slika 35).
r=
~,~
.i~-
1,MI.
71
173
Za plqce igrede u visokogradnji koje su kruto vezane sa svojim osloncima, zajednako
podeljena opterecenja dovoljno je oc\rediti najvece momente na ivicama oslonaca
(preseciI i II na slici 36) i prema njima izvrsiti dimenzionisanje preseka.
Ako se ploce ili grede ojacavaju na osloncima vutama, racunska korisna visina pre-
seka na mestu ojacanja ne sme biti veca nego sto bi bila da je nagib vutel:3 (slika
36).
I, ,ll
I
I I
, :
I
;
II
! l
"1 "2
~~
~ Slika 36
174
Pozitivni m?menti u poljima kontinualnih ploca ili greda ne smeju za uzimanje u
proracun biti manji nego sto bi bili da se pretposta.vi obostrano puno ukljeStenje u
srednjim poljima, odnosno jednostrano puno ukljestenje u krajnjim poljima odnos-
nih ploca ili greda.
Pri proracunu momenta u polju u krajnjim rasponima ploca ili greda, ukljestenje
na krajnjim osloncima moze se uzeti u obzir sarno ako je konstruktivnim merama
obez bedeno i racunski dokazano.
175
U zgradama koje su ukrucene vertikalnim platnima, momenti savijanja u okvirnim
konstrukcijama koji nastaju usled vertikalnih opterecenja na unutraSnjim stubovima
mogu se zanemariti dok ivicne stubove (kruto vezane sa gredama) treba racunati
kao stubove okvirne konstrukcije.
176
Momenti i transverzalne sile za tavanice od ploca, sitnih rebara, greda i greda T
preseka odreduju se za puno opterecenje svih polja, pri cemu se mora voditi racuna
0 kontinuitetu i ukljestenju. Ako su raspon~razliciti, puno opterecenje svih polja
moze se uzeti u proracun samo ako odnos raspona susednih polja nije manji od dye
treCine.
Reakcije koje se prenose sa meduspratne konstrukcije na stubove, odnosno druge
elemente zgrade, uzimaju se u proracun, po pravilu, sa dejstvom kontinuiteta.
Dejstvo kontinuiteta mora se obavezno uzeti u obzir ako nosaci idu sarno preko dva
polja ili ako je odnos raspona susednih polja manji od dye trecine.
72
2. LOKALNA RASPODELA OPTERECENJA
177
Koneentrisana opterecenja koja dejstvuju na ploce, rebraste tavaniee ili tavaniee za
supljim telima mogu se uzeti u proracun kao lokalno ravnomerno podeljena optere-
cenja na lokalnoj povrsini e1 . e',?(slika 37).
Raspodela opterecenja kroz rastresite slojeve (zastor od tueanika i s1.) uzima se sa
nagibom 2:1, a kroz cvrste slojeve (beton i s1.) sa nagibom 1:1.
Opterecenje u srednjoj ravni ploce je lokalno raspodeljeno na povrsini b1 . b2. Pravo-
ugaona povrsina opterecenja moie se zameniti krugom iste povrsine (slika 37) ako
je zadovoljen odnos 2/3::; b1lb2 ::; 1,5.
3. GREDE I GREDE T PRESEKA

178 .
Grede su linijski nosaCi proizvoljnog preseka koji su prete~no napregnuti na savi-

janje. Grede T preseka su linijski l10saCikod kojih su ploee i grede medusobno kruto
povezane i zajednicki sadejstvuju u prijemu statickih utieaja.
Najmanji razrnaei izmedu sipki armature odreduju se prema Clanu 137. i 138. ovog
pravilnika. .
Odredbe za najmanje razmake izmedu sipki armatura vaie i na'mestima nastav-
ljanja armature preklapanjem. Na mestima najvecih momenata u poljima i na
osloneima, odnosno na mestima ukljestenja, razmak sipki poduine armature ne
sme iznositi vise od 15 em.
Z:,
.-
...',/ ~.-
---- --"'.-'" -~-
II,
III ._-~ --~--
-, . .,+ eI,. Zelz

.
IIZ .1. eI, + Zell ., . . .. eI, . Zelz
Slika 37
73
~
179
Sipke glatke armature (GA) koje su zategnute celom duiinom ili delimicno, moraju
nil. krajevima imati kuke.
180
Povrsina preseka glavne poduine armature na mestima najveCih momenata, u po-
ljima i na osloneima, mora iznositi najmanje 0,25% povrsine pravougaonog preseka
greda. Ako se upotrebi visokovredni celik sa Uv ~ 400 MPa, taj proeent mora
iznositi najmanje 0,20%.
Za proracun minimalnog proeenta armiranja u armiranobetonskom preseku, zavisno
od marke betona, moze se koristiti izra.z:
J-lmin= 5,1-
if!!; %
Uv
gde su fie i Uv marke betona i graniea razvlacenja celika date u MPa.

Na bocnim stranama greda i greda T preseka. Cija visina iznosi vise od 50 em ras-
tojanje poduinih sipki armature moie iznositi najvise 30 em. Precnik te armature
mora iznositi najmanje 8 mm.
U seizmicki aktivnim podrucjima kod okvirnih sistema poduina armatura u greda-
mil. - kontinualnim nosaCima, na mestu oslonaea postavlja se obostrano tako da se
pritisnuta armatura usvaja najmanje kao polovina potrebne zategnute armature. U
blizini evora, nil. duiini nosaca od 0,21, gde je I teorijski raspon nosaca, postavljaju
se zatvorene uzengije s preklopom na dvostruko manjem razmaku od maksimalno
potrebnog.
181
U gredama se moraju najmanje dye sipk~ glavne armature produziti pravo preko slo-
bodnih oslonaea. Te sipke moraju imati nil. krajevima kuke i lezati uz bocne strane
preseka grede (sipke A nil.slid 38). Ako se proracunom dowe da je napon prianja-
nja veei od dopustenog, broj sipki koje se produzuju preko slobodnog 0610nea treba
odrediti proracunom. Sipke koje se produzuju preko slobodnog oslonea moraju se
tako sidriti da bar pocetak kuke pada unutar oslonea za najmanje 3 em. U tom
slucaju potrebno je ,osigurati kraj nosaca pomocu uzengija. Za takvo usidrenje otvor
kuke (Dr) mora se proracunat.i (slika 38).
~
1
i
i Dr 0 i
Dr+0 ..
~3cm
A 2" ,
a) I b)
~
Slika 38
74
182
Koso povijena armatura mora biti pravilno rasporedena na delu grede na kome treba
da se prime glavni naponi zatezanja. Rastojanje koso povijenihsipki i uzengija
odreduje se tako da se kosa zatezuca sila sto pravilnije raspodeli na povijene sipke
. ..
I uzenglJe.
Na mestima na kojima ukupne glavne napone zatezanja preuzima armatura, najveei
razmak koso povijene armature iznosi el: = 3/4h gde je h - ukupna visina n08aCa
(slika 39). Najveci razmak ove armature iznosi najviSe 0,5h, odn08no 30 em kod
nosaca gde su najveci T naponi prekoraeili granieu TII.
Po celoj duiini osiguranja grede moraju imati uzengije na razmaku od dye treCine
staticke visine nosata ali ne vecem od 30 em u slucaju da je Tmax:$ TIIodnosno na
razmaku jedne treCine visine preseka, odnosno 20 em u slutaju daje Tmax> TII. Pri
dvostrukom armiranju preseka, uzengije moraju biti na razmaku od 15</>,gde je </>
pretnik najtanje sipke poduzne pritisnute armature.
Pretnik uzengija mora biti najmanje </>6 mm.
Ako se u grecli koriste visesecne uzengije, u preseeima u kojima ne postoji gornja ar-
matura postavlja se dovoljan broj montainih sipki radi boljeg povezivanja uzengija
.
(slika 3ge).
ek 0)
r---'"'-i
W
rID ITI!
~i I
e"2IJd" JOcm
Q. b. c.
Slika 39
183
Koris.lIa sadejstvujuca sirina pritisnute ploce kod greda T preseka (slika 40), koja
se UZllTiau proracun pri dimenzionisanju preseka, moie da se odredi teorijski ili
~spitival1jem. Za podeljena opterecenja odreduje se kao manja vrednost dobijena iz
lzraza:
1) 6 = 60 + 20d :$ e
2) 6 = 60+ 0,25.10::; e
gde je:
bo - sirina grede;
10- rasp on obostrano slobodno oslonjene grede, odnosno raStojanje nultih taeaka
momentne povrsine na delu nosaca gde je plota pritisnuta;
d - debljina pritisnute ploce;
e - razmak rebara.
75
A.ko se pritisnuta ploea nalazi veCim delom sarno sajedne strane grede (nesimetricni
T preseei), greda se sme racunati kao simetricna greda T preseka, ako je uklonjena
svaka mogucnost pomeranja u stranu ili uvrtanja (torzija). Za korisnu sirinu pri-
tisnute ploce moze se za podeljena opterecenja uzeti u proracun manja vrednost od
sledeCih
1) b' = b1 + b" + 8d ~ 0, 5e ili

2) b' = b1 + bo + 0,25t ~ 0,5e
Korisna sadejstvujuca sirina pl'itisnute ploce, odredena kao manja vrednost iz izraza
datih u stavu 1. i 2. ovog clana, odnosi se na nosace T i G preseka, gde debljina ploce
na spoju sa nosacem iznosi najmanje 1/10 njegove ukupne visine, ali ni debljina
ploee manja od 8, em.
Ako je odnos debljine ploce i ukupne visine nosaca manji od 1/10, izrazi iz stava 1.
i 2. ovog clana zamenjuju se iZl'azima:
b = bo+ 12d ~ e
b' = b1 + bo + 5d ~ 0,5e.
Za sitnorebraste tavaniee sa supljim telima vaie odredbe clana 185. ovog pravilnika.
t/
~
. ~
,
Slika 40
be' 16d
Slika 41
Ako pretpostavke iz stava 2. ovog clana 0 pomeranju i uvrtanju nisu ispunjene,

grede sa jednostranom pritisnutom plocom moraju se prol'acunavati kao grede sa
,kosim glavnim osovinama preseka (koso savijanje) - (slika 41).
4. SITNOREBRASTE TAVANICE I TAVANICE SA SUPLJIM

TELIMA
184
Sitnorebraste tavaniee i tavaniee sa supljim telima su konstrukeije kod kojih oso-
vinski razmak rebara ne iznosi vise od 75 em.
Debljina pritisnute ploce sitnorebrastih tavaniea i tavaniea sa supljim telima mora
iznositi najmanje 1/10 osovinskog razmaka rebara, ali ne manje od 4 em.
76
U pritisnutoj ploei tavaniea iz stava 2. ovog clana, kod kojih je razmak rebara
e ~ 40 em, uvek se predvida armatura upravna na pravae rebara, i to najmanja 4>6
na 25 em. Ako se koristi mrezasta armatura (MA), onda je 4>~ 4 mm na razmaku
od 25 em. Podeona armatura mora biti od najmanje jedne sipke 4> 6 izmedu rebara.
185
Uzengije u rebrima tavaniea moraju biti na istom razmaku kao i armatura ploce
upravna na rebra i izvode se sa preklopima koji obezbeduju prijem negativnih mo-
menata u ploCi (slika 42).
Tavaniee sa supljim telima, sa pritisnutom plocom ili bez nje, proracunavaju se ne
uzimajuci u obzir sadejstvo supljeg tela.
Ako je sadejstvo supljih tela sitnorebraste tavanice dokazano sistematskim ispiti-
vanjima, jedan deo sile pritiska moze se preneti na suplja tela.
Tavaniee sa supljim telima smeju se' izvoditi i bez pritisnute ploce, ako se poprecnim
rebrima obez beduje zajednicko dejstvo glavnih rebara.
I .-b.
bo.1an
--n I ,-'-,
..
L'I . t
I
~i
~boi
, I
I
1~t1J6
.- bo
~!I
'
I I
,I~o~
.1
I IT
Slika 42
186
Sitnorebraste tavanice moraju imati dovoljan broj poprecnih rebara za ukrucenje, i
to:
- jedno rebro za ukrucenje - za raspone tavanica od 3 do 6 m;
- dva rebra za ukrucenje - za raspone tavanice vece od 6 m, ali ne vise od 9 m;
- tri rebra za ukrucenje - za rasp one tavanica vece od 9 m, ali ne vise od 12 m.
Rebra za ukrucenje moraju biti istog preseka kao i glavno rebro i moraju biti armi-
rana sa po jednom sipkom u gornjoj i donjoj zoni. Presek armature obe sipke mora
biti jednak preseku armature glavnog rebra.
50 STUBOVI I ZIDOVI
187
Stubovi su elementi konstrukcije izloieni pretezno pritisku sa odnosom strana po-
precnog preseka b :$ 5d, gde je d manja strana stuba.
Zidovi su elementi konstrukcija izlozeni pretezno pritisku, sa odnosom strana po-
precnog preseka b > 5d.
77
Stubovi dimenzija < 20 em, zidovi debljine < 12 em i spiralno armirani stubovi
u
izraduju se betonu MB ~ 20. Precnik spiralno armiranih stubova mora iznositi
najlJ:lanje 20 em.
Minimalna dcbljina armiranobetonskih zidova iznosi 10 em za zidova livene na lieu
mesta, odnosno 8 em za montazne zidove, ako su zidovi povezani kontinualnim
meduspratnim konstrukeijama. Ako ne postoji kontinuitet u meduspratnim kon-
strukeijama, minimalna debljina zidova povecava se na 12, odnosno 10 em.
Minimalna debljina zida mora se povecati od naznacenih vrednosti ako to proracun
zida na izvijanje (izbocavanje) zahteva Hi ako to proistice iz pravilnog rasporeda
armature u preseku ili kvalitetnog ugradivanja betona.
188 . I
Precnik iiee ili sipke poduzhe armature u stubovima iznosi.najmanje 12 mm! a u

zidnim nosaCima najmanje 8 mm. Zidovi se mogu armirati i mrezastom armaturom
(MA), sa najmanjim precnikom poduzne armature 5 mm.
Najmanji koefieijent armiranja poduznom armaturom u eentricno pritisnutim stu-
bovima, zidovima i platnima, pri iskoriScenim naponima u preseku, iznosi:
. Aa Ai ~ ~
m1l1/l = 100 = - 0,4 ( 70) ~ 0,670
Ab 50
gde je:
Aa - povrsina preseka poduzne armature;
Ab - povrsina preseka betona;
Ai - merodavna vitkost.
189
Kod preseka kod kojih je stvarni napon jednak dozvoljenom naponu betona proeenat
armitanja ne sme biti manji od 0,6 ni veci od 6.
Poduzna armatura eentricnog pritisnutog stuba ili zida sracunava se kao proizvod
minimalnog koefieijenta armiranja i potrebnog betonskogpreseka.
Ako najveci racunski napon pritiska ne dostigne dopusteni napon betona, minimalni
proeent poduzne armature u stubu ili zidu moze se smanjiti, ali ne sme biti manji
od 0,3% stvarnog betonskog preseka stuba ili noseceg zida.
190
U pritisnutim linijskim elementima, da bi se sprecilo lokalno izbocavanje pojedinih
sipki armature, predvidaju se uzengije Ciji medusobni razmak ne sme prelaziti 15-
struki precnik najtanje sipke poduzne armature ni najmanju dimenziju pritisnutog
elementa, ali ne vise od 30 em. U spiralno armiranim pritisnutim elementima hod
spirale ne sme biti veti od jedne petine precnika betonskog jezgra ni veci od 8 em
(slika 43).
78
[]S '°.111 0
t
I,"""'T
! '
I
1I~'" l
I'.
'
1.hlll.~C 'elll
.J.-t
Slika 43
191
U podrucju stuba u koji se uvodi sila, na duiini od jedan: i po puta kraca strana
stuba, kao i u podrucju nastavka poduine armature, postavljaju se zatvorene u-
zengije na preklop po kracoj strani za prijem poprecnih zateiuCih sila. Razmak tih
.
uzengija iznosi 7,5 4>, ali ne vise od 15 em.

U seizmicki aktivnim podrucjima stubovi se armiraju tako sto se poduina armatura
prevodi preko cvorova za po 1 m najmanje (bez nastavljanja na preklop), stirn da
se zatvorene uzengije sa zatvaranjem na preklop po kraeoj strani na ovoj duiini
postavljaju na najvecem razmaku od 7,5 4>, odnosno 10 em. Na ostaloj duiini
postavljaju se normalne uzengije, bez preklopa, na najveeem razmaku od 15 4>,
odnosno 20 em.
U stubovima pravougaonog preseka sa viSe od ~etiri sipke armature predvidaju se,
pored uzengija, i veze naspramne armature ili dvostruke uzengije, odnosno slieno
obezbedenje od lokalnog izvijanja poduinih sipki armature. Razmak poduine ar-
mature u stabovima ne sme iznositi viSe od 40 em (slika 44).
~~
t f J 11
Ic_!c~c~cml
. . , I
Slika 44
192
Ako su preseei stubova razudeni, uzengija na konkavnoj strani mora se prekinuti
i usidriti u stub. Usidrenje se racuna od preseka uzengija i iznosi 25 precnika
sipke uzengije. Ako nema mesta za usidrenja, treba izvesti dvojne uzengije u istom
preseku stuba.
79
Ako na mestima ukrstanja krajeva uzengija (slika 45) nije potrebna staticka ar-
matura, zavisno od debljine profila glavne armature postavljaju se montazne sipke
precnika 6, 8 ili 10 mm.
Slika 45
193
Ako su stubovi jako armirani, armatura se moze grupisati u uglovima stubova, i
to po dye, tri ili cetiri sipke armature (slika 46a). U uglu stub a moze se postaviti
i po pet sipki, ali u takvom slucaju armatura se rasporeduje kao na slici 46b. Pri
takvom grupisanju poduine armature, nastavljanje se mora izvoditi 'zavarivanjem
(slika 46).
0 II.
Slika 46
b.
...
194
Kad se izvodi naStavak spirale, po obimu stubova treba izvrsiti preklapanje od
najmanje 30 precnika spirale, a krajeve prekloP!l- treba zavrSiti uvlacenjem duboko
u betonsko jezgro sipki glavne armature, i to za 20 precnika spirale. Kuke, pritom,
ne treba izvoditi.
Broj sipki armature u okruglim i poligonalnim stubovima, obicno ili spiralno armi-
ranim, ne sme biti manji od 6 (s!ika 47).
Za obicno armiranje stubova precnik sipki uzengija, po pravilu, iznosi 6 mm ako Je
precnik glavne armature do 20 mm, a ljJ8mm - ako je precnik glavne armature veti
od 20 mm.
~
D.
.
to.
Slika 47
\
30.
80
195
U opterecenim zidovima i platnima, radi odrzavanja glavne vertikalne armature u
odredenom polozaju, upotrebljavaju se horizontalna montazna armatura i medu-
sobne veze obeju ravni armature. Broj veza po kvadratnom metru zida ne sme biti
manja od 4. Te veze ne moraju se izvoditi ako precnik poduzne armature iznosi
najmanje 12 mm ili ako je zaStitni sloj betona najmanje jednak dvostrukoj debljini
sipke poduzne armature ili ako glavna armatura lezi unutar podeone armatur.e.
Ugaone sipke poduzne armature na slobodnim ivieama zida ili platna obezbeduJu
se uzengijama, prema sliei 48.
Potrebna povrsil1a poduzne armature na kraju zida odreduje se statickim prora-
cunom. 'Minimalne povrsine poduzne armature u seizmicki aktivnim podrucjima
utvrdene su propisima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmickim podrucji-
ma.
~
Aap
~'.
~ Aa
I~
Slika 48
~
196
Povrgina potrebne horizontalne armature (Aap) sme iznositi najmanje 1/5 povrsine
vertikalne armature, ali ne manje od 0,1% betonskog preseka sa svake strane zida.
Za zavarene armaturne mreze ta vrednost se moze smanjiti na 0,075<pobetonskog
preseka.
Najvece rastojanje horizontalne armature ne sme iznositi vise od 30 em, a precnik
sipke ne sme biti manji odl/4 maksimalnog pre,cnika vertikalne armature.
197
Ako su preseci stubova u dye susedne etaie razliCitih dimenzija, armatura se moze
nastavljati povijanjem iz veceg stuba u manji stub u visini tavanice. Nagib povijanja
ne sme biti veci od 1:6. Ako su razlike u dimenzijama stubova vece, nastavak se
moze izvoditi umetanjem naroeite armature koja sluzi za povezivanje sipke gornjeg
i donjeg stuba (slika 49).
U seizmicki aktivnim podrucjima nastavci poduzne armature preklapaju se u zoni
gde su zatezanja manja (van plasticnih zglobova), tj. van podrucja za koje je
propisano progusc;enje uzengija (~ 1 m, prema slici 49). Nastavci preklapanjem
po spratu izvode se sarno za polovinu armature stub a, dok druga polovina ide bez
nastavka ili sa zavarenim nastavcima. Nastavci u stubovima. obavezno se izvode bez
kuka.
Ako je poduzna armatura od sipki tjJ~ 20, nastavei se izvode zavarivanjem.
81
Slika 49
198
Za stubove donjih etaza viSespratnih gradevina, stubove jednoetainih konstrukcija
koji nose veliko opterecenje od kranova, stubove temelja pod maSinama i stubove
drugih jako napregnutih konstrukcija upotrebljava se marka betona MB ~ 30.
6. KBATKI ELEMENT!
199
Kratki elementi au elementi konatrukcije Cijaje visina h veCaod baka dejatva apoJjne
sile, ili jednaka tom baku, tj. CI~ h (slib 50).
~.
a
T -~a 0
'--i~ T-'T Q
~,
.
r,:-.
,h
'!'t1f l ~-
_!'lhl~}1
.
I ~ ~ ]
..
:
~
:
i Q(h l._.Ja(h I_.1 7f!iP

Q «h
1 1
Slika 50
7. ZIDNI NOSACI
200
Zidni nosaCi su ravni povrsinski nosaCi optereceni u srednjoj ravni Cija je visina
jednaka Hi veca od polovine raspona za nosace na dva slobodna oslonca, a jednaka
ili veca od 0,4 raspona za kontinualne nosace.
82 /
!/
Zidni nisaCi proracunavaju se kao povrsinski nosaci napregnuti u srednjoj ravni.
Pri projektovanju i izvodenju kontinualnih zidnih nosaca mora se obezbediti da ne
dode do nejednakog sleganja oslonaea.
Minimalna debljina zidnog nosaca ne moze biti manja od 10 em.
a) A-A
(. -~
(, ! (." ICI: i
A
- 4::-r':"/O,15
O,15h za h<t
--
.2$...
t ;
Q
~~t +
I
t za h ~t
I
\
b) X e: (--'\.
;.'\f'.'J-'I" I
I c,ns
\ i
/ r
V R~
I
')J ;
I
/'r
Il.
/, r ~ irA
i' ie.; \'
, r
Slika 51
Momenti savijanja i transverzalne sile koje nastaju u takvim elementima primaju se

sistemom horizontalne, odnosno koso povijene armature na osnovu teorijskih dokaza
i ispitivanja.
Ako je krak sile manji u odn08u na visinu h, uticaji momenta i transverzalnih sila
mogu se primiti sarno horizontalnom armaturom.
Horizontalna, odnosno koso povijena armatura u kratkim elementima ne sme se
prekinuti na ivici konzole ili nosaca.
Vertikalna armatura izvodi se u obliku zatvorenih uzengija (slika 50)(.
83
201
Armatura zidnih nosaca sastoji se od glavne poduine armature i sistema horizon-
talne i vertikaJne armature. Sistem horizontalne i vertikalne armature se postavlja
na oba Jica zida, pri cemu se vertikalna armatura izvodi u vidu zatvorenih uzengija,
koje obuhvataju glavnu armaturu (slika 51).
Glavna poduina armatura u polju rasporeduje se po visini zategnute zone preseka
na minimalnoj visini do 0,15 h, mereno od zategnute ivice nosaca u polju. Za nos ace
cijaje visina h veca od raspona I, u izrazu, umesto h treba staviti 1 (slika 51).
Glavna poduina armatura iz polja vodi se po eitavoj duiini odgovarajuceg raspona
i u podrueju krajnjih oslonaea mora se usidriti. Ako se sidrenje vrsi pomocu kuka,
po pravilu, treba primenjivati horizontalne kuke (slika 51a).
Sile koje nastaju usled glavnih napona zatezanja primaju se sistemom horizontalne i
vertikalne armature, odnosno tim sistemom i koso poloienom armaturom, sto zavisi
od velieine glavnih napona zatezanja u zidnom nosaeu (slika 51a i 51b).
202
Razmak okana mreie horizontalne i vertikalne armature ne sme biti veti od dvo-
struke debljine zida ni veci od 30 em. Najmanja povrsina armature svake mreie i
svakog pravea armiranja iznosi 0,125% betonskog preseka za GA 240/360, 0,10% za
RA 400/500 i 0,075% betonskog preseka za MA 500/560.
U gornjoj iviei zidnog nosaca treba predvideti poduinu armaturu radi povecanja
sigurnosti gornje iviee od izboeavanja.
Zidni nosaci proveravaju se na preturanje i na izboeavanje pritisnute zone betona,
ako ta zona nije posebnim elementima ukrucena u poprecnom praveu.
203
Zone u oblasti oslonea zidnih nosaca, konstruisu se i izvode tako da se nos~c obezbedi
od gnjecenja betona ili otkidanja uglova na oslonaekim leiistima.
U slucaju da se zidni nosac, po visini ili delom svoje visine, oslanja na evrst oslonae,
kao sto je popreeni zid, poprecni zidni nosac, stub vecih dimenzija i slicno, mora se
proveriti prijem kosih zateiucih sila i glavnih napona pritisaka u oblastima zidnog
nosaca preko kojih se prenosi opterecenje sa zidnog nosaca na oslonaeku konstruk-
C1JU.
Ako se opterecenje nalazi na donjoj iviei zidnog nosaca, mora se predvideti armatura
za potpuno osiguranje prenosenja obesenog opterecenja izmedu mesta delovanja
opterecenja i gornjeg dela zidnog nosaca. Za prenosenje raspodeljenog opterecenja
predvidaju se vertikalne lIzengije dovoljne duiine i precnika. Te uzengije obuhvataju
glavnu armaturu polja i dopiru do gornje iviee nosaca, odnosno do visine jednake
rasponu t za h > t. U blizini oslonea duiine uzengija se mogu smanjiti, ali ne smeju
biti krace od 0,8 h, odnosno 0,8 1 za h > t.
84
Za prijem obesenog koncentl'isanog opterecenja ili opterecenja koje se na zidni nosa<:
pl'enosi linijski (poprecnim zidom, rebrom ili st.ubom) na ukupnoj visini ili na delu
visine zidnog nosaca predvida se armatura sposobna za prihvatanje i prenosenje tog
opterecenja na zidni nosac.
Ako se konstrukcija zidnih nosaca ili platna izvodi u klizucoj ili pokretnoj oplati,
upotrebljava se heton marke MB ~ 20. .
8. PLOCE
204
Ploce su ravni povrsinski nosaCi male debljine kod kojih opterecenje dejstvuje up-
ravno na srednju ravan ploce.
Ploce mogu biti oslonjene linijski ili u pojedinim tackama.
Pravougaone (poligonalne) ploce mogu biti oslonjene linijski, u pojedinim tackama
ili potpuno slobodne.
Staticki .utieaji (momenti savijanja, transverzalne sile i reakcije oslonaea) u plocama
racunaju se po teoriji elasticnosti, po teoriji plasticnosti i po nelinearnoj teoriji.
Proracun utieaja po teoriji elasticnosti moie se zasnivati na homogenom betonskom
preseku, usvajajuCi za Poasohov koeficijent vrednosti izmedu 0 i 0,2. Kod konti-
nualnih ploca moze se vl'siti ogranicena preraspodela uticaja tako sto se momenti
jedne trake, odredeni po linearnoj teoriji, mogu povecati ili smanjiti do 25%, tako
da odgovarajuce srednje vrednosti momenata u polju iste trake budu podeseni da
zadovoljavaju uslove ravnoteze. .
Proracun statickih uticaja po teoriji plasticnosti po pravilu vaii za granicna stanja
loma usled ineidentnih dejstava (eksplozije, udari i dr.), a primenjuje :;;ekod zaStitnih
konstrukeija - skloniSta i sl. Za proracun se mogu primeniti staticke i kinematicke
metode. Odnosi momenata lorna, istog znaka a razliCitih pravaea, kao i razliCitog
znaka i istog pravea moraju se nalaziti u granieama koje obezbeduju punu trajnost
i funkeionalnost ploca i pod najnepovoljnijim kombinaeijama dejstava i opterecenja
u eksploataeiji.
205
Naprezanja ploca oslonjenih najednu stl'a,nu ili na dye suprotne strane, koja nastaju
upravno na pravac raspona, obezbeduju se poprecnom (podeonom) armaturom.
206
Priblizan proracun plota koje pl'enose optel'ecenje u jednom pravcu ili u dva ortogo-
nalna praveapo metodi traka dopusten je sarno kad su ploce opterecene podeljenim
opterecenjem.
207 .
Ukupna debljlria ploce iznosi najmanje 7 em za staticka podeljena opterecenja, a

debljina krovnih ploca izuzetno moze biti 5 em.
85
Debljina plocapo kojima se krecu vozila treba da iznosi najmanje 10 em za putnicka
vozila\ a 12 em za teretna vozila.
Ako se stanje deformaeija ne dokazuje posebno, najmanja debljina ploce koja se
racuna u jednom ili dva pravea treba da iznosi 1/35 manjeg raspona, odnosno
odstojanja nulti4 tacaka momenata kod kontinualnih ili ukljeStenih ploea. Ako
odstojanje nultih tacaka nije odredeno statickim proracunom, moze se uzeti da to
odstojanje iznosi 4/5 raspona.
Debljina ploca po kojima se sarno povremeno hoda (radi cescenja i opravki) iznosi
najmanje 1/40 manjeg raspona, odnosno rastojanje nultih tacaka momenata,ali ne
manje od 5 em.
208
Razmaei izmedu sipki glavne armature u zonama najveCih naprezanja ne smeju
biti veCi od 2d za jednako podeljena opterecenja, odnosno 1,5d za koneentrisana
opterecenja, gde je d ukupna visina ploce, niti veca od 20 em. Na mestima na
kojima se armatura smanjuje usled smanjenja momenata, razmak sipki armature
ne sme iznositi vise od 40 em.
Cist razmak izmedu sipki armat.ure ne sme iznositi manje od 4 em. U gornjoj
zoni ploce ai'matura se postavlja na najmanji razmakkojim se obezbeduje pravilno
razastiranje i ugradivanj.e betona.
209
Na krajnjim slobodnim osloncima ploca treba poviti jednu treCinu do jednu polovinu
glavne armature i prevesti je preko oslonca u gornju zonu. Na krajevima sipki
treba izradit.i kuke. Povijanje potrebne armature nad slobodnim osloneem moze
se zamtmiti armaturom koja je prevedena preko oslonea i tako povijena da moze
prihvatiti eventualne negativne momente (slika 52a alternativa).
Na srednjim osloneima ploca moze se, ako to glavni naponi zatezanja dozvoljavaju,
izo"staviti povijanje armature iz polja. U tom slucaju momenti nad osloneima pokri-
vaju se dodavanjem pravih sipki armature (slika 52b).
Sipke donje glavne armature, koje se zavrSavaju na slobodnim osloncima, moraju
imati kuke i duzinu usi<lrenja, prema odredbama clana 149. ovog pravilnika (slika
52).
210
Duz slobodne ivice ploce bez oslonca, pored potrebne armature za momente savi-
janja, mora se dati poduzna armatura iz konstruktivnih razloga, koja se sastoji od
najmanje po jednog profila u gornjem i donjem uglu. Poduine sipke uz ivieu debljih
polja, rasporeduju se i po visini ploce. Popreena armatura duz slobodne iviee, koja
obuhvata poduznu armaturu, sastoji se od uzengija "ukosniea", zatvorenih uzengija
Hi armature ploee upravne na slobodnu ivieu ploce (slib 52e).
86
Stay 1. ovog clana primenjuje se i n'a obezbedenja otvora u ploei, stirn sto se oko
otvora u ravni ploce dodaje i koso polozena armatura, radi obezbedenja 'uticaja od
skretnih sila oko otvora ploce.
~, al
alternativa
~~:.
I I
b)
cl
a
Slika 52
Pri proracunu statickih utieaja u ploCi mogu se zanemariti manji otvori.
9. PWCE KOJE PRENOSE OPfERECENJE SAMO U

JEDNOM PRAVCU
211
Ploce koje prenose opterecenje sarno u jednorn praveu rnoraju imati u zoni najveceg
naprezanja presek armat.ure najmanje 0,15% od betonskog preseka za GA, 0,1% za
RA i 0,075% za MA. Podeona al'rnatura tih ploca ne srne biti manja od 1/5 preseka
glayne armature ni manja od 0,1% od betonskog preseka za GA, 0,085% za RA i
0.075% za MA.
212
Razmak podeone armature ne sme biti veci od 4 d ako je ploca opterecena pode-
ljenim opterecenjem, odnosno veci od 3d ako je ploca opterecena koneentrisanim
opterecenjem, gde je d ukupna visina ploce. Taj razmak ne sme iznositi vise od 30
em na ,mestima najvecih napl'ezanja, odnosno ne vise od 40 em u podrucjima uz
oslonee.
213
Koneentrisano opterecenje P na ploCi koja prenosi opterecenje sarno u jednom
praveu sme se raspodeliti upravno na pravae glavne armature na sirini 63, koja
se sracunava prema sledecem izrazu:
Aap
b3 = b2 + / ~ b2 + 0,65 /
Aa
gde je:
b2 - sirina rasprostiranja koneentrisanog opterecenja u srednjoj ravni ploee koja

je upravna na pravae glavne armature;
~7 - odnos povrsina preseka podeone armature i glavne armature.
87
_!
10. PWCE KOJE PRENOSE OPrERECENJE U DVA
ORTOGONALNA PRAVCA
214
Ploca Ciji je odnos strana naleganja 0,5 $
prenose opterecenja u dva ortogonalna pravca.
° t
$ 2, racunaju se kao ploce koje
Armatura plocekoja prenosi opterecenje u dva ortogonalna pravca racuna se prema

odgovarajuCim momentima, ali u zonama najvecih naprezanja ne sme biti manja
od 0,10% za RA i 0,075% za MA.
215
Za ploee koje prenose opterecenje u dva ortogonalna pravca mora se predvideti
dodatna armatura za prijem momenata uvijanja" odnosno za prijem momenata
usled dejstva nepredvidenih ukljestenja.
216
Ivicni pojasevi ploce koja prenosi opterecenje u dva ortogonalna pravca za jed-
nako podeljena opterecenja mogu se armirati polovinom odgovarajuce armature
jednog pravca ~oja je potrebna u sredini ploce. Sirina tih pojaseva jednaka je
cetvrtini manjeg raspona ploce (slika 53). Za druge vrste podeljenih ili koncen-
trisanih opterecenja raspored armature treba izvrsiti prema proracunskim'momen-
tima savijanja.
11. KRUZNE PWCE
217
Kruzne ploce, prosto oslonjene i ukljestene, armiraju se, po pravilu, prstenastom
i radijalnom armaturom za prijem tangencij, alnih odnosno radijalnih momenata
savij'anja.
L.
VZAa. I/U. I I
----- I I
Ly Lx<Ly
~I ~I,..,Ly
~~I
.~
I:
:::1 IS
I
------
112 I~ L.
I
I
I
"ox
Lx
IAJ- -Il4l11
Slika 53
Armatura kruznihploca u sredini ploce izvodi se na naCin prikazan na slici 54.
88
Kruine ploce manjeg raspona moraju se proracunavati i armirati kao kvadratne
ploce koje prenose optereeenja u dva pravca, pri cemu se za proracun i raspored
armature u ploCi uzima da je stranica kvadratne ploce a ~ 0, 9D, gde je D precnik
kruine ploce.
,> /1, t,
Slika 54
12. PECURKASTE PLOCE
218
Pecurkaste ploce su ploce koje se neposredno oslanjaju na stubove sa ojaeanom
glavom stuba (kapitelom) ili bez ojaeanja glave stuba i koje su sa stubovima kruto
ili zglobno povezane.
U proracunu se moie usvojiti da je Poasonov koeficijent v = o.
219
Pecurkaste ploce sa pravougaonim rasporedom stubova i jednako.podeljenim opte-
reeenjem mogu se proracunavati pribliinim postupkom, pomoeu .metode zamenju-
juCih kontinualnih okvira (kruta veza izmedu ploce i stubova) ili pomoeu metode
zamenjujuCih kontinualnih grednih nosaca (zglobna veza izmedu ploce i stubova),
ako odnos ("/ ly medusobno upravnih osovinskih razmaka stubova zadovoljava uslov
0, 75 ~ l,,/ly ~ 1,33. Za sirinu rigle okvira, odnosno za sirinu grednog nosaca uzima
se osovinski razmak stubova odgovarajueeg pravca, a za visinu se uzima debljina
ploce.
Pri odredivanju statickih uticaja u zamenjujueem kontinualnom okviru, odnosno
grednom nosacu, uzima se, za svaki pravac, ukupno odgovarajuee optereeenje,
vodeCi racuna i 0 najnepovoljnijem poloiaju pokretnog (korisnog) optereeenja.
Raspodela statickih uticaja sa zamenjujueeg kontinualnog okvira, odnosno grednog
nbsaca na pojedine delove (trake) ploce racuna se po teoriji ploea.
Akoje precnik (strana) kapitela na spoju sa plocom veei od 0,31min, gde je Imin kraCi
osovinski razmak stubova, i ako je nagib konusa ili piramide upisanih u kapitel u
odnosu na ravan ploce veei ili jednak 1:3, proracun statickih uticaja pri primeni pri-
bliinog postupka mora se sprovesti pomoeu metode zamenjujueih okvira, odnosno
mora se uzeti u ob'zir kruta veza izmedu rigle i stubova (slika 55). Kruta veza
izmedu rigle i stubova primeniee se i onda kad krutost stubova nije mala u odnosu
na krutost rigle, bez obzira na velicinu kapitela.
89
Ako nisu ispulljeni us\ovi iz st.ava 4. ovog clana, proracun se sprovodi pomocu'
metode zamenjujucih kontillua\llih grcdnih nosaca.
a) bJ
>O;]lm~
~ I L ! I
i
~
'7?r.r.I'
, ,-?-v~ ~}'~
'l
j lr
I
+,
)o\,~
0::/, "
I
1
.+-.
7\' ''?I
Ako kapitel ima nagib 2: 1:3 (slika 55b), pri dimenzionisanju preseka ploee u oblasti
kapitela prema momentima savijanja sme se u racun uvesti sarno ona staticka visina
koja odgovara nagibu 1:3.
Najmanje 50% armature iz polja mora se voditi pravo, bez povijanja, duz raspona
odnosno Iy.
I""
Odredbe clana 212. i 214. ovog pravilnika primenjuju se na razmak sipki armature
i najmanji procent armiranja pecurkastih ploca.
220
Kod ploca koje se neposredno oslanjaju na stubove bez kapitela i kod ploca opte-
recenih koncentrisanim opterecenjem mora se ploea u kriticnom preseku obezbediti
od probijanja. Uzima se daje kriticni presek, u osnovi, kruznog oblika i da se nalazi
na udaljenosti h./2 od ivice kruznog stuba precnika d. (slika 56).
0) ~dkp=ds+ hs b)
~
\..~. nI ~
~Itl pre~e
. !\ ~ . 1
I I I
I =$hs
~d.~2
Slika 56
Napon smicanje T u kriticnom preseku izracunava se prema izrazu

Tmax
T=
Okp . h.
90
;J,
'~ \
,~'
~ ,.
gde je:
to
Tmax - najveca transverzalna sila u kriticnom preseku pri eksploata-
cionim opterecenjima;
Okp = dkp . 7r - obim kriticnog kruznog preseka ploca za unutraSnji stub;
h$ - srednja (prosecna) staticka (korisna) visina ploce za dva usvo-
jena pravca armature u kriticnom preseku.
Za obim kriticnog preseka stuba na ivici ploce uzima se 60%, a kod stuba u uglu
ploce 30% od obima O"p kriticnog preseka ploce za unutraSnji stub. UnutraSnjim
stubom, u smislu ovog pravilnika, smatra se i svaki krajnji stub cija je osa udaljena
od ivice ploce najmanje za 0,5 /x.odnosno 0,5 /1/' Ako je odstojanje ose stubova od
ivice ploce manje od 0,5 /x,odnosno 0,5
/1/' za obim kriticnog preseka moze se uzeti
meduvrednost kao linearna. interpolacija vrednosti kriticnog oblika za unutraSnji i
ivicni stub.
Pri proracunu napona smicanja T treba voditi racuna 0 uticaju otvora u ploci kbji
se nalazi u blizini oslonca.
Ako poprecni presek oslonca (stuba) ima oblik pravougaonika Cije su strane bid,
onda se, pri odredivanju napona smicanja T, u racun uvodi zamenjujuci kruzni stub
precnika d$ = 1, 13Jbd. Akoje duza strana pravougaonika veca za vise od 1,5 puta
od krace strane, u racun se sme uvesti da je duia strana najvise 1,5 puta veca od
krace strane.
Uticaj nesimetricnog ilaprezanja ploce usled savijanja u oblasti oko unutraSnjih
stubova (ekscentricno oslanjanje ploce na stubove) moie se zanemariti pri optere-
cenju koje deluje upravno na plocu. Uticaj ekscentricnog oslanjanja ploce na veliCinu
napona smicanja na mcstu ivicnih i ugaonih oslonaca (stubova) usled dejstva opte-
recenja upravnog na plocu ne mora se posebno odredivati ako se napon smicanja
T, izracunat prema izrazu u ovom clanu, poveca za najmanje 40%.
221
Ako u kriticnom preseku napon smicanja T, odreden prema clanu 220. ovog pravil-
nika, zadovoljava uslov
,
2
T ~ 3rl Ta
nije potrebna posebna racunska armatura za prijem zatezucih sila usled dejstva
transverzalne sile T.nax.
Ako se napon smicanja T nalazi u granici
2
3r1 Ta < T ~ r2 . Tb
za prihvatanje zatezllcih sila usled dejstva transverzalne sile Tmax, mora se dati
posebna poprecna armatura, rasporedena prema slici 56b.
91
Nije dopusteno stanje pri kome je T > 1'2Tv.
Granice dopustenih glavnih napona zatezanja To i 10 date su u funkciji marke betona
u tabeli 21.
K:>eficijenti 1'1 i 1'2 odreduju se iz izraza
1'1 = 1,30'0/jlj 1'2= 0, 450'0.,j/i"

gde je J.lsrednja vrednost procenta armiranja preseka ploce gornjom (negativnom)
armaturom iz dva upravna pravca na sirini oslonacke trake 0,4 Ix i 0,4 Iy, a koeficijent
0'0 lznOSl:
0'0 = 1,0... zaGA240/360j

0'0 = 1,3... zaRA400/500j
0'0 = 1,4... zaMA500/560.
Srednja vrednost procenta armiranja J.l, koja se unosi u lzraze za 1'1 1 1'2 mora
zadovoljavati uslove,
0,5% :5 II :5 25 . lu/uv :5 1,5%,

bez obzira na to sto njegova stvarna vrednost, sracunata prema momentima savi-
janja, moze biti i ispod i iznad naznacenih granica.
Potrebna povrsina preseka poprecne armature Aok, koja se postavlja pod uglom
45° :5 0' :5 90° u odnosu na srednju ravan ploee (slika 56b), izracunava se iz izraza
A oJ.: -
0,75Tmax
--, 1 35-Tmax
- -
Uv / 1,80 Uv
222
Dimenzije i oblik kapitela mogu biti proizvoljni. Ako strana (precnik) c kapitela
na spoju sa ploeom iznosi bar 0,4 I, nisu potrebni staticka provera i osiguranje od
prebijanja armaturom preseka ploce van kapitela. Pri tome je I razmak stubova u
posmatranom praveu.
Minimalna debljina pecurkastih ploca ne sme biti manja od 15 em. Debljina
pecurkaste ploee ne sme biti manja od 1/35 veceg odstojanja susednih stub ova
akose ne dokazuje stanje deformacija - ugiba.
Strana (precnik) preseka stuba ne sme biti manja od 1/20 odgovarajuceg manjeg
razmaka stubova, niti manja od 1/15 spratne visine, niti manja od 30 em.
13. LJUSKE I POLIEDARSKI POVRSINSKI NOSAla
223
Ljuske su jednostruko ili dvostruko zakrivljeni povrsinski nosaCi male debljine sa
ivicnim ukrucenjima ili bez ivitnih ukrucenja.
92
c
T
I~t I
~d
2 .
~lOcml
I
Slika 57
Poliedarski povrsinski nosaCi su prostorni povrsinski nosaci sastavljeni od ravnih

medusobno kruto povezanih ploca.
224
Za odredivanje veliCine uticaja u presecima i deformacijskih veliCina, kao osnova
proracuna moze se uzeti elasticno ponasanje konstrukcija - faza I.
Za odredivanje veliCine uticaja lZ stava 1. ovog clana moie se primeniti i uprosceni
naCin proracuna prema teoriji membrana, zavisno od oblika, krutosti, zanemarenja
sekundarnih napona i sekundarnih deformacija, vodeCi racuna 0 ivicnim smetnjama.
Ljuske se mogu racunati i po teoriji loma (teorija plasticnosti) kad se dokazuje sarno
kapacitet nosivosti, odnosno sigurnost na lorn.
Stabilnost Ijuski i poliedarskih nosaca, usled mogucih uticaja (opterecenja, sku-
pljanja i tecenja betona, promena temperature, spustanja oslonca), ispituje se na
deformisanom sistemu.
Moguca odstupanja pri izvodenju projektovane krivine treba proceniti i uneti u
proracun.
Za konstrukcije i elemente iz Clana 223. ovog pravilnika mora se proveriti izbocavanje
koje nastaje usled elasticnih deformacija i promene oblika, usled skupljanja i tecenja
betona, kao i usled mogucih odstupanja projektovane krivine pri izvodenju.
225
Pri dimenzionisanju nosaca ljuske proracunavaju se zatezuCi naponi u betonu koji,
pod pretpostavkom punog sadejstva betona u zategnutoj zoni, nastaju od optere-
cenja u srednjoj povrsini ljuske ili poliedarskog povrsinskog nosaca usled dejstva
normalnih sila, smicuCih sila i eventualnih momenata savijanja.
226
U ivicnim elementima ljuski koji su pretezno napregnuti na savijanje, armatura se
odreduje na nacin predviden za grede.
Armatura ljuski i. poliedarskih povrsinskih nosaca u jako napregnutim podrucjima
treba sto bolje da sledi trajektorije napona zatezanja. U ostalim podrucjima,
armiranje prema trajektOl'ijama naponazatezanja moie se zameniti mrezom odgo-
varajuceg oblika. Armaturu treba postaviti u srednjoj povrsini Ijuske u oblasti
93
r,
\ i (j
\. / ~ \..
membranskog stanja, a u oblasti ivicnih poremecaja armatura treba da sledi zone

zatezanja od momenata i normalnih sila.
Razmak sipki armature u Ijuskama i poliedarsklm povrsinskim nosaCima ne sme
prelaziti dvostruku debljinu ljuske, a ne moze iznositi ni vise od 20 em. '
Ako se za armiranje upotrebi glatki celik precnika sipke 10 mm, kuke se ne moraju
izvoditi pod uslovom da se predvidi dovoljna duzina usidrenja ili preklapanja arma-
ture.
14. MONTAZNI ARMIRANOBETONSKI ELEMENTI
227
Montaini armiranobetonski elementi izraduju se od betona, najmanje marke MB
20.
Svi detalji spojeva, uklapanja, usidrenja i drugi moraju biti prikazani na detaljnim
ertezima u projektu.
228
Uzad za dizanje, petlje na tim uzadima i drugi elementi sistema za dizanje elemenata
moraju se proracunavati na mogucnost stoproeentnog povecanja tezine betonskog
elementa koji se dize.
229
Beton za zalivanje spojeva mont.aznih armiranobetonskih elemenata treba da ima
najmanje onaj kvalitet koji ima beton elemenata koji se medusobno spajaju.
Na svakom montaznom armiranobetonskom elementu morajti biti oznaceni gornja
strana elementa, polozaj i orijentaeija u konstrukeiji, na naCin odreden u detaljnim
ertezima.
230
Montaini armiranobetonski elementi moraju hiti tako uskladisteni, transportovani
i postavljeni da se spreci njihovo prekomerno naprezanje ili oStecenje.
Projektom montaze odreduje se nacin povezivanja i podupiranja montainih armi-
ranobetonskih elemenata u toku montaze.
VII IZVOBENJE BETONSKIH RADOVA

231
Izvodae konstrukeija i elemenata od betona i armiranog betona mora voditi doku-
mentaeiju prema ovom pravilniku, kojom dokazuje kvalitet materijala i izvodenja
radova, kao i drugu dokumentaeiju predvidenu projektom.
94
232
Betonski radovi se izvode prema projektu konstrukcije i projektu betona.
Pre pocetka izvodenja konstrukcijc i eIcmcnat.a od betona i armiranog betona mora
se izraditi projekt betona, koji sadrii:
- sastav betonskih mesavina, kolicine i tchnicke uslove za projektovane klase betona;
- plan betoniranja, organizaciju i opl'cmu;
- naCin transporta i ug!'adivanja betonske masavine;
- naCin negovanja ugradenog betona;.

- program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona;
- program kontrole betona, uzimal1je uzol'aka i ispitivanje betonske mesavine i be-

ton a po partijama;
- plan montaze elemenata, projckt skele, za slozene konstrukcije i element.e od be-

ton a i armiranog betona, ako nije clat u projekt.u konstrukcije, kao i projekt opiate
za specijalne vrste oplata. -
Projekt betona ne izraduje se za individualnu gradnju prizemnih zgrada, baraka,
supa i slicnih objekata.
1. BETONSKI POGONI
233
Za proizvodnju betona kategorije B.Il koriste se uredaji koji ispunjavaju uslove
utvrdene propisom 0 jugoslovenskom stanclardu JUS U.M1.050.
234
( Transport agregata obuhvata sve radne operacije, od uskladistenja agregata na
mestu proizvodnje do uredaja za dozil'anje i mesanje betona.
Frakcije agregata transportuju se odvojeno i skladiste tako da ~ ne zaprljaju, da
ostanu nepromenjenog granulometrijskog sastava i da ne dode do drobljenja zrna.
Deponija frakcija agregata smesta se na pocllogu sa dovoljnim nagibom za odvod-
njavanje.
Nije dopusteno na istom mestu deponovanje agregata istih nazivnih frakcija, a ra-
zliCitog porekla i separacija.
235
Cementi u rasutom stanju moraju se transportovati sredstvima koja se hermeticki
zatvaraju, tako da je cement zaSticen od vlaienja i drugih stetnih uticaja za v~me
transporta.
95
Cement u vrecama transportuje se u pokrivenim transportnim sredstvima. Vrece
treba utovarivati i istovarivati tako da je iskljucena mogucnost vlaZenja.
Svaka posiljka cementa treba biti snabdevena podacima 0:
- vrsti i klasi cementa;
- poreklu, odnosno firmi, odnosno nazivu i sedistu ili registrovanom znaku proizvo-
daca;
- datumu pakovanja;
- datumu isporuke;
- koliCini.
236
Cement na gradilistu treba cuvati na nacin i pod slovima koji ne uticu nepovoljno
na njegov kvalitet. Cement se cuva, posebno, po vrstama, i upotrebljava se za
spravljanje betona prema redosledu prijema na gradilistu. Ne sme se upotreblja-
vati cement koji je na gradiliStu uskladisten duze od tri meseca, ako prethodnim
ispitivanjem nije utvrdeno da u pogledu kvaliteta odgovara propisani_~,!sIQyiIJl3:'
, ~ '-"'-
"-_.~,.,--
~.. . ,',
-,,"
U i"stom silosu smejll se uskladistiti cementCi;te vrste i klase iz iste fabrike cementa.
,--_1\
I
Cementi iste'vrste i klase razlicitih proizvodaca smeju se uskladistiti u istom silosu
"- ,,)
" sarno ako se perthodno dokaze da su medusobno kompatibilni, odnosno da njihovo
p' -' mesanje nema stetnih uticaja na svojstva i ujednacenost proizvedenog betona, sto
se dokazuje uporednim ispitivanjima.
237
Dodaci betona moraju biti oznaceni prema propisu 0 jugoslovenskom standardu
JUS U.M1.034 i IIskladisteni prema uputstvu proizvodaca.
Dodatke betonu sklone sedimentaciji ili segregaciji treba pre upotrebe homogenizo-
" vati, a za vreme upotrebe homogenost dodataka mora se stalno odrzavati.
238
Homogenost betonske meSavine dokazuje se prema porpisu 0 jugoslovenskom stan-
dardu JUS U .M1.028.
Podaci 0 projektovanim koliCinama sastojaka koji se doziraju na mesalici moraju u
betonskom pogonu biti istaknuti na vidnom mestu.
Za proizvodnju temperiranih betona betonski pogon mora biti opremljen na tehno-
l08ki odgovarajuCi naein, a prema clanu 268. ovog pravilnika.
239;
Betonski pogon mora posedovati izv~~"t':\L2pgd~!?n~~~iJ)roizvodnje betonskog po-
gona i izvestaj oWe<iIionieseEnom lspitivanju uredaja za doziniiijetprema propisu 0
jugoslovenskom standardu JUS U.M1.050.
96
2. ORGANIZACIJAI PROJEKTI ZA IZVODENJE BETONSKIH
RAOOVA
240
Organizacija, oprema i projekti za izvoctenje betonskih radova na gradilistu moraju
biti uskiadeni sa projektom konstrukcije i projektom betona.
241
Betoniranje moze poceti po pregledu podloge, skela, opIate i armature.
3. SKELE IOPLATE
242
Skele i opIate moraju biti tako konstruisane i izvedene da mogu preuzeti opterecenja
i uticaje koji nastaju u toku izvodenja radova, bez stetnih sleganja i deformacija, i
osigur.ati tacnost predvidenu projektom konstrukcije.
243
Nadvisenja skele i opIate odrectuju se zavisno od objekta i njegove namene i estetskog
izgIeda.
.Za specijaine i, naroCito, slozene objekte nadvisenje skele odreduje se proracunom.
244
Skele i opIate moraju biti tako izvedene da odgovaraju nacinu ugradivanja, vibri-
ranja, negovanja i termicke obrade betona, prema projektu betona.
245
Oplata mora biti takva da za vreme betonil:anja ne bude gubitaka sastojaka betona.
246
U slucaju kad oplata i delovi opiate ostaju ugracteni u konstrukciju, treba proveriti
njihovu trajnost ako je oplata sastavni deo konstrukcije ili njenog elementa. Ako je
takva oplata ili deo opIate bez uticaja na nosivost konstrukcije, treba proveriti da
njen uticaj na konstrukciju nije stetan.
Ako sredstva za ucvrscivanje opIate prolaze kroz beton, ne smeju stetno delovati na
beton.
Oplatu treba tako izvesti da je moguce lako skidanje, bez ostecenja betona.
247
UnutraSnje stranic,e opiate moraju bib <:iste i, prema potrebi, premazane zastitnim
sredstvom.
Premaz opiate ne sme biti stet an za beton, ne sme delovati na promenu boje povrsine
vidnog betona i na vezu izmedu armature i betona, i ne sme stetno delovati na
materijale koji se naknadno n8nose na beton.
97
248
Oplata se,skida po fazama, bez potresa i udar8o, k8od8obeton dovoljno ocvrsne.
Ako projektom konstl'ukcije nije drukCije odredeno, z80vreme skidanja opIate cvrs-
toca betona ne sme biti manja od:
- 30% propisane mal'ke betona kod stub ova, zidova i vertikalnih delova opiate greda;
- 70% propisane mal'ke betona kod ploea i donjih delova opIate greda.
Ako je betonski element za vreme skidanja opIate opterecen, evrstoca betona mora
da odgovara uslovima za mal'ku betona odredenu projektom konstrukcije.
Kad tehnologija gradenja zahteva podupiranje konstrukcije i posle skidanja opIate,
raspored i naCin podupiranj"a moraju se predvideti projektom betona.
Specijalni naeini ugradivanja i specijalni betoni mogu zahtevati posebne uslove za
oplatu (podvodni beton, pumpani beton i 81.).
249
Za nosive elemente, kod kojih je slobodna duiina veea od 6 fi, oplata lie postavlja
tako da posle njenog opterecenja ostane nadvisenje veUaine 1/1000, gde je 1- raspon
elementa.
Pre poeetka ugradivanja betona treba proveriti dimenzije skele i opIate i kvalitet
njihove iZl'ade.
4. ABMATURA
250
Prilikom transporta i uskladistenja celika ne sme doCi do mehanickih ostecenja,
lomova na mestu zavarivanja i pl'ljavstine koja moze smanjiti adheziju, kao i do
gubitka oznaka i smanjenja pl'eseka zbog korozije.
Transport i uskladistenje prefabrikovanih armaturnih sklopova i mreza treba obaviti
tako da se pored navedenog izbegnu deformacije i nedopustena razmicanja sipki
armature.
251
Armatura se savija u hladnom stanju i nastavlja na naCin odreden projektom kon-
strukcije.
Pre pqstavljanja, armatura se mora oCistiti od prljavstine, masnoea, Ijuski korozije
i slicnog.
252
Zav8oriv8onjenosive armature obavlja se u armirackom pogonu, r8odionici Hi n80gr8o-
diliStu.
98
Sipke armature mogu se zavarivati aka su zavarIjive, prema propisu 0 jugosloven-
skom standardu JUS C.K6.020. Zavarivanje garionikom i kovanjem je zabranjeno.
253
Provera zavarljivosti vrsi se zatezanjem i savijanjem epruveta zavarenih spojeva.
Nastavljanje arrnaturnih sipki zavarivanjem dopusteno je sarno na pravim delovima.
Udaljenost vara od pocetka krivine mora iznositi najmanje 10 4J.
Kad su armaturne sipke zavarene na druge celicne elemente, proracun, izvodenje
i kontrola takvih varova izvade se u skladu s propisima a zavarivanju, posta se
prethodnim ispitivanjem proveri zavarljivast armature i celicnih elemenata.
254
Nosivost zavarenih sipki dakazuje se ispitivanjem prema jugoslovenskom standardu
JUS C.K6.020.
255
Duzina i polozaj nastavka armatul'l1ih sipki s preklapanjem odreduje se projektom
konstrukeije. Nosivost i deformabilnost spojniea za mehanicko nastavljanje prove-
ravaju se prethodnim ispitivanjem.
Mesta .nastavljanja armature oznacavaju se u planovima armature.
256
Radi osiguranja projektovanag polozaja u toku ugradivanja betona, armatura se
cvrsto vezuje potrebnim brajem granicnika i podmetaca odgovarajuceg tipa.
257
Ako se armatura postavlja na tla, predvida se. izravnavajuCi sloj betona, debljine
najmanje 5 em.
258
Pri ugradivanju pocinkovanih celicnih elemenata ne sme doCi do kontakta tih ele-
menata sa armaturom.
259
Pre pocetka betoniranja mora se zapisnicki utvrditi da Ii montirana armatura zado-
voljava u pogledu:
- precnika, broja sipki i geometrije ugradene armature predvidene projektom kon-

strukeije;
- ucvrscenja armature u oplati;
- mehanickih karakteristika: graniee razvlacenja i graniee kidanja.
Armaturu koja je uprljana betonom, eementnim malterom i slicno, potrebno je pre
betoniranja ocistiti.
99
5. UGRADIVANJE BETONA
260
Beton se ugraduje prema projektu betona. Ako se ugradivanje betoha prekida zbog
nepredvidenih prilika, moraju se preduzeti mere da takav prekid ugradivanja betona
ne utice stet no na nosivost i ostala svojstva konstrukcije, odnosno elementa. Ako
prekid ugractivanja nije izveden na naCin predvicten u projektu, izvodac radova mora
da oCisti povrsinu betona ana mestu prekida a po potrebi, i da ukloni beton da bi
se dobila povrsina pogodna za nastavljanje pri daljem ugradivanju betona.
261
Pocetna temperatu,ra svezeg betona u fazi ugradivanja ne sme biti niza od +5°C.
Najvisa temperatura svezeg betona koji se ne ugraduje posebnim postupcima pred-
videnim za temperirane betone ne sme biti visa od +30°C.
Ako je srednja dnevna temperatura vazduha niza od +5°C ili visa od +30°C,
potrebno je preduzeti posebne mere za normalno ocvrseavanje betona odredene
ovim pravilnikom.
262
Bet.on se mora transport.ovati i ubacivati u oplatu na naCin i pod uslovima koji
sprecavaju segregaeiju betona, promene u sastavu i svojstvima bet.ona.
263
U konstrukeiju se mora ugradivati beton takve konzisteneije da se moze kvalitetno
ugraditi i zbijati predvidenim mehanickim sredstvima za ugradivanje. Svezem be-
tonu ne sme se naknadno dodavati voda.
264
Visina slobodnog pada betona ne sme biti veea od 1,5 m, ako nisu preduzete
potrebne mere za sprecavanje segregaeije betona.
265
Beton se ugraduje mehanicki, osim ako je tecne (zitke) konzistencije. Razastiranje
betona vibratorom u oplati nije dopusteno. Najveea udaljenost mesta ugradivanja
od mesta konacnog polozaja u zbijenom stanju ne sme biti veea od 1,5 m.
Beton se llnosi II slojevima ne visim od 70 em. Naredni sloj mora se ugraditi za
vreme koje osigurava spajanje betona s prethodnim slojem. Ugradivanje betona II
vise slojeva izvodi se tako sto se gornji sloj vibrira, a donji delom revibrira.
6. NEGOVANJE UGRADENOG BETONA

266
Neposredno posle betoniranja, beton mora biti zastieen od:
- prebrzog isusivanja;
- brze izmene toplote izmedll betona i vazdllha;
100
- padavina i tekuee vode;
- visokih i niskih temperatura;
- vibracija koje mogu promeniti unutrai,;nju strukturu i prionljivost betona i arma-
ture, kao i drugih mehanickih osteeenja u vreme vezivanja i pocetnog ocvrseavanja.
267
Beton se posle ugradivanja mora zaStititi da bi se osigurala zadovoljavajuea hidra-
tacija na njegovoj povrsini i izbegla osteeenja zbog ranog i brzog skupljanja.
Ako projektom betona nije drugacije odredeno, negovanje betona mora trajati naj-
manje sedam dana ili ne manje od vremena koje je potrebno da beton postigne 60%
od predvidene marke betona.
7. PROIZVODNJA I UGRADIVANJE BETONA U POSEBNIM

USLOVIMA
268
Ugradivanje betona u kalupe ili oplatu pri spoljnim temperaturama nizim od +5°C
Hi viSim od +30°C smatra se betoniranjem u posebnim uslovima. Za betoniranje u
posebnim uslovima moraju se osigurati posebne mere ZaStite betona.
269
U pogonima u kojima se predvida proizvodnja i ugradivanje. ~e.tona pr~ ~poljnim
temperaturama nizim +5°C, pre prvih mrazeva treba oSPOSobltl 1 proverltl opremu
koja ee se koristiti za proizvodnju i ugradivanje betona pri niskim temperaturama.
270
Agregat mora biti otporan na mraz, narocito pri viseciklusnom smrzavanju i odm-
rzavanju. Agregat ne sme sadrzati organske primese koje usporavaju hidrataciju
cementa. Upotreba smrznutog agrega.t.a nije dopustena.
271
Pri izboru cementa prednost treba dati visokoaktivnim cementima s niiom stan-
dardnom konzistencijom i briim oslobadanjem hidratacione. toplote. Cement Sl:\.
dodatkom pucolana po pravilu se ne koristi.
272
Dodaci ne smeju usporavati proces hidratacije na niskim temperaturama, poveea-
vati vodopropusnost betona i koroziju celika u betonu. Delovanje dodatka na beton
treba proveravati na temperatUl'i +5°C i +20°C, sa predvidenom i dvostrukom
kolicinom doziranja.
273
Pre prvog smrzavanja beton mora imati najmanje 50% zahtevane cvrstoee. Beton
koji ee u eksploataciji biti izlozen smrzavanju mora pre prvog smrzavanja imati
zahtevanu cvrstoeu, a beton koji ee istovremeno biti izlozen i delovanju soli za
odI)'lrzavanje mora imati i zahtevanu otporno~t na mraz i soli za odmrzavanje.
101
274
Kad se u vrlo hladne dane skida oplata ili uklanja toplotna zaStita, ne sme doci do
naglog hlactenja betona, pa se spoljne povrsine betona moraju zastititi.
275
Pri betoniranju na visokim temperaturama pocetnu obradljivost treba odrediti
prema prethodno utvrdenom gubitku obradljivosti prilikom transporta i gradnje.
Ako se koriste usporivaci vezivanja i dodaci za povecanje obradivosti, njihovo delo-
vanje treba prethodno dokazati nauzorcima sa odabranim cementom i ocekivanom
temperaturom betona.
276
Cement i ostali sastojci betona koji se ugraduje u masivne elemente moraju biti
takvi da temperatura ugradenog betona ni u kom slucaju ne bude visa od +65°C.
U protivnom, preduzimaju se mere za hladenje komponenata betona. ili hladenje
betona u samom elementu.
VIII ZAVRSNA OCENA KVALITETA BETONA U

KONSTRUKCIJI
277
Za beton kategorije B.II mora se dati zavrsna ocena kvaliteta betona, koja obuhvata:
- dokumentaciju 0 preuzimanju betona po partijama;

- misljenje 0 kvalitetu ugradenog betona, koje se daje na osnovu vizuelnog pregleda
konstrukcije, pregleda dokumentacije 0 gradenjll i verifika~ezul~ata iz ev~-
cije t~ce kontrole pl'Oizvodnje sa rezultatima kontrole saglasnosti sa uslovima
kvaIiteta~------
Na osnovu zavrsne ocene kvaliteta betona u konstrukciji dokazuje se sigurnost i

trajnost konstrukcije ili se trazi naknadni dokaz kvaliteta batona.
IX PROBNO OPTERECENJE
278
Ispitivanje probnim optel'ecenjem vrsi se za armiranobetonske konstrukcije, i to:
- mostove raspona veceg od 15 m;

- kra.nske staze za kranove nosivosti vece od 5 t;
- rezervoare, silose, bazene;
- tribine na sportskim gractevinama i tribine u dvoranama;
102
- krovne konstrukcije raspona veceg od 30 m;
- sisteme meduspratnih konstrukcija od prefabrikovanih montaznih elemenata koji
se pl'vi put pl'imenjuju;
. konstl'ukcije koje se prvi put izvode novim tehnoloskim postupcima;
- dalekovodne stubove sistema koji se prvi put primenjuju;
- Bve 08tale konstrukcije za koje je to predvideno projektom.
Probnom opterecenju konstrukcije moze se pristupiti poSta se pribave dokazi 0 kva-

litetu ugradenih komponenata betona, ili armiranog betona ili montainih armira-
nobetonskih elemenata prema odgovarajucem propisu 0 jugoslovenskim standard-
ima.
279
Probno opterecenje mostova. sprovodi se prema propisu 0 jugoslovenskom standardu
JUS U .M1.046, a probno opterecenje kon§!rukcija u visokogradnji - prema propisu
0 jugoslovenskom standardu\~YS..!-1_~~~l_~O~fl
280
Polo~aj i veliCina opterecenja pri probnom opterecenju odreduju se projektom kon-
strukcije. NaCin opterecenja, po pravilu, odgovara nacinu opterecenja u eksploataciji
(staticko opterecenje, dinamicko opterecenje).
281
Utvrdivanje nosivosti prefabrikovanih montainih armiranobetonskihelemenata iz-
loienih savijanju ispitivanjem do 10ma sprovodi se prema propisu 0 jugoslovenskom
standardu JUS U .E3.050. \
,
. ...J-
282
Ispitivanje konstruktivnih elemenata do loma, izlozenih pretezno savijanju, obavez-
no je i za, konstruktivne elemente, ako se oni izvode novim tehnoloskim postupcima
Hi u serijama vecim od 500 komada. Takva ispitivanja sprovode se na prototipovima
Hi modelima pre pocetka serijske izrade konstl'uktivnih elemenata.
283
Ako su rezultati probnog opterecenja negativni, obavezna je sanacija konstrukcije.
Posle izvreenja sanacije, obavezno se ponavlja probno opterecenje.
X NAKNADNODOKAZIV ANJEKVALITETA UGRAI>ENOG

BETONA
284
Naknadno dokazivanje kvaliteta ugl'adenog betona sprovodi se prema propisu 0 ju-
goslovenskom standardu JUS U .Ml.048 akoje kvalitet betona podbacio u odnosu na
kvalitet zahtevan u projektu konstrukcije i ako se kvalitet betona ne moie dokazati
u smislu odl'edaba ovog pravilnika, zbog malog broja uzoraka.
103
285 ,
Ako se naknadnim ispitivanjem dokaze daje karakteristicna evrstoca pri pritisku na

dan ispitivanja manja od trazene marke betona (MB), sigurnost konstrukcije treba
proceniti naknadnim proracunoll1.
Naknadnhn proracunom se proverava da Ii uz postignutu karakteristicnu cvrstocu
betona postoji zadovoljavajuca sigurnost konstrukcije u smislu ovog pravilnika.
Ako racunski dokaz sigurnosti konstrukcije ne z~dovoljava, konstrukciju treba iIi
sanirati, iii, ako postoji mogucnost, smanjiti dopusteno opterecenja.
XI ODRZAVANJE OBJEKATA
286
Betonske i armiranobetol1ske konstrukcije moraju se odrzavati u stanju projektom
predvidene sigurnosti i funkcionalnosti. Ako dode do ostecenja konstrukcije, moraju
se preduzeti potrebl1e mere zaStite, ukljucujuCi i mere sanacije.
287
Projektom kOJistrukcije odreduje se ucestalost kontrolnih pregleda.
Rokovi kont'rolnih pregleda ne smeju biti duzi od:
10 godina - za javne i stambene zgradej
-
5 godina za industrijske objektej
-
2 godine za mostove.
Projekt,om se predvidaju kontrolni pregledi, koji se sastoje od:
a) vizuelnog pregleda gde je ukljuceno snimanje polozaja i velicina prslina i pukotina,

kao. i ostecel1ja bitnih za sigurnost kOl1strukcijej
b) kontrole ugiba glavnih nosivih elemenata konstrukcija pod stalnim opterecenjem.
Ako, se na osnovu pregleda pod a) utvrdi da je sigurnost konstrukcije smanjena u

odnosu na projektoval1u sigurnost, treba obaviti kontrolu prema tacki b).
U uslovima srednje i jake agresivnosti sredine obavezno treba kontrolisati stanje
zaStitnog sloja armature.
XII PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE

288
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na objekte Cije je projektovanje zavrSeno
i cija izgradnja pocinje u periodu od sest meseci posle stupanja na snagu ovog
pravilnika.
104
289
Stupanjem na suagu OVOI!;
pl'avilnika prestaju da Vaze;
Pu.viInik o'tehnickim merama i uslovima za beton i armir/.mi beton ("Sluzbeni hst
SFRJ", br. 51/71), Pravilnik I:ttehnickim merl'lomajla upot!'ebu Bi-celika u armira-
nobetonskim konstrukeijama. ("Sluzbeni list SFRJ", br.18/69 i 14/70), PraviInik 0
tehni~kim merama i uslovima za upotrebu ml'~zaste armature u armiranobetpnskim
konstrukcijama ("Sluzbeni list SFRJ", br. 32/69) i Pravilnik 0 tebnickim PJ'opisim/lo
za upotrebu rebrastog celika za a.rmirani baton ("Sluzbeni list SFRJ", br. /19/65 i
16/68),
290
Proracunski dijagram (Tb/ebu obliku kvadratne parabole ill clana 86. ovog praviInika.
molle se korifiltiti najduae dye iodinCl pd dan", stupanja nA,snagu ovog praviInika.
Praracun preaeka prema dopustenim naponima ill cIanI'\.75. stay 2. i cI. 119, 120,
121, 122, 124, 125, 126, 128, 1~9, 131, 132, 133~ i 134. ovog pravilnika moze se
primenjivati najduze dve godine ad dal1a stupanja na Sl1agu ovog pravilnika.
291
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku tri meseea od dan,a objavljivanja u "Sluz-
benom Hatu SFRJ" .
Br. 07-719/1
13. februara 1986, godine
Beograd
105
PRILOG 1.2
UOCENE GRESKE U ORIGINALNOM
TEKSTU PRA VILNIKA BAB 87
Tokom izrade Prirucnika za primenu Pravilnika BAB 87 primecene su neke ocigledne

greske u originalnom tekstu Pravilnika BAB 87 koji je objavljen u Sluzbenom listu
SFRJ br. 11/87. U ovom prilogu ce korisnicima Prirucnika biti naznaceno gde se u
Pravilniku BAB 87 nalaze pomenute evidentne greske.
TABELA 14
U tabeli 14. "Karakteristike celika za armirani beton" u napomeni pod 3.) treba
da pise: "armaturne mreze"
umesto
"armature mreze"
TABELA 2~
U tabeli 22. "DopuSteni naponi pritiska u nearmiranom betonu" u vrsti "ivicni
respektivno.
naponi pritiska" treba uvesti oznake (1r i fbt umesto (11)i ft I
88
U clanu 88. formula treba da glasi: .
Tmtj
Tn=-
b.z
umesto
Tm= Tmu
-b . z,.
92
U clanu 92 pocetak drugog stava treba da glasi:
5. Tr...",
"U slucaju 3. Tr < Tn(T) <
a ne
Tn(T) < 5. Tr...".
"U slucaju 3. Tr(T) <
106
93
U clanu 93. formula za izratunavanje LlA(I treba da glui:
LlA(I= -Tmu
2/Ttl
(ctgO - ctga )
umesto
TRu
LlA(I (ctgO ~ctga).
"'" 2!TtI
95
U clanu 95 pocetak prvog stava treba da gla$i:
"Ublaiavanje uticaja tl'ansvel'zalnih sila Tu iz CIana 81 ovog pravilnika...",
umesto
"Ublaiavanje uticaja transvel'zalnih sila Tu iz i\lana 89 ovog pravilnika...".
96
Formula koja se javlja u Clanu 96 tl'eba. da gla$i:
MTu
Tn(MT) =
2A bo' 0'0
umesto
MTu
T"(l'I'fT) = 2/ho . 00 '
99
U clanu 99. umesto MTRu treba da piiie MTI.I u tebtu prvog !ltava i odgov~rajucoj
formuli.
107
U clanu 107 velicina Ii ne pl'edstavlja "sistemnu duzim. elementa" vet je to "efek-
tivna duzina izvijanja" koja. je ozna.tena sa hj i deflnilil\.na u clapu 103 Pravilnika
BAB 87. Dakle, imajuti ovo na. umu, uticaj netacnosti h~vodenj/l.eo treba racunati
kao:
hi
eo =::;
300
109
U clanu 109 founula koja se odnosi na prvi stay treba ispravno da glasi:
r;r;;
10= IBY
~ s 1,6, bil,
a ne
r;:;;
10=IBy~~1,6'1".
107
127
U clanu 127 Qfllga formula treba Qa,glasi:
135 - Ai .a, fi
O'i=
100 (1-0,5'Vk ) ~O'"
a ne
135- Ai ~
Ai=
100
'0', (1-0,Q'V"k ) $u"
129
U clanu 129. umesto:
"Ai - du:iina izvijanja"
treba da pise:
-
"Ii du:iina iavijanja"
130
U clanu 130 treba da stoji:
/hk - karakteristicna cvrstoca betona pri pritisku
umesto
fbk - (karakteristicna cvrstoca);
131
Prvi stay Clana 131 treba da glasi:
"Glavni naponi zatezanja armiranobetanskih elemenata opterecenih na savijanje
i torziju, u blizini neutralne linije na najvecem delu linijskih nasaca, jednaki su
naponima smicanja, pa se ka.o takvi uporeduju sa glavnimnaponima To,10 i Tc
datim u tabeli 21".
135
U clanu 135 u drugoj formuli za ao treba da stoji:
ao= 2,0 em
umesto
ao= 2,0.
148
Paslednja recenica u clanu 148. treba da glasi:
"Sidrenje pravim delom moze se izvraiti na drugi nacin, s tim da koeficijent
konstrukcijama mora biti sig-
na-
"urnosti sidrenja Aipkearmature u armiranobetanskim
jmanje 1,8, ito Bemora dokazati ispitivanjem."
108
150
Prv~ furmulil. u cl~nu 150. treba da glasi
eta( en ..J.
1.(eJ)= a. . l. --;;- ..,... I.,mih
umesto
O'a(eJ)
I. ( ef ) = a . I. - f. I. min
0'0 '
Takode, umesto:
"najmanje duzina usidrenja I.jmin"
U clanu 150. treba da pise:
" naj manj a duzina usidrenja I.,min';.
167
U clanu 167. umesto:
"M/Z"
treba da pise
"M/z".
Takode, u clanu 167. umesto:
"v=0,5" i"v=0,75"
treba da pise
"a = 0,5" i "a = 0, 75j'.
168
U clanu 168 poslednji deo prvog stava treba da glasi:
"... stirn da ta armatura ne moze biti manja od armature kojaje odredena izrazima
iz clana 93 ovog pravilnika."
180
U clanu 180. umesto dela recenice:
"gde su fit: i O'tJmarke betona i granice razvlaeenja..."
treba da pise
"gde au fbk i O'tJmarke betona i granice razvlacenja..."
109
190
Ispravna slika spiralno armiranog pritisnutog elementa iz clana 190 treba da izgleda
~,:L.- ~m.'t
-
--- -Lc
--
-- Tax t:
'S"
<8cm urnesto
--
--
--
fi1:-.... -1. max t 4maxt
t "I
195
Na prvoj slici u clanu 195 jasno je da je glavna armatura Aa unutar podeone arma-
ture Aap, tako da nije potrebno izvoditi nacrtanu vezu izmedu obe ravni armature
u zidu. Ako bi podeona armatura bila postavljen3 unut-ar glavne armature onda bi
vezu obe ravni armature bila neophodno izvoditi, pa bi ispravna slika u tom slucaju
izgledala ovako:
(slika 3)
~! : ~~ Aa
221
U trecem stavu clana 221. treba da pise:
"T > "{2 . Tb"
umesto
"T> "{2 . T,,"
222
U prvom stavu clana 222. treba da pise:
"...osiguranje od probijanja..."
umesto
" ...osig~ranje od prebijanja..."
110
240
U prvom I!Itavu clana 240. umesto:
"usladeni"
treba da pise
Ii
uskladeni"
269
U prvom stavu clana 269. umesto:
"niiim +5°C"
treba da pise
"niiim od +5°C"
111
PRILOG v 2
GRANICNA STANJA
NOSIVOSTI
2.1 KOEFICIJENTI ZA PRORACUN PRAVOUGAONIH

., VELIKI EKSCENTRICITET
PRESEKA SA PRSLINOM
I CISTO SAVIJANJE
2.2 KOEFICIJENTI ZA PRORACUN OBOSTRANO
ARMIRANIH PRAVOUGAONIH PRESEKA SA
PRSLINOM - VELIKI EKSCENTRICITET I
CISTO SAVIJANJE
2.3 BEZDIMENZIONALNI DIJAGRAM ZA PRORACUN AB
PRAVOUGAONIH PRESEKA
2.4 INTERAKCIONI DIJAGRAMI ZA PRORACUN
SIMETRICNO ARMIRANIH PRAVOUGAONIH PRESEKA
2.5 INTERAKCIONI DIJAGRAMI ZA PRORACUN
NESIMETRICNO ARMIRANIH PRAVOUGAONIH
PRESEKA
2.6 INTERAKCIONI DIJAGRAMI ZA PRORACUN AB
PRA VOUGAONIH PRESEKA NA KOSO SAVIJANJE
2.7 GRANICNO STANJE NOSIVOSTI VITKIH
ARMIRANOBETONSKIH STUBOVA I RAMOVA
PRILOG 2.1
KOEFICIJENTI ZA PRORACUN
pRA VOUGAONIH PRESEKA SA
PRSLINOM - VELIKI EKSCENTRICITET
I CISTO SAVIJANJE
2.1.1KOEFICIJENTI ZA PRORACUN PRAVOUGAONIH PRE-
SEKA SA PRSLINOM - LOM PO BETONU
2.1.2 KOEFICIJENTI ZA PRORACUN PRAVOUGAONIH PRE-

SEKA SA PRSLINOM - LOM PO ARMATURI
Ub = 1:(4-eb)eb...0~eb~2%0 ,!:,:I/ ~) J
Ub = IB ... 2%0 ~ eb ~ 3,5°/00
¥ ,\!'
~ ~~-
~.r'¥\lINI
.
I
a
I!
C 1\
I
N
--..
'0II Za
...
>"
.
~- b ~
IZu=-NuI
I Zu=- Nul ~
Nu = L.'YuiNi; Mu = L.'YuiMi; t::..Mau= Mau - Mabu

Mau = Nu' eal = Nu[e + (0, 5d - ad] = Mu + Nu(O, 5d - ad
IB
J1.lM = -J1.lM' -;
,Ual
, "
h
,
= k vMau
-B b
Nu t::..Mau
Aal = J1.lMb.h - - + (h
Ual - a2 )Ual
Aa2 = (h
- ~20Ua2
t::..Mau
; Ual = u" za eal ~ U"
E1;1
-
.) Sila pritiska Nu > O. Sila zatezlII1ja Nu < 0
115
2.1.1 KOEFICIJENTI ZA PRORACUN PRAVOUGAONIH
PRESEKA SA PRSLINOM - LOM PO BETONU
Eb=3.5 %0 CA= 0,8095 11= 0,416

.. ._----
5
- k £J?~ 5 Jb p..IM~/Q) k
Ea~k.) Jb ~"f/Ol
"
10.00 0.259 0.892 20.987 2.311 7.55 0.3 7 0.868 . 4 .li9
9.95 0.260 0.892 21.065 2.307 7.50 0.318 0.868 25.757 2.115
9.90 0.261 0.891 21.144 2.303 7.115 0.320 0.867 25.874 2.111
9.85 0.262 0.891 21.223 2.300 7.110 0.321 0.866 25.993 2.107
9.80 0.263 0.891 21.303 2.296 7.35 0.323 0.866 26.113 2.103
9.75 0.264 0.890 21.383 2.292 7.30 0.3211 0.865 26.234 2.099
9.70 0.265 0.890 21.464 2.288 7.25 0.326 0.865 26.356 2.095
9.65 0.266 0.889 21.546 2.285 7.20 0.327 0.8611 26.479 2.091 I
9.60 0.267 0.889 21.628 2.281 7.15 0.329 0.863 26.603 2.087
9.55 0.268 0.888 21.711 2.277 7..10 0.330 0.863 i 26.729 2.033
9.50 0.269 0.888 21.794 2.273 7.05 0.332 0.862 2.078 i 26.855
9.45 0.270 0.888 21.878 2.269 7.00 0.333 0.861 2.074 26.983
9.40 0.271 0.887 21.963 2.265 &.95 0.335 0.861 2.070 27.112
9.35 0.272 0.887 22.049 2.262 6.90 0.337 0.86 2.066 27.243
9.30 0.273 0.886 22.135 2.258 6.85 0.338 0.859 I 27.374 2.062
9.25 0.275 0.886 22.222 2.254 6.800.340 0.859127.5072.058
9.20 0.276 0.885 22.309 2.250 6.75 0.341,0.858 27.641 2.053
1
I
9.15 0.277 0.885 22.397 2.246 6.700.343 '0.857 27.777 2.049
9.10 0.278 0.884 22.486 2.242 6.65 0.345 0.857 27.914 2.045
1
9.05 0.279 0.8811 22.576 2.239 6.60 0.347 0.856 28.052 1

2.0~1
9.00 0.280 O. 88/J 22.666 2.235 6.55 0.348 0.855 128.192 2.037
8.95 0.281 0.883 22.757 2.231 6.50 0.350 0.854 28.333 2.032
1
8.90 0.282 0.883 22.8119 2.227 6.45 0.352

0.854 28.475 2.028
8.85 0.283 0.882 22.941 2.223 6.40 0.354
0.853 28.619 2.024
8.80 0.285 0.882 23.035 2.219 6.35 0.355
0.852 28.764 2.020
8.75 0.286 0.881 23.129 2.215 6.30 0.357 0.851 28.911 2.016
8.70 0.287 0.881 23.223 2.211 6.25 0.359 0.851 29.059 2.011
8.65 0.288 0.880 23.319 2.207 6.20 0.361 0.850 29.209 12.007
8.60 0.289 0.880 23.1115 2.203 6.15 0.363 0.81J9 29.360 2.003
8.55 0.290 0.879 23.512 2.199 6.10 0.365 0.848 29.513 1.999 1
8.S0 0.29] 0.879 23.610 2.196 6.05 0.366 0.8481 29.6G8 1.994 1
0.293 0.878 23.709 2.192 6.00 0.368 0.847 29.824. 1.990

8.45
8.40 0.294 0.878 23.809 2.188 5.95 0.370 0.846 29.982 1.986
8.35 0.295 0.877 23.909 2.184 5.90 0.372 0.845 30.141 1.981 1
, 8.30 0.297 0."877 24.011 2.180 5.85 0.374 0.844 30.302 1.977
8.25 0.298 0.876 24.113 2.176 5.80 0.376 0.843 30.465 1.973
8.20 0.299 0.876 2/1.216 2.172 5.75 0.378 0.843 30.630 1.968 ' 1
I
'8.15 0.300 0.875 24.320 2.168 5.70 0.380 0.842 30.796 1.964 1
8.10 0.302 0.874 24.425 2.164 5.65 0.383 0.841 30.965 1.%0 I
8.05 0.303 0.874 24.530 2.160 5.60 0.385 0.840 31.135 1.955
8.00 0.304 0.873 24.637 2.156 5.55 0.387 0.839 131.307 1.951
7.95 0.306 0.873 24.745 2.152 5.50 0.389 0.838 31.481 1.947
7.90 0.307 0.872 24.853 2.148 5.45 0.391 0.837 31.656 1.942
7.85 0.308 0.872 24.963 2.144 5.40 0.393 0.836 31.834 1.938
7.80 0.310 0.871 25.073 2.140 5.3~ 0.395 0.835 32.014 1.934
7.75 0.311 0.871 25.184 2.136 5.30 0.398 0.835 32.196 1.929
7.70 0.313 0.870 25.297 2.132 5.25 0.400 0.834 32.380 1.925
7.65 0.314 0.869 25.410 2.128 5.20 0.402 0.833 32.566 1.920
~~0.315 0.869 25.525 2.123 5.15 0.405 0.832 32.754 1.916
~-=-:\S /',
,:
'/U', ;' , i' r: f~J /', ~\
116 \ ,.J" f ,~(\ ~-
-/-- -,(:
,~/~ n ~)C~;
~. ;
f !' - (j,' ~ :
1
,-"
:"
,\
'---
2.1.1
..I
£01(~/~.) 5 Jb !lIM{%) k Eof°f.c 5 Jb P-1M{0J0) k
5.10 0.1107 - -----
0.331 32.945 1.912 2.25 0.609 0.747 49.274
.~ 1.649
;JJ
5.05 0.409 0.830 33.138 1.907 2.20 0.614 0.745 49.706 1.644
0
5.00 0.412 0.829 33.332 1. 903 2.15 0.619 0.742 50.146 1.639
4.95 0.414 0.828 33.530 1.898 2.10 0.625 0.740 50.954 1.634
'I. 90 0.417 0.827 33.729 1. 894 2.05 0.631 0.738 51.050 1.630
~
() 4.85 0.419 0.826 33.931 1. 889 2.00 0.636 0.735 51.514 1.625
In
J 4.80 0.422 0.825 34.136 1.885 1. 95 0.642 0.733 51.986 1. 620
'J~
:s . '--., 4.75 0.424 0.824 34.343 1.880 1. 90 0.648 0.730 52.1168 1.615
\) 4.70 0.427 0.822 34.552 1.876 1. 85 0.654 0.728 52.958 1. 611
i:. '-
.4.65 0.429 0.821 34.764 1.871 1. 80 0.660 0.725 53.458 1.606
4.60 0.432 0.820 34.978 1.867 1. 75 0.667 0.723 53.967 1.601
4.55 0.435 0.819 35.196 1.862 1. 70 0.673 0.720 54.486 1.597 I
~ I~ ..)
(j.
4.50
4.45
0.438
0.4110
0.818
0.817
35.416
35.638
1.858
1.853
1. 65 0.680
1.60 0.686
0.717
0.715
55.015
55.554
1.592
1. 587
4.110 0.443 0.816 35.864 1.8119 1.55 0.693 0.712 56.104 1.583
4.35 0.446 0.815 36.092 1.844 1.50 0.700 0.709 56.665 1.578
11.30 0.449 0.813 36.324 1.8110 1.45 0.707 0.706 57.238 1.573
4.25 0.452 0.812 36.558 1.835 1.40 0.714 0.703 57.822 1. 569 I
"J. 4.20 0.455 0.811 36.796 1. 831 1.35 0.722 0.700 58.418 1.564
4.15 0.458 0.810 37.036 1. 826 1.30 0.729 0.697 59.026 1.559
4.10 0.461 0.808 37.280 1.822 1.25 0.737 0.693 59.648 1.555
4.05 0.464 0.807 37.527 1.817 1.20 0.745 0.690 60.282 1.550
11.00 0.1167 0.806 37.777 1.812 1. 15 0.753 0.687 60.930 1.546
3.95 0.470 0.805 38.030 1.808 1. 10 0.761 0.683 61. 593 1.541
\.) , 3.90 0.473 0.803 38.287 1.803 1. 05 0.769 0.680 62.270 1.537
3.85 0.476 0.802 38.548 1.799 1.00 0.778 0.676 62.961 1.532
_.~~.'~
3.80 0.479 0.801 38.812 1.794 0.95 0.787 0.673 63.669 1.528
i- 3.75 0.483 0.799 39.079 1.789 0.90 0.795 0.669 64.392 1.523
3.70 0.486 0.798 39.351 1.785 0.85 0.805 0.665 65.132 1.519
-f- 3.65 0.1190
~.../
0.796 39.626 1.780 0.80 0.814 0.661 65.890 1.515
3.60 0.493 0.795 39.905 1.776 0.75 0.824 0.657 66.665 1.511
~ 3.55 0.496 0.793 40.188 1.771 0.70 0.833 0.653 67.459 1.506
;c-
3.50 0.500 0.792 40.1175 1.766 0.65 0.843 0.649 68.271 1.502
3.45 0.504 0.791 40.766 1.762 0.60 0.854 0.645 69.104 1.498
3.40 0.507 0.789 41. 062 1.757 0.55 0.864 0.640 69.957 1.494
3.35 0.511 0.787 41.361 1.752 0.50 0.875 0.636 70.832 1.490
r/ 3.30 0.515 0.786 41. 666 1.7118 0.45 0.886 0~631 71.721: 1.486
3.25 0.519 0.784 41.974 1.743 0.40 0.897 0.627 72.648 1.482
3.20 0.522 0.783 42.287 1. 738 0.35 0.909 0.622 73.591 1.478
3.15 0.526 0.781 42.605 1.734 0.30 10.921 0.617 74.560 1.475
3.10 0.530 0.779 42.928 1.729 0.25 0.933 0.612 75.554 1.471
~J~,5- 0.5311 0.778 43.256 1.724 0.20 0.946 0.606 76.575 1. 467
3~if 6:'5-33' 0.776 43.589 kilt 0.15
t- ~-~~ 0':511'3-,
:r.71!t 0.959 0.601 77.624 1.464
1J:TTlf' 43.927 1.715 0.10 0.972 0.596 78.702 1.461
Jc » /2.S0 0.547 0.772 411.270 1.710 0.05 0.986 0.590 79.810 1. 457
'(I,' 2.85 0.551 0.771 44.618 1.705 _9~_00 1000 a 0.584 .80.590 1.454
('
2.80 0.556 0.769 44.972 1.701 -0.05 1. 014 0.578 82.124 1.451
t
2.75
2.70
0.560 0.767 45.332 1. 696 V"0.10 1. 029 0.572 83.331 1.449 ~
A, 0.565 0.765 115.698 1. 691 -0.15 1. 045 0.565 84.575 1.446
2.65 .569 0.763 46.069 1.686 -0.20 1.061 0.559 85.857 1.444
2.60 0.5711 0.761 116.447 1.682 -0.25 1.077 0.552 87.177 1.442
2.55 0.579 0.759 46.831 1.677 -0.30 1. 094 0.545 88.540 1.4110
2.50 0.583 0.757 47.221 1.672 -0.]5 1.111 0.5]8 89.945 1.438
2.45 0.588 0.755 47.618 1. 667 R> -0.110 1. 129 0.530 91.396 1.436
J{ 2.40 0.593 0.753 48.021 1. 663 -0.115 1.1411 0.523 92.894 1.435
2.35 0.598 0.751 1.658
",.
j -0. 5°_. -L:1~Z-L2. 515 94.442 1.4311
to. 'm
liii
2.30 O~O]- 0_:2.4_~.- ~~.
{o
L
!!.11.~-] ..:....IUL )
- c
117
, :;-
\Fu' " ) \(.
rJ . d {-:. {!~ (t. [{ ; l ;
,.. " ! <./
" ...\- c') :;:v
0
!: . .~~
(If,A/S(lt t ,/ \..
, l~ ~-
-. -I
-
-\::- \.
j
2.1.2 KOEFICIJENTI ZA PRORACUN PRAVOUGAONIH
PRESEKA SA PRSLINOM . LOM PO ARMATURI
\
,\
£..=10%0
£b(%O) 5 CXb T\ Jb ~IM(%) k
3.500 0.259 0.810 0.416 0.892 20.988 2.311
3.475 0.258 0.808 0.415 0.893 20.841 2.318
3.450 0.257 0.807 0./115 0.89/1 20.694 2.325
3./125 0.255 0.805 0.41' 0.89/1 20.546 2.333
3.400 0.254 0.80/1 o./ln 0.895 20.398 2.340
3.375 0.252 0.802 0./113 0.896 20.249 2.348
3.350 . 0.251 0.801 0.413 0.896 20.100 2.356
3.325 0.250 0.799 0.1112 0.897 19.950 2.364
3.300 0.2/18 0.798 0./112 0.898 19.799 2.372
3.275 0.247 0.796 0.411 0.899 19.648 2.380
3.250 0.2/15 0.795 0.4.11 0.899 19.497 2.388
3.225 0.244 0.793 0./110 0.900 19.345 2.397
3.200 0.242 0.792 0.410 0.901 19.192 2.405
3.175 0.241 0.790 0.409 0.901 19.039 2.414
3.150 0.240 0.788 0./108 0.902 18.885 2.423
'3,125 0.238 0.787 0./108 0.903 18.730 2.432
3.100 0.237 0.785 0.407 0.904 18.575 2.441
3.075 0.235 0.783 0./107 0.904 18.419 2.450
3.050 0.234 0.781 0.406 0.905 18.263 2.460
3.025 0.232 0.780 0.405 0.906 18.106 2.469
3.000 0.231 0.778 0./105 0.907 17.949 2.479
2.975 0.229 0.776 0.404 0.907 17.791 2.489
2.950 0.228 O.771f 0.4011 0.908 17.632 2.499
2.925 0.226 0.772 0.403 0.909 17.473 2.509
2.900 0.225 0.770 0.402 0.910 17.313 2.520
2.875 0.223 '
0.768 0.402 0.910 17.152 2.5]1
2.850 0.222 0.766 0.401 0.911 16.991 2.542
2.825 0.220 0.764 0.400 0.912 16.829 2.553
2.800 0.219 0.762 0.400 0.913 16.667 2.564
2.775 0.217 0.760 0.399 0.913 16.504 2.576
2.750 0.216 0.758 0.398 0.914 16.340 2.587
2.725 0.214 0.755 0.397 0.915 16.175 2.599
2.700 0.213 0.753 0.397 0.916 16.010 2.612
2.675 0.211 0.751 0.396 0.916 15.845 2.624
2.650 0.209 0.748 0.395 0.917 15.679 2.637
2.625 0.208 0.746 0.395 0.918 15.512 2.650
2.600 0.206 0.744 0.3911 0.919 15.3411 2.663
2.575 0.205 0.741 0.393 0.919 15.176 2.677
2.550 0.203 0.739 0.392 0.920 15.007 2.691
2.525 0.202 0.736 0.392 0.921 14.837 2.705
2.500 0.200 0.733 0.391 0.922 111.667 2.720
2.475 0.198 0.731 0.390 0.923 14.496 2.734
2.450 0.197 0.728 0.389 0.923 111.324 2.750
2.1125 0.195 0.725 0.389 0.924 14.152 2.765
2.400 0.194 0.722 0.388 0.925 13.978 2.781
2.375 0.192 0.719 0.387 0.926 13.805 2.797
2.350 0.190 0.716 0.386 0.927 13.630 2.814
2.325 0~189 0.713 0.385 0.927 13.455 2.831
118
2.1.2
£.l?'.. 5 CXb T1 Jb P.lIi%) k

2.300 0.187 0.710 0.385 0.928 13.279 2.849
2.275 0.185 0.707 0.384 0.929 13.102 12.866
2.250 0.184 0.704 0.383 0.930 12.925 2.885
2.225 0.182 0.700 0.382 0.930 12.747 2.904
2.200 0.180 0.697 0.381 0.931 12.568 2.923
2.175 0.179 0.693 0.381 0.932 12.389 2.943
2.1SO 0.177 0.690 0.380 0.933 12.208 2.963
2.125 0.175 0.686 0.379 0.934 12.027 2.984
2.100 0.174 0.683 0.378 0.934 11.846 3.006
2.075 0.172 0.679 0.377 0.935 11.663 3.028
2.050 0.170 0.675 0.377 0.936 11./;::;03.051
2.025 0.168 0.671 0.376 0.937 11.296 3.074
2.000 0.167 0.667 0.375 0.938 11.111 3.098
2.000 0.167 0.667 0.375 0.938 11.111 3.098
1.975 0.165 0.662 0.374 0.938 10.926 3.123
1.950 0.163 0.658 0.373 0.939 10.739 3.149
1.925 0.161 0.654 0.373 0.9110 10.552 3.175
1.900 0.160 0.649 0.372 0.9111 10.365 3.203
1.875 0.158 0.645 0.371 0.9111 10.177 3.231
1.850 . 0.156 0.640 0.370 0.9112 9.988 3.260
1.825 0.154 0.635 0.370 0.943 9.799 3.290
1.800 0.153 0.630 0.369 0.944 9.6.10 3.321
1.775 0.151 0.625 0.368 0.9114 9.421 3.352
1.750 0.149 0.620 0.368 0.945 9.231 3.385
1.725 0.147 0.615 0.367 0.946 9.041 3.419
1.700 0.145 0.609 0.366 0.947 8.851 3.454
1.675 O.143 0.604 0.366 0.948 8.661 3.491
1'.650 O.142 0.598 0.365 0.948 8.471 3.528
1.625 O.140 0.592 0.364 0.949 8.282 3.567
1.600 0.138 0.587 0.364 0.950 8.092 3.607
1.575 0.136 0.581 0.363 0.951 7.903 3.648
1.550 0.134 0.575 0.362 0.951 7.714 3.691
1.525 0.132 0.569 0.362 0.952 7.525 3.736
1.500 0.130 0.563 0.361 0.953 7.337 3.782
1.1J75 0.129 0.556 0.360 0.9511 7.149 3.830
1.1J50 0.127 0.550 0.360 0.954 6.962 3.879
1.1J25 0.125 0.543 0.359 0.955 6.776 3.931
1.400 0.123 0.537 0.359 0.956 6.591 3.984
1.375 0.121 0.530 0.358 0.957 6.406 4.039
1.350 0.119 0.523 0.358 0.957 6.222 4.097
1.325 0.117 0.516 0.357 0.958 6.039 4.157
1.300 0.115 0.509 0.356 0.959 5.858 4.219
1.275 0.113 0.502 0.356 0.960 5.677 4.284
1.250 0.111 0.495 0.355 0.961 5.498 4.352
1.225 0.109 0.487 0.355 0.961 5.320 4.422
1.200 0.107 0.480 0.354 0.962 5.143 4.496
1.175 0.105 0.472 0.354 0.963 4.968 4.573
1.150 0.103 0.465 0.353 0.9611 4.794 4.653
1.n5 0.101 0.457 0.353 4.737
1.100 0.099 0.449 0.352 0.965
0'''1''''4.451 4.825
1~075 0.097 0.1141 0.352 0.966 4.283 4.917
1.050 0.095 0.1133 0.351 O.967 II.116 5.014
1.025 0.093 0.1125 0.351 0.967 3.951 5.115
1.000 0.091 0.1117 0.350 0.968 3.788 5.222
119
2.1.2
Ei%..) 5 <Xb 11 Jb ~tJ%) k
0.975 0.089 0.408 0.350 0.969 3.627 5.334

0.087 0.400 0.349 0.970 3.469 5.453
0.950
0.085 0.391 0.3119 0.970 3-.312 5.578
0.925
0.083 0.383 0.348 0.971 3.158 5.710
0.900
0.080 0.374 0.348 0.972 3.007 5.849
0.875
0.850 0.078 0.365 0.347 0.973 2.858 5.997
0.076 0.356 0.347 0.9711 2.712 6.155
0.825
0.800 0.074 0.347 0.346 0.974 2.56& 6.322
0.775 0.072 0.337 0.346 0.975 2.1127 6.500
0.750
. 0.070 0.328 0.345 0.976 2.289 6.690
0.068 0.319 0.345 0.977 2.154 6.8911
0.725
0.065 0.309 0.344 0.977 2.023 7.112
0.700
0.063 0.300 0.344 0.978 1.894 7.347
0.675
0.061 0.290 0.343 0.979 1.769 7.599
0.650
0.625 0.059 0.280 0.343 0.980 1.647 8.782
0.600 0.057 0.270 0.3113 0.981 1.528 8.169
0.575 0.054 0.260 0.342 0.981 1.413 8.491
0.550 0.052 0.250 0.342 0.982 1.302 8.842
0.525 0.050 0.240 0.341 0.983 1.195 9.227
0.500 0.048 0.229 0.341 0.984 1.091 9.651
0.475 0.045 0.219 0.340 0.985 0.992 10.120
0.450 0.043 0.208 0.340 0.985 0.896 10.641
0.425 0.041 0.197 0.340 0.986 0.805 11.224
0./100 0.038 0.187 0.339 0.987 0.718 11.880
0.375 0.036 0.176 0.339 0.988 0.635 12.623
0.350 0.03/1 0.165 0.338 0.989 0.557 13.473
0.325 0.031 0.154 0.338 0.989 0.484 14.451!-
0.300 0.029 0.1/13 0.338 0.990 0.415 15.599
0.275 0.027 0.131 0.337 0.991 0.351 16.952
0.250 0.024 0.120 0.337 0.992 0.292 18.577
0.225 0.022 0.108 0.337 0.993 0.238 20.562
0.200 0.020 0.097 0.336 0.993 0.190 23.045
0.175 0.017 0.085 0.336 0.994 0.1116 26.238
0.150 0.015 0.073 0.335 0.995 0.108 30.395
0.125 0.012 0.061 0.335 0.996 0.076 36.456
0.100 0.010 0.0/19 0.335 0.997 0.0119 45.398
0.075 0.007 0.037 0.33/1 0.998 0.028 50.303
0.050 0.005 0.025 0.3311 0.998 0.012 90.115
0.002 0.012 0.311/1 0.999 0.003 179.5118
0.025
120
PRILOG 2.2
. KOEFICIJENTI ZA PRORACUN
OBOSTRANO ARMIRANIH
PRA VOUGAONIH PRESEKA SA
PRSLINOM - VELIKI EKSCENTRICITET
I CISTO SA VIJANJE
NU=LOuiNj
('<
Q) -0
5
Q) Aa2
x
N
O.c:"
Gb I
~.c
Aal
-0
5 b
Q)
- -J- t-
(Z u:- Nu )
1/-' ;'
\:1
Nu = E'Yui' Ni ,/
I'f/r.\. .~'/I/V, ~,'/~
Mu = E'Yui' Mi
Mau = Nu.eal=Mu+Nu'Yal=Mu+Nu(O,5d-ad
h
k = < k* = 1,719
{fS
, ~ /B,b
(- "
('1.'/
\. .
Mau Nu
A al - -. ka - -
h. (Tv (Tv ,fi'
Mau .
A a2 - k
h. (Tv a'
0)
Sila pritiska Nu > O. Sila zatezanja Nu < 0
1 ?1
2.2
~~~~~~~~=~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
-~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
-
~
0
0000000000000000000000000000000
~~~~MN-~=~~~~N-~=~~~~MN-~=~~~~~
~======~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
NNNNNNNNMNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNN
. .. . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..
.:2
-------------------------------
c(
- Oq~OM~~-~~~~~~OOOOOO~~~~M-~~~O~
CON#~~-M~=ON#~=-M~~~~N~~=ONM~~~O
~OOOOO NNNNNMMMMM#~###~~~~~~~
~w
VI
w
-
W
0
OQ~COQO~OOOOOOOOOOO~OOOOOOOOOOO
~~~M-~~~#NO=~~M-O=~~MNO~~~#M-O~
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
"
Q.
-------------------------------
:I:
Z
0c(
- OM~~-M~~~O-NNMMMNN-O~~~M-~~MO~M
CON#~~-M~~ON#~=ON#~=O-M~~~ON#~~~
~OOOOO
.. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . . . . .
NNNNNMMMMM######~~~~~~
.
() ~ 0000000000000000000000000000000
::J 0 ~~~-~~~N~~~NO=~~NQ~~M-~~~~NO~~~
0 C~=~~~~~~~~ ~~~~~~~~~qq#MMMMMMNNN
>
c( . .
~NNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNN
-------------------------------
.
.
Q.
" ~~OM~~~-N~~~~~~~~~~#NN~~~MO~#-~#O
~ON#~=-M~~~-M~~~-M~~~ON#~~~-M#~=
:I:
Z
~ OOOOO
...
0000000000000000000000000000000
NNNNNMMMMM######~~~~~
..
c( ~
Q Q\~MO""'#-C:OU')NO""'#N~~#-~"":#'-Q\""'#NOQ:)U"tM-
" .:2 . .
====""'''''''''''''''''''''''~U')U')~#:#'##MMMMNNNNN----
NNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNN
.
~"
c( -------------------------------
.c. -og~=~~~~~~~~~~~::~~~~g~~~:~~~~~~
-
0
z
c( ~OOOOO
. ...
NNNNNMMMMM######~~~~~
..
"
f-
N ~0 0000000000000000000000000000000
VI CS ~~U')Nc:oU')-c:oU"t-Q:)U"tN~~N~""MOC:O~N~""#-C:O""M-C:O
OOOO~
0
II)
0
II . . ..
~ ~=C:O=""'''''''''''~''''''''~~U''t###MMMMNNN
NNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNN-
------------------------------- .
z
?:f ~
::J :2
°NM#U"t""""'''''''''''''''''''''''''U''t#MNOQ:)~#-Q\''''NQ\''''N=MQ\#
ON#""C:OON#""=ON#""C:OO-MU"t,
OOOOO NNNNNMMMMMM######~~~~
Q\ON#U"t""'~ONMU"t
>U
c( ~
q 0000000000000000000000000000000
0" 0
t1~an-""'M~&n-cx)#'C"""MOc.o"'G\\CM~""MO""'MO"#Ncnc.o
~~cx)cx)""'~~""~~~&n###MMNNN OOO~~~C:O=
"
Q. NNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNN----- .
c(
N
-------------------------------
f-
~ag~~::~~~~~~~~~~:~~~~~~~~~~:~=~~
~ OOOOO NNNNNNMMMMM###'###~~&n&n
Z
w
-.
~
d
0000000000000000-00000000000000
~#O~_cx)#O""N=#-""'M~""N~&nNcx)&nN~~N~c.oMO
, ~c.oc.o&n&n~##'MMNNN---OOO~~~==CX)CX)
U .:2 ===,
u.
w
.. . .
NNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNN------- .
------------------------------- .
0
O-NMM#'~#MMN-O~""'&nM-~~MO""'MG\U"t-""'N=M
~CON#""C:OON#~=ON#~""'~-M#~cx)O-M#""C:OG\-N#
CD
~ OOOOO NNNNNNMMMMM####'###&n&nan
0000000000000000000000000000000
. .............
0
d ~#O~-""'NC:O#'Oc.o.NCX)#O~N~&n-=#'-""'#'O~#O""'#'
~=CX)CX), , ~~~an&n##MMMNN---OOOQ\~~cx)cx)=""''''''
~ .. . .
NNNNMNNNMNNNNNNNNNNNNNN-------- .
-------------------------------
~
........
O~CX), ~U"t#MN-o~CX)"\Can#MN-ocncx)""'\C&n#MN-O
om~~cn~cncncnG\Q\cx)CX)cx)cx)cx)cx)CX)CX)cx)="""''''''''''~"",,,,,,,,,,,,,,,,
.::i:. "':000000000000000000000";00000000
122
PRILOG 2.3
BEZDIMENZIONALNI DIJAGRAM ZA
PRORACUN AB PRA VOUGAONIH
PRESEKA
,J
,) (
> " {i '
C(0 l ,~,
~! )
'"
.
~
"
t Ml~:"~l
~
-
:4;2
f
..c .t-. -of . ~
~{~ Zal! ui
-f-JL+ a Ebl
"
Mau = Mu + Nu 0
Yal
Mau = Mabu + 6.Mau
Be.zpritisnute armature:
1
Aal = -
CTal (boh (--Nu
Mau
) /
Sa pritisnutom armaturom (mau > 0,338): r'(: i .~>l\J(
tf: ZH It1/1J!. )(:

l Mabu 6.Mau
A a1 - -CTa 1 -+--
(b h ( 0 h - a2 Nu
)"
1 6.Mau
Aa2 = -o-
CT
a2 h - a2
-
MB 15 20 25 ~35 40 45 50 55 60
fB(Mfh) 10,50 11.,O!=17,25 2O,So 23,00 25,So 27.75 3qoo 3\So 33,00
0) Sila pritiska
N", > O. Sila zatezanja N", < 0
123
2.3.
~ ;f
:E.D
I
4~
'::'
a
~ II)
E
d c- 011>
II U1 ..
."
.e~~ 00 s:.
0 -
cS'-"-- I~ ~~
0"° '
~~a 0
'I-- -- "-- (
,/ ./
r---;-... ) M a- I
'...... t'r- '----

~ ~"
" '" V
v a
'" J~.~ / 0
" "\ 'f~ 0
~!/
0
II .f>V\.
,,9. -t:/
\ ;;. ICQ
evO:'l
,.
~'
IJ CD
f--- e-- -. ~~ - - -~-h

"i
II-- -I-j § --- - -----
--
-"! It: m '\ 7 ~
!!!oon
:;'og--
(~o~ 0 '\\ (" g .c/or"
0
ft -II'...
\ a~
V \
// \ r\
-
I l./v 1\ / I
L'" \ l~ >- ~ ~ / >-
/" \~ 6
/
\ \ "p .,::.
-~- n il
~
:J.
-- ~
-..!
~
, ~ ".,
<... "- -"/
-- <...0 i:;I-- .,1
":'>--
~ 1\
J~~ --
<...0/ I.
\ \ ~ I ~
esrll ~
~
7.\[\ / / W ...
N
a
~, I1II ,..-,
0.
( ",.1 ~\j J J .........
Ir?- '":C
LD3 11'- N (\')C"')~ W
CD CD 111 ~(") I,u L
::: V~ C1I r-- N .1-
v
"""-J
.-
!
9-
C1I
c5
CQ.
0
c-:. CD.
0
111.
0 c5
~(")
0
N
o~ -0 0
'-....
0
N
c5 a-, d-
0 I I I
q>t ~S~cr
124
PRILOG 2.4
INTERAKCIONI DIJAGRAMI ZA
PRORACUN SIMETRICNO ARMIRANIH
PRA VOUGAONIH PRESEKA
\~
f
ix""
\~
, \'"
c:..)
---
41
PR I LOG ra:J'-
+"....,
III aid
... ra
>... E
ra
2.11.1. 0,050
2.11.2. 0 0,075
(, \D
2.11.3. t'I"I 0,100
"'-.. --
<:)
" 2.11.11.
2,11.5.
N
c(
(,;)
~0,125
0,150
2.11.6. 0,200
2.11.7. 0,250
2.11,8. 0..050
J) 2.4.9. 0,075
2.11.10. c 0,100
J~ <:)
c(, II')
2.11.11. -..
c 0,125
0
2.11.12. ~0,150
c(
, 2.11.13. 0:: 0,200
\j
;, (-J
2.4.111. 0,250
~" ;"J
L-'"",
Iv
II.,.'
,f( ",
~
'\.
~' ,~~
,-
\~~ ~
\
It ,/
~~. ~/
/C .
-~ 125
~, "--'-----
~r - J,
I.
,)~
;;:~i
-
I
-
£oz-
Aq + '
~ ,I
~
e -L
r ,\ ~' 1-" -t=-r;,_~
£b / £bl =3.5/0.0
1.8
£b / £ al =3.5/0.0
1.6
1.4
1.2
1.0
0.8
0,6
0.4
0.2
0.0
I
/
-0.4
-0,6
-0,8
" ~'
I-'J -1.0
-1.2
<)
-1.4 /'),<)'
<)\
~<)'
-1. 6 (..'\.
\
(.'9 0 ,1
126
2.4.2
Inu= b'~'~ B
2.6 I
GA 240/360
~ sve MB
<S..-e Aa,= Aa2
2.4 <S...
'\? aid =0.075
'>
$.......-
2.2 -1.0
eb /eb1=3.5/0.0
e b / e a1= 3 , 5/0 .0
-3. I- o,'=>
'=>
f,a).- 3 . 5/ -1 . 0
f,t> I
3.5/-1.5
3.5/-2.0
3.5/-2.5
3.5/-3.0
3.5/-5.0
3.5/-10.0
II
.0/-10.
Mu
mu =
() b'd 2.fB
()'
() \... '\.
~ ~>.
()' (.a~
\
()'" (.'9
'0
y~()'
~,= ~2
()
v" - -
...
'\.()' - -J!LQJL-
Aol-Ao2- 1l2bd
- 6y I fa
()\ 6vlfB
~()'
(.a~ 0,3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8
\
(.'9 MB 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60
fR 10.50 11..00 17.25 20.50 23.00 25.50 27.75 3o.oc 31.50 33.cx
16.,/1a 22.86 17.11. 13.91 11.71 10.1.3 91.1 8.65 8.00 7.62 727
0.1 0,2
127
2.4.3
2,6 "u--~b.d.fB GA 240/360
2.4
2.2
~
.s~
.s,,~
'> $,.....-
-<0
sve MB
Aa,= Aa2
aid =0.10 i[:]
'1]
I
~A:;~
~.r;
b 1
-D
2.0
, ,
t:
b / t: bl = 3 5/0 0
1.8
, ,
1.6 t:
b / t:
al =3 5/0 0
1.4
1.2 ,
t:
b / t:
al =3
,
5/ -0 5
1.0 3.5/-1.0
3,5/-1.5
0.8 3.5/-2.0
3.5/-2.5
0,6 3.5/-3.0
0.4
C\
0,2 C\' 3.5/-5.0
~9
~'" 'Y 3.5/-10.0
C\' 'Ii
1:)' ~
0.0 1:)'
-0,2
-0.4 t:b /t:al=2.0/-10.0
C\
-0,6 ,;C\'
C\ \
-0,8 ~'),'
\
(,
&'>
' il, = llz
-1.0
,,'9
- -
Aal-_ Aa2-_~__1l2bd -
-1.2 6 y/ fe 6 y/ fe
C\
1:)' 0,3 0.4 0,5 0,6 0,7 0,8
-1.4 I:) \ ,; MB 15 20 25 30 I 35 40 45 50 55 60
1:)'
fA 10.50 1/.,0017.25 20.50123.00 25.50 27,75 3O,<X31.50 33,<X
-1.6 \"l Bv/fA 22.B6 1711. 13.91 11.71 110,1.3 9,1.1 B.65 B,oo 762 7,27
,,'9
0.1 0,2
128
2.4.4
n. - -1!Y.-
b.d.f ~
B
2.6 GA 240/360 ,
~ A:; -:
<S e sve MB I
2.4 <S...~ AOI= A02 "'D
, ~ £
I
e ---L
:
.>
$......-
aId =0~25 I ~b.-l- ~~-iJ:al~
i-
2.2 -<'0
2.0
1.8
I
1.6 £ b 1 £ al = 3 . 5 /0 , 0
-j---
1.4
Q . <:>
-
<:>1'
1.2 ",3 .
(,p Ih~
3.5/-1.0
1.0
3,5/-1.5
3.5/-2.0
0.8 3.5/-2,5
3.5/-3.0
) 0.6
0.4
I:)
0.2 ~I:). 3.5/-5.0
/.
~'> ~
1:)'
3.5/-10.0
0.0
M.
-0.2 m. =
b.d 2.f
I:)'"- '0 B
~~I:)'
~'>
-0.4
£b /£al=2.01-10.0
-0.6
-0.8 I:)
1:)'
/~ ~,= ~2
-1.0 ./),'
I:)\
- -
(,,"> Aa,= Aa2= ~- 1l2bd
- r.::
-1.2 (,'P
\ Gv / fa uv/fs
0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 -
-1.4 MB 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60
f.. 10.50 1l.,00 17.25 20.50 23.00 25.50 27.75 3O,OC31.50 33,OC
-1.6 £b /£al=0.01-10.0 16,/ fa 22.86 17.11. 13.91 11.71 10.'13 9.1.1 8.65 8.00 7.62 7.27
0.1 0.2
129
-....
~£b
2,6 - ---( 02
GA 240/360 A02
I
2.4
2,2
5ve M8..,?
AOI A02
a. /d
=
= 015 f[J
.
1
~
!--b__~ .
-
.c.
-, +~o&
e L
~-
I
il>l~
2,0 £b /£bl=3.5/0,O
1.8
1.6 £b /£..1=3.5/0.0
1.4
I-O'S
1.2 ..,.S
I f,..1 3 . 5/ -1. 0
rd'
1.0 3.5/-1.5
3.5/-2.0
3.5/-2.5
0,8 3.5/-3.0
) 0,6
0.4
0,2 () 3.5/-5.0
-:-().
/.' 3.5/-10.0
0.0 v'"
Mu
m. = b.d 2.f
-0,2 B
-0.4 0
Do 0'
()' o\"'~
-0.6
()' " -:-'1>'
b (,.'"
-0.8 c,' \
(,'1>
"\ 11,= fJ.z
-1.0
()'
.'0
- -
!%'"
-:f;:) AQI=A°2= ~-Jl2bd
- 6y I fa
v'" 6v1fa
-1.2
0.3 0.4 0.5 0.6 0.7
-1.4 MB 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60
fA fo.50 11.,00 17.25 20,50 23.00 25,50 27.75 30,OC 31.50 33.oc
-1.6 £ b / £"1 =1. 0 / -1 0 . 0 6.,11q 22.86 17,11, 13,91 11.71 10,1,3 9.41 8,65 8.00 7.62 7.27
0.1 0.2
130 £ b /£..1=0.0/-10.0
2,6
2.4
GA 240/360
sve MB
Aa,= Aa2
aId =0.20
{ :' ~
2.2 J b !-
£b /t:bl=3.5/0.0
2.0
1.8
1.6
£ b / t:al = 3 . 5/0 . 0
1.4
, Q.
c;,
1.2 I
c;,
".3'
Ih~
fd> 3.5/-1.0
1.0 3.5/-1.5
3.5/-2.0
0.8 3.5/-2.5
3.5/-3.0
0.6
0.4
0.2 ()
3.5/-5.0
,.Y "'() .
v\.
0,0 ');
()'
Mu
-0,2 O'
1> mu - b'd2.f B
.,
O'
r.
-0.4 o'
<?
O' t: b /£al=3.
-0,6 ~ 5/-10.0
()'
-0.8 '0
.y ",()'
v'"
-1.0
()
()'
-1.2 () \ ...'}.
.
",1>
-1.4 \ to.'>
~'I>1
-1.6 1.0/-10.0-
0.1
. 0/ -1 0 .0 131
t: b / t: .1 = 0
( (
2.6 GA 240/360 -Aa2

-1J £a2
+
;
sve MB - 0
I
2.4 "0 I
2.2 ~
<S--t.
Aa,= Aa2
aId =0.25 f Aa.c.
1 --!-
-'1 b l~~~i~
e,
-L.
<S
'?~
2.0
'.s-
/0
'0
1.8
1.6
Eb / E al =3 .5/0 ,0
-
1.4 -- -.l-
["-
1.2
-
e b / Eal = 3 , 5/- G. 5
1.0
0.8
0.6 3.5/-1.0
3.5/-i.5
0.4
<)
_3.5/-2,0
0.2 7~<)'
V.,. 3.5/-2.5
".; 3.5/-3.0
0,0 <)'
'j..
<)' Mu
"> mu=
-0.2 <)' b-d2f B
II>
<)' . . . .
<? Eb /Eal=3.5/-5.0
-0.4 <)'
~
<)'
-0.6 '\
<)' '0
<)'
/.~
V.,.
-0,8
<) 11,= ~2
-1.0 <)' - -
AG,= A G2= ~-..l!1.Q.L
\"",;
6 I fa - 6 v /fa
-<,
y
-1.2 ~">'
., ."
\ 0.3 0.4 0,5 0.6
.,"\>
-1.4 MB ,5 20 25 30 35 1.0 1.5 50 55 60
2,0/-10,0 f 10.50 11..0017,25 20.5023,00 25,50 27,7S 30. 31.5 3
-1.6 1.0/-10,0 If 22 86 '7.1/. 13.91 11.71 10.1.3 9,1.1 8.65 800 7,62 727
0.1 0.2
132 0.0/-10.0
2.4.8
2,6 ~
nu = ~
b.d.f 8 . ~
~
~
--- - -=---'-£a2-'
-
Aaz
c I
2.4 "O I
/
L~.L~~ --'j--t 0-L
f1-~_L .
a
-f~t
2,2 ~ i-"
2,0
1.8
1.6
1.4
1.2
1.0
0,8 _
eb / e a1".- 3 . 5 / -1. 5
0,6 3.5 / -2 .0
3.5/-2.5
3.5/-3.0
0.4
0,0
-0,2
-0.4
-0.6
-0,8
-1.0
-1.2
-1.4
-1.6
133
.,
RA LlYJ/500
~
0 - sve MB
24 ~
Aot= Aoz
0",".2
'> aid =0.075
2,2 $.....-
.{o
2,0
,0
1.8 t b / eb1=3 . 5/0
1.6
1.4
e b / e a1 =3 . 5/- 0 .5
1.2
1.0
0,8 eb /eu=3.5/-1.5
0,6 3.5/-2.0
3.5/-2.5
3.5/-3.0
0.4
()
0,2 3.5/-5.0
/~()'
~"> 3.5/-10.0
0,0 "):
(),
7.0
()' M.
~-0,2 (), m. =
~(),
WTf B
-0.4 ()' " t b e a1=2 . 0 -10, 0

'0
/~()'
-0,6 ~">
()
()'
-0.8 \..."):
()
~'>-' ~1=112
-1.0 \ t..'\. - -
t.'I> A°1--A °2--J!!.!uL- ~2bd
-1.2 Gy/ fa - 6 yI fa
0.3 0.4 0.5 0,6 0,7 0.8
-1.4
-1.6
0.1 0.2
134
,
')
RA lIXJ/500 " _. U --~£a2-'

Aa2
2.4 sve MB I
2.2
Aat = Aa2
aId =0.10
'0
tL~ t:-t=-X"~~'I-J-]? e, I
2.0
1.8 £ b / £ bl = 3 . 5/0 .0
1.6
1.4
1.2 £ b / £ a1 :3.5/-0.5
1.0
0.8
0.6
0.4
()
0.2 ()' 3.5 -5.0
~~ 3.5/-10.0
0,0
-0.2
-0.4
-0.6
-0.8
-1,0
-1.2
0,8
-1.4
135
2.4.11
nu -
-~
bd.f 8
2.6
RA400/500
5ve MB
2.4 l'
<S~ A., = A.z
<S... aid =0.125
2.2 '\?
.>
$/
-{a
2,0
£ b Ie bl =3 . 5/0 . 0
1.8
1.6 eb leal=3..5/0.0
1.4
1.2
1.0 e b leal =3 . 51-1. 0

0.8 3.5/-1.5
0,6 3.5/-2.0
3.5;:-2.5
3.5/':'3.0
0.4
()
0.2 ~()' 3.5/-5.0
y.
v'"
()) "I- 3.5/-10.0
0.0 . 'Ii
()' ~
()' r.;
()' Mu
mu =
-0.2 ()'
" b'd2.f B
-0.4
-0.6 eb leu=2.0/-10.0
-0.8
~1= ~Z
-1.0 - -
~Ibd - ~2b d
Aol=Aoz=Gu/fa
e 5y I fa
() b leal=1. 0/-10.0
-1.2 ()'
()
\
,,"I-
0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8
-1.4 ()'
.,.
.\.
\..
.
-1.6 ..~
0.1 0.2
136
2.4.12
2,6 b
e
RA 1.00/500
I~:~~'" ':-;
sve MB
2.4 -6/e ", '1
.o-?~
<.>
AOI= A02
aid =9.15 ] 1 -~
~
Aa.c.
-=jJ-
0,
::f
I
.
2.2 $/ .--!-_b_!- "1-f:ol---fbl~
{o
2,0
£ b / £ b1 =3 . 5/0 . 0
1.8
1.6
£b /£41=3.5/0.0
1.4
1.2 £b /£a1=3.5/-0.5
1.0 £b!£a1=3.5/-1.0
3.5/-1.5
0,8
3.5/-2.0
. 3.5/-2.5
0,6 3.5/-3.0
0.4
0,2 ~
/. <1-0' 3.5/-5.0
v">
0,0 ~
~.
'j..
O'
-0.2 mu - Mu
bd2fa
."<J 3.5/-10.0
~
-0.4 O' "\
~.
-0,6
-0,8 £ b /£a1=2. 0/-~1!!.~

0 11,:: 112
-1.0 O'
0 \""~
- -
+),. A°,-_A°2-_J!!QsL-Jl2b d
-1.2
\ t..'> GvIfs - 6 vI f
t."I> 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7
-1.4
-1.6 £b /£41=0.0/-10.0
0.1 0.2
137
2.6 2
~D ~~[
RA Ll:lJ/SOO AOI
[ oz ,
2.4 C b /Cbl-2. 75/1.0 sve MB I,
[;J
0
"0 I
AOI= AoZ Av,.c. e,
aid =020 . ..1 --D -. h ._. -J
2.2 J_b-l. -
t --t--
--"I-.,bl~
~-J_.
2.0 Cb Cbl-J.5/0.0
1.8
1.6
ell /eol-3.5/0.0
1.4
1.2 CII caJ-3.5 -0.5
1.0 C b /COl-J. 5/-1. 0
0.8 3.5/-1.5
3.5/-2.0
3.5/-2.5
0.6 3.5/-3.0
0.4
0.2 0
/..0'
~..
0.0 3.5/-5.0
M.
-0.2 m.- b.dz., .
~ 8
0
-0.4
-0.6 O'"
~ -eb /eol=3.5/-10.0
O'
-0.8 O'"
..0 .~ ~,= ~2
-1.0 !:7
~.. - -
Aal =Aa2= \lIbd - \l2b d -
-1.Z eb /eaJ=2.0/;-10.0 Oy/fa 6y I fa
0.3 0.4 0.5 0.6
-1.4
-1.6 eb /eol-i.0/-10.0
0.1 0.2
eb /eol-0.0/"'10.0
138
2.4.14
- .2!L.
nu -
bd.f
B
2.6 ~ [b-Cb
u
~ RA '.00/500 t.,
<6 -;
2.4 /~ sve MB,,? ,. A~'I.~
<6./',><
Aa.= AQz I
.
>.$ jJ
.~ -=- e.. f.
2.2 .(0
a/d=O.25 -D-I---£- al-j:b.~_J-
- !--b- ~- -
2.0 eb /ebl-3. 5/0.0
1.8
1.6
eb /e.1-3.5/0.0
1.4
1.2
e /e.1-3.5/-0.5
1.0
e b /e.1-3. 5/-1.0
0.8
0.6
3.5/-1.5
0.4
0.2
3.5/-2.0
3.5/-2.5
0.0 3.5/-3.0
-0.2 mu -- Mu
()'
b-dZtB
~
-0.4
eb /e.l=3. 5/-5.0
1:)'
"
-0.6 ~
()'
()'
"
-0.8
'0
()'
.,.
~'\o P-I= il2
-1.0
- -
Aa 1- - ~lbd -
- Aa 2- - ~2bd
-1.2 b /e.1-3.5/-10.0' Gy I fa 6vlfa
0.3 0.4
-1.4 ..- -- -- --- ---0.5
-1.6 2.0/-10.0
0.1
eb /e.1=1.0/-10.0
£b /£.1=0.0/-10.0
]39
PRILOG 2.5
PRORACUN NESIMETRICNO
ARMIRANIH PRA VOUGAONIH PRESEKA
,, l(, ,f~7,
Y'1
j; i', ;/
I'
) c.f ' (.,I
l: h (\ \, , \{
(I
L
,..,,,,,
III ::::I
-
III
c(
11/
L
111::::1
-
III
c(
PRILOG t't
.. E
Q -IIIN .....""
011III
L E
""'-
N
a It'
>..III c( aId PRI LOG
>..III III
c(
0 C)
2.5.1. \0
('I)
~0,050 2.5.23.
c(M
\D to 0,05
2.5.2. c(- 0,100 2.5.211. 0,10
2.5.3. o~ 0,15 2.5.25. o~ 0,15
2.5.11. N
0,75 20 2.5.26. N""
0,110
20
2.5.5. 0 °0,05 2.5.27. 0C) °0,05
2.5.6. c(~
0
0,10 2.5.28. c(~ 0,10
2.5.7. 0:::0 0,15 2.5.29. 0:::0 0,15
0 0
2.5.8. 0,20 2.5 ~n.
""
20
~.5.9. "" 0,050 2.5.31. c(~
0 °0,115
. 2.5.10 0,075 2.5.32. 0,10
2.5.11. 0,100 2.5.33.
0-0 0,15
0
2.5.12. \0
0,125 2.5.311. N
"" 20
M 0,25
2.5.13. c(- 0,150 2.5.35. 0Q °
0,05
2.5.111. o~ 0,200 2.5.36. c(1I\ 0,10
N
2.5.15. 250 2.5.37. o:::~ 0,15
0,50 0
2.5.16. °
0,050 2.5.38. n' ?n
2.5.17. 0,075 2.5.39. ""
0 0,05
tD
2.5.18. 0 0,100 2.5.110. c(~ 0,10
0 00
2.5.19. <~ 0,125 2.5.111. 0,15
2.5.20. 0:::0 0,130 2.5.112. N
"" 20
0 0,10
2.5.21. # 0,200 2.5.113. -=
0
°0,05
an
I 2.5.22. 0,250 2.5.1111.
2.5.115.
c(-
o:::g
0,10
0,15
2.5.116. .,. 0,20
I
140
2.5.1
nu-- 2hL-
b.d.f
B
2.2 ~ Eb-Eb
GA 240/360
-
A az
-O ===--=---==-i-:
~ ,
,
2.0 sve MB ", 0
,,
1.8
~
.s
~
Aa2=O.75Aal
aId =0.050
[, c:J L_b.
Aa
.::2L
-!
~
-,
D- ]
---
-
--l=-~-~~i-~~~
~,
.1.
ib~-
.s...
~-J - -
.,S' Ilz= 0.75III
/"0
1.6 ji,bd. ilz bd
Ao,-- Dy/fB ' Aoz-- Dy/f B
'0
1.4 I I I I
£ b /£.1=3.5/0.0
1.2
1.0
£ /£.1=3.5/-0.5.
3.5/-1.0
0.8 3.5/-1:5
3.5/-2.0
3.5/-2.5
0,6 3.5/-3.0
3.5/-5.0
3.5/-10.0
0.4
0.2 ~.~
/.~
~
.....
0,0 ~.
~.'1i .,
~. Mu
-0.2 ~.~ mu= bdZ.f
9
~."
~.~
-0.4 ~.'\ +C.
'0 £b /£.1=2.0/-10.0
'7.'
~">
-0.6 £b /£.1=1.0/-10.0
~II
N
-0.8 ---.
~.. C
.....
\I
c'
-1.0 p\ c\"S
0 ~c' 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8
0 (..'\.
--p, \
-1.2 (.'1>
0
0
-1.4
.1 0.2 141
2.5.2
hi
In. = b'~'~ B
2.2 I EbiEb
Ea2~
I GA 2~0/360 Aaz
~
2,0 I
~
/.
~ ".J-f--
sve MB
Aaz=0.75Ao1
aId =0.10
1 ~
{[:J.
b ~
£
AI
I Edl-tbl~
_J.
1.8 1
'$ /0 - - 0.75 ~1
-
"'i.~ . 0 ~2
1.6 jhbd
AD1= Dy/ fs ' AD2 Dy/f9 - il2 b d
1.4 ~
£ b /£.1=3.5/0.0
1.2
"
1.0
"
£b /£.1=3.5/ 0.5:=
"
0.8 ~ 3.5/-1.0
3.5/ 1.5
3.5/-2.0
0,6 3.5/-2.5-
3.5/ 3.0
3.5/-5,0
0.4 ~
8j
."-
-- () I
'" r-
r-
0.2 - ()' / ~
r-
.~~ ......
r-
0,0 -':.} 6~'r '). ~
oL
...... 1/
//
J'
/
j
"
/
3 5/
1',-
h
..
-10,0
'}.,v-'. 'J'/
j~/ /
().;v, ./ '//V
;;-v y/v. 'J',/, /
-0,2 M.
J'::-. j/ . II bd2fB
()/ / m
yj/ J'
10/
./ /
I
-0.4
./fI<
.>II
~
'/'
()/
()'~
" ~
j/
'J'
-
£b /e.1=2.0/
.'
I I
10.0
/ I./V J'/
./V V/ J"~'7 '\
()'
-0,6 / /'
/
j/
/ / ')<
... J'/ /
j ()' '0
/v './....... ';/. ." I
-0,8 --~ J' 1.// v"'.
~... /
/
//
J'
~
I .
I I
I
I
f--~\I / './V. e b /e.1=1. 0/ -10,0
-1.0_1- f-
,
~ ./ I./V, './ () I" I I I
f-
f-
o.
/
1/
1./ ').()~
/
- 0'. 4 0.5 0.6 0.7
I -
-1.2 ~: ~ 1/
l/
./
.,,()
()
, '" MB 15 20 25 30 35 ~o ~5 50 55 60
f--~
~I:.
.L'Z' ,c.~ fa 105011.,0017252050230025.5027,7530.oc31.5c33.00
-1.4 "I ~~\c.y. I Ju/f.. 122.861711. 1391 1171 10.1.3 91.1865 800 7627.27
I
142 V.1 0.2 0.3
2.5.3
n.~
U b.d.f
B
2,2
(b -(b
h -_H
[:JI
~ O - - (
- u-
2,0 -~ GA 2'°/360 A
°2
°2 + '
<5/
~ -
sve MB ~
Aa.r.
0
I
e I
,,I
1.8
'>,;
'.s-
:"--0
-
Aa2=O.75Aol
aId =0.15 r-, !- -::21- --
_0
- _b - ~-
--
--- t .
,
-J
.=-=.ro;~~~- ibl~-
-J
-
'0.. - -
1.6 ~z= 0.75 ~,
~lbd. ilz bd
Ao,= Dv/fB I
Aoz=
1.4 6vlfB
1.2 "
-- --
1.0 "
£ b /£al=3. 5/
[1,8 ~.-
0,6 -- .£b /£al=3.5/-1.0
0.4
0,2 -
0,0 'li - 3.5/-5.0

()'
.. Mu
-0,2 - mu" b-d2.f
9
-0.4 -£b /£al=3.5/-10.0

q,
~() .
7.'
v.,.
-0,6
...
-0,8 0' ,/
--...
'
-1.0 -~~
o. 0.5 0.6 0.7

--,
-1.2 I-'
0
-1.4
143
GA 21,0/360
sve MB
Aa2=0.75AQI
aId =0.20
1.6
1.2
1.0
0.6
0.0
-0.2
-0.4
.~
-0.6
144
2.5.5
nu 11-1:!L-
b.d.' B
2.2 . ~- Eb -Eb
_. ..JJ
E02. ---
:
""-
~
-cS . RA 400;~OO Aoz t
~ aI ,
[:J1
2.0 -cS...~
sve MB ..,
I
.>$~ AtJ2= O.75Aa,
1 -~
Aa
-
J:: e,
1
./ aId =0.05 .1 - L_b _~_a- -
1.8 -l=--~~;-=-:-:- fb~-
'0
~z= 0.75 ~1
1.6 ~,bd. ilzbd
£b 1£bl=3.50.0
1
Aal=6'v/fB ' Aa2=6'v/fB
1.4
1.2
£b 1£81=3.~/-0.5
1.0
I
0,8 £b 1£81=3.5/-1.0
0,6
0.4
0,2 0.0
/.9
~.,. -
0.0 O."Y
1-
0' ~
O' m u .. Mu
-0,2 ~
0'
bd2"B
-0.4
0' " O'
~
£b /eu=2.0/-10.0
'\
O'
./' '0
-0,6 - /.'~.,.+0'
'" £ b
"N /e.2=1. 0/ -10.0
-0,8 --
C"
III
'""\I
\ £b 1£.1=0.0/-10.0
-1.0 t->
0
0.4 0,5 0.6 0.7 0.8
0
-1.2 --\
t->
0
0
-1.4
.1 0.2
145
2.5.6
2,2
'}. b~~. I ~ E:-
~~
(O2 ;b
!b /!bl=2.75/1.0 RA 1,00/500 A:;'
sve MB I ,
2.0- "U
Ao,.£ e,
'- Aoz= 0.75Aol 1~ -- ,-J ,.
~
aId =0.10 I b l ~
1.8 . I I I I
I I I I I I I I- I-1z =
0.75 1-11
e
b
Ie b1 - 3 .5 I 0 . 0 ~,bd ilz b d
1.6
Ao,= Aoz= evlfs
I
ev/'s '
, , I
1.4 Qo
eb Ie
I
. 1
I
-3.5/0.0
I'
I I
1.2 I I
~
~ eb
I
leal 3.5/-0.5
I
1.0 I
I
I
0,8 eb leal 3.5/-1.0
~ I
I I
0,6 3.5/-1.5
3.~1 2 .0
0.4 3.51 2 .5
~'f>1 3 .0
I
0,2 -f-o'o I
/I'''''
-:/.~ / /
v:; Il7
'/ /
7
/
3.5/-5.0
I I
0,0 :/
.....
"/
17 3 . 5 -..
;2 :"-::0'''''' '/ '''' / -10.0
'","/ '"
v'x.. '1> "/ "/'" 7
-0,2
O'
.,
0.7
,,
'/
'",
./
'"
'",
Mu
mu = b.d2f
/ '"
B
V 7' tl,J/
A. 0.7V. /' I
-0.4 <,/ '"
/x 0'/ ""/ we T
~ /v
/A / :/ ,1----
/
0'/ '",
eb / e al =2 . 0 / -10. 0 --
-0.6 "/ "\'/
...... / oy
... J'
/ /V
-.. '/' '0
-~ ~~o'.
V.,. I
-0,8 ---... .......
, I I I
-.. /
'"
eb /eal-1.0/-10.0
f- '""\I
\ '/'
I I
-1.0- ~ ~
,... 0.j ,/...1:) "-+- 0~4 0'.5 0.6 0.7
-0 /1:) \ />'.L.1~
-1.2 ---
~"
.
I/\~"\..
/ ~
1:)' - MB 15 20 25 30 35 ~ 45 50 55 60
~
f.
--1.4 - ~ 7' t;..<~"'"
o~L~"9
l-L
II
JIIIt"
1050
'''00'7
38.10 2857 23.19 1951 17391569
2S 20.5C 23.oc 25,50 27.75 30.oc 3\50
''''''
13.33 12.~ 2.12
33.00
,OJ 0~2 0'.3
146
2.5.7
n.~
U b.d.,
8
2,2
~ 2 Eb'rb
-_. -
..0"
~~ RA 400/500 A 'n on
r
2.0 °2
°2 + I
~
"'~
sve MB"O ~ I
'
'>$/ Aaz=0.75Aa1 1'~.c: e.. I

j -.
1.8 ./ aid .0.15 J:;:J~J- ..I::~:<.;;..
,.~.
'0
-
1.6
£
b
1 £
b1 =3 . 5/0 . 0
-
~z= 0.4 ~1
ii1bd. ilzbd
Aae -
Dv/fe ' Aoz= f>v/ fe
1.4 .
£b 1£01=3.5/0.0
1.2
1.0 £b 1£.1=3.5/-0.5-
0,8
£ 1 £.1
b = 3 . 51 -1. 0
-
0,6
0.4
0,2 <:)'<:)
-/.~
~.,.
~
0,0 <:)'
"!.
<:)'
'''j
<:)'
-0,2
t>.
<:)'
/ <?
<:)'
-0.4 - ~ "£b /£41=3.5/-10,0
<:)'
<:)'
" '0
-0,6 ~<:)'
%'
~.,.
...
~
~
-0,8 --;;-
eb /£41=2,0 -10,0
-~
-
-1.0 -:.,
"
0
0 0,5 0.6 0.7
. --
-1.2 :.,
0
0
-1.4
147
2.5.8
nu . Jill-
b.d.,
8
2,2 £h.;:h
.2-
t It =3.5/0.0 f-- .-. £02
~b b1- f-- RA 1,00/500 Aoz
2,0 5V8 MB
ADz= O.75Aa,
v
,~
0
I
.&:
-,
~I
,
I
--
old =0.20
1
h ~-_J '
1.8 " Ol--"'~

t
b
/ t.1 = 3. 5/0.0 - -
f-
'" ... 1l2= 0.75 Il,
1.6 " - bd jl2bd
,-...:: A aC-~ . Aa2= Ovlf B
~:--.:. OvlfB
1.4 I I
h.' ---
" tb It .1=3.-5/-0.5- - I--

1 I I I' - I--
1.2 " I I
I I
I I I I
1.0 tb It&1=3.5/-1.0
"\. ~rf'Fr t
0.8 v.,.':,:
I I
- " ~tb It&1-3.5/-1.5
I I
0.6 I, I
- 2.0
- I-- tb It&1=3.~1
0.4 '\
I
I
-e-- <:I'./. '
0,2 /
3.5/-2 5
'--/.' <:I'
<1-
J.
v'"
'---
- jv " 7 .5 ~~.-3:
-5.0
0
I ....
0,0 7">,
/./ /
....
<:I'
,//'//.' Mu
y '1.
/. '7
7
m .
<:IV ~.~/ ~/-' u
b.d2'B
-0,2 ") '/
I
'/ /-' TIT,
<:)'./
'./ "/' - I,L..tb
r/tI,: 7- r/ /t.l=3.5/-10.0
1/
-0.4 '/<:1'
i,7 ~'7 --I-- --
./ ,/"
/
<:)
'/
--1--- - - - ---- --
~-
-0,6 ri<:l. _
./ .-tb /t.l=2.0/-10.0 - .~
.. '\./
at
to) <:I/' /'
- -
- - -.
-0,8 -"';:;" ./
'0
<:I'
II -" ...
'....~
~-"'" ./
\
-1.0 --I-'
_0 1/ j I
0.4 0.5 0,6
'-'0 t b /t.1= 1.0/-10.0
I-- -- '/ ., 'r----!
-1.2 .~ 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60
i- '
I-' MB
~0 fR 1050 11.00 17.25 20.51:23,00 25,SO27.75 30,CX3\50 3].00
~0 ~0.0/-10.0 OJfB 3810 2857 23.19 19.51 17.39 15,69 11..1.1 13.33 2.70 2.12
-1.4
Y.1 0~2 0~3
148
2.5.9
. l _. £b -(b
.- ..D -( 02-. -,
OA 240/360 Aoz
sve M B 1J a I
Aa2 = 0.50Aa!
aId =0.05
[:]
). -~
I
.c
-ri
~~_b.__~:- - --I-'--~a,-fbi-
e,
-~
I
- -
112=0.5 Il,
1.2
_~bd.
Aae 6vIf 8 .
Ao2=-il2bd
Ovlf8
~
<1...-
~
../~
1.0 .oS"
"'-0
.0
0,8
0,6
mu=-11.!L-
bd2fe
0.4
3.5/-1.0
I I
3.5/-1.5
0.2 3.5/-2.0
3.5/-2.5
3.5/-3.0
0,0 mU
-0,2
-0.4
-0,6
-(J,8 -
0.7
---1-
-L+-
-1.0
-1.2
0.1 149
2.5.10
n ~
J. u' b.d"a
1.8 tbit..
1 I I £02
fiii1
I r [:]1 A J
GA 2~0/360
~ 5ve MB ~
1.6 ~,:." Aoz = O.50Ao,
.$ aid =0.075
..
/0 --- ! b J .ftl~.
MB 15 20 25 30 35 '0 45 50 55 60
1.4 .°...L:
~I. '11 ~~ ~oo !~ 20,50,23,0025.50~?5 3O.DC31.5033 DC
)../f 2286 17" 1391 '!?' 101.3 91.1 8.65 800 162 727
1.2 \12=0.5 \1,

~: --ft,bd Aar-- ii2bd
1.0 I ~ /
to
:
'" ">;,;.$
/0
Aal- 6/f
v B
I
fj'v /f B
-
0.8 -- ~
~ " 1'..=3.5/-0.:
.\'
0.6 \
3.51 1.0
~ 3.5/-1.5
~ 3.5/-2.0~
0.4
II /
I
~ 3.51
3.51
2.5"
3.0-
/7" J ......
0.2 II/ I-J... / I -rI...
f-+- (:)/']C. /
f- ~(:):.-/ / / / I "-j ./... I I 1
......
r+-
~~/~ / ~~VI 711 H--
0.0 /':/ / '),. .?~:I /V."" .f 17" 77 T"!1{..: ......
Y (:)-.Lk'V /v ~ / / 7-f...
"- V ~ /1/ /
~ 1/'1>
(:)' ~J' mu.
Mu
/ ~ '//// /7C":::: '/ /v
~./ 1
j b.d2"a
-0.2 ~/ //~~ /v / I
~
/1/ /
7X /.
~,~/ '/ /v
/1//
"/
/7'..c::.
-
v'V /' V~ / '/ / / 7'",(
-0.4 'v7 >(...//(:)'V '//// /v/. -
/v// xv ~//~- // 3.5/-5.0-""'"
(:) /v 3,5/-10.0
~
V/'I/ /' V ;x" /' / ~

~/X '/V // /' j(:)'//
"// co
~(:)',
2 0/ -10."0 .
-0.6 :/XvV /
\..r/v ./1// /v '/ ~..., I
..~ '\:V '\ '/IV '/ ""/>( '/ I I I
v/ /,// rS< £
/£'11=1. ' 0/-10,0
-0.8 : \.-r/7\7
"'11\ /
r// /
/'/
'/
b
0.5 0.6 0.7
~v// vV
-1.0 0 /,//
IVV
~~ /\
~ / \ £b 1£ 1=0.0/-10.0
-1.2 0'1 "
I Ai I I I I I
150 \
0.1 0.2 0'.3 0.4
2.5.11
1.4
- -
1.2 ~2= 0.5 ~I
~,bd. . Aaz-- ill bd
Aae- 6v/fe
6v/fe
1.0
0,8
£b /£.1=3.5/-0.5
0.6
3.5/-1.0
3.5/-1.5
3.5/-2.0
0.4 3.5/-i.s
3.5/-3.0
0.2
0,0
-0.2
-0.4
-0,6
-0.8
0.6
-1.0
-1.2 £b /£&1=0.0/-10.0
0.2 0.3 0.4 151
2.5.12
1.8 GA 240/360
'I.~' ""+;
1.6
5veMB
Aaz=050A..,
aId = 0125
'g
1 -~ r-
.::
- !_b --!--D l -~;I=

e J-
..J-.
1
1.4
,/viB 15
~~ "'~
IfL?2861711.
20 25 30 35 "0 "5
~L 31
i1~ 20.5023,0025.5027.1.'§.
1391 1171 10'3 91.1 8~5
50 55 60
800 762727
~2=O,5 ~,
1.2 ii,bd. . Aa2=
D.2 bd
Aal= Dvlfa Dvl f a
1.0
0,8
0,6
0.4
0.2
0.0
-0.2
3.5/-1.5
-0.4 3.5/-2.0
3.5/-2.5
3.5/-3.0
3.5/-5.0
-0.6 3.5 -10.0
-0.8
0.6
-1.0
-1.2
152 0.1
1.8
GA 240/360
sve MB
1.6 Aoz =0.50Aol
aid =0.150
1.4
1.2 ~2=0.5 ~,
iilbd. ilz b d
Ao,= 6,,/
1.0
fa ' Aoz= 6,,1f 8
0,8
0.6
0.4
0.2
0.0
-0.4
3.5/-1.5
3.5/-2.0
3.5/-2.5
~'6 3.5/-3.0
3.5/-5.0
3.5/-10.0
C8
O.S
~, ;~
-"; ?
0.4 153
OA
0.2
154
' ---:c~ --- E;, E'-;-
1.8 GA 240/360 '., ,
sve MB
AaZ=0.50A..,
U
A"
1 I -~--
r:'"
I
e,
.1
1.6 aid =0.250 - L.b--~~.D - ~~~t~I~=- fb~.
MB 1~ -~. _25 J<L ~~ 40 1,5 50 55 60
',,- 13~'? ~~~ 1?~ 292.023."925,50Z7.']2~ 31.5033
1.4 If 22861714 1391 1171 100 9~1 865 800 7.62 727
- -- -
'~2=O.5~,
1.2 _~,bd. _il2bd
Aae Dv/fa ' Aa2- Dv/fa
1.0
0.8
0.6
0.4
0.2
0.0
-0.4
-0,6
-0.8
0.5
-1.0
e b / e'l =3 .5/ -1 0 . 0
- e b / e'l =2 . 0/ .1 0 . 0
-1.2 - e b / e'l =1 . 0/ -1 0 . 0
155
0.2 0.3 0.4
2.5.16
RA 1,00/500
1.6 sve MB
Aoz= 050Aa,
a/d=0.050
1.4
1.2
1.0
0.8
0.6 £ b / t al =3 . 5/ -1 . 0
0,4
0,2
0.0
-0,2
-0.4
-0,6
0,8
0,6 0,7
-1.0
-1.2
156
2.5.17
1.8
RA 400/500
1.6 sve MB
Aaz= O.50Aa,
a/d=0.075
1.4
1.2
~2=O.5 ~1
V-,bd. il2bd
Aae- Dv/fB ' Aar -
1.0 Dv/fB
0.8
0.6
0.4
0.2
0.0
-0.2
-0.4
e b /eal=2. 0/-10.0
-0.6
-0.8
0.6 0.7
-1.0
-1.2
157
2.5.18
RA 1,00 I 500
5ve MB
1.6 A02= 0.50Aol
aid =0.100
1.4
1.2
1.0
(j,8
0,6 eb / ea1 = 3 . 5/ -1. 0
0.4
0.2
0,0
-0,2
3.5/-2.0
3.5/-2.5
-0.4 3.5/-3.0
3.5/-5.0
3.5/-10.0
-0,6
-0,8
-1.0
-1.2
158
2.5.19
1.8
RA /,00/500
sve MB
1.6 Ao2= 0.50Aol
aid =0.125
1.4
1.2 - -
~2=O.5~1
ii,bd. Aa2-- il2bd
Aa,-- Dv/fB I
Dv/f";-
1.0
08
0.6
£ b / e al =3 .5 -1. 0
0.4
.£ b / e al =3 . 5/ -1 . 5
--
0.2 .L~
m_u_~~
0.0
-0.2
-0.4 3.5/-2.0
3.5/-2.5
3.5/-3.0
3.5/-5.0
-0.6 3.5/-10.0
-0.8
0.6
-1.0
-1.2
0.4
159
2.5.20
RA 400/500
5ve MB
1.6
Ao2= 050Ao1
a/d=O.l50
1.4
1.2
1.0
'0.8
0.6
0.4
0.2
0.0
-0.2 3.5/-2.0
3.5/-2.5
3.5/-3.0
3.5/-5.0
-0.4
£ b / £ a1 =3 . 5/ -10 .0
-0.6
-0.8 0.6
-1.0
£b /£a1=1.0/-10.0
--~
- - t--~-++-f-
£b /£a1=0.0/-10.0
-1.2
0,2 0.3 0,4
160
2.5.21
1.8
RA ~OO/500
5Ve MB
1.6 Aaz= 0.50AD1
a/d=O.20
1.4
- -
1.2 ~2=0.5 ~,
il,bd. P-2bd
Ao1= Dv/fa I
Ao2= ov/ f a
1.0
0.8
0,6
£b /£..1=3.5/-1.0
0.4
3.5/-1.5
0.2
0.0
-0.4
-0.6
-0.8
0,5
-1.0
-1.2
0.2 0.3 0.4
161
.
2.522
1.8
b.
n~U,,--1k-
b.d.fs Ir £boi"t:b
1.6
I' I
N--..,~........ ~T
0-.'i..' ~""-~ --e
~~<>-?~
-
--t--
-
- RA 1,00/500
sve MB
Aa2=050Aa,
a/d=0.250
{[;J7~-~~
1
.1- b
~-;;. .
4------Ia,~~
I
~-
1.4 ~'.' '0
'0 I i12= 0.5 ~, I
T
.'-..'1-: - ii,bd. ih b d
I Ao,= A 02 =
:"1'~ Ov/fB' Ov/fB
1.2
i I I I
~T I I I
.'-..~'-I.:
::3 t: b It: a1 -3.5/0.0
1.0 0:: I
'-"J-....'
S::;:;J
0,8 - ~t:b It: a1 =3.5/-0.5
~f--
0,6 t---
~,,~
\ ~"
I ~t:b
It: a1 =3.5/ 1.0
\ --'
0.4 \'
- J
,,\
j\
:\ '.\'
0 '/ k\.' -
,- ~O~Q': "/ !/7' \ :\,3.5/-1.5
02 '\,,\\
' . f--
- -tY77V?.r ;/,/ "'- ,\, ,\
,W '>'1m.-
,\~ ~Mu
-' ./'/
//(
'.?/o/,:
'i ").'
'/7:
'/
/ :/" '7 ,\ \\.'~ b.",
\ \I ....
0,0 ~/--"~ /"/X.///~~V/ ':-- A<':/ 0..... /
/ .,.. ~...
V ./ v7 /\. '/0 /'/~ V/ "'-
~~vIA' -:",----f./
-':/ "'/ -; ~'/// "-,/ '/ / 7 / '/ ~....
\" ..Jr' / Y / X/V/ ':7/' / ,/.r-.. / / / -.£ 7
-0,2 \: x / ~7'7 'X// ~0{./ /
i /';- ~//: / / / v:.'/ / / ~-,.....
~7 /V//.?~./ /V
0L~~~>%yJ ::L
/ / '/ '/. """'t--..-
O' '/' 7 r/V? '/ '/ '/ "/ --,....
\2r/; /' '% 3.5/-2.0-
V ')..- '7:/'/v)VA'-~1;;u// /j /' /' /' '/'>7'/r/ 3,S/-2,S~
-0.4 ~./ ::...;.;~/. /' D</ y /' '/ he/, 3,~/-~,O
y.x-,..-/ //// .//./ 10'/ /' / './'/ / //J/"-.
Y"'\7~ ~///V :"-/A"/ ~'7~ '/ '/L
t:b It: a1 =3.5/ 5.0
-~. '/ //'//X/ '///~o/ '\ "7 '/
- 06 -v J(' / .x
'V//7VX // r7 V
' v X- v' r /.
/ /' ',//./ ]t' / '/ /~ '0
~~V'\.-V"./ =------'/ // ./ ./ Y 7.'/ //9." O'
v..,. T
-1-: v~ /' '/ / :;7 ----v
-0,8 ~:;:;;v:;: y/ '/ /' /
-1-";~~v// /%/ ')G -
e- ..
'
--C--"'" V...k" ,/ '/V///V '/ t:b /t:al-3.5/-10.0
- -.,---- o~'/- v ~/ '/V/ 1'\ I -
-1.0 '0 T.....-'I./ ,.0('./'/ '/ I
\V I j
/'"Y:;' ~t:b It:a1=2.0/ 10010
~YV"\. j
I - 0 .~M .......
V .'I I I I
-1 ,2 I I
0
PA ry- t: b It: .1 =1. 0 I -10 . 0 t I I -
-
U, ",.v" 0',2 0,3 0.4
162
-
l ,~~£
=-D
~ "2 + ,
£
OA 21,0/360
sve MB
A"2 I
'0
Aa.£: "
I
e,
I
A"2 =0. 40A", 1~- --- t..
aId =0.05 .-JJ._- I -- --- -..1-
- ~-_b._-~ ~-F;"I-fbl~
fl.2=O.4 fl.,
ii,bd.
Ao,-- Dv/fB . Aoz-- P-zb~
Dv/fB
0.8
0,6
0.4 3.5/-1.0
3.5/-1.5
3.5/-2.0
3.5/-2.5
0,2 3.5 -3.0
-0.
-0.4
-0,6
-0.8
-1.0
...
-1.2
0.1 0.2 0,3 0.4 0.5 0.6 0 7163
-0,6
2.5.25
~ru= b~~B I
1.6 ..0.- Mm. '.,
U~B-di1
-. M.
'-:,
~I GA2<01360 A.,
('d sve MB 0
~I I
,
"'~
'$---
A02 =o.40AOI !:2L .c e,
1.4 :..-- a/d=O.15 l' - -
-<I
0. -- ~~b
,~J- -~['- --OI-fb4
0 .
= rt1MB '\5 ' 26 25 JOT35Tl;oTI.5 -50 '55T 60
1.2 - ~2~ ~oo 75 Jo.<X 31.50/33. <X
~fA12286 1711. 13.91 1171 ~~~23'7~W1P'
1°.1.3 9 1.1 8 65 8.00 'l6217 27
I
(' ~2=0.4 ~,
1.0 ~~- d il2bd
.,-?~ AOI- P"b Ao2=
Dv/fB ' Ov/fB
t-- '$
f- f- '-0
0,8 '0
I
0,6 eb /eu=3.5/-0.5
I I I
..1-t--'
~~i I
~~I I
0.4 I I i I
i I I
/ r I-./.
-+
I: "
~/ I-- -
n.r:: -+-+. I-- ieb /eal=3.5/-1.0
I I /. 'j ~/ 'f. 1- I I
=r
~/ "IJ/V,
IJ';: 'j
')< 'j
/
"'"
/
1/
I':><-, t--I---
'
mu =!;dTfMu
V;..X '/ /' / ..J. U. ~f-f-
"'" '6
I
0,0 ~./ /' '/1/ 7<-:"'-- _'\
'/1/ '/ .,.., / .j ....
17 hI
~~V">-'
IJ './ ~/ '/V '/1/ 1/..., r-y. ..,...
../.. -/...
I~ '/r/ '/ '/ 1/ ~/ I
- 0 ? f y~, rx 'I /
"" j r.,,:
'/ '/1/
VI/ / "" ......
'< :';'/' '/ /. /. 1/ 'I >'
'Y / /"j
'IV', '// 1/ V / j
V /'1 ./IJ' V/") :/ IV '/ '/
>'
I r--
--0.4 ./ p( '/ ./t:. V [?I, /' 1/
'/
'IV 1/ 1/ ......
)~ f/ V / j
IJ"/'/ X I \
p( /./ j /
I '( /: 'Vr/ '';/ '/
3.5/-1.5
~:.; ~/ j r/ 3.5/-2.0
<::\. ' / k". / '//'
-06 '/ '/ '//, ')~ '/V / 3.5/-2.5
'V '\0'/ ~I/V':i !/ '/
:.....r/ <::\:/ '/!/
3.5/-3.0
'/ X '/
",yV / V~ 3.5/-5.0
V ,; '// '//,'\ '/
v: /eal=2.0/-10.0 --
-0,8
" ",y j '/<::\. /v eb 3.5/-10.0
/' 'A/V
)( '0
~\\'( / /~..<::\
0 ./ '/1/
-1 0 'o'Y / I V'"I
\ \./ 1/ I I I
. '(
~V / \eb /eal=1.0/-10.0
I I I II I I
-1.2 10 I I I I I I
0.1 0,2 0,3 0.4 0,5 0,6
165
~
0,8
.0.6
(b '(b
2 ~. .~
- ==-.- - - (02
-:;:
RA 400/500
'.'l !
'
5ve M B ;
.
Aoz= 0.40A01
aId =0.050
"I
1
u!
A.c
.:..:.21..
b.~'
_...
-
. c u.
-
t--'::'~ai"::=
-
.- .
e
f/>--;t.
I
I.
f-.l2= 0.4 f-.l1
Aa,- - Rtbd.
Dv/fB
. Aa2= ft2b d
Dvlf;;
..J.I.
0.8 i.
06
- i
f--I
!
UA 1-
- -I
0.2
-0.
-OA
- 0.6
'0.8
j
l
-1.0
-1.2
0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 07
IGi
OJ3
0,6
0.4
0,2
RA 1,00/500
sve MB
Aaz= O.I,OAal
a/d=0.150
0,8
0,6
0.4
02 .
-0,
-~ 4
-[: 6
-0,8
-1.0
-1.2
0.1 0,2 0.3 0.4 0.5 0.6
169
2.
~~
~ c;a
=- '£oz
RA 1.00/500 Aoz +
sve MB 1::1
0
I
I
I
Aaz= O.I.OAClt
1
~ =~ --I ---~_-d~
aid =0.20
!-- b --!. +--~al- f~l~
- -
~z= 0.4 ~,
ii,bd. ilzbd
Aa,-- Dv/fB ' Aaz--
Dv/fB
'0.8
0.6
0.4
0.2
-0.
-0.4
-0.6
-0.8
-1.0
-1.2
170 0.4 0.5
2.5.31
1.4 £b
===~£~-- -;
OA24."0. '1- A.;
1.2
sve MB
AoZ=O.25Ao,
aId = Q.050
'0
r ,
-1 ! -~b--4---~~ ---t=~~;=fbt
-
~'
-l-
.-
MB
If
15
10,50
20 25 30 35 40 45 50 55 60
;Z:oo 17,25 20,50 23,00 25,50 27,7530,
22861711.139111.71103
31.5 3
9,1.18,658,00 'l62 727
1.0
- -
112= 0.25111
_ii,bd. _ii2bd
Aa,-
0.8 bv/fa ' Aa2- bv/fa
0.6
0.4
0.2
0,0
.)'$
.) /, ,
-0,2 .$
.) /,.?'
0(
$
.) '$/. '0
'.?
i
$/,.) . $
.)-1
'0
-0.4 '$/.
'$
'0
-0,6
-0,8
-1.0
0.1 0.2 ,0.3 0.4 0.5 0.6171
1.4
GA 21,0/360
sve MB
1.2 A02=0.25Aol
a/d=O.150
1.0
112=0.2511,
il,bd. il2 b d
0.8 Aa,-- Dv/fB . Aa2--
Dv/fB
0.6
0.4
0.2
0.0
-0,2
-0.4
-0,6
-0,8
-1.0 t b / t a1 =1 . 0/-10 . 0
0.1 0.3 0.4 0.5
173
0,8
0,6
-0,8
2.5.35
~,ln.~b~~B
1.4 1
~ (~.rE~
-
I
~~~ RA 1,00 /500
'
A..
' - --Eal
~,
1.2
"
<I...+-?
"
" ~, 0'0 L-1
, , '~,,
--
'$.., :
. 1 5ve MB
Aaz=0.25Aa,
°/d=0.050
. MB
.
~ 20
...
j1I ~
-t-L-+.l
25 30 35
~
.I:
W - I: ~o
/,e
~5
./
~al,
50 55
~
I
'
60
I'\. " Q, . f;- ~~ 1~ ~~, ~~ ~ 27,7530.0< 3\50 3:100!
1.0
\. -
"','\., ~ ",",
I~ If.
4 '-:::T,
..,
3~LO ~q57 !3.1919,51 17,39 15,69 1~1,1 1:13312.70 12.12
I'\. V "'I"A~- --
. .
,~ ~~. -1' ~2=O,25~,
0.8
-
,--
-:'\~
IV ,\>><i', '\ '\J~~~
1'\.1"'$
1'\.'('0
+-f--' - ~,bd
A010y/f
=
B
.. A 02-0/f YB
312 bd
\ I\ \ '\
'\ r\.~" .. -,j --!1- .
I--
. .,
'
/ £.1 =3 . 5/ - 0 , 5 '
"" £ b
0.6 \ "'- 1'\ '\
~~~
\\ 1\'\'\
,-- .
\\ ,\,
'\ t\ '\
--
~ '\"'-
0.4 '\
£b /£.1=3.5/-1.0 --
If ~I I I I I I
L;-.. ~ I I
TJ' .III / :\
0.2 V / ri-J " :\ £b /£.1=3,5/-1.5
I I
=- ~'J~ I/V 1'1-j

/11 I II I I I
/.,,~""i/I/ ~JI/ N./ III -l ~t;:; Mu
~/ '/ I;,.(V 'j mu =
'" 1/ 7'f / / f 1-.. ~ bdlfB
0.0 I/;C//I)<.. '// ~'j jl/:...t.../ /1/ N ~ I
I'¥' K ~> '/></1/ '} JI/ l"- / T"f..J ...

~/~j/0~K /~ ~// /11JI ~ -
~xvr)< /~' ">Jr/ ,)hl )1/ "f1J /JI#-.J ~J
-0.2 YXI/ 'v'//",/Kv '/1/7'- .]:;/'<'0'}7 ~ 77r7'
K,'/,'/'~l/~// v /r/v .].S;'<.s ')0./ 1/ "f.,/ /
1--1-- ) 1/
V /x'7 lX .110
/ '/)< V v 1 '.]. 0
'/ / ~ 7 ff;.
IY />( v-~r/ / /V'K. A7 7 7 F; I!/ I
"v'/'/'/Ix'[7/~~ ')oJI/ 'i..,) 3.5/~5.0
-0.4 .
\ j 1/ IX 1/ I><. / r/ r7 7 ;;::} 1
/' r/r/ ,,/ / K
Y/V '//)c/V~'77 ')",'/1/1/ 3.5/-10,0
\...r/V / /'v "r/[/x/ I I I I I
-0.6 <!' /'1/'/Ix'V N /' /~/r/ r l' 1
/I/K, /'r/Tx /717
""-'\:V V .
/ ~,~£ b /£.1=2.0/-10,0
~ / /w / V / V X ~~'I
-,
I 'I 1'1 I
"''\ j'//V>< I I I. I r
Yo YV / V "r -,.. II T T T 1
-0.8 /' /r/"
'0 £b /e.1=1.0/-10,O --
'(/' /' /Y/
-
~ /' /1/ / / 1
T T T
I ~ Y /V v
-1.0 1 10 eb / £.1 =? 0/ -1 0 .
' ~
0.1 0.2 0.3 0~4 0.5 0.6
175
2.5.36
1.4
1.2
1.0
0,8
0,6
0.4
0,2
0,0
-0,2
-0.4
-0.6
-0.8
-~
I
--t~
I
L
-+ -
-1.0
0.1 0.5 0.6
176
2.5.37
1.4
RA 400/500
.,, °z
{[:J
sve MB r::
Aoz=0.25Aol ~J:;
1.2 a/d=0.150 1 II
1 b l
1.0
. \-12 = 0.25 \-11

[ ~lbd. . ~2bd
Aoz= fiv/fa
0.8 I A01= Dv/ fa
0.6
0.4
0.2
0.0
-0.2
-0.4
-0.6
-0.8
.
£b /£41=1.0/-10.0
I .
-1.0 /£41=0.0/-10.01
...
v.~
'" 0.3 0,5177
2.5.3'8
]4
RA 400/500
sve MB
A02=0.25Ao\
12 a/d=0.20
.
1
,
~j
1-12= O.25~11
~,bd. - V.Z bd
0.8 Ao\-- Dv/f8 AoZ- O)t;
--"
--
-j--
J
06
--~
~~~-
"j 4.
.--+
£b /£.1=3.5/-1.0 -t.. -_.
~~
---f-+-+--i ,
"~--
£b /£a1=3.S/-1.5
- ,i-+-~
Mu
mU=bd2fB
G0 ".~ ----
-'
!.
,i r:-
-~
J8
+ ~-+. ~~--
I
--~------- ._-~.
+1 I
178 0.1 0.3 04 (J,S
12
'
r~ .':!
---
~
C
GA 240/360
sve MB
""
':
10 A02: O.WAo!
a/d:0.050 j ,Wju-J, ._.
D .
l---J1 : .
~-= -t~~fb-;t-
0.8
- -
~l=O.f ~,
AOI-
_~,bd. . Aor_illbd
0.6 Dv/fe Dv/fe
02'
0,0
-02
-0.4
-0.6
-08
0.1 0.2
2.5.40
1.2 2. E -f:
_. - -~--
GA 240/360 - -- £02 --,
AQ2 t I
sve MB 0 I
10
Aoz : 0.10.6.0,
aid: 0.100
"C
1 c:J
Ao.c.
-~-
I
~ ---
-4- - b u .~D__~=~==
e,
~-
I
I
15 20 . 25 30 35 -.-40 4!) 50 55 60
1050 1 ~ !?25 2O.~ 23,00 25.50 [L'!:j 3O.~1.50 33
0,8 8~ 1?,1~ !nl. 1121... !().!!~M! ~t65 ~oo?§£ 7t~?
- -
~2=O.1 ~1
i'i,bd. - ~2 b d
Aoe- Dvlfa I
Aoz-
Dvl f B
0.6
04
0.2
0,0
-0.2
-04
-0.6
-0.8
01 0,2 0,5
180
2.5.41
1.2
GA 240/360
~
-Aa2
----D---~
0
fa2
Eb -Eb
I
I
sve MB 1 I
""0
Ao2=0.lOAo,
,I ~ I~] _1_,8- L
1.0 a/d=O.150 !-.- b._~- +- al-JhI~
0.8
~2=O.1 ~1
ii,bd. ~2 b d
Aa,-- Dv/fa ' Aa2--
Dv/f a
0,6
0.4
02
0,0
-0,2
-0.4
-0,6
-0,8
01 0.5
181
2.5.42
-
nu -~
b.d.f
8 _£ -E
1.2 Z -- --
GA 240/360 -- £02 - ...-...,
A02
"" I
5Vo! MB a
,
1.0
A.,2 =0.10A."
a/d:0.200
"0
1 [:J ~
Ao
-~-
!- _b_~
-
.
I
&.
---I-
D___j
e
+-~"I--J:bl~
I
...J.-
0.8
- -
~2= 0.1 1-1,
- ii,bd.
Aa,- - ii2bd
6v/fa ' Aaz- 6ji;-
0.6
0.4
0.2
-
--_bd_~~B-
Mu
0.0
mu
~
-0.2
-0.4
-0.6
-0.8 b /e.1=2.0/-10.0
I I I
e b /e.1=1. 0/ -10.0
0.1 0.3 0.4
182
1.2
z. £ '£b
-D - --~-- -,-
£ .
- RA 1,00/500 '-
A
'
"2 ,
sve MB "2 a II
1.0
Aa2= O.lOAo,
aid =0.050
'0
1
J. [:J ~
~ .
Aa.c.
.::2L
b -
-
.~.D-
I
- "-1.
-
e
!-:_- t"I'== t:bt
I
I
0.8
- -
~2=O.1 ~,
Ao,--
ii,bd. - il2bd
0.6 6v/f8 ' Aoz- 6v/f8
0.4
0.2
0.0
-0.2
-0.4
-0.6
-0.8
0.1 0.2 0.6

183
2.5.44
1.2 ~
if'
RA 400/500 =-: --- - £~;~~?'
A.2
[J
<S----
if'
<S sve MB "tJ I I
"~ 0.10Ao, Aa L 0,
.oS' Aaz= , -~-- D)
-- -I
1.0 :.0 a/d=0100 J- b__~- - - ~=~;I-~--
.0 ~--- t:b~-
0,8
0.6
0.4
0.2
0.0
-0.2
-0.4
-0.6
-0.8
0.1 0.2 0.5

184
2.5.45
Inu = b'~';B
1.2 I
Z.
~
<! ....- -
-
RA 400/500
to
<!",~.y
sve MB '1:J
Aaz
~ I
Aoz-°.10Aa, ~.J::
1.0 '.$'
"0 a/d:0.150 {! 1
b j
-D
'0
0,8
~2= 0.1 ~,
ii,bd.
Aae- o.,/fe
~2 b d
0,6 ' Aaz-- f)y/fe
0.4
0,2
0,0
-0,2
-0.4
-0,6
-0,8
0.1 0.5
185
1.2 ~
~~
~
. ~,-_. £.2-
RA 1,00/500 A.Z +,
5Ve MB D.
1
0
e, ,
Ao7.=O.1OA.a, ~.
A".c. . I.
1
1.0 a/d=0200 11- b "-~--t= t;.-: -t-
0,8
0,6
0.4
0,2
0,0
-0,2
-0.4
-0,6
-0,8
0.1 ..t
186
PRILOG 2.6
PRORACUN AB' PRA VOUGAONIH
, ,
PRESEKA NA KOSO SAVIJANJE

,', c;! F ,
"
2.6.1
b.h
nn(nu)
GA-240/360
e =0°
Aa=p.t
02 £.
~I
0
tJAi Ao
/Ao
."
I
~b
I
4P
~8 tI
I
!
II
II
!
3,6 I
... !I W
3~
1 .~
j"""
~~'Ii Ij II
I
I !
'1
I' I
3;2 p
;
'I i I CO)
I
1
!i
o~O
'F' 'i ,
......
-;-
2jj
: ,rk JI,,,..
I I :
2P I !i III
! ;)
2ft ""
: r II
I'
7:}. l'
I ii) I ~s. ~f<)
'; 11" It 'I
.." I' 1s ~",\
rK ! I
2P ;I .1 t I !
1-f..i .r Js
1.8 ~, I oJ.
' I
I [' ! I, -~Ji, i
1,6 ~o
oi 'H
!! Q
1{. I
"I ,-
1,2 I, { 0
0.
~¥ffi
1
o~ t ,I ,:~~~: i
'! I I
"
I! 'I 00 I
0.6 0 ,. 0 .
I! I i I
I
1- 3.5
0,4
I I
0;2 I
i mn
~i
i 11 I I
0,0 op5 ~1 q2 o~ t. 0,5
o/tb:: 0
(),6 0,7 0
-11:~
-
lD./""3.5
1. Dijagrami interakcije- eksc ;:~ak
188
2.6.2
Aa=P~b.h <' ~
nn(nu)
0";;2
J I ~T
8= 150 "~~'I
j
1
lop GA-240/360 :+ II.
3,8
3~ '
3,10
010
q2
(
0,0 m" m uJ..-
2. Dijagrami interakcije-ekscentricni tlak - k05~ ~avijanje
189
(
i:
!
2.6.3
A..
\'\
Aa =pliboh T \
Aa
~2 .c: AQ
\ "0
nn(nu) e =30°
GA-240/360 0
+I
I /AQ
b .I
i
4p
~3,6
3,4
3,2
3,0
~2,6
2,4
2,2 ,
I
2,0
1.8
1,G
'If.
1,2
\0
Op
m (ml
~3 ~4 0.5 07 o~
~ -
3. Dijagrami interakcije ekscentricni tlak - koso savijanje
190
r
2.6.4 \.'1-0 Aa
~
Aa = p f~ b.h
~2 H~', 'i 1
e = 45°
4p
n"(ny)
GA -240/360 ~I~IJ
3~
3,6
3,1,
J,2
3{J
21\
2,6
2/0
2)
2p
1,8
1~
1/0
1,2
1,0
~8
Op
010
0,2
m (
0,0
~.
o.z 3 0/t
~
0
/~
Dijagrami interakcije
~ .5
I~
0,6
5
Q:) o.e
- ekscentricni tlak - koso savijanje
191
1
2.6.5
Aa =p ltL b.h
4,0
!
!
nn(nu)
8
RA -400/500
= 0°
~2
JD1 1- b . L
IT 11 I I
P
3,8 r' 11 1 I
: I: i
3,6 I,' ,
',I! I, I I,
,I ", , 1 ,I
II
3,4 ,I i!i ,i
i : I ,i I i
"i
3,2 iI! ,'I ,,I
L' I" ",I' I
3,0 l\. : 1
Ii ~ I II'! T
:~ 9 Ii ,i' I r
~ " :: , ,:
I I
Ch1",t:\ i"
' W)
2p 1'\:'
.
, I
'w- 'K
,N. '"!]I1 ~VI
' I I I
I' 1
241\.;",;
, I' ::, i ,I I ! i I
N.! , I I I Ii: 0'i I ! I
,,!
N.' , !~I" , , 11r~ i,l II I II
11
,'-,, ,
21- Ii, i
:'S." ' ""!-' "
::.'" ita "~~' il[1 'I
'\111 n'j ff iil"ll'II~J1 I iI
TT\J:!
...,'
'0"
,0 '\"
" ,I~
'\L' i '4...,V
,~
'
,
'i4..0,. 'j
~
~
I
J
I
I W
..r1 111-
II!~
I
~I ,I
I I,
,
'!
ii,
! II I: 'i!
I
"
~- .:1> :~ 'f::-' 1 I, Jc' N-G I" "
"
1$5., '" 1--i..

0
1Is..' :,:V,i' I!: i \~11.
~..J1 L 1" c.:.V ,! i 1 \.i I + 1111'
;\...1'
1 " , N.! r ..' I i
:;.. ;]I I
~ ~ .
I t\ 1 II;
ICSl 1:; i ..r .} N.. .,j I ~

.f.
!:' ,- '" 'Y, ! I ::\
+'
I
I Ii 'J.' I
1\J i i I ~, i:
tp
i II
'""I.
Nt : i
i I 'J.f:
"(-+
I 1111
~
I 'i I
i'
!>JI
1'{' f
0,8 i' 'I ,
:J.. I ,,'I II
:!' I "
'.. .1 II + i 1- i t
0,6 ::, ;;:' i ,I I
'i
II I 0 I -35
'I.
01< T
m~, ,
02 " I~
'
"i' ~ IA V1
111 1rN.. t.A U !m..(mu) i
'0/
Of)
192
ops ~, o;z~
5. ~ . .
D1Jagraml lntera k C1Je - ekscentricni
--------
0,7
tlak
o,e~;
2.6.6
Aa=p*bh
j~1
U02
nn(ny) e = 150
RA-400/500 I I
4,0
III II
8
3.
II I "
~I j
3.6
I I
3/t
I ,I
I'I '
3
, i I
I' I , +
, I
,I I
I I
I
I
'I
,, J I
-L
I
, I I; IIII
!
3p ; ~I'
Ii' I
\. I; r i I
IH+
,
! I
" ! II
~
11- I 1'1
II
':' II I
2,6 '\! N-., I r I ,
i'"
2,1.I\: I
'I'\. 'iN.,
1-1.'i1lil"l
I
,
I\.i ,1r
I :I
i ,
"
"
: I
I'
I
j
I
'I,
I
I
I 1
,; i
2,2NI''\:
I ,Ii
N-(
,(
:
... I
I :I I
"
1:.,
;"'N' I I II i
2P N IX 1" j'j...II: ~$.~t+
' Ii'
[I "
; ,I' / "1. I I 0(#0 ~ I : \'~
I ,I i I
Ii"
,:
'" 'I). ...' "iJ I !' ~ I 'i.. : I
~ Ii' J I'. , 0 i ""r
11-.1
'
i
'I
;I
;
II' '[ ,
"\., I J I q~ I ~", i "
I
\6 I , t' ;..1 i II
~.}, i I I \,
~ I, , ..
1,1. I-- ~ i I I
~ ~ I
""
,""
\2 I
U ~ I I
,[,
\D I !
II 'd~I~
;t
~ ! I I
~I!
i
op , mdtti
I
" .."I, , '
I I I
t :i
I
I
I
1\1
I I
, ,I
I'
I ,
!
t " i
lilT
010
!
: I
"
I
6P-I~
~
m,,(m.,)
op 0,05 0, 0) 0,1 Oft ,5 0,6 0.7 0,
6. Dijagrami interakc1je
-
~
ekscentr1cni tlak - koso savijanje
193
.......
'.~
2.0.7
\ /rAQ
Aa=plLb.h
I
i nn(nu) e = 300
~2 .< ~BA~
~\ "1
A.
\
aT , b ,
I
/
I
RA - 400/500 I . . I
loP 1 r!
I 1 II
I I I ii 11
I.
3,8 :! ! II .!
i '.
3,6 lill
i I I ~I!
3,4
I: Ii I i I ;. II I i
: I I 11; ! t I
I
I, I;!
I i, i I
I 1 ,: i, i 1 I I! : !I i I Ii I I ! i ! ~] i
3,2
!
"
I II' i Ii
I",' i: i
'i'" iI
).., i:1 ,1 I
I")1.1: I II 'II i : I: II ii' ill
3,0
. '" i ii111Il:'!' I ,,,I :11, III il I I I
i',.i! ! 1 11,:,,/, i I! ii" !; I

II' Iii I I i
~ , , \o;r] ' I I I II ; I I I 1 ;,
r ' "
IX ~{lT"
~-U
7
"
i II , Iii,
"
!I ; II ", I : i
, I
: ! I,
" ; i ii' I
1, II
2" I
J' I,',! I
' 'I ,I
I I"
: I : I ,'i:
I 111
:
I I
;i ,
i
1 i:!! i i i!
Ki IN... "-.; '., ' Ii !! I Ii I
'J'. '
~ 1,"" r , ,"1''-.>: '1!lliiljt+--' ~I i.,1 i !I I !!
+
~i I
i iii'
i I!: I'''J ' i r l :
'! !
'
I! i:
~
\..i ~ I I
N' r-N.' !J 'I " t
'J'J
..,. 11'0 i I I 11 i
i' " ','
,(1'\., ,1'!o...r'l.,'bI~
~ 1:,\1\,)':,:
~~~ ,r:;)t,> , ...~--t-+---+;"
"
.
;
+-t 'i!I:!
t...~-+--t
'
!. Ii! in
1'\..1 I', I" "
I' 'I 'I
2fJ I;".
"~
I
~.t'! '-01!.;. l'd.I' ',I I, ,I ,III 'I '!II ii
II .'N, I
I: ~ : 'f, ~ IXI "i. I ,'T i: ! ii' i i I II i I
No. .
I" 'I
lL I
,8 11- :I ii
i "-
{
lJ IN., 'i- 0 O!.rt liNT !: , , :,
'II
:,! i I
1
~ r\. i
' \l
,~ ~ 'N !1--+"N:~'. ; 'I Ii! I ; I I
'{ 01 iJ~",; 1,,11:. I II i

" ~I" ,I fP
l,d:r1 i\Jiii'\.tTiilll:iTi :1
,I. "''''$ ,I
I ~ I I:\.I N. I f\.i 'i'\" :, I Ii: i ,
., I) : ~~ Ii! ,:! 1: 1 ii I i I \ I JI I
f-
': "I ~-J I' "'! ~, !I ~I' I
I I), ::\ 1'\ '!! !
,0 I" 1 N 1IIi ,I " :i i
I,
!' N \.!,il\! \;
0,8 !.I, , \: I' ~
i: I
,"II
0,61111 I I'
I I: :
0,4
II III 'I
~, I A' 3 1-3
,I ;
0)
op
,II
11
op5 0.'
,I
i I
D,2
~
0,1~
'~ I
111 I
Ofl
i I
I
0.7 0.8
m,.(mJ
7. Dijagrami interakcije - ekscentricni tlak - koso savijanje
101
2.6.8
"1-0
Aa= pliboh
~2
I n"! nu )
I.p
3,8
e =450
RA -400/500 it>j ,1
~
3/0
~
3,0
!, i
2;.
2p
\8
1,6
1(.
\2
tp
Op
, i
O~
0,1.
Of
mn(m,,)
~D <¥>5q1 D,2 Q,3 -- c:v. ~
8.
~ o ~J
Dijagrami ~-
interakcije
~O/,
ekscentricni
0,6
tlak
OJ
- koso
o~
savijanje
195
2.6.9
GA -240/360
Aa =}JlL bh
Cfo2 o~r QAoi
0.0 0.05 J7
= O~ 0,3
f '-
b I
4 ~ 06 07 08 m.
0,1
t '...
JJI ~ I{ ~
, ,
I
[) i
i V III ~ l ~ll
1 j, '~
;v' 1:/: t
'11'11
:
emu)
y ,L ,( l' 1:
Q,2 ~ '
i lJ1j!~'IY
D,3 J' Y' ,II/if ~~ :
1 Y /' ~
~~ ... / '~
0.4
I 'I
, II
Y'
.
1
~
/ i/
t.
I
0,5
~
I
Y
I~ ,
I' I
I
'I I
V;I'.I
, I ,,"'I~7 -/ !
'
/".
./ '/e ~
I!
'/)
f il' ..1,Y i ,I./! I l/ ll' ')'
Op ." n I ~",,"'l )' y ! 'Y "., "1. vi / Vi I
~~ ~~ JV ~.fyt;, ~Jf:/:/ 'y(
07' . I'.~ "'.
.
~
£~ II\< i . Y JLf_.L
y ,
08' II"".I.J 1/
y ri.-'./
i ~ ../ / '/ '. I' I': j
'4 4+ :Y V' i +~~
. /..L-" 4-.~ I : ,
, ,r,i i Ii+t+l
i
'I
iY'i Yf' il' / tv I i II
D,9/:4 Ii' Y v
.
'~
/..;)'
[ ,(!
/'/\ {4 b',.1 ~/ / /1 ! i . ! i !! i ':' i
1,0 : I%+~)"~ IJ' <;)~ Y Y\ .1 . I i :
I I II! II
.
liLi1(lrf.,J( !
/' K"I r[ V /\ / +~-~ -~--+.:! I'I I I ,
'
III i!! 'II
.
11
[..i 1" :.- ;I v .)' ,y\:)~) :! ~ I I: I, I!' II : n-'T;'"T nIT
'nL '¥:~~(:.I.tI~ '~J'] !)1 /, ~:I : I' i I I
' III i':
1,2
I ;I A I' ~ ", }',/ : I II II I ! , I!
l u/..~ Y L -'~ ~ : :i I j
1,3
k!+,
i
1/'" i
jI .yf _: II ,
'I
I
II I : I I
'
.
':
I i I
v I. I
j( j;f' it ~ I' I"'I I "I' : il'
V.
"'1'
, -t
'd} '; fy,
,
~T"
-;rl
II
i I I. ;:' I I
tI: ,I
: 1: -11
,Y I '" ~
i II II
,i
:1 I "
I I ,
I
r:
\:J X 1)1 II i Ii: I I ! II1I
.1; iA' I' 1; ,
'
,
II 'i! , i, I I
, :41
GJ1t XI;,', ." I" T', 'Iitt tr 'I
\ ,I ,I Illl
ill' ;
,
I' 'i I 1:1
, iil 'II[ 'I I
IA' 1 '! I' :: , :: 1,1
\7 :, : Iii: 'I
! I! i i
: i I
I
1/3
I I I :
I I
I I i
1,9
I
:i
I I I
cJI
2,0 0 I I I I
S
nn (nu)
9. Dijagrami interakcije -- ekscentricni vlak
196
2.6.10
f' b.h
A a =p~
0;2
9P
GA-240/360
o,c5 1
8 =
0
45°
Oft
iRAi
5 6 7 Q mn
~~/I !I (muJ
D.I 1 II
" L :
D,2 ~I t'
() ..
!
0,3 /..
I
I I
O,!.
)1 II
0,5 'I)
I
~y
I
I
Ii ",
I
I II
!1' ~fli , ! I,
11 i i °/ ,
II I'
0.6
111 J ~i V [Ii $
I I
L I }I r I i
!;' ~! i j
°l I
L( \"1
()
1
~'"
i) 1I
~Ii
I I
j :p k 11! I
0,8 i 'I . I
l,( 'I I Ii
:I 1 Ii
.)' V ~l'll' j II II
!I
I
;j' ()j' _1 I I
I II i I II I
I I II i
I I ~"V, V ,i 'I
V '11' 1'" i ;; 'III I
I
!' 'Y" 'I' f:
-1 I I Ii
I :; I
I I
1,0
V !;~;' I" I il j I I I
li~, if Y ,
Ij
,
I Ii
I I
j
~i) l !ii l
I r!,
1,1 Y ~i, i I ~I
I I
/" I )I !! : II
'v 'I J 1 ; ,
\2 ! : I
:'
1 0
-, I
I
I I
I I,!
1)
'r. II
~I ~I
1,4
I
I
\5
\6
1,7,
I I
1,8
1,9
2P
nn(nu) 10. Dijagrami interakc ije - ekscentricni vlak koso savijanje
197
-
2.6.11
-A..
Aa=p~b.h
0;2
RA -400/ 500 o£!~~1
8 =0002
0.0 a.os o.XJ
0" C5 06 07 0
~'
0.' ~,;<
:11~ :' I r~~' ~~1 ,! ~~:,
i, [K i i I "li v' II 'v
]( ~
,
02
:\/ ,
~ \' f.t lA'
!, ' I/ ; i
I 1.1',i' Y. 'r, [J~ i
"
0,3Y\ 1 'j( l)' 1.1 l h , i II' ! iY I I
. ~ ~~, W':I , "
~ ! '.~ V / Y 'i, I ,
04
Y , l ~1!A'1 I .T' ;Z',
. yr :1 I ! I, i
'~ J ,7i 7 ~
'If J'
[,
... I ~ Jl'i I "11 I ,I I I, ,
, y; '~
Y::~
'
,
05
IY / il', :1 i I, ! I I I
,I' ; ~ XI ~, :. j f 1
[, ') ,,/ 11I "i..:11 I! !
i7 ",; '\. ! ~:.Y'C, '
'1/ IY / ,ps- ,I
0,6 'iv / , 'I i
;Y7 71 Il ~ ~I, : iJ1 /, 7 [,ll,j / /i If i I '1-{
+ I
iy "i
,
07
1/ '.1 ~ 1'1~11; X' 11 1YT 7 I!! I II
°/
!
I I,
1/ /.J7~~~;?$.Ai ,i/, Iii j.Y ,. . / I: II 'n I I! I'
V~ 77f'y i/ C) i:Y j ;Y i7
08 /" I'! i ,'I I !
\
7 ~jL+.,k:\.-,} i}f1VfYll/" i' i I ~
[7 J / "y i~~:\ ,/- Y J
h
' :
I;
I! :
I"
0I9 y "
i I, 11 'I], ' I
'0
'/* '/V~Y \; ' 1~k'7bL -=
,
l+r-++Ht
'.
,
~/~
rC)~ i , '
,
I
'
I 'I: I
,', V-~/V~Y'I/N(FJ~)fH~t<m~~+~+Tli:)
,
;i' ,y
I:);': t.~
I
,
'
/::-1. ;Zj"~_i.,,. I i ,1J»i1' %1' ',l'4 f;+' i ,

, : .1
~, Vf Y ~.l i .
X, i :,y i! T),-;
': ,rT" ftr i I!
HI!
1,2 i'
"Jr,y!' 4+,LY ,i!J.,!\ 'I;:: I l'i'o, i . II, !ii I i: II
~lL:;r+.~ if 'Y;'T7f 'rrr~ !iIN'1 T 'I::

\~
~ Y:l) .. .;' :
' ,!II' [
ii : :'" I
'I: II' 'uI'
i I
,,,,~,I J 1 t:" . +-
t li7 ,
:
,
~
,
IIi
I ,71 " < I ... ,ill: tt~1 i Ii' 'i : i: ! II !, I I
LY I,; ,.,
:y , ~
"l(
+-,",.
,.
'li']1.
\ .
i I;:
.
ii 'II II~ I i :
I :! I 'T +-
l'
\5
II ! i Iii", i: I i
y{ i' "'!
~~ lJ: l:, LI 'I:] '!
:- i!
"I:,
II i III II: " I 1', IT 1
7,;'i,' '/
~6 ' 1]'1 ill!
, Ii,
! I I! I
~,:}r'I~ IY. 11 ,I
i,,"I ; 'I, I I
iii il
i -I ~, ,
:"ti f-h ~ 1'1
+tt
Ii II i II
l/' I II ,
';;, ,-: . ' ',i ,II' I
'7\. ,"T . :: !: ,
113
I,,:
:
\,<
g,
II'
Jtt" i
I
+I It
~ ~_I I I
I
I
'
! I
I
I I P[ TI
'
i
I I
I
I
i ' 'I i
I
;~~:l",: I '
;"!
;
\9 'II ':
1.1' ~i,,' T 1 I il i!"
2,0
I 11, i T I ! I i III
nn(ny) 11. Dijagrami interakcije - ekscentricni vlak
198
2.6.12 - Aa
Aa=JJ b.h
~ 02
£1 EJAi
RA - 400/500 8 = 45°
aT I b. j
0,0 005 01 3 4 !!I,
ill ~}; ~ f "ft- I
I un,
I I ,
01, U,~~ i~
I T.
i1 ~ II I I
I"
I'~ 'Vi 1-
D,2, ~1"J' :1 I '"f: ( I ! I!
'
V,,I'~ "
,i
I .V'I i
~
o} I Ii
:1 il .i : I $ 'I
0.3 l' I ,:; I
If /0,)
If
I
I
I ''I JJ Y: I Ii "H- i : II r
0,4
lIlt> i I, 'J i/ I I ill
il 'Y y' I !Y ,I 1, 'f , 1 ~j i,! " ,I i; ': i
1 I, ,1 y/ )( "~ ~I 'Vi 'f, II Ii, IiI
o,s I II i/ 1" I ~ 1\ I')c '
i ~~ 11 fJi, ii, I '~
, ' I I ! i Ii i' ITi
0,6
I' ,y I l' .I 1V,c::> ! II IT I ~'$ : [! I I, I Iii: I
IllY 1'1 I I !
~
v: , ~ I ~ Ii !I
,
II i !~ 11'1111.1 I :::
'J
0'/,
I' 1, II Y: ! V)' III
' I I ,II : I I II i: I
'i ' .,
o,e
If
~-II/ /, If)'
I I' ,i1
J~il(\
~ c'? L ,IA
11 iI~
'! II
',i
" tI
1'1 i: Ii,
'I I'
.! I i
!!
'
I':
'
I
i,
II y tY1 ;/
i I
Y; f
". ii' i :I ' II !, : II !
I:
I
11:"
i
"
~
0,9 V ~ I I j
fl'il
1,.
II, 'II i ,I "
,
", ," i :
~fjiy/, )h/;I . [ tf+-'
I ! ,! i,': L41 , I~
\0 ] j
j!1' I: / ~ II I !'!, !:! !' [i I: I I , I
1,1 V I /'y /:It' V ,'! ,~~+-+'-T I :'1, I' 'i i '111: , !' Il
, I, '
~ I I ~ 1 I :/:..:. !, . ,! I',
" ',' 'i
1,2
VTj ,
+
/:)1, I, ~ oT !,t-
I'!
,I I,
I"
.1 I;
'I
,
r, Y :/ I illl, ,I I! i I, ,i I ,,::,;
I I, I,
I /. f t -;y Y''
"I ! I'
\3 V !
I: II I I Ii:
I Y V
LL,f!
./,1/1
'yjl
II
~
U:
iiI I I
I'
I
I iT
II i I
1/, ~1]/i I
I' Ii' I i I : I , i i i ,"
y.
I!~ J:l i. . i
.I !, I I:,: , II ii'
I: 1:0 AI
, I I I: I
'i! !' 1
ttt, +' I!: :
i! : II i: r
1,6 ,
J l/ I : : I i I! I ." I I t iI ! I
( /I
V " /!I I I I! :'1 : I : I
Ii I I
1'4I: ,
~'
'
" ' ' ., tr'" ': 'I: '!'
. 'J!A' II' i V I
1,7 '" i1'
: ,I! ,I I ,!': i I!
.
J' ';, "I I' I II
:!! I; I i II
1,8 , I. I' I I
I", Ii
I ! i: Ii I
i III
\9 ,,, I
'I~ Ii
2,0 I 11 IT II
12. Dijagrami interakcije ekscentricni vlak - koso savijanje

nn ( nu) -
199
PRILOG 2.7
GRANICNO STANJE NOSIVOSTI VITKIH
ARMIRANOBETONSKIH STUBOV A I
RAMO VA
2.7.1 Proracun vitkih armiranobetonskih elemenata i konstrukcija prema

granicnoj nosivosti
2.7.2 Bezdimenzionalne tabele m - n - k za simetricno armuane
pravougaone preseke;
RA 400/500; aid = 0,1; Ea = 200 GPa; max Ea= 29'00
2.7.3 Bezdimenzionalne tabele m - n - k za simetricno armuane
pravougaone preseke;
GA 240/360; aid = 0,1; Eo = 200 GPa; maxco = 1,2%0
2.7.4 Bezdimenzionalne tabele m - n - k za pune kruine preseke;
RA 400/500; aiD = 0,1; Eo = 200 GPa; maxco = 2%0
2.7.5 Bezdimenzionalne tabele m - n - k za pune kruzne preseke;
GA 240/360; aiD = 0,1; Eo = 200GPa; maxco = 1,2%0
2.7.6 FORTRAN program ENVITKO za proracun vitkih staticki
odredenih stubova postupkom Engeser - Vianelo
2.7.1 PRORACUN VITKlH ARMIRANOBETONSKlH
ELEMENATA I KONSTRUKCIJA PREMA
GRANICNOJ NOSIVOSTI
Teorija elasticne stabilnosti razmatra dva osnovna zadatka:
- problem uticaja normalnih sila pritiska na stanje ukupnih naprezanja i deformacija

elementa koji je istovremeno i savijan poprecnim opterecenjem i,
- problem odredivanja "kriticne sile'!. nor maIne sile pritiska pri kojoj dolazi do gu-
bitka stabilnosti elementa, bez obzira na velicinu poprecnog opterecenja.
Koncept dokaza granicne nosivosti vitkih armiranobetonskih pritisnutih elemenata

zasnovan je na metodologiji resavanja prvog problema. Uvodenjem uticaja normal-
nih sila na poprecnu deformaciju elementa, problem postaje "geometrijski nelin-
earan" - sile u preseku i pomeranja su uzajamno zavisni. Istovremeno, na visok
nivo granicnih spoljnih opterecenja, armiranobetonski elementi odgovaraju nelin-
earnim deformacijama, problem postaje i "materija/no nelinearan" - pomeranja
nisu linearno zavisna od spoljnjeg opterecenja.
U uslovima geometrijske i materijalne nelinearnosti, uobicajeni postupak proracuna
naprezanja i deformacija staticki neodredenjih konstrukcija, direktno za konacni
nivo opterecenja, vise nije dovoljno tacan, vec i istorija nanosenja opterecenja na
deformisanoj konstrukciji mora da se obuhvati proracunom. Princip superpozicije
uticaja vise ne vaii, potrebno je dokazati stabilan ravnotezni polozaj konstrukcije
za sve moguce kombinacije opterecenja posebno, ako se unapred ne zna koja je
merodavna. )'Tacno') resenje ovakvih problema, za iole komplikovanije slucajeve,
moguce je dobiti jedino koriScenjem racunarskih programa za nelinearnu analizu
konstrukcij a.
S druge strane, u svakodnevnoj praksi primenjuju se staticki proracuni uticaja u
presecima uz pretpostavku elasticnog ponasanja konstrukcije. Saglasno tome pri-
menjuje se princip superpozicije granicnih uticaja i uglavnom se ne vodi racuna
0 istoriji nanosenja opterecenja pa ni 0 efektima tecenje betona, bar kada se radi
0 kontroli granicne nosivosti. Ako je takav koncept prihvacen kao dovoljno tacan
za analizu problema kod kojih uticaj normalnih sila na deformacije nije znacajan,
tazumljiva je onda zelja da se i problem granicne nosivosti vitkih elemenata nekako
svede na istu meru i tacnost, odnosno da se iskoriste znanja teorije elasticne stabil-
nosti, gde je"duzina izvijanja"( efektivna duzina) stapa jedan od osnovnih pojmova.
201
---.....
Prema tome, pozeljan prakticni koncept kontrole granicne nosivosti vitkih armira-
nobetonskih elemenata bio bi sledeci:
- proracun uticaja spoljnih opterecenja po klasicnoj, elasticnoj teoriji konstrukcija.

Eventualnom korekcijom krutosti na savijanje preseka usled uticaja armature,
prslina i veliCine aksijalnog naprezanja , realnije predvideti raspodelu unutraSnjih
sila i deformacija staticki neodredenih konstrukcija. ad sada, ovi uticaji zvace se
"uticajima prvog reda";
- jednostavno identifikovanje vitkih konstrukcija i elemenata, osetljivih na uticaj
normalnih sila, za koje je potrebno izvrsiti "profinjenje" proracuna sila u presec-
ima uvodenjem geometrijske i materijalne nelinearnosti;
- jednostavan proracun, ocena veliCine dodatnih poprecnih deformacija i odgo-
varajuCih sila u presecima usled uticaja vec sracunatih normalnih sila prvog reda
kao jedinog spoljnog opterecenja. ad sada, ovi uticaji zvace se "uticajima drugog
reda" iii, kako je odomaceno, "efekti teorije drugog reda" ;
- superpozicija uticaja prvog i drugog reda, iIi, sarno odgovarajuca korekcija uticaja
prvoga reda, i potom dimenzionisanje ili kontrola granicne nosivosti preseka.
U nastavku, daju se komentari clanova Pravilnika i uputstva za praktican proracun.

Redosled izlaganja odgovara proceduri prakticnih proracuna.
2.7.1.1 PRORACUN
- -
UTICAJA
-
PRVOG REDA
Osnove proracuna uticaja u presecima armiranobetonskih konstrukcija definisane
su clanovima 73. i 74. Pravilnika BAB'87. Dozvoljava se proracun uticaja prema
teoriji elasticnosti, uz eventualnu korekciju krutosti preseka staticki neodredenih
konstrukcija, sto je prepusteno proceni projektanta. ,
2.7.1.2 KLASIFIKACIJA KONSTRUKCIJA PREMA
OSETLJIVOSTI NA HORIZONTALNA POMERANJA
Za datu kombinaciju spoljnih opterecenja, cvorovi konstrukcije, a time i stubovi
vezani u cvorovima rotiraju i pomeraju se, dok se ne dostigne stanje ravnoteze
konstrukcije u celini. Sa stanovista uticaja normalnih sila na veliCinu momenata
savijanja u presecima stuba, odlueujuci faktor je relativno pomeranje-razmicanje
njegovih krajeva. U praksi je sasvim verovatno da sve konstrukcije trpe bar min-
imalna horizontalna pomeranja, a sarno je pitanje kada se ta pomeranja mogu
zanemariti pri dokazu graniene nosivosti stuba, i konstrukcija smatrati prakticno
nepomerljivom.
ad mnogih kriterijuma koji se odnose na ocenu pomerljivosti konstrukcija, navode
se dva /40/:
1. kriterijum: konstrukcija se moze smatrati prakticno nepomerljivom, ako su
elementi koji je ukrucuju u horizontalnom pravcu (konstrukcijski elementi i inace
predvideni za prijem horizontalnih sila, kao sto su liftovska i stepenisna jezgra,
zidovi za ukrucenje i slieno) relativno simetrieno rasporedeni u osnovi objekta, i
ako njihova krutost na savijanje zadovoljava sledece bezdimenzionalne relacije
?o?
htotV(F,,/Ebh) ~ 0,2+ 0, 1. n za n ~ 3
(2.7/1)
htotV(F,,/Ebh) ~ 0,6 za n ~ 4 (2.7/2)
gde je:
n - ukupan broj spratova konstrukcije;

htot - ukupna visina deformabilnog, pomerljivog dela konstrukcije, mereno od
nivoa temelja ili od nivoa "ukljestenja" za uticaje seizmike ili vetra;
Ebh - suma krutosti na savijanje u neisprskalom stanju svih vertikalnih elemenata
za ukrucenje objekta u pravcu za koji se utvrduje osetljivost na pomeranja.
Ako se krutost elemenata menja po visini, moie se u proracun uvesti odgo-
varajuca zamenjujuca krutost;
F" - suma svih vertikalnih eksploatacionih opterecenja, ukljucujuCi ideo opte-
recenja koje prihvataju elementi za ukrucenje.
2. kriterijwn: konstrukcija se moie smatrati prakticno nepomerljivom, ako je

surna krutosti elemenata za ukrucenje u horizontalnom pravcu dovoljna da ovi ele-
rnenti prime i prenesu do temelja bar 90% od ukupnog horizontalnog opterecenja. .
Podrazumeva se da je i u ovom slucaju raspored elemenata u osnovi pribliino

sirnetrican.
U svim ostalim slucajevima, konstrukcija kao celina, pa samim tim i krajevi stuba
koji se analizira, smat!aju se pomer/jivim.
.
Elernente koji obezbeduju nepomerljivost sistema treba dimenzionisati za 100% hor-
izontaInog opterecenja, uz uslov da u fazi eksploatacije nemaju prslina. Dimenzion-
isanje se obicno vrsi prema uticajima prvog reda. Medutim, treba imati u vidu da
se, ogranicavajuCi horizontalna pomeranja ostalih delova konstrukcije, elementi za
ukrucenje cesto deformisu-"rade" pribliino kao konzolni nosaCi, jer njih nema ko
drugi da 'pridrii'. Za dodatne efekte savijanja usled uticaja normalnih sila, ovo
je najnepovoljniji slucaj deformacija, pogotovo ako je krutost ovih elemenata za
sebe relativno mala, i/ili ako rotacija temelja visokog elementa za ukrucenje nije
zanernarljiva. U takvim slucajevima treba oceniti potrebu uvodenja uticaja drugog
reda za dokaz granicne nosivosti elemenata za ukrucenje kao visokih "konzolnih"
stubova.
2.7.1.3 DUZINA IZVIJANJA (EFEKTIVNA DUZINA) STUBA

Oslanjajuci se na teorij u stabilnosti elasticnih sistema, u praksi se pod duiinom
izvijanja armiranobetonskog stuba podrazumeva razmak nultih tacaka momenata
savijanja drugog reda, odnosno - tacaka infleksije. To su, znaci, mesta na kojima
mornenti drugog reda i krivine menjaju znak. Ulazeci u parametar nazvan vitkost,
duiina izvijanja opisuje osetljivost elementa na poprecne deformacije usled uticaja
normalnih sila. Duiina izvijanja (efektivna dUiina) stuba moie se opisati izrazom
hi = k. /
(2.7/3)
203
gdeje
hi - duiina izvijanja,
1- slobodna, drugim elementima (grede, tavaniceoo) nepoduprla du~ina stuba
u posmatranoj ravni deformacija,
k - faktor efektivne duiine stuba,koji odraiava uticaj pomerljivosti krajeva, i
uticaj stepena ukljeStenja krajeva stuba na duiinu izvijanja.
Prema teoriji elasticne stabilnosti, za aksijalno opterecene stubove sa nepomerljivim

krajevima, faktor efektivne duiine nalazi se u granicama 0,5 $ k $ 1,0, dok je u
slucaju stubova sa pomerljivim krajevima njegova vrednost znatno veca, i nalazi se
u granicama 1,0 $ k $ 00, sl. 2.7/1. Kako ce se videti kasnije, minimalne efektivne
duiine armiranobetonskih stubova usvajaju se nesto vece.
l.i.
tN .N
-.3
:::::
t
N
N :::.
'-- 1\
-II
oX
:x
1\
-.3
t: ~:(
tN tN
a) k=1 b) k=l/2
f
N
.!!.
oX
IN N\ tN
\
r d\
I
I \
I \
I 'II
t.i
d) k =2 e) k =1 f) l<k<oo
Slika 2.7/1 Dulina izvijanja aksijalno optereeenih stubova prema teoriji elasticne stabilnosti
hi = k. 1 - dulina izvijanja; t.i. - taCIte in11eksije
204
Poprecne deformacije ose stuba i prirast momenata usled uticaja normalnih sila kao
jedinog spoljnog opterecenja, najveci su upravo u srednjoj treCini duzine izvijanja,
pa je to oblast stuba koja moze biti merodavna za kontrolu granicne nosivosti
preseka.
Prema tome, ako na neki naCin moze da se proceni razmak nultih tacaka momenata
drugog reda, odnosno faktor efektivne duzine k, dalja analiza uticaja drugog red a
moze se sprovesti na izdvojenom-izolovanom zglobno vezanom zamenjujucem stubu
ddine hi' 81. 2.7/2. .
Obratiti paznju na cinjenicu da se, u opstem slucaju, nulte tacke momenata prvog
(b), i drugog reda (c) ne poklapaju, sl. 2.7/2.
h.I
w :II
L
-tV1 ~2
a) b) c) d)
Slika 2.7/2 Momenti savijanja prvog (b) i drugog (c) reda, i izolovani zglobno oslonjeni
stub (d)
U uobicajenim konstrukcijama, stubovi obicno prihvataju uticaje iz dva ortogonalna

pravca, istovremeno su element "poprecnog" i "poduznog" rama prostorne kon-
strukcije. Broj i/ili raspored horizontalnih elemenata konstrukcije koji ogranicavaju
bocnu deformaciju-podupiru stub po vertikali (grede, tavanice...), pa samim tim i
uslovi savijanja i deformacije stuba, u opstem slucaju nisu isti u obe ravni, 0 cemu
svakako treba voditi racuna kod odredivanja duzine izvijanja.
EFEKTIVNA KRUTOST ARMIRANOBETONSKIH STUBOVA I GREDA

Akoje staticki proracun uticaja prvog reda izveden sa krutostima homogenih beton-
skih preseka, sada je vreme da se realnije ocene lokalni uslovi deformisanja vitkog
stuba.
U cvoru rama, grede-rigle su elementi koji ukrucuju stubove, tako da od njihovih
krutosti zavisi koji ce oblik deformacije ose vitkog stuba da nastupi, usled uticaja
normalnih sila. U slucaju pomerljivih ramova, kruce rigle smanjuju relativna i apso-
lutna pomeranja krajeva stubova, i tako ublaZavaju odsustvo jezgara za ukrucenje,
205
s1. 2.7/3. Drugo je pitanje da Ii je uopste racionalno konstruisati pomerljive ramove
sa vitkim stubovima. Kolika ce biti pomeranja usled uticaja vetra ili zemljotresa?
Sa stanoviSta dimenzionisanja vitkih stubova, usvajanje "meksih" rigli dace vecu
duiinu izvijanja i vece uticaje drugog reda.
6)
N)
(EJ/Ur-O
l
I
L
~ L
Slika 2.7/3 Deformacija rarna u zavisnosti od krutosti greda
Za proracun duiine izvijanja, efektivnu krutost americki propisi /1/, na pnmer,

aproksimiraju konstantnom vrednoscll
(EI)e! = (Ebh/5 + Eala)/(l + (3d) (2.7/4)

gde je {3d = Mg/ Mq faktor koji uvodi efekte tecenje betona na pad krutosti, a Mg i
Mq su eksploatacioni momenti na kraju stuba usled stalnog i totalnog opterecenja,
respektivno.
ImajuCi u vidu konceptualne razlike propisa, u naSim uslovima, kao prakticno resenje
za stubove umerene vitkosti mogla bi da se usvoji vrednost Ebh, a za prikljueene
grede 0,5 . Eblb, uz zanemarenje efekata tecenja betona, (3d = O.
Americki propisi navedeni su kao primer. Na projektantu je da proceni i usvoji
krutost elemenata koji "realno" opisuju lokalne uslove deformisanja stuba.
PRAKTICNO ODREDIVANJE FAKTORAEFEKTIVNE DU~;INE STUBA -k

Nomogrami za odredivanje faktora efektivne duiine stuba. Da bi se odredila vrednost
faktora efektivne duiine stuba, potrebno jeda se za oba kraja stub a odredi odnos
ukupne krutosti svih stubova E(EI/l)3' prema ukupnoj,krutosti svih greda-rigli
E(EI/L)r vezanih u posmatranom evoru,
W = E(EI/l)./E(EI/L)r (2.7/5)
206
gde su Ii L visina odnosno dufina odgovarajuceg stuba odnosno grede, s1.2.7/4.
wa - Ela2/h + Elab/12 (2.7/6)

Ela4/ Ll + Elas/ L2
E169/13 + Elab/12
Wb - (2.7/7)
E166/ Ll + Elb7/ L2
WI - 0 ("beskonacnokrutarigla") (2.7/8)
W2 = 00 (2.7/9)
X)
13
7
l2
5
II
3
J LI
J L2
1
Slib 2.7/4 Primer odredivanja odnosa krutosti \II
Za potpuno ukljesten kraj stuba, cvor (1), odnos Wjednak je nuli, dok za zglobno
o8lonjen kraj stuba, cvor (2), taj odnos teii beskonacnoj vrednosti, s1. 2.7/4.
Sa odredenim odnosima W za oba kraja posmatranog stuba, iz nomograma na 81.
2.7/5. oCitava se vrednost faktora efektivne duiine stuba k.
..1/tA.
~"'. itA ~"'.
50.0
100
1.0 50.0
10.0
80
200
10.0 -
50 5.0 I~~ mo
30 0.9 30 20.0
- 50
4.0 -20.0
2.0 2.0
100 3.0 10.0
0.8 8.0
1.0 1.0 8.0
0.8 0.8 60 6.0
5.0 -5.0
0.6 0.1 06 4.0 4.0
0.5 2.0
05 ].0
0.4 0.4 ].0
03 0.] 2.0
0.2 - 06
- 02
1.5
1.0 -
0.1 - 0.1 r'1.0
0.5 0 1.0 0
0) NEPOMERLJIVI SISTEMI b) POMERLJIVI SISTEMI

Slib 2.7/5 Nomogrami za odredivanje veliCine fa!dora efektivne duiine stuba -k
207
Ukoliko je sracunata vrednost faktora W manja od 0,4 , usvaja se minimalna vred-
=
nost 'Ii 0,4 , jer se inace dobijaju podcenjene vrednosti duzine izvijanja realnih
armiranobetonskih stubova.
I pored navedenog ogranicenja, za stubove nepomerljivih ramova nomogrami mogu
da daju vrednost faktora efektivne duzine manju od 0,85. lako u Pravilniku to nije
navedeno, danas se smatra da za duzinu izvijanja stub a nepomerljivih ramova, ne
treba usvajati vrednost nizu od 85% spratne visine /24/. Sa ovim ogranicenjem,
kod realnih armiranobetonskih stubova prakticno se iskljucuje mogucnost da su oba
kraj stub a potpuno ukljestena.
Formule za odredivanje faktora efektivne duiine stuba - k. Koliko god da su noma-

grami prakticni, imaju jedan vazan nedostatak, a to je nemogucnost primene u
okviru racunarskih programa.za analizu stubova ramova.
Kao alternativa nomogramima, mogu da se primene sledece formule za odredlvanJe
faktora efektivne duiine - k, kako to definisu britanski standardi /19J.
Za nepomerljive ramove, za faktor efektivne duzine usvaja se manja od sledecih
vrednosti:
k = 0,7 + 0,05(Wa + Wb)

k = 0,85 + 0,05. Wmin (2.7/10)
gde je Wmin manja od dye vrednosti Wa ili Wb.

Za pomerljive ramove, za faktor efektivne duzine usvaja se manja od sledeCih vred-
nosti:
k= 1,0+0,15(Wa+Wb)
k = 2,0 + 0,3. Wmin (2.7/11)
Alternativne formu/e za faktor efektivne duiine stubova-k. U stranoj literaturi mogu

se naci i alternativne formulacije za faktor efektivne duzine stuba, koje pretenduju
na vecu tacnost /41J. Dok se za stubove nepomerljivih ramova usvajaju vrednosti
prethodno navedene, za stubove pomerljivih ramova uvedene su sledece korekcije:
Za obostrano elasticno ukljesten stub pomerljivog rama, faktor efektivne duzine -
k usvaja se kao
k = 0,05. (20 - W.r) . VI + W.r za W.r < 2 (2.7/12)

k = 0,9 . VI + W.r za lJI.r ~ 2 (2.7/13)
gde je W.r = 0, 5(Wa + Wb) srednja vrednost faktora W krajeva stuba.

U slut3ju da je jedan kraj stuba pomerljivog rama zglobno vezan za konstrukciju,
a drugi elasticno ukljesten, usvaja se vec navedena vrednost
k = 2,0 + 0,3. W (2.7/14)
208
2.7.1.4 VITKOST STUBA
Za vitko;t armiranobetonskog stuba Ai u posmatranoj ravni savijanja, usvaja se
odnos
Ai = hi/i. (2.7/15)
gde je:
hi =k .I - duiina izvijanja (efektivna duiina) stuba;

I - slobodna (nepoduprta) duiina stuba;
ib = VI./Ab - poluprecnik inercije preseka;
lb,Ab - moment inercije i povrsina homogenog betonskog preseka, bez
uticaja armature i prslina;
Za stubove koji spadaju u pomerljive ili nepomerljive, dokaz granicne nosivosti moie
se izvesti bez uvodenja efekata vitkosti (kratki stubovi ili je deformacija usled uti-
caja drugog reda zanemarljiva u odnosu na deformaciju usled osnovnih momenata,
uticaja prvog reda), ako je zadovoljen bar jedan od sledeCih uslova:
Ai < 25 (2.7/16)
edd ~ 3,5 za Ai ~ 75 (2.7/17)
edd ~ 3,5. Ai/75 za Ai> 75 (2.7/18)
gde je el maksimalni ekscentricitet prvog reda usled eksploatacionog opterecenja
u srednjoj trecini duiine izvijanja, gde se i ocekuje najveca dodatna deformacija
usled efekta normalnih sila, a d, dimenzija preseka u posmatranojravni savijanja.
Na slici 2.7/6 prikazana su karakteristicna podrucja vitkosti Ai prema Pravilniku
BAB '87.
U slucaju stub a sa nepomerljivim krajevima i linearno promenljivim momentima
prvog reda dui stuba, prvi kriterijum zamenjuje se sledeCim
Ai ~ 50 - 25 . Md M2 (2.7/19)
gde su M1 i M2 eksploatacioni momenti prvoga red a na krajevima stuba, pri cemu
se usvaja daje M2 pozitivan, i po apsolutnoj vrednosti veci, sl. 2.7/7. Ova korekcija
uvaiava cinjenicu da se, u slucaju razlicitih momenata savijanja na krajevima stuba,
ne poklapaju mesta maksimalnih momenata prvog i drugog reda, pa je kapacitet
granicne nosivo;ti stub a veCi.
Maksimalna dopustena vitkost stubova ogranicena je na 140.
Izuzetno, u fazi montaie konstrukcija, dok st.ubovi joB uvek nisu izloieni maksimal-
nim opterecenjima, maksimalna dopustena vitkost stub ova ogranicava se na 200, uz
odgovarajuCi dokaz granicne nosivo;ti za uticaje opterecenja u fazi montaie.
PROSECNA VITKOST STUBOVA ISTOG SPRAT A POMERLJIVOG RAMA

U sluCaju pomerljivih ramova, relativno pomeranje - razmicanje krajeva stubaje bitan uzrok
pojave dopunskih momenata savijanja usled uticaja normalnih sila. Stubovi pomerljivog ram"\
209
jedne zgrade obicno su povezani tavanicama, koje izjednacavaju pomeranja njihovih
krajeva. Prema tome, relativno pomeranje krajeva stuba pitanje je krutosti svih
stub ova sprata, iz cega sledi da bi trebalo proveriti osetljivost sprata na uticaj
-
normalnih sila "vitkost sprata" , a ne pojedinacnih stubova. '
~1/d
6,5 3,5'1'0
.
KRATAK STUB 75
...:
3,5
UMERENO IZRAZITO VlTAK
VITAK STUB STUB
~i
25 75 1100
PRIBlIZNI TA~NIJI NEDOZVOLJENO

POSTUPCI POSTUPC I POORUtJE
Slib 2.7/6 Karakteristicna podrucja yitlwsti
:~
Ma=-Mb -0 - b
M,/M2
-1 25 1
-~ . ~.
Slib 2.7/7 Donja gr&nica yitkosti izolovanor; nepomerljivor; stuba
U slucaju viSespratnih ortogonalnih pomerljivih ramova, za prosecnu vitkost stubo-

va k -tog sprata moie da se usvoji vrednost
Aij:= y12 . Cj:. Au/lj: (2.7/20)
gde je
Aij:- vitkoststubova k-tog sprata, jednaka za sve stubove togsprataj
Cj: - relativno pomeranje - razmicanje krajeva stuba k-tog sprata, sracunato za
uticaj horizontalne sile H = 1 koja deluje u vrhu rama, sa vrednoscu modula
elasticnosti betona E. 1. =
Au - ukupna povsina betonskog preseka svih stub ova k-tog sprata
I - visina stub ova k-tog sprata
210
Iako ne deluje tako, prethodni izraz je bezdimenzionalan, sarno treba usaglasiti
dirnenzije veliCina pod korenom. Na s1. 2.7/8, prikazan je pomerlji~ ram sa odgo-
varajuCim oznakarna. .
.
Za prakticne proracune uz pomoe racunara, prethodni izraz je nezgodan jer zahteva
promenu modula elasticnosti betona u programu. Vrednost vitkosti
>'ik senemodula
ako se za horizontalnu silu u vrhu usvoji vrednost brojno jednaka veliCini menja
elasticnosti betona. Prema tome, zadrzavajuci vrednost modula Eb .u programu,
listi slucajeva opterecenja treba dodati joS jedno, H =
Eb na vrhu konstrukcije.
H~ K=4
J
I
I
I II.
f'
I\
L-- @ I \\
I I
I I
I@ hi"
I
I h I
I
I
r 6,
I I" .
I
I I
I 12
I K=1
hi"
,13
I
61 11
~ ~
N"
~ L }
Slilca 2.7/8 Odredivanje vitkosti Ail, sprat a pomerljivog rama
2.7.1.5 DOKAZ GRANICNE NOSIVOSTI VITKIH ELEMENATA

I KONSTRUKCIJA
Za razliku od mnogih drugih propisa koji imaju jedinstven algoritam dokaza gr~-
niene nosivosti za sva podrucja vitkosti, pravilnik BAB'87 klasifikuje koristrukdje
na umereno vitke (Ai ~ 75), i izrazito vitke (Ai> 75). Za slucajeve umer~ne
vitkosti dozvoljava se dokaz primenom tzv. "pribliinih metoda", imaJuci u vldu
prvenstveno postupak "dopunske ekscentricnosti", preuzet iz DIN 1045, i objaSnj~n
u poglavlju 2.7.1.8 ovog priloga. Za ostale slucajeve, zahteva se tacniji pro:racun,
"po teoriji granicnog stanjaloma - teorija drugog reda", a to je postupak koji je
svakako primenljiv i za umereno vitke slucajeve. .
211
Da ne bude zabune, u svim slucajevima uvode se efekti drugog reda, i vrsi se dokaz
granicne nosivosti preseka elementa. Pod tacnijim proracunom podrazumevaju
Be algoritmi koji uzimaju u obzir, pored geometrijske, i materijalnu nelinearnost,
uvodenjem nelinearne veze moment - normalna sila - krivina datog preseka, na
primer. I ovi algoritmi mogu biti vise ili nize tacnosti, zavisno od uvedenih pojed-
nostavljenja, ali generalno spadaju u "t.aenije postupke".
VeCina algoritama za proracun ukupnih granicnih uticaja u nekom preseku vitkog
stuba, zasniva se na izdvajanju posmatranog stuba iz konstrukcije, formiranju
"izolovanog" stuba. Jedino Be kod pomerljivih ramova moze javiti potreba za anal-
izom uticaja drugog red a u okviru Citave konstrukcije, 0 cemu ce kasnije biti reci.
Druga osnovna karakteristika vecine algoritama je da Be ukupni granicni uticaji u
nekom preseku stuba, obicno izrazeni preko odgovarajuceg ekscentriciteta normalne
sile, nalaze kao zbir parcijalnih uticaja us led ekscentriciteta prvog reda (el MIN), =
uticaja usled moguCih odstupanja ose stuba od vertikale nastalih pri izvodenju
konstrukcije-imperfekcija ose stuba (eo), uticaja nastalih razvojem dodatnih de-
formacija ose stuba usled vremenskih deformacija betona (elp) i konaeno, uticaja
koje izaziva sila pritiska na pomeranjima usled deformacije stuba-uticaji drugog
reda (e2), (81 2.7.9).
e
eo e, elf' e2
(N) (N) N
Slib 2.1/9 Parcijalni ekscentriciteti nonnalne sHe
U nastavku Be analizira svaki od navedenih uticaja odnosno odgovarajucih ekscen-

triciteta.
POCETNI EKSCENTRICITET USLED UTICAJA PRVOG REDA - el

E~~centricitet normalne sile prvog reda u bilo kom preseku jednak je el MIN. =
D1Jagram promene pocetnog ekscentriciteta, pri konstantnoj sili pritiska afin je
dijagramu momenata savijanja prvog reda. Zbog razliCitih vrednosti koeflcijenata
sigurnosti za pojedine tipove opterecenja, nije moguca primena anvelopa poeetnih
ekscentriciteta duz stuba.
212
U slucaju vitkih stubova sa nepomerljivim krajevima kod kojih se momenti prvog
reda linearno menjaju po duzini, obicno se ne poklapaju preseei sa maksimalnim
vrednostima momenata savijanja prvog i drugog reda. U takvom slucaju, bez obzira
na velicinu vitkosti, dozvoljava se da se, u srednjoj treCini duzine izvijanja, linearno
promenljivi momenti prvog red a aproksimiraju konstantnim zamenjujucim momen-
tima, izrazenim preko "ekvivalentnog ekseentriciteta" -
el = (0,65. M2 + 0,35. Md/N (2.7/21)

gde je M2 pozitivan i po apsolutnoj vrednosti yeti od dva momenta na krajevima
stub a, (sl 2.7/10). Tacnije oeene maksimalnog ukupnog ekseentrieiteta svakako da
su prihvatljive. Ako je jedan kraj stuba zglobno vezan, usvaja se
el = 0,6. M2/N (2.7/22)
!D M2
hil3
h', h'
'3 '
h't
'3
a) b) c)
Slika 2.1/10 Ekvivalentni ekscentricitet nepQrnerljivih stubova; (a)-rnornenti prvoga reda;
(b)-ekscentricitet uticaja prvog reda-el i (c)- ekscentricitet drugog reda-e2
IMPERFEKCIJA OSE STUBA - eo

Nepomerljivi sistemi. U slucaju nepomerljivih sistema, moguce odstupanje ose
stub a od verikale usled greske pri izvodenju odredeno je izrazom
hi
eo =
300 2:: 2 em
~ 10 em (2.7/23)
gde je hi duzina izvijanja stuba.
Sracunatu maksimalnu vrednost ekseentrieiteta eo treba usvojiti u preseeima u ko-
jima se ocekuju najveCi utieaji drugoga reda, u srednjoj treCini Hi pak na eeloj duzini
213
izvijanja stuba. Na slici 2.7/11 prikazane su moguce racunske sheme imperfekcije
ose n.~pomerljivih stubova bez poprecnog opterecenja.
l .eO IN tN
~I '"
.
I hi!3
I
I
I
hi!3 I h. hi!3 hi
1/2
I'
I
I
hit3 I
Nt ~J Nf
Slib 2.7/11 Racunska imperfekcija ose nepomerljivih stubova
Pomerljivi sistemi. U slucaju pomerljivih sistema, imperfekcija usled izvodenja

pretpostavlja se kao odstupanje ose stubova od vertikale za ugao a odreden vred-
nostima
tga = 1/150 za jednospratne okvire opterecene pretezno vertikalnim optere-

cenjem
tga = 1/200 za sve ostale slucajeve
Slib 2.7/12 Imperfekcija pomerljivog rama
DODATNI EKSCENTRICITET USLED TECENJA BETONA - eq>

Tecenje betona pod stalnim opterecenjem uvecava pocetne deformacije usled spolj-
nog opterecenja, kao i eventualnu imperfekciju usled izvodenja. UsvajajuCi da se
granicna nosivost proverava za stanje zavrsenog procesa tecenja, onda se i efekat
tecenja betona moze interpretirati kao"dodatna imperfekcija'~ tako da normalna sila
deluje na stub sa uk up nom imperfekcijom od greske pri izvodenju i tecenja betona.
214
Efekti tecenja betona mogu da se zanemare ako je ispunjen bar jedan od sledecih
uslova
A. $ 50 (2.7/24)
edd> 2 (2.7/25)
Ng $ 0,2 . Nq (2.7/26)
gde je
el - maksimalni ekscentricitet eksploatacionih uticaja prvog reda u srednjoj tre-

Cini duzine izv'ijanja
d - visina preseka u posmatranoj ravni deformacija
Ng,q - eksploatacione vrednosti normalne sile pritiska stuba us led stalnog i ukupnog
opterecenja za koje proveravamo granicnu nosivost
Ukoliko ni jedan od gornjih uslova nije ispunjen, potrebno je u proracun uvesti

efekte tecenja, za koje se, u srednjoj trecini duzine izvijanja,moze usvojiti priblii-na
vrednost prema izrazu:
e<p = (elg + eo)(e --!!JL

l-OE -
<p
1) (2,7/27)
OlE = Ng/NE (2.7/28)
NE = Eblb7r2/h? (2.7/29)
gde je
elg - ekscentricitet usled eksploatacionih vrednosti stalnog opterecenja

eo - imperfekcija ose stuba
e - osnova prirodnog logaritma (e = 2,718)
Ng - eksploataciona vrednost normalne sile pritiska usled stalnog opterecenja
NE - Ojlerova sila izvijanja odredena na osnovu krutosti betonskog preseka Ebh
bez prslina i bez uticaja armature za stub cija je duzina izvijanja h. . U
Pravilniku BAB 87 se zahteva da se krutost sracuna za idealizovani presek,
sto ce dati nesto vecu vrednost dodatnog ekscentriciteta e<p
I(J - koeficijent tecenja betona
Kada se vec govori 0 efektima vremenskih deformacija betona, skupljanje betona

stubova moze da se zanemari, ali skupljanje betona horizontalnih elemenata, rigli
i ploca, ponekad moze da izazove nezanemarljiva horizontalna pomeranja krajnjih
stubova ramova, koja bi trebalo uvesti u proracun.
215
EKSCENTRICITET USLED UTICAJA DRUGOG RED A - e2
U literaturi se moie naci viSe pristupa problemu proraeuna uticaja drugog reda
armiranobetonskih vitkih konstrukcija, sto se odraiava i kroz propise pojedinih
zemalja.
U narednom poglavlju 2.7.1.6, prikazaI1 je koncept koji se zasniva na metodologiji
koju zastupaju'organizacije CEB - FIP, kao i predlog standarda EUROCOD. Pos-
tupak je opsti, moie da se primeni za sve vitkosti dopustene pravilnikom
BAB 87.
U poglavlju 2.7.1.8 ovog priloga, prikazan je postupak 'dopunske ekscentricnosti'
Ciju primenu Pravilnik dozvoljava za slucajeve umerene vitkosti, Ai $ 75.
Bitno je unapred skrenuti painju na jednu koncepcijsku razliku ova dva pristupa,
kada se radi 0 pomerljivim ramovima. Prema prvom konceptu, pomerljive vitke
ramove treba prakticno uvek proveravati kao celinu, racunajuCi uticaje drugog reda
na statickom sistemu kompletnog rama, bez obzira na veliCinu vitkosti. Po drugom
pristupu, mada sarno za umerene vitkosti, i kod pomerljivih ramova se dozvol-
java analiza izdvojenog, izolovanog stuba, sto je inaee zajednicki pristup za slucaj
stubova nepomerljivih ramova.
Mada na prvi pogled deluje zastraSujuce, pokazace se da je prvi koncept osmisljen
imajuCi u vidu primenu uobicajenih programa za staticku analizu elasticnih kon-
strukcija. SimulirajuCi uticaje drugog reda fiktivnim horizontalnim silama po visini
konstrukcije, kao rezultat se dobijaju konacni uticaji "po teoriji drugog reda" , sa
kojima se nastavlja dimenzionisanje.
MINIMALNI PROCENAT ARMIRANJA VITKIH STUBOVA
Clanovi 188 i 189 Pravilnika BAB 87 odnose se na potrebnu armaturu stubova
i utvrduju da "najmanji koeficijent armiranja poduinom armaturom u centricno
pritisnutim st~bovima, i platnima, pri iskoriScenim naponima u preseku, iznosi:"
(2.7/30)
=
min1J Ai/50 - 0,4> 0,6%
100 iznosi
Primenjujuci ovaj stav, minimalni procenat armiranja stub a vitkosti Ai =
=
1,6%, a pri vitkosti Ai 120, Citavih 2% !
Prelaskom na dokaz granicne nosivosti vitkih stub ova, ovaj zaostali kriterijum iz
starih pravilnika, zasnovanih na "teoriji dopustenih napona" sarno unosi pometnju.
Ne sireci diskusiju, verovatno da vrednost minimalnog procenta armiranja vitkih
stub ova, pri dostignutoj granicnoj nosivosti preseka, treba usvojiti u granicama 0,8
- 1,0 %. Sarno, sta ce na to reCi zakonodavac?
2.7.1.6 OSNOVE PRORACUNA VITKIH ELEMENATA I
KONSTRUKCIJA SA UVODENJEM NELINEARNIH
FIZICKO-MEHANICKIH KARAKTERISTIKA
MATERIJALA , Aa ~ 140
Sa stanovista teorije konstrukcija, potrebno je resiti stanje unutraSnjih sila i defor-
macija konstrukcije, problem kojije zbog uticaja normalnih sila na stanje momenata
savijanja "geometrijski nelinearan" , a zbog nelinearnih deformacija preseka pri da-
tim spoljnim opterecenjima jos i "materijalno nelinearan".
216
Da bi se odredilo pomeranje vrha konzole op'terecene horizontalnom silom H u
vrhu, kod koje, zbog materijalne nelinearnosti, spoljaAnjim linearno promenljivim
momentima savijanja odgovara nelinearna raspodela krivina preseka, sl. 2.7/13,
treba reSiti iz Teorije konstrukcija poznati integral
,
[ M(z). M(z)/EI(z)dz
,
a= =
Jo . 1a M(z) 'lC(z)dz (2.7/31)
~
HN /
/
/
/
I
I
I
I
:'.
L
Slib. 2.7/13 Pomeranje vrha konzole - materijalna nelinearn06t
Ako se zna zakon promene krivine preseka u funkciji veliCine momenta savijanja,
velicine normalne sile pritiska, koliCine i rasporeda armature u preseku date ge-
ometrije, onda se, u opstem slucaju, pomeranje moze sracunati, recimo, koriscenjem
Morove an alogije, ili numerickom integracijom datogizraza.
Ako je stub vitak i pritisnut, tada se proracun u principu sprovodi iterativno, jer
svakom novom sracunatom stanju pomeranja odgovara novo stanje momenata sav-
ijanja. Ako proracun deformacija i sila ne konvergira, znaCi da pomeranja usled
normalnih sila rastu brie od prirasta nosivosti p,reseka pri poveeanju krivina, pa
nastupa lorn usled gubitka stabilnosti.
Kao sto se vidi, teorija granicne nosivosti vitkog stuba moze se uspostaviti na bazi
poznavanja veze moment -
normalna sila - krivina (M - N - IC) za dati presek
i armaturu. Poznavanje veze napona i dilatacija formalno nije neophodno, veza
M - N - ICmoze biti, na primer, i eksperimentalno odredena.
VEZA M-N-K ARMIRANOBETONSKIH PRESEKA

Da' bi se za proizvoljan armiranobetonski poprecni presek poznatih geometrijskih i
mehanickih karakteristika odredila veza spoljaAnjih uticaja i odgovarajuce krivine
preseka, usvajaju se sledece pretpostavke:
- za sve nivoe opterecenja, raspored dilatacija u preseku je linearan (vazi hipoteza

ravnih preseka),
217
- zanemaruje se n08iv08t betona na zatezanje pa prema tome i sadejstvo betona
izmedu prslina. Posledica ove pretpostavke su nesto vece krivine preseka i defor-
macije nosaca za data opterecenja,
- za vezu napona i dilatacija u betonu usvaja se kombinacija parabole i prave, a za
celik elastoplasticna bilinearna veza, kako je to pravilnikom definisano za potrebe
dimenzionisanja prema granicnoj nosivosti, clanovi 82 i 83.
- maksimalna dilatacija zatezanja celika se, zavisno od rasporeda armature u pre-
seku, ogranicava na veliCinu blisko pragu velikih izduienja celika, max€/J :::!(1',,/E/J'
cime je, ustvari, ogranicena maksimalna dozvoljena vrednost krivine preseka. Ra-
zlog tome je eto pri dilatacijama iznad navedene granice, prirast nosivosti preseka
na savijanje je relativno'mali u odnosu na prirast krivine preseka i deformacija
stuba. Time se direktno \lvecavaju uticaji drugog reda, uz prakticno konstantnu
nosivost preseka,
- krivma preseka definisana je preko dilatacija
referentnog nivoa armature €/J relacijom
pritisnutog betona €b, i dilatacija
K = (€b + €b)/h (2.7/32)

gde je h odstojanje pritisnute ivice betona i referentnog nivoa celika-staticka
visina preseka,
- spoljaSnjistaticki uticaji u preseku definisani su u odnosu na teiiete homogenog

betonskogpreseka.
Za isti poprecni presek, razlicitim spoljnim granicnim normalnim silama pritiska

odgovaraju razlicite veze M - -
N K , (sl. 2.7/14).
SINa)
AINA)
~
'Z mQX~a mQx~A
Slib 2.7/14VezaM - N - K.
TaCkeA i B na sl 2.7/14 odreduju maksimalnu nosivost na savijanje datog preseka
za dye vrednosti spoljnih sila NA, odnosno NB , pri cemu se u preseku javljaju
odgovarajuce maksimalne krivine, max K/J odnosno max Kb . Klasicni dijagrami in-
terakcije M - N - ~ koji se koriste za dimenzionisanje preseka, prikazuju sarno ove
ekstremne vrednosti koje definisu granicnu nosivost datog preseka za pretpostavl-
jenu normalnusilu.
21R
Moguci algoritam za odredivanje veze M - N. - K.sadrii sledece korake:
- Za presek poznatih karakteristika i usvojenu vrednost spoljne granicne normaIne

sile Nu , koja deluje u tezistu betonskog preseka n, odreduje se maksimalna
nosivost na savijanje preseka, max M i odgovarajuca maksimaIna moguca krivina
preseka max K.;
- u intervalu 0 $ K.$ max K. , bira se vrednost krivine K.i;
- datoj vrednosti krivine K.i, odgovara beskonacan broj parova dilatacija betona
€bi i zategnutog celika €ai. PoStujuCi navedene osnovne pretpostavke, dilatacija
betona svakako ne moze da bude veea od max €b = 3,50/00' niti dilatacija za-
tegnutog celika sme da prekoraCi usvojenu maksimaInu vrednost max€a . Prema
tome, za datu krivinu K.i,ravan dilatacija deformisanog preseka nalazi se u inter-
valu definisanom pravcem (1) odnosno (2), sl 2.7/15. Svakoj od ravni dilatacija
odgovara jedno stanje napona u betonu, Cija je rezultanta Dbi, odnosno stanje
napona u celiku Cija je rezultanta Zli za donju, odnosno Z2i za gornju povrsinu
celika. Stanje dilatacija koje odgovara zadatoj sili Nu i krivini K.ije ono, za koje
je zadovoljen uslov ravnoteze spoljnih Nu i unutraSnjih Nri normalnih sila,
Nu = Nri = Dbi + Z2i - Zli (2.7/33)

prava (3) na sl 2.7.15 , sa dilatacijama €bi odnosno €ai;
d ~~M';
/-
Eo;
maxEo
Slika 2.7/15 SpoljaSnje i unutraSnje sile preseka pri krivini Itj
- za stanje napona koje odgovara dilatacijama €bi i €ai, integracijom po preseku

odreduje se odgovarajuci moment unutraSnjih sila Mri. Da bi bio zadovoljen
uslov ravnoteze momenata, mora spoljni granicni moment savijanja Mui da bude
jednak unutraSnjem, pa je na taj nacin definisana velicina spoljnog momenta koji
ee, uz datu silu Nu u preseku da izazove pretpostavljenu krivinu K.i,
Mui = Mri (2.7/34)

cime je odredena i tacka sa koordinatom (K.i,Mud na dijagramu M - N - K.,
219
Ako ne postoji analiticko resenje traienih dilatacija eb. i ea., problem se resava
numericki, probanjem.
Umesto dijagrama M - N - K., U prilozima 2.7.2 i 2.7.3 date su tabele sa bezdi-
menzionalnim vrednostima m-n-k (M - N - K.), za simetrieno armiran pravougaoni
presek armiran rebrastom RA400/500 odnosno, glatkom armaturom GA240/360.
Kako su sve vrednosti bezdimenzionalne, to se odnose na bilo koju marku betona.
U prilozima 2.7.4 i 2.7.5, date su odgovarajuce tabele za pun kruini presek, eime
su praktieno obuhvaceni najcesci obliei preseka armiranobetonskih stub ova.
Bezdimenzionalna normalna sila n varirana je sa korakom ~n =
0,05, takode i
bezdimenzionalna krivina k. U svakoj koloni, izdvojeno je data maksimalna moguca
bezdimenzionalna krivina max k, iodgovarajuCi maksimalni bezdimenzionalni mo-
ment max m koji presek moze da primi pri datoj normalnoj sili i mehanickom pro-
eentu armiranja li. Ukolik; je za date parametre prekoracena maksimalna moguca
krivina i moment, u tabeli je za vrednost rnomenta odstampana nula.
2.7.1.7 POSTUPCI ZA PRORACUN VITKIH ELEMENATA I

KONSTRUKCIJA, ~ ~ 140
Na samom pocetku, potrebno je naglasiti da pri primeni algoritama koJ~se zasnivaju
na vezi M -N -K. odnosno m - n - k, zbog nevazenja prineipa superpozieije granicnih
utieaja, staticki proracun utieaja u preseeima treba izvesti za kombinaciju granicnih
spoljnih opterecenja-analizira se granicno stanje konstrukcije.
Buduci da naS Pravilnik nema razdvojene koefieijente sigurnosti za opterecenja i
nosivost preseka, vec se zajednicki koefieijent definise tek na nivou dimenzionisanja
preseka, zavisno od dilataeija celika, to znaCi da je potrebno unapred pretpostaviti
koefieijente sigurnosti za pojedine tipove opterecenja koja Cine kombinaeiju. Ako
se priinenjuju tabele iz priloga, onda se implieitno dilataeije celika ogranicavaju na
maxea = Uv/ Ev sto, za usvojeni moduo elasticnosti celika od 200 GPa, za rebrasti
celik daje vrednost od 2%°' a za glatki sarno 1,2%0, U oba slucaja nalazimo
se ispod graniee od 3%0, i to blisko maksimalnim predvidenim vrednostima ko-
efieijenata sigurnosti prema naSem Pravilniku. Pored toga, u toku proracuna nisu
poznate pojedinacne dilataeije betona i celika, zna se njihov zbir izra'ien preko
krivine. Svi ovi razlozi upucuju na pretpostavljanje maksimalnih koefieijenata sig-
urnosti, sto, s obzirom da imamo posla sa stubom velike vitkosti, predstavlja sasvim
dobar inzenjerski rezon.
Ubuduce ce se pod spoljnim opterecenjem stuba podrazumevati eksploataeiona
opterecenja pomnozena odgovarajuCim koeficijentom sigurnosti, dakle granicna op-
terecenja i odgovarajuCi granicni utieaji.
Postupei za proracun vitkih elemenata koji se baziraju na vezi M - N - K., mogu
da se razvrstaju na sledece osnovne grupe:
- iterativni postupei koji, strogo postujuci datu vezu M - N - K., U svakom koraku
iteracije koriguju pretpostavke prethodne iteraeije, metoda Engeser - Vianela na
primer. Upotreba racunara je preporucljiva;
220
- takode iterativni algoritmi, ali uz uvodenje razumne aproksimacije "realnog" di-
jagrama M - N - K. Time se povecava brzina ali i sniiava tacnost proracuna.
Za proracun Engeser - Vianelo-vim postupkom bez upotrebe racunara, ovo je,
prakticno, jedina alternativa;
- postupci koji strogo postuju datu vezu M -N -I\, , ali na pogodan naCin aproksimi-
raju konaeni oblik deformisane ose stuba, pa se proracun sprovodi u jednom ko-
raku, bez iteracija.Metoda tzv. "model stub-a" spada u ovu grupu /24/, /26/,
/40/;
- postupci koji polaze od pogodne aproksimacije, i veze M - N - K, i konacnog
oblika deformisane ose stuba.
POSTUP AK EN GESER- VIANELO

Primena: izolovani stubovi nepomerljivih ramova, Ai :::;140
Pomeranja (deformacije) tacaka vitkog sistema, prakticno se nikada ne odreduju
.
analiticki, integracijom izraza:
= M'M
v(x)
J -dx,
E.!
(2.7/35)
vec se najcesce koristi, iz Teorije konstrukcija dobro poznata, metoda Morove ana-
logije.
Da podsetimo: pomeranja v(x) upravna na osu konzolnog stapa usled spoljaSnjih
uticaja, jednaka su fiktivnim momentima savijanja MJ(x) usled spoljaSnjeg fik-
tivnog opterecenja pI (x) na fiktivnom nosacu, s1. 2.7/16.
1\ 1
Mu
/
W1
--- "
x I
-
-I
c
..
t 0.
.,~'
'I
I
~I
/vbt)
--....
-J I
I
Wn n n
a) ~b)
c) d)
Slika 2.7/16 Proraeun pomeranja konzolnog stuba Morovom analogijomj (a) -stvarni nosaej
opterecenje
opterecenje
i podela na segmentej (b)
fiktivnog nosaea; (d) - momenti
- promena krivine stvarnog nosaeaj (c)-
savijanja fiktivnog nosaea
221
Fiktivno poprecno opterecenje pi (:z:), ako se zanemari uticaj temperaturne promene
~tO po visini preseka pravog stapa, jednako je stvarnoj krivini u preseku:
pi (:z:) (2.7/36)
= II:(:Z:)
Kada je promena funkcije fiktivnog opterecenja pi (:z:) slozena, uticaje M J (:z:) na

fiktivnom nosacu odreduje se numericki, svodenjem podeljenog opterecenja pi (:z:) na
koncentrisane sile u nizu tacaka u kojima se traii pomeranja v(:z:). Te koncentrisane
sile u cvorovima i sistema oznacene su sa Wi, i nazivaju se elasticnim ili W -teiinama
s1. 2.7/16c. Uz pretpostavku da se, izmedu izabranih tacaka sistema, opterecenje
pI(:z:) menja po zakonu kvadratne parabole, sto je sa inienjerske tacke gledista
opravdano, elasticne teiine Wi(pI) date su izrazima:
~:z:
WI - . (3,5 . 11:1 + 3 . 11:2 - 0,5 . 11:3)(prva tacka)
12
~:z: .
Wi = 12
(lI:i-l + 10 . lI:i+ lI:i+d (srednje tacke) (2.7/37)
Wn - . (3,5. II:n + 3 . II:n-l - 0,5. II:n-2) (poslednja tacka)

~;
Na osnovu dobijenih elasticnih teiina, na fiktivnom nosacu mogu da se dobiju vred-
nosti fiktivnih momenata savijanja M J (:z:),a to su, u stvari, stvarna pomeranja v(:z:)
unapred izabranih tacaka stvarnog sistema s1. 2.7/16d.
Fiktivni nosac formira se po principima Morove analogije, na osnovu poznatih
pomeranja i obrtanja stvarnog sistema. Tako se lako formiraju fiktivni nosaCi za
vitke staticki odredene stubove koji odgovaraju Ojlerovim slucajevima (s1. 2.7.17):.
v j40 Mf*O' v=O Mt=O

14'",0 Tf",O 1f~0 I Tt~O I
~~v=O Mf=O
M'=O v=O
q>-O T'~O cp,O Iff*o
7
a) b)
Slib 2.7/17 Stvarni i fiktivni nosaC za konzolu (a) i obostrano zglobo oslonjenu gredu (b)
U slucaju staticki neodredenih vitkih stubova, s1. 2.7 /ISa, dosledna primena Morove
analogije je neprakticna, pa se takvi problemi pribliino mogu resavati dvostrukom ili
trostrukom primenom Morove analogije za staticki odreden, zglobno oslonjen stap
ili konzolu, koji su "izvadeni" iz staticki neodredenog vitkog stuba, s1. 2.7/1Sc,d.
ModifikacijaMorove analogije za slucajeve kada se, zbogprisustva geometrijske ili
materijalne nelinearnosti, problem mora re~avati iterativno, naziva se Engeser-
Vianelov postupak.
222
Nu Nu
h.I
T
0) bl c) d)
Slika 2.7/18 Dekompozicija staticki neodredenog stuba; (a)-realni stub i opterecenje; (~)-
fiktivni nosae stuba kao celine; (c)-dekompozicija stuba na dva staticki
odredena delaj (d)-fiktivni nosaei razdvojenih delova stuba
Za reSavanje problema aksijalno opterecenih i savijanih vitkih stubova, pretpostavlja

se da je normalna sila stuba konstantna. Dekompozicija staticki neodredenih stu-
bova u ovom slucaju vrsi se izdvajanjem "zglobno oslonjenog" del a ,stuba, duzine
jednake duzini izvijanja, ili izdvajanjem konzolnog dela stuba Cijaje duzinajednaka
polovini duzine izvijanja. Time je definisan fiktivni nosac sa kojim se nastavlja dalji
proracun, sl. 2.7/18.
Proracun staticki odredenog stuba zapoCinje uobicajenim odredivanjem uticaja pr-
yoga red a M1u usled granicnih opterecenja (eksploataciono opterecenje pomnozeno
koeficijentima sigurnosti). U nastavku proracuna ovi se uticaji smatraju konstant-
nim. Na dalje, iterativni proracun se obavlja u sledecim koracima:
- za sracunate granicne uticaje, racuna se krivina K. u dovoljnom broju preseka
fiktivnog nosaca, sto podrazumeva da su poznati presek betona kao i koliCina i
raspored armature u preseku. U slucaju pravougaonih i kruznih preseka, slozeni
proracuni krivine mogu se izbeci koriScenjem tabela m-n-k datih u prilogu;
- u svim diskretnim presecima u kojima je izracunata krivina K.racunaju se "elas-
ticne tezine" W prema datim izrazima;
- koncentrisanim silama W opterecuje se fiktivan nosac, a zatim se nalaze fiktivne
presecne sileo Fiktivni moment savijanja MJ u nekom preseku predstavlja pomer-
anje stvarnog nosaca u tom preseku;
- ukoliko je razlika pomeranja tekuce i prethodne iteracije manja od usvojenog
kriterijuma, recimo 1%, proracun je zavrSen.
- ukoliko je greska veca od prihvatljive, proracun se nastavlja tako sto se na osnovu
sracunatih pomeranja nalaze nove vrednosti momenata savijanja u odabranim
presecima
Mu = M1u + Nu . v (2.7/38)
223
gdeje
M1u - moment prvoga red a koji se u toku proracuna ne menja

v - poslednje sracunato pomeranje preseka stapa
Sa novim vrednostima momenata, vraca se na prvi korak, odredivanje odgovarajucih

krivina, itd.
Prema rezultatima numerickih proba, za kriterijum konvergencije Engeser - Vianelo-
vog postupka ne bi trebalo usvajati razliku granicnih momenata u najopterecenijem
preseku vitkog stuba, vec razliku pomeranja u dye uzastopne iteracije sv'ih izabranih
diskretnih ekvidistantnih tacaka na stubu.
Ako u toku proracuna, pomeranja konvergiraju, ali je moment savijanja u nekom
od preseka prekoraCio maksimalnu nosivost preseka, postupak se i formal no mora
obustaviti, jer vrednosti krivina postaju nedefinisane.
Ako opisani iterativni proces ne konvergira, odnosno ako pomeranja, iz iteracije u
iteraciju neograniceno rastu, to znaCi da je doSlo do gubitka globalne stabilnosti
vitkog armiranobetonskog stapa, postupak se prekida.
Iskustvo je pokazalo da je, zbog moguceg velikog broja iteracija, metoda Engeser
-. Vianela za proracun vitkih stapova cesto neprikladna za "rucnu obradu". Zato je
sastavljen FORTRAN program ENVITKO koji se zasniva na prethodno opisanom
postupku. Koo rezultat, program javlja da Ii je doslo do 10ma u nekom od unapred
izabranih preseka, a ako nije doslo, onda izracunava vrednosti granicnih uticaja Mu
i pomeranja koji su dobijeni opisanom nelinearnom analizom, u svim diskretnim
presecima. Listing programa, pisanog u FORfRAN-u 77, dat je u prilogu 2.7.6.
Koo podatak 0 preseku stuba, u ulaznoj datoteci za program ENVITKO zadaje
se bezdimenzionalna kriva m-n-k, Cije su vrednosti tabulisane i date u prilozima,
za proizvoljni pravougooni ili puni kruzni presek. Prema tome, program ne vrsi
dimenzionisanje, vec proverava granicnu nosivost vitkog stuba poznatih dimenzija
preseka i armature kojima je definisana veza m - n - 1\..
Primer 1
Fa
D 11
p
Fa-4+
W
Slika 2.7/19 Dispozicija uz primer br. 1
224
Postupkom Engeser - Vianelo proveriti granicnu no.sivost stuba prikazanog na sl
2.7.19. Visina stuba / = 13,85m; dimenzije presekab/d = 40/60 em; povrsina
armature Fa = 21,53 em2, konstantna celom visinom stuba; odstojanje armaturte
od iviee preseka a = 6,0 em; eksploataeiono stalno opterecenje Ng = 640,0 kN;
povremeno opterecenje Np
= 123,0kN,p
20,5 MPa, RA 400/500 - Uv = 400 MPa, Ea= =2,6200kN/m;
GPa. materijal,MB30 .
IB - =
- Eksploataeioni utieaji prvog red a u preseku u polovini visine stuba (srednja
trecina duiine izvijanja)
Mg - 0,0
Ng - 640,0 kN
Mp - 2,6 '13,852/8 = 62,3 kNm
Np - 123;0 kN
- Vitkost stuba
hi = / = 13,85. 102= 1385,0 em
Ai - 1385,0. vl2/60, 0 = 80,0 > 75« 140)
edd = M/N.d=Mp/(Ng+Np).d=
- 62,3.102/(640,0 + 123,0).60,0 =
- 0,14 < 3,5.75/80,0 = 3,3.
Potreban je dokaz sa uvodenjem utieaja drugog reda
- Imperfekeija usled greske pri izvodenju
eo.= h;/300 = 1385,0/300 = 4,6 em(> 2,0 em; < 10,0 em)
- Imperfekeija usled tecenja betona
Zanemareno u ovom primeru.
- Granicni utieaji prvog red a u preseku u polovini visine stuba
Zbog ogranicenja dilataeija zategnutog celika, usvojeni'su maksimalni koefieijenti
sigurnosti.
Nu = 1,9 . 640,0 + 2,1.123,0 = 1474,3 kN

- U zadatku se koriste tabele m - n - k iz priloga 2.7.2, paje potrebno pripremiti
odgovarajuce bezdimenzionalne parametre.
n = Nu/b. d . IB = 1473,3/40,0.60,0.2,05
= 0,30
Ii = EFa' uv/b. d. IB = 2.21,53.40,0/40,0.60,0.2,05
= 0,35
- Dijagram moment - normalna sila - krivina, m - n - k.
Prema tabeli iz priloga 2.7.2, str. 1, za n = 0,30 i Ii = 0,35, skieiranje dijagrain m
- n - k, sI2.7.20.
22.5
Umesto "realnog" dijagrama (1), za dalji proracun usvaja se bilinearna aproksi-
macija (2), sa karakteristicnim tackama B i C.
Mu m.1Q3
[kNm] C
690,7 maxm=231,
200
150
100
277,5 91,
50 I (EIII
t 1 max k = 1,,2
A
0
2 3 I, K
Slika 2.7/20 Dijagram m-n-k za dati presek in = 0,30 i Ii = 0,35; (l)-prema podacima iz
priloga 2.7.2; (2)-racunska bilinearna aproksimacija
Taeka B: k = 1,0, m = 94,0

h = d- a = 60, ° -
6, = 54, em
° °
Its = k.1O-3/h= 1,0.10-3/0,54= 1,85.10-3 l/m
Mus = m. 10-3 . b . d2 . Is = 94, . 10-3 .40, . 60,02 . 2,05 =
° °
= 277,5.102 = 277,5 kNm
Krutost na savijanje, deo A - B
(Elh = Ms/lts = 277,5/1,85 .10-3 = 1,50.10-5 kNm
Taeka C: k = maxk = 4,2, m = maxm = 234, (}
ItC = 4,2.10-3/0,54 = 7,78.10-3 l/m
Muc = 234,° . 10-3 .40, ° . 60,02. 2,05 =
- 690,7. 102= 690,7 kNm
Krutost na savijanje, deo B - C
(Elh = (&90,7- 277,5)/(7,78 - 1,85) . 10-3 = 6,97. 105 kNm
- Kontrola granicne nosivosti postupkom Engeser - Vianelo

Za proracun je usvojena podela stuba na pet delova - segmenata duzine .6.x -
13,85/5 = 2,77 m.
226
Fiktivni nosaC i podela na segmente prikazani su na sl 2.7/21-a. Tok granicnih
momenata prvog reda prikazan je na sl 2.7/21-b. Ekseentricitet prvoga reda el =
M / N sracunat je u odabranim tackama i prikazan na sl 2.7/21 - e. Usvojena
promena ekseentriciteta usled imperfekcije, sa maksimalnom sracunatom vrednoscu
eo = 4,6 em , prikazana je nil.sl 2.7/21-d. Oznake i raspored "elesticnih tezina"
W, kao i oznake odgovarajuCih pomeranja izabranih tacaka v, prikazani su na sl
2.7/21- e.
10
co
3 W3
~.. -=-- V3
, r-.
t-:.
N W,=~
)( V,=V3
10
5 W~
W6=W,
- -..........
0) c) d) e)
SIika 2.7/21 RaCunski podaci uz primer br. 1
Iterativni proracun prikazan je u tabeli, pri cemu su uvedene sledece oznake:
i - oznaka tekuce iteraeije

Vi-l - pomeranje preseka sracunato u prethodnoj iteraeiji; moment fiktivnog no-
saca usled "elasticnih tezina"
ei = el + eo + vi-l
Mi = N. ei
lCi = Md(Elh za Mi 5 MuB
-
lCi = ICB+ (Mi MuB)/(Elh za Mi ~ MuB
Wi - 'elasticna tezina'
Razlika pomeranja preseka 3 izmedu trece i druge iteraeije iznosi .1.V3 100. =
(2,94 - 2,85)/2,85 = 3% , pa je proracun prekinut nakon sto su odredene velicine
momenata savijanja na osnovu pomeranja sracunatih i trecoj iteraeiji.
Sa datim dimenzijama i armaturom preseka, stub ima potrebnu sigurnost prema
granicnoj nosivosti za data spoljna opterecenja, jer ni u jednom rreseku nije preko-
racena granicna nosivost preseka.
227
Tabela 2.7 /1 R~zultati proracuna
Iter. Presek ei M. 1\.' Wi V.I
/m/ "
/kN m/ /m-i/ /m/
1 0,0 0,0 0,0 3,91 . 10 -4 0,0
1 2 7,90.10-2 116,4 7,76.10-4 2, 08 . 10-3 1,48.1O~2
3 13, 00 . 10-2 191,6 1,27.10-3 3,28. 10-3 2,39. 10-2
1 0,0 0,0 0,0 4,64.10 -4 0,0
2 2 9,38 . 10-2 138,3 9,22. 10-4 2,47.10-3 1,76. 10-2
3 15,39 . 10-2 226,8 1,51.10-3 3,91. 10-3 2,85. 10-3
1 0,0 0,0 0,0 4,77 . 10 =-4
0,0
3 2 9,66. 10-2 142,4 9,49.10-4 2,55. 10-3 1,83.10-2
3 15,85 . 10-2 233,6 1,56. 10-3 4, 04 . 10-3 2,94. 10-2
1 0,0 0,0
4 2 9,73 . 10-2 143,4
3 15,94 . 10-2 234,9
Isti primer, sracunat programom ENVITKO, sa kompletnom krivom m - n - I\.
(prilog 2.7.6), bez biline~rne aproksimacije dijagrama, nakon tri iteracije, dao je
sledece rezultate:
V3 - 4,60) . 10-2 = 2,71 . 10-2

= (7,31 m « 2,94. 10-2 m)
M3 = 233,4 kNm «234,9kNm)
Prema tome, usvojena bilinearna aproksimacija, kao i broj uradenih iteracija dali
su zadovoljavajucu tacnost reSenja.
POSTUPAK MOGUCE RAVNOTEZE MODEL-STUBA

Primena: Nepomerljivi ramovi, Ai $ 140
Ovaj postupak spada u grupu algoritama koji koriste taenu vezu M - N - I\. (m-
n-k), ali uvode pogodnu aproksimaciju konacnog oblika deformisane ose stuba. U
izvornoj literaturi svrstava se u grupu "tacnijih" , postupaka /24/.
Ideja postupka zasniva se na iskustvu teorije elasticne stabilnosti, da se oblik de-
formisane ose aksijalno pritisnutog zglobno oslonjenog elasticnog stapa, moze do-
voljno tacno opisati sinusnim zakonom.
"Model stub om" se naziva pritisnuti konzolni stub za koji se pretpostavlja da je,
usled savijanja ukupnim granicnim uticajima prvog i drugog reda, deformisan u
obliku sinusnog polutalasa, i da BE;najveei moment savijanja prvog, a time i drugog
reda. javlja u ukljeStenju stuba, sl 2.7/22.
Na osnovu pretpostavke 0 sinusnom obliku konaene deformacije ose stub a, uz zao-
kruzivanje '/1'2~ 10, pomeranje vrha stub a moze da se izrazi u zavisnosti od ukupne,
za sada. nepoznate krivineu ukljestenju 1\.0
e2 = 0,4. 1\.0. /2 = 0,1 . 1\.0. hl (2,7/39)
228
a) b) c) d)
NU
tu tu
~"
:.c
If
N
~
~
Slika.2.7/22 Model stubj (a)-granicno opterecenje i imperfekcija ose stuba; .(b)-momenti

savijanja prvog reda; (c)-deformacija ose, pomeranje vrha i krivina It stuba
usled ukupnih momenata prvog i drugog redaj (d)-momenti savijanja drugog
reda
gde je hi = 2. / duzina izvijanja konzolnog stuba /24/, /40f. Ukupni ekscentricitet
u preseku u ukljestenju, nakon deformacije stuba usled svih spoljnih uticaja iznosi
gde je sa
e = e[ + 0, 1 . ~o . h; (2.7/40)
e[ = el + eo + e", = (Mu + qi2/2)/Nu + eo + etp (2.7/41)
oznacen "ukupni ekscentricitet prvog reda", zbir ekscentriciteta usted. granicnih
momenata od spoljnog opterecenja (eI) i momenata usled uticaja granicne nor-
maIne sile na poznatim odstupanjima ose stuba od vertikale usled imperfekcije (eo)
i tecenja betona (e",). Promena ekscentriciteta e spoljne normalne sile Nu, u zavis-
nosti od ukupne krivine u ukljestenju
"'0 prikazana je na. sl. 2.7/23, prava (1).
LOM
." ."
Fa
OJ
W ~o
'Zoa 'l.ob
Slika 2.7/23 Ekscentricitet normalne sile u ukljestenju model atubau zavisnoati. ad kriv-
ine presekaj (1),(3) - ekscentricitet spo1jnih uticaja -e; (2)-ekscentricitet un-
utrunjih sila preseka - er .
229
S druge strane, za dati presek u ukljestenju i spoljnu granicnu normalnu silu Nu,
moze da se definise veza Mr - Nr - K.ounutraSnjih sila u preseku, kako je to vec
prikazano. Ako se unutraSnji moment Mr, koji odgovara krivini /;'0' podeli sa nor-
malnom sHorn Nr = Nu. umesto dijagrama Mr - Nr - ko. dobice se dijagram
zavisnosti ekscentriciteta unutrasnjih sHa er = Mr /Nr i krivine ko. kriva (2) na s1.
2.7/23.
Pod uticajem spoljnjeg opterecenja, krivina K.oU preseku u ukljestenju raste, sve dok
se u preseku ne pojavi ravnotezno naponsko stanje. Kako je rezultujuca normalna
sila uravnotezena sa spoljnom normalnom silom (u suprotnom, nastupio bi lorn
preseka stuba usled aksijalnog pritiska), razvoj deformacija stuba ce da se zaustavi
pri vrednosti krivine K.otJ,kada se izjednace ekscentriciteti spoljne (1), i unutraSnje
(2) normalne sile, tacka Ana sI2.17/23.
Sa poveeanjem ukupnog ekscentriciteta prvog reda e[, moze da nastane slucaj kada
se linije spoljnog (3), i unutraSnjeg ekscentriciteta (2) tangiraju, tacka B pri krivini
u ukljeStenju K.obsl. 2.7/23. Teorijski, to je takode stanje moguce ravnoteze, ali ne
preterano pouzdano. Dovoljan je mali nepredvideni porast ekscentricitet e[ pa da
se linije (2) i (3) mimoidu, i da nastupi lorn stub a usled gubitka stabilnosti.
Prema tome, da bi bila obezbedena stabilnost stub a, potrebno je da istovremeno
budu ispunjena sledeca dva uslova
Nr =Nu
er = e (2.7/42)
Za koriscenje u praksi, bice korisniji opstiji stay, da su granicna nosivost preseka

u ukljeStenju, i stabilnost stuba obezbedeni ako se proracunom dokaze da, za dati
presek i pretpostavljenu spoljnu normalnu sili N jednaku ili vecu od stvarne sile
Nu , postoji takva krivina K.ou ukljeStenju, i odgovarajuCi unutraSnji moment Mr
i normalna sila Nr = N ~ N u, pri kojoj su istovremeno zadovoljeni sledeCi uslovi
Nr ~ Nu
er ~ e (2.7/43)
Valjanost navedenog kriterijuma zasniva se na Cinjenici da, za isti presek i armaturu,

veCim silama odgovaraju nizi ekscentriciteti, s1. 2.7/24. Kako linija spoljnog eks-
centriciteta (1) ne moze da sece, Hi tangira liniju unutraSnjeg ekscentriciteta za
pretpostavljenu vecu normalnu silu (3), a da istovremeno nema zajednicku tacku
sa linijom unutraSnjeg ekscentriciteta za stvarnu normalnu silu (2), (tacka B na sl.
2.7/24, moguca ravnoteza preseka u ukljeStenju time je dokazana.
Sa poveeanjem sile Nr , kriva (3) se spusta i, u granicnom slucaju, kada se dostigne
vrednost normalne sile loma datog poprecnog preseka, degeneriae u tacku C koor-
dinatnog pocetka.
Postupak dimenzionisanja armature vitkog armiranobetonskog konzolnog stuba -
model stub-a, zasnovan na prethodnim razmatranjima i upotrebi tabela m-n-k iz
priloga, sastoji se u sledecem:
230
e
e2
e F~CJi
J.EJ. 'Zo
I>
'Zs Zo
Slib 2.7/24 Uslov ekscentriciteta pri proizvoljnoj unutraSnjoj nonnalnoj sili veCoj od
spoljne Nr > Nu; (l)-ekscentricitet spoljnih uticaja, e; (2)-ekscentricitet
unutraSnjih sila preseb er za stvarnu vrednost nonnalne sile Nu; (3)-
ekscentricitet unutraiinjih sila preseka er za pretpostavljenu vrednost nonnalne
sile Nr > Nu
- pretpostave se dimenzije betonskog presekaj

- na osnovu poznatih spoljnih eksploatacionih vrednosti opterecenja, i sa usvojenim
vrednostima koeficijenata sigurnosti, potrebno je sracunati granicne uticaje u pre-
seku u ukljeStenju i bezdimenzionalni ekscentricitet prvog reda edd, gde je d
visina preseka u ravni izvijanjaj
- na odgovarajuCi naCin sracunaju se bezdimenzionalni ekscentriciteti usled imper-
fekcije pri izvodenju eo/d, i tecenja betona el(J/d;
- zbir prethodno sracunatih ekscentriciteta definise ukupni bezdimenzionalni eks-
centricitet prvog reda eJ/d. Time je u potpunosti odredena promena ekscen-
triciteta prvog reda u funkciji krivine preseka u ukljeStenju, linija (1) na sl. 2.7/25.
e/d p.,
I nr>n I
K='iloh 103
k1 k2 k3 kS k,
Slib 2.7/25 Postupalc dokaza moguce ravnoteie model- stuba
231
- na osnovu sracunate bezdimenzionalne vrednosti spoljne normalne sile u preseku
u ukljeStenju, n = N~/b.d'fBza pravougaoni presek, odnosno n = 4.NIJ/ D2 '7r-!B
za kruzni presek, gde je Dprecnik preseka, za dokaz stabilnosti usvoji se veca
vrednost racunske bezdimenzionalne normalna sila nr > n , prva sledeca vrednost
u tabeli, ili interpolacija na vise. Do kraja proracuna ova vrednost se vise ne
menJa;
- za pretpostavljenu vrednost bezdimenzionalne krivine preseka u ukljestenju k1 =
leo. h . 103 gde je h - staticka visina preseka, sracuna se bezdimenzionalni eks-
centricitet spoljnih sila. drugog reda, e2/d. Time je odredena bezdimenzionalna
vrednost ukupnog escentriciteta spoljnih uticaja, e/d = (e[ + e2)/d, tacka (1) na
s1. 2.7/25;
- da bi pri datoj krivini k1 bila postignuta ravnoteza spoljnih i unutraSnjih sila,
potrebno je da se u preseku u ukljestenju ostvari bezdimenzionalni moment savi-
janja mr = nr . (e/d), uslov jednakih ekscentricitetaj
- na osnovu datih dimenzija preseka, normalne sile nr, krivine k1 i momenta savi-
janja mr, moguce je sracunati potrebnu koliCinu celika izrazenu preko mehanickog
procenta armiranja lir. Umesto proracuna, koriste se bezdimenzionalne vied-
.nosti date u tabeli m-n-k. Na taj naCin odreden je potreban mehanicki procenat
armiranja Iii , koji ce da obez bedi uravnotezenje sila u ukljeStenju i stabilnost
stuba zaustavljanjem daljih deformacijar stuba pri dostizanju veliCine krivine u
ukljeStenju jednake k1.
Postavlja se pitanje, postoji Ii neka druga krivina pri kojojce takode biti moguce
uravnotezenje sila, ali uz manju potrebnu koIicinu ceIika u preseku - "optimalna
krivina"? Ponavljanjem prethodnog proracuna za par novih vrednosti krivina od
1:2do 1:4,dobijaju se odgovarajuci potreblli mehanicki piocenti armiranja od li2 do
li4. tacke 2 do4 na sI2.7/25. Minimalna od dobijenih vrednosti za Ii usvaja se kao
reeenje.Zadavanjem vise vrednosti krivina, moze da se "napipa" i krivina pri kojoj
se linije spoljnog i unutraSnjeg ekscentriciteta tangiraju, tacka (5) na s1. 2.7/25. To
je apsolutni minimum potrebne armature pri u~yojenoj normalnoj sili nr > n.
Traienje minimalne vrednosti lir u funkciji krivine, moie da se ubrza ako se ima na
umu da vrednost "optimalnekrivine" treba traiiti u oblasti u kojoj kriva M - N - Ie
ima izraienu promenu nagiba tangente, tzv "koleno'~ To znaCi da optimalna krivina
preseka uglavnom odgov~ra dosti~'anjugranice velikihJzduzenja celika u preseku. Za
kruzne i pravougaone simetricno armiranepreseke uobicajenih procenata armiranja
rebrastom armaturom, bezdimenzionalna optimalna krivina nalazi se u intervalu od
= =
I: 2 do I: 3, ili je pak jednaka maksimalnoj mogucoj krivini preseka max k.
Ovo treba, shvatiti kao sugestiju, inace nije problem cia .se u konkretnom primeru
na osnovu prirasta momenata pri linearnoj promeni krivine, iz tabela m-n-k uoCi
ooblast "optimalne krivine" .
Na bazi istih osnovnih pretpostavki, mogu da se uspostave i drugaCiji algoritmi.
Postupak "model-stub-a", na primer, direktno resava problem "optimalne krivine",
ali zahteva izradu posebnih tabela, /12/. /11/.
232
Primer 2
Dimenzionisati konzolni stub opterecen normalnom i horizontalnom silom u vrhu.
Visina stuba / = 4,8 m; dimenzije preseka bid =
40/40 em; eksploataeiono stalno
opterecenje Ng = 300 kN; eskploataeiono povremeno opterecenje Np 180 kN, =
Hp = 10 kN; beton MB 30 - IE = 20,5 MPa, celik RA 400/500 - Uv = 400 MPa.
- Spoljni granicni utieaji prvog reda u ukljeStenju
Nv. = 1,9'300,0+2,1'180,0=948,0 kN
Mv. - 2,1.10,0.4,8 = 100,8 kNm
n = Nv./b. d. IE = 948,0/40, 0.40, . 2,05 = 0,289
edd ° 0= 0,266
= Mv./Nv.'d = 100,8.102/948, 0.40,
- Vitkost stuba
hi - 2. / = 2 .4,8 . 102 = 960, em
Ai - 960,0.~/40,0 =83,1>
°
75
« 140)
el/d - 0,266 < 3,5.83,1/75
= 3,8
Potreban je dokaz sa uvodenjem utieaja drugog reda
- Minimalni proeenat armiranja, BAB 87, clan 188
mmp, = 83,1/50 - 0,4 = 1,26%
minj:t .= p" Uv/IE = 1,26'10-2.400/20,5
= 0,246
- Imperfekeija ose stuba
eo/d - hd300. d = 960,0/300.40, 0= 0,08

e",/ d - zanemareno u ovom pnmeru
- Ukupni bezdimenzionalni ekseentrieitet prvog reda
eJ/d = (el + eo + e",)/d = 0,266 + 0,08 = 0,346

- Dimenzionisanje
usvojen simetricno armiran stub
usvojena racunska normalna sila nr = 0,30 > n
usvojeno aid = 0, 1, h = 40,0 - 0, 1.40, = 0,289
0= 36, Oem
1. aproksimaeija
k = IC'h . 103 = 2,
°
IC = 2, 0.10-3/36, 0= 5,55. 10-5 l/em
233
- ekscentricitet spoljnih sila
e2/d = 0,1. K . h?!d = 0,1.5,55.10-5.960,02/40, 0= 0,128

e/d = (el+e2)/d=0,346+0,128=0,474
- potreban moment unutra.snjih sila preseka
potmr = nr . e/d = 0,3.0,474 = 0,142
Da bi se olakSalo pracenje toka resavanja zadatka, prilozen je izvod iz tabela, prilog

2.7.2, koji se odnosi na podatke ovog primera.
Za bezdimenzionalnu vrednost normalne sile, n = 0,3 i krivine k = 2,0, u istom
redu tabele nalazi se interval-bezdimenzionalnih momenata (m = 137 - 145), koji
obuhvata potrebnu vrednost unutraSnjeg momenta preseka, mr = 0,142.103, kao i
odgovarajuCi interval mehanickih procenata armiranja, Jir = 0,30 - 0, 35. Na dalje,
interval potrebnih procenata i momenata obelezavace se na sledeci naCin:
potrebna armatura Jir(mr .103) = 0,35(145) - 0,30(137)
J.L = Fa . Sigv/b. d. fB
0.00 0.10 0.15 0.20 0.25 (0.30) 10.35) 0.40 0.45

n k m. 103 = 10" . Mu/b . d . d . In
0.30 0.5 39 43 46 48 51 53 55 58 60
1.0 67 75 79 83 86 90 94 98 102
1.5 80 92 97 103 109 115 122 128 134
--+ 2.0 87 104 112 120 129 (137) (145) 154 162
2.5 92 113 124 135 146 157 168 179 189
3.0 95 122 135 149 162 175 189 202 215
3.5 98 130 146 161 177 193 209 225 240
4.0 99 137 155 173 192 210 228 246 264
maxk 4.0 4.1 4.1 4.1 4.1 4.2 4.2 4.2 4.2
maxm 99 138 157 176 196 215 234 254 274
- = 0, 3 + 0,35 -
potJ.lr
0,30
( 0,142.10 3
- 137) . -
= 0,331 > mmJ.L
° 145 - 137
2. aproksimacija
k = K' h . 103 = 2,5

K = 2,5. 10-3/36, 0= 6,94.10-5 l/cm

e2/d - 0,1.6,94.10-5.960,02/40,0 = 0,160
e/d - 0,346 + 0, 160 = 0,506
2~4
- potreban moment unutraSnjih sila preseka'
potmr = 0,3 . 0,506 = 0, 152

po1rebna armatura /ir(mr .103)
= 0,30(157) - 0,25(146)
= -
poCJ.lr, 0 25 + 0,30 0, 25 ( 0 152. 103 - 146
157-146'
) = 0 , 277 >< min/i
0,33
3. aproksimacija'
k == ~. h 103
'
=3, 0
~ = 3,0, 10-3/36,0 ::; 8,33 ,10-5
1/ em
- ekseentricitet spoljnih sUa
e2ld == 0,1.8,33.10-5.960,02/40,0
= 0,192
e/d == 0,346 + 0, 192 ==0,538
-potreban moment unutraSnjih sila preseka
potmr == 0,3 . 0,538 == 0, 162

potrebna armatura /ir(mr ,103)
= 0,25(162)
-
po t rIlr:;;, < 0,277
0 250 >, 0 246 '-
= mmJ.l'
Usvojeno : /ir == 0,250

J.l == /ir . fB/alJ = 0,250.20,5/400
= 0,0128(= 1,28%)
Fa ==J.l . b . d == 0,0128.40,0.40,0 == 20,48 em
U praksi, verovatno da je prikaz proracuna pomocu tabele najpregledniji.
Aprok. k ~e/d potmr potJ.lr

1 2,0 5,55. 10-5 0,474 0,142 0,331
2 2,5 6,94, 10 -5 0,506 0,152 0,277
3 3,0 8,33. 10-5 0,538 0,162 0,250 = /imin
Za druge tipove nepomerljivih stubova bez poprecnog opterecenja duz ose stuba,
za model stub se moze usvojiti polovina "zglobno" vezanog dela stuba-konzola cija
je visina (8) jednaka polovini duzine izvijanja, sl. 2.7/26, BuduCi da se obicno
ne poklapaju preseci sa maksimalnom vrednoscu momenata prvog i drugog reda
na duzini izvijanja., maksimalna vrednost moze da se potraii analiticki - max M,
235
N
M
={> AJ
Ne2
0,6 M2+0,35MI
l:;n
~2
5
Ne2
a) b) c)
Slika 2.7/26 . Racunski momenti savijanja stubova bez poprecnog opterecenja; (a)-staticki
sistem i momenti savijanja prvog reda; (b)-deformacija stuba usled uticaja
normalne sile i odgovarajuCi model stub visine (8); (c)-momenti drugog reda;
(d)-ukupni momenti prvog i drugog reda; (e)-pribliini raeunski ukupni maksi-
malni moment savijanja u srednjoj treCini duiine izvijanja
236
s1.2.7/26d, ili da se linearno promenljivi momenti prvog reda dui ose stuba zamene
ekvivalentnim konstantnim momentom odnosno ekseentrieitetom prvog reda, i da
se za ukupni spoljni moment usvoji vrednost max M, s1. 2.7/26e.
U svakom slucaju, treba imati u vidu da ovako sracunati maksimalni moment u
polju stub a ne mora uvek da bude i merodavan za dokaz granicne nosivosti stuba.
Moida je joS uvek neki od momenata na kraju stuba, M1 ili M2 , apsolutno najveCi
pa i merodavan za dimenzionisanje. Ovo nije speeificnost ovog algoritma, vec se
odnosi na bilo koji postupak kojim se odreduje "dopunski" ekseentrieitet usled
utieaja drugoga reda.
Primer 3
Dimenzionisati stub nepomerljivog rama, s1. 2.7/27. Visina stuba I = 13,25 m;
faktor efektivne duiine k = kmin= 0,85; dimenzijepresekabid = 40/40 em;
eksploataeiono stalno opterecenje Ng = 900 kN, Mg
= 40 kNm; eskploataeiono
povremeno opterecenje Np = 375 kN, Mp = 10 kNm; beton MB 30 - fB = 20,5
MPa, celik RA 400/500 - (Tv = 400 MPa.
Ng,Np
~
J
Mg,Mp
Slika 2.7/27 Primer br.3, dispozicija
Presek u vrhu stuba

- Spoljni granicni utieaji prvog reda
- 1,9.900,0+2,1.375,0=2497,5
Nu kN
Mu - 1,9.40,0+2,1.10,0=97,OkNm
n = Nu/b.d'fB=2497,5/40,0.40,0.2,05=0,761
m = Mu/b.d.d'fB =97,0.102/40,0.40,0.40,0.2,05=0,074
Sa dijagrama interakeije /82/, za usvojeno a/ d = 0,1 sledi: potji = 0,0 odnosno,
zadovoljava minimalna armatura prema propisima.
237
Kontrola vitkaiti
- Ekvivalentni konstantni moment prvog reda
Mue = 0,6. Mu = 0,6.97,0 = 58,2 kNm

edd = Mue/Nu' d = 58,2.102/2497,5.40,0 = 0,058
- Vitkost stuba
hi = k.l=0,85.13,25.102= 1125,0em
.x = 1125,0. Jl2,O/40,0 = 97,4 > 50 - 25. MdM2 = 50« 140)
edd = 0,058<3,5'97,4/75=4,5
Potreban je dokaz sa uvodenjem utieaja drugog reda.
Minimalni proeenat armiranja
mmJl =
97,4/50 - 0,4 1,55% =
min'jj - Jl' U,,/IB = 1,55.10-2.400/20,5 = 0,30
- Imperfekeija ose stuba

eo/d - h;/300' d = 1125,0/300.40,0 =
0,094
eop /d - zanemareno u ovom pnmeru
- Ukupan bezdimenzionalni ekseentrieitet prvog reda

eI/d= 0,058+0,094 = 0,152
- Dimenzionisanje
usvojen simetricno armiran stub
usvojena racunska normalna sila nr = 0,80 > n 0,761 =
=
usvojeno aid = 0,1, h 40,0 - 0,1.40,0 = 36,0 em
1. aproksimaeija
k = K.' h . 103 = 2, °
K. =.2, . 10-3/36, 5,55. 10-5 l/em
° °=
- ekseentrieitet spoljnih sila
e2/d = 0,1.5,55. 10-5 . 1125,02/40, ° = 0,175
e/d = 0,152+0,175=0,327
- potreban moment unutraSnjih sila preseka

potmr = 0,8.0,327 = 0,262
238
Potrebna armatura Ji(mr . 103)
= 0,90(263) - 0,80(245)
potJir = 0,80 +
°2:~ = ~~:O(0, 262.103 - 245) = 0,894> minJ:;
2. aproksimacija 4
':0
k ". h . 103 2,5

::: =
K ::: 2,5. 10-3/36, 6,94. 10-5 l/cm
° =
e2/d =
0,1.6,94.10-5.1125,02/40,0
= 0,219
e/d ::: 0,152 + 0,219 = 0,371
potm,. ::: 0,8 . 0,371

= 0,297
potrebna armatura Ji(mr '103)
= 0,90(311) - 0,80(288)
- = 0,80 + O,90-0,80 (0,297. 103 - 288)
potPr
311 - 288 = 0,839 < 0,894 .
3. aproksimacija
k = K.' h . 103 = 3,0

K. = 3,0. 10-3/36,0 =8,33. 10-5 l/cm
e2/d = 0,1.8,33 .10-5 '1125,02/40,0 = 0,263
e/d = 0,152 + 0, 263 = 0,415
- potreban moment unutrai3njih sila preseka
potm,. = 0,8 . 0,415

= 0,332
potrebna armatura Jir(mr .103) 0,90(355) - 0,80(323) =
potJir = 0,80 + O~~~ (a, 332. 103- 323) = 0,828 < 0,839
= ~;~O
4. aproksimacija
k = h . 103 3, 5
K.'
=
K. = 3,5.10-3/36,0
= 9,72. 10-5 l/cm
e2/d = 0,1.9,72 .10-5 '1125,02/40,0 = 0,307

e/d = 0,152 + 0, 307 = 0,459
239
potmr = 0,8.0,459 = 0,367
potrebna armatura Jir(mr '103) = 0,90(368)- 0,80(334)
- =, 0,90 - 0,80 (
potllr 80 + 0,367. 103 - 334) = 0,897 > 0,828
° 368 - 334
Usvojeno : Jir = 0,828

11= 0,828.20,5/400 = 0, 0424( = 4,24%)
Fa = 0,0424.40,0.40,0 = 67,84 cm2
No k K: e/d potmr potllr

1 2,0 5,55.10 .5 0,327 0,262 0,894
2 2,5 6,94. 10-5 0,371 0,297 0,839
3 3,0 8,33. 10-5 0,415 0,332 0,828 -- Jimin
4 3,5 9,72. 10-5 0,459 0,367 0,897
U slucaju staticki neodredenih stubova sa poprecnim opterecenjem duz ose stuba,

merodavan presek za proracun uticaja drugog reda i proveru granicne nosivosti moze
da bude i u ukljestenju stub a, to zavisi od toka momenata prvog reda, i velicine
ekscentriciteta drugog red a e2a odnosno e2b, sl. 2.7/28. Pomeranje vrha donjeg
model stuba svakako je manje nego gornjeg, ali koji ce presek biti merodavan, ne
moze uvek unapred da se tvrdi. U takvim slucajevima, treba postupkom "moguce
ravnoteze" proveriti dva model stuba, duzine Sa odnosno Sb, i utvrditi koji je ukupni
moment merodavan, u preseku "a" ili preseku "b".
N
q Ma Ne2a
e2b< e2a
-W-!
Ne2b Mb
al bl c) d)
Slib 2.7/28 Stub sa poprecnim opterecenjemj (a)-poprecno optel'ecen stubj (b)-momenti
prvog redai (c)-deformacija stuba usled uticaja normalne sile, opisana sa dva
model stuba duiine Sa i Sbi (d)-ukupni momenti prvog i drugog reda, pitanje
merodavnog preseka
240
Iz prikazanog postupka dimenzionisanja potrebne armature preseka vitkog stuba,
lako je napraviti inverziju, i formulisati postupak kontrole granicne nosivosti vitkog
stuba sa poznatim presekom betona i poznatom armaturom. Za ilustraciju, u
narednom primeru usvojeni su podaci u svemu kao u primer br.2, sa potrebnim
mehanickim procentom armiranja Ii = 0,25.
Primer 4
Izvrsiti kontrolu granicne nosivosti konzolnog stuba opterecenog normalnom i hor-
izontalnom silom u vrhu. Visina stuba I = m; dimenzije preseka bid = 40/40
cm; mehanicki procenat armiranja Ii = 0,254,8- simetricno armiran presek, aid =
0, 1; eksploataciono stalno opterecenje Ng = 300 kN; eskploataciono povremeno
opterecenje Np = =
180 kN, Hp 10 kN; beton MB 30 - fB 20,5 MPa, celik =
RA 400/500 - (7"= 400 MPa.
- Spoljni granicni uticaji pl'vog reda u ukljeStenju
N... - 1,9.300,0+2,1.180,0=948,0 kN
M... - 2,1.10,0.4,8 = 100,8 kNm
n = N.../b. d. fB = 948,0/40,0.40,0.2,05 = 0,289
edd - M.../N d=100,8.102/948,0.40,0=0,266
- Vitkost stuba
hi !=: 2. I = 2.4,8. 102 = 960,0 cm

Ai - 960, 0. yI12,O/40, 83,1 > 75( < 140)
edd -
=
0,266<3,5'83,1/75=3,8
°
Potl'eban je dokaz sa uvodenjem uticaja drugog reda
- Imperfekcija ose stuba
hi/300. d = 960,0/300.40, 0= 0,08

eo/d -
e<p/d - zanemareno u ovomprImel'll
- Ukupni bezdimenzionalni ekscentricitet prvog red a
eJ/d = (el + eo + e<p)/d =0,266 + 0,08 = 0,346

- Kontrola granicne nosivosti preseka u ukljestenju
usvojena racunska normalna sila n,. = 0,30 > n = 0,289, aid = 0,1, h
0,1 .40,0 = 36,0 cm = 40,0-
1. aproksimacija
k = ",.h . 103 = 2,0
2,0. 10-3/36,
'" = ° = 5,55. 10-5 l/cm
241
e2/d = 0, l'I!:'= 0,1.5,55 .10-5 '960,02/40,0
h~/d = 0,128
e/d = (e/+e2)/d= 0,346+0,128= 0,474
- ekscentricitet unutraSnjih sila
za nr = 0,3, j1 = 0,25 i Ie
= 2, °
mr = 129 . 10-3
er/d = mr/nr = 0,129/0,3
= 0,430 < e/d = 0,474
Sa pretp08tavljenom krivinom, ekscentricitet unutraSnjih sila preseka manji je od
ekscentriciteta spoljnih sila, granicna nosiv08t preseka i stabiln08t stuba nisu 0-
bezbedeni. Mozda, ipak, postpji vrednost krivine u ukljeStenju koja obezbeduje
granicnu nosivost?
2. aproksimacija
Ie = I!:' h . 103 = 3, °
I!: = 3, 0. 10-3/36, 0= 8,33. 10-5 l/cm
e2/d = 0,1.8,33.10-5.960,02/40, 0= 0,192
e/d = 0,346+ 0,192 = 0,538
- ekscentricitet unutraSnjih sila preseka
za nr = 0,3, j1= 0,25ile = 3,0
mr = 162 . 10-3
er/d = mr/nr = 0, 162/0,3 = 0,540> e/d = 0,538
Granicna nosivost preseka i stabilnost stuba su dokazani.
Taenost resenja za potrebnu armaturu preseka, dobijenog primenom postupka "mo-
guce ravnoteze model stuba", zavisi od dye vrste parametara. Sa stanoviSta samog
postupka, na veliCinu greske uticu: moguce odstupanje deformisane ose stuba od
pretpostavljenog sinusnog oblika., zavisno od tipa spoljnog opterecenja duz ose
stuba; razlika vrednosti usvojene racunske normalne sile nr i stvarne sile n, sto
je razlika manja, smanjuje se i greska; gustina pretpostavljenih vrednosti krivine na
osnovu koje je odredena minimalna potrebna armatura, manji korak, veca je tacnost
odredivanja minimuma potrebne armature. Sa stanoviSta polaznih pretpostavki,
greSka proracuna potrebne armature nastaje zamenom linearno promenljivih mom-
enata duz ose stuba ekvivalentnim, konstantnim momentom odnosno ekscentricite-
tom u srednjoj treCini duzine izvijanja.
U slucaju da je .vrednost usvojene racunske normalne sile nr jednaka vrednosti
spoljne sile n, kao i da je potrebna minimalna armatura j1 utvrdena tacnijom in-
terpolacijom vrednosti krivina " k'~, resenje dobijeno postupkom "moguce ravnoteze
model stub-a" bice jednako resenju dobijenog postupkom "model-stub a" /12/, /ll/.
242
~
Bolje obavesteni Citaoci primetice da izlozeni algoritam ima slicnosti sapoznatim
postupcima, kod kojih je veliCina krivine u merodavnom preseku pretpostavljana
pribliznim izrazima, koji nisu zavisili od veliCine normalne sile i koliCine celika u
preseku. Za pravougaone simetricno armirane preseke, na primer /24/
K ~(0,0035+uv/Ea)/h za n:::; 0,5 (2.7/43)
K ~ (0,0035+uv/Ea)/(2.n.h) za n>0,5 (2.7/44)
gde je n = Nu/b . d . fB bezdimenzionalna normalna sila, a b, d i h sirina, visina
i staticka visina preseka. Dati izrazi, ustvari, aproksimiraju vrednost maksimalne
moguce krivine max Ko, a sto je najnezgodnije, u oblasti n > 0,5 uopste ne moraju
da budu na strani sigurnosti za jace armirane preseke.
U primeru 6.6 prikazan je primer nepomerljivog rama sa vitkim stubovima, za koje
su merodavni uticaji za dimenzionisanje odredeni postupkom "moguce ravnoteze
model-stuba" .
PRIBLI~NI P - A POST UP AK
Primena: Pomerljivi ramovi, Ai :::; 140
Za ram na sl. 2.7/29, opterecen podeljenim vertikalnim i horizontalnim granicnim
opterecenjem cija je rezultanta za k-tu tavanicu oznacena sa Vuk odnosno Huk,
uticaji normalnih sila na deformisanom sistemu - uticaji drugog reda, mogu priblizno'
da se sracunaju, ako se u nivou svake tavanice doda fiktivna horizontalna sila:
6.Huk = all . Vuk (2.7/45)
. i potom, uobicajenim metodama Teorije konstrukcija, sracunaju uticajiu presecima
stubova za dato vertikalno opterecenje, i modifikovane horizontalne spratne sile
Hukm /26f.
Hukm = Huk + 6.Huk = Huk + all . Vuk
VU3
A~~
VU2 13
----
AHu2 HU2
VUl 12
-- ---.
AHul HUI
1,
"/
J l, } L2
}-
Slika 2.7/29 Shema opterecenja pomerljivog rama za proraeun ukupnih uticaja prvog i dru-
gog redlL P - II postupkom
243
Na taj nacin dobijeni granicni uticaji su konacni uticaji, koji pribliino obuhvataju i
efekte drugog reda u bilo kom preseku konstrukcije, prema tome, sa njima se mogu
dimenzionisati preseci stubova, primenom dijagrama interakcije, na primer.
Da bi 'se odredila velicina nepoznatog nagiba all, pretpostavlja se da ose stubova
ostaju prave i nakon deformacije rama, koji se ceo "krivi na jednu stranu", s1.
2.7/30. VeliCina all predstavlja ugao konacnog odst upanja rama od vertikale usled
svih uzroka, imperfekcije, granicnih uticaja prvog i drugog reda.
VU3
SHka 2.7/30 Odstupanje rama od veltikale; (ao), (0,0) - imperfekcija usled greSke pri
izvodenju
usled uticaja
i eventualnog tecenje
prvog reda; (lJ.ul)
betona; al
= al(H"k) + al(V"k) - pomeranje
- pomeranje usled fiktivnih sila lJ.H"k
Pretpostavljajuci da je prethodno odredeno pomeranje vrha rama aj (H uk) usled

uticaja sarno poznatih horizontalnih sila H uk, tada pomeranje D.aj vrha rama usled
uticaja normalnih, ocinosno ciociatnih fiktivnih sila D.Huk, moze cia se odredi iz
proporCIJe
A
W.al -- aj (H uk' ) Lk D.Huk . Yk -- aj (H uk') all' Lk Vuk . Yk
(2.7/46)
'""' H uk' Yk
~k Lk Huk . Yk
gde je Yk vertikalna koordinata k-te tavanice.
Ukupan nagib all moze da se odredi sumiranjem parcijalnih odstupanja rama od
vertikale
all = ao
+ al(Huk)/l + /).al/l (2.7/47)
gde je 1 - visina rama. Zamenom vrednosti za D.al, posle sredivanja dobija se
konaean izraz za veliCinu nagiba all
ao + al (H uk)/l
a II = (2.7/48)
1- ~ . '""'
~~ Vd'!I~
I H.~'!I~
L~
244
---
Pri proracunu vitkih pomel'ljivih ramova, preporucuje se redukcija, odnosno ocena,

realnih krutosti armiranohetonskih stubova i greda.
Sva opterecenja u prikazanom postupku imaju indeks "u", jer se podrazumeva da
se radi 0 granicnim opterecenjima, eksploatacione vrednosti opterecenja pomnoiene
odgovarajuCim koeficijentima sigurnosti.
Projektantima je prepusteno da procene efekte tecenja betona na dodatno odstu-
panje rama od vertikale pod uticajem stalnog opterecenja koji, shvaceni kao dodatna
imperfekcija, mogu da se uvrste u clan ao.
Prikazani pribliini post upak je specijalni slucaj tacnijeg P - t1 postupka za proracun
pomerljivih ramova /24/.
U primeru 6.7 prikazan je proracun pomerljivog rama sa vitkim stubovima, za koje
su merodavni uticaji za dimenzionosanje odredeni pribliinim P - t1 postupkom.
POSTUPCI KOJI SE ZASNIVAJU NA APROKSIMACIJI

DIJAGRAMA M-N-K
Za ilustraciju, analizira se kratak konzolni stub, kod koga mogu da se zanemare
uticaji drugog l'eda, opterecen normalnom i horizontalnom silom u vrhu stuba, sl.
2.7/31. Potrebno je sracunati pomeranje vrha stuba. Pretpostavlja se da je poznat
presek betona i armatura, tako da je veza M - N - K za date podatke definisana'
krivom (1) na sl. 2.7/31b. Linearnoj promeni momenata savijanja tada odgovara
nelinearan raspored krivina, sl. 2.7/31d, pa je pomeranje vrha stuba u najopstijem
obliku odredeno integral9m:
a = = 11 M(X)K(X)dx
1 M(x)M(x)/ EI(x)dz
(2.7/49)
gde su M(x) momenti usled jedinicne sile P = 1 u vrhu stuba.
d)
Slika 2.7/31 Kratak konzolni stub sa nelinearnom vezom M -
N - K; (a)-staticki sistem i
opterecenje stuba; (b)-veze M - N - K za poznati presek i normalnu silu N;
(c)-dijagram momenata savijanja; (d)
racunskedijagrame M - N - K. - raspored krivina za razliCite usvojene
245
Tacno resenje pomeranja dobija se ako se, na primer, numerickom integracijom
sracuna dati integral sa uvodenjem stvarnog zakona promene M - N -Ie, (kriva (1)
na sl. 2.7/31b).
Ako se ne insistira na tacnosti, a vreme je dragoceno, trazeno pomeranje moze da
se, manje ili vise grubo oceni aproksimiranjem realne krive pravom (2), taka da sada
mogu da se iskoriste poznati postupci teorije elasticnih konstrukcija. Zamenjujuca
krutost preseka je konstanta i definisana izrazom
EI = maxMu/maxleu (2.7/50)
tako da je pomeranje vrha konzole jednako
a =H . 13/3 . E . I (2.7/51)
Srednje resenje je da se realni dijagram promene M - N - Ie aproksimira bilinearnim

zakonom (3), pa da se, uz sarno malo vise truda, dovoljno tacno sracuna pomeranje
vrha konzole.
Za realne armiranobetonske pravougaone i kruzne preseke u praksi, ne treba unapred
odbaciti linearnu aproksimaciju (2), a bilinearna aproksimacija (3) moze slobodno
da se smatra optimalnom. Sve zavisi od koliCine celika u preseku, i veliCine spoljne
normalne sile pritiska. Na osnovu tabulisanih vrednosti M - N - Ie datih u prilogu,
projektant moze sam da oceni sta mu je ciniti.
Akoje linearna aproksimacija (2) na sl. 2.7/31 gruba, druga mogucnost linearizacije
problema je prikazana na s1. 2.7/32, gde je realni dijagram (1) aproksimiran pravom
(2) koja ne polazi iz koordinatnog pocetka.
M
maxMa
Mb
~
~a ~b maxZu
Slib 2.7/32 Varijarita linearizacije realnog dijagrama M -N- K.
Zamenjujuca prava (2) provucena je kroz tacke (a) i (b), tako da razumno apro-
ksimira realnu krivu u oblasti velicina momenata savijanja koji dominantno uticu
na deformaciju stuba i pomeranje vrha konzole. Uticaj momenata savijanja' ispod
246
granice Me na ukupnu deformaciju je ocigledno
zanemaren, odgovarajuce krivine
su pribliino jednake nuli, sl. 2.7/32. Za proizvoljnu
M, veliCina odgovarajuce krivine odredena je izrazom vrednost momenta savijanja
K(M) ={ 0 za M S Me
Kb - M'E:/H za M > Me (2.7/52)
gde je El zamenjujuca krutost preseka definisana izrazom
El = Mb - Ma
Kb - Ka (2.7/53)
U prakticnim proracunima, projektant moie na osnovu tabulisanih vrednosti
m - n - k za pravougaone i kruzne preseke sam da izabere optimalne tacke (a) i
(b) za dati slucaj. Naravno, pretpostavka je da je prethodno usvojio presek betona
i koliCinu celika u preseku.
Projektanti koji su problem vitkih elemenata resavali pozivanjem na DIN 1045 i
radove K.Kordina-e, E.Grasser-a i U.Quast-a, koji se prestampavaju u svakom iz-
danju nemackog Beton- Kalendera, na ovaj naCin. mogu sada. da poveiu krutost i
granicnu nosivost preseka definisanu naSim PraV'ilnikom, sa opstim statickim algo-
ritmima koji ne zavise od propisa
/68/. MU -dilemi
analogne tabele, koje ne definisl1 krivu N -Kda vec
Ii danjenu
se onda pripreme izamenu
linearizovanu priloie
kao na sl. 2.7/32, prevagnula je opstost tabela M -N - K. N a taj nacin su i projek-
tanti Upuceni u metodologiju resavanja vitkih elemenata
pristupom /24/, /26/, /40/, dobili osnovne potrebne podatke.
CEB/FIP ili EUROCODE
Svrha ovoga poglavljaje i to da se projektantima koji vladaju teorijom konstrukcija
i teorijom stabilnosti pruze potrebni podaci koji definisu ponasanje
skih preseka. armiranobeton-
2.7.1.8 PRORACUN POMERLJIvm I NEPOMERLJIVIH
UMERENO VlTKIH STUBOVA POSTUPKOM
"DOPUNSKE EKSCENTRICNOSTI",
Nakon sto su za analizirani stub odredeni duzina izvijanja hi,~ 75 ~
vitkost Ai, ekscen-
tricitet usled spoljnih
eksploatacionih uticaja prvog reda - el, imperfekcije ose stuba
nastale prilikom izvodenja - eo i efekata tecenja betona -
ekscentricitet usled efekata drugog reda - e2 u srednjoj trecini preostaje da se odredi
e"" duiine izvijanja stuba,
gde se ocekuje najveca poprecna deformacija stuba i najizrazeniji efekti uticaja dru-
gog reda.
Pozivajuce se na DIN 1045 standarde, u "Prirucniku za primenu pravilnika BAB
87", strana 223, za umereno vitke stubove, ekscentricitet usled uticaja drugog reda
- dopunski ekscentricitet, definisan je na sledeCi nacin:
e2/d - Ai - 25
100 vi 0,10 + edd ~ 0 kadaJe . 0 S edd < 0,30
(2.7/54)
Ai - 25
e2/d = .
160 ~ 0 kadaJe 0,30 S edd < 2,5 (2.7/55)
= Ai - 25
e2/d (3,5 - edd) kadaJe. 2,5
160 S et/d < 3,5 (2.7/56)
247
gde je d dimenzija preseka betona u ravni izvijanja. U prethodne izraze, z&,veliCinu
el treba uneti maksimalni ukupni ekscentricitet u srednjoj trecini duzine izvijanja
usled eksploatacionih uticaja, el = eig + eip + eid. Za sracunatu vrednost dodatnog
ekscentriciteta e2/d, smatra se daje konstantna u celoj oblasti srednje trecine duzine
izvijanja. Sa sracunatim svim potrebnim ekscentricitetima, granicni uticaji u pre-
seku dobijaju se superpozicijom
Nu - 'YgNg + 'YpNp + 'YdNd (2.7/57)

Mu - 'Y9N9(elg + eo + eip + e2) +
+'YpNp(elp + eo + eip + e2) +
+'YdNd(e1d + eo + eip + e2) (2.7/58)
Na sl 2.7/33 prikazana je promena dodatnog ekscentriciteta e2fd u funkciji eks-
centriciteta spoljnih sila prvog reda edd za tri vitkosti stuba, A 0,50 i 75. Pri =
niskim vrednostima ekscentriciteta prvoga reda, edd ==0,3, dodatni ekscentricitet
e2/d za vitkost A = 50 iznosi 0,16 ( 50% povecanje), a za vitkost A 75, povecanje =
iznosi citavih 100%. Pl'ema tome, povecanje momenata usled efekata drugoga reda
u ovim slucajevima je 50-100 %, a tu treba dodati joS i imperfekciju ose stuba i
efekte tecenja.
Na dijagramu interakcije M - N - J.Lilustrovani su efekti uticaja drugoga reda,
s1.2.7/34. Pl'i datoj spoljnoj bezdimenzionalnoj sili n sa ukupnim ekscentricitetom
pl'vog reda el/d = (e1 + eo + eip)/d, potreban mehanicki procenat armiranja iznosi
711 , tacka (1) na sI.2.7/34. Ugao Q1 =
arctg(mJ/n) =
arctg(eJ/d) definise ukupnu
ekscentl'icnost prvog reda. Uticaj normalnih sila na momente usled deformacije
stuba, manifestuje se kroz pojavu dodatnog ekscentriciteta, e2/d. Pri istoj nor-
malnoj sili, potreban mehanicki procenat armiranja sada je
712> 711,tacka (2) na
dijagramu interakcije, definisana uglom Q2
= arctg(m2fn) = arctg[(eI + e2)/d].
Prema tome, dimenzionisanje sa uvodenjem efekata drugoga red a u ovom slucaju
se svodi na odredivanje korigovanog momenta m2 i potom potrebne armature, uz
primenu standardnih dijagrama interakcije.
Q3 031 ~~
Q2
{~=i::
0,1
Slika 2.7/33 Promena dopunskog ekscentriciteta e2/d
248
OJ
n
w
m, m2
SlIka ;1,7/34 Uticaj efekata drugog reda na potrebnu armat\lru preseka
Sva ranija uputstva ;tll resavanje izolovanih nepomer/jivih stubova sa, ili bez po-
precnog opterecenja, metodom "moguce ravnoteze model stuba", sI.2.7/26 i 2.7/28,
vaie i pl'i primeni postllpka dopunske ekscentricnosti. Jedina je razlika u naCinu
pl'oracuna ekscentricl10sti e2 usled uticaja drugoga reda. Odredivanje duzine izvi-
janja, apl'oksimacija linearno promenljivih momenata konstantnom vrednoscu 1I
srednjoj treCini dllzine izvijanja, superpozicija ekscentriciteta i pitanje merodavnog
preseka, zbog nepoklapanja preseka sa maksimalnim ekscentricitetima e[ odnosno
e2, identicno se resava u' oba postupka.
Pravilnik BAR 87 dozvoljav& da se postupak dopunske ekscentricnosti primeni i
u slucaju pomerljivih ramova sa vitkoScu stubova A S; 75. U takvim slucajevima,
potrebno je imati na umu da veliCina dopunskog ekscentriciteta zavisi od vitkosti
stuba, ali i od veliCine ekscentriciteta prvog reda edd u preseku stuba koji kon-
trolisemo. Ako se zeli da se dimenzionisu preseci A i B stuba pomerljivog rama
na 51. 2.7/35, duzina izvijanja hi! i vitkost Ai su im zajednicki parametri, jer oba
preseka pripadaju is tom stubu.Razlikuju se momenti odnosno ekscentriciteti prvoga
reda, a time i dopunski ekscentricitet e2.
f\ '\
hi1 iIt (§)
U~ h
'2
e28 ~;2
(N21.~
hi1
Slika 2.1/35 Merodavni preseci i odgoyarajuCi ekscentriciteti pomerljiyog rama
249
Prema tome, dopunski ekscentricitet e2A u preseku A treba sracunati uvodeCi u
navedene izraze odgovarajuci ekscentricitet prvog reda elA = MAIN, dok je za
presek B u vrhu stuba elB = MB / N. Ukupni moment u presek A iznosi
AI = MA + N. (eIA + e2A) (2.7/59)

a u preseku B
M = MB + N. (eIB + e2B) (2.7/60)
Pri dokazu granicne nosivosti stubova pomerljivih ramova postupkom dopunske
ekscentricnosti (.~i ~ 75), u praksi se javljaju nesporazumi oko tumacenja clana
107 Pravilnika, koji definise ekscentricitet usled imperfekcije ose stuba eo, nastale
pri izvodenju. Zabunu unosi stay da "za okvire sa pomerljivim cvorovima, umesto
dodatne ekscentricnosti eo uzima se dodatni nagib Q ...". Kako se u postupku
dopunske ekscentricnosti ipak koristi ekscentricitet eo, a ne nagib Q, pitanje je kako
povezati ove veliCine.
Propisani nagib Q , definisan clanom 107 Pravilnika, prvenstvenoje predviden za pri-
menu pri proracunu uticaja drugog red a postupcima kojima se analizira ponasanje
konstrukcije kao celine pribliznim P - ~ postupkom, na primer. Ako se, pak,
analizira izolovani stub postupkom dopunske ekscentricnosti, ekscentricitet eo usled
imperfekcije trebalo bi usvojiti kao i za stubove nepomerljivih ramova, odreden
kao h;j300, gde je hi duzina izvijanja stuba. Dobijenu vrednost ekscentriciteta eo
treba usvojiti konstantnom duz cele visine stuba, kao da se javlja u svim presecima
analiziranog stuba.
Brojni primeri 6.4 i 6.5 u potpunosti ilustruju primenu postupka dopunske ekscen-
tricnosti.
250
PRILOG 2.7.2
BEZDIMENZIONALNE TABELE m-n-IC ZA
SIMETRICNO ARMIRANE PRAVOUGAONE PRESEKE,
RA 400/500, aid = 0,1, Ea = 200 GPa, max Ea = 2 %0
PRILOG 2.7.3
BEZDIMENZIONALNE TABELE m-n-IC ZA
SIMETRICNO ARMIRANE PRAVOUGAONE PRESEKE,
GA 240/360, aid = 0,1 , Ea = 200 GPa, max Ea = 1,2 %0
A
d h
a
a
~
~
Fa/2
-frb -'--'--' 8
J b
~ u
5a
Ov -----
Ea=200GPa
Eb["I..] E "I..]
2 ~5 JmaXE~=Ov/Ea
Mu
m = -::;r.- -~ =t;d
Fa Ov
t;
bd fa
Mu Ea +E b
n=- ~ =
bd fa h
K = 103~ h
251
Prllog 2.7.2 pr.vougaonl presek RA400/500. Str. 1
......... ....................... --...... - - --. .......
-
;'t
. F.*Sigv/b*d*fS
--........ --- - .-........ -- ..... ---.-..--
.00 .10 .15 .20 .25 .30 .35 .40 .45 .50 .60 .70 .80 .70 1.00 1. 10 1.20
.. n ... k ....... --.-- -- --... h..h,- ..*103 = h, --...
'''-'''''''''' 103*HU/b*d*d*fs ----- - -.. - ---- --.... - --.-..
.00 .5 0 8 12 15 18 21 24 27 30 33 38 43 48 53 58 63 68
1.0 0 17 24 30 36 42 48 54 59 65 75 86 96 106 116 125 135
1.5 0 25 35 45 54 63 72 80 88 97 112 128 1H 158 172 187 201
2.0 0 33 47 60 72 84 95 106 117 128 149 169 189 209 228 24i 266
2.5 0 41 58 74 90 104 118 132 146 159 185 210 235 259 283 307 330
3.0 0 0 0 0 0 0 0 158 174 189 220 250 279 308 337 365 393
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 390 423 455
mox k .0 2.5 2.7 2.6
2.8 2.Y 3.0 3.0 3.1 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 3.5 3.6 3.6
maxm 0 42 62
81 101 120 140 159 178 198 236 275 314 352 391 430 469
.-----....---.-.------------.- ..---------.---.-------------------------------.-.---------.-.----------------.-----
.05 .5 18 23 25 27 30 3? 35 37 39 42 46 51 55 60 64 69 74
1.0 20 32 37 43 48 53 59 64 69 74 83 93 103 112 122 131 140
1.5 21 40 49 58 66 74 82 90 98 105 120 135 149 164 178 192 206
2.0 21 48 60 72 83 94 105 116 126 136 156 176 195 214 233 252 271
2.5 22 56 72 87 101 115 128 141 154 167 192 216 240 264 288 311 335
3.0 0 0 0 0 118 134 150 166 182 197 227 256 285 313 342 370 398
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 328 361 394 427 459
maxk 2.6 2.8 Z.9 3.0 3.0 3.1 3.2 3.2 3.3 3.3 3.4 3.5 3.5 3.6 3.6 3.7 3.7
maxm 22 61 80 100 119 138 157 177 196 215 254 292 331 370 408 447 486
-----.-.-------.-------------.-.--------------------.------------------------------------------------------------
.10 .5 29 33 35 37 39 41 43 45 47 49 53 57 62 66 70 74 79
1.0 35 45 49 54 59 63 68 73 77 82 91 100 109 118 127 136 146
1.5 37 54 62 69 77 84 92 99 106 113 128 142 156 170 184 197 211
2.0 39 62 73 84 94 105 115 125 134 144 163 183 201 220 239 257 276
2.5 40 70 84 98 111 124 137 150 162 174 199 223 246 270 293 316 339
3.0 0 78 96 112 128 144 159 174 189 204 233 262 290 318 346 374 401
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 267 300 333 366 398 430 463
mox k 2.9 3.0 3.1 3.2 3.2 3.3 3.3 3.4 3.4 3.5 3.6 3.6 3.7 3.7 3.8 3.8 3.8
max'll 41 79 98 117 136 155 174 194 213 232 270 309 348 387 425 464 504
-------------------..---------------------------------------------------------...-------------------....------------
.15 .5 36 40 42 44 46 47 49 51 53 55 59 63 67 71 75 79 83
1.0 47 55 59 64 68 72 76 81 85 89 98 107 115 124 133 142 150
1.5 51 66 73 80 87 94 100 107 114 121 135 148 162 175 189 202 216
2.0 54 75 85 95 104 114 123 133 142 152 170 189 207 226 244 262 280
2.5 56 83 96 109 121 134 146 158 170 182 205 229 252 275 298 321 3H
3.0 57 91 107 123 138 153 168 182 197 211 239 267 295 323 350 378 405
3.5 0 0 0 0 0 0 189 206 223 239 273 305 338 370 402 434 466
mox k 3.1 3.3 3.3 3.4 3.5 3.5 3.5 3.6 3.6 3.7 3.7 3.8 3.8 3.9 3.9 3.9 4.0
max", 58 96 114 133 152 171 191 210 229 248 287 325 364 403 442 481 520
..--....
-- --.. --- --.. -- ---.......... --- ---......... ----.... --- ..-.. ----- ---- --_..-......- ----.... -- --..--.._--- -- ----------- -...._-- --...._- --..-
.20 .5 40 44 46 48 50 52 53 55 57 59 63 67 71 75 79 83 87
1.0 56 64 68 72 76 80 84 88 92 96 104 113 121 129 138 147 155
1.5 63 76 82 89 95 102 108 115 122 128 141 154 168 181 194 207 220
2.0 67 86 95 104 113 122 132 141 150 159 177 195 213 231 249 267 284
2.5 70 95 107 119 130 142 154 165 177 188 211 234 257 280 302 325 347
3.0 72 103 118 132 147 161 175 189 203 217 245 273 300 327 355 382 409
3.5 0 111 128 . 146 163 179 196 213 229 245 278 310 342 374 406 437 469
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 419 456 492 528
rnax k 3.( 3.5 3.6 3.6 3.7 3.7 3.7 j.8 3.8 3.8 3.9 3.9 4.0 4.0 4.0 4.1 4.1
maxm 73 111 130 14~ 168 157 206 225 244 264 302 341 380 419 459 498 537
------.---..----......--..------..-----------------------......--""----------"------....--........---......-----..---..-----....-------
-25 .5 40 45 47 49 51 53 56 58 60 62 66 70 74 78 82 86 90
1.0 63 70 74 78 82 86 90 94 98 102 110 118 126 134 143 151 159
1.5 73 85 91 97 103 109 116 122 128 134 147 160 173 186 199 212 225
2.0 78 95 104 113 121 130 139 148 156 165 183 200 218 236 253 271 289
2.5 82 105 116 127 139 150 161 172 184 195 217 239 262 284 306 329 351
3.0 85 113 127 141 155 169 182 196 210 223 250 278 305 332 358 385 412
3.5 87 121 138 154 170 187 203 219 235 251 283 315 346 378 409 441 472
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 259 278 314 350 387 423 ..59 494 530
mox k 3.7 3.8 3.8 3.9 3.9 3.9 4.0 4.0 4.0 4.0 4.1 4.1 4.1 4.1 4.2 4.2 4.2
maxM 87 125 144 163 182 201 221 240 259 279 318 357 396 435 475 514 554
-----........------..-----..... -------........-......-----....---..........--------......---....---......---........--......-..------...............--------
.30 .5 39 43 46 48 51 53 55 58 60 62 67 71 75 80 84 88 92
1.0 67 75 79 83 86 90 94 98 102 106 114 122 130 138 147 155 163
1.5 80 92 97 103 109 115 122 128 134 140 153 165 178 190 203 216 229
2.0 87 104 112 120 129 137 145 154 162 171 188 205 223 240 258 275 292
2.5 92 113 124 135 14t 157 168 179 189 200 222 244 266 288 310 333 355
3.0 95 122 135 149 16 175 189 202 215 229 255 282 309 335 362 389 415
3.5 98 130 146 161 177 193 209 225 240 256 287 319 350 381 412 444 475
4.0 99 137 155 173 192 210 228 246 264 282 318 354 390 425 461 497 533
moxk 4.0 4.1 ~.1 4.1 4.1 4.2 4.2 4.2 4.2 4.2 4.2 4.3 4.3 4.3 4.3 4.3 4.3
mex. 99 138 157 176 196 215 234 254 274 293 333 372 411 451 491 530 570
--- --- ---....--....--- ----- - - ---- - ..-...... - -- -- - - ----- - - --- ....- ---- - -- ------- - -- -..- - - - --......- - -...... ..-.......... ......- - - -- - - -- - ---
.35 .5 37 42 45 47 49 52 54 57 59 61 66 71 76 80 85 89 93
1.0 69 77 82 86 90 94 98 102 106 110 118 126 134 142 150 158 167
1.5 85 97 103 109 115 121 127 133 139 145 157 170 182 195 207 220 233
2.0 94 110 118 126 135 143 151 159 168 176 193 210 227 244 261 279 296
2.5 100 121 131 142 152 163 173 184 195 206 227 249 271 292 314 336 358
3.0 104 129 142 155 168 181 194 207 220 234 260 286 313 339 365 392 418
3.5 106 137 152 168 183 199 214 229 245 260 291 322 353 384 415 446 477
4.0 108 144 161 179 197 215 233 250 268 286 321 357 393 428 464 499 535
mex k 4.4 4.4 4.4 4.4 4.4 4.4 4.4 4.4 4.4 4.4 4.4 4.4 4.4 4.4 4.5 4.5 4.5
max 109 148 168 188 208 228 247 267 287 307 347 387 427 467 506 546 586
25:.! '"
Prllog 2.7.2
--.""""..".""
-.. F..SIIIY/b*d"fl
.h
'r.vouponl
h
' pr..et RA 400/500
...............
. Itr. 2
.00 .10 .15 .20 .25 .30

~
.35 .40 .45 .50 .60 .70 .80 .90 1.00 ,1.10 1.20
.. n ... k """,,,,, ,,.,,,,,.,,,,.,,..,,.,,.,, ..103 . 103*Mu/b*d"d"fl.................-..................
.40 .5 36 41 43 46 48 51 53 56 58 60 65 70 f5 79 84 89 93
1.0 69 78 83 87 91 96 100 104 108 112 120 129 137 145 153 161 169
1.5 88 100 107 113 119 125 131 137 143 149 161 173 1116 198 211 223 236
2.0 99 115 123 131 139 148 156 164 172 181 197 Z14 231 248 265 282 299
2.5 106 126 137 147 157 168 178 189 199 Z10 131 253 274 296 318 339 361
3.0 110 135 148 161 173 1116 199 212 225 38 264 2911 316 342 369 395 421
3.5 1U 143 158 173 188 203 218 233 249 64 295 325 356 387 418 449 480
4.0 114 149 166 184 201 219 236 254 272 1 89 U4 360 395 430 466 501 537
4.5 116 154 173 192 212 231 250 270 289 309 348 388 427 467 506 546 585
I18X k 4.8 4.8 4.8 4.8 4.8 4.8 4.8 4.8 4.8 4.8 4.8 4.8 4.8 4.8 4.8 4.8 4.8
I18X. 116 156 176 196 216 236 256 276 296 316 356 396 436 476 516 556 596
.....................
:45 .5 34 39 42 44 47 49 52 54 57 59 64 69 74 79 83 88 93
1.0 67 77 82 87 91 96 100 105 109 114 122 130 139 147 155 164 In
1.5 90 102. 109 115 121 127 134 140 146 152 164 177 189 lOI 214 226 239
2.0 102 119 127 135 143 151 160 168 176 184 201 218 235 252 268 285 303
2.5 109 130 141 151 161 In 182 193 203 214 235 256 278 299 321 342 364
3.0 114 139 152 165 177 190 203 216 228 241 267 293 319 345 371 398 424
3.5 116 146 161 176 191 206 222 237 252 267 298 328 359 390 420 451 482
4.0 118 151 168 185 203 221 238 256 274 292 327 362 397 433 468 503 539
4.5 119 155 173 192 210 229 248 266 285 304 343 381 420 458 497 536 576
5.0 120 158 178 197 217 236 256 275 295 315 354 393 433 4n 512 552 592
NX k 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 ~.3
118X. 121 161 181 201 221 241 261 281 301 321 361 401 441 481 521 561 601
",'...........................................-
.50 .5 33 38 40 43 46 48 51 53 56 58 63 68 73 78 82 87 92
1.0 64 75 80 85 90 95 100 105 109 114 123 131 140 149 157 165 174
1.5 89 103 110 116 123 129 135 142 148 154 f 167 179 192 204 217 229 242
2:0 103 120 129 137 146 154 162 171 179 187 204 221 238 255 271 288 305
2.5 111 132 143 154 164 175 185 196 206 217 238 259 281 302 324 345 367.
3.0 115 141 154 167 180 193 206 218 231 244 270 296 322 348 374 400 426
3.5 118 147 162 178 194 209 224 239 254 270 300331 361 392 422 453 484
4.0 119 151 168 184 201 218 235 253 270 288 324 361 397 434 470 50S 540
4.5 121 155 In 190 207 225 243 262 280 299 336 374 412 450 488 527 565
5.0 121 157 176 194 213 232 251 270 289 308 346 385 424 463 502 541 580
max k 5.1 5.2 5.2 5.2 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 5.3 5.4 5.4 5.4 5.4 5.4 5.4
max. 122 158 177 196 216 235 254 274 293 313 352 392 431 471 511 550 590
--- -.. """-"""" -....
..55 .5 31 36 39 42 44 47 49 52 55 --- 57 62 67 n 77 82 86 91
1.0 60 71 77 82 88 93 98 103 108 113 122 132 140 149 158 167 175
1.5 86 102 109 116 123 130 136 143 149 156 169 181 194 206 219 231 244
2.0 101 120 129 138 147 156 164 173 181 190 207 223 240 257 274 291 308
2.5 109 133 144 155 166 177 187 198 209 219 241 262 283 305 326 348 369
3.0 114 141 155 168 181 194 207 220 233 246 2n 298 324 350 376 402 428
3.5 116 146 161 176 191 207 223 239 255 271 302 332 363 394 424 455 485
4.0 118 149 165 181 198 214 231 248 265 283 318 354 390 427 463 501 538
4.5 119 152 169 186 203 221 238 256 274 292 329 366 403 441 478 517 555
5.0 0 0 0 0 0 0 244 263 281 300 338 376 414 452 491 530 568
OI8Xk 4.6 4.8 4.9 4.9 4.9 5.0 5.0 5.1 5.1 5.1 5.1 5.2 5.2 5.2 5.2 5.3 5.3
I18X. 120 153 171 189 207 226 245 263 282 302 340 379 418 457 496 535 575
O' ~ ..", --"""",,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,
.60 .5 29 35 38 40 43 46 48 51 53 56 61 66 71 76 81 85 90
1.0 57 68 74 79 85 90 95 101 106 111 121 131 140 149 158 167 176
1.5 81 98 106 114 122 129 136 143 150 156 169 182 195 208 221 233 246
2.0 97 118 128 138 147 156 165 174 182 191 208 225 242 259 276 293 310
2.5 106 131 143 155 166 177 188 199 210 221 242 264 285 307 328 350 371
3.0 110 138 152 166 180 195 208 221 235 248 274 300 326 352 378 404 430
3.5 113 142 157 172 187 203 218 234 251 267 300 334 364 395 426 456 487
4.0 114 145 161 177 193 209 226 242 259 277 311 346 382 418 455 491 528
4.5 0 0 164 180 197 214 232 249 267 285 321 357 394 431 468 506 544
5.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 403 441 480 518 556
m8X k 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.? 4.11 ~.8 4.8 4.9 4.9 5.0 5.0 5.1 5.1 5.1 5.2
OI8X. 115 147 164 181 199 217 235 253 271 290 328 366 404 443 482 521 560
"'''.''o -..................
.65 .5 27 33 36 39 41 44 47 49 52 55 60 65 70 75 80 85 89
1.0 53 65 71 76 82 87 93 98 103 108 119 129 139 149 158 167 176
1.5 75 94 102 111 119 127 134 142 149 156 170 183 196 209 222 235 248
2.0 91 115 125 136 146 155 165 174 183 192 209 227 244 261 278 295 312
2.5 99 127 140 153 165 177 188 199 211 222 244 265 287 308 330. 351 373
3.0 104 132 147 161 176 190 205 220 235 248 275 301 327 353 379 405 432
3.5 106 136 151 166 181 197 213 228 244 261 293 327 361 395 427 457 488
4.0 0 139 154 170 186 202 219 235 252 269 303 338 373 409 445 481 518
4.5 0 0 0 0 0 0 224 241 259 276 312 348 384 421 458 495 532
5.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 544
NX k 3.9 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.5 4.6 4.6 4.7 4.7 4.8 4.9 4.9 5.0 5.0 5.0
NX. 108 139 156 In 189 207 224 242 260 278 315 353 390 429 467 506 544
--......
253
~
Prll08
.. 2.7.2 , ;c- . f.*Sllv/b*d*fl
Pravougaonlpresek RA400/500. Str. 3
........................................
.00 .10 .15 .20 .25 .30 .35 .40 .45 .50 .60 .10 .80 .90 1.00 1.10 1.20
.. n ... k
"''',''''''''''''''''''''''''''''''''''''
11*103 . 100*Mu/b*d*d*fl
....................................
.10 .5 25 31 34 37 40 -3 45 48 51 53 59 64 69 74 79 114 89
1.0 48 61 67 73 79 114 90 95 101 106 116 127 137 147 157 166 176
1.5 68 88 97 106 115 123 131 139 147 154 169 183 196 210 223 236 249
2.0 83 109 121 132 143 153 163 173 182 191 209 227 245 262 279 296 314
2.5 91 120 134 148 162 175 187 199 210 222 244 266 288 310 331 353 375
3.0 95 125 139 154 169 1114 199 214 229 244 275 302 328 354 380 407 433
3.5 98 128 143 159 174 190 205 221 237 253 286 319 353 387 421 456 489
4.0 0 0 0 162 178 194 211 227 244 261 295 329 364 399 435 471 508
4.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 302 337 373 410 446 483 521
118X k 3.6 3.9 4.0 4.1 4.1 4.2 4.3 4.4 4.4 4.5 4.6 4.6 4.7 4.8 4.8 4.9 4.9
118X.. 98 130 146 163 179 196 213 231 248 266 303 339 377 414 452 491 529
,..". ", ", .. --.......
---
.75 .5 23 29 32 35 38 41 44 47 50 52 58 63 68 73 78 83 88
1.0 44 57 63 70 75 81 87 93 98 103 114 125 135 145 155 165 175
1.5 61 82 91 101 110 119 127 136 144 152 167 182 1~, 209 223 236 249
2 0 n 101 114 127 138 150 160 170 180 190 209 227 245 263 280 297 315
2:5 79 110 125 140 154 169 183 197 209 221 244 266 288 310 332 354 376
3.0 114 115 130 146 161 176 191 206 221 237 268 299 328 355 381 407 434
3.5 0 118 134 150 165 181 197 213 229 245 277 310 344 378 412 447 482
4.0 0 0 0 0 0 185 201 218 234 251 285 319 354 389 425 460 496
4.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 362 398 435 471 508
o. ~...
:: ~ O'--
311 ~;~ M M ~~. tig -..~o~ ~;~ ~ ~5~ M-.. ~2~ ~6~ -"--".-
~o~ h~ M ~;~
-.. --..........-.......-
.80 .5 20 27 31 34 37 40 43 45 48 51 56 62 67 n 77 82 87
1.0 39 53 60 66 n 78 114 90 95 101 112 122 133 14~ 153 163 173
1.5 52 75 85 95 105 114 123 132' 140 149 165 180 195 209 223 236 250
2.0 61 91 106 120 133 145 156 167 177 188 207 226 245 263 280 298 316
2.5 66 98 114 130 145 160 175 189 204 219 242 266 288 311 333 355 377
3.0 70 103 119 135 151 166 182 197 213 228 259 291 323 355 382 408 434
3.5 0 0 122 139 155 171 187 203 219 235 268 301 334 368 402 437 471
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 224 241 274 309 343 378 413 449 485
,""""
.85
- 4.5
.5
k
..
3.2
0
71
18
0
3.4
106
25
3.5
0
123
29
0
3.6
139
32
3.7
0
156
" 35
3,&
,,~
0
38
0
3.9
190
41
0
4.0
207
44
0
4.0
224
47
0
4.1
241
50 55
0
4.2
277
0
4.3.
313
60
0
4.4
34S
66
0
4.5
386
-,"""""""'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''71
423
4.5
423
76
459
4.6
461
81
496
4.7
499
86
1.0 33 48 55 62 68 75 81 87 92 98 109 120 130 141 151 161 171
1;5 43 68 79 89 99 109 118 127 136 144 161 177 193 207 222 236 249
2.0 48 79 94 109 124 138 151 162 174 1114 205 225 244 262 280 29B 316
2 ~ 52 85 101 118 134 149 165 180 195 210 240 264 288 310 333 355 377
3.0 0 89 106 123 139 155 171 18' 203 218 250 282 314 346 379 408 435
3.5 0 0 0 0 142 159 175 192 208 224 257 290 324 358 392 426 461
4.0 "0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 263 297 332 367 402 437 473
4.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 483
l18li k 2.' 3.2 3.3 3.4 3.5 3.6 3.7 3.8 3.8 3.9 4.0 4.2 4.2 4.3 4.4 4.5 4.5
.90
-..
-...5
118X .. 54
14
-. 10826--"12530 --14333 - 16036 - 17739 - 19442-- 21145 228
91
23
263
-"48 --54
299
59
335
65----.------
70 75
372
- ----
80 85
409 446 483
1.0
1.5
2.0
. 25
31
34
43
59
66
51
71
82
58
83
97
65
93
113
71
103
128
77
113
143
83
122
157
89
131
169
95
140
180
107
157
202
117
174
223
128
190
242
139
205
261
149
220
280
159
235
298
169
249
316
2.5 0 71 87 104 121 137 153 169 1114 200 231 261 286 310 332 355 377
3.0 0 0 91 108 125 142 159 175 191 207 239 2n 304 336 369 402 435
3.5 0 0 0 0 0 0 162 179 196 212 246 279 313 346 381 415 "9
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 285 320 354 390 425 461
k 2.3 2.9 3.1
-.., l18li
118X
- .. -. 36 73 92 , 3.2 --
3.3 3.4 3.5 3.6 3.7
110- 128 145 163 180 197
-.-..
--.. 38 --.----
3.7
215
3.9
-- 250-.. 285--- 321-
4.0 4.1 4.2
357
4.3
394
4.4
431
4.4
....-
468
.95 .5 10 20 24 28 31 34 41 44 47 52 58 63 69 74 79 54
1.0 15 37 46 53 61 67 74 80 86 92 104 115 126 137 147 157 168
1.5 11 48 62 75 86 97 107 117 126 135 153 170 187 203 218 233 248
2.0 0 52 68 84 100 116 131 147 163 175 198 220 240 260 279 297 316
2.5 0 0 n 89 106 123 140 156 In 188 220 251 282 308 332 354 377
3.0 0 0 0 0 110 128 162 178 195 228 260 293 326 358 391 425
3.5 0 0 0 0 0 0 '" 0 0 183 199 233 267 301 335 369 403 438
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 342 377 412 448
I."
-
l18li
-.- .. ,
.5
1.0
k 1.6 2.5
18
00
55
3C
l.8
74
21
40
3.0
-93
25
48
3.2
III
29
56
3.3
- 130
32
63
3.3
-.--.147 -165
36
70
3.4
39
77
3.5
183
42
83
,
3.6
200
"89
-
3.7
235
101
51
3.9
271
112
57
4.0
306
124
62
4.1
342
68
134
4.2
379
4.2 4.3
---..416
73 78 83
145 155
453
--.._......-
166
1.5 0
"
35 50 65 79 91 101 ;21 131 149 166 183 199 215 231 246
",
2.0 0 0 54 70 86 103 118 134 150 166 193 216 237 257 277 296 315
2.5 0 0 0 74 91 108 125 142 159 176 208 240 2n 303 330 354 377
3.0 0 0 0 0 0 112 130 147 164 181 215 248 281 314 347 380 414
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 220 254 288 322 356 391 425
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 363 399 '.34
118X
k .0 2.0 2.3 2.6 2.9 3.1 3.2 3.3 3.4 3.4 3.6 3.7 3.8 3.9 4.0 4.I 4.2
l18li .. 0 31 56 74 93 112 131 149 167 185 220
-"" -.. 256
-. 291 327 364 400 -..........
437
,.. -.",,,-,,...,,,,,,,,,,.,,.,,.
-
254
PrHog 2.7.2
""""'" "'"
.00
""'"''
.10
'.hh."
.15 .20
...hh.hh.h.h;lt
.25 .30 .35

-. F8*UlY/b*d*f8
.40 .45 .50
'h",
pr8voue8onl pre.ek IA 4001'500 . Itr. 4
.60
""'hUh..
.70 .80
h.
.90 1.00 1.10 1.20
"''''''
. n ... k
''''''''...h.h''_'''''''...h''U..h.. ..,03 . 103*11u/b*d*d*f8
'.10 .5 0 0 13 19 24 28 32 35 39 42 48 '..h"'''''''''..h''''''''.h...h
54 60 65 71 76 .,
1.0 0 0 1. 34 45 54 62 69 76 82 95 107 119 130 141 151 162
1.5 0 0 0 37 53 69 84 99 110 120 140 15. 176 192 209 225 241
2.0 0 0 0 0 56 73 90 107 123 140 In 204 229 251 2n 293 312
2.5 0 0 0 0 0 0 94 111 129 146 181 214 248 280 313 345 374
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 133 151 186 221 255 289 323 356 390
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
3.3 3.4"260 3.6 295 330 364 399
118X
118X .k .0
0
.0
0
1.2
19
1.7 2.1
38 56
2.4
75
2.6
94
2.8 3.0 3.2
113 133 152 188 225 261
3.7
297 333
3.'
369
3.9
406
4.0
1.'0 .5 0 0 0 0 17 22 27 31 35 38 45 -..............................................................
51 57 63 69 74 79
1.0 0 0 0 0 0 36 51 60 68 75 89 101 113 125 136 147 15.
1.5 0 0 0 0 0 0 56 n 88 104 130 149 167 185 202 219 235
2.0 0 0 0 0 0 0 0 76 93 110 144 177 210 243 265 287 308
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 114 149 185 219 254 2.7 320 353
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 189 225 260 295 329 364
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 300 336 371
IMX
.
118Xk .0
0
.0
0
.0
0
.0
0
1.0
19
1.5
38 57
1.' 2.1
76 2.4
95 2.6
114 3.0
153 3.2
191 3.3
22. 3.5
264 3.6
301 3.7
337 3.8
374
1.30 .5 0 0 0 0 0 0 18 25 30 34 41 48 54 60 66-.........................
n 77
1.0 0 0 0 0 0 0 0 38 54 66 81 95 108 120 132 143 154
1.5 0 0 0 0 0 0 0 0 57 74 107 139 159 177 195 212 229
2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 113 147 181 215 248 279 301
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 152 188 223 258 293 327
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 192 228 264 300 335
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 n 0 0 0 341
118X
,k .0 .0 .0 .0 .0 .0 .8 1.3 1.7 1.9 '2.4 2.8 3.1 3.2 3.3 3.5 3.6
..
118X 0 0 0 0 0 0 19 39 58 77 115 154 192 230 267 304 341,
...............................................................................................................................................................................................................................
1.40 .5 0 0 0 0 0 0 0 0 19 29 37 ,45
1. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 38 n 88 102
51 115 58 127 64 138 70 150 75
1.5 0 0 0 0 0 0 0 0
2.0
2.5
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
g0
0o
0
76
0 115
0
110 150 143 185
0 154 190 226 262 297
169 219 188 253 205 286 222
3.0 0 0 0 0 J 0 0 0 0 0 0 0 0 0 231 268 304
InIX.
InIXk .0
0
.0
0
.0
0
.0
0
.0
0
,0
0
.0
0
.0
0
.7
20
1.1
39
1.8 2.2
77 116
2.6
154
2.9 3.1
193 232
3.3
270
3.4
307
';:~;;"": 5""';;""';;""';;""'0"'"
1.0 0 0 0 0 00"'" 00""';;"'"
0 00""';;"'"
a 00""33""';""
39 74 4a"" 109
95 55""6;""67'"
121 134 -n
145
1.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 77 113 146 179 198 216
2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 116 152 188 222 257
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 192 229 265
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 270
II8Xk .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 1.0 1.6 2.1 2.4 2.7 3.0 3.2
..-~ ..x . 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 39 78 116 155 194 233 271
---- ---- --- -..
-""""'''' -----..---..-----..-- ----..
255
--
PrllOi pr.voug.onl
, pr...k GA
2~0/36O
. .~'. I
..,... 2.1.3 -"""'''-'''''''''''' -',A- . f.*SIIV/b*cI*f. ---.
.00 .10 .15 .20 .25 .30 .35 .~O .~5 .50 .60 .70 .80 .90 1.00 1.10 1.20
.. n ... k ...............-....................
..103. 103*MU/II*cI*cI*f.
.00 .5 0 13 18 23 28 33 37 ~1 46 50 51 66 74 82 90 98 106
1.0 26 36 46 56 61 74 82 91 99 116 132 148 163 179 195 210
1.5
2.0 ! 39
0
54
0
69
0
83
0
97
0
110
0
123
0
135
0
141
196
In
228
196
260
220
291
244
323
267
354
290
384
313
415
I118X k .0 1.6 1.7 1.7 1.8 1.9 1.9 1.9 2.0 2.0 2.1 2.1 2.2 2.2 2.2 2.3 2.3
1118i1
. 0 41 61 80 100 119 139 151 177 197 236 275 114 353 392 431 471
".............---....---..----..-.......-----....--......---..---.....-------..--.......................---..--..--...................-....-
I 2& 30 34 38 42 4 49 5 57 64 n 80 87 95 102 110
.°' I 2 ~t 48 571 65 i 90 9 106 122 137 153 168 183 199 214
I: 2 51 66 79 02 I 11 130 141 154 178 201 225 248 271 294 317
I. I f 0 0 0 0 IB 151 16' 186 202 233 265 206 327 357 388 418
1118i1 k 1.6 I!~ 1.9 1.9 2.0 2.0
, 2.~ 2.1 2.1 2.1 2.2 2.2. 2.3 2..3 2.3 2.3 2.4
I118X. 21 ou 79 98 117 137 bv 175 195 214
"' 253 292 331 371 410 449-.. -....-..
489
-- "--;... -"-""
.10 5 29 36 )9 42 46 49 n 56 60 63 70 77 84 92 99 106 113
1:0 35 51 59 67 74 82 90 97 105 112 127 1~3 158 173 188 202 217
1.5 37 64 17 89 101 113 125 137 149 160 184 207 229 252 275 297 320
2.0 0 77 94 111 128 144 160 176 192 208 239 270 300 331 361 391 421
.15
I118Xk
.5
. 1.9 2.0
39
36
77
42
2.0
96
46
2.I
115 134 15~
2.I
"""'''''''-'''''''''''
49 52'
---"
55
2.2 2.2
173
58
2.2
192
62 65
2.2
212
2.3
231
68
2.3
270
75
2.3
309
82
2.3
349
89
2.4
388
96
2.4
427
103
2.4 2.4
467-- --......
110
506-
117
1.0 47 61 68 75 82 89 97 104 111 118 133 1~8 162 177 192 206 221
1.5 51 75 87 98 110 121 132 144 155 166 189 211 234 256 279 301 323
2.0 54 88 104 120 136 152 167 183 198 213 244 274 304 334 364 394 424
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0. 0 0 0 0 0 0 0 0 524
....
IMXk 2.1
55
2.2
93
2.2
112
2.3
131
2.3
151
~
2.3
170
2.3
189
2.3
209
2.4
228
2.4
248
2.4
287
2.4
326
2.4
366
2.5
405
2.5 2.5
445 484 524
2.5
~........_...._..-..........
.20 .5 40 46 50 53 56 59 63 66 69 n 79 86 93 99 106 113 120
1.0 56 69 76 82 89 96 103 110 117 124 138 152 167 181 195 210 22~
1.5 63 85 95 106 117 128 139 150 161 In 194 216 238 260 282 304 327
2.0 67 98 113 129 144 159 174 189 204 219 2~9 278 308338 368 398 427
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 302 340 377 415 452 489 527
I118Xk 2.3 2.4 2.4 2.4 2.4 2.5 2.5 2.5 2.5 2.5 2.5 2.5 2.5 2.6 2.6 2.6 2.6
III8X. 69 108 127 147 166 186 205 225 2~~ 264 304 343 383 422 ~62 502 542
-........-
--
.25 .5 40 ~8 51 55 58 62 65 69 n 75 82 89 96 102 109 116 123
1.0 63 75 82 88 95 102 108 115 122 129 143 157 171 185 199 213 228
1.5 n 93 103 113 124 134 145 156 166 177 199 220 2~2 264 286 308 330
2.0 78 107 121 136 151 165 180 194 209 224 253 283 312 342 371 401 430
2.5 . 12 120 139 157 176 195 213 232 251 269 306 344 381 418 ~55 492 529
.."'
1118.
.
1118.k 2.6
82
2.6
122
2.6
141
",
2.6
161
2.6
181
2.6
201
2.6
220
2.6
240
2.6
260
2.6
280
2.6
320
2.6
360
2.6
399
2.6
439
2.6
479
2.6
519
2.7
559oo
.30 .5 39 ~7 51 55 59 62 66 70 73 77 84 91 98 105 111 118 125
1.0 67 80 86 93 100 106 113 120 126 133 147 160 174 188 202 216 231
1.5 80 99 109 120 130 140 150 161 171 182 203 224 246 268 289 311 333
2.0 87 115 129 143 157 171 185 200 214 229 258 287 316 345 374 404 433
2.5 92 128 146 164 182 200 219 237 255 274 310 347 384 421 458 495 532
"'x.
...x k 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8
94 134 154 174 194 214 234 254 274 294 334 374 414 454 494 534 .........
574
"' -.."' ---
.35 .5 37 45 49 54 58 61 65 69 73 77 85 92 99 106 113 120 127
1.0 69 83 90 96 103 110 116 123 130 137 150 164 178 191 205 219 234
1.5 85 105 lIS 125 135 145 155 165 176 186 207 228 250 271 292 314 336
2.0 94 121 135 1~8 162 176 190 204 219 233 261 290 319 3~8 377 ~06 436
2.5 100 133 150 168 185 203 221 239 257 276 313 350 387 424 461 497 534
3.0 104 143 163 183 202 222 242 262 282 302 341 381 ~21 461 501 541 580
I118X k 3.1 3.1 3.1 3.1 3.1 3.1 3.1 3.1 3.1 3.1 3.1 3.1 3.1 3.1 3.1 3.1 3.1
..x. 104 144 164 184 204 224 2~4 264 284 304 344 384 424 464 504 544
.................-..........---......................................-----............---.......-..........----................---.....................-.......-..........-...-........-....--........ 584
.40 .5 36 44 48 52 56 60 64 68 n 76 84 92 99 107 114 121 128
1.0 69 84 91 98 105 112 119 126 133 139 153 167 180 194 208 222 236
1.5 88 109 119 129 139 149 159 169 180 190 211 232 253 274 295 317 338
2.0 99 125 139 153 167 181 195 209 223 237 265 294 322 351 380 409 438
2.5 106 137 153 169 186 203 220 238 255 273 309 346 383 420 ~57 495 533
3.0 110 146 165 183 202 221 2~0 259 278 297 336 375 ~14 453 492 531 571
I118X
k 3.4 3.4 3.4 3.4 3.4 3.4 3.~ 3.4 3.4 3.4 3.4 3.4 3.4 3.4 3.4 3.4 3.4
I118X.
-"" 112
- 152 In"-" 192 212
-..--.-
232
--
252 2n 292
----------"""-"'"
- --.-
312 352 392 -~32 - 4n107 --512
---.. --552 -..---
592
.45 .5 34 43 47 51 55 59 63 67 71 75 83 91 99 114 122 129
1.0 67 84 91 99 106 114 121 128 135 142 155 169 183 197 211 225 238
1.5 90 ", 121 132 1~2 152 162 173 183 193 214 235 256 277 298 319 341
2.0 102 127 1~0 154 168 183 197 212 226 2~0 268 297 325 354 383 412 441
2.5 109 139 154 170 186 202 219 236 253 270 305 341 377 413 ~50 487 525
3.0 114 148 165 183 201 219 237 255 274 292 330 368 406 ~44 483 522 560
3.5 116 155 174 193 212 232 251 271 291 310 350 389 429 ~68 508 548 587
I118Xk 3.7
. 117 3.7 3.7 3.7 3.7 3.7 3.7 3.7 3.7 3.7 3.7 3.7 3.7 3.7 3.7 3.7 3.7
- ----..-- ----- -- --"'.-.......-...
157 177 197 217 237 257 277 297 317 357 397 437 477 517 557 597
-:lot>-------..- -------- ---""- -- - -- -
Prflog 2.7.3 Pr.voug.onlpresek lOA
240/360. Str. 2
... - . f..Slgv/b.d*fg
.. -'."""h.....
.00 .10 .15
"""
.20 .25 .30
~
.35 .40 .45 .50 .60 .70 .80 .90 1.00 1.10 1.20
.. n ... k ...,03.
103*Mu/b.d*d*flh_'''',,,,,,,,,,,,,.,,,,,,,,,,,,,,,
.50 .5 33 41 46 50 54 58 62 66 70 74 82 90 98 106 114 121 129
1.0 64 82 90 98 106 114 121 129 136 143 157 171 185 199 213 227 241
1.5 89 111 123 133 144 154 165 175 185 196 217 238 258 280 301 322 343
2.0 103 127 140 154 167 181 196 210 225 241 271 300 328 357 385 414 443
2.5 111 139 154 169 184 200 216 233 249 266 300 335 370 406 442 479 516
3.0 115 147 164 180 198 215 233 251 268 287 323 360 398 435 473 512 550
3.5 118 153 171 190 208 227 246 265 284 303 341 380 419 458 497 536 575
4.0 119 158 178 197 217 236 256 276 296 315 355 395 435 474 514 554 594
mex k 4.2 4.2 4.2 4.2 4.2 4.2' 4.2 4.2 4.2 4.2 4.2 4.2 4.2 4.2 4.2 4.2 4.2
NX.. 120 160 180 200 220 240 260 280 300 320 360 400 440 480 520 560 600
-- -- --.......................................
.55 .5 31 40 44 49 53 57 61 65 69 74 82 90 97 105 113 121 129
1.0 60 79 88 96 105 113 121 128 136 143 158 172 186 200 214 228 242
1.5 86 109 121 133 145 156 166 177 187 198 219 240 261 282 303 324 345
2.0 101 126 139 152 165 179 193 208 222 237 268 299 331 359 388 416 445
2.5 109 137 152 166 181 197 213 229 245 261 295 329 363 399 434 471 507
3.0 114 144 160 177 193 210 227 245 262 280 316 352 389 426 464 501 539
3.5 116 150 167 185 203 221 239 257 276 294 332 370 408 446 485 524 563
4.0 118 154 173 191 210 229 248 267 286 306 345 384 423 462 501 541 580
4.5 119 158 177 197 216 236 256 276 295 315 355 394 434 474 514 553 593
mex k 4.6 4.7 4.7 4.7 4.7 4.7 4.7 4.7 4.7 4.7 4.7 4.7 4.7 4.7 4.7 4.7 4.7
mex.. 120 159 179 199 218 238 258 278 298 318 358 398 438 478 518 558 598
-oo -.. -- ~ .....................
.60 .5 29 38 43 47 -- 52 56 60 64 68 73 81 89 97 104 112 120 128
1.0 57 76 85 94 102 111 119 128 135 143 158 173 187 202 216 230 244
1.5 81 105 117 129 141 154 166 178 189 199 221 242 263 284 305 326- 347
2.0 97 123 136 149 162 176 190 204 218 233 263 294 326 358 390 418 447
2.5 106 133 148 162 177 192 208 223 239 255 288 322 356 391 426 462 498
3.0 110 140 156 171 188 204 221 238 255 272 308 343 380 416 453 491 528
3.5 113 145 161 178 196 213 231 249 267 285 322 359 397 435 473 511 550
4.0 114 149 166 184 202 221 239 258 277 295 333 372 410 449 488 527 566
4.5 0 0 0 0 0 0 0 0 284 304 343 382 421 460 499 539 578
NX k 4.3 4.4 4.4 4.4 4.4 4.5 4.5 4.5 4.5 4.5 4.5 4.6 4.6 4.6 4.6 4.6 4.6
mex.. 115 151 169 188 207 226 246 265 284 304 343 383 422 462 501 541 581
""" 1
"""."'''--''''''''
.65 .5 27 37 41 46 50 55 59 63 67 72 80 88 96 104 112 119--- -..-..-
127
1.0 53 72 82 91 100 108 117 126 134 142 158 173 188 202 217 231 245
1.5 75 99 112 124 137 149 162 175 188 200 222 243 264 '286 307 328 349
2.0 91 118 131 144 157 171 185 199 213 228 258 288 319 351 384 417 449
2.5 99 127 142 156 171 186 202 217 233 249 281 314 348 382 417 452 488
3.0 104 134 149 165 181 197 213 230 247 264 299 334 370 406 442 479 517
3.5 106 138 154 171 188 205 222 240 257 275 312 348 385 423 461 499 537
4.0 0 141 158 176 193 211 229 247 266 284 322 360 398 436 474 513 552
4.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 485 524 563
NX k 3.9 4.1 4.1 4.2 4.2 4.3 4.3 4.3 4.4 4.4 4.4 4.4 4.5 4.5 4.5 4.5 4.5
OI8X.. 108 142 159 177 196 214 233 252 271 290 329 367 406 446 485 524 564
"' -"""'''''''''''''''''''''''''''''''''oO'' -. -.. -..
oO"''' - ""-oO. - ~oO
~ -- -""oO-.......
.70 .5 25 35 40 45 49 53 58 62 66 71 -.""'''..''''''
79 87 95 103 111 119 127
1.0 48 68 78 88 97 106 115 123 132 140 157 173 188 203 217 232 246
1.5 68 92 105 118 131 143 156 169 182 196 223 244 266 287 308 330 351
2.0 83 110 124 138 151 165 179 193 207 222 251 281 312 344 376 409 442
2.5 91 120 134 149 164 179 194 210 225 241 273 306 339 373 408 443 478
3.0 95 125 141 156 172 188 204 221 238 255 289 324 359 395 431 468 505
3.5 98 129 145 162 178 195 212 230 247 265 301 337 374 411 448 486 524
4.0 0 0 0 0 183 201 218 236 254 273 310 347 384 422 461 499 538
OI8X k 3.6 3.8 3.9 4.0 4.0 4.1 4.1 4.2 4.2 4.2 4.3 4.3 4.4 4.4 4.4 4.4 4.4
NX .. 98 131 148 166 183 201 220 238 257 276 314 352 391 430 469
-.. , - ~..-..508 547
.75 .5 23 33 -- 38 -.. 43 - 48 52 57 61 65 70 -- - 78 -..~-..
86 94 102 110 118 -." -....
126
1.0 44 62 72 83 94 103 112 121 130 138 155 171 187 203 218 232 247
1.5 61 85 97 110 123 136 150 163 176 189 217 244 267 288 310 331 352
2.0 72 101 115 129 143 158 172 186 200 215 244 274 305 336 368 401 434
2.5 79 110 125 140 155 170 185 201 217 232 264 297 330 364 398 433 468
3.0 84 115 131 146 162 178 195 211 228 244 278 313 348 384 420 456 492
3.5 0 118 135 151 168 184 201 219 236 253 289 325 361398 435 472 510
4.0 0 0 0 0 0 0 0 224 242 260 297 334 371 409 446 465 523
NX it 3.4 3.6 3.7 3.8 3.9 3.9 4.0 4.0 4.1 4.1 4.2 4.2 4.3 4.3 4.3 4.3 4.4
mex . 86 119 136 153 171 188 206 224 243 261 299 337.375 414 452 491 530
.80 .5 20 32 37 42 46 51
-..55 -oO"""".--""""
60 64 68 --"---oO
77 85 --. -oO101 "-"'"''''
93 109 ~117
- -.
~ -.....
125
1.0 39 57 67 77 88 99 110 119 127 136 153 170 186 202 217 232 247
1.5 52 77 89 102 115 128 141 155 169 182 210 237 265 289 311 332 354
2.0 61 90 104 119 134 148 163 178 192 207 236 266 297 328 360 392 425
2.5 66 98 114 129 145 160 176 191 207 223 255 287 320 354 388 422 457
3.0 70 103 119 135 151 167 184 200 217 233 267 302 336 372 407 444 480
3.5 0 0 122 139 156 1?3 189 207 224 241 276 312 348 385 422 459 496
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 283 320 357 394 432 470 508
..x k 3.2 3.4 3.5 3.6 3.7 3.7 3.8 3.9 3.9 4.0 4.0 4.1 4.1 4.2 4.2 4.3 4.3
118X.. 71 105 123 140 157 175 192 210 228 247 284 321 359 397 436 475 513
-."".."'''''''''.'''''' -.. -......................
- - -,""""".""
257
-
PrllOt2.7.3
.00 .10 ." .20 .25 .30
~ .
- 'e*lIev/b*d"f. prev_eon!pre.ek
""""'" -"""
IIA240/360
......................
.35 .40 .45 .50 .60 .70 .80 .90 1.00 1.10 1.20
. Itr. 3
.. ... II 8*103 . 100*11U/b*d"d"fl

..........................-.....---.
"
.85 .5 II 28 35 40 45 SO 54 59 63 67 76 84 9. 101 109 117 125
1.0 33 60 71 81 92 104 125 134 ", 168 184 201 217 232 247
1.5 43 68
" 80 93 106 I"
119 133 146 160 174 20Z 230 251 287 311 333 355
2.8 41 78 93 108 123 138 153 168 183 191 227 258 288 319 351 383 415
2.5 52 84 101 117 133 148 164 180 196 212 244 277 310 343 377 411 446
3.11 0 89 106 122 139 155 171 188 205 221 255 290 324 359 3
3.5'
4;0
0
0
.g 0
0
0
0
143
0
160
0
177
0
194
0
211
0
228
0
263
0
299
0
3n
343
371
380
4
4y;7
431
445
455
467
482
493
..x k 2.8 3.2 3.3 3.4 3.5 3.6 3.7 3.7 3.8 3.8 3:! 4.0 4.0 4.1 4
.x 54 90 108 125 143 160 178 196 214 23Z I.. 306 343 381 4 9 4.2 ; 4.2
- ' 458 497
-.....................................................
.90 .5 14. 24 31 38 43 41 53 57 62 66 ?S 83 92 100 108 116' 124
1.0 25 44 54 64 74 85 96 108 120 132 49 166 183 215 231 247
U
2.5
11 U ~
37' 70
~ ,n
86 ,~
m m In I~ 13J t
119 136 152 168 184 ZOO m
265 I~
298
' J2f
366 U1
400 :~
434
3.0 0 0 90 108 125 141 158 175 192 2
3.5
4.0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0 163 110 197 2
0 0 0 0 1 1l
277
285
0
3
3 al
'2
0 ~R
365
'7
382
394
402
418
430
440
454
467
477
.x
.x k' 2.3 3.0 3.2 3.3 3.4 3.4 3.5 3.6 3.6 3.7 3.
Z;,;I 3.9 '3.9 4.0 4.1 4.1 4.1
.""-
36 73 92 109 127 145 163 180 198 116 290 327 365 403 441 480
".. ""''' .''' '''''''' ..........
.95 , .5 10
15
20
36
26
46
33
56
41
67
47
78 89
56
100
6t
112
6S
124
74 82 91 99 107 115 123
I:
2.
2.5
3.0
! 17
0
0
0
46
51
54
0
59
66
71
0
73
82
88
92
86
98
105
109
100
113
121
127
"
113
129
138
144
127
144
155
161
141
160
171
155
,,.
188
1 u
I 07
!!20
4' .
164
212
238
253
181
241
268
286
198
270
300
320
214
299
331
354
230
329
363
388
246
356
395
422
404 440
f:1 g g g g g g g g lIt -0
~95
og U'B .
164 i~
7~ 0
ti3
a
ff9
'X m m
.x k ':6 2.6 2.9 3.1 3.2 3.3 3.4 3.4 3,!1
.x - l' 73 92 111 129 14' 3.6 3.7 :U 3.8 1.9 4.0 4.0 4.1
1.00 .5
I ~O
0
0
"
15
21
21
37
IU
28
41
35
59
43
70
50
11
'"55
92
60
104
201
64
116
2S7
73
141
274
82
162
311
90
;
149
9t
386
10'
424
115
463
......................
123
1.5 0 33 47 61 75 89 102 116 130 144 173 202 179 196 212 229 245
2.0 0 36 52 68 84 100 115 131 147 163 195 2Z6 331
2258 260
289
290
321
320'
353
350
385
2.5 0 0 0 n 89 106 123 140 157 174 207 40 274 307 341 375 410
3.0 0 0 0 0 0 111 128 146 163 180 215 284 319 355 390 426
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 220 1 '0 292 328 364 401 438
.x k
.x .0 2.1 2.5 2.8 3.0 3.2 3.2
130 3.' 3.4
166 3.4
185 3.6
221 3.7
258 3.1
295 3.8
332 3.9
370 3.9
408 4.0
"
- 0 36 55 74 93 112 148 446
1,10 '.5 0 0 10 15 22 30 39 4. 57 62 71 80 88 97 105 113 121..
1.~ '0 0 00 1528 40 51 63 74 10786 98 123 148 174 193 209 242
1.5 18 34 49 64 78 93 122 151 180 209 239 269 22'
300 330
2.0 0 0 0 37 54 70 87 103 119 135 168 201 233 265 298 330 362
2.5 0 0 0 . 0 74 91 109 126 144 178 213 247 281 315 349 383
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 _.D-t 149 184 220 255 290 326 361 397
:S.5 0 0 0 8 0 0 0 11" 0 0 0 0 261 297 333 370 407
.x
.x -k .0
0
.0
q
1.6
18
2.0
37
2.3
55
2.6
74
2.8
93
3,~,
113
1.2
132
3.2
150
3.3
187
3.5
224
3.6
261
3.6
298
3.7
336
3.8
373
3.8
;:~ :;... "0" -"0"'" 0"'" 0"";0"";5"" 24'" '33"" 42"" 52"" 69"" 78"
-. -. 4"
0 0 0 0 15 29 42 54 66 79 103 129 155 86"" 95'"
182 ;03" -;;2'
206 223 ;20'
239
'.0
1.5 0 0 0 0 18 34 50 66 81 96 126 156 186 216 246 277 308
2.0 0 0 0 0 0 0 55 n 89 105 139 In 205 239 272 305 338
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 93 111 146 181 217 251 286 321 355
J.O 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 151 187 223 259 295 331 367
:S.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 301 338 375
,
.x
.. .Ii .0
0
.0
0
.0
0
.0
0
1.6
18
1.9
37
2.2
56
2.5
75
2.7
94
2.8
113
3.1
152
3.3
190
3.4
227
3.5
264
3.5
301
3.6
339
3.7
377
-...................-..........................................-.......................................................................................
1.,3!I
d
1.5
:. :
0
g :0
0
:.
0
g ~~
0 18
gnu52
35 68
n 130
99
1~ I!: ,:~ 1= m m
161 191 222 253 284
2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 55 73 108 142 209 243 277 311
I 5
0
5
:. 0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
112
0
0
148
153
0
184
"6
189
0
220
226
0
255
263
0
290
299
8
326
335
341
;:,w"'il""i'-
- It . ~o
. 0 ... 0
~&
.0
"""r
.0
0 no
.0
0
.0
0
T"" i"''' i""'j"'"
.0
0
1.6
18
1.9 2.2
37 no. 56
2.4
75
2.7
114
3.0
153
3.2
191
-.
3.3
229
3.4
266
3.5
304
3.5
342
i0
if'" jj""" fi' ":jf 'tn' iii"" iE" 15'" ~jr ~
I
, .f',
.-. 0 0 0 0 0 0 0 0 74 109 144 178 213 247 281
.0 0 0 00 00 00 00 00 00 00 00 00 114
0 150
0 186
191 222
228 258
265 294
302
... II ..0 .0 .iI .0 .0 .0 .0 .0 1.6 1.8 2.3 2.6 2.9 ,;,
.. ... "-""
- 0 0 0 0 0 0 0- 0 18 37 76 114 153 192 3.2 230 3.3' 268 3.4
306
--- - - -- --"'''''''''''''''''- - -..
2:58
prllog 2.7.3 . Str.
""'" -. /f -. pravougaonl
Fa*SIgv/b*d*fa pr88ak GA 240/360
-. ~ "''''''-- 4
.. n ... k
1.50 .5
.00
0
.10
0
.15
0
.20
0
.25
0
.30
0
.35
0
.40
0
. .45
111*103 100*MU/b*d*d*fa
0
.50
0
.60
16
.70 .80 .90
....................................
38 60 84
1.00
99
1.10
107
1.20
116
1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 30 60 88 116 143 171 200
1.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 36 70 103 136 168 200 232
2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 75 111 146 181 216 250
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 114 151 188 224 261
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 192 230 267
I118Xk .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 1.8 2.2 2.5 2.8 3.0 3.2 3.3
NX II 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 37 76 115 154 193 231 270
-.....................................................................................................
1.60 .5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 16 39 63 87 106 114
1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 31 61 90 119 147 176
1.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 36 71 105 138 171 203
2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 75 112 147 183 218
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 152 189 226
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 231
I08X k .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 1.8 2.2 2.5 2.7 2.9 3.1
NX II 0 0 -0 0 0 0 0 0 0 0 0 37 76 115 154 193 232
........_..............-........_-....-..--.........-..-----.............._..................._--...-..................--..........................................---.............-.............--.....-..--..
1.70 .5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 16 40 65 90 113
1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 31 62 92 121 150
1.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 36 72 106 140 173
2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 76 112 149 185
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 153 191-
I118X k .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 1.8 2.1 2.4 2.6 2.8
NX II 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 37 76 115 154 193
--- -..----..................................
""oO"""""
259
PRILOG 2.7.4
BEZDIMENZIONALNE TABELE m-n-K ZA PUNE KRUzNE
PRESEKE, RA400/500, aID = O,I,.Ea= 200GPa, max Ea= 20/«1
PRILOG 2.7.5
BEZDIMENZlONALNE TABELE m-n-K ZA PUNE KRUZNE
PRESEKE, GA 2401860, aID = 0,1, Ea = 200GPa, max Ea = 1,2 %0
Eb
Fa 1 r
0 h
._-~u~
a
-U
Oa
f5y -....----
Eo- 200GPa
Eb["/..] £0[-/..]
2 3.5. Jmox~=t5v/Eo
m
Mu
- O:Jl'
2
-11. Fa ~
021 fe
, 0 fB I.
Nu £o+£b
n = 'l.- h
,
02r
-f. B
K=10J~h
260
Prll09 2.1.4 Kruzn1 ~RA400/500 - Str. 1
Ii - 4*ra*S1Qv/D'COa*II:>
.00 .10 .15 .20 .25 .30 .35 .40 .45 .50 .60 .10 .80 .90 1.00 1.10 1.20
-n-k ....10' -lo'*4"1t,1D'D'D'1o *11:>
.00 .5 0 5 1 10 11 13 15 16 18 19 22 25 21 30 33 35 38
1.0 0 11 15 19 22 26 29 32 35 38 44 49 55 60 65
1.5 10 15
0 16 22 28 33 38 43 48 52 51 65 13 81 89 91 104
2.0 0 21 31 112
30 44 51 51 63 69 15 86 91 101 111 128 131 141
2.5 0 21 31 46 55 63 11 18 86 93 106 120 133 145 158 110
3.0 0 182
0 0 '0 0 15 84 93 102 110 126 142 158 113 188 202 211
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 182 199 211 234 250
.- k
nax m
.0
0
2.1
28
2.8
41
2.9
53
3.0
65
3.1
16
3.1
81
3.2
98
3.2
109
3.3
120
3.4
141
3.4
162
3.5
183
3.6
203
3.6
224
3.1
244
3.1
264
.05 .5 15 11 19 20 21 22 23 25 26 21 29 31 34 36 38
1.0 18 40 43
24 21 30 32 35 38 40 43 46 51 56 60 65 10 15 80
1.5 18 29 34 39 43 48 52 56 60 64 12 19 81 94 102 109
19 116
2.0 34 41 48 54 60 65 11 11 82 92 103 113 123 132 142 151
2.5 20 40 48 51 64 12 19 86 93 100 113 125 138 150 162 114 186
3.0 0 0 55 65 15 83 92 100 109 111 132 148 163 111 192 206 220
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 152 169 181 204 221 231 254
.- k 2.1
rnsx m 20
3.0
45
3.1
56
3.1
68
3.2
18
3.3
89
3.3
100
3.4
111
3.4
121
3.5
132
3.5
153
3.6
113
3.1
194
3.1
214
3.1
235
3.8
255
3.8
215
.10 .5 24 25 26 21 28 29 30 31 32 33 35 31 39 41 43 45 41
1.0 30 34 31 39 41 43 46 48 50 53 51 62 66 11 15
1.5 80 84
33 41 45 49 52 56 60 64 61 11 18 85 92 99 106 113 120
2.0 34 46 52 58 63 68 14 19 84 89 108 118 121 131 146 156
2.5 35 9'1
52 59 66 13 80 81 93 100 106 119 131 143 155 161 118 190
3.0 36 51 66 15 83 92 100 108 115 123 138 153 161 182 196 210 224
3.5 0 0 0 0 0 0 112 122 130 139 151 114 191 208 224 241 251
.-k 3.1 3.2 3.3 3.4 3.4 3.5 3.5 3.6 3.6 3.6 '3.1 3.1 3.8 3.8 3.9 3.9 3.9
I!IIXm 36 59 10 81 92 102 113 123 133 144 164 185 205 225 245 265 285
.15 .5 28 30 31 32 33 34 35 35 36 31 39 41 43 45 41 49 51
1.0 39 43 45 46 49 51 53 55 51 59 63 61 11 15 80 84 88
1.5 44 50 54 51 61 64 61 11 14 11 84 91 91 104 111 118 124
2.0 41 51 62 61 11 16 81 86 91 95 104 114 123 132 141 150 159
2.5 49 62 69 15 82 88 94 100 106 112 124 136 148 159 111 182 194
3.0 50 68 16 84 92 99 101 114 122 129 143 158 112 186 200 214 221
3.5 0 0 82 92 101 110 119 128 131 145 162 119 195 212 228 244 260
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 255 213 292
.-k 3.4 3.5 3.5 3.6 3.6 3.1 3.1 3.1 3.8 3.8 3.9 3.9 3.9 4.0 4.0 4.0 4.1
II8X m 51 12 83 93 104 114 124 135 145 155 115 195 215 235 255 215 295
.20 .5 30 32 33 34 35 36 31 38 39 40 42 44 46 48 50 51 53
1.0 45 49 51 53 54 56 58 60 62 64 68 12 16 80 84 88 92
1.5 53 58 51 65 68 11 14 11 80 83 89 96 102 109 115 122 128
2.0 51 66 10 15 19 83 88 92, 91 101 110 119 128 136 145 154 163
2.5 60 12 18 83 89 95 101 101 112 118 130 141 152 164 115 186 191
3.0 62 11 85 92 99 106 113 121 128 135 149 162 116 190 203 211 231
3.5 63 82 91 100 108 111 125 134 142 150 161 183 199 215 231 241 263
4.0 0 0 0 0 0 0 0 IJ 0 0 184 203 221 240 258 216 294
I18Xk 3.1 3.1 3.8 3.8 3.9 3.9 3.9 3.9 4.0 4.0 4.0 4.1 4.1 4.1 4.1 4.2 4.2
nax m 64 85 95 105 115 125 135 145 155 165 185 205 225 245 265 285 305
.25 .5 30 32 34 35 36 31 38 39 40 41 43 45 41 49 51 53 55
1.0 50 53 55 51 59 51 62 64 66 68 12 16 80 83 81 91 95
1.5 59 65 68 11 13 16 19 82 85 88 94 100 101 113 119 125 132
2.0 65 13 11 81 85 90 94 98 102 106 115 123 132 141 149 158 161
2.5 69 80 85 91 96 102 101 112 118 123 134 145 156 161 118 190 201
3.0 12 86 92 99 108 113 119 126 133 140 153 161 180 193 201 220 234
3.5, 14 90 99 101 115 123 131 139 141 155 111 181 203 219 234 250 266
4.0 0 95 105 114 124 133 142 152 161 110 188 201 225 243 261 219 291
.-k 3.9 4.0 4.0 4.1 4.1 4.1 4.1 4.1 4.2 4.2 4.2 4.2 4.2 4.3 4.3 4.3 4.3
max m 75 95 105 115 125 135 145 155 165 115 195 215 235 255 215 295 314
.30 .5 29 31 33 34 35 36 38 39 40 41 44 46 48 50 52 54 51
1.0 52 56 58 60 62 64 66 68 69 11 15 19 83 81 90 94 98
1.5 64 70 73 75 18 81 84 81 90 93 98 104 110 111 123 129 135
2.0 12 79 83 81 91 95 99 103 101 111 119 128 136 144 153 161 110
2.5 16 86 92 91 102 101 112 118 123 128 139 150 160 111 182 193 204
3.0 80 92 99 105 112 118 125 131 138 144 151 111 184 191 210 223 231
3.5 82 98 105 113 121 129 136 144 152 160 115 191 206 222 231 253 268
4.0 84 102 111 120 129 138 147 156 165 114 192 210 228 246 263 281 299
.- k 4.3
lI'8Xm 85
4.3
104
4.3
114
4.3
124
4.3
134
4.3
144
4.3
154
4.3
164
4.4
174
4.4
184
4.4
204
4.4
224
4.4
244
4.4
264
4.4
284
4.4
304
4.4
324
261
Pr1lo9 2.7.4 KnIzn1 ~M.4001500 - SU. 2
ji
- 4*Fa*S19V/D"O'W *f!:>
.00 .10 .15 .20 .25 .30 .35 .40 .45 .50 .60 .70 .80 .90 1.00 1.10 1.20
-n-k nf'lC/-lo'*4*ItJ/D"D"0'W *f!:>

.35 .5 28 30 32 33 34 36 ]1 38 39 41 .43 45 48 50 52 55. 57
1.0 53 57 60 62 64 66 68 70 72 74 77 81 85 89 93 97 101
1.5 68 73 76 79 82 85 88 90 93 102 108 il4 120 126 132 138
2.0 76 84 88 92 95 99 103 107 lU il5" 123 131 140 148 156 165 173
2.5 82 92 97 102 107 112 117 122 127 132 143 153 164 175 185 1" 207
3.0 86 98 104 ill 117 123 129 136 142 148 161 174 187 200 213 226 239
3.5 89 103 111 118 126 133 141 148 156 163 179 194 209 225 240 255 271
4.0 91 108 116 125 134 143 151 160 169 178 195 213 230 248 266 283 301
4.5 92 112 122 131 141 151 161 171 181 191 ill 231 2M 271 291 311 331
.... k 4.6 4.6 4.6 4.6 4.6 4.6 4.6 4.6 4.6 4.6 4.6 4.5 4.5 4.5 4.5 4.5 4.5
118X. 92 112 122 132 142 152 162 172 162 192 212 232 252 273 293 313 333
.40 .5 27 29 31 32 33 35 36 ]1 38 40 42 45 47 50 52 54 57
1.0 52 57 60 62 64 66 69 71 73 75 79 83 87 91 95 99 103
1.5 69 75 79 81 84 87 90 93 99 la; 111 117 123 129 135 141
2.0 80 87 91 95 99 103 107 111 115
" 119 127 135 143 151 159 168 176
2.5 86 101 106 111 116 121 126 131 136 146 157 167 178 188 199 209
3.0 91 103
" 109 115 121 127 133 139 146 152 165 177 190 203 216 229 242
3.5 93 108 115 122 130 1]1 144 152 159 167 182 197 212 227 242 2S8 273
4.0 95 112 121 129 138 146 155 163 172 181 198 215 233 250 268 285 303
4.5 97 115 125 135 144 154 164 173 183 193 213 232 252 272 292 311 331
.... k 5.0 4.9 4.9 4.9 4.9 4.9 4.8 4.8 4.8 4.8 4.8 4.7 4.7 4.7 4.7 4.7 4.7
ft'8XII 98 118 128 138 148 159 169 179 189 199 219 239 259 280 300 320 340
.45 .5 26 28 30 31 32 34 35 36 38 39 41 44 46 49 51 54 56
1.0 51 56 59 61 64 66 68 71 73 75 80 84 88 92 100 la;
1.5 70 76 80 83 86 89 92 .95 98 101 100 113 119 125 131
" 1]1 143
2.0 81 89 94 98 102 106 109 113 117 121 129 1]1 146 154 162 170 178
2.5 88 99 104 109 114 119 124 129 134 139 149 160 170 180 191 201 212
3.0 93 106 112 118 124 130 136 143 149 155 167 180 193 206 218 231 244
3.5 111 118 125 133 140 147 155 162 170 184 199 214 229 245 260 275
]a;
4.0
4.5
"
98
100
115
118
123
127
131
136
140
146
149
155
157
165
166
175
174
184
183
194
200
213
218
233
235
252
252
272
270
292
287
312 331
5.0 101 120 130 141 151 161 172 182 192 203 224 0 0 0 0 0 0
.... k 5.5 5.3 5.3 5.2 5.2 5.2 5.1 5.1 5.1 5.0 5.0 5.0 4.9 4.9 4.9
]a;
4.9 4.8
.... m 101 122 132 142 153 163 173 183 194 204 224 245 265 285 326 346
.50 .5 24 27 29 30 31 33 34 35 ]1 38 41 43 46 48 51 53 56
1.0 48 54 57 60 62 65 68 70 73 75 80 84 89 93 97 101 106
1.5 68 76 80 83 86 90 93 99 102 109 115 121 127 133 139 US
2.0 81 90 95 99 103 100 ill 115
" il9 124 132 140 148 156 164 172 181
2.5 89 100 la; 111 116 121 126 131 136 141 152 162 172 183 193 204 214
3.0 94 100 113 120 126 132 139 US 151 157 170 182 195 208 221 233 246
3.5 97 112 120 127 135 142 149 157 164 172 187 202 216 231 247 262 277
4.0 99 116 124 133 141 150 158 167 175 184 202 219 236 254 271 289 306
4.5 100 119 128 1]1 146 156 165 175 184 194 213 233 252 272 291 311 331
5.0 102 121 131 141 151 161 171 181 192 202 223 244 26S 286 308 329 350
nuk 5.1 5.3 5.~ 5.4 5.4 5.5 5.5 5.4 5.4 5.3 5.3 5.2 5.2 5.1 5.1 5.0 5.0
nu m 102 122 133 143 154 165 176 187 197 207 228 249 269 290 310 330 351
.55 .5 23 26 28 29 30 32 33 35 36 ]1 40 42 45 48 50 53 55
1.0 4S 52 55 57 60 63 66 69 71 74 79 84 88 93 98 102 106
1.5 66 74 78 82 86 89 93 100 103 109 116 122 128 134 141 147
2.0 80 90 94 99 104 108 112 "
117 121 125 133 142 150 158 166 174 183
2.5 88 100 106 111 117 122 127 133 138 143 154 164 174 185 195 206 216
3.0 93 100 114 121 127 134 140 146 153 159 172 184 197 210 222 23S 248
3.5 112 120 127 135 143 150 158 166 173 188 203 218 233 248 263 278
4.0
4.5
"
98
99
115
118
124
127
132
136
141
146
149
155
158
164
167
174
175
183
184
193
202
212
219
232
2]1
2M
2S4
271
272
290
290
310
3a7
330
5.0 0 0 130 140 150 160 170 180 190 201 221 242 263 284 306 327 348
5.3 5.3 5.4 5.4 5.5 5.5 5.4 5.3
-..
nu k 4.7
100
4.9
120
5.0
130
5.1
140.
5.2
151
5.2
162 172 183 195 206 229 2M 272
5.3
293 313
5.2
334
5.2
355
.60 .5 22 25 26 28 29 31 32 34 35 36 39 42 44 47 49 52 54
1.0 43 . 49 52 55 58 61 64 67 69 72 78 83 88 93 97 102 106
1.5 62 72 76 80 84 88 92 99 103 110 116 123 129 136 142 148
2.0 76 88 93 98 103 108 112 il7" 121 126 134 143 151 159 168 176 184
2.5 85 99 la; 111 117 122 128 133 139 144 155 165 176 186 197 207 218
3.0 90 la; 113 120 127 134 141 147 154 160 173 186 199 211 224 2]1 250
3.5 93 110 118 126 134 142 150 158 166 174 189 204 220 23S 250 26S 280
4.0 95 W 122 131 139 148 157 166 175 183 201 219 236 2S4 272 290 3a7
4.5 0 115 125 134 144 153 163 172 182 191 ill 230 250 269 289 308 328
5.0 0 0 0 0 0 0 167 178 188 198 219 240 261 282 303 324 345
nuk 4.4 4.6 4.7 4.8 4.9 5.0 5.0 5.1 5.1 5.2 5.3 5.3 5.4 5.4 5.5 5.5 5.4
.-. 116 126 136 141 157 168 179 189 201 223 246 268 292 315 337 357
"
262
PdJ.oc;r 2.7.4
Krum1
J1 - 4""""S1gv/D'D'w "II:>
P<-* lIP. 4001500
- Str. 3
.00 .10 .15 .20 .25 .30 .35 .40 .45 .50 .60 .70 .80 .90 1.00 1.10 1.20
-n-k m*lo'-lo'*4*M.J/D'D'D'w "II:>
.65 .5 20 24 25 V 28 30 31 33 34 35 38 41
1.0 40 47 44 46 49 51 54
50 53 56 59 62 65 68 70 76 81 87 92 97
1.5 58 68 73 78 82 86 101 106
90 94 98 102 109 116 123 130 136 143
2.0 72 85 91 96 102 107 149
112 116 121 126 135 143 152 161 169 177 186
2.5 80 96 103 109 116 122 128 133 139 145 156 166 177
3.0 85 102 110 188 198 209 219
118 l28 133 140 147 154 161 174 187 200
3.5 88 106 115 212 225 238 251
124 132 140 148 157 165 173 189 204 220 238 251
4.0 90 109 119 128 137 266 281
146 155 164 173 182 199 217 235 253 VI 289
4.5 0 0 0 131 141 150 160 307
169 179 189 208 228 247 2fj/ 286 306 326
5.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 216 237 258 V9 300 321 342
-k 4.1 4.4 4.5 4.6 4.6 4.7 4.8 4.9 4.9 5.0 5.1 5.2 5.2 5.3 5.3 5.4 5.4
118E.. 91 111 121 131 142 152 163 173 184 195 217 239 262 285 308 331 354
.70 .5 19 22 24 26 V 28 30 32 33 35 37 40 43
1.0 37 44 47 51 45 48 51 53
54 57 60 63 66 69 74 80 85 90 96
1.5 53 64 69 74 79 101 105
83 88 92 96 100 108 116 123 130 136 143
2.0 65 80 87 93 99 105 110 150
115 120 125 134 144 152 161 170 178 187
2.5 74 91 99 106 113 120 l28 132 138 144 156 167 178
3.0 78 97 106 189 199 210 221
114 122 130 138 146 153 160 174 187 200 213 226
3.5 81 101 110 120 128 239 252
137 146 154 162 171 187 203 219 235 251 2fj/
4.0 0 104 114 123 133 142 151 282
161 170 179 197 215 233 251 269 305
4.5 0 0 0 0 0 146 156 166 28'7
176 185 205 225 244 264 284 304 323
5.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 254 V5 296 317 339
naxk 3.8 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.7 4.8 4.9 5.0 5.1
118X. 83 104 115 5.2 5.2 5.3 5.3
125 136 146 157 167 178 189 211 233 255 V8 301 324 347
.75 .5 17 21 23 24 26 28 29 31 32 34 36 39 42 45 47 50 52
1.0 33 41 45 48 51 55 58 61 64 67 72 78 83
1.5 47 65 89 94 99 104
59 70 75 80 85 89 94 98 107 114 122 129 136
2.0 58 75 82 89 96 143 150
102 108 113 118 124 134 143 152 161 170 179
2.5 65 85 94 102 110 117 188
124 131 137 143 155 167 178 189 200 211 221
3.0 70 91 100 109 118 126 135 143 151 158 173 187 201 214
3.5 73 94 104 W 240 253
114 124 133 142 150 159 168 185 201 218 234 250 266
4.0 0 0 0 117 IV 137 147 282
156 166 175 194 212 230 249 267 285 303
4.5 0 0 0 0 0 0 0 0 171 181 201 221 241 261
5.0 0 280 300 320
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 VI 292 313 334
II8X k 3.6 3.9 4.0 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.5 4.6 4.7 4.8 4.9 5.0
107 5.1 5.1 5.2
II8X m 73 96 118 129 139 150 161 171 182 204 226 248 VI 293 316 339
.80 .5 15 19 21 23 25 26 28 30 31 33 36 38 41 44 47 49 52
1.0' 29 38 42 45 49 52 55 59 62 65 71 7~ 82 87 93 98
1.5 41 54 60 71 103
66 76 81 86 91 95 104 113 121 128 135 143
2.0 49 68 76 84 91 150
98 104 110 116 122 132 142 152 161 170 179 188
2.5 55 77 87 95 104 113 121 128 135 142 154 166 178 189
3.0 200 211 222
59 82 93 103 112 121 130 139 147 155 171 186 200 214 W 240 254
3.5 0 86 97 107 117 IV 136 146 155 164 181 199 215 232 249 265 281
4.0 0 0 0 0 0 131 141 151 161 171 190 208 W 246 264
4.5 0 282 301
0 0 0 0 0 0 0 0 0 196 216 236 257 277 297 317
5.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 309 330
II8X k 3.4 3.6 3.8 3.9 4.0 4.1 4.2 4.3 4.3 4.4 4.6 4.7 4.8 4.9 4.9 5.0 5.1
II'8Xm 61 87 98 110 121 132 143 154 164 175 197 219 241 263 286 309 332
.85 .5 13 18 20 22 23 25 V 28 30 32 35 38 40 43 46 49 51
1.0 25 34 39 42 46 50 53 5& 59 63 69 75 80 86 91 97
1.5 34 102
49 55 61 67 73 78 83 88 92 102 110 119 W 134 142 149
2.0 40 60 69 78 86 93 100 106 113 119 130 141 151 160 170 179
2.5 44 67 188
78 88 98 107 116 124 131 139 152 165 177 189 200 211
3.0 47 72 84 95 222
105 115 124 133 142 151 167 183 198 213 W 241 254
3.5 0 0 88 99 110 120 130 140 150 159 177 195 212 229 246
4.0 263 V9
0 0 0 0 0 0 0 145 155 165 185 204 223 242 260 V9 298
4.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 211 232 252 V2 292 312
nuk 3.1 3.4 3.6 3.7 3.8 3.9 4.0 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8 4.9
75 5.0
Jl'8XIft 48 88 100 112 123 134 145 15& 167 189 211 234 258 V9 301 324
.90 .5 11 16 18 20 22 24 26 V 29 31 34 37 40 42 45 48 50
1.0 20 31 35 39 43 47 51 54 57 60 67 73 79 84 90 95 101
1.5 25 43 50 57 63 68 74 79 84 89 99 108 117 125 133 141 148
2.0 29 51 61 70 79 87 95 102 109 115 IV 139 149 159 169 179 188
2.5 31 57 68 79 90 100 109 118 126 135 150 163 176 let 200 211 222
3.0 0 61 73 85 95 107 117 W 136 145 163 180 195 211 226 240 254
3.5 0 0 0 0 101 112 123 133 143 153 172 190 208 226 243 260 277
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 158 179 199 218 237 258 V5 294
4.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 247 2fj/ 288 308
nax k 2.6 3.2 3.4 3.5 3.6 3.7 3.8 3.9 4.0 4.1 4.2 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8 4.8
II8X m 32 62 76 89 101 113 125 137 148 159 181 204 226 248 VI 293 316
263
Prilcq 2.7.4 KEuzn1 ~IV\.
4001500 - Str. 4
- 4*Fa*S1gv!D'D"1J
*fb
.00 .10 .15 .20 .25 " .30 .35 .40 .45 .50 .60 .70 .80 .90 1.00 1.10 1.20
-n-k ....lo'-1O'*4"ItJ/D'D'D'K *fb

.95 .5 7 14 16 18 21 22 24 26 28 29 33 36 39 42 44 47 50
1.0 12 26 31 36 40 44 48 51 55 58 6S 71 T7 83 88 94 99
1.5 15 36 44 51 58 64 70 75 81 86 96 105 114 123 131 139 147
2.0 0 41 52 62 72 81 89 97 104 111 124 136 147 158 168 178 187
2.5 0 45 57 69 80 91 101 111 120 129 145 160 174 187 199 211 222
3.0 0 0 61 74 86 98 109 119 129 139 158 175 192 208 223 238 253
3.5 0 0 0 0 0 102 114 125 135 146 166 185 204 222 239 257 274
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 172 192 213 232 252 271 290
4.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 262 282 303
II'8Xk 1.8 2.9 3.2 3.3 3.4 3.5 3.6 3.7 3.8 3.9 4.1 4.2 4.3 4.5 4.6 4.7 4.7
II8X m 16 47 62 76 90 103 115 127 139 150 173 195 218 240 263 285 308
1.00 .5 0 11 14 17 19 21 23 25 27 28 32 3S 38 41 44 46 49
1.0 0 21 27 32 37 41 45 49 52 56 63 69 75 81 87 92 98
1.5 0 27 37 45 53 59 66 71 T7 82 92 102 ill 120 129 137 145
2.0 0 30 42 53 63 73 82 91 99 107 120 133 145 156 166 176 186
2.5 0 0 45 58 70 81 92 103 113 122 140 156 171 185 198 210 222
3.0 0 0 0 62 75 87 99 110 121 132 151 170 187 204 220 236 251
3.5 0 0 0 0 0 0 0 115 127 138 159 179 198 217 235 253 2"',0
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 186 206 226 246 266 285
4.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 276 297
II'8Xk .0 2.3 2.7 3.1 3.2" 3.4 3.5 3.6 3.7 3.8 3.9 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6
I!8X 11\ 0 31 47 62 77 90 104 116 128 140 164 187 209 232 254 2T7 300
1.10 .5 0 0 9 12 15 18 20 22 24 26 29 33 36 39 42 45 48
1.0 0 0 14 23 29 34 39 43 47 51 58 6S 71 78 84 89 95
1.5 0 0 0 28 38 47 56 63 69 75 86 96 106 115 .124 133 141
2.0 0 0 0 31 43 55 6S 75 85 94 111 125 138 150 162 173 184
2.5 0 0 0 0 0 59 72 83 9S 106 126 145 162 178 193 207 219
3.0 0 0 0 0 0 0 76 89 101 113 135 156 175 194 211 228 245
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 142 164 185 20S 224 243 261
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 213 234 254 274
II'8Xk .0 .0 1.4 2.0 2.5 2.8 3.1 3.3 3.4 3.5 3.6 3.8 3.9 4.1 4.2 4.3 4.4
Ir8X m 0 0 15 31 46 62 T7 91 105 118 143 167 191 214 237 260 283
1.20 .5 0 0 0 0 10 13 16 19 21 23 27 31 34 37 40 43 46
1.0 0 0 0 0 14 24 31 36 41 46 53 61 67 74 80 86 92
1.5 0 0 0 0 0 29 40 49 58 66 78 89 100 110 119 128 137
2.0 0 0 0 0 0 0 44 56 67 78 97 114 130 144 156 168 179
2.5 0 0 0 0 0 0 0 61 73 85 108 129 149 167 184 200 215
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 91 115 139 160 180 200 218 236
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 145 168 190 210 230 250
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 240 261
nx k .0 .0 .0 .0 1.2 1.8 2.3 2.6 2.9 3.2 3.4 3.5 3.7 3.8 4.0 4.1 4.2
II8X m 0 0 0 0 15 31 46 61 T7 92 119 145 170 194 218 241 264
1.30 .5 0 0 0 0 0 0 11 15 18 20 24 28 32 35 39 42 45
1.0 0 0 0 0 0 0 15 26 33 39 48 56 63 70 77 83 89
1.5 0 0 0 0 0 0 0 30 41 51 69 82 93 104 114 123 132
2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 45 58 80 100 118 134 149 162 174
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 87 110 132 152 171 189 206
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 117 141 164 185 205 224
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 171 194 215 236
II'8Xk .0 .0 .0 .0 .0 .0 1.0 1.6 2.1 2.4 3.0 3.3 3.4 3.6 3.7 3.9 4.0
II8X m 0 0 0 0 0 0 15 30 46 61 92 120 147 173 197 221 245
1.40 .5 0 0 0 0 0 0 0 0 12 16 21 26 30 33 37 40 43
1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 ~42 51 59 66 73 80 86
1.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 53 71 86 98 108 118 127
2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 59 82 102 121 138 154 168
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 88 112 134 155 175 194
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 119 144 167 188 209
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 174 198 220
II'8Xk .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .9 1.5 2.2 2.8 3.2 3.4 3.5 3.6 3.8
II8X 1ft 0 0 0 0 0 0 0 0 15 30 61 91 121 148 175 200 224
1.50 .5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 18 23 27 31 3S 38 41
1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 28 44 54 62 69 76 82
1.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 55 74 90 102 113 122
2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 60 83 105 124 142 158
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 90 114 137 158 179
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 121 146 169 192
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 201
_k .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 1.3 2.1 2.6 3.1 3.3 3.4 3.6
II8X m 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 30 61 91 122 150 176 202
IIJ
264
Prila;I 2.1.5
IIDI2n1 pneet 9\. 2401360
II - 4*E1I*S1gv/D"D"II *tb - Str. 1
.00 .10 .15 .20 .25 .30 .35 .40 .45 .50 .60 .10 .80 .90 1.00 1.10 1.20
-n-It ...lo'-10'04"tWD"D"D"II *tb
.00 .5 0 8 11 14 11 19 22 24 26 28
1.0 0 16 22 28 33 ~41 45 49 53 S1
33 38 43 41 52 56 65 13
1.5 0 24 33 42 49 S1 64 II 90 98 10& 113
2.0 10 11 84 'TI 109 121 133 145
0 0 0 0 0 0 0 93 1m 151 169
ill 128 144 160 116
.06
-.
-It
.5
.0
0
15
1.1
21
19
1.8
39
21
1.8
!it
23
1.'
62
2S
1.9
13
21
2.0
14
2.0
M
2.1
106
2.1
U!5
2.1
136
2.2
151
2.2
111
2.3
198
112
2.3
218
208 223
2.3
238
2.3
258
1.0 11 28 32 ~41 46
29
50
31 32 34 38 f2 46 ., 53 S1 61
1.5 18 54 58 62 10 18 86 M 101
36 43 50 S1 64 11 11 83 lOt 111
2.0 0 0 89 1m 114 125 m 149 160
0 64 13 82 91 99 108 112
116 132 1. 164 180 195 2U 226
_k 1.' 1.9 2.0 2.0 2.1 2.1 2.1 2.2 2.2 2.2 2.3 2.3
l8Xa 19 42 53 64 15 86 96 107
2.3 2.3 2.4 2.4 2.4
111 121 141 168 188 209 229 24' 269
.10 .5 24 21 21 30 31 33 35 36 38
1.0 30 39 43 46 50 53 S1 60
~41 45 53 56 60 64 64
1.5 33 4' 68 15 83 90 105
46 52 59 65 11 11 83 89 'TI 112 120
2.0 34 54 95 10& 118 129 141 152 163
63 12 80 89 105 113 121 115
'TI 1~ 152 168 183
-.
199 214 229
-t 2.0
34
2.1
56
2.2 2.2 2.2 2.3 2.3 2.3 2.3 2.3 2.4 2.4 2.4
f;P 11 81 2.4 2.4 2.5 2.5
98 108 118 128 139 159 219
11' 239 260
.15 '.5 21 31 33 34 36 ~39 40 42 43
.
41
1" 280
1.0 39 45 ., 52 55 59 62 66 69 13
50 53 S1 60 63 f;P
1.5 44 55 61 66 12 80 81 M 101 108 116 123
11 83 89 M 100 ill 122
2.0 ~63 12 81 95 103 ill 133 144 l5!5 1f;P 118
2.5 0 l'0 118 126 141 156 112 181 202 211
0 0 0 0 0 0 0 0 232
0 0 209 228 241 266 284
....
-It 2.3
48
2.3
68
2.3
19
2.4
89
2.4
99
2.4
lOt
2.4
119
2.4
129
2.4
139
2.5
149
2.5
110
2.5
190
2.5
210
2.5
230
2.5
250
2.5
210
2.6
290
.20 .5 30 34 35 ~38 40 42 43
1.0 45 46 50 53 56 59 63 66
45 51 54 58 61 64 f>I 10 14 11 69
1.5 53 62 84 91 98 104 112 119
68 13 18 83 88 M 104 l1!5 126 126
2.0 51 11 19 86 M 101 108 1~ 148 159 110 180
116 123.
" 131 145 160 115 190 20Ii
2.5 0 80 89 lOt 118 128 m 141 156 219 234
115 1M 212 231 250
_k 2.5 2.5 2.5 "
2.5 2.5 2.6
268 281
...- 60 80 90 100 110 120
2.6
130
2.6
140
2.6
150
2.6
160
2.6
180
2.6
200
2.6
220
2.6
240
2.6
260
2.6
280
2.6
300
.25 .5 30 34 36 38 40 41 43 45
1.0 46 48 51 55 58 61 6!5
50 56 59 62 6!5 68 11 14 18 68 11
1.5 81 81 M 101 108 115 121
59 69 13 18 83 88 93 98 103 128
2.0 6!5 19 109 119 130 140 151 162 112
85 92 10& 113 121 128 l3!5 149 164 118 193 207 222
183
2.5 69 81 96 105 m
"
114 123 133 142' 151 160 119 1'T1 215 234 2!52 211 289
....
-k 2.1
10
2.1
90
2.1
100
2.1
110
2.1
120
2.1
130
2.1
140
2.1
150
2.1
160
2.1
110
2.1
190
2.1
210
2.1
230
2.1
250
2.1
210
2.1
290
2.1
310
.30 .5 29 33 35 ~39 41 43
1.0 45 41 49 52 56 59 63 66 69
52 59 62 6!5 68 11 14 18 81 84 13
1.5 64 14 18 90 'TI 104 110 111 124 131
83 88 93 'TI 102 107 112 123 133 143
2.0 12 84 91 98 104 III 118 154 164 115 186
125 132 139 153 1f>1 181 196 210
2.5 16 93 102 110 119 128 1~ 146 155 225 239
164 182 200 218 m 25!i 213 291
-k 2.9
II8X 1ft 19
2.9 2.9 2.9
109 119
2.9 2.9 2.9 2.9 2.9 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8 2.8
129 139 149 159 169 119 219 239
" 1" 259 219 2ft 319
.35 .5 28 32 34 36 38 41 43
1.0 45 41 49 52 56 60 63 f>I 10
53 60 64 f>I 10 14 11 80 83 86 93 14
1.5 68 11 82 81 100 10& 113 120 126 133
91 96 101 10& 111 116 126 136 146
2.0 16 89 95 102 109 115 122 151 1f>1 118 188
129 136 142 156 110 184 198 213
2.5 82 98 106 .115 123 132 140 149 158 221 241
3.0 86 105 115 125 135 1f>1 185 203 221 239 251 215 2M
145 155 166 116 0 0 0 0 0 0 0 0
-It 3.2 3.1 3.1 3.1 3.1 3.1 3.0 3.0 3.0 3.0 3.0
-III 81 107 111 121 3.0 2.9 2.9 2.9 2.9 2.9
1~ 141 151 1f>1 116 181 206 226 246 266 286 306 321
.40 .5 21 31 33 36 38 40 42
1.0 44 46 48 52 56 60 64 f>I 11 15
52 60 64 68 11 15 18 82 85 88
1.5 69 19 84 89 95 102 108 115 122 128 l3!5
M 104 109 114 119 129 139 149 159 169 180 190
2.0 80 92 105 112 "
119 125 132 139 146 159
2.5 86 101 113 181 201 215 229 244
3.0 91 109
"
109
118
118 126 134 143 151 160 169 186 204 222 240 259 211 29!i
121 m 141 151 1f>1 111 181 208 229 250 211 292 313 0
-t 3.5 3.4 3.4 3.3 3.3 3.3 3.2 3.2 3.2 3.2 3.1
93 113 123 133 3.1 3.1 3.0 3.0 3.0 3.0
-. 143 153 163 113 183 193 213 233 253 213 293 313 333
265
Pr1loq 2.7.5
.00 .10 .15 .20 .25

i> -
.30
4*Fa*S1gv/D"D'I< *11:>
.35 .40 .45 .SO .60
Ktuzni p<8II8ItGO.240/360
.70 .80 .90 1.00

- Str.2
1.10 1.20
-n-k nt'lo'-lo'*4'MJ/D"D"D'I< *11:>
.45 .5 26 30 32 35 37 39 41 43 45 47 51 55 59 63 67 71 75
1.0 51 60 64 68 72 75 79 83 86 90 96 103 110 117 123 130 137
1.5 70 81 86 91 96 101 106 111 116 121 131 141 151 161 172 182 192
2.0 81 94 101 108 114 121 128 135 142 148 162 176 189 203 217 232 246
2.5 88 104 111 119 128 136 144 153 161 170 187 20S 223 241 259 277 296
3.0 93 111 120 129 138 148 158 167 177 187 208 228 249 270 291 312 333
3.5 96 116 126 137 147 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
- k 3.8 3.7 3.6 3.6 3.5 3.5 3.4 3.4 3.4 3.3 3.3 3.2 3.2 3.2 3.1 3.1 3.1
JIIIX... '17 118 127 138 148 158 168 178 188 198 218 238 258 278 299 319 339
.SO .5 24 29 31 34 36 38 40 42 44 47 51 55 59 63 67 71 75
1.0 48 58 62 67 71 75 79 83 86 90 '17 104 ill 118 125 132 138
1.5 68 81 86 92 '17 102 108 113 118 123 133 143 153 163 174 184 194
2.0 81 95 102 108 115 122 129 136 143 1SO 164 178 192 206 220 234 248
2.5 89 104 112 120 128 136 145 153 162 170 188 20S 223 241 259 277 296
3.0 94 111 120 129 138 148 157 167 177 187 2rT1 227 248 268 289 310 331
3.5 '17 116 126 136 147 157 168 179 189 200 0 0 0 0 0 0 0
4.0 99 120 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
_k 4.2 4.0 3.9 3.9 3.8 3.7 3.7 3.6 3.6 3.5 3.5 3.4 3.4 3.3 3.3 3.2 3.2
- m 100
120 130 141 151 161 171 181 191 202 222 242 263 283 303 323 344
.55 .5 23 28 30 33 35 37 39 42. 44 46 SO 54 58 62 66 70 74
1.0 46 56 60 65 69 74 78 82 86 90 98 lOS 112 119 126 133 140
1.5 66 79 85 92 '17 103 108 114 119 124 134 145 155 165 175 186 196
2.0 80 94 101 108 115 122 129 137 144 151 165 179 194 208 221 23S 2SO
2.5 88 104 112 120 128 136 144 153 161 170 187 20S 223 241 259 277 295
3.0 93 110 119 128 137 147 156 166 176 185 20S 225 246 266 287 308 329
3.5 96 115 125 135 145 155 166 177 187 198 220 242 265 0 0 0 0
4.0 98 119 129 140 151 163 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
4.5 99 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
nxk 4.7 4.4 4.3 4.2 4.1 4.0 3.9 3.9 3.8 3.8 3.7 3.6 3.5 3.5 3.4 3.4 3.3
_III 100 121 131 142 152 163 173 183 194 204 225 245 266 286 3rT1 327 348
.60 .5 22 27 29 32 34 36 39 41 43 45 49 54 58 62 66 70 74
1.0 43 53 58 63 68 72 77 81 85 89 '17 lOS ill 120 127 134 141
1.5 62 76 83 90 96 103 109 114 120 125 136 146 156 167 177 187 198
2.Q. 76 92 99 1rT1 114 121 129 136 143 151 165 180 194 209 223 237 251
2.5 85 102 110 118 126 135 143 152 160 169 186 204 222 240 258 276 294
3.0 90 108 117 126 135 145 154 164 174 183 203 223 243 264 284 )OS 326
3.5 93 112 122 132 142 153 163 174 184 195 217 239 261 284 306 329 0
4.0 95 116 126 137 148 159 170 182 193 20S 0 0 0 0 0 0 0
4.5 0 118 130 141 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
_k 4.4 4.6 4.7 4.6 4.5 4.3 4.3 4.2 4.1 4.0 3.9 3.8 3.7 3.6 3.6 3.5 3.5
_m 96 119 131 142 152 163 174 184 195 20S 226 247 268 289 309 330 3Sl
.65 .5 20 26 28 31 33 35 38 40 42 44 49 53 57 61 65 69 73
1.0 40 51 56 61 66 70 75 80 84 88 '17 lOS ill 120 127 134 141
1.5 58 73 80 87 94 101 1rT1 114 120 125 136 147 157 168 178 189 199
2.0 72 88 96 104 112 119 127 135 142 1SO 164 179 194 209 224 238 253
2.5 80 98 1rT1 115 124 132 141 1SO 158 167 185 202 220 238 256 274 293
3.0 85 104 113 123 132 142 151 161 171 180 200 220 240 261 282 302 323
3.5 88 108 118 128 139 149 159 170 181 191 213 23S 257 280 302 325 348
4.0 90 111 122 133 144 155 166 177 189 200 224 247 0 0 0 0 0
4.5 0 0 0 136 148 160 172 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
_k 4.1 4.4 4.5 4.5 4.6 4.7 4.6 4.5 4.4 4.3 4.2 4.0 3.9 3.8 3.7 3.7 3.6
II8X II 91 113 125 137 149 161 173 184 194 20S 227 248 2~ 290 311 332 353
.70 .5 19 25 27 30 32 35 37 39 41 44 48 52 56 61 65 69 73
1.0 37 48 54 59 64 69 73 78 82 87 96 104 ill 120 127 135 142
1.5 53 68 76 83 91 98 lOS 112 118 124 136 147 158 169 179 190 200
2.0 65 83 92 100 108 116 124 132 140 148 163 178 193 208 223 238 253
2.5 74 93 102 111 120 129 138 147 155 164 182 200 218 236 254 272 291
3.0 78 99 109 118 128 138 147 157 167 177 1'17 217 237 257 278 299 320
3.5 81 103 113 123 134 144 155 165 176 187 209 230 253 275 298 320 343
4.0 0 lOS 116 127 138 1SO 161 172 184 195 218 242 265 289 0 0 0
4.5 0 0 0 0 0 0 166 178 190 202 0 0 0 0 0 0 0
_k 3.8 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.6 4.7 4.6 4.4 4.3 4.1 4.0 3.9 3.9 3.8
I8X m 83 106 118 129 142 154 166 179 192 204 226 247 269 290 312 333 354
266
Prllog 2.7.5
Kruzn1 P<88ek Gill.2401360
Ii - 4*Fa*Sl.9vID"D"I< "1b - Str. 3
.00 .10 .15 .20 .25 .30 .35 .40 .45 .50 .60 .70 .80 . 90 1.00 1.10 1.20
-n-k rd'1(!-10'04"M.1/D"D"D"I< *ft>
.75 .5 17 23 26 29 31 34 36 38 41 43 47
1.0 52 56 60 6f 68 72
33 45 51 56 62 67 71 76 81 85 94
1.5 47 103 111 119 127 135 142
63 71 79 86 94 101 109 116 122 135 147
2.0 58 77 159 169 180 191 201
86 95 104 112 121 129 137 145 161 176
2.5 65 86 192 207 222 238 253
96 106 115 124 134 143 152 161 179 197 215
3.0 70 92 102 112 233 251 270 288
123 133 143 153 163 173 193 213 233
3.5 73 95 106 117 254 274 295 316
128 139 149 160 171 182 203 225 248 270
4.0 0 0 109 121 132 143 292 315 338
155 166 178 189 212 236 259 283 307
4.5 0 0 0 0 0 0 332 0
0 0 183 195 220 245 0 0 0 0 0
.-k 3.6 3.9 4.0 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.5 4.6 4.7 4.6 4.4 4.3 4.1 4.0 4.0
n8X m 73 97 109 121 133 146 158 171 183 196 222 246 268 290 311 333 354
.80 .5 15 22 25 27 30 33 35 37 40 42 47 51 55 59 6f 68 72
1.0 29 41 47 53 59 65 70 74 79 84
1.5 93 101 110 118 126 134 142
41 57 65 73 81 89 97 105 112 119 133 146 158 170 181 191 202
2.0 49 70 80 89 98 107 116 125 133 141 158 174 189 205 221 236 252
2.5 55 78 89 99 109 119 128 138 147 156 175 193 212 230 248 267 285
3.0 59 83 94 105 116 126 137 147 157 167 188 208
3.5 86 229 249 270 291 311
0 98 110 121 132 143 154 165 176 198
4.0 220 242 264 287 310 332
0 0 0 0 124 136 147 159 171 182 206
4.5 229 253 277 301 325 349
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 213 237 262 287 0 0 0
..... k 3.4 3.7 3.8 3.9 4.0 4.1 4.2 4.3 4.4 4.4
II8X m 61 4.5 4.6 4.7 4.5 4.4 4.2 4.1
87 100 112 125 137 149 162 174 187 213 239 265 288 310 332 354
.85 ..5 13 20 23 26 29 32 34 37 39 41 46 50 55 59 63 67 71
1.0 25 37 43 49 55 61 67 73 77 82 91 100 109 117 126 134 142
1.5 34 51 59 68 76 84 92 100 108 116 130
2.0 40 - 72 144 157 170 181 192 203
61 82 92 101 110 119 128 137 154 170.
2.5 187 203 219 234 250
44 68 80 91 102 112 122 132 142 151 170 189
3.0 47 208 226 245 263 282
73 85 97 108 119 130 140 151 161 182 203
3.5 223 244 265 286 307
0 0 89 101 112 124 135 147 158 169 191 214
4.0 236 258 281 30f 327
0 0 0 0 0 0 139 151 163 175 199
4.5 222 246 270 294 318 343
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 230 255 280 305 0 0
_k 3.1 3.5 3.6 3.7 3.9 4.0 4.0 4.1 4.2 4.3 4.4
IIIIX III 4.5 4.6 4.7 4.6 4.5 4.3
48 76 89 102 115 127 140 152 165 178 204 229 256 283 308 330 352
.90 .5 11 17 21 25 28 31 33 36 38" 40 45 50 54 58 62 67 71
1.0 20 32 39 45 51 58 64 70 75 80 90
1.5 99 108 116 125 133 141
25 44 53 61 70 78 86 95 103 111 126 141
2.0 155 168 181 192 203
29 52 63 73 84 94 104 113 123 132 149 166
2.5 31 57 183 200 216 232 248
70 82 93 104 115 125 135 145 165 184 203
3.0 0 61 74 87 222 241 260 278
99 110 122 133 144 154 176 197 218 239 260
3.5 0 0 0 90 103 281 302
115 127 138 150 161 184 207 229 252 275
4.0 0 0 0 0 298 320
0 0 0 0 155 167 191 215 239 263 287
4.5 0 0 0 0 0 311 335
0 0 0 0 0 0 0 0 272 297 322 348
..... k 2.6 3.3 3.4 3.6 3.7 3.8 3.9 4.0 4.1 4.1 4.3 4.4 4.5 4.6 4.6 4.7 4.6
ft8X m 32 63 77 91 104 117 130 142 155 168 194 220 246 273 299 326 350
.95 .5 7 14 18 23 27 29 32 35 37 40 44 49 53 58 62 66 70
1.0 12 27 34 40 47 53 60 66 72 78 88 97 106 115 124 132 140
1.5 15 36 45 54 63 72 80 89 97 105 122 137 152 166 179 192 203
2.0 0 42 53 64 75 86 96 106 116 125 144 162 179 196 212 229 245
2.5 17 45 58 71 83 95 106 117 128 138 158 178
3.0 198 217 236 255 274
0 0 62 76 88 101 113 124 135 147 168 190
3.5 211 233 254 275 296
0 0 0 0 92 105 117 129 141 153 176 199 222 245 268 291 314
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 182 206 231 255 279 303 328
4.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 289 314 340
.....k 1.8 3.0 3.2 3.4 3.5 3.6 3.7 3.8 3.9 4.0 4.1 4.3
III8Xm 4.4 4.5 4.5 4.6 4.7
16 48 64 78 92 106 119 132 145 158 184 210 236 262 289 316 343
1.00 .5 0 11 15 19 24 28 31 34 36 39 44 48 53 57 61 66 70
1.0 0 20 28 35 42 49 55 62 68 75 86 96 105 114 122 131 139
1.5 0 26 37 47 56 65 74 82 91 100 116 133 148 163
2.0 177 190 203
0 30 42 54 65 76 87 98 108 118 137 156 174 191 208 225 242
2.5 0 0 46 59 72 84 96 108 119 130 151 172 192
3.0 2U 231 250 269
0 0 0 63 77 90 102 114 126 138 161 183 20f 226
3.5 0 0 248 269 290
0 0 0 0 106 119 131 144 167 191 214 237
4.0 0 261 284 307
0 0 0 0 0 0 0 0 0 173 197 222 247
4.5 271 295 320
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 305 331
-k .0 2.5 2.9 3.2 3.3 3.5 3.6 3.7 3.8 3.9 4.0 4.1 4.3 4.4 4.4 4.5 4.6
18Cm 0 32 48 64 79 93 107 120 134 147 173 199 225 252 279 305 332
267
Pdlo9 2.'1'.5
.;&
Xluzn1 pn8eIt Go". 24Q1360 - Str. 4
- 4*E1t*S1qIr/D"D"K *fb
.00 .10 .15 .20 .25 .30 .35 .40 .45 .50 .60 .70 .80 .90 1.00 1.10 1.20
-n-k rrld-10'04"K1/D"D"D"Io *fb
1.10 .5 0 0 7 11 16 21 26 31 34 ~42 47 51 56 60 65 69
1.0 0 0 12 21 29 ~44 52 59 66 79 92 102 1U 120 129 1~
1.5 0 0 15 Z1 38 49 58 fiB T1 86 104 121 138 154 170 184 198
2.0 0 0 0 31 44 56 fiB 79 90 101 123 143 162 181 199 216 234
2.5 0 0 0 0 47 61 74 87 99 111 134 157 178 198 219 239 259
3.0 0 0 0 0 0 fit 78 92 105 118 142 166 189 211 233 2S5 Z17
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 122 148 173 197 221 245 2fi8 292
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 203 228 253 Z18 303
_k .0 .0 1.8 2.4 2.8 3.1 3.3 3.4 3.5 3.6 3.8 3.9 4.0 4.1 4.2 4.3 4.4.
IIIIX. 0 0 16 33 49 65 80 95 109 123 150 lT1 204 230 257 284 3U
1.20 .5 0 0 0 0 7 11 17 22 28 33 40 45 50 55 59 63 fiB
1.0 0 0 0 0 12 22 31 39 47 55 69 83 96 108 118 127 135
1.5 0 0 0 0 15 28 39 50 61 71 90 108 126 143 160 176 191
2.0 0 0 0 0 0 31 45 58 70 82 104 126 147 167 187 205 224
2.5 0 0 0 0 0 0 48 62 76 89 114 138 161 183 204 225 246
3.0 0 0 0 0 0 0 0 65 80 94 121 146 170 194 217 240 262
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 125 152 lT1 202 226 251 Z15
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 234 259 285
_k .0 .0 .0 .0 1.8 2.3 2.7 3.0 3.2 3.3 3.5 3.7 3.8 3.9 4.1 4.2 4.2
IIIIX.. 0 0 0 0 16 33 49 66 81 96 125 153 180 208 235 262 289
1.30 .5 0 0 0 0 0 0 7 11 17 24 35 44 49 53 58 62 67
1.0 0 0 0 0 0 0 12 22 32 40 57 73 87 101 113 124 133
1.5 0 0 0 0 0 0 15 28' 41 52 73 93 112 130 148 165 182
2.0 0 0 0 0 0 0 0 32 46 59 84 107 130 151 172 192 2U
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 49 63 91 117 141 165 188 210 231
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 96 123 149 174 198 222 246
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 155 181 206 231 256
4.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 265
_k .0 .0 .0 .0 .0 .0 1.7 2.2 2.6 2.9 3.3 3.5 3.6 3.7 3.9 4.0 4.1
IIIIX. 0 0 0 0 0 0 16 33 49 66 97 127 156 183 2U 238 266
1.40 .5 0 0 0 0 0 0 0 0 7 11 25 ~47 52 57 61 66
1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 12 23 42 59 76 91 105 118 130
1.5 0 0 0 0 0 0 0 0 15 29 53 75 96 115 134 152 170
2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 32 60 86 110 133 155 176 197
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 fit 92 119 144 169 192 214
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 97 125 152 178 202 2Z1
3:5' 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 157 184 210 236
_k .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 1.7 2.2 2.8 3.2 3.4 3.5 3.7 3.8 3.9
-.. 0 0 0 0 0 0 0 0 16 33 66 98 129 158 186 214 242
1.50 .5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 11 26 39 50 55 60 65
1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 23 43 62 78 94 109 123
~.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 29 55 T1 98 119 138 156
2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 32 61 87 112 135 158 180
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 65 93 121 147 172 196
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 98 127 154 181 206
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 187 214
_k .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 2.2 2.8 3.2 3.3 3.5 3.6 3.7
-.. .0
0
.0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 33 67 99 130 159 188 216
1.60 .5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 11 27 41 52 59 63
1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 24 44 63 81 97 113
1.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 30 56 79 101 122 141
2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 33 62 89 114 138 161
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 66 95 122 149 174
3.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 99 128 156 183
3.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 189
1.70
-.
_k
.5
.0
0
0
.0
0
0
.0
0
0
.0
0
0
.0
0
0
.0
0
0
.0
0
0
.0
0
0
.0
0
0
.0
0
0
.0 2.1 2.7 3.1 3.3
0
0
33
0
67
11
100
28
131
43
3.4
161
55
3.6
190
62
1.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 24 46 65 83 100
1.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 30 57 81 103 124
2.0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 33 63 90 116 140
2.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 66 96 124 151
3.0' 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 100 130 158
_k .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 .0 2.1 2.6 3.1 3.3 3.4
II8Xm 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 33 67 100 132 163
268
PRILOG 2.7.6
FORTRAN PROGRAM ENVITKO ZA PRORACUN VITKIH
STATICKI ODREBENIH STUBOVA POSTUPKOM
ENGESER- VlANELO
-
Na osnovu postupka Engeser Vianelo, koji je obja.snjen u poglavlju 2.7.1.7 sastav-
ljen je fortranski program ENVITKO. Ovim programom mogu se uvesti u proracun
efekti nelinearne teorije II reda i resavati sarno staticki odredeni vitki aistemi: kon-
zolni i zglobno oslonjeni vitki stubovi, optereceni konstantnom granicnom aksijal-
nom silom pritiska.
Svi podaci, osim velicina koncentrisanih momenata savijanja na krajevima vitkog e-
lementa, unose se u proracun preko ulazne datoteke, a rezultati se nalaze u izlaznoj
datoteci koju program sam formira. Na pocetku izvrsenja, korisnik interaktivno
unosi naziv ulazne i izlazne datoteke, kao i naziv posla. Naziv posla stampa se u
zaglavlju izlazne datoteke. Svi navedeni nazivi upisuju se pod jednostrukim navod-
nicima, npr. 'ULAZ.DAT', 'IZLAZ.OUT', 'POSlOS'...
Posle definisanja naziva datoteka i posla, na ekranu se pojavljuje pitanje 0 velicina-
ma koncentrisanih momenata na krajevima. U slucaju konzolnog stuba, program
ENVITKO pita samd za vrednost koncentrisanog momenta na vrhu stuba, dok je u
slucaju zglobno oslonjenog stuba, potrebno uneti momente savijanja na oba kraja
stuba. Ako krajevi vitkog elementa nisu optereceni spolja.snjim koncentrisanim
momentima savijanja, za vrednost ovih koncentrisanih momenata unosi se, naravno,
- nula.
Programom ENVITKO mogu se resavati slucajevi proizvoljnog poprecnog optere-
cenja na pomenuta dv~ staticka sistema, jer se, poznatim postupkom iz Teorije
konstrukcija, to spolja.snje opterecenje svodi na koncentrisane sile u unapred iza-
branim cvorovima vitkog sistema slika 2.7/36. Dakle, korisnik mora proizvoljno
popl'ecno opterecenje svesti na koncentrisane sile u unapred izabranim cvorovima
sistema, a veliCina tih koncentrisanih silaje ulazni podatak za program ENVITKO.
Ih- X
2
PI-
P2--
3 P3--.
1-1 ~~~-t-
i Pj-
;.1
P;-I----'
n p".
Slib 2.7./36 Pretvaranje kontinualnog optereeenja u koncentrisane sHe
gde je: ~:z: .
Pi =
12 (Pi-l + 10. Pi + PHI)
~:z:
Pn = 12' (3,5. Pn + 3. Pn-l - 0,5. Pn-2)
~:z:
PI = . (3,5 . PI + 3 . P2- 0,5 . P3)
12
269
Program nema mogucnosti da analizira podeljeno opterecenje momentima.savijanja
dot vitkog elewenta;,dokkQtlcentrisani I\poljaSnji r;nomenti ~.I!.vijanjamog1J delQvati
sarno na krajevima stuba. Vitak stub se smesta u desHo orijen~is~nlcoqrdiI:1atQ!
sistem takp di} J?,odnozje stuba bude u pocetku koordinatnog, sistern~' a. osa stub a .
se' poklapa. sa Y6som globalno~' koordinatnog sistema, slika 2.7/31. Zatirh seevrsi
numer~~M' c~or~v!,-:Cvorovi s'i~t~m~ ozna~avaju se tako ~a prvi 'cv'orbrcij1 ,bude
uvek u vrhu stu~a, n'a ITlestu'gde'd,eluje granicna aksijalna sila pritlska,~zatiirise
redom 'numerisu sve"do 'podnozja stuba. Konvencija 0 obelezavanju cvorova , kao io
.
znaku sila i pomeranja data je na sledecoj slici: ~' '. .'
:ty
'. ,Hu
. + MU1
tP, -'-40' l'
...P2 -- 2
-foP3 ~3
'+Pj -- i
Slib 2.7/37 Konvencija 0 znaku
Verzija 1.2programa ENVITKO, koja je prilozena na kraju ovog priloga, nema

mogucn08t da analizira vitke stubove kruznogpoprecnog preseka, ali je,u svakom
slu~aju, vrlo lako prilagoditi program tako da moie daradi i kruzne preseke na-os-
novu tabela m- n - k datib uprilogu 2.7.4 i 2.7.5. Potrebnoje, malim intervencijama
u bloku programa ENVITKQ koji iz ulazne datoteke uCitava podatke 0 geometriji
preseka, obezbediti da, rnozeda ucitava i podatke 0 lcruznom poprecnom preseku
koje ce kasnije koristitl za formiranje dimenzionalnih vrednosti krive M - N - K..
Primena programa ENVITKO bice prikaza.na sapodacimakoji odgovaraju primeru
broj 1 iz priloga 2.7.2. '
Primer primene programa ENVITKO

Zadatak: Postupkom ENGESER - VIANELO, koriScenjem program a ENVITKO,
proveriti granicnu nosiv08t stuba prikazanog na slici 2.7/38. Visina stuba I 13,85 =
mj dimenzije preseka bid = 40/60 cmj povrsina armature Fal = Fa2 = 21,53 cm2,
konstantna celom visinpm stubaj, odstojanje tezista..armat\,lre od ivice preseka a ::;
6 cm; eksploataciono stahio opterecEmje Ng = 640,0 kNj povremeno opterecenje

N, :;::123,0
kN, p =2,6 kN/m; materijal MB 30 -IB = 20,5 MPa, RA 400/500-
(Tv = 400 MPa, Ea =- 200 GPa.
270
Resenje: Problem ce biti resen deobolnstuha 'na'5'jednakih delova uuzine tJJ.£;:!J
13385 2,77 m. Koncentrisano poprecno b])tete'cenje u cv(iroVi~a racuna se nti:
=
sledeci naein:
Pu = 2,I.p= 2,1.2,60~5,4~ kNJ~.
Pu1 = Pu6 = Pu . Ax/2= 5.,46' ~.77/2=t, 5~ .k~t. -
<-
Pu2 = Pu3= Pu4= Pus =pf) .a'll!:::: 5,46.2\71- =,1~,"12 kN
,.
~.
Granicna aksijalna sila pritiska na vrhu stuba iznosi: ~->
Nu::: 1,9.Ng+2,!.Np:::: i474;3"lC'N

Usvojen koordinatni sistem, granicno opterecenje, numeracija i pomeranje ~v.orQva
sistema usled imperfekcije (eo) prikazani su na sledecoj slici:
Hg,Hp
~ 21,S3cm2
1
6 ""'-
-Tr-
\
I
riiir~1
2 \°,023 In
\
E
111 6i=~~60
3
. to,O"5 ;. W
, I
i .
fOoo"6
II.
~r-- MB 30 ..
~..
5 10.023 RA L.OO/SOO
Ea=20OGP~
6
P =2,6 kN/""
Slib 2.7/38 Dispozioijl'i opterecenj~.
Vrednosti krive m n- - k usvajaju se na osnovu tabel~datih upri1rig~ 2.7.2 za RA

400/500, n = 0,30 i ji = 0,35:
KOORDINATE KRIVE: I< < > m<- > -
o. jJ.
0.5 55.
1.0 ,.94
1.5 122.
2.0 145.
2.5 168.
3.0 189.
3.5 209.
4.0 228.
4.2 234.
Sada imamo dovoljan broj podataka za formiranje ulazne
vitkog stuba, nazvanog 'TEST', metodom Engeser-Vianelo. ,,~~te;te~~;:~~;t~vanje
Podaci u ulaznoj da-
toteci moraju biti u poretku kako je prikazano na sledecem listingu:
271
1474. :Aksfjalna sfla prftfska [kN]
2 :Statfckf sfst.. (1akonzola'2apr08ta Ireds)
5 :Iroj segmenata na stapu to]
40. : Sf r fna poprecl"lOl preseke [ell]
60. :V;sfna poprecl"lOl preseke [ell]
6. :Rsstojenje od ;vfce do el'88ture [ell]
20.5 :RaclM'\Skscvrstoca betona (IIIe]
10 :Iroj tacake bezd;menz;onalne krfve k-. [-]-[-]
o. O. :KOORDIIlATE
dIVE t k<-> - 11<->
0.5 55.
1.0 91..
1.5 122.
2.0 11.5.
2.5 168.
3.0 189.
3.5 209.
4.0 228.
4.2 231t.
1 13.85 7.56 O. :CVOR-koordfnata-poprecna sfla-pocetnf ekscentrtcftet

2 11.08 15.12 0.023
3 8.31 15.12 0.046
4 5.54 15.12 0.046
5 2.77 15.12 0.023
6 0.00 7.56 O.
Rezultati proracuna, programom ENVITKO, vitkog stuba pod nazivom 'TEST'

prikazani su u izlaznoj datoteci:
- - - - - Pro I raM ENVITKO ------

**********************************************
Naztv vftkol elements: TEST
**********************************************
SILA PRITISKA [kN] 1474.00
DUZIIIA SISTEMA [m] 13.85.
SIRIIIA PRESEKA [CIII] 40.00
.
VISIIIA PRESEKA [Cftd 60.00
CVRSTOCA lETONA [MPe] 20.50
IROJ SEGMENATA 5
IROJ CVOROVA SISTEMA 6
TIP STATICKOG SISTEMA 2
272
PAROYI TACAICA KRIVE MOMENAT [kNm] -KRIVINA [1/111:
==.========================================
1 .00 .000000
2 162.36 .000926
3 277 .49 .001852
4 360.14 .002778
5 428.04 .003704
6 495.94 .004630
7 557.93 .005556
8 616.97 .006481
9 673.06 .007407
10 690.77 .007778
R e z u l t . tip r 0 r a c una:
ostvareni u poslednjoj iteraciji broj: 3
... ... ......
CVQR[-) v, II [In) M,I [kNm] M, II [kNal]
======..===:z======================================-==
1 .000000 .0 .0
2 .039554 83.8 142.1
3 .073087 125.6 233.4
4 .073087 125.6 233.4
5 .039554 83.8 142.1
6 .000000 .0 .0
-= ===:=:.= ======= ====-
= ==..===The End=====.======..===========
273
PROGRAM E N V I TKO
C Resava staticki odredjene Ojlerove slucajeve vitkosti

C MetoOo. Enge8ser-Vfanello.
C Poprecno opterecenje vitkog st8p8 je proizvoljno f

C svodi se 1\8 kone. sile u unapred izabreni.. cvorovi... sisteme.
C Vitak step IIOze bitf opterecen f kone. IIIOIIIenti... savfjanja,
C ali sarno 1\8 svoji.. krajeviMB.
C Cvorovi se numerisu redom, odozgo 1\8 dole.
C Kone. momenti i kone. sile unose se preme STRESS konvenciji 0 znaku.
C Nfzovi promenljivih M,MD,MG,MD1 koriste se u dalj...
C razvoju progr8mB, koji podrazumeva da ce se.u cvorovima sisteme
C maci unosftf f proizvoljno opterecenje koneentrisanih momenata f
C dodatnih aksij8lnih sil8. Da bi program ENVITKO radio neophodno je da
C se deklarisu i dimenzionisu. .
C Dimenzionisenje f deklarisanje prOlllenljivih

DIMENSION MK(20),KAPAK(20),P(1oo),M(100),V(100),Y(100)
DIMENSION L(99), VP(1OO),MD(100),MG(100),KAPAG(100),KAPAD(100)
DIMENSION W(100),MF(100),VS(100),MD1(100),LD(99),YK(99),YKK(99)
REAL KAPAK, M, L, LS, MD, MG, MK, KAPAG, KAPAD, MF, SILA, MD1
REAL LD
INTEGER STAT, S
CHARACTER ULAZ * 12, IZLAZ * 12, ELEMENT
DATA GRESKA 10.011 * 20
DATA KRIVINA,KK 10,01
C ...Predstavlj8nje korisniku
WRITE (*,5005)
5005 FORMAT (11111111111111111)
PRINT *,'- -, - - - - - Progr... ENVITKO - - - - - - - - -,
PRINT *,',
PRINT , DOBAR DAN
PRINT"*, OVO JE PROGRAM KOJI RESAVA PROBLEM VITKIH STAPOVA'
PRINT *,' PO TEORIJI GRANICNE NOSIVOSTI METODOM'
PRINT *,' E N G E SSE R - V I A N ELL 0'
PRINT *,' Autor Aleksandar P8vic
PRINT *,' := =.=== ===.===..........-
PRINT *,'
PRINT *,' Version V1.2'
PRINT *,' ------------.
C ...Upisivanje imens uleznog i izl8Znog f8jle
WRITE (*,5001)
5001 FORMAT (I' UPISI IME ULAZNE DATOTEKE <do 8 slove> =>'S)
READ *, ULAZ
WRITE (*,5002)
5002 . FORMAT (/' UPISI IME IZLAZNE DATOTEKE <do 8 slove> :o:>'S)
READ *,IZLAZ
WRITE (*,5003)
5003 FORMAT (I' UPISI NAZIV VITKOG ELEMENETA <do 8 slove> :o:>'S)
READ *,ELEMENT
C ...Otvarenje datoteke ze smest8j ul8znih podat8k8

C ...f rezul teta pror8CU1\8 .
OPEN (UNIT-1,FILE8ULAZ,STATUS='UNKNOWN')
OPEN (UNIT-2,FILE-IZLAZ,STATUS.'UNKNOWN',
* ACCESS-'SEQUENTI~L',FORM='FORMATTED')
274
C ...Pror8cun broj8 cvorOV8 sistema iz zadatog broj8
C ...stapoV8 NS
N=NS+1
C ...Unosenje konatantne aksijalne sile na vrhu stuba

READ (1,*) SIU
C ...Unosenje podatka 0 statickom sistemu
READ (1,*) STAT
C ...Unosenje broja segmenat8 vitkog sistema
READ (.1,*) NS
C ...Unosenje karakteristik8 preseka

READ (1,*) I
READ (1,*) D
READ (1,*) A
C ...Pror8cun staticke visine
H=iO-A
HzH/100.
C ...Unosenje cvrstoce betona i pr~tvar8nje u kN/cm'2
READ(1,*) letl
letlzletl/10.
C ...Unosenje krive Momenat-Krivina (M-KAPA)po tackama krive m-k
READ (1,*) NK
DO 1 Iz1,NK
READ (1.*) KAPAk(I) ,M!C(I)
MK(I)=MK(I)*I*D*D*letl/1000.
C ...Pretv8ranje MK(I) u kNm

MK(I)=MK(I)/100.
KAPAk(I)=KAPAk(I)/(1000.*H)
CONTI NUE
C ..~Unosenje podataka
C cvor-koordinata-poprecna sila-pocetni ekscentricitet
N=NS+1
DO 2 Iz1,N
READ(1,*)K,Y(I),P(I),V(I)
2 CONTI NUE
v(n)=O.
y(n)zO.
C ...Unosenje MOmen8tena. kr8jevima steps

DO 98 Iz1,N
98 M(I )=0.
IF (STAT.EQ.1) GaTO 1234
WRITE (*,1233)1
1233 FORMAT(/' UNESI KONC. MOMENAT [kNRa U PRESEKU:',12,' [kNRa =>'$)
READ *,M(1)
WRITE (*,1233)NS+1
READ *,M(NS+1)
GaTO 1300
1234 WRITE (*,1233)1
READ *,M(1)
PRINT *,'
PRINT *,' ...Proracun u toku...'
PRINT *,'
275
C ...Pror8cun duzine sistema i Segmenet8
1300 LS-Y(1)-Y(N)
DO 99 1-1,NS
L( I)=Y(I+1 )-Y( I)
l(1)--L(I)
99 CONTINUE
C ...Upisfv8nje ul8znih podet8k8 u izl8Znu datoteku

WRITE(2,7001)
7001 FORMAT(1X'- - - - - Pro 8 r 8.. ENVITKO
- - - - - - ')
WRITE(2,7002)
7002 FORMAT
(1X'**********************************************')
WRITE (2,7003) ELEMENT
7003 FORMAT (1X'N8Ziv vitkog element8: ',A)
WRITE (2,7004)
7004 FORMAT (1X'**********************************************')
WRITE (2,2001) SILA
2001 FORMAT (1X'SILA
WRITE (2,2005) LS
PRITISKA [kN]
" F10.2)
2005
" F10.2)
FORMAT (1X'DUZINA SISTEMA em]
WRITE (2,1999) B
1999 FORMAT (1X'SIRINA PRESEKA [em] ',F10.2)
WRITE (2,1998) D
'1998 FORMAT (1X'VISINA PRESEKA [em] ',F10.2)
WRITE (2,1997) BetB*10.
1997 FORMAT (1X'CVRSTOCA BETONA [MP8]',F10.2)
WRITE (2,2002) NS
, ,110)
2002 FORMAT (1X'BROJ SEGMENATA
WRITE (2,2004) N
2004 FORMAT (1X'BROJ CVOROVA SISTEMA ',110)
WRITE (2,2006) STAT
2006 FORMAT (1X'TIP STATICKOG SISTEMA',110)
WRITE (2,2007)
2C'7 FORMAT (II)
C .. .St~nje parov8 vrednosti M-KAPA

u izl8Znoj datoteci
WRITE (2,2020)
2020 FORMAT('PAROVI TACAKA KRIVE MOMENAT[kNIII]-KRIVINA [1/m]:')
WRITE (2,2019)
2019 FORMAT (1 ==..= =======================..========1)
DO 163 1-1,NK
WRITE (2,2021)I,MK(I),KAPAK(I)
2021 FORMAT (12,F10.2,F10.6)
163 CONTINUE
WRITE (2,2007)
C ...Selekeij8 usvojenog st8tiekog sistellS

1001 IF (STAT.EQ.1) GOTO100
IF (STAT.EQ.2) GOTO200
C ...Prorecun Z8 konzolu
C ...Dodel8 pocetnih ekseentrieitet8 pomer8njima u prvoj
C ... ftereci j i
100 DO 151 1=1,N
VP(I)-V(I)
151 CONTI NUE
276
C ...Proracun statickih uticaja u konzoli
C ...po teori j i I i II reds
199 T-P(1)
MG(1)-O.
fl)1(1)--MC1)
fI)(1 )--MC 1)
DO 101 1-2,N
MGCI)-MD1CI-1)+T*LCI-1)+SILA*CVPC1)-VPCI»
fl)C I)=MGCI) -MCI)
MD1CI)-MDCI)-SILA*CVPC1)-VP(I»
T-T+PCI )
101 CONTI NUE
C ...Proracun krivina KAPAGi za sracunate staticke uticaje

1005 DO 132 1=1,N
DO 133 S=2,NK
IF CABSCMGCI».LT.MKCS» THEN
KAPAGCI)=CKAPAKCS)-KAPAKCS-1»/CMKCS)-MKCS-1»*CABSCMGCI
* »-MKCS»+KAPAKCS)
IF CMGCI).LT.O.) THEN
KAPAGCI) = C-1.) KAPAGCI)
ENDIF *
GOTO 132
ELSEIF CABSCMGCI».GT.MKCNK» THEN
GOTO 197
ENDIF
133 CONTINUE
132 CONTI NUE
C ...Proracun krivina KAPADi za sracunate staticke uticaje

DO 134 1=1,N
DO 135 S-2,NK
IF CABSCMDCI».LT.MKCS» THEN
KAPADCI)=CKAPAKCS)-KAPAKCS-1»/CMKCS)-MKCS-1»*CABSCfI)CI
* »-MKCS»+KAPAKCS)
IF CfI)CI).LT.O.) THEN
KAPADCI) =
C-1.) * KAPADCI)
ENDIF
GOTO 134
ELSEIF CABSCMDCI».GT.MKCNK» THEN
GOTO 197
ENOlF
135 CONTI NUE
134 CONTINUE
GOTO 196
C ...Izvestaj de je doslo do loma u preseku 'i-gore'

197 PRINT 152, I
WRITE C2,152)1
152 FORMATC' Doslo je do loma vitkog elementa u preseku: ',12)
WRITE C2,153) ELEMENT
153 FORMAT C' *',A,'* neIIIII potreben koeficijent si gurnost
.
1I 1 )
STOP
C ...Proracun 'omega' tezina Wi

196 W(1) - L(1)/6.*C2.*KAPADC1)+KAPAGC2»
DO 105 1=2,N-1
WCI)-LCI-1)/6.*CKAPADCI-1)+2*KAPAGCI»+
* LCI)/6.*C2*KAPADCI)+KAPAGCI+1»
217
105 CONT I NUE
W(N)-L(N-1)/6.*(KAPAD(N-1)+2*KAPAG(N»
c ...Selekcfja proracun8 ffktfvnfh MOmen8ta

IF (STAT.EQ.2) GOTO 1006
c ...Proracun fiktfvnfh M088n8ta tj. ~ranja na vftkOM sfst..u

MF(N)-O.
T80.
DO 106 1-1,N-1
MF(N-I)-MF(N-I+1)+W(N-I+1)*L(N-I)+T*L(N-I)
T-T+w(N-I+1)
106 CONTI NUE
C ...Proracun ukupnih pomeranja u trenutnoj fteracfjf

1007 DO 107 1-1,N-1
YS(I)-Y(I)+MF(I)
107 CONTINUE
c ...Kontrola fzlaznog krfterfjuma

DO 108 1-1,N-1
IF (ABS«YS(I)-VP(I»/(VP(I)+1E-10».GT.GRESKA) GOTO110
108 CONTI NUE
IF (ABS(YS(1».LT.0.000001) THEN
YS(1)-O.
ELSEIF (ABS(YS(N».LT.0.OOOO01) THEN

YS(N)-O.
ENOIF
c ...Proracun .egmenta na kojem se vrsf promena znaka krivfne

DO 3500 1-1,NS
IF «KAPAD(I)*KAPAG(I+1».LT.0.) THEN
KK-KK+1 .
KRIYJNA-1
LD(I)-(ABS(KAPAG(I+1»*L(i)1/(ABS(KAPAG(I+1»+
ABS(KAPAD(I»)
* YK(I)-Y(1)
DO 3501 K-1,1
YK(I)-YK(I)-L(K)
3501 CONTINUE
YK(I)-YK(I)+LD(I)
YKK(KK)"'YK(I)
ENDIF
3500 CONTI NUE
C ...Ispf.f~anje rezultata proracun8

WRITE (2,2400)
2400 FORMAT (I R e z u l tat f pro r a c una:')
WRITE (2,2402)IT
2402 FORMAT (I oatvarenf u poslednjoj iteracijf broj:',12)
WRITE (2,2401)
2401 FORMAT( I I)
WRITE (2,2405)
2405 FORMAT( 1
CVOR [-] v, II [mJ M,I [kNm] M, II [kNmJl)
WRITE (2,2403)
278
2403
FORMAT('8=====================================================')
WRITE(2,2404)1,VP(1),MD(1),MD(1)
2404 FORMAT(12, ,
" F10.6,' " F10.1,' " F10.1)
DO 169 1=2,N-1
WRITE (2,2404)I,VP(I),MD1(1),MG(I)
169 CONTI NUE
wrfte (2,2404)N,VP(N),MG(N)-sila*(Yp(1)-Yp(n»,MG(N)
WRITE (2,2701)
2701 FORMATC' =_:z: :==================-=._.=::=:======81)
c ...Izvestaj 0 proneni krivine

IF (KRIVINA.EQ.1) THEN
DO 3411 181,KK
WRITE (2,3410) YKK(I)
3410 FORMAT ('KRIVINA MENJA ZNAK U TACKI Yk [mJ "',F8.2)
3411 CONTINUE
ENOlF
write (2,2702)
2702 format('==8===================The End=========================,)
STOP
C ...Izvestaj 0 dostignutim pomeranjima i greskama u odnosu na

C ...prethodna pomeranja
110 IT" IT
C ...Prfprema podetaka za novu iteraciju
1T=1T+1
DO 109 K81,N-1
VP(K)8VS(K)
109 CONTINUE
IF (STAT.EQ.1) GOTO 199
IF (STAT.EQ.2) GOTO299
C ...Dodela pocetnih vrednosti ekscentriciteta pomeranjima u

C ...prvoj fteraciji za prostu gredu
200 DO 251 1=1,N

VP(I)8V(I)
251 CONTI NUE
C ...Proracun reakcija proste grede po teoriji I recta

SM"O.
DO 201 181,N
SM8SM+M(I)
201 CONTI NUE
DL80.
SMP=O.
DO 202 1=1,N-1
SMP8SMP+P(I)*(LS-DL)
DL-DL+L(I )
202 CONTI NUE
SP.O.
DO203 181,N
SP.SP+P(I )
203 CONTI NUE
279
RA-1/LS*(-SMP+SM)
RB--(SP+RA)
P(1)-P(1)+RA
P(N)-P(N)+RB
C ...Proracun at8tickih utic8ja u zglobno oslonjenom atapu

C ...po teoriji I reds i po teoriji II reds
299 T.p( 1)
MG(1)-O.
tI) 1CnaN( 1)
tI)( 1)"'( 1)
DO 204 1-2,N
MG(I)8tI)1(1-1)-T*L(I-1)+SILA*VP(I) .
tI)( I )aNG(I )+M(I )
tl)1(1 )8tI)(I )-SILA*VP(I)
T-T+P(I)
204 CONTINUE
tI)(N)-MG(N)+M(N)
GOTO 1005
C .. .Prorecun fiktivnih IIIOIIen8tatj. poMeranja

C ...vitka8 aiat..u prost. grede "'
C ...Prorecun reakcija proste fiktivne grede

1006 DL-O.
$11180.
DO208 1-1,N
$lll8SMW+W(I)*(LS-Dl)
DlllOl+L(I )
208 CONTI NUE
sw-o .
DO 209 11-1 ,N
S\l8SW+W( II )
209 CONT I NUE
RAW-1/LS*(SMW)
RBW-(SW+RAW)
W( 1)--W( 1)+RAW
W(N)--W(N)+RBW
C ...prorecun fiktivnih MOMen8t8 redukcija8 aila

MF(1)-O.
T-W( 1 )
DO 210 1-2,N
MF(I)"'F(I-1)+T*L(I-1)
T-T-W(I)
210 CONTI NUE
GOTO 1007
END
280
PRILOG 3
GRANICNASTANJA
UPOTREBLJIVOSTI
3.1 FORTRAN PROGRAM BAB 87 - AAEMM ZA PRORACUN

NAPONA I KRIVINE PRESEKA ZA RAZLICITE ISTORIJE
OPTERECENJA
3.2 SREDNJE RASTOJANJE PRSLINA
3.3 KRITERIJUM KADA PRORACUN STANJA PRSLINA NIJE
NEOPHODAN
3.4 KOEFICIJENTI ZA PRORACUN KRIVINE ELEMENTA
PRA VOUGAONOG PRESEKA IZLOZENOG SLOZENOM
SAVIJANJU
3.5 KOEFICIJENTIZA PRORACUN KRIVINE ELEMENATA T
PRESEKA IZLOZENOG SLOZENOM SAVIJANJU
3.6 KOEFICIJENTI ZA PRORACUN UGIBA BETONSKOG
ELEMENTA
.3.7 KRITERIJUM KADA PRORACUN UGIBA NIJE
NEOPHODAN
3.8 PROGRAM CREEP ZA PRORACUN STANJA NAPONA,
PRSLINA I DEFORMACIJA jUGIBA
ARMIRANOBETONSKIH PRESEKAj ELEMENATA
U TOKU VREMENA
1. ULAZNI PODACI
1.1. Betonski presek
Betonski presek se opisuje sa dva niza podataka koji predstavljaju sirinu preseka
b(I) na odredenom nivou I i odstojanje yb2(I) tog nivoa od gornje ivice preseka,
slika 3.1.
tiT) yb2(1J=O
1 ~~
3 2i~ ;::;
~~
~~
~
Nb Nb
b(Nb)
Slika 3.1 Opisivanje betonskog preseka
U programu je usvojeno da se sirina preseka menja linearno izmedu dye uzastopne

karakteristicne sirine. Kada je ova promena krivolinijska presek se moze aproksimi-
rati vecim brojem karakteristicnih sirina, dok se ne postigne zadovoljavajuca tac-
nost, sl.ika3.2.
b([)
Slika 3.2 Aproksirnacija betonskog preseka
Sa b(N b) je oznacena sirina preseka na donjoj ivici, gde je N b ukupan broj karak-
teristicnih sirina. U programu je Nb ~ 20. Karakteristicne sirine se moraju unositi
u redosledu, odozgo nanize, pri cemu je yb2(1) = O. U slucaju da u preseku nastaje
prslina kao gornja ivica (ivica 2) mora se usvojiti ivica uz zonu pritisnutog betona.
284
1.2. Armatura
Armatura preseka je takode predstavljena sa dva niza podataka, povrsinom arma-
ture na odredenom nivou J i odstojanjem ya2( J) tog nivoa od gornje ivice preseka
slika 3.3.
Aa(1) . . .. .
.. t::)
~
..Aa(J) ~
~
~
Slika 3.3 Opisivanje armature
Profili armature se mogu unositi pojedinacno ili se unosi ukupna povrsina svih
profila koji se nalaze u istom redu (na istom nivou). Redosled unosenja armature
nije bitan.' S obzirom da se u rezultatima proracuna prikazuju naponi u armaturi
oznacenoj brojevima 1 (prva) i N a (poslednja), to je pogodno kao prvu uneti ar-
maturu najbliiu gornjoj, a kao poslednju najblizu donjoj ivici preseka. Na taj naCin
ce se dobiti i ekstremne vrednosti napona u armaturi. U programu je N a ~ 20.
1.3. Ostali ulazni podaci

Pored navedenih veliCina (Nb, Na -celobrojne konstante, b(I), yb2(I), Aa(J), ya2(J)
- realni nizovi (I = 1,..., Nb i J = 1, ... , Na) u ulazne podatke spadaju i:
Ea - modul elasticnosti armature (kN/cm2),

Eb(to) - modul elasticnosti betona pri prvom opterecenju
(kN/cm2),
Mo (kNm) i No (kN)- spoljaSnje sile u trenutku t
= to,
fbzsm(to) - cvrstoca betona prema zatezanju savijanjem u trenutku to
(kN/cm2, prema usvojenoj konvenciji - negativan broj),
fi(tl, to) - koeficijent tecenja betona za opterecenje koje nastaje u
trenutku to a do trenutka t1,
hi(tl, to) - koeficijent starenja za naznaceni interval,
Epssk(tl) - dilatacija skupljanja koja odgovara trenutku vremena t1,

kao decimalan broj,
285
i ostali ulazni podaci istog karaktera i ozi1aka koji odgovaraju vremenskim trenucima
tl i h i odgovarajuCim intervalima koji se mogu obradivati u programu. Program
zahteva sarno minimalni skup ulaznih podataka u skladu sa izabranim slucajem
opterecenja i rezultata.
2. REZULTATI
Kao prethodna informacija u rezultatima se pojavljuju sledece geometrijske karak-
teristike preseka:
yb2 - odstojanje tezista homogenog bruto betonskog preseka od gornje ivice

preseka,
Ab,lb - povrsina i sopstveni moment inercije homogenog bruto betonskog pre-
.
seka,
ya2 - odstojanje tezista armature od gornje ivice preseka,
Aa, 1a - povrsina i sopstveni moment inercije ukupne armature u preseku.
Rezultatima 0 naprezanju prethodni informacija 0 stanju preseka (sa ili bez prsline).
Uz prethodnu napomenu 0 kom se trenutku vremena radi, u rezultatima se daju
sledeCi podaci:
Eps2,Epsl- dilatacije na gornjoj i donjoj ivici preseka,

zE- polozaj neutralne linije dilatacija (odstojanje od gornje ivice preseka),
8gb2- napon u betonu na gornjoj ivici preseka (ivica 2),
8gz8 - napon u betonu na donjoj granici (z8) aktivnog betonskog preseka,
za presek sa prslinom, odnosno
8gb1 - napon u betonu na donjoj ivici preseka (ivica 1), za presek bez prsline,
z8 - granica naponski aktivnog betonskog preseka, za presek sa prslinom,
odnosno polozaj neutralne linije napona, za presek bez prsline,
8ga2, Sga1 - naponi u prvoj i poslednjoj armaturi (ujedno ekstremni naponi u
armaturi, ako se kao prva unese armatura najbliia ivici 2, a kao
poslednja najbliza ivici 1 preseka),
EpTb- dilatacija u tezistu bruto betonskog preseka,
K- krivina preseka, prema slici 3.4.
Izlazna datoteka non ime AAEMM.OUT.
286
NAPO~I U "BETONU
~ 5TAN::JE 1: STAN:JE J[
....-....
r
...........
~
2 ' 5962
AaJ1) d N.
-0
::n
l
'-'
<f)
x
~:n
~M
--l
Slika 3.4 Oznake rezultata
3. PRIMERI
Primeri koriscenja programa (sadrzaj izlaznih datoteka) dati su uz primere 110/1-
4, u tekstu Prirucnika BAB 87, u izlaganju uz clan 110. S obzirom da je u svim
primerima resavan presek istih geometrijskih karakteristika ti su rezultati mogli
biti dobijeni sarno jednirn izvrsavanjern prograrna za razliCite slucajeve opterecenja
(izmenorn odgovara.juCih veliCina), pri cemu bi bili smesteni u jedinstvenu izlaznu
datoteku. Zbog preglednosti, za svaki od prikazanih primera izvrseno je posebno
startovanje prograrna, te su obrazovane cetiri zasebne datoteke.
287
PROGRAM AAEMMl
DIMENSION b(20),hb(20),Fa(20),ha(20)
COMMON IPRESEK/b,hb,Nb,Fa,ha,Na,Ea
INTEGER OP,U
REAL M,N,Mo,No,M1,N1
WRITE(*,*)
WRITE(*,*) 'PROGRAM BAB 87-AAEMM1'
WRITE(*,*)
WRITE(*,*)'NAPOMENA: U programu su pozitivni naponi pritiska'
WRITE(*,*)'i di1ataeije skraeenja i za beton i za ARMATURU l'
IN=1
OPEN(UNIT=IN,FILE='AAEMM.OUT',STATUS='NEW')
WRITE(IN,1900)
1900 FORMAT(' PROGRAM BAB 87-AAEMM1' ,III' GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE
2PRESEKA' )
WRITE(*,*)
WRITE(*,*)'Broj karakteristienih sirina betonskog preseka ?'
READ (*,*)Nb
WRITE(*,*)'Broj slojeva armature ?'
READ (*,*)Na
WRITE(*,*)
WRITE(IN,1910)Nb,Na
1910 FORMAT (I,' Nb = ',12,' Na = ',12, /)
CALL KARAKTERISTIKE
DO 5, I=l,Nb
WRITE(IN,1920)I,b(I),I,hb(I)
1920 FORMAT(' b(',I2,') = ',F6.1,' yb2(',I2,') = ',F6.1,' em')
5 CONTINUE
WRITE(*,*)
WRITE(*,*)'Modu1 e1astienosti armature (kN/em2) ?'
READ (*,*)Ea
WRITE(IN,2001)Ea
2001 FORMAT(/,' Ea ',F8.0,' kN/em2' ,/)
=
DO 6, I=1,Na
WRITE(IN,1930)I,Fa(I),I,ha(I)
1930 FORMAT(' Aa(',I2,') = ',F6.2,' em2 ya2(',I2,') = ',F6.1,' em')
6 CONTINUE
Dp=hb(Nb)
CALL BETON (Dp,Abb,YY2,Smibb)
CALL ARMATURA (Dp,Ah,yh2,Smih,Aa,ya2,Smia)
WRITE(IN,2022)YY2,Abb,Smibb
WRITE(*,2022)YY2,Abb,smibb
WRITE(IN,2023)ya2,Aa,smia
WRITE(*,2023)ya2,Aa,Smia
288
10 WRITE(*,*)
WRITE(*,*)'lzabrati .emu opterecenj~ i rezu1tata (uneti broj):'
WRITE(*,*)'(to < t1 < t2)'
WRITE(*,*) 'to:(Mo,No),Btanje to,Btanje t1 .1'
WRITE(*,*)'to:(Mo,NO),t1:(M1,N1),Btanje to,Btanje t1 2'
WRITE(*,*)'to:(Mo,No),t1:(M1,N1),Btanje to,Btanje t1,Btanje t2..3'
READ (*,*)OP
WRITE(IN,1931)
1931 FORMAT(/,' OPTERECENJE I REOLOSKE KARAKTERISTIKE PRESEKA')
WRITE(*,*)
WRITE(*,*)'Uneti parametre i opterecenja:'
WRITE(*,*)
WRITE(*,*)'Mo (kNm), No (kN), Eb(to) (kN/cm2; modu1 e1. betona)?'
READ (*,*)Mo,No,Ebo
WRITE(IN,2002)Mo,No
2002 FORMAT(/,' Mo - ',F9.2,' kNm No ',F9.2,' kN')
-
WRITE(*,*)'fbzBm(tO) (kN/cm2; cvrBt. bet. na zatezanje Bavijanjem,

2 NEGATIVAN brojl) ?'
READ (*,*)fzo
WRITE(IN,2003)Ebo,fzo
2003 FORMAT(' Eb(to) - ',F6.0,' kN/cm2 fbzBm(to) . ',F6.3,' kN/cm2')
WRITE(*,*)'fi(t1,to), hi(t1,to), EpBsk(tl) (di1. Bkup1janja kao

2decima1an broj) ?'
RE'AD (*,*)fio1,hio1,EBkl
WRITE(IN,2004)fiol,hio1,EBk1
2004 FORMAT(' fi(t1,to) . ',F5.3,' hi(t1,to) Epssk(t:1)
= ',F5.3,' - "
2F8.6)
IF (OP .eq. 1) GO TO 20
WRITE(*,*)'M1 (kNm), N1 (kN), Eb(t1), fbzsm(t1) (kN/cm2, MINUSI)?'

READ (*,*)M1,N1,Eb1,fz1
WRITE(IN,2005)M1,N1
2005 FORMAT(' M1 - ',F9.2,' kNm N1 = ',F9.2,' kN')
WRITE(IN,2006)Eb1,fz1
2006 FORMAT(' Eb(t1) = ',F6.0,' kN/cm2 fb,zsm(t1) = ',F6.3,' kN/cm2')
WRITE(*,*)'fi(t2,to), fi(t2,t1), hi(t2,t1), Epssk(t2)

?'
READ (*,*)fio2,fi12,hi12,EBk2
WRITE(IN,2007)fio2,fi12,hi12,Esk2
2007 FORMAT(' fi(t2,to) = ',F5.3,' fi(t2,t1) = ',F5.3,/,
2' hi(t2,t1) = ',F5.3,' EpSBk(t2) = ',F8.6)
IF (OP .ne. 3) GO TO 10
20 U=2
WRITE(IN,1932)
1932 FORMAT(/,' NAPONI, DILATACIJE I KRIVINA PRESEKA')
289
CALL IDPftE..K (Kbo,Dp,U,Aid,yid2,Smid)
N-No
H-Ho*100.+Ro*(yid2-YY2)
CALL RAVIKft (DP,Aid,yid2,Smid,H,K,Sbo1,Sbo2)

rXo=H/Smid/Jbo
IF (Sbo1 .qt. fzo) GO TO 30
L=l
LL-1
CALL EKSCER (Kbo,(Mo*100.),No,xoS,Sbo2,U,YY2)
AV-xoS
CALL .IKTEI!.2(xoS, Sbo2, Dp, Sbo 1)
rKo-Sbo2/xoS/Ebo
GO TO 40
30 L-O
AV-Dp
40 Epo2=Sbo2/Ebo
Epo1=Sbo1/Ebo
CALL IKTER1 (Dp,Epo1,Epo2,YY2,EpOTb)
CALL INTER1 (Dp,Epo1,Epo2,ya2,EpTao)

Ebz-Ebo/(1.+hio1*fio1)
CALL IDPI!.ESEK (Ebz,AV,U,Aidz,yid2z,Smidz)
CNs=Ea*Aa*(EpTao*fio1+Esk1)
CHs-Ea*Smia*rXo*fio1
CNsz=CKs
CHsz=CMs-CKs*(ya2-yid2z)
CALL NAVIER (Dp,Aidz,yid2z,Smidz, (-CHez),

2(-CNsz),dSbo11,dSbo12)
D1=Epo1*fio1+Esk1
G1-Epo2*fio1+Esk1
dEpo11-D1+dSbo11/Ebz
dEpo12-G1+dSbo12/Ebz
dKo1=(dEpo12-dEpo11)/Dp
Sb1a1=Sbo1+dSbo11
Sb1a2=Sbo2+dSbo12
Ep1a1-Epo1+dEpo11
Ep1a2=Epo2+dEpo12
CALL IKTER1 (Dp,Ep1a1,Epia2,YY2,Ep1aTb)
rK1a=rKo+dRo1
IF (OP ..q. 1) GO TO 100
dcEp1-Kp1a1~Sb1a1/Eb1
dcEp2-Ep1a2-Sb1a2/Eb1
dcK-(dcEp2-dcEp1)/Dp
CALL INTER1 (Dp,dcEp1,dcEp2,ya2,dcEpTa)
CNsI-dcEpTa*Ea*Aa
CHsI-dcK*la*Smia
290
fN=No+N1-CNsI
fM-(Mo+M1)*100.-CMsI+CNsI*(ya2-YY2)
IF (L .eq. 1) GO TO 50
CALL IDPRESEK (Eb1,Dp,U,Aid,yid2,Smid)
N-N1
M-M1*100.+N1*(yid2-YY2)
CALL NAVIER (Dp,Aid,yid2,smid,M,N,D2,G2)
Sb1p1-Sb1a1+D2
Sb1p2=Sbla2+G2
LL-O
AV1-Dp
IF (Sb1p1 .gt. fz1) GO TO 70

LL-1
GO TO 60
50 x1aE-Ep1a2*Dp/(Ep1a2-Ep1a1)
CALL IDPRESEK (Eb1.x1aE,U,Aid,yid2,Smid)
ekr=Smid/Aid/(x1aE-yid2)-yid2+YY?
estv=fM/fN
IF (ekr .1t. estv) GO TO 60
NL-1
M-fM+fN*(yid2-YY2)
N-fN
CALL NAVIER (DP,Aid,yid2,Smid,M,N,Sb1p1,Sb1p2)
AV1-x1aE
GO TO 70
60 CALL EKSCEN (Eb1,fM,fN,x1pS,Sb1p2,U,YY2)

AV1=x1pS
CALL INTER2 (x1pS,Sb1p2,.Dp,Sb1p1)
70 Ep1p1=dcEp1+Sb1p1/Eb1
Ep1p2=dcEp2+Sb1p2/Eb1
CALL INTER1 (Dp,Ep1p1,EP1p2,YY2,Ep1pTb)
rK1p=(Ep1p2-Ep1p1)/Dp
CALL INTER1 (Dp,Sb1a1,Sb1a2,ya2,Sl)

EpTu=Sl/Ebo
wKs-(Sb1a2-Sb1a1)/Ebo/Dp
CALL INTER1 (Dp,Sb1p1,Sb1p2,ya2,S2)

EpTad-(S2-S1)/Eb1
WKd-(Sb1p2-Sb1p1-Sb1a2+Sb1a1)/Eb1/Dp
CNss-Ea*Aa*(EpTas*(fio2-fiol)+Esk2-Eskl)
CMSS-Ea*Smia*wKS*(fi02-fio1) .
CNsd=Ea*Aa*~~~.~.Ii12
291
CMsd~Ea*Smia*wKd*fi12
Ebzz=Eblj(1.+hi12*fi12)
CALL IDPRESEK (Ebzz,AV1,U,Aidzz,yid2zz,Smidzz)
CNszs=CNss
CMszs=CMss-CNss*(ya2-yid2zz)
CNszd=CNsd
CMszd=CMSd-CNsd*(ya2-yid2zz)
CALL NAVIER (Dp,Aidzz,yid2zz,Smidzz, (-CMszs), (-CNSzs),dSb12s1,

2dSb12s2)
Ds=Sblal*(fio2-fiol)jEbo+Esk2-Eskl
GszSbla2*(fio2-fiol)jEb?+Esk2-Eskl
CALL NAVIER (~p,Aidzz,yid2zz,Smidzz,(-CMszd),(-CNszd),dSb12dl,

2dSb12d2)
Dd=(Sblpl-Sblal)*fi12jEbl
Gd-(Sblp2-Sbla2)*fi12jEbl
dEp12s1=Ds+dSb12s1jEbzz
dEp12s2=Gs+dSb12s2jEbzz
dK12s=(dEp12s2-dEp12s1)jDp
dEp12dl=Dd+dSb12dljEbzz
dEp12d2=Gd+dSb12d2jEbzz
dK12d=(dEp12d2-dEp12dl)jDp
Sb2l=Sblpl+dSb12sl+dSb12dl
Sb22=Sblp2+dSbl2s2+dSb12d2
Ep21=Eplpl+dEpl2s1+dEp12dl
Ep22=Eplp2+dEp12s2+dEp12d2
CALL INTERl (Dp,Ep21,Ep22,YY2,Ep2Tb)
rK2=rKlp+dK12s+dK12d
100 WRITE(*,*)
WRITE(*,*)' Sraeunavanje preseka je zavrseno. Rezultati nose
2oznake:
'
WRITE(*,*)' Eps2, Epsl - dilataeije na gornjoj i donjoj
2iviei preseka;'
WRITE(*,*)' xE - polozaj neutralne linije dilataeija, (em);'
WRITE(*,*)' sga2, Sgal - naponi u prvoj i poslednjoj armaturi,
2 (kNjem2):
'
WRITE(*,*)' Sgb2 - napon u betonu na gornjoj iv).ci, (kNjem2);'
WRITE(*,*)' Sgxs - napon na donjoj granie} (xS) aktivnog beton
2skog preseka sa prslinom,'
WRITE(*,*)' (kNjem2);'
WRITE(*,*), Sgbl - napon u betonu na donjoj iviei, za presek bez
2prsline, (kNjem2);'
WRITE(*,*)' xS - graniea naponski aktivnog betonskog preseka
2 za presek sa prslinom,'
WRITE(*,*)' odnosno polozaj neutralne linije napona za presek bez
2prsline, (em);'
WRITE(*,*)' EpTb - dilataeija u tezistu bruto betonskog preseka;'
WRITE(*,*)' K- krivina (ljem).'
WRITE(*,*)
292
WRITE(*,*)'Uneti CONTINUE za nastavak rada.'
PAUSE
IF (OP .1t. 2) GO TO 110

IF (L .eq. 1) GO TO 130
IF (LL .eq. 0) GO TO 150
GO TO 140
110 IF (L .eq. 0) GO TO 150
130 WRITE(*,2010)
WRITE(IN,2010)
2010 FORMAT(/,' Pre1ina nastaje u trenutku t~to.')
GO TO 160
140 WRITE (*,2011)

WRITE(IN,2011)
2011 FORMAT(/,' Prelina naetaje tek u trenutku
t-t1.')
GO TO 160
150 WRITE(*,2012)
WRITE(IN,2012)
2012 FORMAT(/,' U pr.e.ku ne naetaje prelina,')

160 WRITE(*,*)
WRITE (*,2013)
WRITE(IN,2013)
2013 FORMAT(/,' Stanje za t-to: ')
2014 FORMAT(,',' Eps2

2F6.1,' em') ' ,E12.4,' Eps1 . . ' ,E12.4,' xE -
"
,
2015 FORMAT( Sgb2 . ',E11.3,' Sgxs . ' ,E11.3,' kN/em2 xS :I: ,
2016
2017
2F6.1,' em')
,
FORMAT( Sga2
,
FORMAT( EpTb
. ' ,E12.4,' Sga1 . ,E12.4,'
' kN/em2')
..- ',E11.3,'
, ',E12 .4,' K = ,E12.4,' l/em',/)
2021 FORMAT( Sgb2 '
Sgb1 II: ',E11.3,' kN/em2 xS :z
2F6.1,' em')
2022 FORMAT(/,' yb2 . ' ,FS.l,' em Ab.
2E14.6,' em4') ' IF? .1,' em2 Ib = ,
2023 FORMA!(' ya2 . ' ,FS.l,' em Aa- IF7 .2,' em2 Ia 8: ,
2E14.6,' em4') '
CALL INTER3 (Dp,Epo1,Ep02,xE)

CALL INTER3 (Dp,Sbo1,Sbo2,xs)
CALL INTER1 (Dp,Sbo1,Sbo2,AV,Sigp)
CALL INTER1 (Dp, (Epo1*Ea), (Epo2*Ea),ha(1),Sga2)
CALL INTER 1 (Dp,(Epo1*Ea),(Epo2*Ea),ha(Na),sga1)
WRITE(*,2014)Epo2,Epo1,xE
WRITE(IN,2014)Epo2,Epo1,xE
IF (L .eq. 0) GO TO 170
WRITE(*,2015)Sbo2,Sigp,AV
WRITE(IN,2015)Sbo2,Sigp,AV
GO TO 180
170 WRITE(*,2021)Sbo2,Sbo1,xS
WRITE(IN,2021)Sbo2,Sbo1,xS
180 WRITE(*,2016)Sga2,Sgal
293
WRITE(IN,2016)Sga2,Sga1
WRITE(*,2017)EpoTb,rKo
WRITE(IN,2017)EpOTb,rKo
WRITE(*,*)'Uneti CONTINUE za nastavak rada.'

PAUSE
WRITE(*,2018)
WRITE (IN, 2018)
2018 FORMAT(' Stanje za tmt1, od opterecenja u t=to:')
CALL INTER3 (Dp,Eplal,Epla2,xE)

CALL INTER3 (Dp,Sblal,Sbla2,xS)
CALL INTER1 (Dp,Sb1al,Sbla2,AV,Sigp)
CALL INTER1 (Dp, (Eplal*Ea), (Epla2*Ea),ha(1),Sga2)
CALL INTERl (Dp, (Ep1al*Ea),(Epla2*Ea),ha(Na),Sgal)
WRITE(*,20l4)Epla2,tp1al,xE
WRITE(IN,7.014)Ep1a2,Ep1a1,xE
IF (L .eq. 0) GO TO 190
WRITE(*,20l5)Sbla2,Sigp,AV
WRITE(I~,2015)Sbla2,Sigp,AV
GO TO 200
190 WRITE(*,2021)SDla2,Sbla1,xS
WRITE(IN,2021)Sbla2,Sblal,xS
200 WRITE(*.20l6)Sga2,Sgsl
WRITE(IN,2016}Sga2,Sgal
WRITE(*,2017)EplaTb,rK1a
WRITE(IN,2017)Ep1aTb,rKla
WRITE(*,*) 'Uneti CONTINUE za nastavak rada.'

PAUSE
WRITE(*,2019)
WRlTE(IN,2019)
2019 FORMAT(' Stanje za t=t1, oakon dodatnog opterecenja: ')
CALL INTER3 (Dp,Eplpl,Ep1p2,xE)

CALL INTER3 (Dp,Sblpl,Sb1p2,xS)
CALL INTERl (Dp,Sb1p1,Sblp2,AV1,Sigp)
CALL INTERl (Dp, (Ep1p1*Ea),(Eplp2*Ea),ha(l),Sga2)
CALL INTERl :Dp, (Eplpl*Ea), (Eplp2*Ea),ha(Na),Sga1)
WRITE(*,20l4)Ep1p2,Eplp1,xE
WRITE(IN,2014)Eplp2,Eplpl,xE
IF (1.1. .eq. 0) GO TO 210
WRITE(*,201S)Sblp2,Sigp,AVl
WRITE(IN,20lS)Sblp2,Sigp,AVl
GO TO 220
210 WRITE(*,2021)Sblp2,Sblpl,xS
WRITE(IN,202l)Sblp2,Sblp1,xS
220 WRITE(*,2~16)Sga2,sgal
WRITE(IN,2016}Sga2,Sga1
WRITE(*,2017)EplpTb,rK1p
WRITEIIN,2017)EplpTb,rK1p
294
WRITE{*,*)'Uneti CONTINUE za nastavak r;da.
PAUSE
WRITE(*,2020)
WRITE(IN,2020)
2020 FORMAT(' Stanje za t-t2, od opterecenja u t-to i t~t1:')
CALL INTER3 (Dp,Ep21,Ep22,xE)

CALL INTER3 (Dp,Sb21,Sb22,xS)
CALL INTER1 (Dp,Sb21,Sb22,AV1,Sigp)
CALL INTER1 (Dp,{Ep21*Ea),{Ep22*Ea),ha{1),Sga2)
CALL INTER1 {Dp, (Ep21*Ea) , (Ep22*Ea),ha{Na),Sga1)
WRITE{*,2014)Ep22,Ep21,xE
WRITE{IN,2014)Ep22,Ep21,xE
IF (LL. eq. 0) GO TO 230
WRITE{*,2015)Sb22,Sigp,AV1
WRITE{IN,2015)Sb22,Sigp,AV1
GO TO 240
230 WRITE{*,2021)Sb22,Sb21,xS
WRITE{IN,2021)Sb22,Sb21,xS
240 WRITE(*,2016)Sga2,Sga1
WRITE{IN,2016)Sga2,Sga1
WRITE(*,2017)Ep2Tb,rK2
WRITE(IN,2017)Ep2Tb,rK2
1000 WRITE{*,*)'Uneti CONTINUE za nastavak rada.'

PAUSE
WRITE(*,*)'Izabrati nastavak (uneti broj):'

WRITE(*,*)
WRITE(*,*)' - promena parametara i opterecenja ,..1'
WRITE{*,*), - kraj rada
IU:AD(*,*)KRIT
2'
IF (KRIT .eq. I) GO TO 10
CLOSE(UNIT=IN,STATUS~'KEEP')
WRITE(*,*)'Kraj programa BAB 87-AAEKM1.'
END
SUBROUTHIE KARAKTERISTIKE
DIMENSION b(20),hb(20),Fa(20),ha{20)
COMMON /PRESEK/b,hb,Nb,Fa,ha,Na,Ea
WRITE (*,*)'Uneti karakteristike betonskog preseka:'
DO II, I-1,Nb
10 FORMAT (3H b(,I2,9H) yb2(,I2,8H) (cm»

WRITE(*,10) 1,1
READ (*, *) b ( I ) , hb (
I
)
11 CONTINUE
295
WRITE (*,*)'Uneti karakterietike armature,'
DO 16, I-l,Na
15 FORMAT (4H Aa(,I2,16H) (em2)1 ya2(,I2,8H) (em))

WRITB (*,15) I,I
READ (*,*) Fa(I),ha(I)
16 CONTINUB
RETURN
BND
SUBROUTINB BBTON (x,Abb,ybb2,Smibb)
COMMON /PRESBK/b,hb,Nb,Fa,ha,Na,Ba
Abb-O.O
ebb-O.O
Smibb-O.O
10 IF (x .eq. 0.0) GO TO 50
DO 25, 1-2,Nb
a-b(I)
bl-b(I-l)
e-hb(I)
d-hb(I-l)
20 IF (e .qt. x) GO TO 30
e-e-d
fb-(a+bl)*.5*e
Abb-Abb+fb
8bb-8bb+e**2*(a*2.+bl)/6.+fb*d
Smibb-Smibb+e**3*(a*3.+bl)/12.+
2fb*d*(d+2.*e*(a*2.+bl)/(a+bl)/3.)
IF (e .eq. x) GO TO ~O
25 CONTINUB
30 a-(a*(x-d)+bl*(e-x»/(e-d)
C.X
00 TO 20
40 ybb2-ebb/Abb
Smibb-Smibb-ebb**2/Abb
RETURN
50 Abb-O.O
.
ybb2-0.0
Smibb-O.O
RETURN
END
296
SUBROUTINE ARHATURA (x,Ah,yh2,Smih,Aa,ya2,Smia)
Ah=O.O
smh-O.O
Smih=O.O
Aa-O.O
sma=O.O
Smia=O.O
DO 10, I-1,Na
Aa=Aa+Fa(I)
sma-sma+Fa(I)*ha(I)
Smia-Smia+Fa(I)*ha(I)**2
IF (ha(I) .g8. x) GO TO 10
Ah-Ah+Fa(I)
smh-smh+Fa(I)*ha(I)
Smih-Smih+Fa(I)*ha(I)**2
10 CONTINUE
ya2-sma/Aa
Smia-Smia-sma**2/Aa
IF (Ah .It. 0.0001) GO TO 20
yh2-smh/Ah
Smih=Smih-smh**2/Ah
RETURN
20 yh2-0.0
Smih=O.O
RETURN
END
SUBROUTINE IDPRESEK (Eb,x,L,Aid,yid2,Smid)
CALL BETON (x,Abb,ybb2,Smibb)

CALL ARHATURA (x,Ah,yh2,Smih,Aa,ya2,Smia)
IF (L .eq. 2) GO TO 10
Ah=O.O
yh2-0.0
Smih=O.O
297
1Q Aid~Abb+Aa~Ea/~~-Ah
IF (Aid .1t. 0.0001) GO TO ~O
yid2~(Abb~ybb2+Aa*ya2*Ea/E~-Ah*yh2)/Aid
~mid.Smibb+Smia*Ea/Eb-Smih+Abb*ybb2**2+
2Aa*ya2**2*Ea!Eb-Ah*yh2**2-Aid*yid2**2
RETURN
20 yid2-0.0
Smid-O.O
RETURN
END
SUBROUTINE EKSCEN (Eb,rH,rN,x,Sgb2,L,YY2)
COMMON /PRESEK!b,hb,Nb,Fa,ha,Na,Ea
DOUBLE PRECISION alfa,gama,delta,tau
10 8p-hb(nb)
8n..0.0
tau-!. 0
x-O.O
20 CALL IDPRESEK (Eb,x,L,Aid,yid2,Smid)
alfa-(x-yid2)*Aid
gama=alfa*(rM+rN*(yid2-YY2»-rN*Smid
d~lta=gama*tau
IF (delta .gt. 0.0) GO TO 40
8n-(8p+x)/2.
30 .p.X
x-en
tau-gama
t-ABS(8n-8p)
IF (t .It. 1.E-7) GO TO 50
GO TO 20
40 8n-2.*x-8P
GO TO 30
50 IF (ABS(rN) .It. .0001) GO TO 60
Sgb2-rN*x/alfa
GO TO 70
60 Sgb2-rM*x/Smid
70 RETURN
END
SUBROUTINE NAVIER (Dp,A,y2,rI,rM,rN,D,G)
298
D-rN/A-rM-(pp-y2)/~I
G-rN/A+rM-y2lr!
RETURN
BNP
SUPROUTINE INTER1 (a,pot,up,y,rez)
reZ-(bot-y+(a-y)-up)/d
RETURN
END
SUJROUTINE INTER2 (x,up,y,r~z)
rez-up-(x-y)/x
RETURN
BND
SUBROUTINE INTER3 (d,bot,up,X)
IF (ABS(up-bot) .1t. 1.E-7) GO TO 10

x-d-up/(up-bot)
IF (ABS(x) .gt. 9999.9) GO TO 10
RETURN
10 x-9999.9
RETURN
END
299
PRILOG 3.2
SREDNJE RASTOJANJE PRSLINA
~~[C~]
SAVIJANJE, ZATEZANJE
GA 240/360, RA 400/ SOO
(<10+ q 189» [em]
300
3.2
-
,,~t,. . em~]
I //)/
~. r;/ ~yrY
40 '0/' ,~/ , ;y ,/ n~
"
:38 iJ'
36
34 I?)
V !y
-
J
30
~2t
.~
Q6 / !f
-
0/
2 0 'J 1- --
. 1r J,f.r,~!
~.~'~;
/
~ .,~~;: '::... ,~
'
J}
!! I
'2 !
~2~4 tlf11, ' T
.f.
.';-i'.~~i
20 ",}~
~- j
1 8'
m ~~,lJ
,
I I
~-
J ~'
!-,..-It
'~"
~~~~'
I,~ I
6 ..... + f
+-
t
I
4 - - w UJ
D
-
r>
2 - -1 ,..r~tl z
O~
-,..
.
0 ,- ~t
y ~l'1
II --
to~ :>
e ~-r 1 \O~
6 f6 ~m,J
tff
t'+
t. - r
4 p1l,er[%]
--
2.
h (ao+OI1 e~)
1 2 3 ~ 5 7 8 9 10 11 1.2 It'
'" [em. J
301
PRILOG 3.3
KRITERIJUM KADA PRORACUN STANJA
PRSLINA NIJE NEOPHODAN
3.3.1 Kritedjum za element izlozen savijanju, GA 2401360

:t3.2 Kritedjum za element izlozen savijanju, RA 400/500
3.3.3 Kriterijum za element izlozen cistom zatezanju, GA 240/360
3.3.4 Kriterijum za element izlozen cistom zatezanju, RA 400/500
J-A1Z,ef [%]
(gJ &-J/fl1Z,et [Yo])
PRORACUN
STANuA
PR~LlNA
302
3~3.1 KRITERIJUM ZA ELEMENT IZLOZEN SAVIJANJU,
GA 240/360
~ fltZ..f ~/.]
9 -----
r- -- --- ---- ~~. -=~
----- } --I-
I
.t--
.I~~
,
--
7
~
---+.- = I SAVIJANJE I =:- ~
.--
6-- ~-~-
S\.==-
~
>~ GA 240/360 =;;
- I I
5 \\ \ --- f-
l\ \ \
\\ \ \
-.~ \ \-
\\\ \ \.
4
-- \" \ '\.1'-'\.
-- \ ." \ '\
-~ lY- .\ \
'00
.\.'~ '\.~ '...
3 n\ \ \ \ .'\l\
"'-
'\.
"""'
01. r-
-- \'~-~~~.a.,,"-,
-- .\~~~"~~~,
.
~ ----!---
2 \\ ~\. ,'\." , ""-

~
-'.).-~~ 'i' ~
--
'"'\
',~
.,''!-.. ~ ~
""""-'
: ~
- -- - i---I--
"'-'°
'-~.:c- ~ -.:-,- ~
r--- =---
:
7
"7
,,/ / / /
1"'" / / /
:
/2 V
~ / / /
11_1'.
f3 y
3 -,L°Y V / / /./ / '/ / / V /
/ / / / / / / / / V/ /
/
/
/
V
/ / (l)[cmJ
! 1J,.,et[%]
4//V/////
= / / / / o~~ / / / ~ ////I/V/
/ ~ / / /
7-/ / / / V V / / / / / /
5
/-// ///// ////
/ / / / V "¥ / / /
6/I/V////7, ///
7 ///!// ///VV
/
/
./ / / /
/ / /
/
~
V
/
/
/
/
/
/
Vo.~
v...~
8 /J ///VV
,// ////// //"
///'/V ///
..,
1",,1/ V V / / / v- V
./
/
~7 (ao+O.1e9» [Cllt
1
303
3.3.2 KRlTERIJUM ZA ELEMENT IZLOZEN SAVIJANJU,
RA 400/500
~ JJU,.I r/.]
9 -uun --
1 _.. _u- ..- ._-1 'n'
~ . -- f---
--
_n._-
\--- --- f--
. C '-
i\-
8
\\~+=e=~_nn~= ISAVIJANJE
7 !I~
I ~n=
.:-~
.. \ \'\ :~
= =- .-~ -'~~~ RA 400/500
=:
5 -
-
r\
\ \ ~
\'
\ ----
-- --
-
___no
.
I . --
1
~- -H- -. -. .- _.d-
\ ~\~A. ----
4- \\ \ '\..-
\ \ '\ 'b
-- - -- - .-
-- \- - \'t\f'\:\~\. .\:~--
3
\ \ \
\ \ 1\ \ '\
I.,,~~r
~"~~,,,,6'~
-8"11. " -
"=~~f\\~r ~'''< ~- ~" ;:: ~

2 _9 "~~~ ~~-K ~ ::::::::: --~
~" " : Ir-.::~"""1 -rr-- --~ r-- r--.:---
~-~,,, -.~ -r :--~
."""
t """"-. -
1
- :.:
:-
0
3
t--
2 L...I::(",/,/,/
/'./
-
../"./'
.
--
/1./
/'././'
~ I--
./~~VZ./'../././
./Vl/"""./ ././
~
--/~
./~l@,~"!J
./ ./ ~ ./ ./' V / V l/"i/ ~ ./ ././' ''''1%,ef~]
./ ./ Y' ../ ./ ../ ./ ./1./ ../ ./ /"" ./
4
~./"./../../VL~V~L./ --f--
lL:.//./~/..//./././
5~~../../2.V./././V-
I----
6
/ ../ ./ ./ /'../ ../ ../v
..//V-././L~Y -,-
7 V ./' ./ ./ ./ /fI.~
8
~;:~ -;;~L_-
a
:::::~-S::L -.. --- --- --- --
././"
1O./"
V (80..0,1 ~) [em]
304
"'"
3.3.3 KRITERIJUM ZA ELEMENT IZLOZEN CISTOM
ZATEZANJU, GA 240/360
f'1l,., [0'0]
9
8 ~\I~ \
\
\
7 \ ZAT EZANJE
\' \ I
\ \
6
\\\
\ \
\ \1\ GA 240/360
\ \ I
\ \ \
5 \, \ \
-
.\ \,
:\ \ \ ,-
- \ '\ '\
\\\
4 \ ,\ \ \\ o..'\.
-
\\ \\\ \.'
3
~',\-,
\ \\ \ \ '~~, '.
'''' ...
-\\f\~-'.~ "- ", --
~...........
2 \\-\;0' ~~7t1~~..:: ............
- f--- - '- 4'\.

,
-......::
~'-"""
.............
-,\.'K'" ....' ..........
:---...::.......................
- .~....~
~1 "-----
r--...--
........... .............
=- 1.--
-
~~'- - - -
0 I\.-
2' II II
,-" II I ,1 I III z v
3 -I) ~/ '/1 T71 I J II I -
0' ~"'J
II I II I II II fJ1z,efr-']
.. I I I/. ~IIII II II I
I~
~lL II II I ) /1
I II 1/
II III I
"f/ / III II IL'~ ..,
I II
e I) III) I 1,/1I II I I
II I II I W
711 II Ii II II I~
II II II I II i.JJ
. I III III II II
II I
7
'I
8 I I Ii II II
II II I IJ 17
TI ~III I
10
(80 ~+01e
. fH cm ]
305
3.3.4 KRITERIJUM ZA ELEMENT IZLOZEN CISTOM
ZATEZANJU, RA 400/500
~ fJ 1Z..f [a,.]
g
1"\'
11
--0----
- -
8 \\
--- -~: ---
7 ZATEZANJE
I I
------
6 ~ \ \
,- J~~--- -; IRA 400/5001

5
\ 1\\[\\
\ \ \
-
1 -- --- u-
,\ \ \ \ \.
-- - \ \ \ \ '\
" \\ \ \.. -- .-
4
--
,\\ \ \ \. '\ 'b
~---
\ \ \ \ \. Ii.. ~.'-.
3
\\~ \\:-\~ i>~"~ ."'~ ~--c---
~,,~::::,
2
--
\
.-"
~\~~
~\;.~~'\;~~":S::-" ~" ...........
\c~I~
-
.............
~I.~.'~
~..""- " '-"""'" ~ -....
--::--.---
'-"""'"
t---
--
- l"
-~ ~ ~
~
'...
-..:: ~ ~-- ~ --
1
-- ---
-- -- '--.
0-
2 ~/ / / // / ///1V/V // / 2 '"
V
3 7/ 77/ / / // /v /1/ /V Il~]
/ / AI' / / / / ./ /V / / / fJ1z,ef ~]
4//T///////V//
///71//'//////
5 ////~I/////
6-~~~~~.f/ ----
7
~/;?:/>~[jPj ---
__d
-- - -- - -
8
00~ ._---
/'-L / /
. ///
//
----
10/
V" (80+0,18,) [em]
306
PRILOG 3.4
KOEFICIJENTI ZA PRORACUN KRIVINE
ELEMENATAPRAVOUGAONOG
PRESEKA IZLOZENOG SLOZENOM
SAVIJANJU
Koeficijenti za proratun krivine elemenata pravougaonog preseka izlozenog slozenom
savijanju prikazani na dijagramima (Prilog 3.4.1 do 3.4.80) uvode uticaj armature,
tecenja i skupljanja betona na deformaciju armiranobetonskih elemenata i pruzaju
mogucnost za brz i jednostavan proracun. Vrednost koeficijenata prikazanih na
dijagramima je u funkciji koeficijenta armiranja zategnutom armaturom pomnozenog
odnosom modula elasticnosti armature i betona (IIAa! Ibh).
Proracun koeficijenata, krivina i ugiba izvr~en je prema modelu datom u Prirucniku,

poglav!je IV 2 b, clan 117.
PRORACUN KOEFICIJENATA
Koeficijenti kal i kaII uvode uticaj armature u proracun deformacije preseka za stanje
.I i stanje II:
k a1=.:!i.I (3.4/1 )
J. .1
II
ka =-uJb (3.4/2)
J. .1
II
Koeficijenti k (jI IIi k (jI uvode uticaj tecenja 'betona u proracun deformacije preseka
za stanje I i stanje II:
k, I =1-- n' [Ja+Aa (Ya..-Yi2)1.1 (Ya..-Yi2)] (3.4/3)

J;I
k ,II =1- n' [ Ja+Aa ( Ya2-Yi2II ) ( Ya..-Yi2'II ) ] (3.4/4)

J~II
.1
Koeficijenti k/ i k.II uvode uticaj skupljanja betona u proratun deformacije preseka za

stanje I i stanje II:
kSI= n' Aad(Ya2-y;J) (3.4/5)

J~1 I
II n' d( Ya2-Yi2 '11 )

k s = J~IIAa (3.4/6)
1
307
RELEVANTNI PARAMETRI on KOJIH ZAVISE
Parametri od kojih zavise koeficijenti za prora~un krivine su al i a2 (odredjuju polozaj
zategnute i pritisnute armature od ivice betona), mlnos povr~ina pritisnute i zategnute
armature proizvod koeficijenta starenja koeficijenta te~enja betona
(
X t, to) 1/1( t, to) .
Koeficijent k/I ne zavisi od odnosa povr~ina pritisnute i zategnute armature.
Koeficijenti za prora~un krivine za stanje I vik zavise od al nego od a2' pa su
dijagrami na kojima su prikazani ovi koeficijenti uradjeni za sledece vrednosti al: 0.05,
0.10, 0.15 i 0.20, i a2 = 0.10. Dijagrami se mogu koristiti za sve vrednosti a2 izmedju
0.05 i 0.20, pri ~emu u~injenja g.re~ka ne prelazi 15%. Za koeficijent k/ uticaj a2 je
ndto yeti, pa su dijagrami za ovaj koeficijent uradjeni za vrednosti a2 = 0.075 (koristi
se za a2 izmedju 0.05 i 0.10) i a2 = 0.175 (koristj se za a2 izmedju 0.15 i 0.20).
Koeficijenti za prora~un krivine za stanje II vge zavise od a2 nego od aI' pa su
dijagrami na kojima su prikazani ovi koeficijenti uradjeni za sledece vrednosti a2: 0.05,
0.10,0.15 i 0.20, i al = 0.10. Zaklju~ci 0 zavisnosti ovih koeficijenata od al su analogni
zakljucima 0 zavisnosti koeficijenata za prora~un krivine za stanje I od a2'
Dijagrami za koeficijente k Ip i ks uradjeni su za tri vrednosti proizvoda koeficijenta
starenja i koeficijenta te~enja betona X ( t, to) IjI( t, to) : 1.00, 2.00 i 3.00.
PRORACUN KRIVINA I UGIBA

Krivina betonskog preseka za t=O usled momenta savijanja M:
M
1Cb = --_.- (3.417)
Eb( to) Jb
Krivine usled momenta savijanja M i normalne sjle N u vremenu t=O:
1C~( to) =k/Kb (3.4/R)
K~I (to) =k/l1Cb (3.4/9)
Mo
'K~I (to) =- (k.II-k/) (3.4/10)
Eb( to) Jb
Krivine usled momenta savijanja M i normalne sile N u vremenu t=oo:
(
I ( ) I [ I I e s t, to)
'KH t =k. l+k, (Ip (t, to)] 1Cb+ks (3.4/11 )
d
308
(II' ( t, e s ( to)
K~I (t) =k.II [1 +k/I to) ] K b + ksII (3.4/12)
~
K~I (t) =- [k.II [l+k.II (II' (t, to) ] -k.I [l+k.IIp (t, to) ] ] Mo
(3.4/13 )
Eb(tO)Jb
gde je moment Mo:

I II
N ( Yi2-Yi2 )
M0 = (3.4/14)
I II
1-k a lk4
Ako se vr~i prora~un ugiba po Bilinearnoj metodi, onda je ugib u vremenu t:
vI (t) =k.I [l+k/1p (t, to)] vb+k/6 s ~~e s (t, to)

(3.4/15)
vII (t) =k.II[l+k/IIp (t, to)] vb+ksII6

s ~~e s( t, to) (3.4/16)
gde je Vb ugib betonskog preseka u vremenu t=O, a 63 koeficijent koji zavisi od

stati~kog sistema (Prilog 3.6). .
Za ovako izra~unate krivine ili ugibe za stanja I i II mogu se izra~unati i srednja krivina
Hi ugib.
UTICAJ SKUPLJANJA BETONA NA UGffi
Skupljanje betona moze zna~ajno da uti~e na veli~inu deformacije armiranobetonskih

elemenata. U primerima 1 do 8 prikazane su razlike ugiba armiranobetonske proste
grede raspona 6.0m za dva slu~aja armiranja: (dvostruko, primeri 1 do 5) i jednostruko
(primeri 6 do 8), za razli~ite nivoe opterecenja.
Eb= 31.5MPa Ea=200.0MPa HI=0.8 FI=2.5

Aa1=11.36cm2 Aa2= 5.68cm2 a1=5.00cm a2=5.00cm
-> primer 1
b= 30.0cm d= 50. Oem 1= 6.00m g=20.00kN/m
STANJE II
vo" 7.66nun vt= 13. 28nun
epss= 0.340 vts= 15.69nun
del.. 18.2%
309
-> primer 2
b- 30.0em d.. SO.Oem 1= 6.00m g=IS.00kN/m epss- 0.340
STANJE II
vo- 4.92mm vt- 9.64uun -> primer 8
epss- 0.340 vts" 11.89uun b- 15. Oem d-
del= 23.4% STANJE II
-> primer 3 vo- 1. 36mm
b.. 30.0em d.. SO.Oem 1- 6.00m g=10.00kN/m epss- 0.340
STANJE II
vo- 2.17mm vt.. 6.00uun
epss- 0.340 vts" 7.94uun U primerima je sa epss
del" 32.4% povecanje ugiba annir
-> primer 4 Udeo skupljanja betona

b- 15.Oem d= SO. Oem 1= 6.00m g= 6.00kN/m je srazmeran nivou op
STANJE II povecava ugib annirano
vo- 2.30mm vt= S.90uun ugiba od skupljanja je .
epss- 0.340 vts= 9.27uun iste nivoe opterecenja. Za
del.. 57.2% se krece izmedju 20 i 3
-> primer 5
b.. 15.Oem
d'" SO. Oem 1= 6.00m g= 4.00kN/m Na osnovu prethodnog
STANJE I
potreban tatnijiproratun
vo- 1. 17uun vt= 3.30uun moze zanemariti. Ovakav
epss- 0.340 vts= S.60uun se elementi betoniraju na
del= 69.6%
Eb- 31.SMPa Ea"200.0MPa HI=0.8 FI=2.S
Aal-ll.36em2 Aa2- 0.00em2 al"'S.OOem a2=S.00em
-> primer 6 Primer predstavljanasta
b- IS.0em d= 70.0em 1- 6.00m g=30.00kN/m betona.
STANJE II
vo- 7.12uun vt= 12.68uun
epss- 0.340 vts= IS.21uun
del- 20.0% vI ( t=oo)
=6 .28mm
-> primer 7
b- IS.0em d" 70.0em 1= 6.00m g=20.00kN/m VII(t=oo)=10.91mm
STANJE II
vo- .4.24mm vt= 8.27uun
310
-
-
-
epss- 0.340 vts. IO. 7lnun
del- 29.5\
-> primer 8
b- IS.Oem d- 70.0em 1- 6.00m g-IO.OOkN/JII
STANJE II
vo. 1.36mm
vt- 3.86mm
epss. 0.340
vts- 6.02I11III
del- 55.8\
U prime rima je sa epss ozna~ena vrednost skupljanja u promiJima, a 5a del je ozna~eno

povecanje ugiba armiranobetonsk~ grede usled uticaja skupljanja betona.
Udeo skupljanja betona na ukupnu deformacinu armirano betonskog e1ementa obrnuto

je srazmeran nivou opterecenja. Za slabo opterecene elemente skupljanje betona
povecava ugib armirano betonske grede i preko 50% (primer 5, 69,6%). Povecanje
ugiba od skupljanja je zna~ajnije za jednostruko armirane preseke (primeri 1 i 7) za
iste nivoe opterecenja. Za uobi~ajeno napregnut presek (primer 2 i 7) povecanje ugiba
se krece izmedju 20 i 30%.
Na osnovu prethodnog razmatranja moze se zaklju~iti da se u slu~ajevima kada je

potreban ta~niji prora~un ugiba elemenata konstrukeije utieaj skupljanja betona ne
moze zanemariti. Ovakav zak1ju~ak dobija na zna~aju ako se radi 0 konstrukeijama ~iji
se elementi betoniraju na lieu mesta i opterecuju pri malim starostima betona.
PRIMER PRORACUNA UGmA
Primer predstavlja nastavak primera 117/1 iz Priru~nika uvodjenjem uticaja skupljanja

betona.
Ugibi za stanje I i II (bez utieaja skupljanja betona):
vI (t=oo) =6 .28mm
vII(t=oo)=10.91mm
311
Koeficijenti k, za stanje I i II:
19.05 17.04x50(31.67-26.19)=0.202
k;=
439830
(Ako se vrednost o<!itava sa dijagrama dobija se k/ = 0.195)
k;I= 19.05 17.04x50(31.67-18.18)=0.943

232144
(Ako se vrednost o<!itava sa dijagrama dobija se k,II = 0.94)

Usvaja se kona<!na vrednost skupljanja betona (Pravilnik, tabela 57/1, vl.=70%,
dm=2Ocm) £ .=0.34 promila.
Za prostu gredu koeficijent 6, = 1, pa su ugibi za stanje I i II:
6.02
vI (t=oo) =6. 28x10-3+. 202x O. 34x10-3=6. 90x10-3m=6. 9mm
8xO.50
6.02
vII (t=oo) =10. 91x10-3+. 943x O. 34x10-3=0. 0138m=13. 8mm
8xO.50
Srednji ugib za vreme t=oo:
v(t=~)=(1-0.722)6.9+0.722x13.8=11.9mm
312
PRILOG KOEFICIJENT 0(1 0('2 .x If'
3.~.1 0,05
3.4.2 0,10 ,.,;0, 2
3.4.3 k~ 0,15 -
3.4. 4
r----3~4.o 0 20
0,05
3.4.6 0,10
3.4.7 k~ 0,15 .0;0, 2 -
3.4.8 0 20
3.4.9 0,05
3.4.10 0,10
3.4.11 0,15 1
3.4.12 0 20
3.4.13 0,05
3.4.14 0,10
3.4.15 k~ 0,15 ..:0,2 2
3.4.16 0,lL-
3.4.17 0,05
3.4.18 0,10
3.4.19 0,15 3
3.4.20 0.20
3.4.21 0,05
3.4.22 0,10 1
3.4.23 0,15
3.4.24 0,20
3.4.25 :11:
0,05
3.4.26 0,10
3.4.27 kif ...0,2 0,15 2
3.4.28 0,20
3.4.29 0,05
3.4.30 0,10
3.4.31 0,15 3
3.4.32 0,20
3.4.33 0,05
3.4.34 0,10
3.4.35 0,15 1
3.4.36 0 20
3.4.37 0,05
3.4.38 0,10
0,15 2
3.4.39 0.05~CX2~0,10
3.4.40 0.10
3.4.41 0,05
3.4.42 k~ 0,10
3.4.43 0,15 3
3.4.44 0,20
3.4.45 0,05
3.4.46 0,10
3.4.47 0,15 1
3.4.48 0 20
3.4.49 0,05
3.4.50 0,10
0,15 0 .15~CX2~0. 20 2
3.4.51
3.4.52 0.20
3.4.53 0,05
3.4.54 0,10 3
3.4.55 0,15
3.4.56 0,20
313
PRfLOG KOEFICIJENT 0(, 0(7. X If>
3.4.57 0,05
3.4.58 0,10
3.4.59 0,15 1
3.4.60 1-----..9... 20
3.4.61 0,05 -
3.4.62 k:II.
0,10
5 o.osSa:1SO.l0 2
3.4.63 0,15
3.4.64 0 20
3.4.65 0,05
3.4.66 0,10
3.4.67 0,15 3
3.4.68 0,20
3.4.69 0,05
3.4.70 0,10
3.4.71 0,15 1
3.4.72 . __JL20
3.4.73 0,05 -.--
3.4.74 0,10
3.4.75 O.lssa:1sO.20 0,15 2
3.4.76 0 20
"3.4.77 0,05
3.4.78 0,10
3
3.4.79 0,15
3.4.80 0,20
x&
kll.,k." kS
0(1 = add.
0(2 =a2/Q,
LX(t,to) If'(t.to~,ZA k., i ks
(n.Aw/bh.)
314
1. a
a.9
a.8
a.7
a.6
a.5
a. ~. ~4 a. ~8 a. 12 a.16 0.20 nAal/bh
1.~
0.9
0.8
0.7
a.6
a.5
a.
315
0.9
A~/Aal
LI
11).8 L1
L2
L3
L4
0.7 L5
Lit
L8
1.1
0.6
0.5
0. 0.04 0. 08 0.12 0.'16 0. 20 nAa t/b.
3.4.4
1.
"
0.9 A~/Aal
L.
L1
L2
0.8 &3
L4
L5
Lit
0.7
0.6
0.5
0.
316
3.4.5 j[
ka ,0(1
15. =13.05 0(2 ~ 0.2
,'"
,
IIffrr+rTI1ll'
I
..' -,-.'
'i
+..., "'.. .._L_.l.-+._L_~...J.-t..
1 I ! I i I
I .
.
- .. ',,'
i
""--'
J
1
!
"'-1"""
I i
-1-.-1-.,4.-+..,
I
J. -,.. ,,,._-
,:,
I ~
.
+
I
,._~--i..
!:,
: I
'-r .',_"'+
I
..-t- I'
,~.-t-+. ",
'''''---i-+..L."--~..-i " -. -' I' ~ I
: : ; ;
'
1 . .'...t I,
,
I';'; I
I.
I ;!
,'j--;' ,
" -+-1
r ; 1'-1- -'-~-'T"T
'j--- '.: I
...+-.t-'-r-
" +1
10.
I
~
;"
!
:;
I:
.' ..J,..
; J
,':
I:
i
"-t.-;.-
Ii!: ,
i
--:_~-_.'
!:
~
i
I
lIl. ;;
,
~-"-:
:; ..
I I
: i I
I
~ i
. ~...'-1.-. I ! i
- -"'--""'- '
r-H
,4
I I I --'}--''''''''''''
. ,
I !!' I I I I
-I. I
I
!
II
I .., I',.'- ji j
t
, ..-~..
-' -
,
'L
t-., --+..+ "
'
, ..,-,.
,.
r-1
ji!, '
J Ii ii! .J.._,,_. '
'!i
l -'0- H
1
--"".1 ...,..- i -
.
t
+" '--- '
I.
I
- +. '''r-r.-t
!
"I
:
I
H-+
'..
I: '
I
'-r-tT--j--r-r--j---1--1"'j-
;';
i
i
tI"! I
','
,
I
,j, I
f
5. -
:
i
I:
:.
"
-LL
! I
I:
:a
I - I
i
I I
I
!;
ii 11-4-~!,
, : ,-r-
I ! I
I , '
I J r .
I
'
-j.-.+.-t-.-t- ~'i-" 1
..
! ' --i-
I
-. toor-t--
t -I-:-
I i ._-:
I +-
I I ',I! I
i-rT " ,'-"'i,-r:'
L.I
' I I I
-.-+-- - - I IT"i'- - --'-' -I . i

! 1
I
' Aa2/Aal~1
0. ~
0. ". '134 0.08 0.12 0.16 a. 20 nAal/bh
3.4.6
. =0. 10 0.2
15. ~ k~ 0(1 0<2 ~
- .." '-..--- .- -- .-- .. .1..-L-r-T -.. .-

'
I
:
'i;
-+._~._-
:;
J... --.;-_!
I
.~-L.-
t j;
! I I I
i '-'
-.t..L
!
L.--,
! : i
.L ~. .L-L..
1: I !..+-f-.l.-.
I! t' j ' -t,-: i
-_!..-i.--,
0: JJl§
'-:-i--tt-'rt-r-
'".
I I
"
' ! ! I
10. rtr~t'i'- j-'-'j'-i'-l-"
i1
I '
I:
!
'-'-'
IIt!
I
I
t,I
I
:
I I
I
I
+--.L
'
I',
I
,.._l
"
I.
I~._.L "; I '-l=r ~--+-.
I I
D '
I I ~!
;
o
I
J
~: I
I. I t-, .+-+--;-+-t I ~---I--.i--
I I: I; I iI
: : I : i I : !: r +--+-+.
; i : I'-i--t
'
, i +1
i
s. ill I
~
,
".'I"
rt...
I'i
!
i
;'-
T' '-::-rI:--j-ii--r1-i-J---,
~1'1-f'-
I
,, ,
i;
\:
~
'--"""""
...'-t-.t-T- "';-'-T-~-.+-, j'--r--H
---
: f'
;"~ r-;
!;:
1 I
; . ~ -I---!-
I I ~I
j
t;
.,.i'j I (
1 I
;
-~-..
,
,...,--.J-.t - '.., ,...1.-

i : i : ..~~ i I
'''''-'-''--' :
+
ti1
-..,-.
; ~'.-L- ._-t- i I
,
R
. -'r-"'.-'-
j J
.'
1_. ...;--f-..t- ; -'--"
I ;
""""'''-;'-''---1-
Ii!;
-- .-.'._+--t-..~..+--
---'~ i i i ~
...i._i---r--i
flU I
I t 1 I J
i', ! I i
- - - '---L I ! +- -- .-+ .. Aa2/Aal.s1

0... .LL
0. 0.04 0.08 0. 12 0.16 0.20 nAal/bh
317
10.
5.
Aa2/Aal~1
0.
0. 0. 94 a. 98 a. 12 a. 16 0. 29 nAal/bh
c(2" 0.2
15.
10.
5.
Aa2/Aal.al
a.
0.
318
3.4.9 I
1.~ L~ kc, X.Cf = 1. ~0 0(. 1 =0. 05 0( 2 ~21.
2
~. 9 ~- ----
!0.
,, ~,,~ -- -.,-
~.8 ::::-- I
''\.~~ :::-''t::::: ........
~. 7 ,,~
:S:: ~~;:
r-::
--..;;
........ ~-
..;.:::"" -- -- ---. - -
A~/Aa1
, - -
" 0: ~~~........
t-- r- - ;-- a."
~. 6 r':
........
--
~~~........ .....
'' :-.;:::::........
r- -t- -- - a.
r-- fa.
~. 5
.. "~'
, 1"- ~~.~
........
-.....
'''''''' """""'.....
...........::...:..:.,
~:--
-
r- - a.
2
3
fa.
~- -
..
~. 4
- i'- r-
"""" -........ f:::::
I~ ........:::- fa.e
a.5
r- :-- a.
-~ -- -- - 8
1..
0.3
-- -
~.2
0. " ....
0.04 0.08 0.12 0.16 0.20 nAa1/bh
3.4.10
1
1.0 L~ k., X.'f = 1.00 0(1 =0. 10 0(2 ~ 0.2
0.9-~:--~'- - ---e----
~ -.:-.t I. I ,
0.8 ~'~~~-lTT r --
- ~~ :s:~.::::t-
r- -' I A~/Aa1
0.7 ~ "~:St---::::+:::'-r-- a..
~. I "~ "~, ~ '-i :::b-- -r-t-- ILl
0.6
I '~~~-' -r- a.2
-- ~-i~ ._-L'-l~t'---,L~-~~~:
~. 5 i I T -LW- ~~ """"r-;..,--r-~ a.5
-f- ~ LL_L- -LL_L. .-.1..---+::I::::-4,.:..ti-
I ! ~:
0.4
f.- +4
J j
I T rr- 1.a
-+--Li~-
, ~ -:---:--.L---- r-r-
I
--L-~
1.-:
~. 3 +-t--+-
r- -- .- - r- -- .+-tt.. -- .--
0.2 ..J:'-..
0. 0.04 ~. 218 0.12 ~. 16 121.&1
nAa 1/bh
319
x.cp.. 1. J313 0(1 ..e. 15 0(2 ~ e. 2
1.e
--- ..- .-. .-. _.. - ---
0.9 , .- ,
1
--1-+ - 1--' --i---
13.8 A~/ Aa1
8.1
0.7 I
8.1
I !
8.2
:-r-.t- -- ' .- --t - ~- ,--- ,-, - 0-
0.6 --'" 8.3
t: I
I 8.4
I' -. -- - dr" 8.5
-+.-.t- --i--t-" ----- 1.8
0.5 ;
t !
,I I -- -r--~-r-l
I
", 1.8
!-.+ ~--I-j- --ro-- L.
I ~
--L-;-"~---~-~-~-
I
1.1
,
1"1
I - :
+'+'-->--;--
I I
0.4 - -~il ._~._~
I I' i
i ..~_._~.-J.-!.- -.'
g ' -..IJ -. -..l.-

--.0 - --t-.
.
-1-- -- - l" '

0.3 I Ii;! !
.
- ,-- -T--" .-1---
.- _. ..- - - _. --. -- .. ..p- --. -.. -- .- ---
0.2
0. 0.04 0.08 0. 12 0. 16 0.213 nAa1/bh
3.4.12
I
L ~KCf'
X.c.p.. 1.00 0(1 -0.20 01. 24:13.2
1.13
~~-- -
0.9
0.8
,,,,,~~ :::- r- - -
~r",,~ S: ~t--.......r- i"-- -
A~/Aa1
8.1
~~t-.- r- - - -- -,";;;';';'t-- - 8.1
.......
f:::::: :::::: :::::::
.......... -.....:
~i'-. ~;::::: r-. - t-- --
- 8.3
~'--- 8.4
0.7 ..... io- 8.2
-.
.......
-
r---..r- -
......
""" ....... t:-
, ~r-... r- ,::::t-. - 8.5
0.6
+-. - ~+ "'- t-.
- """ ....... "" ....... 8.8
r-...::....... 8.8
I i
0.5 f 1.1
I -t-t-
-- I- "- ~...-
0.4 II I !
-- .
0.3
-- ,
--- -- - - 1-.
0.2 to..
V
B. 0.04 0.08 0. 12 0. 16 0.20 nAa1/bh
320
3.4.13
:t
1. B 4~ K; X'--'-- _v f-. --1-- --- -~- - 1--- i-- r--
I I I :
I
B.7
-'--~~
~'
"
-,
+- -- ---.J--- r- -- -- -- +
~........'f' I,
8.6
- I-
\ ~~, '-~~'''''''-,-t-....:::J
- , --_. i
i
~I
A~/Aal
.. 8
8.5
I
I
-1-1--
i I
"' ~C"S:::t"'--.I"'---_t-_-
'I ........r-...:::~......;:-t-.
i'.:
1
-.::.:.- -f--
-......
- ..
........~............t""::t-.-
-- -- !'--i--.... 2
3
B.4 i --"
II """'"" .....'~:::: t-- t-- ..
t- -- ....
4
-I --1- t::: ~-
.....
.- 5
-I-. - - I.
8
8.3 II
... -
- 1. 8
8
8.2 ...
8. B. B4 B. B8 8. 12 0.16
V"
B. 2B nA~l /bh
3.4.14
I
1.B J... k., X"Cf" 2. BB 0(1 =B. 10 01.2fi 0. 2
- _. -. .-- -- --f-
8.9
-~ ~~S -+ ~+-rt---+--W-
,I I --+-:-
!--
I
0.8 f
,,0 ~' ~........
,"' :+-t-'
~:---..
8.7
.......-jo.....",L
~,N--- ~-_.. A~/Aal
~"t--.::,.......~-
'\ -""
I. 8
0.6
- f-- --- --!~ "'.......'
~- -.- I ~T f---
~t--
. " -"""", '--+- I.
'J. ~~~~r...... -t---
...~
i
I. 2
--r-+-...r---
B.5 I :----.:::::i-:":""~
.. 3
I- _. -. --- - I_~--.;--i.-L:::~ ......~t:-1-- -L""-t-i-. ~~.....
0. I " ! i: ~...... ..5
"
jf--Li_L_- -1'"--- .~ 8 __L~._~~ - 1.8
0.3 I I ! ! I
'I I ".
I
1.8
- 1--- - --+~--~- - --- ~--..- ~- ... -. ..-...I-F
8.2 ....
V"
8. B.04 0.08 B.12 8. 16 0.20 nAal/bh
321
~.9
0.8 A~/ Aa1

LIS
0.7
: Ll
. +-t-tj
0.6 t,- ~. L2
I ! ! j J : .
~-.-4'-+--+--~-'~--- -- -- - --,: .-"t- : L3
0.5
: I : Iii;!
--r--t-; .4-- ~--
\ I -' : ' L~
i I
t
t 'I!
! : i I
- I.' '. LS
i'
1-' '-1'- --T-l -j-" _.t""t'-~r'r' I -~- _.'--r- 11.8
0.4 .: '-; 1- -7'T~-'T"7"-+-+- . L8
i
I -L-.~. L.L. -~J--~---~.+-~... ~ -l.-t-. .. ---~_. ;._~ 1.1
I
0.3 f i -L .t- ! .ji-j~r~--t-lil--+-+-i

- Ltt+illllt~
L
:
0.2
0. ~. 04 0.08 0.'12 0. 16 0.20 nAa1/bh
3.4.16
1\1
1.0 't
0.9
3.8
0.7
0.5
0.5
0.4
0.3
0.2
0. ~. ~4 0.08 0.12 0.15 0. 20 nAa1/bh
322
1.0
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
a. 0.04 0.08 0.12 a. 16 0. 20 nAd l/bh
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
a.
323
'X..~ - 3. BB 0(1 -B. 15
B.9
-- - - f ---
L8
B.7
0.5
0.5
0.4
L3
&2
0. 0. 94 0.BS 0.12 0.15 L 29 nAol/bh
B.9
&8
0.7
B.6
B.5
0.4
L3
0.2
fi1.
.324
0.4
13.3
0.2
0.1
a.
a. a. 04 0.08 0.12 a. 16 0. 20 nAo1/bh
3.4.22
":<f .. 1.00 ()(., ~ 0. 2
0.4~J\~ ~ ..0. 10
A~/Ao1
'8.8
3.3
3.2
. ..
_.~.
I I I
, a.S
1
.: ~-.-J.
.
)
1 .
H-t._~- i I
~
--,.8.8
3.1 r-if: ,
IU; -i-~r-::r
,
;-:T-~~:
4-;-0-
't'
. t
'. , . f I : . 'Ir,
i--+llF[:-I
-.
r=rllInIL~- :l
0. =p--tL+IL~LtLil:+J~~
0. 0.. 04 0.. 08 0. 12 0.. 16 0.20 nAo1lbh
325
3.4.23 I
~'Cf. 1.0B OC1 ~ B.2 0<:.2180. 15
&. ~ k"
. ~:/A.l
J~--;~j-tmTm\Lr:n-~
,
B.3 ", ~~..; . Ll
i '-f.--+-~--~ ' l-'
~-
- .~:-t:;r:~~~;:
~H-U:t~+-r'-:
.
B. 2 '..
I
,
'- '.!
: ._ ..,~_~7T
.
._~., .f-~
'-- .
'~-
.'":'
d. ..
'Y' -~-
~:
:,.. .
i=f. , ;..
.~,
.'.'
.'- i-
I
~ I..
C+~:-. 1.8
0. 1 'l- t-'.'~..t-t-~~~- -T.~=F~!~~r-+ --t--t--+-!--
I
i
. -+--' :--., r--~ t-'---,--r--l-- ,
t I_.~.+ -L--:
V-h:J]:J:F-i:l+--i:+:r:tj~t:+-F;
.
!._-+ :..L...1__j. --L.i i_. . .l_;__.
t - !
B. -tiii+IIrplJ=~~rL'
0. fitP.l4 0.08 a. 12 a. 16 B.20 nAal/bh
3.4.24
.. 1. fJ!3 0<.1~ 0.2 cXz "0. 20
0. A- .It K~ ?t''f
a.:3
~4+t-t+l!J-ft{nJlr~~:/A.l
I. i : I
; , . ! : : ; ; I ,;
,'! Ll
i ; ! i'l:"t-j-"7-i--i'-h--t-+-
~_n+"7-.L--.,._.t;~<i-:-
:'-- :
,--j""'---'-.
; ; L2
~-'-'--"'r"r-
::-,:_.
r=f-ttt:Ei:Frr-~:~'_:
: !
; ; , ,
- ,.
,;:
La
B. 2 t-t-i
r+-+-+l=j-' . :"'~ .r ; ~l :~t-'HL8
L'
& 1 H?::~f~rfp_fllJJilLth
:
i i
I
-;~'1::_r-~t..~tL'rt-~t~~tt.
j ,; . I . I : (
:-L.;-. r~t..) -~t-~.U

I
I r j ;
'-(1-' f.-.t..-1--i"-1"i-"I---t i t.+ +-I (t"-r~

-".. I...
a. '--{"rj-.Lt'P=ti+b"~
- .
-
a. 0. "4 0. B8 0: 12 0. 16 B. 20 nAal/hh
326
3.4.25
'X. Cf ~. 00
d, 0.2 <X2D0.S5
B. 4 Lh K~
D
~
mTlrl'-r-r-"T-rT-"TI'~FTTTm
~r,,-~p(-1--'---'.ld;' ~-.t'r--.L-1 .;t.L; , .A~/Aa1
Ht~-r}f{ri::
.~...
~ 3
ffi[tE..H--F~
,1- .
B. 2 -H-F -!:~~
L .,.;.,
.T-:
!
L2
a. 3
rL '-i--
~
i" -.
'
'--.' ~_.-
'
I
-':', 11...
.., _..~..~
~-;--: , '~"', 11.5
~1
~~-+':;-T~rTFiT i-+:,~:.:~t;! ;;;
I
0. :r~IIlll:tl1EtI8£El
0. B. 04 0. 08 0. 12 0.16 0.20 nAa1/bh
3.4.26
OC, ~ 0. 2
0.4 ~ ?(..'Cf_'"2. 00 ~2D0.10
$ I .- - --I .
'-1- .1,-.1...1..
\ --t:
'
,.l.P.Tr.t
t-t'Lj~~.t.'~.~\~"--\.::J-.r.'-
.L.L .:.. .,ill
"
~.
,"
:.r.i
f...
"
.d.:r--m
_.~
"1-.~j'" ~
,I -LJA"2/Aol
11.1
~
0.3 "-I---4--L-j'~---r-':-_"-"' ---i-~

:~i ~~J i.~t-j=i=-i.=-r ~-=L:.'i-- L~..~~j -~,.i'+ :~!~~~
II. 1
: I. I 1 I. I. ,
~' . ." t
' "
i
11.2
~-~T=~[.t--~H..::t~~~~.( :~.'..~-,-\-.I--:-"~:-~i ~-';
0. 2 -+ +-~. +- ~.~ .--r-"'~--- ',11.3
t :, . ,
-"h: \ ' I._.L-.i-_-'
i
.1--_J. ..-L ..~ ..-:
! :-- I' ,11.4
,I "
--
'-'I'_:'~.".~:'.-': :-~-~~~'.__:'~~.. i~:
,.. .~. .~ ;._.
0.1 ,
". ..-' t-~. '11L8
1.1
~..~Tt-:'L~~-tJ:~.'~:
,
--r..:.::..'1"j:'.-:'~~", 1"-.:'.oL~q
r'
, ; i
, .
!
:
I
)'I .i...r. I ; I I
-+
,
rLii~ L
-i--"~"-i "- ";.-'" 'l -r'1-
' rOo,';"
! I,--' .
i' -.
--t-
.
' '
. I'
0. ttJ--U.~j_..:L.t.~J:H:t~
nAal/bh
B. B. 04 0. raa 0. 12 0. 16 0.20
327
3.4.27
k~ ?(.'I.p - 2.00 <X1 :I: 0.2 0(2 -0. 15
0.4
, TJTTl
~..+~r
j ,,' t -f--'f", .'!'T~
. lj'-L-+"!.
,,,
i-+."-H ,Aa,../Aa
, , ,
,
U(;
l
" ..: i--r"i' LI
"l"4~'-~"l'''''''' ", ''',
'~r--j
0.3
~IttH~~:' :.f;, 't.ri.::' ,~~~8 LI
L2
h-{ .
+.. t- - t.. J..+..+ ._~. :--.r. :-.i. ..:.. . I :=-1
1-+.;". t. . ..t.., -.. :.-.1 '-
f "~""r :'''~'' .L3

0.2 .~.
"';-'
-, . '--r-'
.
...~~
I
. L~
',I : i. I ; '. '. .'"
..: ' ','" "'.,"
.,-~.
L5
'
_+L ...'- . . '.._,
La
!
'. I . .,..
-'''',,!
,i__.''; .,...;,...,.L_._,...,-~ ' ~._.:
:1"-,. ~
I,
.. '. .--~ ... LI
t. '''''.'--
0.1 i
-:.--i-.+I.- ~..
!
' i
. .
I
I : I "1.1 .
i:L.i-.~.
,~II',I
I
;
:-''-'-'i~-L.'.''~-r'
.L.__LL +..i
:: .+-.. ,!..t!::.
"
~..;., :. ~-i- J,
; "-rOo ". ('-":-i-'''''' ! '--!''''1 f"T'"j' 1'"'1-- .t'-l-i
0.
0.
',:: '~u+£t
0.04
b mEt£tta!>-
0.08
.="..., .'.',
0. 12 0. 16 0.20 nAal/bh
3.4.28
CX:, ~
0.4 k~ ~''f - 2.00 "-
2 oC2-0. 20
0.3
.~i"~:'J-~-
'~'_":I";
i'i"'~"
.
--J,fe
I,
""~"~"T:
-r
i
';'-'~"I-'
lli . .."1 '.:.t'Er=r!-. +.
I_
;"1"'~'-T'f "
:-t'lJ"";"r"'['!'
f
_
1, -+
'~.,"'.
..;--,.;..t.:--
,.:(
-1 \,
~._.~
..t=.:
:'
:-.:
Aa,../Aa
"(;
L'
l
dJ:ft'Lff1.~"
,
,t~T~:..';:j-J
: .
:: ,
.t-.t._-~ '
.
I
',
tn-".i-"'~."" ..; ~
( : ~
L3
0.2 : I
-+-
I
---\--~- -- .'
. ... L4
I
'
'L5
-
-=r~'r.~ ...1.:,.., .._;--'~~'~~ La
~
, ~( .
'
;
,
, : t~L8
I
' t..-
:: . ,. :::,.:, ',' 1.~
0.1 .r:
'i~++-::lJ,. :;~l{, I+~,~~Lp
0.
0.
.;,.':+~:r:-I'..~r:'I.;. .,rT~T:'r
'
0. 04
.!...(~tl-~:Li=tti-
0.08
'f:T"r:::~;"
0. 12 0. 16
l
'.'
~:T-'+=r~
...~
0.20 nAal/bh
328
0.4
0.3
0.
0.
0.2
a.
a.
329
3.4.31
x
8.4 a kif' x-'P . 3. 00 0<1 ~0.2 0(2 ..a. 15
! i-r I ! I I I I
! I II I I i ! I I !
: I -T
'
!
I
~)
l
+--!-
:
I
,.
-
: , A~/Aol
~: I
'==-i
L'
8.3 t,-, : I
~~:
'" I
~.' I
~: :.-;..-t 1.1
j./ ! ~--, : 1
, ..-j
-- ..-
l
J"'" 1.2
0.2 ,/ ....-r I' ~:
~-~ ...-
" " '-r- t . , . 1.3
.....-; 1 ~-
z -
.....-: - ~I I r
1.-4
1.5.
._,. .. ..- - . 1.8
-- -, . - -"'-- ~~---'---~"'~----.z- ;.
. 0.1 ...
=. -_:-- --- -. .-- .-....- ..- -
.. ,'--......-
I
i I
.--~""1. .~.~
- ..-+-.
I :.:
.
1..
.'- -- -- ---. -- "
i~.~= . . -'... ---. ... ..,.- ...--- -- --+TUtT I
~
- ---1--1"j-'"
~,.- .-- .'" -._- ..'. .- -.. . .._- --- - --- --j--. --- '.. .
a.
0. a. flJ4 flJ.f1J8 a. 12 fIJ.16 8. 20 nAol/bh
3.4.32 ]I
'X,'q> - 3. as eX, ~ fIJ.2 0(2 ..a. 2a
a. 4 ~ Kif
A~/Ao1
...
flJ.3
"1
a.2 L'
---, 1.-4
, > L
- -~-~_.---'...~
:_.:.
LS
1.8
.1 -,
. '. , .'. --. , L'
0.1 i'-"";'
, ,~ ~
H- : I .
. f--r-r~.~ " ::
i. ~r ,'.
I. 1..
-+-+- "'7' -7'--':-"i"'~'-T-;"" lc."1---~._.t._..-i-+-Ti r
, ! 4.,- .. -~-~.~ .: .'.'!~4-.~'~' j.. ~" -tn. "'--f.~.t-rl
a.
a.
+~:-t:i::
8.04
m a. fIJ8
1Bl1:l:
a. 12
:_~
S. 16 So2S nAol/bh
330
3.4.33
1.2
L. K~5I X x 'f . 1.0 d. .
1 0 05 0 . 05 i d. ~-
<.0 10
1.0
Aa2/ Aa 1
-- 0.0
0.8 ---
--
---- - - 0.1
0.6 ./ i--
:-- 0.2
./ -
~- -
L "--- --- 0.3
0.4 /' --
/' 0.4
'/' V
/' ./' - 0.5
0.2 ~~-
- 0.6
if -
::.--
0.8
0.0 - '"
V
1.0
-1
-0.2 -1 I
.'
nAatlbh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.34
1.2
L K~5I X x 'f .. 1 0 d.
1
. 0 10 0 .05 id.2i0 . 10
1.0
Aa2/ Aa 1
0.8 -- 0.0
---
0.6 ..-/ -- r-- - 0.1
/' --
./ .....
..---
- --I-""
-- - 0.2
0.4 /'
I-"" 0.3
...... --
/'V/' ./'
~r-- -
~r-- - 0.'-
'/'
-~
0.5
0.2
-- - 0.6
0.8
0.0 - '"
V 1.0
-1
I
-0.2
nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
331
3.4.35
I
Lt> Ks ;:('1-1.0 eX180. 15 O. 05 ~eX2~0.10
1.2
1.0
0.8 Aa2/ Aa 1
0.0
~--
--
0.6 ..... ---
- 0.1
v ----- ......- '-- 0.2

0.4
- - l...-
0.2
/ V
./ 1/
/"
.....
/-
-"
~.... - .... 1.--- 0.3
o.~
0.5
i----
./
.....- 0.6
0.0 -~ I f'-.0.8
V
1.0
I
-0.2 I
nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.36
I
L~ Ks ;:('1-1. 0 eX'"
1
0 20 0 . 05 0 10
~eX2~
1.2
1.0
0.8
Aa2/ Aa 1
I-- 0.0
~v
0.6 v
-I--- 0.1
V
~--- 0.2
0.4 .....
--- -- -
--- - I--
./ V -- 0.3
./ V 0.04
0.2 v
- -
~:..---
v
0.5
0.6
t'-..
0.0 -~ I - V 0.8
1.0
-0.2
nAalbh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
332
3.4.31
1.2
L~ K5
I
X 'f )I.
. 2 .0 d..
t '"'0 05 0 . 05 i d..2i0 .1 0
1.0
I--
I--
- Aa2/ Aa t
0.0
.--
0.8
/" -I-- - 0.1
/'
-
0.6 /
/' - 0.2
--
~/ /'
/' V 0.3
0.4 /
o.~
--
L..--"
'/, /
0.5
0.2 .tv/' /"
I///-r' /" r--
#'f
- 0.6
0.8
0.0 I\.1.0
v
-0.2
nAatlbh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.38
K~5I =2 . 0 t =0 10 0 . 05< 0(2-
<0 . 10
X 'f )I.
d..
1.2
L
-
Aa2/ Aa t
- -
1.0 0.0
v-
--
-
- -r-
0.8
0.1
0.6 ./
- 0.2
--
.--
/' V /'
-
0.4
/
/
/
./
/
/
/"
/'
/
.--
--
- 0.3
o.~
0.5
//.'/. --
0.2 /"
'/' /' 0.6
~;...-I---"
.-- 0.8
0.0 - I\.
V 1.0
-0.2
nAatlbh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
333
3.4.39
I
L~ KS X-'f"2.0 r:lJ=0.15 O. 05 ~r:l2~0. 10
1.2
1.0 ~a21 Aa J
0.0
---
---
0.8 v
0.6 ./
.../ ---
l.--
--
- - 0.1
':";; 0.2
---
v
--
-
0.4 7 ./ ---
0.3
/ ::;::::;;
';;
./
.....
V
---
- O.~
0.2
/ '/
"/ ./ --
--- - O.!!
0.0
- ~i-- 0.6
I'\.
0.8
I-- V
1.0
-0.2
nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.40 I
L~ Ks X-'f "2.0 r:I = 0 . 20
J
O.05 ~r:l2~0.10
1.2
1.0
Aa21 Aa 1
0.0
--
0.8 -
..... -
0.6
~.....
v
-:::::;
- 0.1
./ --- 0.2
./
0.4 ./
--
V
~/' L-- 0.3
'/
--- I.-
---- - O.~
0.2 v.....
/'
---
--
-- O.!!
0.0
-ii~ 0.6
I'\.
V 0.8
--
1.0
-0.2
nAalbh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
334
3.4.41
L KI~5 XY . . 30. d. '" 0 05 0 . 05 i d.2i 0 . 10
1
1.2
1.0 I--
L--
- Il\a 21 Aa 1
0.0
..... --
0.8
/
/'
V
/'"
-
/'
---
- 0.1
--- --
0.6 0.2
/' ./
'/ V 0.3
0.4 / /'"
/ ./
,
./ I-- 0.<4
'./ ./ -
0.2 II '/ --
':.? -
I--
L-- 0.5
0.6
0.8
0.0 1.0
'"
V
,
-0.2
0.00 0.04 nAa1/bh
0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.42
I
L~ Ks X'Y-3.0 d. 1'"0 . 10 0.05id.2iO.10
.1.2
14a21 Aa 1
1.0 --
- 0.0
....- ---
.......
0.8
- ,,- - - -
/'
'/ 0.1
/'
/' .....-
./ ......
0.6
/ i-- - 0.2
/
--- r--
0.4 ./' i-- !--'- 0.3
/' /' --
'/ ./
'// 0.<4
/' I--
L---
0.2
0.0
h
/// '/'
v.. '/' --
I}£/
II!: t-"
-
-- 0.5
0.6
0.8
-'"
V 1.0
-0.2
0.00 0.04 nAa1/bh
0.08 0.12 0.16 0.20
335
3.4.43
I X'f . 30.
L~ Ks .
d..
1
0 .1 5 0 . 05id.2i 0 . 10
1.2
Aa 2/Aa 1
0.0
1.0 --
v
./"
./
0.8 l..- 0.1
-'
L.--
- -
V
0.6 ../ 0.2
1/ -
/ -
7
0.4 i/
0.3
/ /'
~/' .....
0."
0.2 '/ /'
// '/ l..--'"
I--
-
0.5
~/ - 0.11
0.0 ~.......
V
0.8
1.0
-0.2
nAal/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.44 I
x 'f. 3 0
1 0 20 0 . 05 id.2i 0 .1 0
.
L~ Ks . d..
1.2
1.0 Aa 2/Aa 1
--
- 0.0
l..--'"
0.8 V
./"
/
./ "'" i.-- - 0.1
0.6 1/ -
.---
/ [...-
./ 0.2
--
0.4 V "'"
-
i--
1/ / 0.3
- -
/ ./"
/ 0."
0.2 /"
/
-
-
-
;""-
.-
0.5
0.6
0.0-il ~V
I O.B
I '--
I 1.0
-0.2
nAal/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
336
3.4.45
L ':::' K S
I
X 'f. . 1 .0 d.
1
=:0 05 .
0 15 i d. 2i 0 . 20
1.2
1.0
0.8
-- --J---
- Aa 2/Aa
0.0
1
.....- 0.1
./'
- - -- --- 0.2
---
0.6
./
/' ...... 0.3
......
.~
/' O.~
--- --
./ .--
0.4 /"
/" v-
I--
O.!!
// v .....
0.6
'--
0.2
- ......
..- -r- 0.8
1.0
0.0 I\.
v
-0.2
nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.46 I
L~ Ks x ''f-1. 0 d.1- 0 .10 0 .1 5 <
- d.2-< 0 . 20
1.2
1.0
Aa 2/ Aa 1
0.8 I-- 0.0
-
- - --
...-- 0.1
0.6 ....--.-- -- - 0.2
./ -'V --I-- 0.3

-- I--
0.4
/:-'v-:
V
/'
/' -
-
./
-
t...-
/' ./
t...-
-
L..-" O.~
O.!!
.....--.
:::.- ---
"""
-.
0.6
0.2
- 0.8
1.0
0.0 ('\.
V
I
~I
-0.2
!' nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
337
3.4.4 7
L~ Ks
I
X Y
... . 1 .0 d..
1
-0 15 0 . 15 ~d..2~
0 . 20
1.2
1.0
0.8 Aa2/ Aa 1
,
--
-- -- 0.0
0.6
./ ./ ..-- -
--
-
-- ~-
0.1
0.2
0.4
./ -- - 0.3
-
.....-:::
-- 0.4
-. - -
./
.- --
- - - --
./
/' /. V - 0.5
0.2 --
-
~v............-
f-::
0.6
0.8
1.0
0.0 '"
V
I
I
I
-0.2
nAalbh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.48 I
L~ Ks XoY-1.0 d.. - 0 . 20 O. 15 ~d..2~0
. 20
1
1.2
1.0
0.8
-- --
Aa2/ Aa 1
0.0
0.6
- - --
0.1
..
0.2
--
0.4 -
.......
-- -- - ./ 0.3
- -- -
....... .....- 0.4
0.5
-
......-: v
0.2 ~:/ -- ..- 0.6
0.8
0.0 - '"
v 1.0
-0.2
nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
338
3.4.49
I
L~ Ks XxY =2.0 d.
1'" 0 . 05 0.15~d.2~0.20
1.2
-
Aa2/ Aa 1
1.0
- -- - 0.0
0.8
./
./
~v
.- - -- -
0.1
0.2
0.6
~/ ,...-
--- - 0.3
1/ V
./"
V - 0.4
0.4
"/
'/, '/>....--
/'
--
....--- -- 0.5
....-- -
0.6
0.2 - ~;./
-- 0.8
1.0
0.0 I'\.
~V
-0.2
nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.50
Lb J(s I XxY=2.0 d. = 0 . 10 O. 15 < d. <0 . 20
1.2 1 - 2-
Aa2/ Aa 1
1.0
..--
- I-- 0.0
-- - -
0.8 ....----- 0.1
'W ..-- - 0.2

0.6 ./
v
,...-
.......... - 0.3
-
- -
./"
1/ ....--
-- 0.4
0.4 /1/ ,...-
'/' .- 0.5
/- ./ -- '--- 0.6
0.2
-=- - I--
0.8
1.0
~I'\.
0.0
V
-0.2 i
nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
339
3.4.51
I
X' 'f . 2 .0 d-. 0 15 0 . 15
1.2
L::::'Ks 1 d-
2-<0 ~.20
1.0 Aa21 Aa 1
-- 0.0
0.8 .-
--- -- = 0.1
I--
V
-
r-- - -
0.6 -- 0.2
v
'
-
v 0.3
--
0.4 V ---
/' V V - 0.4
/' V v I-- 0.5
- --
Z I--
0.2 // v~ .-
.....- 0.6
;..-- 0.8
0.0 -~ ~V
LO
-0.2
nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.52
1.2
L K~5I X " 'f . 2 .0 d- j ... 0 20 0 . 15 ~d-2~0.2 0
1.0
Aa21 Aa j
0.8 0.0
r-
~v
0.6 ----
.-
....-
v
- 0.1
--- ~-j-- 0.2

/ l.---' r--
0.4 / /'--- -- - - 0.3
/ V
-- --
/v V I-- 0.4
:/":
0.2
0.0 -
-
.-
~....-........
r--::
r-
- 0.5
0.6
0.8
~V
1.0
-0.2
nAaj/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
340
3.4.53
1.2
Lp:.. KI5 X'f. .. 30 d.
1
.0 05 0 . 15 S. d.2s. 0 . 20
~a
21 Aa 1
1.0
0.8
V
-
......r--
~-
...- I---'""
I-- 0.0
0.1
~I--"'"
/'
/' - ~-1--' 0.2
0.6
L L
./
/'
"""....-
- 0.3
~/ /'
,...--
/'
0.4 /. ./
-."...",,- 0.4
0.5
./ .....
..- 0.6
0.2 ~.....
-I O.B
1.0
0.0 .f\-
v
-0.2
0.00 0.04 0.08 nAa1/bh
0.12 0.16 0.20
3.4.54
1.2
L p,. K5
I
X 'f Jt .3 0 d.
1
. 0 10 0 15 < d. <0 . 20
- 2-
IAa21 Aa 1
1.0 _r ..-- 0.0
......
V
0.8
./
L
L'
./'
..... - - r-- - 0.1
/' ....... 0.2

0.6
v
L. -~
/ /' ,...-- '-' 0.3
.-
-
./ ./
0.4 1/ /' 0.4
,/ -= I""""
1// ..-r- O.!!
/"
~-
~b--- 0.6
Eli -
0.2
O.B
0.0 ~r- 1.0
f\.
V
-0.2
0.00 0.04 0.08 nAal/bh
0.12 0.16 0.20
341
3.4.55 I
L~ Ks X' Y" 3 . 0 d.."
1
0 15 0 . 15 i d..2i0 . 20
1.2
Aa 2/ Aa 1
0.0
1.0 ~~~v
-::;;;
,/
-'- 0.1
0.8
I~ - L...-
-" ,/ ---- 0.2

0.6
1/ ./ -" - 0.3
/ ./ ./" - o.~
~1/ -" V
0.4
r/
v -L...-"""- I-- O.!!
0.6
'./
0.2
-~ V
.....
- 0.8
I\.1.0
0.0 V
-0.2 I
nAatlbh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.56
I
L~ Ks X'Y-3.0 d.. - 0 . 20 0.15id..~iO.20
1.2 1
1.0 Aa2/ Aa 1
-::;::
....
- t...- 0.0
0.8 v
r:::::
- 0.1
./
~'/
0.6 ./ 0.2
/' ./" ~I-
-"
V .- 0.3
0.4 t...-
-- O.~
/
./
V
-~--
./" - O.!!
0.2
'-'
.... 0.6
0.0 -~ v 1.0
"-
0.8
-0.2
nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
342
3.4.57
1.7
L~ KsIlX'f . -1. 0 0 05 <0<:<0.10
- 1- 0<: .. 0 . 05
2
1.4
Aa2/ Aa 1
o.0
1.1
- o.
" 0.. ........r--. --.. o.2
" "-~"
----- ---- - -
r--.
........
"""
...... - r--
---
- ...... o. 3
0.8
"""" ........
"""'"
--
- o. .
O.!I
0.5
t-..
- t--..---......
-- -- >--
>--
- o.6
- o.8
j. 0
0.2
'"
V.
0.00 0.04 nAalbh
0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.58 II
L~ Ks Xx'f
1.7 '" 1. 0 0 05 <0<:<
- 1- 0 . 10 0<:2 .. 0 10
1.4
Aa2/ Aa 1
o.0
I--
1.1 O.
-...;:-- '--..
"" .'- r--....
- -- -- -
.........
--
O.2
o.3
-- -
........
0.8 -- --
- '- r-- o. .
-- o.5
r--. - o.6
0.5
r-- -... r--
- - o.II
1. 0
0.2 I'-.
V
0.00 nAalbh
0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
343
3.4.59 II
L~ Ks X>Y-1.0 0.05~0(1~0.10 0(2"'0.1 5
1.7
1.4 Aa2/ Aa 1
o.0
1.1 - ~~o.
- I--" -....:r--.
-.........
........ - - --~- -- o.2
- - -
....... o.3
r-- o...
"'-
- -I- -- O.
O.B
- - - - o.o. 1.0
8
5
6
0.5
0.2 '"
V
nAa1/bh
0.00 0.04 O.OB 0.12 0.16 0.20
3.4.60 II
L~ Ks X'Y-1.0 O,05~0(1~ 0 .10 0(
1.7 2 '" 0 . 20
1.4 Aa 2/ Aa 1
.... o.0
~o.1
1.1
........
:---
- -- - -
I--
-
- O.3
o. 2
o...
O.B
- - r--
.......I--
I-- O.5
O.6
I- - - O.8
1.0
0.5
0.2 '"
V
nAa1/bh
0.00 0.04 O.OB 0,.12 0.16 0.20
344
3.4.61
II
L~ Ks X"'f -2.0 0.05i0<1iO.10 0< - 0 . 05
1.7 2
1.4
;"a2/ Aa 1
o.0
1.1
--
O.
f....... i--. -
0.8
"" -.;;::--
--
.......
"-" ........
"""
- --
.....
.....
t--
--
- -- -- - -
o.2
o. 3
i"'-..r-.....
......... - o..
f-- ...... -- r--
- o.Ii
0.5 -- - r--
-- -- -h-
- O.8
O.8
1.0
0.2 f"\.
0.00 0.04 nAa1/bh
0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.62
II
L~ Ks X"'f-2.0 0.05i0<1iO.10 0<2-0.10
1.7
1.4 Aa2/ Aa 1
o.0
--
1.1 - ~o.
--
""
:-- .....
......
I'::
.......
.......
r-.....
f-- --- --r-- O.2
0.8 ....... ""'.....
-- --
-- f--
-- i--.
- O.3
O..
0.5
.......... .....
-- --
.....
f--
- -
r--
r--
-- O.Ii
O.6
O.8
1.0
0.2 f"\.
17:
0.00 nAa1/bh
0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
345
3.4.63
L~ KIIX'f
:5 x
=2 0 0 05 < 1-0 . 10 0<2 =0 . 15
- 0<<
1.7
1.4 I",a21 Aa 1
o. 0
-- o.
1.1 -~ -;:-.
- -- -
0.8
l"""-.;.......
."""
-
....... r--
'--
r--
.......
....... --
r-- - - t-- t--
- o. 2
o.3
o.4
:-....... -- i-. t-- o.!J
r--
r-- t-- - o.6
-- -
0.5 - t--
O.B
1.0
0.2 "-
V,
nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.64
IIX'f x
1.7
L':::' Ks =2 0 - 1- 0 10 0<2 = 0 . 20
0 05 <0<<
1.4 a 21 Aa 1
o.0
-- ~o.
1.1
-....:::
""'" ........ t-- r-- O.2
.......-- --
...........
"-
-- -
r-- - - - t--- o.3
0.8
:-.......
t-..
r--
-- -
t--
-
O.4
O.5
0.5
-- i-.
-- - --
O.6
o.B
1. 0
0.2 "-
V
nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
346
3.4.65
B
~~Ks X, 'f = - 1- 0 . 10 d..2 = 0 . 05
3 0 , 0 05 <d..<
'"'
1.7
1.4 Aa2/ Aa 1
o.0
~- -
I~ ~-
1.1
II'
c--.. - ~-
O.
\\, r--
-- -
r--
........
0.8
"
I"-f'... --
r--.... r-- - r--.-- r-- = i:::::
o.
o.3
2
'- ......... -
t--.
'-
- -'- I-- O. ..
--
0.5
- ---
- - -- = -
O.5
o.6
o.e
0.2 -
- ~.
0
V
nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.66 II
K5 X 'f = 3 0
- 1- 0 . 10 d..2 = 0 10
0 05 <d..<
I(
L~
1.7
-_.~
1.4 Aa2/ Aa 1
o.0
-
1.1
1{i --- - '-
o.
f'... --- r--
'- r---.... - r-- - O.2
0.8
.........
'- f'....
-
---
1'"-
- '-
--- - O.3
0.5
t--..
....... ......
--- -- - -- -- -
--
r-- I--
-
o...
-..;,;;'-
O.5
o.6
- =- o.e
1-0
0.2 I\.
V.nAalbh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
347
3.4.67
L~ Ks
II .
X 'f = 3 . 0 0 05 < 0( <
- 1- 0 .1 0 0( =
2 0 .1 5
1.7
1.4 Aa21 Aa 1
o.0
--
- "'-
1.1 -~-
,,
:--""=""" ---. r---
O.
.,
--
",'
.............. ,... -- o.2
0.8
"
"
......
......
-. t--
--. --
o. 3
'" ......
........
......
- -
---
--...
r--
r-- - o...
O.5
0.5
--...
---
-,...
-- -= o.6
O.B
1. 0
0.2 f\..
V,
nAatlbh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.68
II X. 'f = 3 0
L~ Ks 0 .0 5 <0«0.10 0( = 0 . 20
1.7
- 1- 2
1.4 Aa21 Aa 1
o.0
-
o.
1.1
""~ ~:".,
:--...--- - -
r-..... -
.............. - - -f-. O.2
0.8
........
----......
r-- - o.3
O...
-
...... --.
r-. -...... O.!5
o.6
-- -r--.
0.5
- r--. O.8
1.0
0.2 I\.
V.
nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
348
3.4.69
II
Lb. Ks Xx'f=1.0 0.15~ci1~0.20 ci
1.7 2 = 0 . 05
Aa21 Aa 1
1.4 o.0
~o.
--- i---
"'~
- i---
- - --- - -
1.1 r--
,'-. ...... r--.. -- o.2
, ...........
--
--
" '- "- .........
"-
o.3
- -
........ -- -- -
- -- o...
0.8
...........
-- - - i---
--
o. 5
- --
........ o. 6
r--
i-- o.8
0.5
1. 0
0.2
f'-.
17,
0.00 0.04 0.08
nAal/bh
0.12 0.16 0.20
3.4.70 II
Lp,. Ks Xx'f = 1.0
1.7 _. -t-
0.15~cil~0.20 ci
2 =0.10
Aa21 Aa 1
o.0
1.4
- o.
1.1 ,,
!:":: .......
~~0;;;::::
r--
r---.
r-..
- o. 2
"- r-- '---
- - -- - - -
'- -- ........r--..
....... o.3
------
....... - --
o...
o.!I
0.8
r---:::
f.-.
--
r--
- -- t---
--
o.6
o.8
1. 0
0.5
0.2 f'\.
V.
0.00 0.04 0.08
nAatlbh
0.12 0.16 0.20
349
3.4.71
II
L~ Ks X'Y-1. 0 0.1 5 ~0(1~O.20 0(2=0.1 5
1.7
Aa21 Aa 1
o.0
1.4 - ~o.
o.2
,, ~---
.........------
......... -
0;;:::. o.3
1.1 -.
-. .........
-. --
--- -- o.~
-. i-- f.......
r-- -
- i-- O.!I
-- -- -- o.6
0.8 -- - O.8
r-- 1.0
0.5
0.2 ~V
nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.72
L. K~SII X JIY -= 1.0 0 15 <
- 0(1-<0 20 0( 2 =0 20
1.7
Aa 21 Aa 1
o. 0
1.4 0. >-- .
O.
~-- -.:: O. 2
i-- i-- I--- O.3

r--- i--
-.- -- --- ---- -- o.~
-.- o.
1.1 5
-- o. 6
0.8
-- - t--
O.
1.0
8
0.5
r-...
0.2 V
nAal/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
350
3.4.73
L~ KsII X' 'f -2.0 O.15~o(i~0.20 0(
1.7 2 '" 0 . 05
Aa2/ Aa 1
1.4
I-- - - o.0
\~
--
--.- -- O.
-- - --
\\ ",- ........
1.1 .......--
," .........
......... --....r--
" , """'"
""" """'"
- -.;;::: -.::: -
o.2
o.:3
0.8 "- - - !---
""'"r-.. r-..
-.......:
r--
- I--
-.::: -- --- o...
0.5
..........
- ~-
i--
i-- O.5
o.6
t--.
-- r-- O.8
1. 0
0.2 I'\.
V.
0 00 0.04 0.08
nAa1/bh
0.12 0.16 0.20
3.4.74
1.7
L
II
K~5 X 'f .It . 2 .0 0 15 S.o(iS.0 . 20 0(
2
- 0 . 10
Aa2/Aa 1
1.4
- - f-- o.0
1..,
-- -- -
:--. ....... i--
~~o.
-- - - --
1.1 ......
"
"-
"
---
.........
--. - - o.2
-- --- -
."" o.:3
t--.
0.8 " ..........
""""" --- o...
--. O.5
r-..
r--
.......
-- O.6
0.5 - -- o.
- 1.0
8
0.2
'"
V
0.00 0.04 0.08 nAalbh
0.12 0.16 0.20
351
3.4.75
II 0( - O.15
Lf:::. Ks X'Y-2.0 O. 15 So0(1SoO. 20
2
1.7
Aa2/Aa
o.0
1.4 i..--
1.1
~:- -....:
:'-.. ......
......---
f--
-- - - -
o.
o.2
" """
......
I'..
"""
--
..........
r--
-- -
- I--. O.
O.3
<4
h --- -i--- O.5
0.8 ..
- -.. r--
- -
-.. I--
-..
I--
O.6
o.8
1-0
0.5
t'-..
0.2 -v:
nAa1/bt
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.76
II 0.15S00(1S00.20 0( =0 . 20
L$ Ks X'Y=2.0 2
1.7
Aa2/ Aa 1
o.0
1.4
~o.
~0-
::-... r--.;:
...... ........ ""-
-r--..- ---
- - o. 2
o.3
1.1 ...... c-- I--
t--- '""-I-- I-.
-- --
O.<4
t-- i---
.......... -.. o.5
---
r--
O.6
0.8 r- -.. t--- o.8
- 1-0
0.5
~,
0.2 V.nAa1/b h
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
352
3.4.77
1.7
L~ Ks
II
X-'f-3.0 O. 15 S.ci1S.O. 20 ci
2
. 0 . 05
Aa21 Aa 1
o.0
1.4
~-
1.1 "
..........
- - o.
-
........
" ..........
""
'\.
\ "
i-- --
0.8 "
........
'-"
..........
-
.......... r--
-
- -
o.2
o.3
t-... '-
" ......... ..........
.........
r-...
'- - -~
f-.-. o.4
0.5
.......
f-....
..........
r-...
--
f-.-.
-- f-.-.
'-- O.5
o. 6
'- - - - o.
1.
8
0
0..2 I I'--
V. nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.78 II
L~ Ks X-'f=3.0 O. 15 S.ci1S.O. 20 ci2-0.10
1.7
Aa 21 Aa 1
o.0
1.4 ~i--
--
1.1
~'\ ..........
..........--
-
I"--.
- -- -~
- f-- O.
~O.
- --
"
h- .........
r-... - - >-- O.
2
" ........
......
0.8 ,, h.. ........
3
'- ~'- t--
....... - ......
I--
- - r-- O.4
0.5
......
- t-- ----
- - o.
1.
o. 5
o.6
II
0
0.2 I'--
V.nAa1/bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
353
3.4.79
1.7
L~ KsIIX'f . . 3 .0 - 0( 1-<0 . 20
0 15 < 0( =
2 0 . 15
Aa2/ Aa 1
o.0
1.4
r-
~o.
1.1
.......
1'\."-..'.......-..... -- -- -- -t-- O.
""-.. ........
"""
I--.
r-...
-
.........
r--
- -- - - - -- t-- o.
2
3
0.8 " ........
~......
.......
-
.......
~- -- - -
O.<I
o. !5
- -- o.
0.5 - '--
t--
r-
O.8
1.0
6
0.2 -I-- '- !'\.

v,
nAalbh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.4.80 II
L~ Ks X''f= 3 .0 0 . 15 <
- 0<<0.
1- 2 0 0<2 = 0 . 20
1.7
Aa2/ Aa 1
o.0
1.4
--
~o.
- ---
1.1 "-.. r-...
........ - r-- o.2
.....
.......
r......
......
--
~- '- --r-- o.3
o.<I
0.8
r-... ......r-.
.......
--
-- r--
r-- - o.
O.6
5
0.5
--
- - ~-t-- O.8
1. 0
0.2 !'\.
V,
nAalbh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
354
PRILOG 3.5
ELEMENATA T PRESEKA IZLOZENOG
SLOZENOM SA VIJANJU
Koeficijenti za prora~un krivine elemenata T preseka izlo~enog slo~enom savijanju
prikazani su na dijagramima (Prilog 3.5.1 do 3.5.84). Dijagrami su uradjeni za
jednostruko armirane T preseke u funkciji koeficijenta armiranja rebra T preseka
pomno~enog odnosom moduJa elasti~nosti ~elika i betona (nA" /bh), gde je b !irina
rebra T preseka .
Koeficijenti za prora~un krivine elemenata T preseka uvode u prora~un uticaj armature,

te~enja i skupljanja betona, a njihov prora~un, kao i prora~un krivina i deformacija
elemenata isti je kao i prora~un ovih veli~ina za elemente pravougaonog preseka (Prilog
3.4).
Za bili prora~un momenta inercije T betonskog preseka, koji ulazi u izraz za krivinu
betonskog preseka, mo~e se koristiti dijagram za prora~un momenata inercije preseka
(Prilog 3.5.85)
RELEVANTNI PARAMETRI OD KOJIH ZAVISE

KOEFICIJENTI ZA PRORACUN KRlVINE T PRESEKA
Koefiicijenti za prora~un krivine T preseka zavise od sledeCih parametara: aI (odnos

rastojanja te~i!ta zategnute armature od zategnute i\,ice betona), B] (odnos !irine plo~e
T preseka i !irine rebra), 6] (odnos debljine plo~e i visine preseka) i proizvoda
koeficijenta starenja i te~enja betona X ( t, to) cp( t, to) .
Dijagrami koeficijenata su izradjeni za sledece vrednosti aI: 0.05, 0.10, 0.15 i 0.20.
i 6]: 0.10, 0.15, 0.20 i 0.25.
Stepen zavisnost koeficijenata od parametra 6] je razIi~it, i u funkciji je vrste

koeficijenta i debljine pritisnute plo~e. Koeficijent k/ prakti~no i ne 'lavisi od B]7
pogotovu za manje debljine pritisnute plo~e, a koeficijent k/I zna~ajnije zavisi od .6]
sarno za manje koeficijente armiranja, pa se za prora~un krivina T preseka u vremenu
t=O mogu koristiti i koeficijenti za prora~un krivina elemenata pravougaonog preseka.
Naravno, tom prilikom krivinu betonskog preseka treba sra6mati sa momentom inercije
355
T preseka. Koeficijentikoji uvode uticaj terenja i skupljanja betona, k. i Ie,zna~jno
zavise od parametra 8r Na osnovu predhodnog razmatranja izabrane su vrednosti
parametra 82 za koje su izradjeni dijagrami.
Uticaj §irine i debljine pritisnute plore na velil!inu koeficijenata, a samim tim i velil!inu
deformacije elementa, more se uporediti sa uticajem veIil!ine odnosa pritisnute i
zategnute armature kod pravougaonih preseka (Prilog 3.4), stim §to je uticaj veIil!ine
ploce na vrednost koeficijenata manja.
Dijagrami su izradjeni za jednu vrednost parametra X(t, to) . (t, to)

= 2.0,
najre§cu u praksi. Ukoliko se u konkretnom slu~ju ova vrednost razlikuje, a zahteva
se tal!niji proral!un, koeficijente treba sral!unati za konkretne vrednosti.
UTICAJ SKUPLJANJA BETONA NA UGffi

ARMIRANOBETONSKOG ELEMENT A T PRESEKA
Uticaj skupljanja betona na deformaciju armiranobetonskog elementa T preseka dat je

za prostu gredu raspona 6.0m u primerima 1 do 9 u zavisnosti od nivoa opterecenja
(primeri 1 do 5) i §irine betonske plore (primeri 6 do 9).
Eb- 31.SMPa Ea-200.0MPa HI-0.8 FI-2.S

Aal-11.36em2 al-7.S0em Bz 4S.0em dp-l0.0em
-> primer 1
b- 15.Oem d- SO. Oem 1= 6.00m g=20.00kN/m
STANJE II
vo- 9.S6Dm1 vt- IS.S0Dml
epss- 0.340 vts- 19.21Dm1
....
-- del- 24.0%
-> primer 2
b- 15. Oem d- SO. Oem 1- 6.00m g=IS.00kN/m
STANJE II
vo- 6.62Dm1 vt- 11.44Dm1
epss- 0.340 vts= IS.0SDmI
-> del= 31.6%
-> primer 3
b- 15. Oem d- SO. Oem 1- 6.00m g-10.00kN/m
STANJE II
vo- 3.68Dm1 vt- 7.38mm
356
ep..- 0.340 vts- 10.79mm
-> del- 46.3\
-> primer 4
b- lS.Oem d- SO. Oem 1- 6.00m 9- 6.00kN/m
STANJE II
vo- 1.33D1D1 vt- 4.13D1D1
ep..- 0.340 vts- 7.1Smm
-> del- 73.3\
-> primer 5
b- lS.Oem d- SO.Oem 1- 6.00m 9- 4.00kN/m
STANJE I
vo- 0.76D1D1 vt- 2.16mm
.p'.- 0.340 vts- 4.03mm
-> del- 86.3\
Eb- 31.SMPa Ea-200.0MPa HI-0.8 FI-2.S

b- 15. Oem d- SO. Oem 1- 6.00m 9-1S.00kN/m
-> primer 6
hl-ll.36em2 al-7.S0em B- IS. Oem dp-lO.Oem
STANJE II
vo- 9.3SDIDI vt- 17.86mm
ep..- 0.340 vts- 21.83mm
-> del- 22.2\
-> primer 7
Aal-ll.36em2 al-7.S0em B- 30.0em dp-lO.Oem
STANJE II
vo- 7.4SDIDI vt- 13.42mm
ep..- 0.340 vts- 17.13mm
-> del- 27.6\
-> primer 8
Aal-ll.36em2 al-7.S0em B- 4S.0em dp=lO.Oem
STANJE II
vo- 6.62D1D1 vt- 11.44mm
ep..- 0.340 vts- lS.OSmm
-> del" 31.6\
-> primer 9
Aal-ll.36em2 al-7.S0em B- 60.0em dp"lO.Oem
357
STANJE II
va- 6.13mm vt- 10.41mm
ep..- 0.340 vts- 13.95mm
-> del- 34.0\
U pnmerima je sa epss oznarena veli/!ina slrupljanja u promilima, a s del povecanje

ugiba usled uticaja slrupljanja betona.
Zaldju/!ci u vezi sa uticajem slrupljanja betona na veli/!inu ugiba armiranobetonskih

elemenata T preseka analogni su zaklju/!cima izvedenirn za elemente pravougaonog
popre/!nog preseka (Prilog 3.4), stirn ~to je ovde taj uticaj veti zbog asimetrije
betonskog preseka, jer poveeanje ugiba usled skupljanja betona upravno je srazmerno
veli/!ini pritisnute plote (primeri 6 do 9). Za uobi/!ajene nivoe opterecenja (primer 2)
uticaj slrupljanja betona poveeava ugib armiranobetonskog elementa T preseka i preko
30%, pa se za ta/!niji prora~1.ill ugiba uticaj sk-upljanja mora uzeti U obzir.
.
UTICAJ SIRINE PLOCE NA UGIB ARMIRANOBETONSKOG
ELEMENT A T PRESEKA
Uticaj siriIle plate n3 ugib razmatran je na primeru proste grede raspona 6.0m za
razlitite sirine plore B (piimeri 6.1 de- 12.1).
Eb- 31.5HPa Ea=20J.OM?a HI=O B FI=2.5

b- lS.0clII d.~ 5 DCl-;;D:i 1.;. 6"DDm g;.15.00kN/m
-> primer 6,.1
Aal-11.36cIil2 al;7.50c!I\ B- I5.0em dp=10.0em

STANJE II
va- 9. 35IIIJi vt- 17.B6mm
-> primer 7.1

Aal-11.36em2 al"7.50em B- 30.0em dp=lO.Ocm
STANJE II
va- 7.45mm vt= 13.42mm
-> primer 8,1
Aal-11.36em2 al"'7.50ciII 13'" 45.0cm dp=lO.Ocm
STANJE II
va- 6.62mm vt- 11.44mm
358
-> primer 9.1
Aa1-11. 36em2 al-7.S0em B- 60.0em dp-10.0em
STANJE II
vo- 6.13mm vt- 10.41mm
-> primer 10.1
Aa1-11.36em2 al-7.S0em B- 90.0em dp-10.0em
STANJE II
vo- S.S7mm vt- 9.27mm
-> primer 11.1
Aa1-11. 36em2 al-7.S0em B"120.0em dp'"'10.0em
STANJE II
vo- S.2Smm vt- 8.63mm
-> primer 12.1
Aa1-11. 36em2 a1"7.S0em B-1S0.0em dp-10.0em
STANJE II
vo- S.03mm vt- 8.21mm
Dobijeni rezuJtati su grafi~ki prikazani na dijagramu (slika 3.5.1). Na apseisi je naneta

~irina plo~e u em, a na ordinati ugib u mm.
N'a osnovu prikazanih rezultata se moze zaklju~iti da ~irina plo~e T preseka zna~jno
uti~e na ugib elementa, a stirn i na njegovu krutost, 0 ~emu treba voditi ra~una pri
prora~unu deformacije i odredjivanju stati~kih utieaja stati~ki neodredjenih nosa~a.
Zanemarenje pritisnute plo~e pri odredjivanju krutosti elemenata T preseka stati~ki

neodredjene konstrukcije uti~e na raspodelu stati~kih utieaja i daje manje utieaje na
ovakvim elementima.
359
UGIB GREDE T PRESEKA
1A aAZL:ICI't'B 8taDf1l PaITt8)1U'T'8 PL0C8
1.
1'7
1.
1.
1.
1:1
! 1:1
~11
t
10
10 :10 50 '70 80 110 1:10 180
.1rin. ploc8 (eM)
0 ~-O + t,-oo
slika 3.5.1
Prikazani primer potvrdjuje predlog da nije potrebno uzimati u ral!un ~irinu plol!e vecu
od B = b, + 6dp (gde je b, debljina rebra a dp debljina plol!e), u ovom primeru 75cm,
jer je za vece ~irine plol!e pad ugiba, odnosno prira~taj krutosti, zanemarljiv.
360
PR I LOG KOEFICIJENT 0<'1
<5.. X'P
3.5. 1 0,05
3.5.2 0,10
3.5.3 0,15 0.10
0,20
0,05
3:5: 6 0,10
3.5.7 0,15 0.15
k~ 0 20
0,05
3:5: 10 0,10
3.5.11 0,15 0.20
0,20
0,05
3:5: 14 0,10 .
3.5.15 0,15 0.25
0 20
0,05
3:5: 18 0,10
3.5.19 0,15 0.10
0 20
0,05
0,10
0,15 0.15
k][
a. 0 20
0,05
0,10
0,15 0.20
0 20
0, 5
3:5:30 0,10
3.5.31 0,15 0.25
0 20
0,05
3:5:34 0,10
3.5.35 0,15 0.10
0.20
0,05
3:5:38 0,10
3.5.39 1 0,15 0.15
k 0.20
~0,05 2
0,10
0,15 0.20
0,20
0,05
0,10
0,15 0.25
0.20
0.10
kJ[ 0.15
If ~O,2
0.20 2
0.25
0,05
3:5:54 0,10
3.5.55 k:t 0,15 0.10 2
3.5.56 &
0,20
361
PR I LOG KOEFICIJENT 0(1 d'l. X'f>
3.5.5~ 0,05
3.5.5 0,10
0,15 0.15
3.5.59
3. 0.20
0,05
3:5:62 0.10 0.20 2
3.5.63 k; 0,15
0,20
. . 5 0,05
3.5.66 0,10 0.25
3.5.67 0,15
0,2_"-
0,05
0,10
0,15 0.10
0.20
0,05
0,10
0,15 0.15
kD. 0.20
5 0,05 2
3:5:78 0,10
3.5.79 0,15 0.20
0,20
-trn- 0,05
3.5.82 0,10
3.5.83 0,15 0.25
3.5.84 0.20
~b
l~ Tb
-d
Xb
I ~..
--1- "t-~ AQI
b
Stika 3.5/2
kll., kif' K5
0(1=ai/a.
'- ~=
ci,/d.
(nAo.\ Ibh,)
Slika 3.5/3
36~
3.5.1 I
1.0
L~ Ka s 2 = 0 . 10 d. 1 = 0 05
""
1"-
"
"""'
0.9 " ""~
~~~r-::::~
0.8
~r----
~"-
"" "- i'---. G
"" i'---.----
1
0.7 r---..
~10
0.6 ~V
nAa1
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 bh
3.5.2 0.20
I
~Ka s
1.0 2 ,= 0 . 10 d.1 =0.10
K [
""
0.9 ~~~~~~~r-.:::
::::::
~R:
t--...
r----::
I" ""
0.8 """':
" r::::: .......
i'---. "-....
.......
t--- G
~I'--. 1
r---.."-.... 5
10
0.7
0.6 nAa1
0.00 0.04 V
'"
0.08 0 .12 0 .16 0.20 bh
363
3.5.3
I
L~ Ka s 2 = 0 .1 0 d. 1 =0 .1 5
1.0
"'""",-
""IiI5
~~~f::::
;::::,
-....:t---.I'---
0.9 ,
t' :--.,
r--.. -,
r--..
- , 1'---'-. ,,,,,,,,
---.....
S
........ 1
0.8 r--.. ----- 5
---- 10
0.7
0.6 !'\. nAa1

V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.4 I
L~ Ka S II 0 . 20
2" 0.10 d.
1
1.0 """....
!':::::;::::.
r--..
" r--.::--- I-- I--
0.9 ' '-. r- ---I-
r- .......
---r-.
.......
---- S
---- --- 1
---
.......---
--- -- 1--.....
!I
1--- 10
0.8
0.7
0.6 !'\. nAa1

V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
364
3.5.5 I
L~ Ka b
2
= 0 15 d-
1
= 0 . 05
1.0
'"
'\
'"
~~:
0.9
~~~~~::-....
"" t':t-....
0.8 :-.:
"' ~......... t--.
"""",
" t'--- t--........

t'--- """' ........""""
........
S
1
0.7 r---
.......
5
10
0.6 ~V
nAa1
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.6 I
b
1.0
L~ Ka 2 = 0.1 5 d- 1 = O. 10
1"-
'"
~'<::
~~0
0.9 :s
""" ~t'---
'''''''' .........
"' '' ......... r-.....
"""",
........
0.8 """""
"""""
I'- ........ r-- r-- B

........ ""'" -... 1
"""" r--
........
t'--- 5
.......
10
0.7
0.6 ~V
nAa1
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
365
3.5.7 I
L~ K a s 2 =0.1 5 d.
1
= O. 15
1.0 i""'o
~f-
~f-r-
~~I;:::,.
~'-
" ~:::;::
t---t-...
0.9 ........
~F::::
'-........'-
"""" I'--. t-... ""'"
....... t-.. .......
r--- ""'" G2
........ r-. t-.. .............. I--
'- ....... -- 1
I'--. r-. ""'" -- 3
0.8 r-. -- 5
-- 10
0.7
f'... nAa1
0.6 V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.8 L K~aI s 2 =0 15 d.
1
=0 20
1.0 """".....
~~i:;::::h..
1': :::::-- --
.....::: ~f:::: --
--
""".......'- --I-- -- --
0.9 ........ .......
h.. -- -- S
--'--
--
-
-- -
....... t-..
-- -- -- 1
....... .......
t-.. -- 3
-- -- 5
-- 10
0.8
0.7
f'... nAa1
0.6 V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
366
...............
3.5.9
L K~aI s 2 =0 1 = 0 . 05
20 d.
1.0
~1'\
" "~
0.9
~~~~~~~,"-'
~t;,...
0.8 ~~~2'
:'::
::--.
I--
S2
~I':-.....: :---.
0.7 i'-. :---.I'--
~-...... 5
i'-. 10
0.6 nAa1
~V
0.00 0.04 bh
0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.10
L K~aI s 2 =0 20 d. = 0 .1 0
1.0 1
I'.
~~i>-
~~~~,,
0.9
~~"'" ~t--
" f:::::-'........ i'-.

0.8 " r--.. r-.: ........
~-"""
' """,,
"""" """"
........ '-,- .......
S
........
' ........ :---.
........
t---..
1
........1'---.... 3
5
' t--. 10
0.7
0.6 " ~v nAa1

0.00 bh
0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
367
3.5.11 I
L. K~a s2 z 0 20 d.
1
== 0 15
1.0 ......
""""-
~~""
~~~:---
.......
-.....::
0.9 ~::--""
I' "' :--- .......---
.......
::::: ~------
!"--t'--.. ---....... ' ---
' ....... --- t-- ---
S
1"'---' --- 1
0.8 r-- """' .......r--t--
....... I"'--- 3
--- !5
--- .......
10
0.7
0.6 t'-- nAal

V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.12 I
L~ Ka s 2 =0 20 d.
1
=0 20
1.0 """' ....
~~i:-
::::: ~---r--
r-..:t::-:::t-- ---r-.
r-- --- .......r-.- -----.
0.9 .......--- r-.... r---- r-- --. S2
--- t--.. --- --- --- r-- -- 1
"""'.......r-- ---
,
--- r--
3
--- r-- -- !5
I"'-----
0.8 10
0.7
0.6 I'-. nAal

V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20.
368
3.5.13 I
L~ Ka s 2 = 0 .2 5 d.
t
= 0 .05
1.0
!'\
f'\
" 110.
0.9
~~~~~~'-
0.8 " ,, ~~........

~'-= r-....
......'
t': ~:--.
""""t--...
........t-......r---. ....... B
r-......t--...
1
0.7 ' .......
3
........
-..... 5
10
0.6 nAa1
'"
V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.14 I
L'::::"Ka s 2 =0 25 d."t 0 10
1.0
" ...,.~
~I~
~~t:--.
0.9 r-<::: ~:--.
~:::-..
I'--
1' ........
~:::--
;;;:::::
"- t' """"
.......
0.8 ...............
B
r-.... r-...... '.......
' r-.... ...... """' ....... 1

...... .......
""'" 3
....... 5
r-.... 10
0.7
0.6 nAat
'"
V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
369
3.5.15 I
L~ Ka b 2 =0 25 d.
1
= 0 . 15
1.0 "'10..
~b..
~,
-..::: ,
~J"-.
..;:::
:::::: t---
0.9 ~R , r--.
,,
r--.
:--. --
r-.... --, ----
' -- --
B
" ' 1
r---
, --
', i--
--
0.8 ' ' r-

t-.....
3
5
I'--t--.
10
0.7
nAa1
0.6 V bh
'"
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20

3.5.16 I
L~ Ka b 2 =0.2 5 d.
1
= 0 . 20
1.0 :"'00
"- .....
~"-
'<:: ~:,...., r- t-
f:: t::::-- r--.I--
......;:
:--- r-
-- r-
I-- t--
0.9 ' --
t--..: -- r- i--
1--- B
r--t--
' ,::t----- -- 1
, r--. -- --
3
r- ----
5
--t-
10
0.8
0.7
I'-
nAa1
0.6 V b.h
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
370
3.5.17 II
15.
L~ Ka s 2 = 0.10 d.
1 = 0 . 05
\
\
10.
\
\
\
\ 1'\ \
\ \ '\
5. 1\ '\ ,'\
!'-
"" ~" ~.........
'-""".......'-...:
......
t---. .......---
r- r- --
132
I
11510
o. r !'\. nAal
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16
17 """'....
0.20
3.5.18 II
15.
L~ Ka s2 8:
0 . 10 d.. = 0 .1 0
1
10.
\
\ \
1\ \
\\ 1\
5. \ 1\r\ '\
'\ 1'\ "
I'""""",, :-.......
" I"'" r-.....
r-......
...... I'--
--- -- t:- --- -- r---I-. 132
11510
o. nAal
!'\.
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16
V
0 . 20 bh
371
3.5.19 II
L~ Ka s 2 = 0.10 0(1=0.1 5
15.
I
\
10.
1\ l \ \
1\
\
1\ \
\ 1\\ '\
5. 1'\,'\ '\. "\.
"\. I"\. -........
~.......
........
"""' ::::: t---- """"
t---- ........
--
r- "- -...:=-- t-- - -- B 2
1]5 10
o. nAa1
'"
V
0.00 bh
0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.20 II
L ~Ka S =0.10 d. .. 0 . 20
15. 2 1
\ \ \
\
\
\\
10. \
\ \\ \
\\
\
\ \ 1\ \
1\ \ ~'\.
"\. '\:
" "
r"
5.
"'" i'--
""
'" "'-
"' ~"""" ::::-r-- -- r-..
........
........
--
-- B2
1]51 0
o. nAa1
'"
l7
0.00 bh
0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
372
3.5.21 II
L~ Ka s 2 = 0.15 d.
1 = 0 . 05
15.
I
10.
,\
\
\
1\ \
\\
5. \ "
", " ~-.....
-.....-.....
-.....
I'-- I'-- --- r-- - I-- S 2
jO
135
o. t"\. nAa1
V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0 .16 0.20
3.5.22 II
L~ Ka s 2 = 0 .15 d.1=O.10
15. '
1\
10.
1\
\\ \
\
1\1\
\ \
5.
1\ \\ I'\.,
[\. ;: ,'
""' -:: .......""", ---
......... ---
I'-- -- r- - ----I-- S
jO
135
o. t"\. nAa1
V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
373
3.5.23 II
L~ Ka s 2 .. O. 15 d..l'"'0.15
15.
1\
\
1\
10.
\ \
\\
\
\ \1\ \
\\
\
" "~""~'r:::r-
5.
""
....... """' .......
-- r-.
r-- t--
- --.--.--i-- --. r- f-- G2
13~10
o. ~V
nAal
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.24 II
L~ Ka s 2 =0 15 d..
1
= 0 . 20
15.
\ \
\
1\
\ \\
10. \\
,\ \
\ 1\ \
\
\ "
',,-
" I"
5. "
" " ['..'" "
/"-....""
....... r---.
'-- t-- -- --.
-- -- --
-- -- i--
--. --. r-- - r-- 1]5
G 2
10
o. ~v nAal
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20 .
374
3.5.25 II
15.
L. K~a 8 2 == 0 20 d. = 0 05
1
.
10.
.\
,\
\
\ 1\
1\ \
5.
\
." i"-.. f'-.
" '- I"r: ;: ........
'......... "- :::::

~t-- .........
-- --
- 10
135
2
o. I'-. nAal
V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.26 II
L ':::' Ka 8 = 0 20 d. = 0 . 10
15. 2 1
10. \
\
\
\
\ \
\ \.
1\
5.
"'"
"" " f"-.-
.........
"-
"- ---"'f-.-.
" -- r--t----
!--r-- ~--
2
13510
o. 1\ nAal
v bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
375
:_L5.21
II
L~ Ka s 2 =0 20 d.
1
= 0 .1 5
15. -
\
1\
1\
\
10.
,\ 1\
\ 1\ \
\ \\
\
'\
\ \
\
,,
5. I'" ~~,,,,,, ~........
~----':: :::::h --
........ f':
-- -- r- I--
"- I--+- ~2
]510
1
o. ~V
nAa1
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.28 II
L:~ Ka s 2 =0 20 d.
1
= 0 20
15.
\ \ \
\
1\ \ I
10. \ \ \
\' \
1\ \ \1\
\ \ '\ 1'\
\ 1'-1'- '"
5. " I"r--..,
~'""r--..,
........
~~I'---
.......
....... r-.. :::::-- :::::
--
- - -I---- -- ~~2
jll 0
1
o. ~V
nAa1
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
376
3.5.29
II
15.
L~ Ka s 2 = 0 . 25 eX
1
= 0 . 05
10.
1\
,\
\\ \
1\ \ ,\
\' \
5.
\
"' ; f"-
" '-." '- "-....:---.['--'-
'" --- r--.r:::: :--
--- t:::: ---
r- 13,
j.\10
I
o.
-f7 nAa1-
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.30 II
15.
~Ka s 2 =0 .25 eX
1
= 0 .10
\
1\
10. l\
1\
\
\ ,\'
\ \\ J
I
,\ --
\
\
I
5. \ "-. i'.." I
I'" i,, :,--'"
'-l"- ~,~---~,
:'---'''-'-
'- ---'--t--
t---- ~s:::
t:- I--- 132
i 13510
o. I f'.. nAa1
V
0.00 0.04 bh
0.08 0.12 0.16 0.20
377
3.5.31 II
L~ Ka s 2 =0 25 d.
1
= 0 . 15
15.
1\
\
\
10. .\
\' \
\ \ \ 1\
\
\
\ 1\
,,
5.
'\
" "'' :--''''''
""""'
'" ........"........
""""
........
:::: ::::. r--
--
----- f-- -- r- S2
]!It 0
1
nAal
o. ~V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.32 II
L~ Ka s 2=0 25 d.
1
= 0 . 20
15.
\ \
.\
1\ \ \
10.
\ \\
\\
\ 1\1\
\ 1\ \ \.
\
"'""
"
\.
5. "" "-..
~"-..
1'-- """" ........'-. r-......
"""' ........
-- r----f:::: -- -- -- '-- -- 62
I-- -- -- f-- - 1
jj1 0
nAal
o. ~I
V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
378
3.5.33 I
1.0
L~ Ky Xx'f=2.0 s 2 = 0.10 d.
1
= a . 05
"""'\
~y
0.9
~'"
0.8 ,,-
t"i>::
~,",'
'S
0.7 I"::
~"
"'" .......
"-
" t--... :;;:::
-- i3
0.6 , !':::
" - '--- 5
31
0.5 ~"-"'=10
0.4 i'- nAal

0.00 0.04 I7
0.08 0.12 0.16 0.20 bh
3.5.34 I
L ~Ky Xx'f-2.0 S
1.0 1\
2 = 0.10 d.l=0.10
0.9
~~~~'OS
0.8 ~,",'
~'"
~~"
'-'
"-
0.7 ""- C - i3
" -- "-"'=k
r--... ~K
--- 1
0.6 - .;::::
r-:
«:::
3
5
"'" 10
0.5
0.4 i'- nAa1

0.00 V
0.04 0.08 0.12 0.16 0.20 bh
379
3.5.35 I
L~ K., X''f''2.0 s 2:0:0 .10 d.. :0:O. 15
1
1.0
,
0.9 - - ~~~~"'~
~" :--..
0.8 K
" ---
" "'" --.........
" ---: --
--.:. ---- S
0.7 " --- - - - - 1
0.6
---
- t--
t---
3
5
10
0.5
0.4 ~I
nAa1
V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.~~6 I X'\F=2.0
.:... G K., S 2=0.10 d.. = 0 . 20
1
1.0 K:
,
~~'-
0.9 ,---+-- I
"" I
k --t--
~-
'-- ,---- t-~ i-- S2
0.8 '-i-- '- I--- '-- f--- 1
I
r"
'-
""
r--
- --
--
-+-
- 3
-- 5
0.7 ~- +--=r r--
-i- I-~l- :- 10
~-
I
0.6
!
0.5
~!
nAa1
0.4 V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
380
3.5.37
Ky I Xx'f -2.0
1.0
L~ s 2 = 0 . 15 d.. = 0 . 05
1
'\
0.9
"'11
~'\
0.8 '\.~
~,,
~~."-
0.7 ~c"'-'
~"-
-" i::'....... """,
" 1-....
....... ..... ........
t--- ---. r-- to-

0.6 S2
........
.......
- 1
0.5
r---
r---.
--to-
- - 3
!5
10
0.4 f\.. nAal

V
0.00 bh
0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.38
L~ Ky I x x'f.. 2 .0 s 2 .- 0 .1 5 d.." 0 .1 0
1.0 1\ 1
I\.
0.9 '
~N
,,~
0.8
c"-L:"-..
r--...
"-
-" " 1-....
0.7 ...... "'"
....... --
0.6
r---
........
.......
r--
r---.
i---
....... - -- r--
r-- '--f--
S
1
3
!5
........
r---. 10
0.5
0.4 f\. nAal

V
0.00 0.04 0.08 bh
0.12 0.16 0.20
381
3.5.39 I
L~ Ky x.x" -2.0 b 2 = 0.15 d. - O. 15
1
1.0
~-
0.9 :i\t
"' "- t--..........
0.8 "-:--.- f.....
f.....
""'"
--. r-
- ~2
-. -
....... ::::
0.7 .......
f--
-
-. ""'I.-
1
0.6
- --
"-"'"
3
!5
10
0.5
0.4 I'\. nAa1

V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.40
L~ Ky I x.x" -2.0 b -0.15 d. .. 0 . 20
1.0 2 1
~~~'"
~~.......
0.9 f'.:'0
r--..f'... I-....
.......
....... t-..
0.8 '" ~2
~~1
i-... :::::
;;:;::
I- 3
0.7 ;;;;:: ""'- --.; 5
-- 10
0.6
0.5
I'\. nAa1
0.4 V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
382
3.5.41
L~ Ky I Xx"- 2 .O s 2 - 0 . 20 d.. - 0 . 05
1.0 1
'\
0.9
~~X
0.8
~~:-:::,.
0.7
~,,, ....... .......
--
..... r-. - --
.......
" ,,, -.....
!'-..
--
S.
0.6
r-.
....... - 1
2
-- -
.......
....... 3
0.5 5
---
- 10
0.4 I\. nAa1
.
V
0.00 bh
0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.42 I
L:::::..Ky S
1.0
Xx" -2.0
2 - 0.20 d..1-0.10
,
0.9 " ..
0.8 c,~
,"'
" i""--
' ''''''' -- r.....
0.7 r-... ...., ,...... .......
"' ....... ...... -"- 132
r---
-- '--
....... 1
0.6
......
'- -
r-
2
" r-.
---
r-.
3
...... 5
.......
--- 10
0.5
0.4 ~V
nAa1
0.00 bh
0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
::tR::t
3.5.43 I
L~ Ky Xx'f -2.0 s 2 - 0 . 20 0(1'"'0.15
1.0 I
I
~T
-
0.9
~- ~t-..'
r-.... I'::
0.8 .......r---.
--
....... ........
....... f'..
'- r-.... ....... r-...
r-... --
-
...... - ~.
"" 1
0.7
r"
t--
t-- - I--~ 2
3
........ I-- 5
0.6 "-
-- 10
0.5
0.4 I\.. nAa1

V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.44
Ky I Xx'f -2.0 S 0(
1.0
L~ 2 = 0 . 20 1
= 0 . 20
~I
-
0.9
-~~-
>-- f':
K:'
't'--..
h...
........
........ f";;.: --
........
0.8 .......
~........
-- -~ ~2
I-- -- 1
.......'" -- '"'-- 2
h... 1--
i--.. i-- 3
0.7 -- !5
t--
-- 10
0.6
0.5
0.4 I\.. nAa1

V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
384
3.5.45
1.0
L~ K., I Xx'f .2.0 s2 .. 0 25 d.
1
.. 0 05
\
I'\.
0.9 ....
..
0.8
~.~
0.7
L""- '--'"
......
--
--
""-
r--.. """
.....
......
S
0.6 ....... 1
,
""' r-... -- I'-- 2
-- -
0.5
......
- --
--
-
3
!I
10
0.4 I\. nAa1

V
0.00 bh
0;"04 0:08 O. i2 0.16 0.20
3.5.46
L~ Ky I Xx'f.2.0 S ..
2 0 . 25 d. 0.10
...
1.0 1 "
..
II&.
0.9
0.8
m '-"
r-...
" -' ......
.....
0.7 ......
...... ...... -- Sz
....... ......
-
""- -- 1
0.6 r--
- 2
-- 3
r- ...... t-- !I
--
0.5 10
0.4 I\. nAa1

V
bh
0.00 0:04 0.08 0.12 0.16 0.20
385
3.5.41 I
L~ K'f X-f- 2 .O s 2 =0.2 5 d
1
OK O.15
1.0 I'\. I
I
""
0.9
M ,,
~........
...... ........
0.8 h
-..... --
-..... -- --
....... ~2
........ ........ -- --
- 1
0.7
........ -- --- -- 2
........
........ --
t-- 3
0.6
.........
--
--
r- !I
-- 10
0.5
nAa1
0.4 '"
V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.48 I
L~ K'f X-f- 2 .0 s 2 =0 25 d
1
=0 . 20
1.0 I I
" IItN I I
-
0.9
~- ........
~~:--..: .......
r--.:
....... .......
r-.
........ --
0.8 ,........ ~--
........ r-.. -
....... ......... -- 1
........
--
-- 2
........ -- i--
0.7 ...... 3
......... -- t-- 5
-- .........
10
0.6
0.5
nAa1
0.4 '"
V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
:tJ;lR
3.5.49
0.4
L. ~.,
KIIX'f ... . 2 .0 .
8 2 0 . 10 d. < 0 . 20
1-
S
v ..- 1
0.3 ..-"- 2
..-1--" ......V
..- ......""" v""" 3
V ~..-v ...... ..
./ I/' ..-1--" ......""'"
!I
/' V ..-
0.2 /'
..-'" ........""'"
V
6
/' ./ "- v "- ./ ......"-
'" 1/ ./
""" ..- v I-- 8
v ..- v"""
V
/
,/
1/
V
,/ 1-- "- - 10
--
'/ ----1/' ...... "- ......
", "- v"""
V ,/ V ,/ """ V
0.1 ..-""'"
/
./ V
,/ V
----
..-
...... ..-
v --
""' '"
;'-
~~i:::==
0.0 I I\.. nAal
V
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20 -
bh
3.5.50 II X ...'f
L. K~., =2 . 0 8 :l1li:
0 15 d. <
0.4 2 1- 0 20
S
vI-' 1
0.3 v """
......"- 2
I--
V ......
"-
./ ......V
..- 3
v ..- "-
..- "'
0.2 ,/
./ "'- ...... "-
..- "-
"
./ f.-- ..- f-"" !I
V V v""" ..- f-"" 6
,/ _v
1/ ./ ...... V --
/ /' ----V ...... - vI-- I-- - 8
-v-I-- -r-- v-
..-"""'
I--I---
--
/ 1/ ----V' V ..- ""'" 10
0.1
/
/~
/ ./
~~..--
...... I--
;..-
~~::::
0.0 I I\.. nAal
V
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20 bh
387
3.5.51
0.4
L. KIIX'f
~'f
. . 2 .0 8 2 =- 0 . 20 0(1~ 0 . 20
0.3 I-
...- - ,
S2
1
......
"""
V J.- 2
......
/' ......1-
......
", ""
-- 3
0.2 ,/
/.//
""
/' ""
V
......""'-
-...- - """
- 1--1-'
I--
--
5
..
1/ ......1-- 1--"'- -- ...-r-

- -- -- --- I--
6
I----- --
-- "'"I--
-
/ ",~
1-- "'- -- - I---
1-- "'-
0.1 / /. ......
- - 8
10
L ,/ ----
I-- -:: - I-- -- -
/'
...-::
--I--
~r:- - I--t-" -
0.0 Jn I
- - "
-"".
V
nAal
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.52
L KIIX'f
~'f
Jt
= 2 .0 8 2 = 0 25 0( <0 . 20
0.4 1-
- - S
...-- 1
0.3 ...-----
...... "'-
/'
V ...--- 2
/'
","" ......-
/' ......
0.2
-
,/ 3
...-
V ...-"'-
./ ...-I-- 1--- ..
/ :..-
I-
...-1-- -- -- f- ---- -- I--r- 5
6
0.1
,/
L
V
V
",
/'
/'
1-- ...- --
...- I-- f-::
...-
--
- -- ::.-- -- - -- "'- ,....-- --
--
- 8
10
I v ::-: :;:::;-- -
~~~;.-
0.0 I ,l\.. nAal

V
bh
o.ao 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
388
3.5.53
I
..:::::.::::. K5 X II 'f 2 0 . s 2 ~==0 10 d..
1
= 0 05
1.2
B2
1.0 ..- 1
-- 2
,/ >-- 3
-- -- !5
v
0.8 /' -- i-- 10
...-
/' ./
...- --
--
...-
0.6 / /'
/'
/' ...-
/'
'/ / /'
/1/, / /
0.4 /. /'
/. /
'// '/
-
0.2 --
-
-
I I
I
~r nAal
0.0 "-
V
bh
0,.00 0 . 04 0.08 0.12 0 .16 0.20
3.5.54
L~ Ks
I
X, 'f '" 2 . 0 s 2 =0 10 d..
1
-- 0 . 10
1.2
B
1.0 ..- 1
-- ..- 2
V
...-
...-
-- -- - >-- 3
!5
0.8 V v --
v ..- 10
--
/'
/' ...-
V ...-
V
V
--
--
--
0.6 /'
/' V
/' V
'/' /' /'

/. / ./
0.4 /., /
'/
0.2 --
- ~V
-
III"I I
~I I
0.0 I
" nAal
V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
389
3.5.55
I
Lp,. K5 X . 'f = 2 0 8 2 = 0 10 d
1=
0 15 .
1.2
1.0
~-- 1
I..-
.- 2
0.8 I..- -- 3
-- l.- -- 5
V -- 10
V .- I..-
./ I..-
0.6 -- --
.-' './ .-
/' --
v: /"
/ // :'/
0.4 v:; /'. '/
/- /'
r/
- f-
0.2 ~-f-
~l/I'
0.0 ~V
nAa1
bh
0,00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.56
L KsI X 'f = 2 0
~II
s = 0 10 d = 0 20
1.2 2 1
1.0 I
~~I
0.8 i -- 1
~2
I -- 3
i I
.- -- 5
I
,..- 0
~1
V -- r-
0.6 I V/ :.---
/'
-- 1/
/'
l/ /'
/v
V
/V
0.4 .'
/'
~r:/
V~
//.V/A
/ 1::'/
0.2
- - ~W
-
0.0 ~~./nAa1
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
390
3.5.57
I
L~ K5 X x 'f := 2 0 . s2=0 15 d....1 0 05
1.2
S
1.0 -- 1
./ f- ~-- 32
0.8 ./ -- -- ~~--
~~5
./ 10
./ L--
~-- --
./ L.--
0.6 j V""'
V
~./
//
0.4 ./
/'/
'h v/
-
0.2
~---
-
I
0.0 I nAa1
V"
0.00 0.04 bh
0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.58
L K ~sI X .'f.. 2 . 0 s 2 = 0 . 15 d.. = 0 .1 0
1.2 1
1.0
B
I.-- 1
-- ;::::: 2
V I.--
0.8 ~f- -- 3
./ L.-- !I
~~-- -- 10
./
~./ ---
./ ./ ./ -- --
0.6 I.--
/' /'
>
1/ V, '/' /'
0.4 / './
///
/'i'-
f-
0.2 ~~I.K
iTl r
Ifl
I/' I 1
0.0 nAa1
"'-
V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
391
3.5.59
I
L ::::'
K5 X Y' 8 2 . 0
JI.
s 2 =0 15 d.
1=
0 . 15
1.2
1.0 ~2
---
-- 1
--- --- 2
0.8 --- -- -- 3
,/ ./ -- !I
-- 10
V --
./ /' --
0.6 /' /' --
/"' --
V /' V
V L,/;
V 1/ ,/
0.4 ~'/:V
/- '/:
z
0.2 ~~-
11
0.0 I'.. nAa1
V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.60
L ::::. K5 I X x Y' :=2 0 s 2 =0 15 d. = 0 20
1
1.2
1.0
~2
---
-- 1
0.8 ~vV --
/"' -- !I
--- -- -- 10
/' V -- --
0.6 ./
./
V
/"' --
/"' :"-
,/
/' /"' --
....-:::
'l /::V
0.4
'/.Y~
~h 0
W
0.2 f@'
,{I
~I'.. nAa1
0.0 V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0-.16 0.20
~92
3.5.61
L K~5I X 'f ..
=2 0 s 2 ::::0
1.2 20 d. = 0 . 05
1
1.0 S
-- 1
.....
..- !,----r 2
0.8 -- -- I-- -- 3
~........r-- ~-- '-" 5
-
V ..- I-- 10
v ;' f-""
-- -- -- --
0.6 I-" i-'"
V
1/ V --
1 ....-:
/. "/"
0.4 L.
L
I£"
J '/':'i
r-t-
0.2 - r-
,
0.0 If
"I
I\- nAa1
0.00 0.04 0.08
V -bh
3.5.62 0.12 0.16 0.20
K~5I X 'f = 2 . 0
J(
s2 =0
1.2 20 eX = 0 . 10
1
1.0 S
1
~I-'
.
I-- 2
0.8 V r- i--
.....
I--..- -- -- 5
3
I--"
L.,.--"- I--- -- """
",... r 10
./ V .....
..... t--""
0.6 Z /" .....
r --
/ v ..... ,/ r
..-
/"
0.4 / 1./.
Z
./
"'/V
r-
0.2
/1%
If
-'_I
,
0.0 V
l\- nAa1
0.00 V
0.04 0.08 0.12 bh
0.16 0.20
393
3.5.63 I
L~ KS )::-'f=2.0 8 2 = 0 . 20 d- 1 = o. 15
1.2
1.0 ~2
l-- 1
V
.-
2
0.8 .- .- 3
V ./
V
V
.-
?
L.-
c:;; 5
10
~~./ l--
V -- l--
17 V / .-
0.6 l--
17
VI/ -::.-
/ 1/ '/ ;..-'
0.4 ,y/
/ ~./
~rh:
0.2 /,&
. AIiP
0.0 ~V
nAal
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.64 I
L~ Ks Xx'f= 2 .O 8 2
=0. 20 d- 1
= 0 . 20
1.2
1.0
~2
L- 1
0.8 .- 2
l-- L- 3
-- -- ~5
1-- .-::"'-
l-- - -- ~V 10
..... V
0.6 I..... 1../ v .-
1/ '/ VV
I/':: ~::;.-
-:;;t/:
0.4
~~~w
0.2 --
~--:i
nAa1
0.0 ~V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
394
3.5.65 I
L~ Ks X''f -2.0 s 2 = 0 . 25 d.
1
= 0 . 05
1.2
S
1
1.0 --
~2
I.--
,/' ......
-- 3
i..-- 5
0.8 D I-'"
~~10
...- ...- I-'"
i-- --
7
...-
./ -- --
./ ...-
--
0.6 / /'
/ ;7' -"
/
/. '/'/
0.4 r./
-
0.2 - -
0.0
-
-
- Irr ~t".nAa1
V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.66 I
L~ Ks X.'f=2.0 S 0 25 0:1=0.10
2
1.2
s
1.0 1
--
--
V L-- 2
3
0.8 -- -- ~!5
./ ---- -- 10
./
--
1/ ,/'./ I.--
/ 1/ l.--
0.6 / I/I/L.....
/'
t:/v
0.4 /.-::/
A/ /1-
0.2
-=~ ~
YI'
0.0 t'-..nAa1
v
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
395
3.5.67
L~ KI5 X'f . . 20. 8 2 :8 0 25 d.
1
Z 0 . 15
1.2
1.0 S
-- 1
...... --
0.8 -- L--
-
L.-
2
3
L-- .- 5
-- ~10
...... ......
.; L..--
1/ ......
0.6 /' /' ......
'/ --- ---
v
V ./. /'
0.4
0.2
~-lIT
«
0.0 I'\. nAa1
V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.68
L
v I
~s X'f. =20. 8 2 =0 25 d. = 0 . 20
1.2 " 1
1.0
S.
-- 1
0.8 ~~...... L-
......c::;;
--
......v
-- ...... -~ [...;:; 10
/' ;.....
::,....
0.6 --- ::.-
~---~
..-::: ~v
0.4
~~~-
0.2
-~...
0.0 nAa1
"
V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
396
3.5.69
L~ Ks
II
X'Y'=2.0 s 2 = 0.10 d.
1 = 0 . 05
1.6
1.5
1.4
B
1.3
I-- - -
- 1
1.2 -- v
- i!
I- 3
-- - -- -
----
10
1.1 /" --
nAal
1.0 '"
V
bh
0.00 0.04 0.08 0 .12 0.16 0.20
3.5.70 II
L~ Ks X' Y'. 2 .0 S
2 = 0.10 d.
1 = O. 10
1.6
1.5
1.4 B
I-I-- I- 1
- -
1.3
.....
v 2
3
1.2 ./ --
I-
10
/, I--
1.1
1.0 nAal
'"
V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0 .16 0.20
397
3.5.71
L~ KsII Xx" -2.0 s 2" 0.10 d.. - O. 15
1
1.6
1.5 S2
-f-"
- 1
1.4 -
i.-- 2
/ -
1.3 ,,/ ""
-- - - 3
1.2 II/~
V
/::
--
- 10
.
1.1
nAa1
1.0 '"
V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.72 II
L~ Ks Xx" - 2 .0 S 2" 0.10 d.. = 0 . 20
1
1.6
S2
1.5
L-- -- - 1
---
- I--- 2
'1.4 ./ - ~3
- L-
1.3 IL.
/. ./'
- 10
1.2
1.1
1.0 '"nAa1
V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
398
L~ 5 . ' . s 2 .0 . 15 d. .
1 0 05.
1.5
1.4
1.3 S
1
i...-~
1.2 - - i...-I-"
,. ..- 2
3
10
1.1 /"
1.0 l'-. nAa1

V
0.00 bh
0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
.3.5.74
L KIIX'f
~s
1.6 " ' 20. £ .
2 ' 0'15 d."1 0 . 10
1.5
1.4
Sz
- - 1
1.3 L.-~
,. ..- 2
1.2 /'
~1/./
./
,/"
- -- 3
10
c.-
1.1
1.0 t\. nAa1

V
0.00 bh
0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
399
3.5.75
L b.. KsII Xx'f-2.0 s 2 .. 0 . 15 d. 1 - O. 15
1.6
1.5
S
- 1
1.4
I..-
;;:;;; - I..-I---
..- 2
1.3 V
?
./
"7
I...-
:::;:;
- 3
10
~7Z :::;:;
1.2 V
1.1
nAa1
1.0 '"
V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.76 II
L b.. Ks Xx'f -2.0 8 2 = 0 .1 5 d.
1 '"'
0 . 20
1.6
S.
1.5
- L-- - -- 1
2
1.4
17
./
~..-
- I- 3
L- 10
~r/I/ J..-
1.3 7/. I- -
r~
1.2
1.1
1.0 I'- nAa1

V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
400
3.5.77 II ):>'f=2.0
Lb. Ks s 2"'0.20 d. 1 . 0 . 05
1.6
1.5
1.4
S
1.3
- L..-- - L..-- 1
L...-- = 2
1.2 ......
3
1/
~-= - 10
1.1 rz;~ r:::::
1.0 nAal
'"
V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.78 II
Lb. Ks Xx'f = 2 . 0 s 2 =0 20 d. 1 = 0 .1 0
1.6
1.5
1.4 S
-- - 1
1.3
r::::; 2
3
L..--
L.- L..--
1.2 ::;:::: v 10
- L..--
1.1
1.0 nAal
'"
V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
401
3.5.79
L KIIX'f
~5 .. 20 . .
8 2 = 0 20 d.
1=
0 15 .
1.6
1.5
B
- - 1
1.4
- - - 2
--
-~- --
3
1.3 --
10
./
1.2 IU
"...
- -r-
1.1
1.0 '" nAa1

V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.80
1.6
L KIIX'f
~5 . .. 20 8
2 =0 . 20 d.
1
=: 0 . 20
B
1.5 - - I-- 1
..-
- 2
1.4 ,/
- - I-- f-. 3
-- I-- -
I---'
-- 10
1.3 (I'.
/. I--
1.2
1.1
1.0 nAa1
V'" bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
402
3.5.81
1.6
L KIIX'f
~5 ... . 20. s 2 :=0 25 d..'"
1
0 . 05
1.5
1.4
S
1.3 I-- 1
I--
>-
.- -
1.2 .-
.- - - -
2
3
V .- 10
1.1 II", --
1.0 I'-.nAal
V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0;20
3.5.82
1.6
L K~5II X ... 'f . 2 .0 s 2 =0 25 d.. = 0 .1 0
1
1.5
1.4 S2
- - 1
1.3
I---
.-t-" -
'..--
I--
----
-.-
-- L- 3
2
1.2 V -- - 10
I/",r -I--
1.1
1.0 I'- nAal

V
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
403
3.5.83
L$ KIIX'f
5 X
" .
20 s2=0 25 r:i
1 ==
0 . 15
1.6
1.5
S
1.4 - -- 1
--
I--
- 2
1.3 /'
V
--I-- - - I-- - 3
.......
I--
I-- 10
V /'
11.0
/b
1.2 V
I--
. 1. 1
1.0 I'.. nAa1

1/
bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
3.5.84
L~ Ks IIX'f
. II 20. s2=0 25 r:i"
1
0 . 20
1.6
S
1
-I--
1.5
--
- I--
1.4 V
-- --'-I-- - -
2
3
""'
L-
....... i--'"
L-- 10
1/
1/ -
1.3 II/. --
1.2
1.1
1.0 I'.. nAa1

V bh
0.00 0.04 0.08 0.12 0.16 0.20
404
PRILOG 3.5.85.
MOMENT INERCIJE T PRESEKA
~b at = -atd
~
{32 = -b2b
~
:J)
1b 02 = -d2d
Xb
-d Yb2 = 2dl+({32-1)0~
1 + ({32 - 1)02
Slika 3.5/4
( b~1/1'Z.)
~~ d~/d,
f3'l=~/b
Slika 3.5/5
bd3 3({32-1)'02.(1-02)2 <)
Jb = 12 [ 1 + ({32- 1) .023 +
1 + ({32- 1) . 02 ]
405
3.5.85 /"".r:
3
/~Ibx12 / bd ',,-
2.5
~/d
2.4
2.3 0.200
0.150
2.2
0.100
2. 1
0.075
2.0
1.9
0.050
1.8
1.7
1.6
1.5
(
1.4
1.3
1.2
.c
1. 1 " C\J
1.0 -R
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.
V
Dijagram za proracun momenta inercije

T preseka
406
PRILOG 3.6
KOEFICIJENTI ZA PRORACUN UGIBA
BETONSKOG ELEMENTA
JEDNAKO PODELJENO OPTERECENJE q
MD = kMq/2
q/4
Vb,max = kv
Eb(to)Jb
1 MD/2
Vb,max =
kb Eb(to)h
KONCENTRISANA SILA P
MD = kMP/
Pl3
Vb,max = kv
Eb(to)Jb
1 MD/2
Vb,max =
(t ) J
k b E bob
SKUPLJANJE BETONA
8. = jlMldZb
407
3.6
STATICKI SISTEM kM kv kl 0,
<\.
-1--1--1- I
~O 1/2 1/8 4 4
,L It j,.
~p
1 1/3 3 4
'0~.,
L t,
q,
l... J.'1~ ~1/8
l o,s~ L o,s(,. L 5/384 9,6 1
\,
~~~. 12 1
0,51, 1/4 1/48
t J 0.51,
t
rJ Z.
0.1025
"""""0
~L
oLO.37Slt
..6- 9/128 (Zb
~1/184,6
= 0,5785/)
1/192
(Zb
13,0
= 0,5785/)
13,5
29/44
(Zb = 0,5/) Zb = 0,5/)

,
3/322 16,8
~p
, ~Z~
0 O,sL 1/6,4 (Zb = 0,553/) (Zb = 0,553/) 29/44
0.5~ 7/768 17,1
~! 17L
q.
t (Zb = 0,5/) (Zb = 0, 5/)
'I. 0,5(, 0,5(,. i. ~~~1/24 1/384 16 1/2

(,
/
~o,s!',
+P o,sL 1/8 1/192 24 1/2
1;
400
PRILOG 3.7
KRITERIJUM KAnA PRORACUN UGIBA
NIJE NEOPHODAN
d ku 9 II
1 + qk<p <p(t, to)
T 2: k1km [ ]
3.7.1 Koeficijent km jednostruko armiranog pravougaonog preseka, el-

ementa izlozenog Cistom savijanju
SII
= nJ.Ll(-1 + VI + n~J
~~
Xb
~Lf-
km = 1.275(1- sII), zaGA240j360, Eo = 200 GPa
km = 765(1- sII), za RA400j500, Eo = 200 GPa
km.
~f1
409
3.7.1 KOEFICIJENT km JEDNOSTRUKO ARMlRANOG
PRAVOUGAONOGPRESEKA,ELEMENTA
IZLOZENOG CISTOM SAVIJANJU
L~
km.
100 -
--- -
-- ..- --
- ~ - :-
-
--
-= --:.=f- --f-- --- - - -- I---f-
1000 :- - -- - -- f-
- - -- -- -- - --
-- -- --f--- - ----
- .. --- -1--
900 - -- I- --,..- --I-
-f-- - f-- - ----- --
-.- ~Ioo;;:- ------
1--- .- .-.
=1= -- - 1-- - 1=
BOO
-
- -
--f-
~ -=
f- ~~,S"'\
-- - - ~
:2'40/.,,;C'
_
-. -
- -- ----
?(Y) --- ~~coO-- --------------
-~ -
--- -~-= =f ~- --
,-""
ovv - -- -- -- -
--- - - ~
&\~---:-
500f---1- f- O/SOO
f--f-
400
f--- 1-
-
- I-- 1-- --
~
~OOf--f-
"OJ ~ L...
= = ,,0
-- --
f--- ---
'\00-
'(t,
f1.V
(J 3
0" ~I
q02 °.P4opt;.
I i 11
0,06 q1 0,12 q14 ql6 q18 0.2 o.ez QZA a,a; o,e8
~-
----
-+--
~
1---
- ->-- --
f-- f- -
f--- I-
'2
I:=~ f--- ---
--f-- - --
1=1=
I-- I--
f-- f- -
'3 -- 1-, >-- - u_f-- r<;;:
f-f-f-- w - 1- - - I- --
-- -
~- ~ -1- -~:-- I>...
--I-- S-..;: -
= --
--
1- -
-= --
= - ~ = ""-
: --",,-f---
4 -~- M81S
- _om ...-
-- --- ~f'-.,;
=f-- =f f--
1-- - --
'2D
~~ -- -- I-- --- - --
-->--= 25
--I- -
--- .- 30
5 =1- [%]
605550"64036
9f1
410
PRILOG 3.8
PROGRAM CREEP ZA PRORACUN
STANJA NAPONA, PRSLINA I
DEFORMACIJAIUGIBA '
ARMIRANOBETONSKIH
PRESEKA/ELEMENATA U TOKU
VREMENA
Sadrzaj
3.8.1 Teorijske osnove programa

3.8.2 Uputstvo za koriscenje programa
3.8.3 Primeri i analize
- Primer 3.8/1
- Primer 3.8/2
- Primer 3.8/3
- Primer 3.8/4
- Primer 3.8/5
3.8.4 Ulazna datoteka CREEP.INP
3.8.5 Listing programa CREEP
411
3.8.1 TEORIJSKE OSNOVE PROGRAMA
Program CREEP (engl. creep - tecenje) je namenjen za proracune iz oblasti granic-

nog stanja upotrebljivosti armiranobetonskih elemenata. Teorijske osnove i pret-
postavke koje se koriste pri proracunima odgovaraju analizi granicnih stanja upotre-
bljivosti u osnovnom delu Prirucnika za primenu Pravilnika BAB 87 (clanovi 51,
61-26, 110-118).
PRETPOSTAVKE PHI PRORACUNU STANJA
UPOTREBLJlVOSTI
Osnovne pretpostavke su:
- staticki uticaji se odreduju prema teoriji I reda,
- staticki uticaji su nepromenljivi u toku vremena,
- vaze pretpostavke linearne te!Jrije tecenja betona.
Kod staticki neodredenih sistema promena krutosti duz nosaca, izazvana pojavom
prslina i razvojem vremenskih deformacija, izaziva preraspodelu statickih uticaja,
k<!-kou pocetnom trenutku vremena u odnosu na pocetne elasticne uticaje, tako i
tokom vremena - vremenska preraspodela. U slucaju analize ovih sistema vazenje
osnovnih pretpostavki je delimicno, odnosno: izvrsena je aproksimacija u smislu
zanemarenja preraspodele statickih uticaja (videti Primer 3.8/4).
Pretpostavke kod sracunavanja stanja prslina i ugiba su:
- stabilizovano stanje prslina se obrazuje u pocetnom trenutku vremena (t
pri delovanju dugotrajnog opterecenja, = to)
- u slucaju delovanja dugotrajnog i kratkotrajnog opterecenja otvori prslina a(t)
i ugibi v(t) se dobijaju superpozicijom prema sledecem izrazu:
a(t) a(to)
{I. v(t) -
} d+k -
a(t)
{ v(to) } d+k + ({ vet) } d - { veto) } d)
a(to)
(3.8/1)
U slucaju pojave prsline tek pod zajednickim delovanjem dugotrajnog i kratkotra-

jnog opterecenja, stabilizovano stanje prslina odgovara ovom slucaju opterecenja.
Programom se ne obuhvata slucaj pojave prsline u toku vremena usled preraspodele
napona izazvane skupljanjem i tecenjem betona.
Pri odredivanju srednjih dilatacija i krivina, pri analizi stanja deformacija, odgo-
varajuce veliCine se koriguju koeficijentom interpolacije (, prema izrazu:
t(t) t(t) t(t)

{ Ie(t) } I = (1 - ()
{ Ie(t) } I +( { Ie(t) } II (3.8/2)
Izraz (3.8/2) odreduje srednju poduznu dilataciju tl i srednju krivinu poprecnog

preseka leI u zavisnosti od odgovarajuCih deformacionih veliCina stanja bez prsline
(indeks I) i stanja sa prslinom (indeks II).
U slucaju preseka bez prsline interpolacioni koeficijent iznosi (
= 0, dok se u slucaju
412
preseka sa pojavom prsline odreduje sa
2
( = 1 - /31/32 ( )~ f;zo
0,40 (3.8/3)
umax
gde su:
/3 - koeficijenti definisani u okviru clana 111 Prirucnika,

/bz8 - cvrstoca betona pri zatezanju savijanjem ili pri aksijaInom zatezanju u za-
visnosti od dominirajuceg statickog uticaja,
(]'~ax- maksimaIni napon zatezanja betona u poprecnom preseku, uzevsi daje presek
u stanju bez prsline (stanje I), od statickih uticaja koji deluju u pocetnom
trenutku to.
Tacno odredivanje koeficijenta interpolacije ( zahteva u slucaju slozenog savijanja

sa aksijaInom silom poznavanje istorije opterecenja pri pojavi prsline. Izraz (3.8/3)
je odreden prema istoriji opterecenja pri kojoj ne dolazi do promene ekscentriciteta
normalne sile u odnosu na izabranu referentnu tacku (npr. teziste betonskog pre-
seka), odnosno e = const. = Mr/Nr = M/N. Indeks r se odnosi na veliCine u
trenutku pojave prsline. Iz prethodnog se mogu odrediti sledeci odnosi
II
uar M irIl Nr M ir1 ,.
JbZ8
uIl
a
= M!I I = N = M!s = Tmax (3.8/4)
te se moze zakljuciti da izraz (3.8/3) odreduje koeficijent (, i u slucaju Cistog savi-

janja (ili zatezanja) i u slu.caju slozenog savijanja preseka, na jedinstven nacin, pri
cemu nije potrebno posebno odredivanje napona u zategnutoj armaturi neposredno
posle pojave prsline u~:. U izrazima (3.8/3) i (3.8/4) naponi se odnose na pocetni
trenutak vremena to.
OPSTI PO STUPAK ZA ODREDIVANJE STANJA NAPONA
I DEFORMACIJA
Za pocetni trenutak vremena to veza defOrmacionih veliCina i statickih uticaja koji
deluju na armiranobetonski presek (slika 3.8/1) se moze dati u sledecoj matricnoj
formi
N ' AS
{ M } = Eb(to) [ ] { S I
[oCto)
K(to) } (3.8/5a)
ili u inverznom obliku
[octo) 1 A S -1 N
{ K(to) } = Eb(to) [ ] { }
S I M
(3.8/5b)
pri cemu su
[octo) i K(to) - poduzna dilatacija u nivou referentne tacke 0 i krivina preseka u

pocetnom trenutku to, .
413
Eb(to) - modul elasticnosti betona u to,
A,S i 1- geometrijske karakteristike poprecnog preseka: povrsina, staticki
moment povrsine i moment inercije idealizovanog poprecnog pre-
seka za referentnu tacku 0, u to, prema izrazu
G = Gb + [Ea/ Eb(to)]Ga; G = A, S, I.
IVICA 2
IVICA 1
(a) (b)
Slika 3.8/1 (a) p~precni presek elementa; pozitivni M, N i y
(b) dijagram dilatacija: pozitivni eo,e i It
Dilatacija na odstojanju y od referentne tacke 0 iznosi
c(to) = cO (to) + lC(to)Y (3.8/6)

te se pri poznatim deformacionim veliCinama odreduju naponi u betonu i armaturi
prema lzraZlma
O"b(to) - Eb(to)[cO(to) + lC(to)Yb] (3.8/7a)

O"a(to) - Ea[co(to) + lC(to)Ya] (3.8/7b)
U slucaju preseka bez prsline (stanje i) naponski aktivni deo betonskog preseka je
ceo poprecni presek betona, te se za sracunate geometrijske karakteristike preseka
A, S i I odreduju deformacione velicine preseka u stanju I prema izrazu (3.8/5b).
Primenom izraza (3.8/7) odreduju se svi karakteristicni naponi u betonu i armaturi.
ITERATIVNO ODREDIVANJE POLOZAJA NEUTRALNE OSE

U slucaju preseka sa prslinom (stanje II) naponski aktivan deo betonskog preseka
je povrsina betona iznad neutralne linije. Iz presekaje iskljucena povrsina betona u
okviru prsline. Za ovaj slucaj nije moguce direktno odrediti naponsko-deformaciono
stanje usled nepoznatog polozaja neutralne linije u preseku.
Udaljenost neutralne linije od referentne tacke 0 se oznacava sa y" i odreduje iz
izraza (3.8/6) prema uslovu
c(to) = co(to) + lC(to)Y" = 0,
414
odnosno
y" = -€o(to)/,,(to) (3.8/8)
U programu je usvojena metoda iteracija sukcesivnim aproksimacijama koja je jed-
nostavnija od Newton-ove metode, uz isto vreme sracunavanja.
Postupak iteracija je sledeCi:
- pretpostavi se vrednost (y" h,
- za prethodnu vrednost y" odrede se geometrijske karakteristike naponski ak-
tivnog poprecnog preseka te odrede deformacione veliCine prema izrazu (3.8/5b),
- pomocu ovih velicina sracuna se nova vrednost (y" h prema (3.8/8),
- sa novom vrednoscu za y" postupak se dalje ponavlja od drugog koraka do
ispunjenja kriterijuma za potrebnu tacnost.
e..,(yI
f(yl=-
~ (yl
(Y612 (Y\rl, d Y
I
(>'IIIn
Slika 3.8/2 Iterativno reSavanje polo:iaja neutralne ose Y<T
Ilustracija iterativnog postupka je data na slici 3.8/2.

Izraz (3.8/8) predstavlja jednaCinu neutralne ose, pri cemu nije potrebno razdva-
janje na slucaj cistog i slucaj slozenog savijanja.
PROMENA STANJA NAPONA I DEFORMACIJA USLED

SKUPLJANJA I TECENJA BETONA
Pri analizi promene stanja napona i deformacija armiranobetonskog preseka od
delovanja pocetnih uticaja nanetih u trenutku vremena to, uvodi se pretpostavka
da se naponski aktivni presek tokom vremena ne menja.
Geometrijske karakteristike idealizovanog preseka, za referentnu tacku 0, se sracu-
navaju prema korigovanom efektivnom modulu betona Et( t, to), odnosno
G* = Gb + [Ea/ Et(t, to)]Ga; G = A, 5, I.
415
Algebarska veza promene napona i dilatacija u betonu je
~O'b(t, to) = Et(t, to)[~£b(t, to) - ~£bl(t, to)] (3.8/9)

gde promena slobodne, nesprecene dilatacije betona iznosi
~£bl(t, to) = £b(to)ip(t, to) + £bA:(t, to), (3.8/10)

pri cemu se oznaka sk odnosi na skupljanje betona.
Promena slobodne nesprecene krivine je
~Kbl(t, to) = Kb(to)ip(t, to). (3.8/11 )

Ukoliko pretpostavimo daje deformisanje preseka potpuno spreceno obrazuju se sile
sprecenog deformisanja prema iOZrazu(3.8/9), u obliku
~N Ab 5b ~£o(t, to)
{ ~M } = -Et(t, to) [ 5b h
. (3.8/12)
6P ] { ~K(t, to) } 61
Oslobadanjem sila sprecenog deformisanja, prema izrazu (3.8/9), odreduje se pro-
mena stanja deformacija u obliku
~£o(t,to) 1 -1
A* 5* -~N
-
} -Et(t,to)
(3.8/13)
{ ~K(t,to) r S*1* ] { -~M } 6P.
Ukupne dilatacije i krivina preseka u trenutku t su
£o(t) £o(to) ~£o(t, to)

{ K(t) } ={ K(to) } + { ~K(t, to) }
. (3.8/14)
Stanje napona u betonu se odreduje prema izrazu
O'b(t) = O'b(to) + ~O'b(t, to), (3.8/15)
dok se naponi u armaturi odreduju prema ukupnoj dilataciji
O'a(t) = Ea[£o(t) + K(t)Ya]. (3.8/16)
Sracunavanje srednjih deformacionih veliCina prema izrazu (3.8/2) u slucaJu preseka

sa pojavom prsline zahteva dvostruku analizu i za trenutak to i trenutak t:
- proracun stanja deformacija i napona (naponi sarno za to) se sprovodi uzimajuCi
da je ceo poprecni presek aktivan (stanje I),
.. ponavlja se ceo proracun za presek sa prslinom (stanje II).
U prvom koraku analize, pri sracunavanju napona u trenutku to, odreduju se naponi
na ivicama 1 i 2 betonskog preseka, odakle se uporedenjem ovih napona dobija
napon zatezanja O'~ax koji je bitan za odredivanje koeficijenta ( prema izrazu
(3.8/3).
416
PRORACUN STANJA PRSLINA I DEFORMACIJA
Napomene vezane za proracun prslina su date u delu 0 pretpostavkama proracuna.
Koeficijent (, izraz (3.8/3), ucestvuje pri odredivanju relativne srednje dilatacije
zategnute armature.
Potrebno je napomenuti da se napon zatezanja !hz. pri odredivanjukoeficijenta ( za
proracun deformacija elementa uzima prema srednjim vrednostima cvrstoce betona
pri zatezanju !hz.m (odnosno !hzm), dok se za proracun sirine otvora prslina ovaj
napon uzima prema korigovanoj cvrstoCi 0,7!hz.m (odnosno 0,7/bzm)' Pri tome
se koristi cvrstoca pri zatezanju savijanjem (odnosno pri aksijalnom zatezanju) u
slucaju elementa izlozenog na savijanje (odnosno zatezanje).
Programom se mogu odrediti poduzna pomeranja u(t) i ugibi v(t). Integracija se
vrsi po srednjim deformacionim veliCinama u slucaju preseka sa prslinom, dok se u
slucaju preseka bez prsline uzimaju deformacione veliCine prema stanju I. Kako se
Y armatura
(a)
z~
Yj
i=1 2 3 4 5 6 n-1 n n+1=k
( b) I I I [>
z
I:; n 'AI
+ d'f F
Y
Nik
(C)
stanje II
4 5 6
(d)
I
aproksimacija
stvarnog dijagrama
krivina
Slika 3.8/3 (a) armiranobetonski element; (b) podela element a na preseke; (c) defonna-
ciona linija; (d) dijagrami kri vina preseka
417
mesto najyeceg ugiba duz nosaca u opstem slucaju opterecenja tesko moze unapred
tacno odrediti, u okviru programaje primenjenl\ Morh-Maxwell-C'va analogija kojom
se odreduje dijagram ugiba. Stvarni nosac se zamenjuje fiktivnim nosacem koji se
opterecuje dijagramom krivina. Momenti fiktivnog nosaca odgovaraju ugibima na
stvarnom nosacu.
Stvarni dijagram krivinaje aproksimiran poligonalnim dijagramom krivina sa line-
arnom promenom krivine izmedu dva susedna preseka, (slika 3.8/3). Na ovaj naCin
odstupanje u rezultatima za razliciti broj podela elementa na preseke sledi iz fizicke
nemogucnosti modela da opise pojavu skoka u dijagramu krivine na mestu prelaza
isprskalog dela nosaca u neisprskali deo (i obrnuto). Usled ovoga pri povecanju
broja podele elementa ugibi asimptotski tez~ tacnom resenju, pri cemu ne prilaze
tacnom resenju samo sa jedne strane. Prema analizi u Primeru 3.8/1 dovoljno je
uzimati podelu elementa sa 8 do 12 delova. U slozenijim slucajevima podela se moze
povecati radi boljeg opisivanja dijagrama momenata, vodenja armature i dijagrama
krivina preseka. .
KONVENCIJA 0 ZNAKU
Moment savijanja M koji proizvodi zatezanje donje ivice 1 elementaje pozitivan kao
i.njemu odgovarajuca krivina preseka ~. Napon pritiska u i odgovarajuca dilatacija
€ su pozitivni.
Koordinata y je pozitivna za posmatrana vlakna betonskog preseka iznad referentne
tacke O.
Gore data konvencija 0 znaku odgovara izlaganjima u Prilogu 3.8, kao i ulaznim i
izlaznim podacima programa CREEP.
U samom programu gore data konvencija 0 znaku vazi samo za momente i krivine
preseka. U okviru programa y osa je pozitivna za vlakna ispod referentne tacke 0
koja je izabrana u nivou gornje ivice preseka, te pri odredivanju polozaja neutralne
ose proistice jednaka;t Yt7= Ie.
3.8.2 UPUTSTVO ZA KORISCENJE PROGRAMA
Upotrebom programa CREEP mogu se sracunati:

a) u okviru poprecnog preseka:
- stanjenapona i deformacija;
- stanjeprslina,
b) u okviru elementa:
- za izabrane preseke, stanja data pod a);
- stanje deformacija: poduzna pomeranja i/ili ugibi.
418
U odnosu na vreme, analize se daju za:
- pocetni trenutak vremena to, j
- izabrani
trenutak vremena t.
Programom se obuhvataju:
- dugotrajna opterecenja (stalna i dugotrajno promenljiva) i
- kratkotrajna opterecenja (kratkotrajno promenljiva).
Program podriava: opsti oblik poprecnog preseka, sa ravnim ivicama, koji sadrzi
vertikalnu osu simetrije; raspored armature u vise rcdova u okviru jednog preseka;
konstantni poprecni presek po duzini elementa, kao i mogucnost promene armature
po duzini elementa usled vodenja armature prema liniji zatezuCih sila.
Krivolinijski oblici poprecnog preseka se mogu aproksimirati izlomljenom konturom
sa dovoljnim brejem trapeza ili pravougaonika sa kojima se dcfinise oblik poprecnog
preseka.
Program je napisan u programskom jeziku TURBO BASIC. Izvorni program je
potrehno prevesti u izvrsni program CREEP.EXE koji se startuje pozivom CREEP.
Programom se zahteva prisutnost ulazne datoteke CREEP.INP. Ulazni podaci i
rezultati proracuna se daju na terminalu i u izlaznoj datotcci CREEP.OUT.
Rad sa programom je interaktivan u pogledu definisanja procedure proracuna. Za
. proracune stanja u okviru pojedinacnih preseka svi ulazni podaci se mogu zadati
preko datoteke CREEP.INP, dok se pri analizi stanja u okviru elemenata preko
ulazne datoteke daju opsti podaci i geometrija betonskog preseka. Programom se
daje i mogucnost potpunog interaktivnog rada.
Definisanje procedure proracuna se vrsi izborom odgovora na postavljena pitanja.
Primer: u slucaju zadatog pitanja
Proracun se vrsi za trenutke vremena:

(a)t=to <1>
(b) t = t" i t = t < RETURN>
ako se unese 1 i upise ovaj podatak pritiskom tipke

< return> proracun se vrsi
sarno za pocetni trenutak vremena, a u slucaju da se zahteva i vremenska analiza
potrebno je pritisnuti sarno tipku < return >.
Ostala pitanja iz ove grupe se nalaze u programskoj proceduri PODACI program a
CREEP.
Pri proracunu stanja u okviru elementa dugotrajna i kratkotrajna opterecenja se
definisu nizom tipova opterecenja prema tabeli 3.8/1.
Prikazana opterecenja u tabeli 3.8/1 su pozitivna.

Pri upisu pojedinog tip a opterecenja navodi se broj tipa i ulazni podaci koji odgo-
varaju datom tipu opterecenja. Upis grupe podataka se vrsi tipkom
< return >.
419
Tabela 3.8/1 Tipovi opterecenja
Tip Tip opteretenja

broj Skice opteretenja
ulazni podaCl
1 JP , koncentrisanasUa
~p,a
I I~I =-=tp parcijalno jednakopodeljeno

2 ~a..~Qz P, aI, a2
1
3 ~~p tracezno simetritno

J b ~p,
4 i~~~ l/2 jc.

dva simetritna
P
trougla
5 ~~~parcijalno
linearno rasporedeno
jQ1LQ'£
l PI, P2, aI, a2
6 a ~1M . koncentrisani
M,a
moment
7 1,WJ,J,.w.JJ,J.,j,J.J.,LJ,U WI jednakopodeljeno
=tP
P
~Mik Mki~ tvorni uticaji

8 --+.
Nik '. Nki Mik. Mid, Nik. NId
JEDINICE:
;Ii/;; dufine [m]
ri l
}-
sUe[kN]
momenti [kNm]
lin. opteretenja [kN/m]
420
Svi podaci rnoraju biti razdvojeni sa najrnanje jednirn praznim mestom. Po up-
isu svih opterecenja prelazak na dalji rad programa se ostvaruje pritiskom tipke
< RETURN >.
U slucaju obostrano ukljestene grede ili grede ukljestene na jednom, a slobodno
oslonjene na drugorn kraju, momenti ukljestenja se opisuju kao spoljaSnje opterece-
nje tip a 8.
Prilikorn upisa vrednosti za cvrstocu betona pri zatezanju /bu (to) upisuje se:
- u slucaju zatezanja: srednja cvrstoca betona pri aksijalnom zatezanju Ibzm (clan
51 Pravilnika),
- u slucaju savijanja: srednja cvrstoca pri zatezanju savijanjem
/bz8m = !bzm (0,6 + 0, 4d-1/4) ~ Ibzm

gde je d visina preseka u metrirna.
Betonski presek se definise nizom trapeza. Dekornpozicija poprecnog preseka sa Nb
trapeza je prikazana na slici 3.8/4.
81
t 8,
{=i I
<D
I
{ t
-{ 82 .~ ~H{~-
- + ~ +D
LJ
~
Slika 3.8/4 Dekompozicija betonskog preseka (slucaj Nb = 3)
Podaci se unose po redosledu trapeza u obliku grupe podataka: gornja sirina B 1,
donja sirina B2 i visina Hb pojedinog trapeza.
Podaci za armaturu se unose po redovima u obliku: povrsina armature u i-tom
redu, odsto.ianje i-tog reda armature od gornje ivice 2.
Dekornpozicija armature u poprecnom preseku je prikazana na slici 3.8/5.
0(1)
Aa(1)
a(2)
- + 0(3)
2
3 Na=3
.
Aa(2) +
Aa(3)
Slika 3.8/5 Dekompozicija armature u preseku (slucaj Na
= 3)
421
Pri podeli armiranobetonskog elementa na n podelemenata u Cijim se presecima
analizira stanje napona i deformacija potrebno je za svaki presek definisati geomet-
riju armature. Preseci sa istim geometrijskim podacima armature su preseci sa istim
tipom armiranja. Jedan ili vise susednih preseka istog tip a armiranja saCinjavaju
jednu zonu armiranja. Na slici 3.8/6 armatura elementa je difinisana sa 2 tip a
armiranja i 3 zone armiranja:
- tip armiranja 1 se vodi kroz dye zone armiranja (zona 1 - preseci od 1 do 2, zona
2 - preseci od 8 do 9),
- tip armiranja 2 se vodi kroz jednu zonu armiranja (zona 3 - preseci od 3 do 7).
Povrsina armature u podrucju usidrenja iste, ne uvodi se u geometriju pripadajuCih
poprecnih preseka.
L ~y
POPREtNI PRESECI
I
11
--21 ;;---;:--5--~--7--1 r-~-i
II I
I. v
"-
L_I
z
I~~ I I I .:,,:;.;
~
llzona2
zona 3
l'
TI P ARMIRANJA 2
TIP ARMIRANJA 1
Slika 3.8/6 Tipovi i zone armiranja element a (slucaj n = 8)

U slucaju pojave prsline u preseku potrebno je upisati podatke za:
ao - zaStitni sloj betona do zategnute armature,

e,p - medusobno rastojanje profila ili sveznja profila,
-
tjJ profil zategnute armature ili zamenjujuci profil sveznja,
k2 -koeficijent (clan 112 Prirucnika),
J1.z,ej- efektivni koeficijent armiranja zategnute zone preseka.
Pri ispisu rezultata oznake za gore navedene veliCine su redom ao, ediam, diam, k2,
mizef
Pri ispisu rezultata koriste se oznake:
EPS - poduzne dilatacije,
SIG - naponi (SIGa -u armaturi, SIGb -u betonu),
l/r - krivina poprecnog preseka,
Ips - srednje rastojanje prslina,
422
a.s(o) - srednja sirina prsline u trenutku to,
a.k(t) - karakteristicna sirina prsline u trenutku t,
a.k(dk,t) - karakteristicna sirina prsline od delovanja dugotrajnog i kratkotrajnog
opterecenja u trenutku t,
u - pomeranje u pravcu ose z,
v - ugib,
.d - oznaka za uticaj dugotrajnog opterecenja,
.dk - oznaka za uticaj dugotrajnog i kratkotrajnog opterecenja.
3.8.3 PRIMERI I ANALlZE
U Prirucniku BAB 87 uz komentar clana 117 prikazani su primeri koji su proracunati

primenom programa CREEP.
Ovde se obraduju primeri radi prikaza posebnih mogucnosti programa uz sveobuh-
vatnije proracune. Pored toga, od interesa je analizirati uticaje pojedinih relevant-
nih parametara na stanje deformacija i stanje prslina.
PRIMER 3.8/1
Za armiranobetonski nosac, prikazan na slici, zadatog opterecenja i zadatog poprec-
nog preseka, analizirati:
1. uticaj pritisnute armature na vrednost ugiba i sirinu prslina,
2. konvergenciju numerickog postupka pri odredivanju ugiba kroz povecanje broja
po dele elementa n,
3. uticaj razlicitog vodenja armature dui elementa na promenu ugiba.
Podaci:
,
MB30 r-9:15.0kN/m
RA 400/500 tt+
Eb(to) = 31,5 CPa l: 6.0m
A
Ea = 200 CPa
-.t- f-
X(t,to) = 0,80 I
Y'(t,to) = 2,50 Ln sluca 'evi za Aa:
[,(t,to) = 0,350%0 - R012 (226 c~
-2R019 (5.68cm I
fbz,(to) = -2,59 MPa 0
~
4R019 (11.36cnfl
Ln
Aa
(broj podela nosaca n = 12) ,L 30
f-
423
Tabela 1. Rezultati analize 1.
J1'/ J1 A'a C$(t, to) v( to) v(t) ak(to) ak (t)

[cm2] [%0] [mm] [mm] [mm] [mm]
O,ouo
0,152 0,170
0,00 11,08
6'~6 0350 6,09 1442 a 169
t2R12) 0,000 10,55 0,169
0,20 226 6,01 0,151
0350 1344 a 168
(2R19) 0,000 0,168
0,50 568 5,89 ~0,151
0350 1225 0167
Prema rezultatima analize 1. pritisnuta armatura u okviru stanja ugiba povoljno

utice na smanjenje konacnih ugiba v(t), dokje na stanje prslina njen uticaj prakticno
zanemarljiv.
Skupljanje betona na stanje ugiba znacajno utice (razlika od 30% za vrednosti ugiba
v(t) izmedu slucaja sa uvedenim skupljanjem i slucaja sa zanemarenim skupljanjem
pri odnosu /-1'//-1= 0,00, dok sa povecanjem pritisnutc armature ova razlika iznosi
oko 24% pri /-1'//-1= 0,50). Uticaj skupljanja betona na stanje prslinaje zanemarljiv.
Uticaj tecenja betona na konacnu veliCinu ugiba vrlo je znacajan (povecanje ugiba
i do 80%). Povecanje sirine prsline tokom vremena iznosi oko 12%.
Tabela 2. Rezultati analize 2. (ugibi v[mm])

n=
/-1'//-1 4 8 12 20 50 100
0,00 v( to) 5,77 5,93 6,09 6,02 6,08 6,07
v(t) 13,99 14,14 14,42 14,31 14,42 14,41
0,20 v(to) 5,68 5,85 6,01 5,94 6,00 5,99
v(t) 13,03 13,17 13,44 13,33 13,43 13,42
0,50 v( to) 5,56 5,73 5,89. 5,83 5,84 5,85
v(t) 11,86 12,00 12,25 12,14 12,18 12,20
Vrednosti ugiba u tabeli 2. su odredene uz uvodenje uticaja skupljanja betona.

Odstupanja vrednosti ugiba odredenih pri podeli na n = 4,8,12 u odnosu na vred-
nosti ugiba pri podeli na n = 100 iznose 5%, 2,5% i manje od 1%, respektivno.
Tabela 3. Rezultati analize 3. (Ugibi v[mm])

At rmml 0,00 0,60 1,20 1,80 2,40 3,00
v(to) 6,01 6,01 6,21 6,78 7,87 10,39
v(t) 13,44 13,41 13,73 14,57 16,02 19,25
Vrednosti u tabeli 3. odgovaraju podacima: A~ = 2Rq,12, c$(t,to) = 0,350%0 i

n = 12. Varirana je duiina za 2Rq,19 u donjoj zoni nosaca. Duzine pri osloncima
na kojima ova dva profila nisu prisutna u poprecnom preseku je At. U zavisnosti
od At prikazane su vrednosti za ugibe u tabeli 3.
=
Slucaj At 0 odgovara vodenju 4Rtj>19dui celog nosaca u donjoj zoni preseka, a
slucaj At = 3,00 m odgovara ukidanju 2Rq,19 po celoj duiini nosaca.
424
Interesantna je primetiti da je ugib v(t)
= 13,41 mm za ill = 0,60 m nesta manji
ad ugiba v(t) = 13,44 mm pri ill = 0,00 m, adnasna nesta manji ugib je adreden
kad nosaca sa ukinutim 2R4>19pri oslancima. Ova je stoga sta raspored armature
A~/ Aa = 2R4>12/2R4>19 vise adgavara slucaju poklapanja tezista armature i betona
ad rasporeda A~/Aa = 2R4>12/4R4>19, te je uticaj skupljanja na krivinu preseka u
prvom slucaju manji, a sa time i ukupni ugib.
Sa smanjenjem duzine armature 2R4>19u preseku znacajno se povecava ugib.
Dalje su prikazani rezultati koji adgavaraju slucaju ill 1,20 m' u tabeli 3.
=
Program CREEP
Proracun stanja napona, prslina i deformacija/ugiba
armiranobetonskih preseka/elemenata u toku vremena.
j\cltcn-i: H. Tatomirovic i P. Pavlovic; Verzija 1.1 (1991)
DEi'INISANJE PROCEDURE I ULAZNI PODACI:
Proracun se vrsi za trenutak vremena t-to i t=t.

i\n<Jlizirajuse stanja U okviru elernenta.
Dcll1je dugotrajno opterccenje.
Elc1'.1r;nt
se deli na n= 12 del ova sa n+1= 13 preseka.
Sistemna OBa je u nivou 1/2 visine preseka.
Duzina elementa L= 6.00 m'

Element je sistema proste grede.
Dugotrajno opterecenje:
Tip cpterecenja Intenzitet Rastojanje (m)
--.-----------------------------------------------------------
Jednakopodc1jeno 15.000 0.00 6.00
--.-----------------------------------------------------------
Staticki uticaji duz elementa:
z (m) Ipresek 0.001 1 0.501 2 1.001 3 1.501 4 2.001 5
.-.------------------------------------------------------------
T1d (J:lIm ) 0.000 20.625 37.500 50.625 60.000
lid (kfl) 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
-------------------------------------------------------------
z (m) IPresek 2.501 6 3.001 7 3.501 8 4.001 9 4.50110
--------------------------------------------------------------
!Id (kl!m ) 65.625 67.500 65.625 60.000 50.625
lid (kN) 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
~-------------------
z (m) IPret:EJk 5.00/11 5.50/12 6.00/13
~-------------------------------------
lId (kNm) 37.500 20.625 0.000
rid (kN) 0.000 0.000 0.000
-------.----------------------------------
Ne analizira se stanje pralina.
425
Opsti podaci:
Ea = 200.0 GPa Eb(tO)b31.50 GPa fbzs(to)= -2.590 MPa

Fi(t,to)- 2.5000 Hi(t,to)= O.BOOO EPSbs(t,to)= 0.000350
Geometrijski podaei betonskog preseka (em'):
1- 1 Bl- 30.00 82- 30.00 Hb= 50.00
Armatura je rebrasta (poboljsano prianjanje).

Geometrijski podaci armature:
Tip armiranja 1
zona 1 - preseci od 1 do 3
zona 2 - preseci od 11 do 13
1= 1 Aa= 2.26 cm2 Ya= 5.00 em'

1= 2 Aa= 5.68 em2 Ya= 45.00 em'
Tip armiranja 2
zona 3 - preseei od 4 do 10
1= 1 Aa= 2.26 em2 Ya= 5.00 em'

1= 2 Aa"" 11. 36 em2 Ya= 45.00 em'
HEZULTATI PRORACUNA:
Krivine poprecnih preseka duz elementa .. l/r (E-03/m):
z(m)/Presek 0.00/ 1 0.50/ 2 1.00/ 3 1.50/ 4 2.00/ 5

---------------------..--------------------------------------------
l/r.d(o) 0.0000 0.1988 1.0951 1.0549 1.4594
1/r.d(t) 0.1128 0.7287 2.5693 2.7278 3.2353
------------------------------------------------------------------
Z (In) /Presek 2.50/ 6 3.uU/ 7 3.50/ B 4.00/ 9 4.50/10
------------------------------------------------------------------
1/r.d(o) 1.6890 1.7639 1.6890 1. 4594 1. 0549
l/r.d(t) 3.5271 3.6229 3.5271 3.2353 2.7270
------------------------------------------------------------------
z (m) /presek 5.00/11 5.50/12 6.00/13
--------------------------------------------
l/r.d(o) 1.0951 0.1988 0.0000
l/r.d(t) 2.5693 0.7287 0.1128
--------------------------------------------
ugibi duz elementa = v (mm):
z (m) /presek 0.00/ 1 0.50/ 2 1.00/ 3 1.50/ 4 2.00/ 5

------------------------------------------------------------------
v.d(o) 0.00 1.59 3.09 4.37 5.36
v.d(t) 0.00 3.62 7.02 9.83 11. 96
-------------------------------------------------------------------
426
z(m)/Presek 2.50/ 6 3.00/ 7 3.50/ 8 4.00/ 9 4.50/10
------------------------------------------------------------------
v.d(o) 5.99 6.21 5.99 5.36 4.37
v.d(t) 13.28 13.73 13.28 11.96 9.83
------------------------------------------------------------------
z(m)/Pr.esek 5.00/11 5.50/12 6.00/13
--------------------------------------------
v.d(o) 3.09 1.59 0.00
v.d(t) 7.02 3.62 0.00
--------------------------------------------
PRIMER 3.8/2
Parametarskom analizom odrediti uticaj mehanickih i visokoelasticnih karakteris-
tika betona na stanje ugiba i stanje prslina.
Odrediti ekstremne promene ugiba i sirine prsline pri slobodnim kombinacijama
ulaznih parametara.
Analizu sprovesti za nosac iz Primera 3.8/1 sa armaturom A~/Aa = 2R19/4R19
dui celog nosaca. Podela nosaca na n = 12 delova.
Tabela 1. Vrednosti ulaznih parametara
Vrednost MB Eb(to) ih..(to) cp(t,to) [.(t, to)
[MPa] [GPa] [MPa] [%0]
donja 20 28,5 - 1,94 1,85 0,192
sred nj a 30 31,5 - 2,59 2,50 0,350
gornJa 40 34,0 - 3,13 3,15 0,508
U tabeli 1. date su donja i gornja granica i srednja vrednost ulaznih velicina za

odredivanje stanja ugiba i stanja prslina.
Modul elasticnosti Eb i cvrstoca ih.. odgovaraju odredenoj klasi betona, saglasno
Pravilniku BAB 87.
Promena koeficijenta tecenja za :f:26% i skupljanja betona za :f:45%, odgovara frak-
tilima od 10 i 90% (prema CEB-FIP Model Code 90 /26/).
Dalje se u obliku tabela prikazuju uticaji na ugib i sirinu prsline, pri promeni jednog
parametra uz srednje vrednosti ostalih parametara.
Tabela 2. Uticaj promene modula elasticnosti betona Eb(to)

Eb(to) v(to) v(t) ak(io) ak (t)
[GPa] [mm] [mm] [mm] [mm]
28,5 6,01 12,48 0,150 0,167
31,5 5,89 12,25 0,151 0,167
34,0 5,81 12,07 0,151 0,167
427
U ovom primeru, uticaj modula elasticnosti betona Eh(to) pri promeni ~1O% odre-
duje promene u ugibima oko ~2%. Na sirinu prslina promena modula prakticno ne
utice.
Tabela 3. Uticaj promene cvrstoce betona pri zatezanju savijanjem /bZ8(to)

IhZ8(to) v(to) v(t) ak(to) ak (t)
[MPa] [mm] [mm] [mm] [mm]
- 1,94 6,77 12,85 0,162 0,172
- 2,59 5,89 12,25 0,151 0,167
- 3,13 4,98 11,43 0,139 0,161
Uticaj cvrstoce betona pri zatezanju savijanjem IhZ8(tO) pri promeni :r=22%izaziva
promene u ugibima: za v(to) oko ~15% i za v(t) oko ~6%. Promene na sirine
prslina su ~8% za to i ~4% za trenutak t.
VeliCine ugiba i sirine prslina bitno zavise od cvrstoce betona na zatezanje 1hz. (to).
Pri manjoj cvrstoCi ocekuje se veei ugib.
Tabela 4. Uticaj promene koeficijenta tecenja <p(t,to)

<p(t,to) v(to) v(t) ak(to) ak(t)
[mm] [mm] [mm] Imm]
1,85 5,89 11,66 0,151 0,166
2,50 5,89 12,25 0,151 0,167
3,13 5,89 12,76 0,151 0,167
Promena koeficijenta tecenja za :r=26%izaziva promene za ugib v(t) oko :r=5%. Uticaj
na promenu sirine prslina nije izrazen.
Tabela 5. Uticaj promene dilatacije skupljanja betona c:.(t, to)

c:.(t, to) v( to) v(t) ak (to) ak (t)
[%0] [mm] [mm] [mm] [mm]
0,192 5,89 11,19 0,151 0,167
0,350 5,89 12,25 0,151 0,167
0,508 5,89 13,30 0,151 0,166
Promena dilatacije skupljanja za :r=45% izaziva promene ugiba v(t) oko :r=9%. Uticaj
na sirinu prsline nije izrazen.
Tabela 6. Ekstremne promene ugiba i sirine prsline pri kombinacijama
ulaznih parametara
Kombinacija v(to) v(t) ak(to) ak(t)
koja daje [mm] [mm] [mm] [mm]
donju granicu 4,89 9,66 0,139 0,161
srednju vrednost 5,89 12,25 0,151 0,167
. .
gornJu gramcu 6,89 14,67 0,162 0,174
428
Prema tabeli 6. pri kombinaeijama ulaznih parametara koje daju ekstremne prome-
ne ugiba i sirine prslina, promene ugiba iznose oko 1=20%, a promene sirine prsline
za trenutak vremena to iznose do 1=8% i 1=4% za trenutak vremena t.
Prema prikazanim parametarskim analizama, utieaja mehanickih i visokoelasticnih
karakteristika betona na stanje ugiba i stanje prslina (tabele 2. do 6.), za dati primer
savijanja isprskalog armiranobetonskog grednog nosaca, pravougaonog poprecnog
preseka, proizilazi:
- na ugib v(to) najvise utice fbu(to), a manje Eb(to);
- na ugib v(t) najvise utice skupljanje betona g,(t, to), pa !hu(to) i <p(t, to), te
znatno manje Eb(to);
- na sirinu prsline, i za to i za trenutak t, prakticno utice sarno !hz, (to) dok se
uticaji ostalih parametara mogu zanemariti.
U ovom primeru utieaj skupljanja betona je posebno izrazen poSta je analizirani
nosac relativno malo opterecen.
PRIMER 3.8/3
Odrediti ugib i sirinu prslina armiranobetonske grede T preseka izlozene savijal1ju.
Podaci:
I
~5.0kN/m b
l' f-
+
.l. I
i 1:6.0m
T ~0
L/)
Eb(to) = 31,5 GPa "

~4
R0 19
Ea = 200 GPa
!bu(to) = -2,59 MPa
<p(t,to) = 2,50
~:J~
X(t, to) = 0,80
(g,(t,to) = 0)
Prema clanu 183 Pravilnika, u ovom primeru korisna sadejstvujuca sirina pritisnute
ploce se odreduje kao manja vrednost odredena prema izrazima
b = bo+ 20d = 15 + 20 x 10 = 215 em

b = bo+ 0, 25/0 = 15 + 0, 25 x 600
= 165 em
Sadejstvujuca sirina ploce iznosi b 165 em. =
Dalje su prikazani rezultati proracuna primenom programa CREEP.
429
Program CREEP
arrniranobetonskih preseka/elemenata u toku vremena.
Al1tori: H. 'ratomirovic i P. Pavlovic; verzija 1.1 (1991)
DEE'HnS1\NJE PROCEDURE I ULAZNI PODACI:
Proracun se vrsi za trenutak vremena t=to i t=t.

l\naliziraju se stanja u okviru elementa.
Dcluje dugotrajno opterecenje.
Element se deli na n= 12 delova sa n+1= 13 preseka.
SiGtemna osa je u nivou tezista betonskog preseka.

Element je sistema proste grede.
.Tip opterecenja Intenzitet Rastojanje (m)

-------------------------------------------------------------
Jednakopodeljeno 15.000 0.00 6.00
-------------------------------------------------------------
statieki utieaji duz elementa:
/presek
Z (111) 0.00/ 1 0.50/ 2 1.00/ 3 1.50/ 4 1.00/ 5
-------------------------------------------------------------
t!d (kNm) 0.000 20.625 37.500 50.625 60.000
Nd (kN) 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
-------------------------------------------------------------
z(m)/presek 2.50/ 6 3.00/ 7 3.50/ 8 4.00/ 9 4.50/10
~------------------------------------------------.--------
!!u (Jetlm) 65.625 67.500 65.625 60.000 50.625
Ild (kN) 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
-------------------------------------------------------------
z (m) /presek 5.00/11 5.50/12 6.00/13
-----------------------------------------
rtd (kNm) 37.500 20.625 0.000
Nd (kN) 0.000 0.000 0.000
-----------------------------------------
Stanje prslina Be analizira u preseku broj 7.
Opsti poclaei:
Ea m 200.0 GPa Eb(to)=31.50 GPa fbzs(to)= -2.590 HPa

Fi(t,to)= 2.5000 Hi(t,to)= 0.8000 EPSbs(t,to)= 0.000000
1= 1 Dl"'165.00 B2=165.00 Bb= 10.00

1= 2 B1- 15.00 B2- 15.00 Hb'" 40.00
430
Geometrijski podaci armature:
Tip armiranja 1
1= 1 Aa= 5.68 em2 Ya= 40.00 em'

1= 2 Aa'" 5.68 em2 Ya= 45.00 em'
F.EZULTATI PRORACUNA:
PHESEK broj 7
Dugotrajno optereeenje
t"'to Y (em') EPS (E-03) SIGb(HPa) SIGa(HPa)

===~========================================c=================~====
beton-iviea 2 0.00 0.1123 3.536
neutralna osa 5.67 0.0000 0.000
arm.-red 1 40.00 -0.6791 -135.820
arm.-red 2 45.00 -0.7780 -155.604
bcton-iviea 1 50.00 -0.8769 0.000
SistCIIIl1L\ osa 11.67 -0.1186 1/r= 1. 9784E-03 (11m)
===================================================================
Pojava prsline na donjoj iviei preseka (ivica 1).
Ips = 2*(ao+ediam/10)+k1*k2*diam/mizef =
= 2*( 4.05+ 5.00/10) +0.40*0.1250*1.9010.03123 = 12.14 em'
a.s(o)= zeta(o)*EPSa(o)*lps = 0.9073* 0.7780E-03*121.4 = 0.0857 mm'

a.k(o). 1.7* a.s(o) 0.146
'" 1.7* 0.0857 '"
nun'
trot Y (em') EPS (E-03) SIGb(HPa) SIGa(HPa)

==============================~====================~===============
beton-ivica 2 0.00 0.2667 2.211
neutralna osa 5.67 0.1321 1.387
arm.-red 1 40.00 -0.6820 -136.395
arm.-red 2 45.00 -0.8006 -160.111
beton-ivica 1 50.00 -0.9191 0.000
siDtemna osa 11.67 -0.0100 11r= 2. 3716E-03 (1 /J~)
========================================~==========================
a.s(t)'" zeta(t)*EPSa(t)*lps = 0.9536* 0.8006E-03*121.4 = 0.0927 ~n'
a.k(t)= 1.7* a.s(t) = 1.7* 0.0927 '" 0.158 nun'
Krivine poprecnih preseka duz elementa = l/r (E-03/m):

z(m) Ipresek 0.001 1 0.501 2 1. 001 3 1.SOl 4 2.001 5
------------------------------------------------------------------
l/r.d(o) 0.0000
0.1539 0.6076 1.1118 1.4447
1/r.d(t) 0.0000
0.4090 t.1417 1.6484 1.9902
------------------------------------------------------------------
431
z(m) Ipresek 2.501 6 3.001 7 3.501 8 4.001 9 4.50/10
------------------------------------------------------------------
llr.d(o) 1. 6364 1.6994 1. 6364 1.4447 1.1118
l/r.d(t) 2.2052 2.2739 2.2052 1.9982 1.6484
------------------------------------------------------------------
z(m)/Presek 5.00/11 5.50/12 6.00/13
--------------------------------------------
1/r.d(o) 0.6076 0.1539 0.0000
1/r.d(t) 1. 1417 0.4090 0.0000
--------------------------------------------
ugibi duz elementa - v (mm):

z(m)/PreBek 0.00/ 1 0.50/ 2 1.001 3 1.501 4 2.00/ 5
~------------------------------------------
v.d(o) 0.00 1.44 2.84 4.08 5.05
v.d(t) 0.00 2.12 4.12 5.85 7.17
------------------------------------------------------------------
i(m)/Presek 2.50/ 6 3.001 7 3.501 8 4.001 9 4.50/10
~---------------------------
v.d(o) 5.66 5.87 5.66 5.05 4.08
v.d(t) 7.99 8.27 7.99 7.17 5.85
------------------------------------------------------------------
z(m)/Presek 5.00/11 5.50/12 6.00/13

--------------------------------------------
v.d(o) 2.84 1.44 0.00
v.d(t) 4.12 2.12 0.00
--------------------------------------------
U toku rada sa programom, pri proracunu stanja prslina, potrebno je odrediti efek-
tivni koefieijent armiranja zategnute zone J-Cz,ej,
hbz = a(1) + 7, 5t/1= 10,0+ 7,5 x 1,9 = 24,25 em

Program daje napomenu 0 visini zategnute zone neposredno pre pojave prsline
(d - xl) = 37,52em.
Kako je
hbz - 24,25 em < 37,52 em sledi hbz,ej = 24,25 em

Abz,ej - bo. hbz,ej= 15,0 x 24,25 = 363,75 em2
Aaz,ej - 4Rt/119 = 11,36 em2
J-Cz,ej- 11,36/363,75 = 0,03123
Ova se vrednost upisuje u toku rada sa programom.

Sirine prslina koje se dobijaju kao izlazni rezultati proracuna su odredene prema
dilataeiji armature koja je najbliza isprskaloj iviei betona.
432
Za odredivanje sirine prslina prema dilataciji u nivou tezista zategnute armature
sracunava se
- za pocetni trenutak vremena to:
dilatacija u tezistu zategnute armaturt;
-0,6791 - 0,7780
€o(to) = 10-3 = -0,7286. 10-3
2
te se koriguje karakteristicna sirina prsline
0,7286
ak(to) = 0,1460,7780 = 0,137 mm
- za trenutak vremena t:
prema dilataciji €o(t) u tezistu zategnute armature odreduje se
ak(t) = 0,146 mm.
Ova korekcija se vrsi pri rasporedu zategnute armature u viSe redova u slucaju da
je to potrebno pri kontroli sirine prsline.
PRIMER 3.8/4
Odrediti ugib armiranobetonske ukljestene grede pravougaonog poprecnog preseka
pri delovanju zadatog dugotrajnog opterecenja.
Podaci:
I
Eb(to)=30,5 GPa ,9=13.1 kN/m
Eo = 200 GPa ~
fbu(to) = -2,50 MPa A B
cp(t,to) = 2,50
x(t,to) = 0,80 l/4 :; 2.25 l/2 =4.50 l/4 =2.25
(c.(t, to) = 0) l =9.0m
..A:A.. 2 ~
II) - Aa=9.0cm
0
II)
II)
-
-t 30~
AQ=4.5cm -
I 211)
JJ --}30.~
Aa=4.5cm 2
433
Moment elasticnog ukljeStenja za EI = canst. dui nosaca iznosi
13,1 x 9,02
Mik = Mki = - 12 = -88,425 kNm.
Prema uputstvu za koriscenje programa CREEP, momenti ukljeStenja za slucaj
obostrano ukljestene grede se upisuju kroz tip opterecenja 8.
Dalje su prikazani rezultati proracuna primenom programa CREEP za 'podelu n =
12.
program CREEP
Autori: M. Tatomirovic i P. pavlovic; Verzija 1.1 (1991)
DEFINISANJE PROCEDURE I ULAZNI PODACI:
Prcracun se vrsi za trenutak vremena t=to i t=t.

~naliziraju se stanja u okviru elementa.
Dcluje dugotrajno opterecenjc.
Element se deli oa n- 12 delova sa n+1- 13 preseka.
Siatemna oea je u nivou 1/2 visine preseka.

Element je oistema proste grede.
Dugotrajno opterecenjc:
Tip opterecenja Intenzitet Rastojanje (m)

-----------------------------------------------------..-------
13.100
0.00 9.00
Jcdnakopodeljeno
Cvorni uticaji M= -88.425 -88.425 N= 0.000 0.000
-------------------------------------------------------------
Staticki uticaji duz elementa:
z (m) Il'resek 0.00/ 1 0.75/ 2 1.50/ 3 2.25/ 4 3.001 5

-------------------------------------------------------------
Hd (kNm) -8B.425 -47.897 -14.738 11. 053 29.475
Nd (kN) 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
-------------------------------------------------------------
z(m)/Presek 3.751 6 4.50/ 1 5.25/ 8 6.00/ 9 6.75/10
.------------------------------------------------------------
Md (kNm) 40.528 44.212 40.528 29.475 11.053
Nd (kN) 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
-----------------------------------..-------------------------
z (m) /presek 7.50/11 8.25/12 9.00/13
-----------------------------------------
J.!d (kNm) -14.738 -47.897 -88.425
Nd (kN) 0.000 0.000 0.000
-----------------------------------------
Ne analizira se stanje prslina.
434
Opsti podaei:
Ea '"
200.0 GPa Eb(to)~30.50 GPa fbzs(to)= -2.500 MPa
Fi(t,to)- 2.5000 Hi(t,to)= 0.8000 EPSbs(t,to)= 0.000000
Geometrijski podaei betonskoq preseka (em'):
1- 1 81- 30.00 82- 30.00 Hb" 50.00

Geometrijski podaei armature:
Tip armiranja 1
zona 1 - preseei ~d 1 do 4
1= 1 Aa- 9.00 em2 Ya= 5.00 em'
1= 2 Aa= 4.50 em2 Ya'" 45.00 em'
Tip armir~nja 2
1= 1 Aa= 4.50 em2 Ya= 45.00 em'
REZULTATI PRORACUNA:
Krivine poprecnih preseka duz elcmcnta l/r (E-03/m):

'"
z(m)/Preack 0.00/ 1 0.75/ 2 1.50/ 3 2.25/ 4 3.001 5

------------------------------------------------------------------
1/r.d(o) -3.1065 -1.1470 -0.1411 0.1059
1/r.d(t) 0.2998
-4.4450 -2.1887 -0.4048 0.3036 0.9775
------------------------------------------------------------------
z(m)/Preeek 3.75/ 6 4.50/ 7 5.25/ 8 6.00/ 9
4______----------------------------------------------------
6.75/10
1/r.d(o) 1.4167 1. 6941 1.4167 0.2998
1/r.d(t) 0.1059
2.9845 3.3933 2.9845 0.97750.3031)
---.---------------------------------------------------------------
Z(IiI) IPrcsck 7.50/11 8.25/J.2 9.00/13
--------------------------------------------
l/r.d(o) -0.1411 -1.1470 -3.1065
l/r.d(t) -0.4048 -2.1887 -4.4450
--------------------------------------------
Ugibi duz elementa - v (mm):
z(m)/Presck 0.00/ 1 0.75/ 2 1.50/ 3 2.25/ 4 . 3.00/ 5

------------------------------------------------------------------
v.d(o) 0.00 0.59 1.92 3.40 4.82
v.d(t) 0.00 1.68 4.64 7.93 11.05
------------------------------------------------------------------
435
z(m)/Presek 3.75/ 6 4.50/ 7 5.25/ 8 6.00/ 9 6.75/10
------------------------------------------------------------------
v.d(o) 5.99 6.44 5.99 4.82 3.40
v.d(t) 13.49 14.41 13.49 11.05 1.93
------------------------------------------------------------------
z (m) /Presek 7.50/11 8.25/12 9.00/13
--------------------------------------------
v.d(o) 1.92 0.59 -0.00
v.d(t) 4.64 1.68 -0.00
--------------------------------------------
Ugibi nosaca u polovini raspona prema rezultatima iznose:
v(to) = 6,44 mm i v(t) = 14,41 mm.
Isti primer je analiziran u Prirucniku /22/ gde ugibi iznose
v(to) = 6,0 mm i v(t) = 15,6 mm

sracunati po bilinearnoj metodi odredivanja ugiba, dok je primenom raeunskog
programa kojim se obuhvata preraspodela statickih uticaja usled isprskalosti preseka
dui nosaca'i vremenskih deformacija, odreden ugib
v(t) = 12,2 mm.
PRIMER 3.8/5
Odrediti ugib pri slobodnom kraju armiranobetonske konzole i sirinu prsline u pre-
seku na mestu ukljeStenja.
Opsti podaci su dati u izlaznoj listi rezultata.
I
g.1S .OkN/'1'
I .w.J;[ p=6.0kN/m
I
0
It)
0
Aa=1tR019
~
~
t 1= 3.00
} A~= 2R019
~
~
Geometrija poprecnog preseka je konstantna dui nosaca.
Dalje su prikazani rezultati prema programu CREEP.
436
Program CREEP
Autori: H. Tatomirovic i P. Pavlovic; Verzija 1.1 (1991)
DEFINISANJE PROCEDURE I ULAZNI PODACI:
Proracun se vrsi za trenutak vremcna t=to i tat.

l\niJ.liziraju
se stanja u okviru elcmenta.
Deluje dugotrajno i kratkotrajno opterecenje.
Element Be deli na n= 8 delova sa n+1= 9 prescka.
Sistcmna osa je u nivau 1/2 visine preseka.
Duzina e1ementa L- 3.00 m'
Element je sistema konzole.
Tip opterecenja Intenzitet Rastojanje (m)
-------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------
Kratkotrajno opterecenje:
Tip opterecen]a Intenzitet Rastojanje. (m)
-------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------
Staticki uticaji d~z elernenta:
z (m) /Presek 0.00/ 1 0.38/ 2 0.75/ 3 1.13/ 4 1. 50/ 5

-------------------------------------------------------------
Hd (kNm) -67.500 -51.680 -37.969 -26.367 -16.875
lid (kN) 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
Hk (kNm) -27.000 -20.672 -15.188 -10.547 -6.750
Nk (kN) 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
Hdk (kNrn) -94.500 -72.352 -53.156 -36.914 -23.625
Ndk (kll) 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
-------------------------------------------------------------
z(m)/Presek 1. 88/ 6 2.25/ 7 2.63/ 8 3.00/ 9
---------------------------------------------------
I.!d (kNm) -9.492 -4.219 -1.055 0.000
tld (kN) 0.000 0.000 0.000 0.000
Hk (kllm) -3.797 -1.688 -0.422 0.000
Nk (kN) 0.000 0.000 0.000 0.000
tldk (kNm) -13.289 -5.906 -1.477 0.000
Ndk (kN) 0.000 0.000 0.000 0.000
---------------------------------------------------
Stanje prslina se analizira u preseku broj 1.
437
Opsti podaei:
Ea ~ 200.0 GPa Eb(to)a31.50 GPa fbzs(to)= -2.590 MPa

Fi(t/to)a 2.5000 Hi(t,to)= 0.8000 EPSbs(t,to)- 0.000350
I'" 1 B1= 30.00 B2= 30.00 fIb= 50.00

Geometrijski podaei armature:
Tip armiranja 1
I= 1 Aa= 11.36 em2 Ya= 5.00 em'

Aa= ern2 . Ya= 45.00 em'
I= 2 5 . 68
RF.ZULTATI PRORACUNA:
PRESEK broj 1
Dugotrajno opterecenje
t=to Y (em') EPS (E-03) SIGb(MPa) SIGa (lH'a)

=:===========================~====================~===============~
beton-iviea 2 0.00 -0.8364 0.000
ann. -red 1 5.00 -0.7263 -145.259
neutralna oaa 37.98 0.0000 0.000
arm.-red 2 45.00 0.1545 30.899
beton-iviea 1 50.00 0.2646 8.335
sistemna osa 25.00 -0.2859 1/r= -2.2020E-03 (l/m)
========~===========~========~::==~=~===============================
Pojava praline na gornjoj iviei preseka (iviea 2).
Ips = 2*(ao+ediam/10)+kl*k2"'diam/mizef =
= 2*( 4.05+ 6.67/10) +0.40*0.1250*1.90/0.01967 = 14.26 em'
a.8(0)= zeta(o)*EPSa(o)*lps = 0.8552* 0.7263E-03*142.6 = 0.0886 mrn'

a.k(o). 1.7* a.s(o) = 1.7* 0.0886 = 0.151 mrn'
t=t Y (em') EPS (E-03) SIGb (111'a) SIGa (111'a)

E====~=================~=======~~=================================~
bcton-iviea 2 0.00 -0.9196 0.000
arm.-red 1 5.00 -0.7404 -148.080
neutralna 05a. 37.98 0.4415 0.961
arm.-red 2 45.00 0.6929 138.584
beton-iviea 1 50.00 0.8721 4.093
aistemna osa 25.00 -0.0237 1/r= -3.5833E-03 (11m)
=~=====s~=================~=========================:==============
a.s(t)= zeta(t)*EPSa(t)*lps = 0.9276* 0.7404E-03*142.6 = 0.0980 mm'
a.k(t)= 1.7* a.s(t) = 1.7* 0.0980 = 0.167 mm'
438
Kratkotrajno i Dugotrajno opterecenje
t=to Y (em') EPS (E-03) SIGb(MPa) SIGa(MPa)
~==========~=======================================================
beton-ivica 2 0.00 -1.1710 0.000
arm.-red 1 5.00 -1.0168 -203.363
ncutralna 09a 37.98 -0.0000 -0.000
i\rm.-red 2 45.00 0.2163 43.259
beton-ivica 1 50.00 0.3704 11.669
9iotemna osa 25.00 -0.4003 l/r= -3.0828E-03 (11m)
========m======================~~==================================
Pojava praline na gornjoj ivici prescka (ivica 2).
a.o(o)= zeta(o)*EPSa(o)*lps = 0.9261* 1.0168E-03*142.6 .. 0.1343 rom'
a.k(o)= 1.7* a.a(o) = 1.7* 0.1343 = 0.228 rom'
Prslina u t=t od D+K opterecenja

a.k(dk,t)= a.k(dk,o)+(a.k(d,t)-a.k(d,o))..
.. 0.228 +( 0.167 - 0.151 ).. 0.244 rom'
Krivine poprecnih preseka duz elementa = 1/r (E-03/m):

z(m)/Presek 0.001 1 0.381 2 0.751 3 1.131 4 1.501 5
------------------------------------------------------------------
l/r.d(o) -1.7330 -1.0733 -0.7028 -0.2400 -0.1536
1/r.d(t) -3.3268 -2.5323 -1.7426 -0.8097 -0.5704
l/r.dk(o) -2.7478 -1. 9227 -1.1385 -0.6833 -0.2151
1/r.dk(t) -4.3415 -3.3817 -2.1783 -1.2530 -0.6319
------------------------------------------------------------------
z(m)/Presek 1.881 6 2.251 7 2.631 8 3.001 9
--------------------------------.-----------------------
1Ir.d(o) -0.0864 -0.0384 -0.0096 0.0000
1Ir.d(t) -0.3B43 -0.2514 -0.1717 -0.1451
1Ir .dk( 0) -0.1210 -0.0538 -0.0134 0.0000
1/r.dk(t) -0.41B9 -0.2668 -0.1755 -0.1451
-------------------------------------------------------
ugibi duz elementa = v (rom):
z (m) IPresek 0.001 1 0.381 2 0.751 3 1.131 4 1.50/ 5

-~-------------------------------.---------------------------------
v.d(o) 0.00 0.11 0.37 0.73 1.13
v.d(t) 0.00 0.22 0.79 1.60 2.54
v.dk(o) 0.00 0.17 0.62 1.23 1.94
v.dk(t) 0.00 0.28 1.04 2.10 3.35
------------------------------------------------------------------
z (m)Ipresek 1.B81 6 2.251 7 2.631 8 3.001 9
--------------------------------------------------------
v.d(o) 1.56 2.00 2.44 2.89
v.d(t) 3.57 4.65 5.76 6.91
v.dk(o) 2.69 3.45 4.23 5.00
v.dk(t) 4.70 6.10 7.55 9.02
-------------------------------------------------------
439
Ukoliko se za skupljanje uzme o:.(t, to) = 0 odreduju se vrednosti za ugibe
Vd(t) = 5,41 mm i Vdk(t) = 7,53 mm.

naspram vrednosti za ugibe
Vd(t) = 6,91 mm i Vdk(t) = 9,02 mm.

pri kojima je uveden uticaj skupljanja.
3.8.4 ULAZNA DATOTEKA CREEP.INP
U ulaznu datoteku CREEP.INP upisuju se svi ulazni podaci vezani za proracun

stanja u preseku. Ukoliko se analiziraju stanja u okviru elementa iz datoteke se
koriste sarno opsti podaci i podaci 0 geometriji betonskog preseka.
Broj linija za upis geometrijskih podataka betonskog preseka i armature odgovara
broju trapeza koji definisu betonski presek (Nb), odnosno broju redova armature u
preseku (Na).
Sve ostale linije datoteke koje nose numericke podatke kao i sve linije sa tekstualnim
delom su fiksne i ne treba ih brisati ili prebacivati.
Prikazani oblik ulazne datoteke CREEP.INP sadrii podatke koji su postavljeni
za sracunavanje stanja prslina merodavnog preseka element a iz Primera 117/8
Prirucnika.
Prikaz ulazne datoteke CREEP.INP
'JEDINICE: cm-geometrija; GPa-moduli; KPa-naponi; kNm-momenti; kN-sile

'(Dugotrajno opt.) Moment savijanja i normalna aila (pritisak +); (M,N)
67.500,0.000
'(Kratkotrajno opt.) Moment 9avijanja i normalna sila (priti9ak +); (M,N)
0.000,0.000
'Moduli elaat. armature i betona, cvrat.bet. pri zatez.(-); (Ea,Eb,fbzs(to»
200.0,31.50,-2.59
'Koef. tecenja i 8tarenja, def.skupljanja (+); (Fi,Hi,EPSbs)
2.500,0.800,0.000000
'Broj trapeza beton9kog preseka; (Nb)
2
'Gornja i donja sirina trapeza, visina trapeza; (Bl,B2,Hb) upis u Nb redova
45.0,45.0,10.'0
15.0,15.0,40.0
'Broj redova armature; (Na)
2
'povrsina armature i odstojanje od gornje iv. betona; (Aai,Ya) upis uNa redova
5.68,40.0
5.68,45.0
440
3.8.5 LISTING PROGRAMA CREEP
.
Program CREEP Verzija 1.1 (1991) prema BAS 87
.
Autori: M. Tatomirovic i P. pavlovic
FTN-IIG
DEFINT J-L,O-Q
DEFDBL A-I,M-N,R-Z
OPEN "CREEP.INP" FOR INPUT AS

OPEN "SCRN:" FOR OUTPUT AS '1
OPEN "CREEP.OUT" FOR OUTPUT '2 AS
CLS '3
FOR Q=2 TO 3
PRINT 'Q, "Program CREEP"
PRINT 'Q, Proracun stanja napona, prslina i deformacija/ugiba"
PRINT 'Q, " armiranobetonskih preseka/elemenata u toku vremena."
"
PRINT 'Q, "Autori: M. Tatomirovic i P. Pavlovic; Verzija 1.1 (1991)"
PRINT 'Q,
PRINT 'Q,
PRINT 'Q, "DEFINISANJE PROCEDURE I ULAZNI PODACI:"
PRINT 'Q, :PRINT 'Q,
NEXT Q
GOSUB PODACI
GOSUB BETONin
GOSUB ARMATURAin
GOSUB BETONout
GOSUB ARMATURAout
IF Qp=l THEN Np\=l ELSE Np\=Qn+1
JJQpr=l
0=0
Nobrt\=O
Qpprs=O
FOR N\=l TO Np\
J=TIP(N\) :Na\=Natip$J)
DIM DYNAMIC Aai(Na$,Ya(Na\)
FOR JJ=l TO Na\
Aai(JJ)=Aaitip(J,JJ)
Ya(JJ)=Yatip(J,JJ)
NEXT JJ
1002 FOR No\=l TO Qo
Ysig=H
IF No\=l THEN
MO=Mdo(N\) :N=Nd(N\>
ELSE
MO=Mdko(N\) :N=Ndk(N\)
END IF
IF 0=1 THEN GOSUB obrtanje :0=0 :GOTO 1000
K=l
GOSUB BETON
GOSUB ARMATURA
1000 GOSUB PRESEK
if K>l and Aa=O goto 1001
IF No\=l AND K>l AND Qo=2 AND Qt=O AND JZstaro=JZ
apokOLD=apok :Kold=K :Oold=o :JZo1d=JZ :Qsup=l
THEN
ELSE
Qsup=O
END IF
NEXT No\
if Qpprs=l go to 1002
IF 0=1 THEN Nobrt\=l :GOSUB obrtanje :Nobrt\=O :0=0

ERASE Aai,Ya
NEXT N\
if Qp=O then GOSUB ugib
1001 PRINT :PRINT "KRAJ PROGRAMA" :BEEP 2

END
441
PODACIr
PRINT
PRINT "Proraeun ae vrai za trcnutke vremenar"
PRINT" (a) t-to
INPUT" (b) t-to i tat <1>"
PRINT <RETURN> ", ot
IF Ot<>l THEN ot-O rA$-"t-to i t-t." ELSE
PRINT '3,USING "Proraeun ae vrai za trenutakA$-"t-tO."
vremena
"";A$
PRINT "Analiziraju ae atanja u okvirur"
PRINT" (a) popreenog preaeka
INPUT" (b) elementa <1>"
PRINT <RETURN> ", OP
IF Op<>l THEN Op-O rA$-"elementa." ELSE
PRINT '3,USING "Analiziraju ae atanja u A$-"popreenog preaeka."
okviru "";A$
IF Ot-1 AND Op-1 THEN 00-1 rGOTO 1
PRINT "Vrate optereeenja:"

PRINT" (a) Dugotrajno
INPUT" (b) Dug~trajno i Kratkotrajno <1>"
PRINT <RETURN> ", 00
1 IF 00<>1 THEN 00-2 rA$-"i kratkotrajno
PRINT '3,USING "Deluje dugotrajno " ELSE A$=""
IF Op-O GOTO 2 """;A$,"optereeenje."
INPUT "Analiza atanja prslina

(da=<Y>es, ne=<RETURN» ",W$
PRINT
IF W$-"Y" OR W$-"y" THEN
PRINT '3, "Analizira ae stanje napona i stanje prslina."
Oap-1 rOnpra-1 roprs(l)-l rGOTO 11
ELSE
PRINT '3, "Analizita ae stanje napona."
oap-O rOnpra-O rGOTO 11
END IF
2 CLS
PRINT "AS element ae deli na n podelemenata u eijim
PRINT "evorovima analizira atanje napona se"
i deformaeija."
PRINT "poeetni evor/preaek ima broj 1, a krajnji (n+1)."
PRINT
INPUT "Upiaati n (paran broj= 4,6, ..)
PRINT n - ",On
IF on>INT(on/2)*2 THEN On-On+1
IF On<4 THEN On-4
PRINT USING
""...";
"Broj preaeka kojI se analiziraju je
PRINT (n+1)- ",(Qn+1)
A1$-"Element ae deli na
PRINT '3,USING n=" rA2$="delova sa n+1=" rA3$="preseka."
""... "... ""; A1$,On,A2$,On+1,A3$
11 PRINT "Polozaj aistemne ose:"
PRINT" (a) teziate betonskog preseka
PRINT" (b) upisuje ae polozaj <1>"
INPUT" (e) 1/2 viaine preseka <2>"
IF NOT(Qeent-1 <RETURN> ",Qeent
OR OCent-2) THEN
Qeent-O
PRINT '3, "Siatemna osa je u nivou 1/2 viaine preseka."
ELSEIF OCent-2 THEN
PRINT
INPUT "Odatojanje s~at. oae od gornje iv. preseka
PRINT '3,USING (em')- ",YYeent
"Odstojanje ""
siat. ose od"";
gornje iv. preseka iznosi
ELSE ",YYeent,"em."
'PRINT '3, "Sistemna osa je u nivou tezista betonskog preseka."
END IF
IF Op-1 THEN J-1 :GOTO 78 ELSE J=Qn+l
DIM DYNAMIC Vdo(J),Udo(J),ROTVdo(J),EPSUdo(J)

DIM DYNAMIC Vdko(J),Udko(J),ROTVdko(J),EPSudko(J)
DIM DYNAMIC Vdt(J),Udt(J),ROTVdt(J),EPSudt(J)
441.
DIH DYNAMIC
78 Vdkt(J),Udkt(J),ROTVdkt(J),EPSUdkt(J)
DIH DYNAMIC
HdO(J),Nd(J),HkO(J),Nk(J),HdkO(J),Ndk(J)
PRINT
INPUT "Ulaz podataka 8a CREEP.INP
IF X$-"Y" (da-<Y>e8, ne-<RETURN»
OR X$-"y" THEN Oinp-1 ELSE Oinp-O ",X$
IF Op-O AND Oinp-1 THEN FOR
J-1 TO 5 'LINE INPUT '1, AA$ 'NEXT J
IF Op-O THEN GOSUB statika ,GOTO 88
IF Oinp-1 GOTO 104
PRINT
IF Ot-1 THEN PRINT
"Statieki uticaji," ELSE PRINT "Dugotrajni
PRINT "Homent 8avijanja Hd (kNm),
normalna 8ila Nd (priti8ak uticaji:"
INPUT ,HdO(l),Nd(l) +,kN)"
Nd(l)--Nd(l) 'znak <CEB>
IF 00-1 GOTO 106
PRINT "Kratkotrajni uticaji,"
PRINT "Homent aavijanja
Hk (kNm), normalna aila Nk (priti8ak
INPUT ,HkO(l),Nk(l) +,kN)"
Nk(l)--Nk(l) 'znak <CEB>
GOTO 3
104 LINE INPUT
'1, AA$ :LINE INPUT 11 , AA$
INPUT '1, Hdo(l),Nd(l)
Nd(l)--Nd(l) 'znak <CEB>
LINE INPUT
'1, AA$
IF 00-1 THEN
LINE INPUT
'1, AA$
ELSE
INPU~ '1, Hko(l),Nk(l)
Nk(l)--Nk(l) 'znak <CEB>
END IF
IF 00-1 GOTO 106
3 Hdko(l)ZHdo(l)+Hko(l)
106 IF Ot-l THEN :Ndk(I)=Nd(I)+Nk(l)
A$-"Statieki uticaji
A$-"Dugotrajni uticaji " ELSE
FOR 0=2 TO 3 "
.PRINT '0, 'znak <BAB> -N
PRINT 'O,USING ", ,
A$,"H
kNm "ffff.ff,
- ",Hdo(l),"N kN":-
IF 00=1 GOTO 151 - ",-Nd(l)
PRINT 'O,USING ", kNm
"Kratkotrajni uticaji
PRINT 'O,USING ",
H
kNm
= ",Hko(I),"N
'.ffff.ff. kN":
= ",-NkTl)
"Ukupni (D+K) uticaji ,ffff'.ff. kN":
151 NEXT 0 H- ",Hdko(l),"N
- ",-NOk(l)
IF 00-1 THEN ERASE Hdko,Ndko
ERASE Hko, Nko
IF Op-1 GOTO 977

88 PRINT
PRINT USING
",...":
"Broj pre8eka kojI 8e analiziraju je
(
PRINT n+ 1 ) (On+ 1 )
- ",
PRINT "Izbor preseka za proraeun 8tanja
prslinal"
PRINT "(za ove preseke daje se iapi8 rezultata).
PRINT" (a) z-O (presek broj 1)
PRINT. (b) Z=L/2 (pre8ek broj n/2+1) <1>"
PRINT" (C) Z-0,L/2,L (pre8eci broj 1,n/2+1,n+l) <2>"
PRINT" (d) 8vi preseci <3>"
PRINT" (e) nije potreban proracun pr8lina <4>"
INPUT" (f) p08ebni 8lueajevi <5>"
Qap-l <6> ",J
ON J GOTO 91,92,93,94,95,96
91 Onpr8-1 :Oprs(l)=1 :GOTO 97
92 Onpr8-1 :Opr8(1)-on/2+1
93 IGOTO 97
Onprs-3 IOpr8(1)-1
94 :Opr8(2)=on/2+1 :Opr8(3)=On+l
Onpr8-0n+1 :FOR JO-l :GOTO 97
TO Onpr8 10prs(JO)=JO INEXT
95 Onpra-O IGOTO 97 JO IGOTO 97
443
96 PRINT
INPUT" ukupan broj preseka za proracun prslina j= ",Qnprs
IF Qnprs=Qn+I ~OTO 88
PRINT" i to su redom preseci:"
FOR QJ=1 TO Qnprs
INPUT" - presek broj ",QprS(QJ)
IF Qpr8(QJ)<I OR Qpr8(QJ»Qn+I GOTO 96
IF QprS(QJ)<=Qprs(QJ-I) GOTO 96
NEXT QJ
97 IF Qnprs=O THEN
PRINT '3, "Ne analizira se stanje prslina."
ELSEIF Qnprs=Qn+I THEN
PRINT '3, "stanje prslina se analizira u svim presecima."
ELSE
PRINT '3, "stanje prslina se analizira u preseku broj ";
jn=O
for j=I to Qnprs
if j=Qnpr8 then a$="." else a$-","
print '3,using """";Qprs(j),a$;
if j=Qnprs goto 976
if j=5+16*jn then jn=jn+I :print '3,
976 next j
print '3,
END IF
977 CLS
IF Qinp=O GOTO 99
98 LINE INPUT '1, AA$

INPUT '1, Ea,Ec,fct
fct--fct 'znak <CEB>
LINE INPUT '1, AA$
INPUT '1, FI,HI,EPScs
EPScs=-EPScs 'znak <CEB>
GOTO 102
99 PRINT
INPUT "Modul elaticnosti armature (GPa) Ea =",Ea
INPUT "Modul elaticnosti betona (GPa) Eb(to) =",Ec
INPUT "Cvrstoca betona na zatezanje (znak -,MPa) fbzs(to) =",fct
fct=-fct 'znak <CEB>
IF Qt=I GOTO 102
INPUT "Koeficijent tecenja Fi(t,to) =",FI
INPUT "Koeficijent starenja Hi(t,to) =",HI
INPUT "Deformacija skupljanja betona (znak +) EPSbs(t,to) =",EPScs
EPScs=-EPScs 'znak <CEB>
102 FOR Q=2 TO 3 'znak <BAB> -fct,-EPSCS

PRINT 'Q, :PRINT 'Q, :PRINT 'Q,"opsti podaci:" :PRINT 'Q,
PRINT 'Q,USING ", GPa , GPa MFa";
"Ea =",Ea,"Eb(to)=",Ec,"fbzs(to)='
",-fct -
IF Qt=I GOTO 103
PRINT 'Q,USING ", , , ";
"Fi(t,to)=",FI,"Hi(t,to)=",HI,"EPSbs(t,toT-",-EPSCS
103 NEXT Q
fct=fct/l O.
DELTA-l.0E-07
Ec=Ec 100. : Ea=Ea 100.
*
ALFA=Ea/Ec *
RETURN
BETONin:
CLS
IF Qinp=I GOTO 108
PRINT
PRINT "Geometrija betonskog preseka (sve u cm'):"
8 PRINT
INPUT "Broj trapeza koji definisu betonski presek je Nb= ",Nb%
IF Nb%<1 GOTO 8
444
PRINT "za i-I do Nb tipisati:
<Bl(i»<B2(i»<Hb(i»<RETURN>"
0-2 :GOTO 109
108 0=1 :LINE INPUT '1, AA$
INPUT tl, Nb%
LINE INPUT '1, AA$
109 DIM Bl(Nb%),B2(Nb%),Hb(Nb%),Yb(Nb%+1)
Yb(l)=O.
FOR J-l TO Nb%
IF 0-1 THEN
INPUT '1, Bl(J),B2(J),Hb(J)
ELSE
INPUT, Bl(J),B2(J),Hb(J)
END IF
Yb(J+l)-Yb(J)+Hb(J)
NEXT J
H-Yb (NbH 1)
YSig=H
RETURN
BETON: 'A, B i I zavise od neutr.linije napona Ysig

Aeb=O. :Beb=O. :Ieb=O.
IF Ysig<=O. THEN RETURN
FOR J=l TO Nb%
Bbl=Bl(J)
Bb2=B2(J)
Hbb=Hb(J)
IF Ysig<Yb(J+l) THEN Hbb=YSig-Yb(J)
:Bb2=Bbl+(Bb2-Bbl)*Hbb/Hb(J)
B12=Bb1+Bb2
G=(B12+Bb2)*Hbb/(J.*B12)+Yb(J)
Atrap=B12*Hbb/2.
Aeb=Aeb+Atrap
Beb=Beb+Atrap*G
Ieb=Ieb+Hbb'J.*(Bbl*Bbl+4.*Bbl*Bb2+Bb2*Bb2)/(J6.*B12)+Atrap*G*G
IF Ysig<Yb(J+l) THEN RETURN
NEXT J
RETURN
BETONout:
FOR 0=2 TO 3
PRINT '0, : PRINT '0,
PRINT 'O,"Geometrijski podaei betonskog preseka (em'):"
PRINT '0,
FOR J=l TO Nb%
PRINT 'O,USING
"1=" Bl=H'. H B2=H'.H Hb=H'. H";-
J,Bl(J),B2(J),Hb(J)
NEXT J
NEXT 0
RETURN
ARMATURAin:
if Op=O go to 195
DIM TIP(l) :TIP(l)=l :otip=l :Ovrsta=O
IF oinp-l GOTO 206 ELSE GOTO 207
195 PRINT
PRINT "Definisanje vrste armature kod svakog preseka
PRINT "pojavom prsline za SPECijalne SLUCAJeve ARHlRANJA"sa"
PRINT "primer: uklj.greda sa RA za M(-) i GA za H(+)"
INPUT" (da=<Y>es; ne=<RETURN» ", G$
PRINT
IF G$="Y" OR G$="y" THEN Ovrsta=O :goto 198 ELSE Ovrsta=l
INPUT "Vrsta armature (Glatka=<G>; Rebrasta=<RETURN»
", G$
IF G$="G" OR G$="g" THEN
betal=0.5 :eel=0.8 :Og=l
ELSE
betal=l.O :eel=0.4 :Og=O
END IF
445
198 DIM TIP(on+l)
199 CLS
PRINT
PRINT -pr.seei sa istim geometrijskim podaelma armature-
PRINT -imaju isti TIP armiranja. Jedan presek ili vise-
PRINT -sus.dnih preseka is tog tipa armiranja saeinjavaju-
PRINT -j.dnu ZONU ar8iranja.-
201 PR:tNT
PRINT USING -, ;
-Broj pr.s.ka kojI s. analiziraju j.
(n+l)--,(on+l)
PRINT
INPUT -Broj tipova ar8iranja AS .l.manta je -,otip
IF otip<l OR Otip>on+l GOTO 201
207 DIM DYNAMIC Natip,(otip),Aaitip(otip,20),Yatip(otip,20),
ozon(otip),OZp(Otip,5),OZk(otip,5) -
JJind.x-O
JJzona-O
FOR Jtip-l TO Otip
PRINT
PRINT USING -Tip arairanja
"'I-;Jtip
IF Op-l GOTO 205
IF Otip-l THEN ozon(l)-l loozon-l IGOTO 202
2021 INPUT - - broj zona (max. 5) -,OOzon
if QOzon>5 or oozon<l goto 2021
ozon(Jtip)-oozon
. 202 FOR Jzon-l TO oo~on
JJzona-JJzona+l
204 PRINT USING - Zona "'-;JJzona
if otip-l then oozp-l :oozk-on+l :goto 208
INPUT - -brojevi preseka poe.tka i kraja zone I -,oozp,Oozk
IF oozp>oozk GOTO 204
IF oozp<l OR OOzk>on+l OOTO 204
Jindex-oozk-oozp+l IJJindex-JJindex+Jindex
IF JJindex>on+l THEN ERASE Natip',Aaitip,Yatip,Ozon,ozp,ozk :
OCTO 201 -
208 Ozp(Jtip,Jzon)-oozp :Ozk(Jtip,Jzon)-OOZk
FOR. JJtip-oozp TO oozk
TIP(JJtip)-Jtip
NEXT JJtip
NEXT Jzon
205 INPUT - -broj r.dova armature (max. 20) Na- -,Natip'(Jtip)
IF Natip'(Jtip)<O OR Natip'(Jtip»20 OOTO 205
203 PRINT - za i-I do Na upisatil <Aa(i)><Ya(i)><RETURN>-
FOR J-l TO Natip'(Jtip)
INPUT - -,Aaitip(Jtip,J),Yatip(Jtip,J)
IF Yatip(Jtip,J)<o. OR Yatip(Jtip,J»H GOTO 203
NEXT J
NEXT Jtip
IF Opal THEN RETURN

FOR J-l TO On+l
IF TIP(J)-O THEN ERASE Natip"Aaitip,Yatip,ozon,ozp,ozk :OOTO 199
NEXT J
RETURN
206 LINE INPUT '1, AA$
DIM DYNAMIC Natip'(1),Aaitip(1,20),Yatip(1,20),ozon(1) lozon(l)-l
INPUT '1, Natip'(l)
LINE INPUT '1, AA$
FOR J-l TO Natip'(l)
INPUT '1, Aaitip(l,J),Yatip(l,J)
IF Yatip(l,J)<O. OR Yatip(l,J»R THEN Aaitip(l,J)-O.
.EXT J
RETURN
ARMATURAI
Aaa-O. IBaa-O. IIaa-O.
IF N"-O goto 9
FOR J-l TO N..
IF K-2 AND Ya(J)>-Ysig GOTO 10
Aaa-Aaa+Aai(J)
446
Baa-Baa+Aai(J)*Ya(J)
Iaa-Iaa+Aai(J)*Ya(J)*Ya(J)
NEXT J
9 Aa-Aaa IBa-Baa IIa-Iaa
10 Ac-Acb-Aaa
Bc-Bcb-Baa
Ic-Icb-Iaa
RETURN
ARHATURAout I
FOR 0-2 TO 3
PRINT '0, I PRINT '0,
IF ovrata-1 AND Og-l THEN PRINT '0,
-Armatura j. glatka (normal no prIanjanje).-
IF OVrata-1 AND og-O THEN PRINT '0,
-Armatu~a j. r.braata (poboljaano prianjanje).-
PRINT 'o,-Oeometrijaki podaci armature ,-
PRINT '0,
jjzona-O
FOR Jtip-1 TO Otip
if Op-1 goto 222
PRINT 'O,USING -Tip armiranja "'";Jtip
Jzon-ozon(Jtip)
FOR j-1 to Jzon
jjzona-jjzona+l
PRINT 'O,USING - ... ;
-zona-,jjzona,-- pre8eci od-,ozp(Jtip,j),-do-,ozk(Jtip,j)
NEXT j
PRINT '0,
222 FOR J-1 TO Natip'(Jtip)
PRINT 'O,USING - 1-" Aa-"":" cm2 Ya-""." cm'-;-
J,Aaitip(Jtip,J),Yatip(Jtip,J)
NEXT J
print 'q,
NEXT Jtip
PRINT '0, IPRINT '0, -REZULTATI PRORACUNAI-
NEXT 0
RETURN
PRESEK.
if No'-2 goto 50
if Qppra=l then JQpr-O IJQug-l .Qppra-O :goto 50
if Qnpra-O and Qp=l then JQpr-O :JQug=O :goto 49
if Qnpr8-0 and QP-O then JQpr=O .JQug-1 Igoto 49
if Qpr8(JJQpr)-N' then
JJQpr-JJQpr+l :JQpr=l :JQug=l
.18e
JQpr-O IJQug-1
end if
49 if QP-O and JQpr-O then PRINT .PRINT USING -PRESEK broj ; N'
50 JJu-1 'indek8 proracuna krivine za ugib
GOSUB Tovreme
if Qp-1 then ffct=0.7*fct e18e ffct-fct
if QP-O and JQpr-1 then ffct-0.7*fct IQPpr8-1
IF SIG2>ffct AND SIG1<-ffct THEN GOSUB obrtanje IOOSUB Tovreme
IF JJu-1 GOTO 401
GOTO 2000 'i8pitivanje pre8eka i iteracije po Y8ig
400 if Qp-O and JQpr-O goto 310

CALL stampa(SIG2*10.,SIGx*10.,SIG1*10.,EPSo,EPSx,EPS1,ROT,
if Qap-O go to 311
-to-,EPScento,ROTcentO) -
310 IF K>l THEN GOSUB Pr8in
if JQpr-1 and K>l then GOSUB Pr8linato
if JQug-l then GOSUB Krivinato
311 if No'-2 or Ot-l then RETURN
IF K-1 GOTO 402
401 GOSUB Tvreme
447
402 IF JJu=1 THEN JJu=O :GOTO 2000
if Qp=O and JQpr=O goto 312
CALL stampa(SIG2t*10.,SIGxt*10.,SIG1t*10.,EPsot,EPsxt,EPSlt, ROTt,-
"t ",EPscentt,RoTcentt)
if Qap=O then return
IF JQpr=l and K>l THEN GOSUB prslinat
312 if JQug-1 then GOSUB Krivinat
RETURN
700 YSig=H :GOSUB Armatura : Ae=O. :Be=O. :Ie=O.
GOSUB Deformaeije :if K>1 and Aa=O then RETURN
EPs1-EPSo+ROT*H
EPSeento=EPSo+ROT*Yeent
IF 0=1 THEN ROTeento=-ROT ELSE ROTeento=ROT
EPSot=EPSo :ROTt=ROT
EPScentt=EPSeento :ROTeentt=ROTeento
if Qp=O and JQpr=O go to 313
CALL stampa(0.,0.,0.,EPSo,0.,EPS1,ROT,"tO",EPScento,ROTeent0)
if Qap=O goto 710
313 GOSUB prsin
if JQpr=l then GOSUB prs1inato
if JQug=l then GOSUB Krivinato
710 if No\-2 or Qt=l then RETURN
if Qp=O and JQpr=O goto 314
CALL stampa(0.,0.,0.,EPSo,0.,EPS1,ROT,"t ",EPseentt,RoTeentt)
if Qap=O then RETURN
314 if JQpr-1 then GOSUB prslinat
if JQug=l then GOSUB Krivinat
RETURN
2000 IF SIG1<-ffct AND SIG2<-ffet THEN K=l :GOTO 400 'presek bez prsline
IF SIG1>ffct AND SIG2>ffct THEN
K-3 :GOTO 700
ELSE
R-2 'presek sa prs1inom
100 GOSUB BETON :GOSUB ARHATURA :GOSUB Deformaeije
if Aa=O then RETURN
ZY.ig-Ysig : Ysig=-EPSO/ROT
ON SGN(ABS«Ysig-ZYsig)/H)-DELTA)+2 GOTO 300,300,100
300 IF Ysig<=O. THEN R=3 :GOTO 700

EPSX=EPSO+ROT*Ysig
EPS1-EPSo+ROT*H
SIG2=EPSo*Ec :SIGx=EPSx*Ee :SIG1=0.
'EPScento=EPSo+ROT*Ycent
IF 0-1 THEN ROTeento=-ROT ELSE ROTeento=ROT
GOTO 400
END IF
Tovreme.
IF Qcent=O THEN Ycent=H/2 :GOTO 315
IF OCent-1 THEN Ycent-Beb/Aeb :GOTO 315
IF 0-0 THEN Ycent-YYeent ELSE Yeent=H-YYeent 'slueaj Qeent=2
315 IF 0-1 THEN Mo--Mo
M=Mo*100.+N*Ycent
Ysig=0.40*H
GOSUB Deformacije
EPs1=EPSo+ROT*H
SIG2=EPSo*Ee :SIG1=EPS1*Ee
NAP1-SIG1 :NAP2=SIG2
EPScento=EPSo+ROT*Yeent
IF 0-1 THEN ROTeento=-ROT ELSE ROTeento=ROT
IF JJu=1 THEN EPSoI=EPSeento IROToI=ROTeento
RETURN
Tvreme.
EPSre.t-EPSo*FI+EPScs 'programski dec za tat
ROTre.t-ROT*FI
44R
NNrest=AC*EPSrest+BC*ROTrest
MMrest=BC*EPSrest+Ic*ROTrest
Ectto-Ec/(l.+HI*FI)
ALFAtto-Ea/Ectto
A-Ac+ALFAtto*Aa
B-Bc+ALFAtto*Ba
I-Ic+ALFAtto*Ia
COEF=A*I-B*B
dEPSO-(I*NNrest-B*MMrest)/COEF
dROT-(-B*NNrest+A*MMrest)/COEF
dEPSx-dEPSo+dROT*YSig
dEPS1-dEPSo+dROT*H
dSIG2- (dEPSo..EPSrest) *Ectto
dSIGX-dSIG2+(dROT-ROTrest)*Ysig*ECtto
dSIG1-dSIG2+(dROT-ROTrest)*H*Ectto
EPSot-EPSo+dEPSo
EPSxt-O.OO+dEPSx
EPS1t-EPS1+dEPS1
ROTt-ROT+dROT
SIG1 t-SIGl+dSIG1
SIGxt-O.OO+dSIGx
SIG2t=SIG2+dSIG2
EPScentt=EPSot+ROTt*Ycent
IF 0=1 THEN ROTcentt=-ROTt ELSE ROTcentt=ROTt
IF JJu-1 THEN EPStI=EPScentt
RETURN :ROTtI-ROTcentt
Obrtanje:
K-1 :0-1 'obrnuti presek sa prslinom
FOR J=l TO Nb\ :SWAP B1(J),B2(Nb\+1-J)
FOR J-1 TO Nb\\2 :SWAP :NEXT J
Hb(J),Hb(Nb\+l-J) :NEXT J
FOR J-1 TO Nb\\2+1
J1-Nb\+2-J
Yb(J)-H-Yb(J)
IF J=J1 GOTO 110
Yb(Jl)-H-Yb(J1)
SWAP Yb(J),Yb(Jl)
NEXT J
110 Ysig-H
IF Nobrt\-l THEN RETURN
FOR J-1 TO (Na%-1)\2+1

Jl=Na\+l-J
SWAP Aai(J),Aai(J1)
Ya(J)-H-Ya(J)
IF J-J1 GOTO 120
Ya(J1)=H-Ya(J1)
SWAP Ya(J),Ya(J1)
NEXT J
120 GOSUB BETON :GOSUB ARHATURA
RETURN
SUB
stampa(SIG2,SIGx,SIG1,EPSO,EPSX,EPS1,ROT,A$,EPScent,RoTcent)
SHARED Ea,Ya(),Na%,K,O,O,H,Yslg,Ycent,op,N\,NO\,Ot
'znak <BAB> -EPS,-SIG

IF K-2 THEN SIG1-0.
FOR J-1 TO Na\
EPSa(J)-EPSO+ROT*Ya(J) :SIGa(J)-Ea*EPSa(J)*lO.
NEXT J
IF A$-"to" THEN CLS ELSE
FOR 0-2 TO J :PRINT
FOR 0-2 TO J '0; :PRINT '0, :NEXT 0 :GOTO 155
PRINT '0,
IF No\-l AND Op-O THEN PRINT
'0, :PRINT '0, :-
449
PRINT 'O,USING "PRESE~ broj
"'":N'
IF No'-l THEN PRINT '0, :PRINT '0, :PRINT
"Dugotr.jno optereeenje"
'0,-
IF No'-2 THEN PRINT '0, :PRINT '0, :PRINT
"~r.tkotr.jno i Dugotrajno optereeenje"
'0,-
I
PRINT '0,
NEXT 0
155 FOR 0-2 TO 3

IF M.'-O THEN
LL$ = Z ~-~=--=-==_8e=__=_==-= =."
.PRINT 'O,USING "t=5 Y (em') EPS (E5)
SIGb(MP.)"; A$,"-03"
PRINT '0, LL$
ELSE
LL$z" = ~--=-=--===--=-======-==-===========-=====~===="
PRINT 'O,USING"t-5 Y (em') EPS (E5) SIGb(MPa)
SIGa(MP.)"; A',"-03"
PRINT '0, LL$
END IF
NEXT 0
0-3
KK-1
AA$- "5 "".ft ..,.....
88$-"5 .. .. "
........
IF 0-1 GOTO 101 "
PRINT 'O,USING AA$; "beton-iviea 2",0.0,(-EPso*1000.),-SIG2
PRINT USING AA$; "beton-iviea 2",0.0,(-EPSo*1000.),-SIG2
FOR J-l TO Na'
IF ~-2 AND ~-l AND Y.(J»Y8ig THEN
KK=O
PRINT 'O,USING AA$: "neutralna osa",Ysig,(-EPSx*lOOO.),-SIGx
PRINT USING AA$: "neutralna osa",Ysig,(-EPSx*1000.),-SIGX
END IF
PRINT 'O,USING 88$; "arm.-red",J,Ya(J),(-EPSa(J)*lOOO.),-SIGa(J)
PRINT USING 88$: "arm.-red",J,Ya(J),(-EPSa(J)*1000.),-SIGa(J)
NEXT J
FOR 0=2 TO 3
PRINT 'O,USING AA$; "beton-iviea 1",H,(-EPS1*1000.),-SIG1
PRINT '0,
PRINT 'Q,USING "sistemn. os. ....... ........
1/r="'. "'h":
Yeent,(-EPseent*1000.),(ROTeent*lOOOOO.),"E-03 (11m)"
PRINT '0, LL$
NEXT 0
if K=l then for q=2 to 3 :print 'q,"presek bez prsline." :next q
EXIT SUB
101 PRINT 'Q,USING AA$: "beton-iviea 2",0.G,(-EPS1*lOOO.),-SIGl

PRINT USING.AA$; "beton-ivica 2",O.O,(-EPS1*1000.),-SIGI
FOR J=Na' TO 1 STEP-1
JI-Na'+l-J
PRINT 'O,USING 88$: "arm.-red",J1,(H-Ya(J»,(-EPSa(J)*1000.),-SIGa(J)
PRINT USING B8$; "arm.-red",J1,(H-Ya(J),(-EPSa(J)*1000.),-SIGa(J)
IF K~-l AND Ya(J-l)<Ysig THEN
~K-O
PRINT 'O,USING AA$; "neutraln.osa",(H-Ysig),(-EPSx*1000.),-SIGX
PRINT USING AA$; "neutralna osa",(H-Ysig),(-EPSx*1000.),-SIGX
END IF
NEXT J
FOR 0-2 TO J
PRINT 'O,UIIRG AA$: "beton-iyiea 1",H,(-EPso*lOOO.),-SIG2
PRINT '0,
. PRINT '0, USING "sistemn. os. ...,... ..,.....
l/r-ft'. 'ft"";
(H-ieent), (-EPSeent*lOOO.), (ROTeent*lOOOOO.),
"E-03 (11m)"
PRINT '0, LL$
NEXT Q
if K-l t",' for q-2 to 3 Ipri~ tq,"pre..k bez prsline." :next q
END SU'
450
Deformacije.
A-Ac+ALFA*Aa 'program8ki deo za t-to
B-Bc+ALFA*Ba
I-Ic+ALFA*Ia
COEF=(A*I-B*B)*EC
if K>l and Aa-O THEN for q=2 to 3 .print 'q, .print 'q, .
print 'q,u8ing """;"Pojava pr81ine U nearmiranom pre8eku broj",_,
"'
q .return
Nt,"." .next
EPSO=(I*N-B*M)/COEF
ROT-(-B*N+A*M)/COEF
RETURN
Pr8linato.
IF K-3 AND NAP1<NAP2 THEN JZZ-l ELSE JZZ-Na%
EPSa(JZZ)=EPSo+ROT*Ya(JZZ)
apO-EPSa(JZZ)*Zetao*Rpr8*10.
apok-l. 7*apo
FOR 0=2 TO 3
PRINT '0,
PRINT 'O,USING , , ,
"'
"a.8(0)- zeta(O)*EPSa(o)*lps =",zetao,"*",
'";
-
(EPSa(JZZ)*1000.),"E-03*",(Rprs*10.),"-",apo,"mm'"
PRINT 'O,USING ", ,
'";
"a.k(D)- 1.7* a.8(0) - 1.7*",apo;"-",apok,"mm'"
NEXT 0
RETURN
pralinat.
IF K-3 AND NAP1<NAP2 THEN JZZ=l ELSE JZZ=Nat
EPSa(JZZ)=EPSot+RoTt*Ya(JZZ)
apt=EPSa(JZZ)*zetat*Rpra*10.
aptk=I.7*apt
FOR 0=2 TO 3
PRINT '0,
PRINT 'O,USING , , ,
"' '";
"a.s(t)= zeta(t)*EPSa(t)*lps =",zetat,"*", -
(EPSa(JZZ)*1000.),"E-03*",(Rprs*10.),"=",apt,"mm'"
PRINT 'O,USING ", , '";
"a.k(t)- 1.7* a.a(t) = 1.7*",apt~"=",aptk,"mm'"
NEXT 0
RETURN
prain.
if Jopr-O and Joug=O then RETURN
IF 0=1 THEN
JZ-l
ELSEIF K=3 AND (ABS(NAP1-NAP2»<DELTA THEN
JZ=O
ELSE IF K=3 AND NAP1<NAP2 THEN
JZ-1
ELSE
JZ=2
END IF
if Jopr-O goto 699
IF 0-1 THEN
PRINT '3, "pojava praline na gornjoj ivici preseka (ivica 2)."
ELSEIF K-3 AND (ABS(NAP1-NAP2»<DELTA THEN
PRINT '3, "pralina po celoj visini preseka (cisto zatezanje)."
ELSEIF K-3 AND NAPl<NAP2 THEN
PRINT '3, "pralina po celoj visini preseka (merodavna ivica 2)."
ELSEIF K-3 AND NAP1>NAP2 THEN
PRINT '3, "pralina po celoj visini preseka (merodavna ivica 1)."
ELSE
PRINT '3, "pojava prsline na donjoj ivici preseka (ivica 1)."
END IF
451
699 if No'-l then Rstaro=R :ostaro=o :JZstaro=JZ :Jskok-O
if No'-2 and Rstaro=R and Ostaro=O and JZstaro-JZ then
Jskok-l :goto 701 -
if Ovrsta-l and JQpr-O goto 701
IF 0-1 THEN
PRINT "U odnosu na GORNJU ivieu preseka (iviea 2) upisati:-
ELSEIF R-3 AND (ABS(NAPI-NAP2»<DELTA THEN
PRINT -slueaj eistog zatezanja, upisati:-
ELSEIF R-3 AND NAP1<NAP2 THEN
PRINT -U odnosu na GORNJU ivieu preseka (iviea 2) upisati:-
ELSEIF R-3 AND NAP1>NAP2 THEN
PRINT -U odnosu na DONJU ivieu preseka (iviea 1) upisati:"
ELSE
PRINT "U odnosu na DONJU ivieu preseka (iviea 1) upisati:"
END IF
IF Qvrsta-l GOTO 701
INPUT -- Vrsta armature (Glatka-<G>, Rebrasta=<RETURN» -, G$
IF G$-"G- OR G$-"g" THEN
betal-O.SI eel-O.B :Og-l
ELSE
betal-l.O: eel-0.4 10g-0
END IF
IF Op-l AND Og-l THEN PRINT '3,
-Armatura je glatka (normalno-prianjanje).- :GOTO 701
IF Opal AND Og-O THEN PRINT '3,
-Armatura je rebrasta (poboljiano prianjanje).-
701 if JOpr-l then ffet-0.7*fet :JU-O :goto 31

29 if JOug-l then ffet-fet :Ju-l
31 IF R-3 AND NAP2>NAPl THEN zr=(ffet/NAP2)A2 ELSE zr=(ffet/NAP1)A2

IF R-2 THEN Hbzeff-H*NAP1/(NAP1-NAP2) ELSE Hbzeff-H
.etaoo-l.-betal*l.O*zr
.etatt-l.-betal*O.S*zr
IF zetaoo<O.4 THEN zetaoo-O..
IF zetatt<0.4 THEN zetatt-O.4
if JOpr-l and JU-O then zetao=zetaoo :zetat=zetatt

if Joug-l and JU-O goto 29
IF JOug-l and JU-l THEN zetaou-zetaoo :zetatu=zetatt
if JOpr=O then RETURN
if Jskok-l then RETURN
PRINT zaetitni eloj, hor.r~~tvjanje i diametar armature (eve u em')"

"-
INPUT - -,ao,ediam,diam
PRINT Napomena: Vieina zategnute zone betona neposredno pre

pojave-
PRINT USING" prsline u preseku iznosi
em'", Hbzeff
Hbz=""'."
PRINT
INPUT Roefieijent k2 (programski upis-<RETURN» ",cc2
"-
IF ee2>0. GOTO 111
IF R-2 THEN ee2-0:l2S :GOTO 111
IF R-3 AND NAP1>=NAP2 THEN ee2=0.12S*(NAP1+NAP2)/NAPl :GOTO 111
IF R-3, AND NAP1<NAP2 THEN cc2=0.12S*(NAP1+NAP2)/NAP2
111 INPUT -- Efektivni ROEFICIJENT armiranja zategnute zone -, mieff

Rprs-2.*(ao+ediam/10.)+ccl*ec2*diam/mieff
FOR 0-2 TO 3
PRINT '0,
PRINT '0, -lps - 2*(ao+ediam/10)+kl*k2*diam/mizef
PRINT 'O,USING -, ",
, "...",..." ,..
-" , ,
- 2*(-,ao,"+-,ediam,-/10) '"'-
+",ccl,"*",cc2,".",diam,"'",mieff,"-",Rpr8,"cm'"
NEXT 0
452
RETURN
xrivinato,
IF K~l THEN
ROT80-ROToI ,EPS.o=EPSoI
if QP-O and JQprftO goto 112
ELSE
ROT80-(1-zetaoU)*ROToI+zetaoU*ROTcento
EPS80-(1-zetaoU)*EPSoI+zetaou*EPScento
if QP-O and JQpr-O goto 112
END IF
for Q-2 to 3
IF No'-2 AND K>l AND Q8up-1 AND Kold=K AND Oold=o AND JZold-JZ THEN
aptkNEw-apok+aptk-apokoLD
PRINT fQ,
PRINT fQ, "Pr81ina u t-t od D+K opterecenja"
PRINT fQ, "a.k(dk,t)- a.k(dk,o)+(a.k(d,t)-a.k(d,o»
print fQ,USING -"
" 'ff.fff 'ff.fff 'ff.fff 'ff.fff '";-
"-",apok,"+(",aptk,"-",apokOLD,") -",aptkNEW,"mm'"
e18e
goto 112
END IF
next Q
112 if Qp-1 then RETURN
if No'-l then ROTvdo(N')-ROT80 'EPSudo(N')-EPS80

if No'-2 then ROTvdko(N')-ROT80 ,EPsudko(N')-EPS80
RETURN
xrivinat,
IF K-1 THEN
ROT8t-ROTtI ,EPS8t-EPS.
if QP-O and JQpr-O got~ 113
ELSE
ROT8t-(1-zetatU)*ROTtI+zetatu*ROTcentt
EPs8t-(1-zetatU)*EPStI+zetatu*Epscentt
if Qp-O and JQpr-O goto 113
END IF
113 if Qp-1 then RETURN
ROTvdt(N')-ROT8t 'EPsudt(N')-EPsst
RETURN
statika,
CLS
114 INPUT "Duzina elementa u
m'- ",Xd
if Xd<-O goto 114
Np'-Qn+l
for q-2 to 3
PRINT fO,
PRINT fQ,USING "Duzina elementa L-ffff.ff m'";Xd
next q
PRINT
PRINT "staticki 8i8tem,"
PRINT" (a) konzola <1>"
INPUT" (b) pro8ta greda <RETURN> ",Qkonz
PRINT
IF Qkonz<>l THEN Qkonz-O ,A$-"pro8te grede." ELSE A$-"konzole."
PRINT f3,USING "Element je 8i8tema '";A$
FOR No'-l TO Qo
for q-2 to 3
PRINT fQ, ,PRINT fQ, ,
if No'-l then
PRINT fQ,"Dugotrajno opterecenje,"
453
.1..
PRINT 'O,"Kratkotrajno opterecenje:"
.nd if
PRINT 'Q,
PRINT 'O,"Tip opt.rec.nja Intenzitet Rutojanje
(m)"
PRINT
'0,"
n.xt q "
DIM DYNAMIC NO(NP'),MO(NP'),YO(NP'),Y1(NP')
5000 INPUT ,TIPop,C1,C2,C3,C4
if TIPop<O or TIPop>8 then
PRINT "Tip opt. nije defInisan. Nastaviti upis.." :goto 5000
IF TIPop-O goto 5001 e1.e goto 501
SOl ON TIPop GOSU8 511,512,513,514,515,516,518,519
FOR J-1 TO On+1

if TIPop-8 then NO(J)-NO(J)+YO(J)
MO(J)-MO(J)+Y1(J)
NEXT J
goto 5000
5001 PRINT
'3,"
if No'-l then "
for j-I to Np'
.wap Mdo(j),HO(j) :.wap Nd(j),NO(j)
next j
era.e NO,MO,YO,YI
.nd if
if No'~1 and Qkonz-I then
for j~l TO NP%\2
.wap Mdo(jj,Kdo(Np'+I-j)
next j
end if
IF 00-1 GOTO 5002
if No'-2 then
for j-l to Np'
.wap Hko(j),MO(jj :swap Nk(j),NO(j)
next j
erase NO,HO,YO,YI
end if
if No'~2 a~d Qkonz=l then
for j=l TO NP'\2
swap Hko(j),MkO(Np'+l-j)
next j
end if
NEXT No'
FOR J-l TO Np%

Hdko(JI=Mdo(J)+HkO(J)
Ndk(J)-Nd(Ji+Nk(J)
NEXT J
5002 go.ub Stampa1
RETURN
,
Podprograai za 3i1e u medjupresecima
,
Konc.ntri.an. sil. (1) (P=Cl,A=C2)
511 for q-2 to 3
PRINT 'q,USING .
"' .i1a",CI,C2 t........ UU.U";-
"Konc.ntri.ana : next q
if Okonz-1 then C2-Xd-C2 :RO-O. :goto 5111

1t0-C1"(1-C2/Xd)
5111 FOR K1-l TO On+1
X-(Kl-l) "Xd/On
Yl(K1)-RO"X
IF X<-C2 THEN 5110
Y1(KI)-Yl(Kl)-CI"(X-C2)
5110 NEXT K1
454
RETURN
Parcijalno jednakopodeljeno
512 opterecenje (2)
Al-c2 :A2-C3 (P-Cl,Al=C2,A2-C3)
for q-2 to 3
PRINT 'q,USING
"'
"JednakopOdeljeno",Cl,Al,A2
.........
: next q "".'f';-
if Okonz-l then
AI-Xd-C3 :A2-Xd-C2 :RO-O. :goto
RO-Cl*(A2-AI)*12*Xd-AI-A2)/Xd/2 5121
5121 FOR XI-l TO Qn+1
X-(X1-1)*Xd/On
Yl(X1)-RO*X
IF X<-AI THEN 5120
YI(Xl)-RQ*X-Cl*IX-Al)~2/2
IF X<=A2 THEN 5120
YIIXI)-RO*X-C1*(A2-Al)*(2*X-AI-A2)/2
5120 NEXT IU
RETURN
,
Trapezno aimetricno
513 for q-2 to 3 opterecenje (3)
IP-CI,S-C2)
PRINT 'q,USING
"Trapezno "' "'f'.ff.
8imetricno"Cl,C2 : next q tttt.tt";-
if Okonz-l then
RO-O. :goto 5128
RO-C1*(Xd+C2)/4
5128 Ax-IXd-C2)/2: AI-Ax+C2
FOR Xl-l TO On+l
X-(Xl-1)*Xd/On
YIIKl)-RO*X-C1*X"3/6/Ax
IF X<-Ax THEN 5130
IF C2-0 THEN 5129
Y1(Xl)-RO*X-C1*Ax*(3*X-2*Ax)/6-Cl*(X-Ax)
IF X<-AI THEN 5130 "2/2
5129
YIIXI)-RO*X-Cl*Ax*13*X-2*Ax)/6-C1*C2*IX-Xd/2)-CI*(X-Al)"
5130 NEXT Xl Cl*(X-Al)~3/6/Ax 2/2+
-
RETURN
'Dva 8imetricna trougla (4)
514 for q-2 to 3 (P=Cl)
PRINT 'q,USING
"Dva simetricna"' fffff.f" ffff.ff
ffff,ff";-
trougla",Cl,Xd/4,3*Xd/4 ,
next q
if Qkonz-l then
RO-O. 'goto 5139
RO-Cl*Xd/4
5139 Ax-Xd/4
FOR Xl-l TO On+l
X-(K1-1)*Xd/On
Y1IKI)-RO*X-CI*X~3/6/Ax
IF X<=Ax THEN 5140
Y1(Kl)-RO*X-C1*Ax*(3*X-2*Ax)/6-Cl*(X-Ax)~2/2+Cl*IX-Ax)"3/6lAx
IF X<-(2*Ax) THEN 5140
Yl(X1)-RO*X-C1*Ax*IX-Ax)-Cl*(X-2*Ax)~3/6/Ax
IF X<-(3*Ax) THEN 5140
Yl(K1)-RO*X-C1*Ax*(X-Ax)-C1*Ax*13*X-8*AX)/6-Cl*(X-3*Ax)~212+
C1*(X-3*Ax) "3/6/Ax
5140 NEXT Xl -
RETURN
'Parcijalno linearno opterecenje (5)
515 A1-C3 ,A2-C4 (PI-Cl,P2=C2,A1=C3,A2=C4)
for q=2 to 3
PRINT 'q,USING",
fffff,f'ffffff.ff.
"Linearno raspodeljeno',C1,C2,Al,A2
: next q ffff..f"; -
if Qkonz-1 then
A1-Xd-C4 :A2-xd-C3 :swap Cl,C2
RO-O. :goto 5149 'C12=C2-Cl :
CI2-C2-C1 -
RO-CI*IA2-A1)*(2*Xd-AI-A2)/Xd/2
5149 FOR K1-1 TO Qn+1
+
C12*(A2-Al)*(J*Xd-2*A2-Al)/Xd/6
455
X=(Xl-l)"Xd/Qn
Yl(Xl)=RO"X
IF X<=Al THEN 5150
Yl(Xl)=RO"X-Cl"(X-Al)"2/2-C12"(X-A1)"3/6/(A2-Al)
IF X<=A2 THEN 5150
Yl(Xl)-RO"X-Cl"(A2-Al)"(2"X-Al-A2)/2-C12"(A2-Al)"(3"X-2"A2-Al)/6
5150 NEXT Xl .
RF.TURN
,
Xoncentrisani moment (6) (P=Cl,A=C2)
516 for q-2 to 3
PRINT 'q,USING .........
"K~ncentrisani
"'moment",Cl,C2 : next q UU.U";-
if Qkonz-l then Cl--Cl IC2=xd-C2 :RO=O. :goto 5159
RO=Cl/Xd
5159 FOR Xl=l TO Qn+l
X-(Xl-l)"Xd/Qn
Yl(Xl)-RO"X
IF X<=C2 THEN 5160
Yl(Xl)-RO"X-Cl
5160 NEXT Xl
RETURN
,
Jednakopodeljeno opterecenje (71 (P=Cl)
518 al-O
for q=2 tc 3
PRINT 'q,USING
"'
"Jednakopodeljeno",Cl,Al,Xd : next ""'."1
q ";-
if Qkonz-l then RO-O. else RO=cl"xd/2
FOR Xl-1 TO Qn+l
X=IX1-l)"Xd/Qn
Yl(Xl)-RO"X -Cl"X'2/2
NEXT Xl
RETURN
'Staticki uticaji na krajevima (8)
519 Kik-Cl :Kki-C2 :Nik-C3 :Nki-C4 (Kik=Cl,Kki-C2,Nik=C3,Nki-C41
if Qkonz-l then Kik-Kki

for q-2 to 3
PRINT 'q,USING"' , ,
"Cvorni uticaji","M-",Kik,Kki,"N-",Nik,Nki : next q ";-
Nik--Nik INki--Nki 'znak <CEB> N
Kkk-(Kki-Kik)/Xd 'Nkk-(Nki-Nik)/Xd
FOR Xl-l TO Qn+1
X-(Xl-l)"Xd/Qn
Yl (Xl )-Kik+Kk1t"x
YO(X1)-Nik+Nkk"x
NEXT Xl
RETURN
,
Podprogram za stampu znalC <BAB> -N
stampal:
NS'-l
nast'-l
CLS
for q-2 to 3
PRINT 'q, ,PRINT 'q,"Staticki uticaji duz e1ementa," ,PRINT
next q 'q,
3999 Ni'-1+S"(R5t-l) ,Nk\-Ni\+4

if Nk'>Np' then Nk\-Np'
if (nast'-3 and 00-2) or (nast\=4 and Qo-l) then
input "na.tavak <RETURN>
"",", nastS ICLS .nastt-1
for q-2 to 3
PRINT 'q,"Z(M)/pre..k";
FOR J- Ni' TO Nk'
456
XS-(J-1)/Qn*Xd
PRINT Iq,USING ..
NEXT J "'.""'";XS,"I",JI
PRINT Iq, I PRINT
FOR J- Nit TO Nkt 'q,"-----------";
I PRINT
PRINT Iq, I PRINT Iq'"----------"I I NEXT J
Iq,"Hd (kNm) ";
FOR J- Nit TO Nkt I PRINT 'q,UStNG
PRINT Iq, I PRINT Iq,"Nd (U) " 11111"""IMdo(J)1 I NEXT J
FOR J- Nit TO Nkt 1 PRINT 'q,USING "I
IF 00-1 GOTO tOOl " """"'"I-Nd(J)1 1 NEXT J
PRINT Iq, 1 PRINT Iq,"Hk (kNm)
FOR J- Nit TO Nkt ";
I PRINT Iq,USING
, " """"'"IHko(J)1
PRINT 'q, 1 PRINT I NEXT J
'q,"Nk (kN)
FOR J- Nit TO Nkt I PRINT 'q,USING '"
PRINT 'q, 1 PRINT " """"'"I-Nk(J)1
~.
, I NEXT J
FOR J- Nit
'q, "Mdk
TO Nkt I PRINT
(kNm)
'q,USING
PRINT 'q, I PRINT 'q,"Ndk (kN) " '111'."'";Hdko(J)1 I NEXT J
FOR J- Nit TO Nkt 1 PRINT 'q,USING "I
4001 PRINT 'q, I PRINT " """"'"I-Ndk(J)1 I NEXT J
FOR J- Nit TO Nkt 'q'"-----------"I
1 PRINT
PRINT 'q,"----------"; I NEXT J
'q, I PRINT 'q,
if q-2 th.n na.tt.na.tt+1
next q
IF Nkt<>Npt THEN NSt-NSt+1 IGOTO 3999
IF Qo-1 THEN ERASE Mdko,Ndko
ERASE Mko,Nk
input "na.tavak <RETURN> ", na.t$ ICLS
RETURN
Ugibl
CLs
5889 PRINT
PRINT "Sracunavaju
..1"
PRINT" (a) ugibi i pomeranja
PRINT" (b) pomeranja <1>"
INPUT" (C) ugibi <2>"
IF NOT(Qugib-O OR Qugib-1 OR Qugib-2) GOTO S889 <RETURN> ",Qugib
PRINT '3, IPRINT 13,
Xdd-Xd/Qn
IF Qugib-O goto S900
if Qt-o and QO-2 then

for j-1 to Npt
EPSUdkt(j)-EPSUdko(j)+EPSUdt(j)-EPSUdO(j)
next j
end if
Q1$-"Dilatacije tacaka .i.temne o.e w
W1$-"EPS,d(0) EPS (E-03)1"
"IW2$-"EPS.d(t) "IW3$-"EPS.dk(0)
wt$-"EPS.dk(t)
" IF$-" ",..,,,"
for j-1 to Npt
EPSudo(j)-1000*EPsudo(j)
*(-1) 'znak <BAR> *(-1)
EPSudt(j)-1000*EPSudt(j)
*(-1)
EPSudko(j)-1000*ZPsudko(j) *(-1)
EPSudkt(j,-1000*ZPsudkt(j)
next j *(-1)
Udo( 1)-0. IUdt( 1)-0. IUdko( 1)-0. IUdkt( 1)-0.
for j-2 to Npt
UdO(j)-Udo(j-1)+(EPSUdO(j-1)+EPSUdO(j»*Xdd/2
Udt(j)-Udt(j-1)+(EPSUdt(j-1)+EPSudt(j»*Xdd/2
Udko(j).UdkO(j-1)+(EPSUdko(j-1)+EPSUdko(j»*Xdd/2
Udkt(j).Udko(j)+Udt(j)-Udo(j)
n.xt j
CLI
CALL
Itampa2(8PIUdo(),EPSUdt(),EPSUdko(),EPSUdkt(,)
ERASE EPsudkt,EPIUdko,EPSudt,EPsudo
Q1$-"Pom.ranjJ tacaka .i.temn. 0.. .

u (mm)l"
W1$-"u.d(0)
" IW2$-"u.d(t) "
IW3$-"u.dk(0)
457
W.f~.u.d~(t) ":F$=" "",.,,"
CAL~ ~t~mp~2(Udo(),Udt(),Udko(),Udkt(»
~RA$~ Udo,Udt,udko,Udkt
IF ougi~2 T~EN ~TURN
5?OO for .j-1 to Hp..

ROTvdo(j).lOOOOO*ROTvdo(j)
ROTvdt(j)-100000*ROTvdt(j)
ROTvdko(j)-100000*ROTvdkO(j)
next j
if ot-O and 00-2 then
for :i-I to Npt
ROTvdkt(j)-ROTvdko(j)+ROTvdt(j)-ROTvdo(j)
next j
end if
Q1$-"Krivin, po~recnih preseka duz elem,nta
W1$-"1/r.d(o) ".W2$-"1/r.d(t) - 1/r (E-03/~)I"
":W3$~.1/r.dk(o)
W4S-"1/r.dk(t) ":F$-" .,..",," "
CLS
CALL stampa2(ROTvdo(),ROTvdt(),ROTVdko(),ROTvdkt(»
CALL Analogija(ROTVdo(),Vdo(»
if 00-2 then CALL Analogij~(ROTVdko(),VdkO(»
if ot-O then CALL Analogija(ROTvdt(),Vdt(»
if ot-O and 00-2 then
for j-1 to Npt .Vdkt(j)=Vdko(j)+Vdt(j)-Vdo(j)
:next j
end if
01$-"ugibi duz elementa
- V (mm)."
W1$-"v.d(o) " .W2$="v.d(t) ,W3$="v.dk(o)
W4$-"v.dk(t) ",F$-" "
CALL stampa2(Vdo(),Vdt(),Vdko(),Vdkt(» "
RETURN
SUB Analogija(fROT(l),fH(l»
SHARED Xd,on,Np',xdd,Okon~
C4-0 :DIH DYNAMIC HY1(Npt)
.
FOR J-2 TO Npt
C3-C4 IC4-C3+xdd
Cl-fROT(j-1) .C2=fROT(J)
CALL Horh(C1,C2,C3,C4,HY1(»
FOR J1-1 TO Np'
fH(J1)=fH(Jl)+HY1(J1)
NEXT J1
NEXT J
ERASE HY1
END SUB
SUB Horh(C1,C2,A1,A2,Y1(1» 'IP1=Cl,P2=C2,A1=C3,A2=C4)

SHARED Xd,on,okonz
c12-C2-cl
if Okonz-1 then RO=O. 'goto 5152

RO-C1*(A2-A1)*(2*Xd-A1-A2)/Xd/2 + C12*(A2-A1)*(3*Xd-2*A2-A1)/Xd/6
5152 FOR Itl-1 TO On+1
X-(1t1-1)*Xd/on
Yl(ltl)-RO*X
IF X<=A1 THEN 51S1
Y1(1t1)-RO*X-C1*(X-A1) "2/2-C12*(X-A1) "3/6/(A2-A1)
IF X<-A2 THEN 5151
Y1(ltl)-RO*X-C1*(A2-A1)*(2*X-A1-A2)/2-C12*(A2-A1)*(3*X-2*A2-A1)/6
5151 NEXT 1t1
END SUB
SUB stampa2(X1(1),X2(1),X3(1),X4(1»
SHARED Rp',Qn,Xd,Qt,00,01$,W1$,W2$,WJ$,W4$,F$
N5t-1
nestt-1
458
tor q-2 to 3 :'~INT 'q, "~INT 'q, Ql$ IPRINT
'q, In.xt q
5999 Ni,zl+5*(N5\-1) INk'=Ni'+4
it Nk\>Np. then Nk,zNpt
it (nast,-] and Qo-2) or (nostt-4 and 00-1) then
input "nastavak <RETURN>
", na.t$,CLS Inast'-1
rOR qz2 TO 3
PRINT 'q,"z(~)/'r.sek";
FOR J- Nit TO Nkt
X5-(J-l)/Q!'!<rJld
PRINT 'q,USING"
NEJlT J "'.""'";X5,"/",J;
'~INT 'q, I PRINT 'q," ";
FO~ J- Nit TO Nk, I PRINT
'q," "; I NEJlT J
PRINT 'q, I PRINT 'q, Wl$;
FO~ J- Nit TO Nk' I PRINT 'q,USING F$;Xl(J); I NEJlT J
IF Qt-l AND QO-l GOTO 5094
IF Qt-l AND 00-2 GOTO 50Q3
PRINT 'q, I pRINT 'q, W2~;
rOR J- Nit TO Nkt I PRINT 'q,USING F$;Jl2(J); I NEJlT J
IF Qo-l GOTO 5004
5003 P~INT 'q, : PRINT 'q, W3$;
FOR Jz Ni, TO Nkt I PRINT 'q,USING F$;Jl3(J); J NEXT J
IF Qtzl AND Qo-2 GOTO 5004
PRINT 'q, I PRINT 'q, W4$;
FOR J- Ni, TO Nkt J PRINT 'q,USING F$;Jl4(J); : NEJlT J
5004 PRINT 'q, J PRINT 'q,"
FOR J- Nit TO Nkt J PRINT 'q," "; "; I NEJlTJ
PRINT 'q, IPRINT 'q,
if q-2 then nastt-nast'+l
NEXT q
IF Nk'<>Np' THEN N5'-N5'+1 IGOTO 5999
if w1$<>"v.d(0) the!'!
"
i!'!put"nastavak <RETURN> 7 ", nast$ ICLS
END SU.
459
PRILOG 4
GEOMETRIJSKE
KARAKTERISTIKE
4.1. GEOME1RIJSKE KARAKTERISTIKE POPRECNIH

PRESEKA
4.2. GEOME'mIJSKE KARAKTERlSTIKE ARMATURE

PRILOG 4.1
GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE
POPRECNIH PRESEKA
SOPSTVENI MOMENTI INERCIJE

Sopstveni (centralni) momenti inercije poprecnog preseka su aksijalni momenti
inercije Jy i Jz i centrifugalni moment inercije Jyz, u odnosu na ose koordinatnog
sistema Tyz u tezistu povrsine preseka T, definisani izrazima (4.111) do (4.113),
slika 4.111, gde je A povrsina poprecnog preseka.
Jy =
1 z2dA (4.1/1)
Jz =
1 y2dA (4.1/2)
Jyz =
Slika 4.1/1 1 yzdA (4.1/3)
Ako je povrsina preseka simetricna u odnosu najednu od osa koordinatnog sistema

Tyz. centrifugalni moment inercije Jyz jednak je nuli.
PROMENA MOMENATA INERCIJE PRI TRANSLACIJI

KOORDINATNOG SISTEMA
Momenti inercije poprecnog preseka povrsine A, u odnosu na ose koordinatnog si-
stema °yl,Zl> koji je translatorno pomeren u odnosu na koordin~tni sistem Tyz u
teiistu povrsine preseka T, jednaki su zbzru sopstvenzh momenata inercije i p%iaj-
nih momenata inercije, prema izrazima (4.1/4) do (4.1/6), slika 4.1/2.
Y !If
b JYl = Jy + c2 A (4.1/4)
Jz1 = Jz + b2A
~1
(4.1/5)
JY1z1 - Jyz + bcA
(4.1/6)
Slika 4.1/2 c 0
461
---------
PROMENA MOMENATA INERCIJE PRI ROTACIJI

KOORDINATNOG SISTEMA
Momenti inercije poprecnogpreseka povri!ineA, u odnosu na osu koordinatnog sistema
TY1Zl' kojije rotiran za ugao cpu odnosu na koordinatni sistem Tyz u tezistu povrsine
preseka T, odredeni su izrazima (4.1/7) do (4.1/9), slika 4.1/3.
Slika 4.1/3
JY1 - Jy cos2 cp + Jz sin2 cp - 2Jyz sin cpcos cp (4.1/7)

Jz1 - Jy sin2 cp + Jz cos2 cp + 2Jyz sin cpcos cp (4.1/8)
Jy1Z1 - (Jy -Jz)sincpcoscp+Jyz(cos2cp-sin2cp) (4.1/9)
iii, u ekvivalentnom obliku,
JY1 - ~(Jy + Jz) + ~(Jy - Jz) cos 2cp- Jyz sin 2cp (4.1/10)
Jz1 - ~(Jy + Jz) - ~(Jy - Jz) cos 2cp+ Jyz sin 2cp (4.1/11)
Jy1z1 - ~(Jy - Jz)sin2cp+ Jyz cos2cp (4.1/12)
Iz izraza (4.1/10) do (4.1/12) sledi da momenti inercije povrsine poprecnog preseka
za koje je Jy = Jz i Jyz = 0 ostaju nepromenjeni pri rotaciji koordinatnog sistema.
EKSTREMNE VREDNOSTI SOPSTVENIH AKSIJALNm
MOMENATA INERCIJE
Sopstveni aksijalni momenti poprecnog preseka povri!ine A dostizu ekstremne
vrednosti (najvecu i najmanju) u odnosu na ose koordinatnog sistema T(1)(2)' koji
je rot iran za ugao a1 u odnosu na koordinatni sistem Tyz u tezii!tu povri!ine T.
Uglovi a1 i a2 odredeni su izrazima (4.1/13) i (4.1/14), slika 4.1/4.
0se (1) i (2) su glavne teiisne (centralne) ose inercije poprecnog preseka. Aksijalni
momenti inercije u odnosu na ove ose su glavni sopstveni (centralni) momenti
inercije - najveci, Jv u odnosu na osu (1) i najmanji,
J2' u odnosu na osu (2), dok
je centrifugalni mement inercije, u odnosu na glavne ose (1) i (2), jednak nuli
(4.1/15) do (4.1/17).
462
tg 2 0'1 2J y z
= - (4.1/13)
Jy - Jz
Slika 4.1/4
7r
0'2 = 0'1 + 2" (4.1/14)
J1 = 4(Jy + Jz) + 4v'(Jy - Jz)2 + 4Jiz ( 4.1/15)
h = 4(Jy + Jz) - 4v'(Jy - Jz)2 + 4Jiz (4.1/16)

J12 - 0 ( 4.1/17)
Ako povr~ina poprecnog preseka ima OSUsimetrije, iz (4.1/17) sledi da je osa
simetrije jedna od glavnih tezisnih osa inercije. Za povrsine poprecnih preseka
za koje je Jy = Jz i lyz = 0, 0'1 moze biti bilo koji ugao a it = J2 = Jy i it2 = o.
GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE SLOZENIH
PRESEKA
Geometrijske karakteristike povrsina sloienih poprecnihpreseka sracunavaju se de-
Ijenjem slozenih preseka na geometrijski jednostavne delove i sl1miranjem njihovih
geometrijskih karakteristika, prema izrazima (4.1118) do (4.1123), slika 4.1/5.
YT Y
E I-
>->-;>:-
"f
Slika 4.1/5
463
m
A = LAi (4.1/18)
i=1
m
YT = A1 L Ai Y; (4.1/19)
i=1
m
'1
ZT - ALAiZi (4.1/20)
i=1
m m
Jz - LJzi + LAi(Y; - YT)2 (4.1/21)
i=1 i=1
m m
Jy - LJYi + LAi(Zi - ZT)2 (4.1/22)
i=1 i=1
m m
Jyz - LJYZi + LAi(Y; - YT)(Zi - ZT) (4.1/23)
i=1 i=1
gde je
Ii (Y;, Zi) - koordinate tezista delova povrsine slozenog preseka,

Ai, Jyi, Jzi, Jyzi - povrsine i sopstveni rnornenti inercije delova povrsine sloze-
nog preseka,
m - ukupan broj delova na koje je podeljena povrsina slozenog
preseka,
J z, Jy, Jy z - sopstveni momenti inercije slo:!enog preseka, u odnosu na
ose koordinatnog sistema T YT ZT u te:!i/!tu povr/!ine slo:!eng
preseka T.
Referentni koordinatni sistern OY Z se bira slobodno. Ukoliko povrsina slozenog

preseka irna osu sirnetrije, referentni koordinatni sistern se bira tako da se jedna od
njegovih osa poklopi sa osorn sirnetrije slozenog preseka.
Cesto je pogodno, naroeito kod preseka sa otvorirna, da se povrsine takvih delova
preseka i odgovarajuci rnornenti inercije uvedu u proracun sa ukupnorn povrsinorn,
kao da nema "nedostajuCih" delova povr/!ine a da se povr/!ine tih "nedostajuCih"
delova i odgovarjuCi momenti inercije uvedu u prora~un sa negativnim znakom.
Proraron geometrijskih karakteristika povr/!ine slo:!enog preseka najbolje je sprovesti

tabelarno. Serna proracunavanja za slucaj daje osa Y osa sirnetrije slozenog preseka
data je u tabeli 4.1/1.
Ukoliko povrsina slozenog preseka nije sirnetricna u odnosu na osu Y, tabela 4.1/1
mora se pro/!iriti sa kolonama
Zi, AiZi, (Zi - ZT), Jyi, Ai(Zi - ZT )2, Jyzi, Ai(Y; - YT)(Zi - ZT).
464
Tabela 4.1/1
i A-I Y.I AiYi (Y; - YT) Jzi Ai(Y; - YT)2

1
2
m
2:~1 Ai 2:~1 Ai Y; 2:.'':'1 Jzi 2:~1 Ai(Y; - Yy):t
Sumiranjem odgovarajucih ko1ona, prema izrazima (4.1/20), (4.1/22) i (4.1/23),

dobija se polo~aj te~i~ta povdine slo~enog preseka
ZT' odnosno momenti inercije
povdine slo~enog preseka Jy i Jyz.
Na kraju ovog priloga, u tabeli 4.1/2, dat je pregled najcesCih jednostavnih oblika
povrsina poprecnog preseka, sa izrazima za odredivanje povrsine, polozaja tezista i
sopstvenih aksijalnih i centrifugalnih momenata inercije.
Pri sprezanju delova povrsine slozenog poprecnog preseka od materijala koji imaju
razlicite module elasticnosti, u analizi napona i dilatacija u spregnutimpresecima
koji pri spo1ja~njim dejstvima ostaju ravni , povr~ine delova preseka i odgovarajuci
momenti inercije se multicipliraju sa odnosom njihovog modula elasticnosti i
slobodno izabranog referentnog modula elasticnosti E Uobicajeno je da se za
C'
referentni modul elasticnosti E c izabere modul elasticnosti osnovnog
(dominantnog) materijala u preseku
nj =-.Ei (4.1/24)
Ec
Tako odreden idealizovan (homogen) slo~en poprecni presek imajedinstven modul
elasticnosti Ec .
Ako se slo~eni presek sastoji samo od dva dela, Ai i A od materijala sa
2'
modulima elasticnosti Ei i E2, izrazi (4.1/8) do (4.1/24) postaju
n = -E2 (4.1/25)
EI
A = Al + nA2 (4.1/26)
1
(YT - Yd - - Yd
A nA2(Y2 (4.1/27)
1
(ZT - Zd - AnA2(Z2 - Zd (4.1/28)
Jz - JzI + nJz2 + AI(YT - Yd(Y2 - YI) (4.1/29)
Jy - JYI + nJy2 + AI(ZT - Zd(Z2 - Zd (4.1/30)
Jyz - Jyzl + nJyz2 + AI(YT - Yd(Z2 - Zd =
- Jyzl + nJYZ2+ Al (ZT - Zd(Y2 - Yd (4.1/31)
465
pri cemu tako odredenom idealizovanom, homogenom slozenom preseku odgovara
modul elasticnosti E1.
Uobicajeno je da se u takvom slucaju za referentni koordinatni sistem OY Z usvoji
sistem koji prolazi kroz teziste del a T1 slozenog preseka. Tada su koordinate Y1 i
Z1 u izrazima (4.1/27) do (4.1/31) jednake nuli.
GEOMETRIJSKE KARAKTERISTlKE JEDNOSTAVNIH

OBLIKA POPRECNIH PRESEKA
Tabela 4.1/2
PRAVOUGAONIK
A = bd
1
Jz = 12bd3
z J1/ = ~db3
12
I- I-
'I 'I
KVADRAT
A = b2
z 1
Jz = J1/= -b4
12
1
Jz1 - J1/1= -b 4
12
klr
I- 2 ~
'I 'I
TROUGAO
1
A = -ab
2b/;/' t Jz =
2
36
1
ab 3
b/~~ 1
J1/ = 36a3b
~ a J1/z =
a2b2
f l' 72
466
PRAVILAN SESTOUGAONIK
A = ~v'3R2
'2
5 r.; 4
Jz = Jy = -y 3R
=1 16
R - poluprecnik opisanog kruga

PRAVILAN VISEUGAONIK
a = 2 .JR2 - r2
a
R -
2 sin a
a
r =-
2tga
A = !nR2 sin 2a = nr2tga
2 .
A(6R2 - a2) A(12r2 + a2)
'1.\ Jy = Jz =
R - polupreenik opisanog kruga 24 = 48
r - poluprecnik upisanog kruga JYl - Jz1 = Jy = Jz
n - broj strana
a=.!.
n
---
KRUG
A = R21r
1
Jz = Jy = -R41r
4
POLOVINA KRUGA
A = !R21r
2
Jz = !R41r
8
Jy = !R4 1r- 64
8 ( 91r)
I, I,
1 'I 467
CETVRTINA KRUGA
~z
R(lt
4
37r
i
R
:
37r
4R1'
{
11(1- ,~
4R
37r
J
lyz
1
A = -R27r
4
lz = I y = ~R4 ~ - 32
8
- ~R4
2
8
97r
(- )1
(
32
97r
)
f
KRUZNI ISECAK
A = R20:'
~ R sina
3 a
lz -
1
4 (
- R 4 0:'+ -1. sm 20:'- -16 sin20:'
2 9
- 0:' )
\ R4
Jy =
24
[6a-sin2a(4-cos2a) + 4 sin 3 acosa]
POLOVINA KRUZNOG ISECKA

tS
-. Y
A = -2l R 2 0:'
en
0
~
a = ~R sin 0:'
ell 3 0:'
~
b = ~R - cos 0:'
1
3 0:'
1 4
lz = -R
8
1.
0:'+ -sm20:'- 16
--
( 2 9
sin20:'
0:' )
R4 . . 3 aCOSa- 32 (1- COSa)2
Jy =- 6a-sm2a(4-cos2a)+4sm
48 [
3 a ]
lyz = 1 R 4,sm 0:' sm. 0:'- 16 1 - cos 0:'
8 ( "9 0:' )
468
KRUZNI ODSECAK
.--....
cs
III
0
4z! ........
CI::
tS
A= R2
(-
0
~
sin 20 )
l1li
lIS
8 a = ~R
sin30
CI:: 3 0 - 12 sin 20
Jz = R'.4 a - sin4a
4
_16 sina a
9 a--sm2a
1.
[ )
2
Jy R'
= -[6a - sin2a(4 - cos2a)]
24
POLOVINA KRUZNOG ODSECKA

tS
.
0
Y
~1 'air
tS
A = ~2 R2 (-~
0
2.
sin 20
)
III ..,
0
u
D:: a = ~3 R -sin30
1 sin 20
0
2
2 1 - cos 0 (1 + ! sin 2 0)
b = -R
3 - 21 0 sin 20
sin a a
Jz = R' a - sin44a - 169
8 1.
a--sm2a
[ 2 J
J y =-
R4
48 [
6a-sin2a(4-cos2a)--J
16 2-cosa(2+sm
3 2a-sin2a
. 2
a)
t ]
469
R4 4 162Sin3a-Sin3acosa<2+Sin2a
Jyz=- .
8 [ SIn a- 9 2a - sin2a ]
KRUZNIPRSTEN
Y
A = 1I"(R2 - r2)
Jz = J1I:'::: !!.(R4- r4)

4
POLOVINA KRUZNOG PRSTENA
A = !!.(R2
- r2)
2
4(R3 - r3)
b = 311"(R2 - r2)
1
Jz = g(R4 - r4)1I"
r4) 11"-- -- 8 R 2r-

Jy-- ! (R4- 64 2R-r
8 ( 911"
) 911" R + r
CETVRTIN_A KRUZNOG PRSTENA

Y
A = !!.(R2
4
- r2)
4(R3 - r3)
a =
311"(R2 - r2)
CIII
!(R4 ~- 32 R - r
Jz = - r4) -.!R2r2
8 (2 ) - 911"
911" R + r
a Jy = !(R4 !!. 32 r
8
- r4) ( 2
-
911"
-.!R2r2R-
) - 911" R + r
_1 (R4 32 R3
-
r3
JIIZ = - r4) 1- - ~r2(R - r) - r
'\
8 ( )
911" 911" ( R2 ..,...
r2 )
470
ISECAK KRUZNOG PRSTENA
ts
GII
0 cs
~1~ all
0
tI
I
.....
'r
cs cs
III
tn GII
0 0
tI tI
~ ...
A = a(R2 - r2)
r sina r sina
a = 2 sin a(R3 - r3)
R sin a R sin a 3a(R2 - r2)
Jz = ~(R4-r4 )( ~
u + ~.SIn 2a
_16Sin2a - )- - r-
4 22Sin2a(R-r )
4 2 9 a 9R a (R + r)
Jy =
2~
(R4 - r4)[6a - sin2a(4 - cos2a) + 4sin3 acosa]
POLOVINA ISECKA KRUZNOG PRSTENA
cs
~ts
4z112" GII
0
Q
...I
...
'""-
CS III
In CS
0 GII
1
tI 0
tI
~...
A = 2a(R2 - r2)
2sina(R3-r3)
a = 3a(R2 - r2)
2(1- cosa)(R3 - r3)
b =
3a(R2 - r2)
1
J z - - (R 4 - r 4 ) a + -1.SIn 2a - -16 Sin2a
8 2 ( 9 a
- ) - -92 R 2r-2sin2aa (R-r)
(R
+ r)
1
J y -- -8 (R - r
4 4
)[ 1.
a - -2 SIn2' a - -16
9
(1-cOSa)2
a - -2 2r 2(1-cosa)2
]. 9R
-R-r
a R+r
1 . - 16 1 - cos a
Jyz =
8R
( 4
- r 4 ) SIn a ' SIna
(9 a ) -
2 2. 1 - cos a R3
- - r SIna (R - r) - r3
9 a ( R2 - r2 - r )
471
ELIPSA
. A = ab7r
Jz = a3b::
4
. Jy = ab3::
4
POLOVINA ELIPSE
1
A = -ab7r
2
.(1-/,;)
-ia
311'
f
J z = a3b
8
- ~
97r(:: )
1 3
Jy = Sab 7r
CETVRTINA ELIPSE 1
A = -ab7r
Y 4
4a 4b
m = -; n= -
37r 37r
Jz = a3b
(~ -
11 Jy = ab3
(~ - )
9~)
9~
+-Lt Jyz -
a2b2
4 ( ~) 1-
97r
KVADRATNA PARABOLA
4
A = -ab
3
2
m = -a
5
J z = ~a3b
175
4
Jy = -ab3
15
472
POLOVINA KVADRATNE PARABOLE
y 2
A = -ab
3
2. 3
,J m =
Jz =
-a; n = -b
5
8 3
175a
b
8
J-4 Jy =
19 3
480ab
J yz = 2-a2b2
15
473
PRILOG 4.2
GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE
ARMATURE
4.2.1 GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE GLATKE ARMA TU-

RE GA 240/360
4.2.2 GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE REBRASTE ARMA-

TURE RA 400/500
4.2.3 GEOMETRIJSKE KARAKTEIUSTIKE ZAVARENIH CELIC-

NIH MREZA MAG 500/560 I MAR 500/560
4.2.4 GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE Bi ARMATURE

BiA 680/800
474
4.2.1 GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE GLATKE
ARMATURE, GA 240/360
..... Q) C)
E r--- ~- ::f"
-M 10
rw-,
,...., ::r
10 \1'1 - \1'1 -
.c
0
E
u
--
\1'1
... 'co
..
an
N" M :z
.. &no,
I.D N 0"1
1.1")"..D ..D
co co \1'1 10 M
,....'" co" Q
.. ...
--
'"
C
III
"'"
--
E
C1
.:.:
=t' N
U"\
,0 0
N
N
\1'1
0'
,."
0'"
-
,....
I.D
0
CD
co
co
0"
co
10
N
- ..
co
"\1'1.. ::r
""
.... .. N ..
co
0"1
0"1
-
U) ::r
co
0"1
N" M :3''' "'
M ::r
\1'1 M
co co -
M
M
0
0"1
Q\
,...."
U'\
~-
\1'1
at
::r
N
:z-"'
::r
\1'1
,...."
-- - N ,." -
co
......
.. -- ,.....
0"1
0"1
0
~M 0
y)
..... N
cO ,," ,....." ,....

N
0
M
I.D
I.Q
M
N ..
""
::r
I.D
0"
Q)
I,Q
---
N'"
M ::f" ""; N
a'I \1'1
- '"
- .... .... -
11"1
,...
I.D ::r 0 M t.n \1'1 M
ex) 00 N N 0 0
0"1 C 0 a.n N ..... N
.. ID
.. \1'1..
-
::r
N" ~,....'
...
",'"
N = N-
""
M
0"1
~M
::r
,..,"
\1'1
0)" c.D" N N
\D CD
-~....-
~U'\I.D
co
\1'1
::r
\1'1 N - 0,..... -
10
::r co
- 0
::r N
00 - \1'1\1'1 N
-
::r co 10 M
M ... ... \1'1
.. ...
N ~I,Q'"
o"'
....
::r"
....
0
N
M'"
f"D'" M
N
0"
::r a'I' M" 0
CD
::r N
#' C M
- --
0 "" ....
IJ:)
~1..00'1
M
--
0 N
....
M
.. M
M'" 1.1:)"a'I"
M
10
M
=3'
,....
..
LI"I
M CD
,.....
::r
-
M ::r
\1'1
10
.....
... ""
N 10
m
0\
co U1 \1'1
,...," \,Q.. N..
::r
N
-
N
- N - ~0"
M M :Z
"
"," =
U") ..... 0"1 N
-,....
- - In
< \D .... M ::r :::r M N
-
< -
0"1 1..0 ex) 0 M ,....
\.J
-
::r 0"1
.. -.. 0"1 \1'1 0 ,.... ::r Q\
w
a:: 0
N "' ,..," "" ...
~r:t:J" N
....
CoD
-
N
N
f"-o." ::r"
N M - ::r"'
::r"' r..n I.D co
,.....'" 00
...
--..
;:)
I-
< -
-
:E t.D M M L/")
- -- 0"1 L/') N
- 0'1 co N 0\
<
:E
a::
<
-
0..:.::
10
C"I co 10
~1.1')"
M co
..
,...." ....
--N
M
in
..
0" \1'1"
N M
::r ::r
-
.. 10
M
10
~0"1'"
::r ID
\1'1
- - .. ::r.. I"'-..
0CX) - 10
<
w
:.:: <
N t-- ,.... In N ,..... co
,....
.. U"I \1'1
..
0 ....
I,Q
co
0:
- 0
a'I
,....
,.... -
N
co N
.... -
::r
CD
M ..0
-N -
0"1
I- w :.:: - N'" ::r ro.: 0
- -- M cO N'" co"' ;3"" ~" an'" N'" '"
r--. M ::r an ,....
<
...J ~V! r--.
{,,£)
N co U1 N 0"1 1..0 M ,.... 1.0 '"
L.U
\.J ~a::
N
- LO N
.. ..0 N 0 M C M ::r N N M ~M
w a. -
:.:: \.J -
co E
u
---
..
-
,.... CD N
N =r \.D'"
0 N
..
N~'" t.D 0 Ln" 0" "," "," ::1''" '"
co ,.....,
N N M M t.O co
::r \D
=r
0
Q
Ln
l- '" M
- I,Q
.. C"I
an ,..... c co t,Q
M.. N
-
0 ...... Lf'J 0"1 M
V!
>U z- a.n
- - - -
N '"
- '" o'
~"' ,.....'" =r"' ,.....'"
...
tD=r" M
..
a:: w-
- N M ::r It') ,.....
-- -
w a:: - an co 0
,.....
N
0 ,.....
m
,...... N
::r I,Q ,.... an
CO
In I,Q ,....
I- a. .. 0 N co ::r ~N 0
..
:.:: 0
a.
\D
- - - N N CO- '" ~#..,.; ,,;

N" a.n'" = N'" ~",,'" '"
M ::r \D
<
a::
< < - - M - - ::r - ..
~co
0\ =r an m
lD 0,.... a.n ,....
I.D 0
N
..
,...... 0
U"J
0"1
,.... N
..
Q')
co
:.::
w
Z
>VI
-
II"
N
- - - - N
0" '" " '; 1./\" ......
'" 0 N " ';
U"J ::1''' 0"
M ::r Ln
0 0
:.::
V!
a::
-- - - - - ::1' N - ~::r
> =r - r--
:r Q'\
,.....
M
0
N
I./")
t.D ::r CC ,....
0 II" N I,Q M
IJ)
,.... N
,....
- - --
"'-I 0 0" ~=r" \D 0 N"' ..,," ~::r"N'" 0"
a. " N'" '" =
a:: -
I-
w - I.D
..M
0'1 an
LI) co
-::r an
.. M
m
M
N
t.D
..
tV"! M
0 IJ)
M
::r
0
::r
M
,.....
,....
::r
M ::r
U"J
:E
0 - -
- - Q 0
- MN N M ::r ,....
~'" ~" ::r" co" '" 0
w
\.J
-
- N 0'1
M
,....
0
,.....
II"
\D
N
co
0
N
0
en co
0 N
0
I.D
N
co
N
M
en 1.0
0 M
- -
.."
N
0 M .. ...
0" ~\D" ,...." N \0
-1.0- N
'" '" '" :3'"' cr: 0'"
- -- - N - - -
- ::1' - ~0 co 0 m M
N N U'\ ,.....
0" 0 0" 0 '"
::t'
I./")
..
0
N"
I./')
"
0
::1' co
M M :i
0'\
I,Q'" co
'" 0
::1' co
0
-=-
18
----- E
E
I./') I.D CO 0 N ::r IJ) CO
N
0 N
N
U"J
N
co
N
N
M
\D
M
475
4.2.2 GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE REBBASTE
ARMATURE, BA 400/500
E
:c E
at
co
;; .:t'
..-
,....
,....
C
::t'
M
0
,....
0'1 -
Ch co
~0
00
U"I
Q
..
-
t'I'\
0
U
- ' N'" M" M :$'''' ~tn" ~,...,"r:O 0
- --
~8
~co in
N
("II
0
.:t'
M
1"11
ID
-:;; N
.:t'
N ID
~co co
co
N
&n
0 0\
~\D
&n
Ch
::r
,....
:t"
0
0
N
ra
C 1-1 E 0" 0'" 0
0 at
0
0
-
N
..
- ...
N"
,.,; ,.,; # tD 00'"'
~N
OJ 8 en M
~~.:.f.N
0
0'1
.:t'
I,Q N
.."
N 1 I I I I I I
-
::t' 0'1
f- 0 0 Q" 0
...
-
U'\
.:t'
N
:r"
.:t'
Ln
"':
CO
,....
-- - "
...... 0\
en 0
\D'"' M
N
- 1.0
0'"
M
m
in
,.:
N" &n M
N
0
NO,
,.... en N
0
M
tD
1.0
M
::r
\Q CO
f.D
N..
~0
#'
-C -
U'1
\D
0\
::r
0 0
M
co
in
In
in
-
0\ N
1.0 N ,.... N 1.0 &n
N
- 0
-
::t'
M
""'''' -- - -N
''
~.. cD a: ,.,;
a:J'" .D
N M U"'I 1.0 co N" N" -~-
'-- \D .:t'
co c::>
~- .:t' \D N
- 1.1"1U') N
«
C M
&n
,.,;
,.... 0
- co .:t' co <:) U"I M
NO,
« - I,Q'" 0"
- -
:; 0"
N N
~r.Da: M
M .:t' 1.0
o
co
:i
0 M
:::;
0 f-- - -in
Ch
~M
M
0
M
.:t'
,....
Ln
,....
-
M N
0
N
I,Q 0 0\
co
;;
-
- ~«--
:I" 0'1 ...
N ,.,;
«
N
tD a:
- -
M
='" N
~:i
M .:t'
~cO ,....
U"I
M'" u:J"
0'1
N
CD
..
M
0
0
-00 --
--
~ M
U"1 I.D
~::t'
::t'
M
Ch
N
- ... -.. -co
0'1
- ...
<:) M ...... ,....,
0 ,.... .:t' en
~,..:cO ...
--
~
N -M
U"'I ~co" N" 0
- -
UJ
I/) M "; N
::r &n \Q CIO
UJ - "tSc.o
:::J"
«
~
c:::-
c..
() 0
M
00
..
M
0
a.n
co -
M
..
Ch
M
an" N0'" 00
-- r.n
M -m
0
Ch
0
co
In
..
N
.:t'
Ch
,....
..
~
UJ 0
Z
..- N 1/'1'"f"oo."
- -
- N
«J'"
M .:t'
0"
co ~;;
- "N0
~ I:..)-
::J
I- UJ
&n
&n Ln <:>
.. ..
N ,....
-
00 1.D
co
-
<:) N
&n
-
~co N
.:t'
CCI
M :;
~... .. 0
I
---
c::: 0\ 0
« N ;:r'" ...... 0" ::r'"' d
~~1.1"1" N
,.... :;; U')
c.. N M .:t' &n
~ 0 0
~ c.. - 0
« tD N c:o Ln N 0'1 00 ;: ,.... I.D ::t' 1"1
:::J"
UJ
« N 0 N 0 M 0 \D N N M :::f'
«
Z co N d r.D a: NO. ..D N" 0 a: ~~...
c:::
l-
I/)
«
~-
~IJ')
~- E
N"
..- N M - M :::J" CD
CI:I
-
U ~CD 0
co N 0 N co 0
~
OJ
>
0
~II') U1 ~1"'-0 0
U"'I
1"'-0 co CD M M U"'I
N
...
:z"
r--. ~~~Q ~,.; ::r
UJ
c:::
UJ
c..
I---
..-
0
"
N ;:::
..-
#
~:r \D
- -- -N
N M
In
t""'I'"
:::J"
U')
CD'" ;:::
U"'I
CD
1"'-0
"~
0
N co
~ 1"'-0
0
~.. 1"'-0
0 0
.. ::I'
~,.; cO ..
Q'I N 0
-
CD ...
,.;
l- - t.D"
- -
~N" 1"'-0'"
N N M ::I' t.D "to
I---
I/)
~
-.. - ~~~U1Q'I M CD 0
CD 1"'-0 0
1.1"1co
- -
0
:::J"
U') 1"'-0 ~co
'IS
~
UJ
f-
~
U1
- ~rri ~~Q
- - - ~~:iQ 0
N t""'I ::I'
0
U') "0
'-- M
- ::r N \D ::r M 1"'-0 N
«
~ ::I'
~-
.. 0 - U') 0
:::J"
M
.. - ::I'
CD CD
- r-- "0>N
«
~ f--
- M" M ::1''' ,.; a:J"..- - -N
- ~en:i M" 0
M ::I'
UJ
M
U")
co -
U"'I M
t.D Q'I
M I.D 0
N M
- 0
U"'I :z
M
...... r--
:r
-N
M ::r
Ion
'0~
C.
-- =r r:D
-
~ 0 (">.I" ~,.; ::i tD cO :i 0 QI
I/) " M
-. f-- ,.... ;; I.D co N 0 N N Q\ \,Q
U'I
~ U') " N 0 0 U)
"""
CD co M 0 M -I
- 0 0
U"'I
f- N
-" N" U').. ~en ~t.D" 0
UJ
:::; -
0 " t'I't" :r"
- - N In
0 00 0 Q'I
,....
M
-.. U').. 0-
::I' ::r 0
co co - 1.0 :::J" co
- 0 -
-0
0
UJ
() - N
0" 0" 0
U"'I
- -
Q'I
:i tD ,» 0
::r
N" N" M"
- «
c:::
.. E
476
~E
I.D a:J
-
~~:::J"I.D
..- - Q'I N
N
IJ"') co
N N
N
M
I.D
M
-
4.2.3 GEOMETRIJSKE KARAKTRISTIKE ZAVARENIH
CELICNIH MREZA MAG 500/560 I MAR 500/560
4.2.3.1 GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE STANDARDNIH I

NESTANDARDNIH ZAVARENIH CELICNIH MREZA,
RO TGA "STOLAC", STOLAC
4.2.3.2 GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE STANDARDNIH

ZAVARENIH CELICNIH MREZA, "MILAN VIDAK", FU-
TOG

ZAVARENIH CELICNIH MREZA, "KOVINAR JESENI-
CE", JESENICE
477
4.2.3
x t r r t t t t 11"1.
I
~-I-
"'I
'"
.1..
'L
~3=
'"T L 'T
R -mre'fe -
T mre'fe
Q-mrefe Rd-mre'fe SR-mrefe Qd-mreh
B B
t t
SF\d-mreze SQd-mre'fe SQ - mreze Rx-mrefe
478
ZAVARENIH CELICNm MREZA MGA 500/560, SOUR
RMK "ZENICA", RO TGA "STOLAC", STOLAC
Pre~nik Rastojanje Povr~ina Veli~ina

Tip creseka III table
41 41 41 41 41 41 III 41
C C c"'41
i C ~Q.I 0041 .541
C 41 C 41 0041 ~c'" c-
._~ III
00""
<II a. ..."" 111'- 41
O)N ~»N~ C 1'0
C
oznaka 41""
Loa. :I"" Ir...- :I a. <II""
Lo a. ...
.g-a. a..- "t]a. ~~e ";:
mreze ~;iij 0'- a.""
0
"tI.- a..- ~" :I
0""
0. a."" 0. 0""
0. 0""
0. 0 >\II
mm mm cm2/m 1 kg/m2 kg em
R 139 11,2 11,2 100 250 1,39 0,55 1,75 16,811 500 215
R 166 11,6 11,2 100 250 1,66 0,55 1,78 19,18 500 215
R 196 5,0 11,2 100 250 1,96 0,55 2,03 21,911 500 215
R 238 5,5 11,2 100 250 2,38 0,55 2,37 30,61 600 215
R 283 6,0 11,2 100 250 2,83 0,55 2,73 35,28 600 215
R 335 8,0 5,0 150 250 3,35 0,79 3,111 113,93 600 215
R 378 8,5 5,0 150 250 3,78 0,79 3,76 lIa,48 600 215
R q2lJ 9,0 6,0 150 250 4,24 1,13 11,111 56,93 600 215
R 524 10,0 6,0 150 250 5,211 1,13 5,24 67,65 600 215
Q 131 5,0 5,0 150 150 1,31 1,31 2,14 23,04 500 215
Q 188 6,0 6,0 150 150 1,88 1,88 3,09 33,21 500 215
Q 257 7,0 7,0 150 150 2,57 2,57 11,20 115;!7 500 215
Q 335 8,0 8,0 150 150 3,35 3,35 5,50 59,09 500 215
479
4.2.3.1 GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE NESTANDARDNllI
ZAVARENIH ARMATURNIH MREZA, SOUR "RMK-ZENI-
CAn, RO TGA "STOLAC", STOLAC
Povrsina Velicina
Precnik Rastojanje
preseka III table
Tip GI GI GI C III GI
GI C GI C GI C III GI
i ,sGl -vGl C -vGl C GI -vGl ~C>N c- III
GI~ »NGI GI~ >N~ GI~ O)N GI
1/)'- '-.!:I ~tQ C
)N
III
C
oznaka :I~
"'a.
:I~
"'Ca. "'a.
a..- :la. "'a. ...GlS'-
"'Ca. a..-
0>111 0>111 "'C.- a..-
0>111 a." ~" :I 'C
0>111
mreze 0'-
0.>111 a. - a.0'->III a. a. a. 0 >Cii
mm mm em2/m 1 kg/m2 kg em
R 126 4,0 4,0 100 250 1,26 0,50 1,43 15,36 500 215
R 131 5,0 4,0 150 250 1,31 0,50 1,49 16,02 500 215
R 139 4,2 4,0 100 250 1,39 0,50 1,53 16,46 500 215
R 166 4,6 4,0 100 250 1,66 0,50 1,75 18,80 500 215
R 188 6,0 4,0 150 250 1,88 0,50 1,96 21,12 500 215
R 196 5,0 4,0 100 250 1,96 0,50 1,99 21,41 500 215
R 221 6,5 4,2 150 250 2,21 0,55 2,27 24,45 500 215
R 238 5,5 4,2 100 250 2,38 0,55 2,37 30,52 600 215
R 257 7,0 5,0 150 250 2,57 0,79 2,75 29,60 500 215
R 282 6,0 4,0 100 250 2,82 0,50 2,69 28,89 500 215
R 331 6,5 4,6 100 250 3,31 0,66 3,12 33,56 500 215
R 335 8,0 5,0 150 250 3,35 0,79 3,41 43,88 600 215
R 378 8,5 5,0 150 250 3,78 0,79 3,76 48,50 600 215
R 385 7,0 5,0 100 250 3,85 0,79 3,74 40,19 500 215
R 424 9,0 6,0 150 250 4,24 1,13 4,41 56,93 600 215
R 442 7,5 5,5 100 250 4,42 0,95 4,32 46,67 500 215
R 503 8,0 6,0 100 250 5,03 1,13 4,69 50,40 500 215
R 524 10,0 6,0 150 250 5,24 1,13 5,24 67,58 600 215
Q 111 4,6 4,6 150 150 1,11 1,11 1. 80 19,32 500 215
Q 131 5,0 5,0 150 150 1,31 1,31 2,14 22,71 500 215
Q 188 6,0 6,0 150 150 1,88 1,88 3,09 32,70 500 215
Q 221 6,5 6,5 150 150 2,21 2,21 3,59 38,55 500 215
Q 257 7,0 7,0 150 150 2,57 2,57 4,20 44,51 500 215
Q 335 8,0 8,0 150 150 3,35 3,35 5,50 58,14 500 215
Q 378 8,5 8,5 150 150 3,78 3,78 6,14 65,97 500 215
Q 424 9,0 9,0 150 150 4,24 4,24 6,88 73,96 500 215
Q 524 10,0 10,0 150 150 5,24 5,24 8,50 91,38 500 215
T 257 5,0 7,0 250 150 0,79 2,57 2,68 38,61 600 240
T 378 5,0 8,5 250 150 0,79 3,78 3,64 52,48 600 240
T 524 6,0 10,0 250 150 1,13 5,24 5,09 73,27 600 240
Rd 168 4,Od 4,0 150 250 1,68 0,50 1,80 19,32 500 215
Rd 185 4,2d 4,0 150 250 1,85 0,50 1,94 20,82 500 215
Rd 222 4,6d 4,2 150 250 2,22 0,55 2,28 24,48 500 215
Rd 262 5,Od 4,2 150 250 2,62 0,55 2,61 28,03 500 215
Rd 317 5,5d 4,6 150 250 3,17 0,66 3,16 33,92 500 215
Rd 377 6,Od 5,0 150 250 3,77 0,79 3,74 40,25 500 21}.
Rd 443 6,5d 5,5 150 250 4,43 0,95 4,42 47,49 500 215
Rd 513 7,Od 6,0 150 250 5,13 1, 1.3 5,15 55,34 500 215
Rd 566 6,Od 6,0 100 250 5,66 1,13 5,49 58,97 500 215
Rd 589 7,5d 6,5 150 250 5,89 1,33 5,93 63,79 500 215
480
4.2.3.1
Povr~ina Veli~ina
Pre~nik Rastojanje
Dreseka table
Tip <II
IV IV IV IV IV IV 1:<11 IV <II IV
I: IV I: I: I: I: IV I: ~C)N <II
i )N ouIV !IN II) ouIV OUIV
0/1'- IV .-1:- J:)
!IN I: <II
oznaka ::::J.::t. IV':;:
...a. ::::J':;: IV':;:
...a.
>N.:;:
::::Ja. IV':;: O>N
...IVE'- lU .- I:
-oa. a..- -oa. a..- -0.- "'a. ~~IN
0'- 0'- 0""
0.'-
0""
c..~
a
::::J '':
mreze c.."" 0""
c.. c.."" n0"" c.. a.. >V1
mm mm em2/m 1 kg/m2 kg em
Qd 184 4,2d 6,0 150 150 1,84 1,88 3,03 32,58 500 215
Qd 222 4,6d 6,5 150 150 2,22 2,21 3,59 38,51 500 215
Qd 262 5,Od 7,0 150 150 2,62 2,57 4,20 45,18 500 215
Qd 3766,Od 8,5 150 150 3,76 3,77 6,13 65,86 500 215
Qd 514 7,Od 10,0 150 150 5,14 5,24 8,41 90,40 500 215
S Rd 168 I 4,Od 4,0 150 250 l,6B 0,50 1,61 17,34 500 215
SRd 185 4,2d 4,0 150 250 1,85 0,50 1,73 18,64 500 215
SRd 222 4,6d 4,2 150 250 2,22 0,55 2,03 21,87 500 215
. SRd 262 5,Od 4,2 150 . 250 2,62 0,55 2,32 24,95 500 215
SRd 317 5,5d 4,6 150 250 3,17 0,66 2,81 30,18 500 215
I
SRd '677 6,Od 5,0 150 250 3,77 0,79 3,33 35,81 500 215
SRd 443 6,5d 5,5 150 250 4,43 0,95 3,93 42,28 500 215
SRd 513 7,Od 6,0 150 250 5,13 1,13 4,54 48,85 500 215
SRd 589 7,5d 6,5 150 250 5,89 1,33 5,29 56,85 500 215
SQd 184 4,2d 6,0 150 150 1,84 1,88 2,62 28,22 500 215
SQd 222 LI,6d 6,5 150 150 2,22 2,21 3,10 33,36 500 215
SQd 262 5,Od 7,0 150 150 2,62 2,57 3,63 39,OLl 500 215
SQd 376 6,Od 8,5 150 150 3,76 3,77 5,30 56,98 500 215
SQd 514 7,Od ~O,O 150 150 5,111 5,211 7,29 78,32 500 215
SR 92 11,2/11,0 LI,2 150 250 0,92 0,55 1,17 12,50 500 215
SR 111
SR 131
LI,6/II,O
5,0/11,0
LI,2
11,2
150
150
250
250
I,ll
1,31
0,55
0,55
1,29
1,111
13,90
15,20
I 500
500
215
215
SQ 92 LI,2/II,O 11,2 150 150 0,92 0,92 I,Ll6 15,70 500 215
SQ 131 5,0/11,0 5,0 150 150 1,31 1,31 1,92 20,60 500 I 215
SQ 158 5,5/11,0 5,5 150 150 1,58 1,58 2,25 211,20 500 215
R 753 12,!J 7,5 150 250 7,53 1,77 7,66 82,311 500 215
R 1130 12,0 8,0 100 200 11,30 2,51 11,17 120,10 500 215
a 753 12,0 12,0 150 150 7,53 7,53 12,18 130,90 500 215
a 1130 12,0 2,0 100 100 11,30 11,30 17,97 193,111 500 215
Rd 664 6,5d 6,5 100 250 6,611 1,33 6,112 69,06 500 215
Rd 770 7,Od 7,0 100 250 7,70 1,54 7,25 79,112 500 215
Rd 8811 7,5d 7,5 100 250 8,811 1,77 8,33 91,26 500 215
Rd 1005 8,Od 8,0 100 250 10,05 2,01 9,118 103,98 500 LIS
Rd 1135 8,5d 8,5 100 250 11,35 2,27 10,68 117,03 500 215
ad 567 6,Od 8,5 100 100 5,65 5,67 8,89 96,211 500 215
ad 636 6,5d 9,0 100 100 6,611 6,36 10,19 110,811 500 215
ad 709 7,Od 9,5 100 100 7,70 7,09 11,60 126,21 500 215
ad 866 7,5d 10,5 100 100 8,811 8,66 13,711 149,411 500 215
481
ZAVARENm CELICNm MREZA, MILAN VIDAl{,
FUTOG
Pre~nik Rastojanje PovrSlna

Tip preseka
GI ..
GI GI GI GI C:CVII
i c: c:
(II c: II
...(11 GI c: GI c: 'VC:'"
'V
(llJI: .sGl II 11.- ill
oznaka ~JI: Lo a. ~JI: 1:JI: "'JI: 1:JI: III'" I..
mrefe
'1Ja.
0'-
a..-
0""
'1Ja.
0.-
Loa.
a..-
~a.
'1J.-
Loa.
a..- e~
11.
e
11."" 11.- 11."" 0""
11. i,"" 0""
Q.
mm mm em2/ml kg/m2
R 8q q,O q,O 150 250 0,84
q,6 0,50 1, Oq
RIll q,O 150 250 1,11
q,O 0,50 1,26
R 126 q,O 100 250 1,26 0,50 1,38
R 131 5,0 q,O 150 250 1,31 0,50 1,42
R 166 4,6 q,O 100 250 1,66 0,50 1,69
R 188 6,0 q,O 150 250 1,88 0,50 1,87
R 196 5,0 4,0 100 250 1,96 0,50 1,93
R 221 6,5 q,6 150 250 2,21 0,67 2,26
R 283 6,0 q,6 100 250 2,83 0,67 2,74
R 335 8,0 5,0 150 250 3,35 0,79 3,25
R 378 8,5 5,0 150 250 3,78 0,79 3,59
R 402 8,0 5,0 125 250 q,02 0,79 3,78
R 503 8,0 6,0 100 250 5,03 1,13 11,92
R 52q 10,0 6,0 150 5,2q
250 1,13 5,00
R 577 10,5 6,0 150 250 5,77 1,13 5,q2
R 692 10,5 6,0 125 250 6,92 1,13 6,33
R 785 10,0 6,0 100 250
Q 62 7,85 1,13 7,Oq
4,0 4,0 200 200 0,62
Q 8q q,O 0,62 0,98
q,O 150 150 0,8q 0,8q
Q 131 5,0 1,32
5,0 150 150 1,31 1,31
Q 138 4,2 2,06
11,2 100 100 1,38 1,38
Q 188 6,0 2,18
6,0 150 150 1,88 1,88
Q 221 6,5 2,96
6,5 150 150 2,21 2,21
Q 335 3,48
8,0 8,0 150 150 3,35 3,35 5,26
Mrefe se izradjuju u sledecim dimenzijama:
- ~irina
- dufina
mrefe: 215 em
mrefe: 380; 1155; 505; 555 i 605 em.
482
4.2.3.3 GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE STANDARDNIH '
ZAVARENm CELICNIH MREZA, KOVINAR JESENICE,

JESENICE
Pre~nik Rastojanje Povr~ina Velicina

Dreseka OIl table
Tip II II II
c: II II II c: OIlII OIlII
i II c: c: c: II c:
.511
~.jC ~.jC JN~~.jC 'VII
1I.jC 'VII
1I.jC ~,=~ c:-
'-.Q
OIl
OIl
La. "'.jC Vt~
E
oznaka "a. ~a..- "a. La. ~a. La. e~ IJN." )IN c:
~0'- 0'- a..- ".- a.- Q..
"-
EO
~"
mreze Q.."" 0""
Q.. Q.."", 0""
Q.. 0""
~"" Q.. Q ,iij
mm mm cm2tm 1 kgtm2 kg em
R 131 5,0 4,2 150 250 1,31 0,55 1,48 16,3 500 220
R 133 4,6 4,2 125 250 1,33 0,55 1,50 16,5 500 220
R 139 4,2 4,2 100 250 1,39 0,55 1,53 16,8 500 220
R 157 5,0 4,2 125 250 1,57 0,55 1,70 18,7 500 220
R 166 4,6 4,2 100 250 1,66 0,55 1,74 19,1 500 220
R 189 6,0 4,2 150 250 1,89 0,55 1,95 21,4 500 220
R 196 5,0 4,2 100 250 1,96 0,55 1,97 21,7 500 220
R 226 6,0 4,2 125 250 2,26 0,55 2,25 24,8 500 220
R 257 7,0 5,0 150 250 2,57 0,79 2,67 29,4 500 220
R 283 6,0 4,2 100 250 2,83 0,55 2,65 29,2 500 220
R 308 7,0 5,0 125 250 3,08 0,79 .3,08 40,7 6nn
..,u 220
R 335 8,0 5,0 150 250 3,35 0,79 3,31 43,7 600 220
R 385 7,0 5,0 100 250 3,85 0,79 3,64 48,0 600 220
R 402 8,0 5,0 125 250 4,02 0,79 3,85 50,8 600 220
R 4211 9,0 6,0 150 250 4,24 1,13 4,29 56,6 600 220
R 503 8,0 5,0 100 250 5,03 0,79 4,57 60,3 600 220
R 509 '9,0 6,0 125 250 5,09 1,13 4,97 65,6 600 220
R 524 10,0 6,0 150 250 5,24 1,13 5,10 67,3 600 220
R 628 10,0 6,0 125 250 6,28 1,13 5,94 78,4 600 220
R 634 11,0 7,0 150 250 6,34 1,54, 6,30 83,1 600 220
R 636 9,0 6,0 100 250 6,36 1,13 5,88 77,6 600 220
R 760 11,0 7,0 125 250 7,60 1 54 I 7,31 96,S 600 220
R 785 10,0 7,0 100 250 7,85 '
1,54 I' 7,38 97,11
Q 13,1 I 600 220
5,0 5,0 150 150 1,31 1,31 2,10 23,1 500 220
Q 133 4,6 4,6 125 125 1,33 1,33 2,10
Q 139 23,1 500 220
4,2 11,2 100 100 1,39 1,39 2,18 24,0
Q 157 500 220
5,0 5,0 125 125 1,57 1,57 2,49 27,11
Q 166 500 220
4,6 4,6 100 100 1,66 1,66 2,60 28,6
Q 189 500 220
6,0 6,0 150 150 1,89 1,89 3,03 33,3
Q 196
Q 226
5,0
6,0
5,0
6,0
100 100 1,96 1,96, I
3,08 33,9
500
500
220
220
125 125 2,26 2,26! 3,59 39,S 500 220
Q 257 7,0 7,0 150 150 2,57 2,57 4,11 45,2 500 220
Q 283 6,0 6,0 100 100 2,83 2,83 4,44 48,8
Q 308 500 220
7,0 7,0 125 125 3,08 3,08 11,89 64,S 600 220
Q 335 8,0 8,0 150 150 3,35 3,35 5,33 70,3
Q 385 600 220
7,0 7,0 100 100 3,85 3,85 6,04 79,7
Q 1102 600 220
8,0 8,0 125 125 4,02 11,02 , 6,39I
84,4
Q 11211 9,0 I 600 220
9,0 150 150 4,24 4,24 6,73 88,8
Q 503 600 220
8,0 8,0 100 100 5,03 5,03 7,90 104,3
Q 509 9,0 600 220
9,0 125 125 5,09 5,09 8,08 106,6
Q 524 600 220
10,0 10,0 150 150 5,24 5,211 8,32
Q 628 109,8 600 220
10,0 10,0 125 125 6,28 6,28 9,98 131,8
Q 634 600 220
11,0 11,0 150 150 6,34 6,34 10,06 132,8
Q 636 600 220
9,0 9,0 100 100 6,36 6,36 9,98 131,7 600 220
483
4.2.4 GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE BiARMATURE
BiA 680/800
~-
eu!~a.l
.§
0\
::t:
--
M
0
"""
<::I <::I 0
N
N
N
#
M
~
0,
~
~
<::I
~
<::I
..
~
N
- -
..
Q'\
~
~ 0 1.1'1 0 1.1'101.1'1 0 0
----NM
NO,,,,,,,
-
1.1'1 1.1'1 0
1.1'1 .. NO""" .......
N M M ~ 1.1'1 ~ N <::I
0 0 0 0 0 0 <::I 0 0
co 1.1'10 1.1'10 1.1'10 0
-
:I' - ...
N N M ~ 0 ~
-
~
-
-
N
co
N
,., ~
~
0
~
1.1'10
N
1.1'10
1.1'1~ 0,
1.1'100
N 1.1'10
- ~ N M ~ ~ ~
--
~ ~ ~
N
00<::1 0 0 0 0 0 0
N co ~ 0 0 0 0 0 0 0
- -
..
N M ~ ~ N
- - -
..
1.1'1co #
N
1.1'1 0 1.1'1 0 1.1'1 <::I 1.1'1 0 0
-- ~
-
N
..
N
...
~
N
1.1'1 N
1.1'1
=
0 ~ 1.1'1 0
-
..
M ~ N
N
0 0 0 0 0 0 0 0 0
«
-
<::I
1.1'10
~ N
1.1'10
N ~ ~ 0 ~
1.1'10 1.1'10
1.1'1
0
0
N
a 1.1'1 0 1.1'1 0 1.1'1 0 1.1'1 0 0

« Q'\
M ~ N 1.1'1 ~ 0 N 1.1'1 0
:E ~ - ~ ~ ~ ~ ~ M co
0 - - -
0,
:.=: 0 0 0 <::I <::I <::I 0 0
N ~ 0 0 0 0 0 0 0
«N co .. .. ..
N ~ ~ co 0 N ~
-
-
« 1.1'1 0 1.1'1 0 1.1'1 0 1.1'100
:.=:
<::I
.. #
..
1.1'1 N 0 ~ 1.1'1 0
I.U
V)
I.U
"""
N
E
u
- - - """
M 1.1'1
"""'''''
~ co
-
0
......
~
00,000 0, 0 0
ex: 0
..
-
CTlNLOOLn 0 Lon 0 0
a.
'-0 M .::t' r.D , m N
« 0'" ......
z
,Ln 0 Ln 0
,Ln 0 Ln 0
-.. ..
<::I
.V)
ex: Lon
0
0 N Ln
N M
0
Ln
N
r.D
Ln 0
, 0
..
> ......
0
a. ~~~..g..g~~~g..1
~
0 0 N M ~ Ln ~ co
LI1 0 In 0 1.1'1 0 IJ"I 0 0

Q
::r I..C f"oo L/'I NO....... 1.1'1
M ..
0'" 0" 0" -" N M M ::r I..C
0 0 0 0 0 0 0 0 0
M ::r Ln 0 r.n 0
N ... .. LO 0 0
..
0400-- N N M ::r
-I U"'I
-
10
N
0'
10
N
""
10
0
l/')
010-
f'""
0
0 N
""
0
IJ')
~
10
10
.v
c :B~
eU!J!~
I
IJ')
N
~
LI"I
N
~
10
M
In
M
IJ')
M
10
~
LI"I
~
10
IJ')
10
~
)~ (1) Q.~
~E
O)(ft
a.
.£ Q.- ..
F
"""' eUISIt\
aruerO~seJ
. E
10
1./1
tn
Ln
10
;
IJ')
~
""
IJ')
0
~ ~
10
LnLnLnIJ')U")
10
~ 0
10
- ~-
10
'ouSQ 0'\
-
a'I 0'\ 0'\ ~ Q') Q')
QJ E '" '" Q\
~ 10 ~ 0 0') co ~
C QJ 15 ~
>N ~ M M ~ ~ ~ co co ~
::I'"
"8;;;; aruerO~SeJ 10 10 10 10 10 10 10 10
-
-
a. ah..i!ie':qnun N N N N N N N N
1""'1
M
a.
-
M
~
M
« « « « « « « « ~
10
~
~
IJ')
0'\
~
10
~
~
~
co
~ -
~
I- ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
484
PRILOG 5
KOEFICIJENTI ZA
ODREDIVANJE STATICKIH
UTICAJA ELEMENATA
KONSTRUKCIJA
5.1 Staticki uticaji i defonnacije greda jednog raspona
5.2 Staticki uticaji kontinualnih nosaca jednakih raspona
5.3 Oslonacki momenti kontinualnih nosaca sa dva i tri

polja nejednakih raspona
5.4 Staticki uticaji u jednobrodnim ramovima
5.5 Koeficijenti za proracun momenata savijanja i

reakcija oslonaca krstasto anniranih ploca
oslonjenih na sve cetiri strane opterecenih jednako
.
podeljenim opterecenjem
oslonjenih na tri strane opterecenih jednako
podeljenim opterecenjem

oslonjenih na sve cetiri strane opterecenih
trougaonim opterecenjem
5.8 Staticki uticaji i ugibi kruinih ploca oslonjenih po

IVICI
5.9 Tabele za proracun zidnih nosaca
485
.c:,
/\
:2 <::!
.-.
("f"')
.D I~ . +
<::!
't;O '" '<1'

': I
=' ~ .c:,
~
~M
Z
~
.~
:':S
J
~
~Q..,OO
I
'<1'
~~
~-~
.c:,
Q..,r-
1 N
~ ~~~
I
-II
.c:,
V
<::!
N
~I~ ~
"~ <::!~
c
Q..,;:.'; -IN
,
.....
II II ""
II II II
II
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
:':S
~
c:
I
.2°
.-
01) :':S ~ ~ ~ -..
--
:':S.-
E <::!..
Q..,~ + + <::!
L;j
c:
.-
;>
0.) I -
--
-..
--
Q..,N
I
:> .~
0 f:
II .c:,
~ .c:,
~ II
"'t;O~
;::J
~II
t:s-
Q..,
~ 1
II
t:s-..
Q..,
~
II
1 ~ II
~ ~ ~ ~
~
~
~ g ~
0 "2 ~
~
0.)
S
c:""
c:
E 0.) ~I-
E
0.) Q..,
<::!
Q..,
= a
0::1'<1'
i ~ E
~
II
~u
II II
0<' ~ ~
~z .~
~o ~
u
~~
~oo.
~
~ Ct: Q..,IN Q..,
'~ II .c:,1- <::!I- II

c:
0 ~ Q.., Q..,
~
=;~ en
0
II II II II
<~ '<::: '<::: ~ '<:::
00 ~ ~ ~
E=z I I i.--'
~"'.
C)
I >.--'
1""I;:J~ Si
-CO
.Q~~ ~u-
~C) - -
~~ S1 ~C)
~)o< " > " ,-'
o~~~ ~ ~ ~
~E-c~ ~
~<~~
~ ~........
~~~£ ~
........
.......
487
r
i I:::
(1j I:::
i N (1j
N
..-..
"'""'"
+
~ ~I's:::
J X
~-
I:::
:::: ""'I:::
0 .......
('f") ""'"
~ ~
~ 0 ":it.~ ~
0.. c... ~
-~I
c... oo~ F
I~ I::: 0
I:
,~ ca
0..
~
<r'>~ -IN
11"-' II II II
~ ~ ~ ~
;Q
+ ~
..s ~
I:::
J; -S .f1 I
~
t",) ,-..
<.J
<.J. <;:!.
+ c...~
~
CD +
~- ~
+
::c;- +
~-~ ~
N I ~~
~\O + N\O + II II ~I~ ~I~
c... :::,~
~
:::,
~
~ ~ ~~ ~~
II II II II II II
II II
~ .Ii ~ .Ii ~ ~ ~ ct
I::: 0
~ ~
(1j
N ~0..
+ + I:::
~
~ ~ I:::
(1j
N ~I:).,
~
~
~I-
~
II
~
1\
~
(1j
N
~I-
II
~
~
v
~
(1j
N
~I:::
Q:IOO
I
II
(,,)
~o..Q:/OO
~ II
~
(,,)
~Ioo
r:5J
II
(,,)
-IN
II
O\I~
II
~IOO
-
II
~ ~ ~ ~ ~
(,,)
10< ~
Q
~
...-.. ...
.-t
,.-.... I
~ <.J I::
+ + "-'"
Q:: ~ ~ ~IC'I ~N
t:!- ~ II II is.
c...1- c...1- ~ ~ ~Ioo ~OO
II II II II II II
~ ~ ~ ~ ~ ~
'"
CI:I CI:I CI:I CI:I
1.--' 111", ' II ~
..c Q.", ~
Q.", ~
~ '" - ~
~~- (.)
~(,,)"'II
- ~
~Q
~
~
"'~
'" I~-
'" .--' '" '
"I: "I: "I: "I:
"! r--;
I :: "'!
"'""'"
....... .......
,188
..-..
.-.
('f")
N
~
..c:. N
+ I
J X
~
N
::S
'<:t
<;::!.
C
..c:.
'<:t M
I NJ~
~ 00Moo-IN-.. 11
~~ -IN
II "-' II II
~ ~ ~ ~
..-...
N ~
~ 00.\( N
Ni:\j I
N
..-...
~ ~ .......
..c:. I x + + M
+ <;::!.
~ ..c:. +:;:;- ~ + ~ '-'
....... N
~
Q:)
'-"
N
~ 00 ..-.. ~ ~ + ~ :;:;- + ~N
~
'-' '<:t N..c:.
II
I ~I~ ~ ~I~ ~ I
.......
"-'
~
II
.......
N~~ N~~
II II
~ <;::!.
C
~,"-. ~ + ~~ ~ ~
;:::;
"-'
..c:.
+
..c:.
~
II II II II
II "-' 11"-'
~ ~ ~ ~.Ii ~ .r; ~
~ ~
N
..-..
..c:. ::c I +
...t:;)
+ ::c I
....... X ~ ~
.......
~ + ~ 00.\(
~
"-"'''-'' ~
~ '-"
:::::.. ~ ""-
~;
N
NNI<;::!.
..c:.loo + + 1
N
&00 ~..c:. + ~N
~I;::; ~ ~ w
II
II II -IN II N N II -IN
\.) II II II
~ ~ ~ \.)
>-< ~ "-' "-'
~ ~ ~
\.)
\.)
>-<
~ 'f3'
~
~
:::::..
~t3
Q,
;:; -gjN
+
..c:.
~' ~
+
~
~
~
I
II II
ij;::; II ~ gj;::; gj;::; ~
II II 11 II II
~ Q:I ~ ~ ~ ~
I:I:i I:I:i I:I:i I:I:i

~ <--' I i<--' 1..-
.Q
"'- '" .Q II",~
"'-
- .,c-
0- "'-
.Q-
'" i
,-' '" ' I~ "'~
'« '« -..: -..:
.-
~I ~, I s:: .......
-:
489
-
M
0-
V)
0
~ /1
- ~
M
+
~~ X
~
~~
~
~
('t')
0
~ ~
-?
r- ---
-~ I
II II
II
~ ~ ~
N ..-...
~ ~ NOS
N
~
N M
~ + I M
Q)
~ ~ X
+
:S
<;::!..
V) -+
R
~ N
-.:t I
- ..,~
.
~ X
II
N
.c::. ..,~- N...I~ ~IUJ N ~ ~ N ~ ~
~
II
~
M
~ -.:t ~ M
-V)r-~
II II
~~ ~t:::- ~~II ~~
~II ~ ~II:::'
~ 0
M
~
~O ~
II
ri ~ ~ ~ ri <E ri ~ ~
~
~
~
'&IN
~
+
~I~ -It.;
~II ~ -;I
N
c::s
~ N
X
~;;;
r-
~
::::
I
.
~
Ci:
I;;;
I
.....
N
~--
~OO
~ ~~ N
+
=-
I
,~
-IN
II II ~
M ~
II II
.c::.
M
~
II
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
II 1::1
~
~ .-..
N ~
I I
.c::. ......
I:( --...
M M
~II
,, ~~M ~I,C) gj~ ];;; gj~ N2J~
II II II II II II II
"( "( "( ~ "( ~
~~~I",
~I ~fJ k--' ~(J.-'!t
&::>..
~~..... ~~..... ~.....
&::>.. ("J-
I~ '" '"
~~~. .--' ~I.->
« &::>..«
« &::>..«
N
...... M
.....,oj
~,....; -
-.:t
......
V)
,- ;
490
J
~~~~II
~~~~~+
N
N
('t)
o::s + f2- c2-
'"1 oJ::)
+ +
'-' ('t)
1 ,-...
CD ~~-"t
oJ::)
~c:;-
N
~~N
oJ::) N
~~+('t) + ",0
~('t)
~-"t '"+
~~+
o::s
+ +00
o::s
N
o::s
-
~~r---
~'"
-00:: -00::
"'-N
V').~
~~"'0 ~('t) ('t) tr)
-" 6 ~" -
N + oJ::)
0"-' N + I~
~;ZS-;ZS "
~~('t) tr) ('t) 0'-" ....... ('t) ('t)
M N
" " ~~~N
'-"
c:..J
" " "
~~~-"t
~~~~-"t
I
J
+
~o::s
('t)
'-"
'" I
~~l
-"t
'-'~
~-00::
I
-00::
I
1
~N
.......
~~~I
'.,....
~~-oo::1~ 1:1,
~~I '"
~~N + <;::!.I~
N~
~I I
+
~~+
oJ::) o::s
~~" ('t) ~" ~f') ~-"t ~L.:2
~"
~-"t
" '"
~~" " ~II
- "
~.:.:
.-.. .-.
~'" .-..
~N
~I + +'" +
Q:: oJ::) o::s -00:: +
('t)
~~C '-" ~5
~\O ~\O '-"
"""1\0 """1\0 "
CI:I
" "
~CI:I " "
~CI:I "
~~r::..~~
~I k--'
-<::> I" ,:J ..
~~(,.)-
- I v -
L ~<:!
.---' ~..
-00::
r::..'« -00:: -00::
\0
-
.....;
r-- 00
~-
- .....:
491
Si.-
N
~~I
J
~~~~~~~-IN
C')~
II II II
~~\..J
>-:
N
..t:>
N
N N"-' I
..t:>
~~C') C')
C
~- ~I
I
CD
..I<:
~t:-
..t:>OO
-~
~~~~~"'~ -..~~~I
II
~~~~~~IIII N
1~ + +
II
~~~~~~I
II II II II
~~~("')
-
~~II ~II
N ~~~II
N
~+
~("')
+ ;t;'
~-.. -.. N I
---
~..t:>1C')
---
~IC')
~~lk~. I
~..t:>
t::!lro 1\' C C
~v
~~~O\ I ~~O\ -gJ~
~~II ~o:j
II
II ~I
II II II -INII
N t:::) NI
II \..J \..J
~~~~\..J \..J
~~~>-:
~~~N
Q:; -gjN
~-
+
--- - +
~II
:iSJ
II II
~\O ~\O CI:i CI:i CI:i
II II II II II
-oq:: CI:i -oq:: -oq:: -oq::
<Q <Q <Q

",-<Q
~I I<- ~I ~~~~\;- ~"'- I ~<::!
.---'j<
r
"'-
\.) ~t
-..;
\.) - -
~"'"
~i ~~~<::!
"'-~ "'-
<::!
i<--'
'« '« '« '«
0\ 0 ~N
~~~~....-.I .....-4 .....-4 .....-4
492
..0
--..
N ~1\
<::s ~<::s
N
M '"
I N
~..o
J <:::!..
r:::;
~~'r.:..J
L; L;IM
.~
"""IM ..0
M <:::!..
....
I "';:!
00
~I v~r::: I~ """IM
I~ I
~~~r:::...... <::s ('I '-? E
II
('I
N I ts -1('1 "'::1
II II II '" II II II II II
.Q ~~\.) ~\.) ~\.) ..::;
~~~""-
..-... ..-...
€ N
<::s
.....
I M I "';:!
N ('I
<D ..0 I E
~~ts
II
-I~~M~I.D
-I~
II II
I~
I.D ~- I~~- I.D ~"'::11-
I "'::1i-
II II II II II
~~~~~~~~t!
1":-
I
~I-T
J II 110
~~Ii
II .SI ~a a
~~~II II
~~\
~a a
~II- ~I- ~I- II II
I ~I- CCI CCI
II II II II
II II
'«: CCI '«: CCI '«: '«:
CQ CQ CQ CQ
I It I '
I
- -- ",.[ \
\
\-
\
C"
c~ «:
~T
~I
I
~\
\
" "+-'Ie
<:i
M "<t if) I.D
~~~~""""" ....-1
""""" """"" I
493
,......., ...-...
...-... M
~.......
~~I I +
II --- s:: t;:;!.
M
~J I
~M
'-"
I
~'-"J;:
...-...
""'"
I
+
t;:;!. C"""I
---
-5. N
C N
r-......i '-"
~I~
~~Q..M
NI~~~~~~LtJ
Q..\Q Q..\Q I~ Q..~ ~I~
N N
...-...
~.......
N I
~s::
N
I N
~---
~'-'
'-"J;:
...-..
.......
+ I +
N s:: oS!
~r-......i ~'-"
t;:;!.1~ N~I~ t;:;!.1~
Q..N Q..N I~
Q..N Q..~ ~~-2J~
I I I I I I
~II
~...-...
~.......
~~I
s::
~~--- '-: ~N ~N
'1- '1- Q:IN I I
'<C
II
Q::; ...-...
.......
I
Q.. 5
~Q.. Q.. N Q.. ---
~~~~,
~~~~~i~: ~~~~.....
- ~\.)~
II
~~l~
~~~~~~...
~~: c-' t:
~~~~~~<II
SI:
~....... N M ~.,... \Q
N N N N N N
494
+
~....-...
CiI ,......,
..c:. ..Q ...,
..c:.
+ +
:; ..Q +
...-...
tS
~---
~N C'I)
II ....-...
..., +
~+ ..c:. .......
J +
---
c:.
tS
~C'I)
+
---
<;::!.
~0
...... ...-...
..c:.
N
~.
0' Ir) --.. +
~~.......
I~
t-.::t'"
+ ":t..O ~~--- ..c:.O
..c:.O <;::!.I~
~~~~........
'l""""4N
N..Q ~......
'1""""4
M
N
...... ~N ~I~
~N
....-.. ,.......,
N ,......,
..c:. N N
~...-...
+ N
~..c:. +
~N +
.......
M ....-...
cf ---
+ ~+
N +
....... <;::!.
M ~--- N
--- ~'---'
...,~~
~~~~--.::t
N ~~..c:.-.::t ~I~
I I I
~*
I
N
I I
~I~
I
i
II ~....-...
N
~J ~+
+
+
.......
....... ~N
........
---
~N ~I\O ~M ~\O ~\O
~~I I I I ,
I I
~
II
CII:
t. ~N ~N ~N ~N 0 0
r:' l~ 1::
~~:.
'«
r
~'«
l '« f:'« '« '« '«
r-- 00 0\ 0 '1""""4 N M
N N N '1""""4 N
N '1""""4 ~N
'1""""4 N
495
--
J ~
l?
-Il?
~
~~ ~~
~
I:\.,
II
00
-q-
~
""-
II
I
1:\.,\0
I
~
II
-
II
~ ~ ~ ~
+
.-..
~ +'-' r;::;-'
.Q ~
....-...
<::s
;::<::s
+
<::s
~
..!.~ '-'
.Q
<;::!. ~ ~ ~ '-" 'IC:t
I:\.,N
M I
0--
I:\.,"<t
I
<::s
I:\.,
I:\.,~
"<t
I
..-..
.Q
....-... ~
:Q .Q +
~ N
J Q:; -
I:\.,
+
--
'-'
+
.......
N
'-'
~N l ~
~
I
~
M
<::s
+
~
+<;::!.
.Q
N.,
N I
<::s
"t"
+
..-..
.J:::)
M- 1
\0
I
V)
iN
M
~I~~~
I I:\.,1('
M I
I
<::s
I:\.,N
<;::!.
I
'-'
I:\.,
I ~
+
II <;::!.
II II II II II N N II <::s
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
...-.. 1;
N
.Q ,,-... ~
M M
<::s ...-.. ...-..
I I + I
<;::!. <;::!. <;::!. +'-' '-'
+
C .Q
C:::
I:\., I:\.,
M
'-'
N
'-'
..-..
N
<::s
<;::!. M
N
'-'
N..-.
<;::!. M
<::s
~I-
~ ~
<::s
~-
«
:::I~ V)I~ if: I~ 'kI~ 1:\.,1- 1:\.,1-+ I
I:\.,
I N I
I:\.,
IN + I
II II II II II II II II
"<C CI:I "<C CI:I "<C CI:I "<C CI:I
~~~~~~~~I
~~t:3
-<:>
Q
«I
C ~(.)-
~~-<:>
- - Q-
~-~
£
~)V'.) ~Q
u t:3 ~~Q> ~Q->
~....' ... . -'k-' ."'~ . "'.~
='
0 « «'" « «
a
J:2
(/)
0
-§ ~~M
...... "':
M
C"'i M C"'i
496
~~~\0
J .......
'<t
II')
10
1
.......
8 -I~ '-'
0
II II
~~,-...,
1'1
~+
....-..
~~c::! '<t
C""\ +
I 1'1
~c::!
~I~
~<;:!.I~ !::S-- ~N~~
..t::)--
Q..OO ""-00
"'~ ~"'~ 00 00
'<t '<t '<t '<t
,,-...
1'1
1'1
~...-..
I
+ r----.. <;:!.
Q:l1~
~~I~ <;:!.
........
i ~Q:; ~oo
Q., ~"-"
NgJ<;:!.
c::!oo
+
~i:Q1Q., c:gj<;:!.
Q:l1 Q.,
I00 a-I~ --- Q:I I
001'1 II::\.
Q:lN
1 I""" 10100 1 I
II ~II II
c::!
II II II
" " "
i i " ~~~Q i~~~~,-...,
<;:!.
~X .-.. 1'1
~x c::! \0
1 ....-.. I I 1
("I") C"'1 <;:!.
~("I")
;:::-~r:
~~+ ~~~I
~1
....-..
~.......
-..Q.,
c::!
~+ ",.-..
is..
s:::'-' gj~00 ~"'gJ~
00
c:gj~ ~('I"')
~~Q..loo
C
~Q..loo 10100 C""\100
'<t +
II II II II II II
~Q:I ~Q:I " ~Q:I "
~Q:I
~~~~fJ
ISI<-" ~I I<- t:J l-'~ ~jr-'~
I:>.. .Q
I:>.. .Q
...;..; ~'31<-
i<:-
~(.? II - - -
~IS ~IS
~'3 I:>..
IS '3
.... I.-' ... ,..--' '" Ir-
'« '« '« '«
v: \0 t- 00
C""\ «'\ «'\ «'\
497
J ~
-Ill?
N
~
~V)
r--
("t") '
-
...... '
II II
~ ~
~ ~
I
~ ~
.....
C"'\ C"'\
'-'
'-'"
M ~ <::!.o ~
~~ !;:S~
~ N ~ N
......
~I~ ~I.> M
+
I.>
I ~ ~ I ,..-
a ~ ~~~ ......
i§. C
i ~~~ ~I
~
£:\,
I.>~~~
x
01::\
~I
I
£:\,
M!;:SI-
~~~II l?
-Il?
~ '2J~ ~
I
II
~
II
I
ii
~:::
I
II
+ +
-
~ t!..
~
~
II
01::\
ii
I
15J~ M I:\..~I £:\,
I ~ N"
II
I I
II ii II
I ~~~
II ii
i ~ .~ i ~ ~ ~ i ~ ~ i ~ ~
~ ~ I +
...-...
--,
~ + I.> I.>
+ I
~ + + M M.-..
~ ~
!:II::
'-'" ""
'-'"
~ ~ ~ ~I ~ ~+
~~It II
~N
'-'"
It
il- ""-'
~N
It
il- ~~~~
II It NI""
~
II ~-II
",10
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
IIQ IIQ
~ .... ~~I:I~
~
.0--
1:1.
r-1:1.
... ....
1:1, oQ-
I:I~~
...
... '\0 i~ 1:1,1..

<C <C <C <C
0...... .......
........ N
......
~
C"'\ ~ ~ ~
4!)R
~~
J t'f)
00
;g ......
11"\
I'
0\
8 0
11"\
0
II II
~ s:
~ ~+ .-...
~
.c +
11"\
........ .c
11"1
~
... ... ~ "-'
-0
~ 00
~~
~N
...~
~
~ -
'V
~
1::1..
~
~~'
t:!Ii?)
I
....
~
-
~
+
-0::
~
J
1 ~ +
1::1..
~
- -
11"\ NI('C")
t:!1~
I' ~ 'l? N
l?
~12s
~~ ~~ I N~ ~ s:
I
I
II
~
'I"')
II
t'f)
I N 1
~
II
0
N
~
....
'--""t:! J 1- ~It'f)
~ II
i ~
II
s: i ~
II ~ II
11
i ~ ~
~. II
s:
~
I '6' I +
Q:;
<::l.
~ N~
,I
;;:; 'Z3
~
~+ ~
::,
Q. Q. + '-"
O\I~ :::I~
II II
~~~ u. II
~~~~
II II
~ ~ ~ ~ ~ ~
~IQ IQ IQ
I f/I"""" :I
.Q .Q
- (:!
-
~
, ~-
.. ,.. l", r-
-0:: ~-o:: '"
-0::
t'f)
...... 11"\
'V
....... ......
r<'i r<'i ('C")
499
J
~
N
;g
N
~ +
-... +
.Q .Q
I/") <;:!.
M
t
+ , N'"
~ .g <;:!. + ~
0....... M'"
--- -
0
~
~
~ N
,
.
~-~~ ~ ~ ~~
.Q~
-
N
~ N ~ ~
1/")00
M ~~
N
.; ~
~ i L? ~ l;- ~..!. '-'-:)~I"

<;::!.
. ~ ~ I~I" ~~ ::i;' I:Q

~I
~
CQII:
~ ~fc3
~~
+ ~I<;:!.
<;:!.
~ 00 L? 1
00
N .Q C'\I I
~
~
II
I
.
N--- ~IM
~ II
..s
.
~
"2Jg
II
,N co l
II
M ,
"Ii
. I/")I~
II
I -- ~
1
II
~" l "Ii
" ,<;:!.
II t::::,
N M
II
co I
.....
II
.; ~ II
s: .; ~ s:.; ~ s: .; ~ ~~
~ ...-..
N'
~a 0
~I
~M
.Q
N
.Q
I
<;:!.
M
.Q
+
<;::!. x +
~ ---
M
....... .Q ~.Q M '"

Q:: ~+ ~ I/")
'" ~
~.Q ~ -...
+ <;:!.
0
<'I'
~~§~~~
.~
NI~ :::I~
~
::::..
~
'
<;i.
"'" 0\
~Ia ~
II II
~ 1"," +
II II II II II II
~I:CI ~ I:CI ~ I:CI ~ I:CI
~k-' ~t:I
' ~ '
~r~r
"\
- - -
~ ~
~~~-
~
~
~ ~
~..
ir-' R
~..
--' R
~"< ~--.:: --.:: --.::
\0 r-- 00 0\
....... ..-t ..-t ..-t
rri rri rri rri
500
J
t!.~
~~ 1
I
II
-
N~ ,
II
..Q ~
,.....,
~f
.......
N
N~'-'
~I
("'1'1
......
-,
-....
c::!..oo
N
....... .0
~~~~-I~
~..,
",
1:1.
t!.
i t!.
~1:1.
l?
~oo
~~i1N
r--
~~1t3-
~+ CQI~~OO
CI::I ~I
......
+ -'"/
f
II
+~
~~I~ ~..,
- II -foe I
II II
~~;;oN
I
......
f"""I
~~I~
II """'
II
f
!.'3
+
II
C:;/C"I°v
I
~I~ ~....
II !.'3
~~IN I
II II
~" ~~~II
~~~~~~-'"/
+ I
Q:; ......
1:1.
~I~ ~I~
......
1:1. ~-
~~i~
~C'
I N
If'I I
'"
-t;!
-..
~C'
f
-
C~
t!.N
I
N
~IN ~I-
II II II II '" I ~N
II II II II
"« CI::I "« ~ CI::I ~ "« CI::I
Q:I Q:I ~Q:I

,~, CI.t303r
, C~
SJ
..... .....
~-~ SJ
, CI. 03.......
CI."( ...
"C "C
0 .....
N: N
~
~~-.
50-1
,,---
1 l?1.....
-.::]
~ I l?('f") ~ ......
II II II
~ ~ ~
~ ~ ~
.-....
1 M
.....
~ I~
~~
\:l
'-'
I ra -.::]
1
r
-
N
&-1N
II
~
&-
II
~
",,""
.....
'-'"
~
, ,
«::l.
~ X N ra
1 oC:) .!-
x oC:) ..-...
J
('I
"" ~ N-
oC:)l"'- l , ~~ +
~
I~
~
~IN
II ('I IN
C) oC:)1"'-
~ I
IN:::::.
II
~
oC:)
\:I
~~ 1 ~I- i
.....
II ~ ~..!:!~ II II II
i
,....---....
~ ~ i i i
,....---....
('I IN .
oC:)l"'- ('IoC:) ra ra
1 "" ~ .-...
11"'- N
Qc:
-
~I-
.....
~l1'- ~
- 9-
-
i~ 'j~
_N
~-
' "" N
('IN
~IN
1 N
~~ ~
<')
1
I ~-
<')
N
1 1
~I ~
II II II II II II II II
'« ~ '« ~ ~ I:q '« ~
-'Ir't.
0i:I ':J 0i:I
iJ r-- Oi:IfJt" ~
~
=~
)!
- - -
C~-
~
. c-' .. . ~~ ....
"C "C "C "C
..... on ~
N
~
~
.....
N
~
N
~
502
J .t:) .t:)
...-..
:;
l~l~
I
--..
f')
N"~~+ .~~ ~~+-~. '-"
~I~
Q..~
P-I ~~~I~ ~~~I~NI~
II ~~-IN
II
" " " " "
~~.........
~~I
I + ....
J ~~Ioo
I
....
'-'"
~I- N
..........
+
'-"
~N
+
II
~Q.. Q..
~~~~~f." I
+
~~N
~:C)
~Ioo I ,
,, ~~~I-Q..II:!.
I -;,
I
.t:) Q..II:!. .....
.t:)
"-'"
i" " "
~i " " " " ,," II
~~i ~i ~.~
~i
~1- 1-
CI::: ~...-.. +
~i
+
~~~+ +
...... ...... + +
Q..IN "-" "-" Q..
~" t!
~F- ~F- " ~~Q..I-Q..I-
II II II
"
""C "
""C " ~""C ""C
t
01
C "'C "'C "'C "'C
£
t4,)
V)
.~
N f') "It
S ~ ~ ~ ~
503
0
~c.
u
c::
I 0
~~'"
N C.
J
I
~r ~'"
~~N
...
~I~
~~-'<t
Q., ~I~
~'<t ":t.'<t
~~~-IN ~-IN
II II II II II
~~\.)
~~~0
~0
c.
~u
c:: c.
I I
~~\3
~I~ '"N
J ~I~
I
~~~II
I -I" -I"
~+,~
I
~~<::!.. <::!.. <::!..
N~ N~ II
-I'<t
Q., N -I'<t
Q., N
II II II
~~~'<t
N
-IN
II
;;I~
II
I
V)I~ V)I~
I
II
- -
'1")......
\0
II
--
<"'>IN
<"'>
" ~\.) \.) "
~\.) \.)
II
~~Q
~~~~~~Qc:
~I"N
Q., CtlN ......
is.
~" II
CQ CQ <"'>IN~("t") <"'>IN("t")
II
" " "
~~~CQ
.Q:I "Ir-' Q,
Q:I
. ..
Q:I
.'
~t:!
~~t:!~
Q,
\.)t:! II
t:! t:! ~- -
~r:
~t:!
~t:!
.. k-' ..
-.: -.: -.:
V) \0
...t r-
...t ...t
504
J
..C) t:I
N
C"'I
~".-..
N
..C)
C"'I
"'-'"
~ -
C')
""(,)
I I
+
...... I <;l, <;l,
~,.-... ~
OO
<;::t
~C"'I ....-..
<..>
+
<..>
+ ~
+
i I
<;::t.
C"'I
I '-"
N
..C)
~~+ ~ ~ ~
~\0 ......... ~~.s .J;:::: N:::: ~ I~
'-" ~
I
~ G'+ ~C +
I I
~~-'Nl~
~~~+
~N I
II
~~~-IN
~
<">.q- ~
NN...
I '-'~
~
<..>.q-..C) + ~
N<"I..o
.1 '-'C') ~
~I ~
+
II II II II
~~II II
"7,1117,'" ~
~.~ " ~.J; ~J;; ~ ~
..-... ~I - ~1-
~N
+
......
N
~+ ~+
CI:::
~.-... ..-..
N~I ~ <..>
I + +
......
1:'1"'1 N . "%IN ..C)
--- ~'-"
II
~ ~
~~~"
II
~
II
gjN
II
gjN
II
~ ~ ~
~~i:Q
. >I.-'
, 'I:i
.>t.--' .'I:i 'Ie-'
~ ~
r
~-0
'
- ..c::.-
<::!
<::! <::!
.. Ie-' ."-.:: r-' . ,-'
-.:: -.::
0~
00 0-
-.i -.i -.i
505
~~.:::s
~~~~~I
8
- ~IN
'------'
0 ---
II II
~s:
~~N
NgJ-
~I
~r;:)
~~~.......:;.-
~~<:::1\0 N
+
<:::I
-C:>
23
I
~~~I
0
--- ~-
--- NI~
+
II
~NgJ- ~o
N ~o N
or) ~N~~
~<:::I~ ~I ~~o ~..,. ~I
-IN I 0 I I <:::I
II II II II II II II II II II
i V
~V i ~~s:i ~~II
~s:
,-..
('f"')
<:s
N
+
N--
<:s
or)
...-..
I tj
Q:: ('f"') C'I
--
0 I
<:::I
r
t:\. ~""-
c:.. 00
II c:..
"f~ 0 8."'"
Q:j r-I~ ~I~ N
II ~II II II"
~~Q:j ~Q:1
~~I'"'3't-'f. I" j.- ~.t" 't-'f.

.Q
jr. j.-
Q. .Q - - -
'3
I~~ ~. t..~
"( Q."( Q."(
....-18 N
....-18 ....-18 ....-18
~'<i '<i '<i
506
J
~~~o
'<:t
r--oo....,
II
~...-..
N
~+
........ 'C'
<::I + I N
~V)
<::I
~- ~00 +
~N <::I
~<;:::!. '<:t -.,: gj\O
~0~~I + I~
~~-..... ~I ~...-.. V)I~
'-" '-' + 40t ~'<:tN
N~~
~V)
I +" I I
<::10 "'~~<::10 s: II
~...., N + 2; ~~II
~I....,
II~~~~~~I
.;
I
II II
II
~~s: .;
II II N(.J -
~II
~~---
b
II
.;
II II ,II
~40t ~.;
.-..
~('f")
00 ~'<:t
+ + +
...... -.. ..t:)
.(:)
N \0
~V) N
+
"""""
I
t!
CO
'........
........ M
---
~('f") I N(,J N'-'
...... ..-..
0 ~V)
40t ~'<:t +"
. '-'" ~gjN I
M(.,) M
~~<::I ~'<:t IS./'<:t
I
~I~ ~~T~ "-'"
~~0
II II
II II II II II ~~- II II
~~"( ~40t "(
.~"'--' ~..c> ~~~~rf

Q, ..c>
~~~,
- l~ "'-
<:s ~-
~Q,<:s~ r-
"' r
-.,: -.,: I< I< Q,,,.j..
-.,:
'"
~'<:t V)
- \0 r--
...f -
...f - -
...f ...f
507
J
~
II
~
, ,
....-.. ...-..
('f1
'ij'
I
€~
t""I
M
~
+
..Q
M
+
-..
~ ~~
0\
::?E
CI:I ('.1- ,
('.I ~
~ ~ ~ , N
I
5
0
~
I CQ -
.
. ~"
~
.......
..-..
('f'\
.,c:,
~ ~ u
J I ---:,"1:j
~~h~I"~
'.
'".::?
C .~ _IN'
.~ ~. -~ ~. ~I~ ~
.
II --- ---
~~ ~.~ ~-
I;:IJ II II
~L ~I~
.,
4~ ~J;"
II II II 'jj
,
II II
~~
II II ~-~
~ ,
\£II"""
II II
~ .~ ~ '.~
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
~
r""I t""I
~1
+ ..-..
~
...-...
~
+ +
......
Q:: ......
..........
~ ~
'-'
~ 'I..,~ M. M
+
~N ~f
~%~~ -
.. CQ
II.. ~r
I I()~r
('.1--
......
N- ~~r-
....
II II
I.
II II II II
'\II( ~ ~ ~ '( '(
II
CQ '(
II
CQ
II
CQ-
~
, CI:I
-.
CI:I
..
C\, ~~I<-' I<-' ~~'
C\,
.
oC! .Q
\
.
r
.... ....
~-
~
o:i'
C~
~~C\,..
,::...0
... r-' ..t
"',
"'C. 'C
"'C +-'Ir
QO ~0\
0 ....
.... ...... N N
-.i -.i -.i -.i
508
j
~~I::::i-1M S-
II II II
~s:c§ <::?
.....
~..-..
~I '1:3'
,:€i -
~S-I II
~~I-I~- .;
II II II
i '; .i
1:1::
Q
~f S-j' ~~II
I ~.
II II II
~~~CQ
CQ
. . to-
~..... --
......
~,
~"'C '"
"'C
-
N M
N N
«i «i
509
xt)- :;;:: :;;:::..::..::.c: :;;:: :;;:::.c: :;;:: :.c:
X
r---
ci
0"\
:)0 -0\<"1-
V')VOI.f1 -
N
-
\Ov
0...,.
f"N
"I::t
0
f"')
\0
0t-
:f~f II
:..:
o
° I
-<""'!("f")\O
9°";9 ° I
9° 9 19
";(
t::J- :;;:: :;;:::.c::.c::.c: :;;:: :;;:::.c: :;;:: :.c:
X
V 1.1')1.1')01.1') \0 OON \f"'I 00
0""
II
g ~;3;~:2 ~ S~ 8 ::;
~~~f
:..:
° I
9°";9 0 190 9 '9
ca
xt::J- :;;:: :;;:::.c::.c::.c: :;;:: :;;:::.c: :;;:: :.c:
t x
V) V)
8.
:r~f
V'I
ci
II
'" g ~~~~
-<""'IM\O -
~
OON
8~ 8 ::;
00
E
5
'U
:..: 0
0-
° I 90";9 0' 9° 9 19
~u
g. '"
::::J
>
U
"0
~~ ~Q. Q.Q. ~~ ~Q. ~~Q.
'2u
=
z
v
8
u
l~ ~Q.
j
0
~...:
0
....
0-
N-
~=~~~~
0090N""f
<""'It"--
r"'--("f"') OON
~~~~
0°90
r-('f"') \0-['.
8=~
999
"" ~ ~~~~ ~ ~~ ~ ~
~~
"0
0
\0 00(""')11')00 ("f") "11"\0 r- v
zo
Ir-o
0 0-:;2 '<r 0-
:r1f 0
V'I
- , 9°";9oo-r-oo
-(""')(""')\0 N 0 0 0
~~ ° 0 19° 9 '9
~oo
N N N N
~~ ~'~T
IS..
0
IS..IS..IS..IS..
"")Iono\(')
IS.. IS..IS.. IS..
~=
\0 f"I")OO t'I")
S ~~~~ ~ ;g~ ;g
~~
~[ 1 0 , 90";9 0 I 90 I
'9
~~
«
~z
~~ 12 1 I ~! ~ ~!!
-- I -- ~
;:: ~ ~'II e:§' - --
~~~
. ~ ~ ~ ~ ~f-, ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
~ ... II II
10 ~ ~ U ::> u u
iXi '
T '5 a.:
C)O)~ ..
CIS
'if -110.9
t;
'"
.,
-
O~< E~
t- §-~~
G) ....
~~OO ""S
0
'"
0::1 E::>
0
\:)
!:: ";:3 6'
C
0::1
;~O '3 .::

,:: :!., .e
C3
~ooZ ~ 1 d: 0
~ «:
510
S2 S2
S2=-:=-:=-:=-: S2 S2 S2 =-: S2 S2
~I~I J S2=-:
8 ~ B~B~~ ~ 8' 8~ ~ S 88
~[~l ~ 01019°"';9° 019'9° 9'°'99
S2 S2 S2=-: S2
;[~I 1 =-: =-: =-: b< S2=-: S2 S2 S2=-:
I- ~~~~~8 8 'V
N ~00 00 N NN
-M-\O't") - I
~t""")
~~N S
0 88
~r~l ~ I I
° ° 9°"';9° ° 9 '
'1'0 9 1
°
I
99
-x
l ...
x
VJ
<:>
S2
00
0
N
S2 S2=-:=-:=-:=-: S2
-0
S2
f"1
S2=-: S2
00
S2 S2=-:
8- """"""""8
~NI-N~ C""'Ir-
:[~J II
'"
-
0101 -tf"'I- V1 C""'I
- 8 8~ S!
~MM
88
.5
c:
Co)
~-
''-'
0 9°"';9° °'9' 9° '1'

10199
'U
~ c.
B
Q.
0
~
.S!, : ~~~~~II.II.II.II. ~~~~~II. ~~~~~II.
Ii
'~ 0 ;-01-1-1-"'1;;1;;2
N~88~~NN~ ~;~~~1;;
NN---OO ~~88~~
c30NN-~
! ~f~
...w
4.1 000090N7"';
.... °°999° 99°°99
c.
'"
"t:S it ~ ~"II.~II. ~ ~ ~II. ~ ~ ~II.
4.1
,~
~ 8 00002
:[11 - :!:~~~~ 00
C;:)
.
N
'"
S""
Sf;: a t: ss """" "" """"
01019°"';9° 01919° 91°'99
c:!. N N N
~~~T I:>. Q. ~Q.Q.~~ Q.
<:t
I:>. Q.Q.. ~N
Q.Q.
0 00
00
0 '"
S! s 0~~~~~0
C!"<I:
I-
""
0
S;:~
C!C!
~I~1 °
I 0 I
'1'0-'1'0 °
I ""
9 I '1'0 '" '"
I I
°
I
'1'
cr .
,
."\
."Z
i
r"
(( - ~ -.-. ~
"i'
'1
~ ~
1-0 'ii
":::-
'i 'i
(::r.:::- (::r
!
1-0
11I I!
:::- (::r :::- (::r., 1-0
~~fi~:::~~~ ii~~~~ ii~~~~
g,
~~ Q, ~ ~
- ie i
.~ '
ra:
g 0
.. .!j
ue ...
.. \J-t
o §
~
""5-0 c Go
j §
11::1.
T :I '.=
'>
oS
- ;e'" .. ~
...;.1 ~
511
xt)-o ~~:.c::.c;:.c:
'~ ~:.c::.c: ~~~~:.c::.c::.c::.c::.c::.c:
X
~f~I r-
0 ~"..~~~ ......
~~~~°
--~
~OO~o
0.,0--
00.
gj '" °
~f"f')
-
~g[!~~~~
q<"'1--:~'-q"1"":
~r 1 "U
:.c; 9 9"';9° ° 9°9 ° ° I I
9 c;'°-°c;'°c;'
x ~~:.c::.c::.c: ~~:.c::.c:
c::r- ~~~~:.c::.c::.c::.c::.c::.c:
x
:I~1 \0
0
II
I,f') -~-V)~
::!;
- ~;;
00.......
~rt')
-
("I"') 00 r- 00' 0
('f") ~V)VI
M 00 \D' r- - M "'I:tVI
~~~~~V) q-t'f'1-:~~V100::t:
~I -l :.c; 99"';9° °
° 9°9 ° °° 9 I I c;'0'- ° c;' ° c;'
C';j
x > ~~:.c::.c:
I
I'd
8.
~~[~T
~.
x
V)
'0
C';j
CI1
'C> - ~-\O
::!; 3~~~
~~:.c::.c::.c:
V) ~("')N II)
~OO~
00- °
~C';j
......,
Si
- 'C>
\()
..,.
('f')
~~~~:.c:~:.c::.c::.c::.c:
~~~s~ ~.~
° °° 9 90'''';°9°9
OC"")-O\\OV)<o;:f"
0
§
5
'0
1
II
:..::
<ij
c:: 99"';9° ° 9°9
° p..
I I
~u
~g. C';j
C) ~~Q",Q",Q", ~~Q",Q", 11) ~~~~~~Q",Q",Q",Q",Q",Q",

='
0
2'
u ..,. ,00"" ~-- 'u 00("'"10\-\0 0 ~.- 0 \0 V) V)
':,)
0 =ff ~Q", p..
- O\("I")-N
""'" 00("1"')-
N.
0.\1')-("1"')("'4-
~t"'f') ~.~~~ 0
("I"')"'d"r--oo
N - 0- ~~~oo~~,~
N 9o<--i"';-7"';9
!
("'")"
.::::. ~l
9 9<--i-7"'; ° 9°9
~~11)
00°°9
.....
0 p..
11) ~~c::Q", Q", Q", ~~Q", Q", C';j ~~~~Q",Q",Q",Q",Q",Q",

.....
V) "0
p.. ~8'~:q \(')
8~~ ~11) °r- ~r-O\~N-~\O
r-
=[11 ~O<'">'C>'C> -0--
° 9°9 ° °
.....
°
~~~Ci~~~~
0
1
~C';j
9"';9° 0
I I
9 c;"O-°c;'°c;'
"0
11)
1-0
0 ("'01 N N N N N N N
C>. C>.C>.C>.C>. C>. C>.C>.C>. C>. C>. C>. C>. C>. C>. C>. C>. C>. C>.
~'~T -~ '~8~ ~r-,f""'-:

r- ~r-
r- r-
("f) r-;::~~~§~$
o8'o:!!5
~~-.qv: ° OM-O\
~[1 9 c;'-c;'° ° 9°9 °° I °°
VI-.:::t
9 9°"';°9°9
'5 ~} 1 1 1} <::!
,:::'
~'" ~~k ~ ..;:,5,~

::>:::>:~,:::'...
-< -<<""::::
::~C::;~..t::It.J1I ..t:)~t.J
::>: ::>: ::>:::>: ::>: ::>: -..: <I:iU ,:::'... r::
c::. c::. "Jr .2.,

C"3 -5«",-
"2
u
C'd.~
E u
c::.
t-g.E§
i! g
~ * ~ CJ
u
>V'JB'"'
0..
0
ut_oCjo
E "
C'.::I ~ ""
C
~.;;
"" ~t ,:: ~VI.e0
- 0:
<:: <:: ,,-*-
512
x s;: s;: s;: S;::.c: s;: s;: s;: S;::.c: s;: S;:S;::.c::.c::.c:
x""" V) V)
f"""-
\0 V")
~V)
V") "I;f'V") 0\
'V \0"'00\0.,,-
d ~:83:8 :!2:JSN$~
II 0 :8 3~ 2:J '"
:t~{ '<
0 19 I 990 9 I 0 I 999 999"';90
x tJ-o s;: s;: s;: S;::.c: s;: s;: s;: S;::.c: s;: s;: s;: :.c::.c: :.c:
x
\0 N \0 r- V") ('f") 0 00 r- Vi r-
0 ~V) V1Nr-r-V1N
0 :8 3 ~f'I")
0 ~838 0"''''''''0''''
-OON\O\O
II
~[~{ '<
..><:
0 19 I 990 9 10 I 999 999"';90
ro
>
x C<j
~I::r s;: s;: s;: S;::.c: s;: s;: s;: S;::.c: s;: s;: s;: :.c: :.c: :.c:
.5 x
-8. I,f")
0 C<j
.,,-
-
M
\0
1.1')
0
r-
:8 3
V") ("f') 0
~f'I")
0 =
.......
:83:8
r- lr) r- -M(".IO\-OO
V) N r-r-V1(".,j
-OON\O\O
.5
!:
u
'C,)
:t~{ '<
II c:
0 19 I 990 9 I 0 I 999 999"';90
ro
~0
0..
0
::J 0
<i:<i:<i:<i: <i: <i:~ <i: <i: <i: <i: <i: <i: ~<i:<i:<i:~~~
0 0.
"2
0 -C)OViV)-.q-
\Door-- ("f') V"Ir- OOVi;8NMV')("I'j
'U
0
~~~=:!~~ ~~3S",~:!S:! ~S ~~~N
8- ~f91 0099990 9900999 999N"i"';
0
)u
0
<i: <i: <i: <i:~ <i: <i: <i: <i:~ <i: <i: <i:~~
~..><:
:t{{
0 0 r- 0.,,-0 0 M 0.,,-0
V) -r-r-V)-~
).,..,
:8 OOV"lN
0 0.,,- 3 ~00
0 00
00
~2:Jgg~~~
0. 0'" I I 0 I 999"';90
19 9 90 9 9 99
ro
"0
1-1
N N N N N N N N N
~'~T
~~~~~~~~~~~~~~~I 0
§ .,,- \0 \0 0 .,,- \0.,,-V)
V) -OOOO("f")-M
:8 8~ 00
0 000
("f')
~o~~~~
1
0 I I I 990 I I 0 I 990 999"';90
~1111 I
13 -- --
.~.~
~!
~~~<:!
~~.~ ~.E~~1
:::<?cT:::<?cT :::<?cT:::<?cT1/
--NN-t:) <> 1/ --NN...t:) 0 II
.." <> ~..".."
~~~~~~'« ~~~~~~'«
""
~~~~~~'oJ
~2"'
e '~
Q)'"
>tnB
0..
0
~"<:
"<: "<:
513
-
~~:.:::.:::.:::.:: .~ ~:.:::.:: ~~:.:::.::

I~
0 0
f"
0 -
0'" 8 8 000
0\-00
'" '" "'" --V)
'" '"
<;""1'-00 ~"'"~g
0 <;"'-
:t~l 11
~°999° 9 99"';9 9 °9°
x~x ~~~:.:::.:::.:: ~~:.:::.:: ~~:.:::.::

-0 vi M \000 gg V)~~
d
It
I'-
0 8 8.......0-.8 I'- gg
"" <;""1'-00
--V"'J 0 <;
~f~{ ..I<: ° 999° 9
:.:: ....-.. 99"';9 9 °9°"'-
ro
>
x ro
.- ~~~:.:::.:::.:: ~~:.:::.:: ~~:.:::.::
"
§, x""
V) O\V)OO..q
\f') ...::t1XJ0'\
8. 0 ro
8-
~~"'8~i:2 <; ~;:;~~
§
~eJ
'(,)
:t~l II c::
~...........
0 0
° 999° 9 99"';9
0 0 ""1'-00
--VI
9 °9°
ro
~3
0..
0
:J 0
C)
0. ~~~o...o...0... ~~o...o... ~~o...o...
.C' V)
\0 C""1,....... ~\D 00
=ff
<U \0-- 0 V"'I-\O
'0
-~
~0... M
0--("40-
~M-......(""")r- 0\ 00 00 0\
0 N("f")-
;:; gf;;~
.!j
-1
8"
""'"
° 9 9~0 9 99N'7 9 °9°
~'u
0
..I<:
~~~o...o...0... ~~o...o... ~~o...o...
........q-r- oo::t.............
~~~;!N~8 0r-
:t1i 0:.
""'" 0
ro
qqq-;q-;
9 99 0
9
","
iB
99"';9
~N-~
9 °9°
V"1"'\c
....... OM-
"0
N N N N N
'N 'N
~""'" ~~~~~~~~~~~~~C5..
0
~IT M
"T-
8:£<;gg88
0\ 0 M r- \0['"-("<')'-
0"" 0--V) I'-
\O-vr-
r- M-O
OON-
~[ 1 °999°9 99"';9
"'"
9 °9°
~I? ~_.S
~~~~;f
~'"
:5_-~"~
~J~~
"-
-~~'"c-~
("J ~:ic-I! I~I
"-J t:J
"-J
~..if
Ei!
I!;)'"
"".!j
~0
CI:I CI:I
-..: -..:
514
x :;;: :;;: :;;: :;;: :;;::.::.::..:::.:;:..:: :..::.:..:: :;;: :;;: :;;: :;;: :;;::..::
~X
~fijI r----
0
II
g::
0 0 0
~ iO
-~M-"''Cv)<1"v)
~'C~~$~;;;$8 ~
-
'0
~ 0"'
- "::/:00'0
,~g<;;,
~r 1 :.: 010101990"";090900/9'01.990
x :;;: :;;: :;;: :;;: :;;::..:::.::.::..::.:..:::..:::..::

t::r- :;;: :;;: :;;: :;;: :;;::..::
X
...c
a g ~ ~ :;; ~?2 ~ fiS:;; ~ fiS8 ~ ~ :! ~ ~~
o a
if~l
0 \0 V") .q V)
II r"') _..0-, 0 0' 0 ~
:.: 0 1 0 1 0 1
9 90""; 0 9 9 0 0 0 1
9 1 0 I 990
x :;;: :;;:. :;;: :;;: :;;::..:::..:::..:::..:::..:::..:::..:: :;;: :;;: :;;: :;;: ~:..::
,[ ~x
II) rn
a ~~00 ;;:;g::$:cJfiS;;;~fiS8 ~ ~ ~ ~~~
8-
§
i:
C)
'(J
:t~l II
:.: 0
p.
01010
~8
I
-OM-O\\DV)..qV)
9 90
;
0
90 90 0
'.9
0
10
,.,...
1
~Ooq-
9 90
e
C)
P.-
o <I)
:j
C) p. <;: <;: <;: <;: <;: <;: <;: <;: Q.. Q.. Q.. Q.. Q.. Q.. <;:<;:<;:<;: <;:<;: <;: <;:Q..
.~
C)
'{) .0 O\I:J \0'" f'f')~ ::~~..goog~2
C)
&;~~~ ~~ ~:B~
Ii
8- ~[~ .>0: ~~8g~~~Nr-('fj0\~OO\~
<I)
1-0
0 0 0 0 0 0 0 N ; ; -T ; 9""; 99
C"IN--NN--OO
0099 00 9 90
p.
rn
Q: Q: Q: Q: Q:Q..Q..Q..Q..Q..Q..Q.. <;: Q: Q: Q: Q:Q..
'"<I)
~Hl ~~00
~~V) ~~S;~~0~8.V) - 0\ 0\......
~1 0'""" 0 I 0 I 0 I
9 '1'0-0'1'°'1'°
~~~.'R;?; ;;::;
0 1
8'"
9
2::
1 0 I
'r-
0
9 90
VI N
0<1"
N N N N N N N N
<;. <;. <;. <;. <;. <;. <;. <;. <;. <;. <;. <;.
('I
~ <;. ~ cs.tS..
~'~T ~ ~ '!i ;B ~.~ ~ r! :B.~ r! 8 8 ~ ~ ~;;
0 0 0 -OM-o\\OV)'VV) 0 oo~
~I 1 0 I 0 I 0 I 990""; 0
9
0
9
0 0 1 1 I 0 1
9 90
--
<3 -- ]'
~
h ~ ~ .~.~ ~ ~
;::;-f'r;::;-f'r;::;-f'r f-..
:::~~~;::;~..t::) ull ::;.J::)(.JU
--NNMM..t::)ull
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ : <:::i(,.J f-.. r: r: ~ ~~~~ ~~ ~:>2...:
"-. :s "-
-'~ ~
~ g~
(0;1 "2 "'f ~ "' v.! ,.
Q+ ~~ ~
c:;
E '~
0,)
>CI) 3'-'
P-
o - E ..,
-
\.)
uf .s.-
0 0
"~!9.~
<:::if.~ 5VI0
.a
- 0:
",..L
'"
&15
x... i;( i;( i;( i;( i;(:.: i;(i;(i;(i;(:.::.::.: i;( i;( i;( i;(:.: :.: :.:
X
8 ~8::J:r-"'N-~r-
r-- 0- 00
::> N 0 r-O-"'V'>",r-\()
0 ~o;$q~~.~ 0 ~~~so~
:f~{ II
:.c 9' 019 '999 9999-90 °9999°9
c::r- ~i;( i;( i;( i;( i;(:.: i;( i;( i;( i;(:.::.::.: i;(i;(i;(i;(:.::.::.:
x
-0 0 ~0 oot'--V"'It"'IO'\oo-
0
II
("'I"')
0
IW")
0 8 138 ~2!~~~~~
OO-f'I""Ir""'-ooOOO\
0 8~~So~
~f~{ :.c 9 10 19 I 999 9999~9° °9999°9
...>(
0:1
X :>
~c::r- 0:1 i;( i;( i;( i;( i;(:.: i;( i;( i;( i;(:.: :.::.: i;( i;( i;( i;( :.: :.: :.:
t x
V')
....
en 0
3 0 0\r-V"'I8-o\N OON~r----OOOO§
8. 0
II 0:1
("'I"')
0
V')
0 8 138 ~2!~ ~~~0
8 ~So
E
iJ ~t~1 :.c c: 9 I 019
1999 9999~9° ° 9999°9
'''''
~u
Q.. 0:1
0j
\I,
cCJ
-0
CC CC CC CC CC CC CC CC 0... CC CC CC CC 0... 0... 0... CCCCCCCCo...o...o...
Q. r-..,. \()
:f~~ O\r"OOr-..-O\N
i
'U V'\ V'\ V'\ 0 V'\ 0
~0...
~3 ~;::;ss ~S~ -V')-MOO-\O ~rri~;g~;:
£ .-
~f'I""IO--V)("I')N 0-3-NO-
8" u
Q.
996°999 99 9999N'7~ °9999°9
0
...>(
CC CC CC CC CC 0... CCCCCCCCo...o...o...
u CCCCCCCCo...o...o...
s...
~Hl
Q. 0-
("I')
0
91
-
00
019
0-
V')
0
1999
0- 0- 0-
r- V') r-
000
O\N8r""'-f"'o-O\I'
~q .q~~~
9999-90
N\ON-O\NOO
2!~~~~2!S
0:1
°9999°9
"u
.....
0 N N N N N N N N N N N
IS.. IS.. IS..IS.. IS.. IS.. IS.. IS.. IS.. IS.. IS.. Q.."'a. Q. Q.. Q.. Q. is.
~1l 0-
~~~~~~r-000
0 '1"1 ("f')'I')
f"I") 0\ C'f') ON~-OOOOO
NN
-0
V1-No\
ON\oV"')
:!
0000000
!I 1 I I
°
I I
1999 9999~9° °9999°9
-- ----
&:&:~iC:S:
-1
:C'
E
"j1j1
::.-;:. ::.-;:.::.-;:.
--NNMM..o
"j1"j1 '5"
....
ull
--II Ie-II
:,;::,;::,;::,;::,;::,;: :,;:
:,;:"'= ~~~~J~~ ~~~~J.~~
... ... ...
ell
..6'
..E ij...
"",!!Q..
0
'C
516
\
xt;)- ~~~~:..::..::..:
X
~~~~:..::..::..: ~~:..::..:
r--- V)OONOO("f")MO
0 "''<1"'<1"0\''''''°
:f'l 3~88g5!:~ 00 Mf"V)MN-

/I 0 COON-- 0 0f;;8§
..... V)
:.: 9999";9° 9 °999°9 9°°";
x
~x ~~~~:..::.::..: ~~~~:.::..::..: ~~:..::..:
\0 MOOV)-OOV)M
ci
. ""; q qC'!v:~
r---OMO\Ot-M
q~~q~~:; § ~~§
iI~l /I
:.:
3"'''''''''°0\-
9999-9° 9°999°9 9 qo";
c
t:t- c<I ~~~~:..::..::..: ~~~~:..::.::.: ~~:..::..:
5
8.
.5
~:[~1 x
~V"'I
0
/I
:.:
rn
c<I 3-8°"''''''''
9999";9°
~~V)~~~::!: '<1" ~-""''<1"
"'" ° ~~8 ~~:: c<I 3 8.,.,
- "'8§
=
.1J
c:: 9°999°9 9°°";
0
S0. c<I ~0.
0
:::J Q:; Q:; Q:; Q:; r::
u <\... <\... <\... Q:;Q:;Q:;Q:; Q:; Q:;
0 <\...<\...<\... <\... <\...
'c
.!j 0. 0
u =fq1~<\...l ("f")~~~!:;~~
~g;",0-'<1""''''
OO\O\OOOr---~N
OOOOV)N-t"--'I:t
-O--v)NN
0 ~~=§§
8 0 9999r-i7"; 9°999°9 M 9o";r-i
0. 0.
0 c<I
Q:; Q:; Q:; ~"0
0 Q:;<\...<\...<\... Q:;Q:;Q:;Q:;<\...<\...<\... Q:; Q:;
0 <\... <\...
.... .....
Nr"""--\O-V)\O
0. V)\O("f")ooV)-f'4") 80000"'-'<1"'"
:H1 c<I
0 ......0 ON\O\O
9999";9°
-3~8~~~
9°999°9
0 ......
-
9°0...J
~~8§
V)
"0
0
....
0 ~~~<::!.._-- NNNNN N N
C5. C5. C5. C5. C5. C5.C5.
~IT ""- ""- ""- ""- ""- ""- ""- C5. C5. C5. C5.
V)-or-r-\O- -NO\OO"l1"M-
("f")-NV)\Or-O\
88~3:::sg; ~"'8§
03.,.,
~[ 1 0-00-"1"1
9999";9° 9°999°9 9°°";
"7"i ("J
'"
c
'"
~~~~~"?I
.0: ~/I .'"
~.~
i1
~~-C)'ti"t:t~
~'i1
(,J(,J ~~~.J::> I
'1:r... ,,!~'1:r ~It II g
~~~~G"h'h' ~~~~vr;..h' ~II ~<>'f..~
"- "- ::I

C"II ~-t .~ a: <>.
'2CJ &:-'go9
~C"II
Ei!
CJ ...
<nSDo Ii:
...:i-t
- ! ii§ "
~-t
0
..
0
- E"
~:.:-t ~.; g
.G.-
g
-.: ....t-.-d: 5",~0
517
x
~~~~~~~~~t;to
:f~l
r-
0
II
:.c:
.-I
to
0
9
88 V)
-
00 -
r-r--
<'1 C"IC"I
O~
99"";
8Mt-
g;c;
900
~~~~~~~~~~t:r-
X
..0
if~l
0
II
:.c:
C"I
V")
0
9
- -
00
~8
to
-oor-
'1"
C"IC"I
ON
~<9"';
81X>t-
900
g;c;
..><:
x >
o:s
§
~~~~~~~~~(U
x"'" o:s
1,f")
'--'
8. 0
C"I
V')
0 - V) ('.1000\
~8 V)-t-
- ON 80- -0
'1" C"I C"I
§
5
:[~1 '11 en
~o:s
c::
9 00 99""; 900
'U
~~0..
0 o:s
~~~t) ~~~Q., ~~Q.,
"2
4J
'U
=[ti
~Q.,
0
0..
-::
~9
~§ ~("f')~§gg -Nt-
..q0\~
-.::t --0
s:: 0""; 99N 900
8"
0
..><:
0)
~~Q., ~~Q.,
~r1I
~~~~~t 0.. M
8
gg8 r-Mr-
0r-r-N
- -.::t'V \- -
o:s -V)
- ON 0-0
1 "0
0)
9 00 99""; 900
.....
0 N N N N N N N
15.. 15..15.. 15.. 15..15.. 15..15..15..
~'~T N -..q
~8 '1" N'1"
N 00 V)t--
"'"
~[ 1 9
0 II") ~-
00 - 0-
99"";
000
900
-..j
(.,J I;,J
'" '"
<: c:
'"
c'" ..8
:::;:
:.c::::;:
E:<:; "':I
:::;:c
"c
~II~ ~:~ ~:~ i-;i
II i~~"-~ 1I.::i II ~II
~-.j:.c: <:!
~II~"-II ~~"-~
~~~~~~"2
II: II:
<o:s<:.) :::;:
E -g
t) ...
:::;:
oCI"J.=!
Ii: Ii:
0.. -.j -.j
0
:.c: :.c:
......
"'"
518
PRILOG 5.3
OSLONACKI MOMENTI KONTINUALNIH
NOSACA SA.DVA I TRI POLJA ,
NEJEDNAKIH RASPONA OPTERECENIH
JEDNAKO PODELJENIM
"
OPTERECENJEM
Nosac preko dva polja
M]
A~ QB QC
/] /2
...1,. .,1..
...
Oslonacki moment M]
Odnos Optereceno polje
/)//2 /) + /2 /) /2
1:1.0 -0.1250 -0.0625 -0.0625
1:1.1 -0.1389 -0.0596 -0.0793
1:1.2 -0.1550 -0.0568 -0.0982
1:1.3 -0.1737 -0.0544 -0.1192
1:1.4 -0.1951 -0.0521 -0.1430
1:1.5 -0.2187 -0.0500 -0.1687
1:1.6 -0.2450 -0.0481 -0.1969
1:1.7 -0.2739 -0.0463 -0.2277
1:1.8 -0.3051 -0.0447 -0.2604
1: 1.9 -0.3388 -0.0431 0.2958
1:2.0 -0.3750 -0.0417 -0.3333
2 2 2
x p /) x P /1 x P/1
519
Nosac preko tri polja
MI M2
A.c. Q,B Q, Q,D
11= 13 12 C 13=IJ
'L,. ...'"
. "L.o
'I
Oslonacki moment M}

LIth 11+ h + 13 I} h /3 /) + /2
1:1.0 ~.1000 ~.0667 ~.0500 0.0167 -0.1167

1:1.1 ~.1099 ~.0639 ~.0627 0.0167 ~.1266
1:1.2 ~.1218 ~.0614 ~.0772 0.0167 ~.1386
1.1.3 ~.1355 ~.0591 ~.0931 0.0167 ~.1522
1:1.4 ~.151O ~.0569 ~.1107 0.0166 -0.1676
1:1.5 ~.1685 ~.0549 ~.1300 0.0165 ~.1849
1:1.6 ~.1873 ~.0530 ~.1506 0.0163 -0.2036
1:1.7 ~.2080 ~.0513 ~.1728 0.0162 ~.2241
1:1.8 ~.231O ~.0498 ~.1972 0.0160 -0.2470
1:1.9 ~.2552 ~.0483 ~.2228 0.0158 ~.2711
1:2.0 ~.2813 ~.0469 ~.2500 0.0156 -0.2969
2 2 2 2 2
x P /} x P /1 x P /} x P /} x P /}
Oslonacki momentM2
1}/h /1 + h + /3 it h /3 /} + /z
1:1.0 ~.1000 0.0167 ~.0500 ~.0667 -0.1167

1:1.1 ~.1099 0.0167 ~.0627 ~.0639 ~.1266
1:1.2 ~.1218 0.0167 ~.0772 ~.0614 -0.1386
1:1.3 ~.1355 0.0167 ~.0931 ~.0591 ~.1522
1:1.4 ~.151O 0.0166 ~.1107 ~.0569 ~.1676
1:1.5 ~.1685 0.0165 ~.1300 ~.0549 ~.1849
1:1.6 ~.1873 0.0163 ~.1506 ~.0530 ~.2036
1:1.7 ~.2080 0.0162 ~.1728 ~.0513 ~.2241
1:1.8 ~.231O 0.0160 ~.1972 -0.0498 -0.2470
1:1.9 ~.2552 0.0158 ~.2228 -0.0483 -0.2711
1:2.0 ~.2813 0.0156 ~.2500 -0.0469 -0.2969
2 2 2 2 2
x pI} x p /} x p /} x p /} x P /1
520
PRILOG 5.4
STATICKI UTICAJI U JEDNOBRODNIM
RAMOVIMA
C .. D
/2 h
k=71 T
~F1~1
A~ I fB
MC=-HAh
. MD = -HB h
\A ~
q[2
HA = HB = 4h (2k + 3)
flq VA=VB=~
R
3 Pab
HA = HB = 2. hi (2k + 3)
b
VA =Py
a
VB=Py
HA= 8wh 2k+3

5k+6
wh llk+ 18
nlw HB= -8
VA=VBP2i
2k+3
wh2
MD = -HB h - O.5wh2
n~ HA =-HB =2
VA =-VB =
W
Wh
T
R
Jednako zagrevanje celog ram a
E[z 3
HA =HB = aTTo h2 2k+ 3
VA = VB = 0
521
-........
zagrevanje celog rama L1t- t u -
r:I
<1t2,d2 N' eJednako t.r
E12
kl' t1$
HA = HB = aT
(<1tl h
dl
+
<1t2I
dz ) .
.
hI 2k
.
3
+3
VA VB 0
= ~2 [2 - a k(3 - a2) + 3
]
tR
HA 2k+3
VA =-VB =-12-I
k(3 - a2) + 3
HB = ~2 a 2k+3
Mo 1 + k(l - a2)
HA = HB = ~
rFlt=a 2 h
M2.
2k+3
yLl 1 VA ---VB =
I
3M0
HA -- HB = 2(2k + 3)h
11 x,. x' .
VA =-VB =-
3Mo
Mo
I
'[ HA =HB - 2(2k + 3)h (2b - 1)
r1 VA =-VB =-
Mo
I
n
d "c.,- qd
".c1"
" HA = HB - 8Ih(2k + 3) (3[2 - d2)
VA=VB=~
2
522
HC~:J
MAl--J:l li~l)
k=~~
MB
I
~~ f~ .
,
q{2
H = HA = HB = 4h(k + 2)
,ql
flq VA=VB= 2
q{2
MA - MB - 12(k+ 2) -- H Ii
. 3
q{2
Me - MD - - Ii
6(" + 2) - -2H 3
3Pab
H =HA = HB = 2hl(k + 2)
Pb a(b - a)
VA =T [ 1 + (2(6k ]
A
+ 1)
VB =P- Va
Pab 5kl -I + 2a (k + 2)
MA = 2{2 (k + 2)(6k
+ 1)
Pab tkl + 31- 2a (k + 2)
MB = 2{2 (k + 2)(6k + 1)
Me=MA-Hh
MD =Ms-Hh
HA =8
wh2k+ 3k+ 2
HB = HA - wh
wh2k
nlw VA=-VB=/(6k+l)
MA =
wh2 5k + 9
wh2
(
I2k
24 k + 2 - 6k + 1
5k + 9 I2k
)
MB = -
(
24 12- k + 2 - 6k + 1 )
Me=MA-HAh
wh2
MD=MB~Hh+2
523
W
HA =-HB ="2
n~ MA =-MB =2
3Whk
VA =-VB =1(Qj+ 1)
Wh 3k + 1
6k+ 1
Wh 3k
Me=-MD =2 6k+ 1
Jednako zagrevanje celog rama

E/2 2k + 1
H = HA = HB = 3aTTo
R
fi2 k(k + 2)
VA = VB =0
h(k + 1)
MA =MB =H
2k+ I
hk
Me = MD = -H
2k + 1
Nejednako zagrevanje celog rama ..1t= tu - ts

..1 t2' d2
EIz ..1t2 ..1tl 3
~ 1
H=HA=HB=-aThi ( d2 kl-di )
h k(k+2)
t1s VA = VB = 0
J?;
EIz ..1t 1 ..1t2 1
MA = MB = ~ T (di h (k + 3) -
d2 )
kl k(k + 2)
Me=MD=MA-Hh
Pomeranje oslonca Oh
.. EIz 2k+l
H = HA ::: HB = -30h h2i k (k + 2)
VA = VB = 0
n-i' k+l
MA =MB =H h k+2
1
Me = MD = -H h k + 2
Pomeranje oslonca 0..

HA =HB =0
11.6, VA=-VB= 60..r 6k +
MA =-MB=Me=-MD
EIz 1
1
=-30..
EIz 1 I
T 6k+ 1 =-VA2
524
Pa2
HB = 2(k+ 2)
[3(k + 1) -a (2k + 1)]
HA =P-HB
tfl VA =- VB =
MA. =- 2
3Py2k
hi (6k+ 1)
[~a - 3 + 2kk -+ a(k2 + 1) - -.lL

I2E
6k + 1]
I2E 3 +2k -a(k+ 1) -L
MB =-
2 [ k+2 - 6k + 1]
3 1
HA = = 4. Mo a h [2 - a + k 2-3a ]
HB
k+2
~
yUt=a
VA =- VB = 6Moka
I (6k + 1)
1 MA. =2
Mo
[23 a (2 - a) - 1 + .!2 k a 2k -+ 3a2 + 6k6ka+ 1 -1 ]
Mo 3 1 2 - 3a 6ka
MB =2 [2 a (2 - a) - 1 + k a
2 k + 2 - 6k + 1 +1 ] .
.
n
3Mo
HA = HB = 2 (k + 2) h
6Mok
VA =- VB =
I (6k + 1)
Mo Mo
MA = 2(k + 2) 2(6k + 1)
1110 Mo
MB = 2(k + 2) +
2(6k + 1)
3Mo
. x. HA =HB = 2 (k + 2) h (b - a)
n
x' .
' AM' 6Mo ab
f,=a
VA =- VB =-( ) I (6k + 1)
k + 7I
.x:.-- b Mo
b- a [2-6ab
MA =2 [k+2 -
(6k+ 1)[2]
I
Mo b-a 12-6ab
MB =T [k + 2 +
(6k + 1)12]
.c. d .c.
= HB = 4.1 ~-L d3
n (
h k + 2 3 4.
'I 'I
~q
'I '1 HA
I -73 .
)
VA-- VB - !l!!.
2
4. d3
MA= MB= ~-L
12 k + 2 (3 I -73 )
525
----
. II In
rI
NR k1-12 =:.
hi
12 E 12
112
C '
k2=h
-t:
fI II II H
MA(--t ..IIl MB
k3 = I + k2 + ki (kl + 1)
A~ I~B
VA VB
P
NR
'" - '2
~n VA=VB=O
HA
'"
MA =-MB
-fiB
P
= - '2
=-ME =-
Ph
2
Ph2
Me=MD=-T
P Iq k2 +2
NR=4 h T
VA=VB=O
fl HA=P-NR
HB = '-NR
MA = Phi - NRh
MB = -NRh
, Me = M D = ME = -N Rh2
.
NR=-136 qh(k2+:3)
VA=VB=O
"HA=-qh-NR
HB = -NR
q~n MA=-
Pi
2
-NRh
MB = ~NRh
qhz.
Me =MD =-2 -NRh2
ME=-NRh2
526
3 Pa k2+1
NR=-4 h f(3
VA=P
fl VB=O
HA=-HB=-NR
MA =-Pa-NRh
MB =-NRh
Me =- Pa -NRh2
MD =M£ =-NRh2
527
PRILOG 5.5
KOEFICIJENTI ZA PRORACUN MOMENATA
SAVIJANJA I REAKCIJA OSLONACA
KRSTASTO ARMJRANIH PLOCA OSLONJENllI
NA SVE CETIRI STRANE OPTERECENllI
JEDNAKO PODELJENIM OPTERECENJEM
0
N
00'\
VI .....
00 8 §8 \D
308
0\ O\Oo-.O-ViN
80:33883
MOO
3 S 8
- -
>.C N
S 8 3 S N"""'"
C/'I. ::x;:
r-
~
0
C/'I.
(""')
0
- 3S
88
\C) N 0\
00 cicio d do ddddddd a a 0 0000-

a a a a '-' 0000
~
-0
V"'IN
a a t"'\
000
0 ("1"1
I.Q
'" ~
380 - 8i5;g~ 88~ N"""N
0'<7 0
N
0
g8 3 8 ~5 ~ ~ § 8~8
00 cidci ci ci ci oooodoo d d '"
d a 0 a a a coo 0000
NN \0 N 1.0 N ('I") ("I") \C) -.., \C)
380 ~
("'.1-100 r- N N x N 0\ (""') Nr-\ON
\0 N C""1
~ "'N
00 t"')
000 '<7
U 00 8083883 883f"""- 8 80:33 8838
00 000 ci 0 '"
0 cidcicicicio 0 ci 0 0 a 0 0 0 0 0 c:i 0000
N~ N 0\ \0 0\ "d' I,() ...0

0 \CI ..q 00 ~ ..q O\..q-\D NOOOO..q
r; t"'\ N "d'r- O"d' N
V"'I('I
00 808 "d'
0'<7 0 0 808388:3 '<7
0 0 0 883 8 8::;83 8838
00 000 0 0 '"
0 0000000 0 0 '"
0 00 C 0 0000 ccoo
..q
~
t"'\...o
:3S
'<7'<7
("")
a 00
f""-
1/1 \0
388
N N"d'r-O\\DOON
808388:3
::J\ \0
8 S 8
00
N
0
§ a"'..,
0 0
\C)
C/'I.\DNoo
So;GS
(""')0
S::; 3 8
0\ \D
00 000 d ci d cicidciodd d d d 0000 0000 ooco
NO'\ Vi \0 00 Nr-o \0 r- § VI r---r- 0 0 .., 00 C/'I.r- (""')

~ V"'I('I
00
00
C"'i
000
do
"d'
r-
d
~
d
N
00
d
r---
'"
ci
("")
00000
0000000
V') N VI
a (""')
000 N r-
ci d d
N
'"
0 0-
0 a
~
0
r"")
0
('~
a 000
0
-
\D I,f")
0
- 0--00
N
0 a- V')
0000
0 a(""')
0 a a 0
V) \C) N
NN r- 00 r-
t"") r<'"'IO.., 00 00-00 N ~ C/'I. 0\ -q- (""')
\D I,f") 0 (""') N
000- r-
NO\O"" 0'\ N -
~ VI ("')
00
00 00 d
'<7
000
000
r- t"')-f""-V"'IN-V"'I
0000000
0000000
r"") N
a 0
000
a
f"""- So:33
0000
C a
000
a a 8
0 0000
c ~ 3
~
-'O!:t ,
VI ('f")
00
00
[---0\
N r-
("'")
000
000
'<7
000
cidci
N
..,
0
00 N--O\G\t"'\-
C"'INr-ViN-\o
0000000
oooocioo
NaN
r"") r"")
a 0 af"""-
0 c:i a
f"""-
N
000
a c:i a
-
v r-
~
~
a
00
N
0
c:i
N
N
0
00
r"") ~
\D I,f")
0 a
0
-q-V')
N
0 0 0
C 66
- (""')
I,f")
~
C
NM-NOVl:")::
C() \C)
(""')r- (""')r-
~
0\
38
00 00
8 S ~
('I"') N 00
"d'
M ('f')
000
(""')
00
8888800
- r"")
N r"")
a a af"""- 80:33
f"""-
C/'I. 00 \D(""')NOO
888:3 S::; 8 3
dd d do d ci d 0000 ddd 0 0 0 0 00 0 0000 a a 0 0
r-
33
- ~
000
N ~ ~
000
~ ~ ~~~~~~~
0000000
\C) N N
N r"")
a a af"""-
~~~~
00000000
~~~~ ~a-'<7a-
00:33
do d ci d 0 d d ddcidddd 0 a a 00000000 0000
~ ~~
r
('f') C"i
0 0
::t'
00
0
r---
('f") ("f")
0 0
00
"d'
0
OOOOOOOONNO
NN\Q\o("")Nr-
0000000
N
N
a
NO
r"")
\C)
N N
0
\C)
a af"""- a a a a
V')
I,f")
- -
N
a a
\C) I,f")0
N I,f")
a
\D
a
--
N N
0000
N
I,f")
N
I,f")
00 ci 0 0 0 ci d cicidddoo 0 0 0 0 00 c:i 0000 0000
~~ IoC ~ IoC ~o~ IoC C)~ "<;.., 0,,< 0;;0... ~ °10< ;>.,C;>.,
~~ ~ ~ ~ ~~~ ~~~~~~~ "<
~"<~ ~ :i ~~~t~~ ~><
~~ ~nt ~><
~~ ~ ~t
0"< 0"< C"<
~ ~ ~
1[f] D~iOJ~D D~i[3] ~D ~U ~U

"0"< C"< C)"< C)>-( C)>-( C)>-(
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
ukljdtena ivica
slobodno oslonjena ivica
528
0
r---~
N
NOOO OOO~ O"I\ONrti r- M N 00 00
v) \0 00
Iij """00
,.
N ~ r---
00-
"'
~N-
000
'" ~fj-
000
-\Ooorti
..q-N--
0000
r---N
M
00-
0\ 0
NN
0.0 M"""
0 0.0-
N
~~s:
000
~~
00
N 00 ..q-\OV") OMO\oo Noo \()

0; N r- Mr ,. Nr---o-.
ON\O -\OOO~ N 00
V") M
-
v")M\O
M \0""=1"0
00 VI 00
0\
M ......
M N- -.::tN-- t"'-
('f') NN rti M N- M
M
\0
00 """N-
ddd 000 dodd dodd ddd-- oad dd-
\O ;t
~ -
00
......
"'-.::to
Nr---V)
-.::t
\O"Q"-.::t
O"IMr---
NN-
8~g~ r-
\0
M
("Ii
M
00 N
r-N
NN
r---\DO
"""Mr-
\0
or---
r- Iij 00
("Ii
r-
M \0
M
"""N-"-' ('1"') MN- M -

06 cioci N""" 000 0000 do- 00 dod - 000 cid
~
00
0\
000\0
r- V'I
ONoo
Q\..q-r---
§;;g;3~ 0'\
...0M
00
r---rti
r--- VI VI,. Iij t"'-M
N r-
M ......
-.::;tN- N N- M N N- M NN
""",,-.:::tr--- \0 0\
00-
M -....... ("1")("'.1- ......-
dci dcio 000 0000 00 ood 000

M
00
~ ;3g :2~;;J
,.N- - - r--- ONN\O ;g~ N 00 -.:::t\D\D ;taM 00
M - ~ ~~- ~~N~ M ~~ ("Ii -.::t00
M --
l.rI;to N 00
dd-
M N N ......
00 cidd 000 oodo do ddd ddd

M
00
gc; ~-o
O\...or- ~ N N
\0 Q\
r---
Or
r---"""N...o
N 00
~~ \DN\D
NViO"l ~;;I;::: N 00
00
N N M N M
V'") V'")
M --
00-
"""!
rtiNN- ("'.IN MN("'.I -
oddo
.......
dd ddoN""" 000N"""" 00 doc ood ('I"')
00
00 N
~ 00
N N
r-
M
r- 00
00 VI r- ~~8
NNN
0-00\
\O"""M\o
MN("'.I-
N;tv)
M
00 ~;g
N N
00 00 \D
Vi a
O\r-N
NNN
M N N
N 00
00\
00-
("Ii-N ......
ood
M
cid cicici
N""" 000 oocici 00 ood do
00
y ~ 00 N
N N
\ON\O
r-
V)
(""IN-
00
..q-V'")r---
V'")
NNN 00 0 ~~~~
M N N.-.
"'=1"...0
~
M
...0
......
,.-c
("I")
NN
\D
0\ Vi
O\D-
r---
N
\0 00 rti
M
("I")NN
0\0
NN
0\
00 cicio 000 0000 00 00 doci

M""" ccid 00
N 00 N\O...o
\O..q-O\ ",oe", -\Or---\O \O-q M r- r-
,.
N 00,,", ......
;:::fj~~
0\
~ r-
NN N M N- -.::to\-
NNN N r-
...... Nt'-
NN
0\ r---M
N-N
O--.:::t
('<'")NN
r- N
NN
oodo
M
do doo 000 00 00 000 ood dd
~~
N N
\OOr-
, ,.0
M N N
~s::~
N M N
Mr---"""...o
- r---
rti ("'.I
(
0\
"'.I-
V'")VI
~
00
..-
- 0-.
N N
00 ViNoo
N
0000""""
N
&j8~
N N N
~;;I;
N N
dd odd 000 dood dd 00 ddd ddd od
00 000 000 NooNoo N 00 00 N -.::tON NO ,. 00

V) V) M M N NM~ 0\00\0 00\ 0\ a V)
~ M N N N~N NNNN r- 0\ \D \0 0\
N - r-
VI
- ~
N N M - N-N N N N
00 ood 000 0000 00 00 ood doo do
->-: N M
.: ~ -
0101
N
010101
-N~
010101
-N("I")"Q"
01010101 -
0101
N - N
0101 - N M
010101 - N M
010101
N
0101
N N N
~ OI _?_- ~
g
,,_?_-. ,,-~--. -~--. ~--. _?--
I ("'.IIM
Q Q
.
MI
('.II M N
-
~ kftjOl ilOl01 Ii01 ~1--~1
M'
~ Q:
"'11"1
01
il
01 01
Ii --~
("'.IIN N
~
~
01
Q
NI
01 :~
()I
~
M ()I
N
G1 ()I
N
01 01 01 01 01 01 01 aI
1111111111111111: q
ukJjdtena ivica Priblimo opterecenje
I I q Q
slobodno oslonjena ivica oslonacke grede IE-- I ~ - I
~"'
529
PRILOG 5.6
v
KOEFICIJENTI ZA PRORACUN
MOMENATA SAVIJANJA I REAKCIJA
OSLONACA KRSTASTO ARMIRANIH
y
PLOCA OSLONJENIH
, NA TRI STRANE
OPTERECENIH
, JEDNAKO PODELJENIM
OPTERECENJEM
MS
x
P = qlxly
Qy
/,1
t~J = kP
M
.,10-
Ix
"
III x Mx My Mj Qx Qy
0.30 0.037 0.033 0.073 0.800 0.160

0.35 O.l43 0.036 0.08.3 0.760 0.190
0.40 0.049 0.038 0.091 0.720 0.220
0.45 0.054 0.039 0.097 0.6S0 0.250
0.50 0.059 0.038 0.102 O.MO 0.280
0.55 0.063 0.037 0.106 0.615 0.295
0.60 0.066 0.036 0.108 0.590 0.310
0.65 0.069 0.035 0.110 0.565 0.325
0.70 0.070 0.033 0.111 0.540 0.340
0.75 0.072 0.031 0.111 0.515 0.355
0.80 0.073 0.029 0.109 0.490 0.370
0.85 0.073 0.027 0.108 0.465 0.380
0.90 0.073 0.025 0.106 0.440 0.390
0.95 0.073 0.024 0.105 0.420 0.400
1.00 0.073 0.022 0.103 0.400 0.410
1.10 0.073 0.019 0.098 0.360 0.420
1.20 0.071 0.016 0.093 0.340 0.430
1.30 0.069 0.013 0.088 0.320 0.440
1.40 0.067 0.012 0.084 0.300 0.450
UO 0.065 0.010 0.079 0.280 0.450
1.75 0.060 0.007 0.069 0.260 0.450
2.00 q.055 0.004 0.062 0.240 0.450
530
Koeficijenti za proracun momenata savijanja i.reakcija oslonaca krstasto armiranih ploca
oslonjenih na tri strane opterecenih jednako podeljenim opterecenjem
MS
x
-
I
I
I P = ql~ly
-fMx I
I
I M ~kP
"I -My,
OMy I
I
t
I
,f---~
lyllx -Mf Mx My Mi Qx Qy
0.30 0.124 0.005 -0.018 0.017 0.700 0.]50

0.35 0.134 o.r)(J7 -0.0]2 0.025 0.680 0.]60
0.40 0.140 0.01] -0.007 0.033 0.660 0.]70
0.45 0.144 0.0]6 -0.004 0.042 0.640 0.]80
0.50' 0.]47 0.02] 0.000 0.051 0.620 0.190
0.55 0.]48 0.025 0.004 0.059 0.600 0.200
0.60 0.]46 0.029 0.007 0.066 0.580 0.2]0
0.65 0.]44 0.033 0.010 0.072 0.570 0.215
0.70 0.142 o.rm 0.012 0.076 0.550 0.225
0.75 0.]38 0.040 0.014 0.08] 0.530 0.235
0.80 0.135 0.043 om5 0.085 0.520 0.240
0.85 0.131 0.046 0.0]6 0.087 0.500 0.250
0.90 0.127 0.048 0.0]6 0.087 0.490 0.255
0.95 0.122 0.050 0.017 0.088 0.4 70 0.265
1.00 0.118 0.051 0.0]7 0.088 0.460 0.270
1.]0 0.]09 0.053 0.0]6 0.087 0.4 30 0.285
1.20 0.]02 0.054 0.015 0.085 0.400 0.300
\.30 0.095 0.055 0.014 0.083 0.370 0.315
1.40 0.088 0.055 0.013 0.080 0.340 0.330
1.50 0.083 0.055 0.011 0.077 0.310 0.345
1.75 0.07] 0.054 0.009 0.068 0.250 0.375
2.00 0.063 0.05] 0.006 0.061 0.200 0.400
531
Koeficijenti za proracun momenata savijanja i reakcija oslonaca krstasto armiranih ploca
oslonjenih na tri strane opterecenih jednako podeljenim opterecenjem
-M: M: -M:
P = qlxly
M = kP
+f~JM~ ~q.j)
Ix
.,1.-
"L.
lyllx -Mf Mf Mx My Mj Qx Qy
0.30 0.118 0.242 0.034 0.030 0.063 0.420 0.290

0.35 0.116 0.224 0.037 0.027 0.069 0.390 0.310
0.40 0.113 0.209 0.040 0.026 0.070 0.360 0.320
0.45 0.110 0.195 0.041 0.024 0.070 0.330 0.335
0.50 0.107 0.179 0.042 0.023 0.068 0.3DO 0.350
0.55 0.104 0.164 0.042 0.022 0.066 0.280 0.360
0.60 0.101 0.150 0.042 0.020 0.064 0.260 0.370
0.65 0.098 0.138 0.042 0.018 0.061 0.250 0.375
0.70 0.095 0.128 0.041 0.016 0.058 0.240 0.380
0.75 0.091 0.119 0.040 0.015 0.055 0.230 0.385
0.80 0.088 0.111 0.039 0.013 0.052 0.220 0.390
0.85 0.085 0.103 0.039 0.012 0.049 0.210 0.395
0.90 0.082 0.096 0.037 0.010 0.046 0.210 0.395
0.95 0.079 0.089 0.036 0.009 0.044 0.2DO 0.400
1.00 0.077 0.084 0.035 0.009 0.042 0.200 0.400
1.10 0.072 0.076 0.035 0.007 0.038 0.190 0.405
1.20 0.066 0.070 0.030 0.D05 0.035 0.180 0.410
1.30 0.063 0.064 0.028 0.004 0.032 0.170 0.415
1.40 0.059 0.060. 0.027 0.003 0.030 0.160 0.420
1.50 0.055 0.056 0.026 0.002 0.028 0.150 0.425
1.75 0.047 0.048 0.023 0.001 0.024 0.120 0.440
2.00 0.042 0.042 0.021 O.()()() 0.021 0.100 0.450
532
Koeficijenti za proracun momenata savijanja i reakcija oslonaca krstasto armiranih ploca
oslonjenih na tri strane opterecenihjednakopodeljenim
opterecenjem f
,
\
j-
{\,) A..;
,,,-
n
-M: M; -M:
M-:
,y ~'-M; P = q/;xly
'W M=kP ~
I -M;
Ix
y
I
'
I.-
"I'" ~
~'
/yl/x -Mp -Mf Mj Mx My Mj Qx Qy

0.30 0.044 0.109 0.127 0.009 -0.013 0.026 0.620 0.190
0.35 0.047 0.113 0.135 0.013 -0.007 0.036 0.580 0.210
0.40 0.052 0.113 0.141 0.017 -0.002 0.043 0.540 0.230
0.45 0.058 0.108 0.146 0.019 0.003 0.047 0.500 0.250
0.50 0.064 0.102 0.148 0.022 0.006 0.049 0.460 0.270
0.55 0.067 0.096 0.143 0.024 0.008 0.051 0.430 0.285
0.60 0.069 0.090 0.136 0.026 0.009 0.052 0.400 0.300.
0.65 0.071 0.084 0.129 0.027 0.010 0.052
0.70 0.071 0.079
t
0.123 0.028 0.011 0.051
0.380
0.360
0.310
0.320
"
0.75 0.070 0.075 0.116 0.028 0.011 0.050 0.340 0.330
0.80 0.070 0.070 0.109 0.029 0.011 0.048 0.320 0.340
0.85 0.069 0.066 0.103 0.029 0.011 0.047 0.300 0.350
0.90 0.069 0.062 0.097 0.029 0.010 0.045 0.280 0.360
0.95 0.068 0.059 0.092 0.029 0.010 0.043 0.280 0.360
1.00 0.068 0.056 0.087 0.D28 0.009 0.041 0.260 0.370
1.10 0.064 ' -;-\{: ,0el
0.051 0.078 0.D28 0.008 0.038
CJ1<,
0.240 0.380
1.20 0.061 0.047 0.071 0.027 0.006 0.035 0.220 0.390
1.30 0.059 0.043 0.065 0.026 0.005 0.032 0.200 0.400
1.40 0.056 0.040 0.060 0.025 0.004 0.030 0.180 0.410
1.50 0.054 0.037 0.056 0.024 0.003 0.028 0.170 0.415
1.75 0.047 0.032 0.048 0.022 0.002 0.024 0.140 0.430
2.00 0.042 0.028 0.042 0.020 0.001 0.021 0.120 0.440
,(
i :
533
-1r1r-0\
0\0\0\0\ 8 -~
00 N
0
8;~~~bb8
00\0 tf"'!0\ \0-
~ ';-;"";-;~C"'!~
0000000 ~ 0000000
1-1
~<=
>O 1-1 °8g;~~g~
~
~ 000000 \ON 0000
-:<
~
~ oZ
N g; ~I,f')\Ot"OOOOO
~ 0000000
......
~ ~~~~~~<"!
0 0 0 0 0 0 0
~~~ "'-
~~'O
~=~
. <I-I~
ooZ~ ~~r::~gg~.~ -"'1000--00
«E-4 ~ NNNNNN('f1
0000000 ~ o\O-('t")-qI.nOO
N
0000000
N N N N N
~~
'E-4
<1-10
Z~~
~~
~< ~;>-,
<
CXJOOr-\OIr)"I\tN
8;5 0 8 ;;;:;
0000000
0
~
NM("I'jMMMM
NNNNNNN
C<C<C<C<C<C<C<
00 ~ 0000000
~E-4E-4~ ~~ ~~
oooo~
Z <I-I~
~~~~ N\oo\("I")\OO\- OONIDO<"lIDOO
~~~888:g o~~888~
>OOOE=~i 0000000 i 0000000
~~~'O
O<>O~
~O~~
~<OOE-4 ~
<Z<~:i
NO O
.-; ;
O-("'.J("f"')",,"V"IO
; ; ; ;
N ~
O-NM~V"IO
: ; ; ; : ; N
I-I~Z
E-400=~
ZOI-lI-l
t-~ ZZ ~...
~ J J
.QJ~~O ->-.
("'.I"
)0(
->-. ~
10(""
OOI-l~~
OI-lOZ~
~~~O...,
I-I~<~O
£~[2)1
~ ~
~~m=~~r
I
:
~
~
,-
I
~ I
~O~OO~ ~
~
.:
~~~OE-4 ~
534
00"''''0000'- 10.-10 10..,. N
t9 :! :!:~
0000000
("'1 (""') ('I"') ('f")
N
t9
t"'-f'r"r-r-
00000
0000000
of'"oo. 8
N ;:e;;;;~S?""""8 ~
~ oooo~~- ~
(""')-r-r---'lCf'I"')l/'")
OO-('f")V")f"'oooO\\n
..,. ..,. ..,. ..,. ..,.
II">
~
~
0000000 t9 ""
0000000
M<I:1"t"NM\f")f-
~ 00"''''0000
M ('f') M
0000000
<q-
'V "I;f
"'" ~ ~~~~~~~
0000000
»
~ 5~§§§88
0000000 ~» 0000000
\Or-r-r-oooooo
0000000
>(
~
- -
0000000
0000000
N N N N N
\t:)OOO-(""')"">too
~~ i
- <q"
555888c;
00 - \I") \0 N
~
0000000 ~
OONNr-~-V')
~ c;~~~cs88 ~
OO~O\(""')OO-V')
c;~~888gg
0000000 ~ 0000000
~ q-:~~~~~ ~
~ ~-:~f"1~:!~
w .J ...
... ...
N'"
..
" -.~ IoC -~ IoC
~r--~~~i ~:
i I
i ~~ ,,-l ~r;~}~
~
~ Q..
;:
:
---------
~
..
l
~ ~
'C'~~
535
C"'1N--OOO
~ ~~~~~~~
0000000
C'I
~
~~E§§~~
0000000
~ ~§~~~~~
0000000
~~
~
NO\r--('f")MN
~~:;;~~~~
0000000
~
~
~ ~~~~~~~
0000000 ~ -- ---
~ ~ ~
_ r!~~~
0000000
N
00 00 r- r- r- r- ~ \0
f' r- IX> 00 00 00
~.....
8888888 0000000
0000000 ::f 0000000
\I"') r- 00 0\ 0 0 OO-"I:tOO-V10
i 8 5 5 8
~~~0
0 0 0 0 0
"""
0 i 8000~~~
0000000
~
~
~~~r-
0\ 0 C'I ('f') ('t") r-ON<o::t"I.r\\Ov)
~t:J ("I') M M
0""" 0
('f') M ~ NC""')("f")('I"')("f")MM
i 0 0 0
0
0 0
0 0
0 0
~..... 0000000
0000000
~ V'> r- 00 0\ 0 0 ~
~~~~~:g:g
'"
S38888~
i 0000000 ::f 0000000
~ ~ ~ ~ ('f"\ \I"') 0 ~ ~"'"";~('t")"d"v)O ; ; ;

~ "d'
"";"";C'i ~ N
...
NO'~'"
-~ "'" -;.... ~ ~"
.: ...
ON
,., I...
i
l~i ~..
I
'1
~~I
I,- .. ,~ mi~~
,
~
~ 1
... Q- ";(
... .:
'i
1~...
536
0\
0
0\
~C"f"'I("f")
......
0-
0\
............
M
0
0\
('f"'J
0
0\
M
...... M
0
0\
...... ::!;
0
0
0
N
M
8
0 0
§ .,.,
r-
~0
0
8 00.,., 0
0
- M
~\0
0
0
~0\
~.,., ~r- 00 0\ 0
N \0 ~\0 r- N 00 N M Vi N
N N N N N \0 ,.., 0\ ...... N M
0 0 0 0 0 0 0 M ~00 M r-
0 0 0 0 0 0~~'<I; '<I;
0
~~~~{"I")
N
8
0 \0
r- r-
0
-
0
\0 0\
00 00 00
00 g
0 0 N
0\
M - ......0 0 r- N
O 0~0 0 0 0 0 0 ~...... ~\0 r- 00 00 N
...... N
0 0 0""" 0""" 0""" 0 O
N \0 ~~00M N
~\0
M
~0
r-
M
0
M
0
0\
M
0
0\ 0
M
0 0 0
- ~M
1.1")
r-
~~~NN
M
0\
N
N
......
M
M
M
......
r-
M
1.1")
~O
0 0 0 0 0 0 O
N ......
S 0 00
;:s"" 8
0
8
0
0
0
8
0 0
8 08 8
0 ;:s""
N
5
N
8
N
0
N
8
N
0
N
0
N
8
0 0 0 0 0 0 0
~N0
:5
::!: \0 00 0 N r-
0\
8 8 8 8 8 ::!: r--- N M
0~N 0 0 8 0N 0N
0
0 0 0 0 0 M
0 0 0 0
0 0 0 0 0 0
~~~~N
..,. V)
\0
M M M r- r- r-
0~M 0 M M M N II') 00
M 1.1")...... .,.,
0 0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
~~~~.,.,0~.,.,8 0
0 0 0 0 0 0 0
~N\0 0
0
~~Vi
M
0
\0 00
.,., V)
0 8 ~N0f"
~M ('f')
...... V) 00 N
V) Vi
0 0 0 0 0 0 0 0 ~~q q 8
0 0 0 0 0 0 0
~-... q~C"i~~V)o
-->--. ~C"i
~ q-:C"i~~V)o
~ "';N
1. N.J", p
JJ. oJ
->-- t::z.~ N~
-<>-. ...
i ~r--;{~ :
""
~r-i.~~
-.
~
I
I
~
OJ>(-
~,
1 I
I ~
~)o( -
~,
]
~ ~ ~ ~
~~~
537
---..........
<t
.1
"'-'
~~ ~~~~:b~g N r- M 0\ VJ N 0\ -
NNNNNNN
0000000 ~ 3388888
0000000
r-VJMO\o-\O
3;3888~8 ~ N V) V) M
NM~VJ\O\OOO
- r- VJ
~
',. ~ 0000000
~ ~
~
MMMMMMM
0000000
~
~
~
~~~~~~~
0000000 ~ ~~~~g~~
0000000
--000\00\0
0000888
sssssss
~'" 0000000 ~'"
0000000
0000000
i
ONMVJr-O\V)
0000008
0000000 i
-
0000008
0000000
N ~ VJ r- 00 0
N..,
~
~ ~
0\ -
NMMMMMM
M -.:t VJ \0 r- V)r-o\ONN\O
~ 8883333
<::>;...
0000000
~ 0000000 0000000
VJ 0 ~ r- - M N O'\NVJooONO
8333;3;38 888833;3
~
"'-<
0000000 ~
"'-<
0000000
~
~
~ ~ ~ ~ ~ VJ
; 0
C'i
~
~ - -- -
~ ~ ~ ~ V)
;
0
C'i
~ ..J
,.
-'k---~
-;>-., ~
N ""
c..,
"'I
::!:
"'
""I ""
I '"
{~r~~1
~ .,:
1
1
I
T~",-'"
::!:
(;::)~
::!:
~
""
~
I
<z~""
5~R
C"JM\O\Ot-r-\O
..q
~ N'7 N
0000000
~
N
~,~
N N N N
""'" 'V N
~==§§§5
..;:-
0000000
N -
N
0 0
M'" l/") V") I,f')l/") VI
0 0 0
>< ~ ~;'f;:;~R~8
......
:;)-
0000000 :;)-
~ ("'t") M ("I") M M M
~
0000000 ""1"
~
- 0 0 0 0 0
N
'" <o;:t V") VJ VJ l/") V)
~ MMMMt""')('I")M
6600000 ~
NO\O\VjOOOM
<o::t \f")
r- 0\
NNNNM("'t")M
0 N V)
0000000
~;Qoor-;Q;QV"'>
~ "" 00882:52:58 0000000
6600000
......
~"" 0000000
0000000
0 N 'o::tV'j
r- x ......
>< N
~ 0000000
0000000 85~~£~8
:i
0000000
~ r-ooO'\
NNNNNMM
0000000
0000000
0\0\ 00
~~
~ 0\ 00 00
r- \0 II') ......
......
~"" 0000000
0000000 ~:;)-
i -
00 'V \0 00 0 M
N N N N M M
0000000 <;>.. M\OOOONN\O
0000000 8883333
~"" 0000000
<;>..
.>< MOOO(V)V')\OO
8833338
~
0000000 ~ r-O"'\:f"\OO\NO
88888~8
0000000
~
~
q~~~'VV)o
- ~ ;
N ~........
--;»0.,
q -: "! "" '<t
-:
V"'>
; 0 N
...I", .J
_'>\ ).(
~~N ...
<:r '" ->-
)(
<:r
0" <:r N
0,
::;." >-.
::;."" <:r ::;. :>, <:r
1;
~<:r "-
H-+":>,-
'
::;. "
1 c~
,::;.
:t- ";:'-"
~~::;.
1
'4 ;: c).(
~<:r
"
1~<:r
539
......
PRILOG 5.8
STATICKI UTICAJI I UGIBI KRUZNIH
PLOCA OSLONJENIH PO IVICI
I P
j!HHHHHtjHHjHH~+h Eh
K=12(l-p2)
~ 2r;;pa~
~ ~
p =p
pa4
ill = 64K
(1 - p2)
(~
l+p - p2 )
Mr=
~ (3+p)(1-p2)
16
Mq>= 16
~ [3+p-(1 +3p)p2 ]
Qr = - l!E-
2 P
p =0
pa4 ~
ill = 64K 1 + P
Mr = ~16 (3 + p)
M q> = ~16 (3 + p)
Qr = 0
p =1
ill = 0
Mr= 0
Mq>=
~ (l-p)
8
Qr = l!E-
- 2
540
I P C} = 4 - (1 - J.I.)fJ2,
HWH!WHH c2 = [Cl - 4 (1 + J.I.)In 13] fJ2,
~ e:.~h
~ 2b =2a2fJa~
~ ~ c3 = 4 (3 + J.I.)- (7 + 3J.1.)fJ2 + 4 (1 + J.I.)fJ2 In 13
p 5, 13
OJ = ~:; { [4 - 5fJ2 + 4 (2 + fJ2) In 13 ]fJ2 + 2 1 ~2J.1. (1 - p2) + p4 }

Mr= ~ [C2-(3+J.I.)p2]
16
Mrp= ~ [C2-(l +3J.1.)p2]

16
Qr = l!E.
- 2 P
p ~ 13
pa4
OJ =
32K
fJ2 [ 2 (3 + J.I.)- (1 - /1) fJ2
1 + J.I. (1 - p2) + 2 In p (2p2
+ fJ2) ]
Mr= Tf-fJ2 [(l-.U)fJ2(~ -1)-4(l+J.I.).lnp]
M rp = Tf- (1 - J.I.)jJ2 [2 (2 - fJ2) - fJ2

(;2 - 1)- 4 ~ ~~ In p]
Qr = l!!!.~
- 2 P
p =0
pa2b2
OJ =
64K (1 + J.I.)c3
Mr = ~ C2
16
Mrp= ~16 C2
Qr= 0
541
p =/3
(3 +
(J)
== ~;~ IF [2 Pi ~~ -- p) IF (1
- IF) + 6 {J2ln /3 ]
Mr==
l!!!!. [ c2_(3+p){J2 ]
16
M ({J== l!!!!. [C2 - (1 + 3p) {J2]

16
Qr == l!!2
- 2
p =1
(J)
= 0
Mr == 0
M ({J== e£ (1 - p) (2 - {J2)
8
Qr l!!2
== - 2 /3
I CJ ==
[(5 + p) - (7 + 3p) {J2] (1 - {J2) -
. p
jffi1; i 4 (1 + p) f14In /3
~:;p
~ 2b ;}Pa~ C2 == [(3 + p) p) {J2 ] (1 - {J2) +
(I
~ )1 - -
4 (I + p) {J2In /3
p ~ /3
pa4
(J) ~?
==
64K (I + p) (CJ - 2C2V-)
M r == l!!!!.
C2
16
M ({J== l!!!!. C2
16
Qr == 0
542
p ~ {3
pa4
(tJ
= 64K (I + Ii) {2 [(3 + Ii) (I - 2fJ2) + (I - Jl) {34] (I --,p2) -
(I + Ii) (I - p4)- 4 (I + Jl) (fJ2 + 2p3) fJ2 Inp }

Mr = 1f- [(3 - p2) - (I - Jl) ~
+ Jl) (I
(~ - 1) + 4 (I + Jl) fJ2 In p ]
M." 1?!' [(I + )~)(I -p2) + (I -~)p'
(? -I) +4(1+~){J1I"p + , (I -~)(I __{J1)2
]
l!E p- IE
Q ,--
-" - ( p )
p =0
per
(J)
= 64K (I + Jl) CJ
.
Mr= l!i:
C2
16
MIfJ=
l!i: C2
16
Qr = a
p =1
(J)
= a
Mr= a
M IfJ= ~ (I - Jl) (I - fJ2)2
8
Qr = - l!!!.
2
(I - fJ2)
54~
if =+h
~
1:2b =2f3a~
~
p =p
(J)
=
Pa2
16nK [~1 + Jl (1 - p2) + 2p2 In p ]
P
M, = - 4n (1 + Jl) Inp
P
Mj= [l-Jl-(1 +Jl)lnp]
4n
Q
r
=-~2all',o
p =0
Pa2 ~
(J) -- 16nK 1 + Jl
P
M, = +00; 4n [I - (1 + Jl)ln,6]
P
M({J= +00; 4n [1 - (1 + Jl) In,6]
Q, = -00; 0
p =1
(J)= 0
M,= 0
P
M ({J= 4n (1 - Jl)
P
Q, = - 2M
544
.lP: .I.
P
CJ= (3 + Ji) (1 - f12) + 2 (I + Ji) /p In/3,
~th C2 = (1 - Ji) (1 - f12) - 2 (1 + Ji) In/3
~ 2b;;fJa~
k ~
p $/3
Pa2b
w = (C} - C2p2)
8K (1 + Ji)
Pb
Mr = "4 c2
Pb
MlfJ= "4 c2
Qr = 0
P "? /3
Pa2b
w= 8K (1 +Ji) {[(3 +Ji) - (1-Ji) f12] (1-p2) + 2(1
+ I!)P 21n P + 2(1 + I!)p 2lnp}
Mr= ~b [(1-Ji)f12(~2 -1)-2(1 +Ji)lnp]
M lfJ= ~b
{
(1 - Ji) [2 - f12(~ + 1)] - 2 (1 + Ji) Inp
}
Qr = - P pIl
p =0
Pa2b
w =
8K (1 + Ji) CJ
Pb
Mr = "4 c2
Pb
M lfJ =
"4 c2
Qr = 0
545
p =1
(J)= 0
Mr= 0
Pb
M ({J= T (1-/1) (1- tJ2)
Qr = -P/3
I
i M~
G c...
M
I
~ 2r=2pa 7t
;
I
=LJ.)+h
~ 2a >1
p -= p
Ma2
(J)
= (1 - p2)
2K (1 + /1)
Mr= M
M({J= M
Qr = 0
p =1
(J)= 0
Mr= M
M({J= M
Qr = 0
546
PRILOG 5.9
TABELE ZA PRORACUN ZIDNIH NOSACA
5.9.1 VREDNOSTI SIIA ZATEZANJA Z I Zc U ZlDNIM
NOSACIMA NA DVA OSLONCA
P,p I P P/2 P/2

~.,L.~J,.po'
~~,~'I
J R L J J-Ll -+
''U'!
1/3
. lu~
(fJ
~~~fl
", 13f
~~!21
"~
!~J
dll
ell = tll
0.1 2'>0.2 ~0.1 0.1 2'>0.2 2'>0.1
0.5 0.37 0.66 0.64 0.50 0.66 0.64 0.50 ZIP
0.6 ZclP
0.31 0.55 0.53 0.41 0.55 0.53 0.42 ZIP
0.7 ZelP
0.27 0.45 0.44 0.35 0.49 0.47 0.36 ZIP
0.8 ZelP
0.24 0.38 0.37 0.30 0.46 0.44 0.32 ZIP
0.9 ZelP
0.22 0.32 0.31 0.26 0.43 0.41 0.30 ZIP
1.0 ZelP
0.21 0.27 0.27 0.23 0.41 0.39 0.29 ZIP
1.1 ZelP
0.21 0.24 0.24 0.22 0.39 0.37 0.29 ZIP
ZelP
1.2 0.20 0.22 0.22 0.21 0.38 0.36 0.28 ZIP
0.04 0.03
ZelP
1.5 0.20 0.20 0.20 0.20 0.38 0.36 0.28 ZIP
0.11 0.09 0.02
ZclP
2'>2.0 0.20 0.20 0.20 0.20 0.38 0.36 0.28 ZIP
0.20 0.17 0.07
ZelP
*) Opterecenje na bilo kojoj visini zidi
547
5.9.2 VREDNOSTI SIIA ZATEZANJA U ZIDNIM
NOSACIMA NA DVA POLJA, ODNOSNO U
KRAJNJIM POLJIMA KONTINUALNOG ZIDNOG
NOSACA SA TRI I VISE POLJA
,~
,-
p p
P& t t
c~jg . --J!4-)I2 -
1/2 1/2
1-1+
dl/ ell = tll

~0.1 ~0.1 ~0.1 ~O.I ~0.1
0.26 0.55 0.39 0.55 0.39
0.4 0.27 0.44 liP
0.37 0.44 0.39 ofP
ZcIP
ZRIP
0.22 0.47 0.35 0.47 0.35 ZIP
0.5 0.24 0.31 0.29 0.32 0.32 lJp
ZclP
ZRIP
0.19 0.41 0.31 0.43 0.32 ZIP
0.6 0.22 0.25 0.24 0.27 0.28 t;,IP
ZclP
ZRIP
0.18 0.36 0.29 0.40 0.30 ZIP
0.7 0.21 0.23 0.22 0.27 0.27 'lIP
ZclP
ZRIP
0.17 0.33 0.27 0.38 0.29
0.8 0.20 0.24 liP
0.22 0.30 0.28 "ofp
ZcIP
0.01 0.01 ZRIP
0.16 0.30 0.25 0.37 0.28
0.9 0.19 0.25 lIP
0.22 0.32 0.30 ofP
ZclP
0.02 0.02 ZRIP
0.15 0.28 0.23 0.36 0.27
1.0 0.19 0.26 liP
0.23 0.34 0.31 ofP
0.01 ZclP
0.02 0.02 ZRIP
0.14 0.20 0.19 0.36 0.25
1.5 0.19 0.27 lIP
0.24 0.34 0.32 ofP
0.10 0.01 ZclP
0.03 0.03 ZRIP
0.14 0.18 0.17 0.36 0.25 ZplP
~2.0 0.19 0.27 0.24 0.34 0.32 ZofP
0.15 0.04 ZclP
0.05 0.05 ZRIP
"'.
") Opterecenje na bilo kojoj visini zida
.548
5.9.3 VREDNOSTI SIIA ZATEZANJA U UNUTRASNJIM
(SREDNJIM) POLJIMA KONTINUALNOG ZIDNOG
NOSACA
'-
t '" \/2 I"~1/2 ~1 11 ,"1 ,

ll3 l/3 1/3
1tTlfliFT
p p kli jtlkW ~tI
P/2 PI2 PI2 PI2
I ( .r } t }. j. t ( I I-
t I t f I I ~. -f I
dll cIl=tll
0.05 0.1 ~0.2 ~0.1 ~0.1 0.05 0.1 ~0.2 ~0.1
0.21 0.21 0.21 0.56 0.28 0.59 0.56 0.50 0.28 ZIP
0.3 0.38 0.35 0.29 0.56 0.49 0.59 0.56 0.50 0.49 DIP
ZclP
ZRIP
0.16 0.16 0.16 0.37 0.17 0.44 0.42 0.37 0.17 ZIP
0.4 0.29 0.27 0.22 0.37 0.29 0.44 0.42 0.37 0.30 DIP
ZclP
ZRIP
0.12 0.12 0.12 0.30 0.14 0.33 0.32 0.29 0.13 ZIP
0.5 0.26 0.23 0.19 0.30 0.24 0.33 0.32 0.29 0.26 ofP
ZclP
ZRIP
0.10 0.10 0.10 0.26 0.12 0.31 0.29 0.26 0.12 ZIP
0.6 0.25 0.22 0.18 0.26 0.20 0.31 0.29 0.26 0.25 DIP
ZclP
ZRIP
0.09 0.09 0.09 0.23 0.11 0.30 0.28 0.24 0.11 lIP
0.7 0.25 0.21 0.17 0.23 0.18 0.30 0.28 0.24 0.25 DIP
ZclP
ZRIP '.
0.09 0.09 0.09 0.21 0.10 0.30 0.28 0.24 0.10 lIP
0.8 0.25 0.21 0.16 0.21 0.10 0.30 0.28 0.24 0.25 olP
ZclP
0.08 ZRIP
0.09 0.09 0.09 0.10 0.09 0.30 0.28 0.24 0.10 ZIP
1.0 0.25 0.21 0.16 0.11 0.14 0.30 0.28 0.24 0.25 DIP
0.11 0.02 ZclP
0.10 0.07 ZRIP
0.09 0.09 0.Q9 0.09 0.09 0.30 0.28 0.24 0.10 ZiP
1.5 0.25 0.21 0.16 0.19 0.19 0.30 0.28 0.24 0.25 DIP
0.19 0.02 ZclP
0.09 0.06 ZRIP
0.09 0.09 0.09 0.09 0.09 0.30 0.28 0.24 0.10 ZplP
~2.0 0.25 0.21 0.16 0.20 0.20 0.30 0.28 0.24 0.25 ZolP
0.20 0.02 ZclP
0.09 0.06 ZRIP
°) Opterecenje nil bilo kojoj visini zida
549
5.9.4 VREDNOSTI SILA ZATEZANJA U KONZOLNIM
ZIDNIM NOSACIMA
~J
t it
dll
Ik
0'"
tK t d -f IK
ell = tll
f ~.
-t IK f
~0.2 ~0.2 ~0.2
1.0 0.63 1.16 ZolP
1.16 ZRIP
1.1 0.58 1.05 ZolP
1.04 ZRIP
1.2 0.56 0.98 ZolP
0.94 ZRIP
1.5 0.55 0.87 ZolP
0.71 ZRIP
2.0 0.54 0.13 0.86 ZolP
0.48 ZRIP
3.0 0.54 0.35 0.86 ZolP
0.38 ZRIP
~4.0 0.54 0.48 0.86 ZolP
0.38 ZRIP
*J Opterecenje na bilo kojoj visini zida
1
I
..x
,
2/3Zs -t 1 6. ~ 6. ~-
f"!.
22'
..xf"'.. ,I
'-
1/3 Zs ~ci
M
d
~
M I
...
J
~
..x
I
I
\
"' .:
d c:f
I~
~ rk i ~rk-J
dltk:',o d/fk:1,5
Raspodela glavne (poduzne) armature za silu Zo preko oslonca konzolnog zidnog nosaca
550
T
.
~tr bX
I "C
bX -[
~I "C
Oro "'tJ
f;.~
-ad
I
cit~
ci
t 0 ~.
j , L
dlt
I
,0,5 d/C '2/3
I
dIC" d/l ,00
Raspodela glavne annature za silu zatezanja Zo preko oslonca kontinualnog zidnog nosaca
lc
c
f e_.. 4- - e 1
Raspodela glavne annature za sile zatezanja Zp, ZooZc i ZR kod kontinuaInog zidnog nosaca
pod koncentrisanim opterecenjem (prikaz za odnos dl 1= 2)
551
PRILOG 6
PRIMERI PRORACUNA
. ,
ELEMENATA
ARMIRANOBETONSKIH
KONSTRUKCIJA
6.1 Montami nosac ''T'' preseka, sistema proste grede
6.2 Kontinualni nosac preko dva polja, "T" preseka
6.3 Centricno pritisnut stub, A:5 25
6.4 Ekscentricno pritisnut stub u s'istemu sa

nepomerljivim cvorovima, 25 < A:5 75
6.5 Ekscentricno pritisnut stub u sistemu sa pomerljivim

cvorovima, 25 < A:5 75
6.6 Ekscentricno pritisnut ~tub u sistemu sa

nepomerljivim cvorovima, A> 75
6.7 Ekscentricno pritisnut stub u sistemu sa pomerljivim
cvorovima, A> 75,
6.8 Kratki element
6.9 Zglob, lokalni naponi pritiska
6.10 Jednobrodni ram
6.11 Ploca u jednom pravcu opterecena koncentrisanom

sHorn
6.12 Kontinualna krstasto armirana ploca
6.13 Kolenasta stepenisna ploca
553
6.14 Ploca direktno oslonjena na stubove
6.15 Pecurkasta ploca
6.16 Kruzna ploca
6.17 Zidni nosac preko jednog raspona (d > I) direktno

oslonjen na stubove
6.18 Kontinualni zidni nosac na tri polja, direktno

oslonjen na stubove
6.19 Zidni nosac preko jednog raspona, indirektno

oslonjen na popreene zidne nos ace
554
PRILOG 6.1
MONTAZNI NOSAC T PRESEKA SISTEMA
PROSTE GREDE
Dimcnzionisa!i mon!azni anniranobetonski nosac
- roznjacu prema granicnom stanju nosivosti
i granicnom s!anju upo!rcbljivosti.
Podac i:
9,P
illl
lL
-I - g
co = 3.5 kN/m
~ I
, N p = 3.3 kN/m
0
M
0
'"4
, = 8.0 m
MB 30
- - RA 400/500
j~10
1 30 I ipoo =. 2.5
~
Sraticki uticaii:
3.5 x 8J)2
M~ = 8 = 28.00 kI\'m
3.3 x 8.02
Mp =
8 = 26.40 kNm
Mu = 1.6 x 28.0 + 1.8 x 26.4
= 92.30 kNm
3.5 x 8.0
Tg = =. 14.00 kI\'
2
3.3 x 8.0
Tp =
2 = 13.20 kN
Tu = 1.6 x 14.0 + 1.8 x 13.2
= 46.20 kN
Dilllenzionisanje
MB 30 fb = 20.5 MPa
Tr = I.! MPa
RA 400/500
O"v = 400 MPa
Presek u sredini raspona
Pretpostavlja se daje neutra]na linija u p1oCi:
d = 40 em, h = 35 em
35.0
k= = 2.875
-V 30 ~22~.; ;012(F-1
Eb.a = 2.3/10 %0
555
= 13.279 %
11
s = 0.187
x = 0.187 x 35.0 = 6.5 em < dp = 9.0 em
Pretpostavka 0 polozaju neutTalne linije je tacna.
30.0 x 35.0 20.5
A a -- 13.279 x
100
X - 7 16 em 2
400 -.
Usvojeno: 2 R0 22 (7.60 em2)

Oblikovan je kraja roznjace
Presek 1-1
. 0.152
Mu = 46.2 ~ 0.15 - (1.6 x 3.5 + 1.8 x 3.3) x -"2 = 6.8 kNm
Tu = 46.2 - (1.6 x 3.5 + 1.8 x 3.3) x 0.15 = 44.5 kN
d=20cm, h= 16em
6.8 x 102
Aa = 0.9 x 16.0 x 400 x 10--1 = 1.18 em2
U svojeno: 2 R0 10 (1.58 em2)

44.5
Tu =
0.9 x 16.0 x 30.0 = 0.103 kN/cm2 = 1.03 MPa < Tr
Presek 2-2
Tu = 46.2 - (1.6 x 3.5 + 1.8 x 3.3) x 0.35= 42.2 kN

42.2
Tu= 0.9 x 35.0 x 9.0 = 0.149 kN/cm2 = 1.49 MPa > Tr
1
TRu= 1.49 - 2' (3 x 1.1 - 1.49) = 0.59 MPa
Za uzengije 08, GA 240/360:

2 x 0.5 x 240
eu = 9.0 x 0.59 = 45.2 em
556
max eu = 2 xO.5 x 100 = 16.7 em
30.0 x 0.2
Usvojeno: od oslonea do preseka 2 U0 8/10

ana ostalom delu U0 8/1 5
Proracun prslina
N
>: r&/
.....
>.
+jj
9 I 105
;;; ~
Ea
n=
M
Ea
= 200000
Eb = 31500 MPa
Eb = 6.35
= 28.0
MPa
+ 26.4 = 54.4 kNm
Polozajneutralne linije
x2
30.0x "2 - 6.35 x 7.60 x (35.0 - x)
=0
x2+3.217,.r-112.61 =0
x=9.1 em
Proracun plozaja neutralne linije je uraden kao za pravougaoni presek sto se pokazalo
opravdanim jer se neutralna linija prekticno nalazi u ploei T preseka.
Polozaj tezista betonskog preseka:

30.0 x 9.0 x 4.5 + 9.0 x 31.0 x 24.5
.YT2 = 30.0 x 9.0 + 9.0 x 31.0 = 14.7 em
YTI = 40.0 - 14.7 = 25.3 em
Moment inereije betonskog preseka:
I .
Ib = 12 x 30.0 x 9.03 + 30.0 x 9.0 x (14.7 I
- 4.5)2 + x 9.0 x 31.03 + 31.0 x 9.0 x
(24.5 - 14.7)2
12
= 79052 em4
Otpomi moment be ton skog preseka:
79052
Wbl = 25.3 = 3125 em3
Moment poja ve prslina:
Ibz = 0.7 x 2.4 = 1.68 MPa

0.4
= 1.68x 0.6 + -:;--
Ibzs = 1.85 MPa
( :roA ]
Mr = 3125.0 x 1.85 x 1O-1
= 578 kNem = 5.78 kNm
557
Sredn je rastojan je prslina:
0 = 2.2 em
aO= 5.0 - 2.2 = 2.8em
e0= 0
hbz,ej= 5.0 + 2.2 + 7.5 x 2.2 = 23.7 em
h-x = 35.0- 9.1 = 25.9 em
hbz,ej< h-x
Abz,ej= 8.0 x 23.7 = 189.6 em
7.60
J1lz,ej= 189.6 = 4.008 %
kl = 0.4 (RA)
k2 = 0.125 (savijanje)
Ips = 2 x (2.8 + 0.0) + r.
v.4 x 0.125 x 2.2
4.008 x 10-2 = 8.3 em
Karakteristicna sirina prslina:
f31 = 1.0 (RA)

f32 = 0.5 (dugotrajno opterecenje)
(J /I -
54.4 x 102
a =0.9 x 35.0 x 7.60 - 22.72 kN/em 2 - 227.2 MPa
227.2
ak = 1.7 x 200000
x [1.0 - 1.0 x 0.5 x
5.78)2
(54.4) ] x 8.3 = 0.016 em = 0.16 mm
Proracun ugiba
Pocetni ugib od opterecenja g:
Stanjef
A h = 30.0 x 9.0 + 31.0 x 9.0 = 549.0 em2

f h = 79052 em4
fa ==0
Aa = 7.60 em2
n= 6.35
A f= 549.0 + 6.35 x 7.60 = 597.3 em2
I 549.0 x 14.7 + 6.35 X7.60 X 35.0
Y i2 = 597.3 = 16.3 em
. f f= 79052 + 6.35 X 7.60 x (35.0 -16.3)2 + 549.0 x (14.7 - 16.3)2 = 97333 em4
5 3.5 x 10-2x 800.04
VI.o = 384 31500 x 10-1 x 97333 = 0.61 em
.5.58
S tanje 1/
x= 9.1 em
A :: = 30.0 x 9.1 = 273.0 em2
A ?=273.0 + 6.35 x 7.60 = 32 U em

/I 273.0 x 4.55 + 6.35 x 7.60 x 35.0
Yiz = 32U = 9.1 em
I? = I~ x 30.0 x 9.13 + 6.35 x 7.60 x (9.1
- 35.0)2 + 273 (9.1 - 4.55)2
5 3.5 x 10-2 x XOO.O"~
= 39909 em4
vlI,O = x
3X4 31500 x 10-1 x 39909 = 1.48 em
/31 = I (RA)
/32= I (kratkotrajnc optcrcccnje)
r = 1.0 - 1.0 x 1.0 x 5.n
.,b
n.o = 0.794
Vg,O= (1.0 -- 0.794) x 0.61 + 0.794 x I.4X = UO em
Pocetni ugib od opterecenja g + p:
stanje I: 3.5 + 3.3

vI,O = x 0.61 = 1.19 em
3.5
stanje 1/: 3.5 + 3.3
vlI,O = x 1.48 = 2.88 em
3.5
.,b=
r 1.0 -- 1.0 x 1.0 x 5.78
54.4 = 0.894
Vg+p,O= (1.0 - 0.894) x 1.19 + 0.894 x 2.88 =2.70 em
Ugib u toku vremena od opterecenja g:
x x <p= 0.8 x 2.5 = 2.0

31500
E b* =
1+2.0 = 10500 MPa
200000
11* = 10500 = 19.05
Stanje I
1*
Ai = 549.0 + 19.05 x 7.60 = 694 em2
1* 549.0 x 14.7 + 19.05 x 7.60 x 35.0
Y i2 = 694.0 = 18.9 em
1*
Ii = 79052 + 19.05 x 7.60 x (18.9 -- 35.0)2 + 549.0 x (18.9 -- 14.7)2
I 19.05
= 126265 em4
k = 1.0 --
'P 126265 x 7.6 x (35.0 - 16.3) x (35.0 -- 18.9) = 0.655
VI,1 = 0.61 x (1.0 + 0.655 x 2.5)
= 1.61 em
559
StanjeII
11*
Ai = 273.0 + 19.05 x 7.60 = 417.8 em2
11* 30.0 x 9.1 x 4.55 + 19.05 x 7.60 x 35.0
Yi2 = 417.8 = 15. 1 em
11* 1
Ii = 12x 30.0 x 9.13 + 19.05 x 7.60 x (I 5.1 - 35.0)2 + 273.0 x (15.1 - 4.55)2 =
89604 em4
II l~m .
kif) = 1 - 89604x 7.6 x (35.0- 9.1) x (35.0- 15.1)=0.167
VII,I = 1.48 x (1.0 + 0.167 x 2.5) = 2.1 em
{31 =1 (RA)
f32 = 0.5 (dugotrajnoopterecenje)
r~b = 1.0- 1.0 x 0.5 x 5~8
28.0 = 0.897
Vg.1 = (1.0- 0.897)x 1.61+ 0.897 x 2.10 = 2.05em
Konacan ugib:
Vg+p.1 = 2.05 + 2.70 - 1.30 = 3.45 em
Dozvoljen ugib:
800.0
Vdoz = 300 = 2.67 em
Pri betoniranju roznjace potrebno je u oplati dati nadvisenje oct 1.0 em u sredini raspona.
560
W
et::
::>
to-
<{
00
~ Ou::>
et::
<{ --
U') C")
000
Z
--O~
,.,~N
<{ 00«
...J ~~C)
a..
~
.,
8 Z OE
N N
N N
N
-.- -.-N
N
I
~ ~
N
IJ)
0N:::::CIOQ)
r- IX) S S
S 0:: 0::
~" :J N N
~
w
(J)
W
0::
a..
-ij
~e ~ IJ)
. IX) 0
.
~
.....
I
.....
M OZ
.
.
~
N
'-4
N
~
w
(J)
W
0::
a..
CD
.......
IX) IX)
S S
0:: 0::
N :J
8 e
"
561
PRILOG 6.2
KONTINUALNI NOSAC PREKO DVA
POLJA, T PRESEKA
Dimenzionisati anniranobetonski element - gredu prema ekstremnim statickim uticajima. Pri
tome voditi racuna 0 povoljnom dejstvu stalnog opterecenja.
Podaci
...............
CI
I
/1 = 10.0 m
"'I h = 7.7 m
~\Y\Y' /'/'>\~ 1'/
g,p
,~,~,/~
i g = 25.5 kN/m
A -8-C p = 35.0 kN/m
.( /1 /2 I
-(
gil MB 40
RA 400/500
I 15 ,I 35 ( 15 I
'[ 65 '
.(i'
1
Diiagrami statickih uticaia
g, p -
III III .H
AA ~11+
Lc AL ~B .l.c
100 77
100 7,7
(D
0
co
~~
tD
Momenti savijanja i transverzalne sile od Momenti savijanja i transverzalne sile od

stalnog opterecenja povremenog opterecenja po celom rasponu
562
p
~ lit
10,0 4.e .,A.C p
77 HI
A...L>....
10,0
1.s 1..c
77
C7'1~
N
;;
N
M ~
~
Momenti savijanja i transverzalne sile ad
Momenti savijanja i transverza1ne si1e od
povremenog opterecenja u prvom polju
povremenog opterecenja u drugom po1ju
Ekstremni granicni moment saviiania nad osloncem B
max Mu,b = 1.6 x 262.6 + 1.8 x 36n 4 = 1068.9 kNm
OdgovarajuCi momenti savijanja u po1jima:
odg MuAB '71.6 x 201.0 + 1.8 x 275.9

= 818.2 kNm
odg MuAB = 1.6 x 80.6 + 1.8 x 110.6 = 328.0 kNm
Ekstremni granicni moment saviiania u poliu AB
Najvece vrednosti momenta savijanja u po1ju AB ad sta1nog opterecenja i od povremenog

opterecenja u tom polju ne na1aze se u istom preseku pa je potrebno odrediti merodavan presek
imomentsavijanja.
Granicno opterecenje u po1ju AB:
qu = 1.6 x 25.5 + 1.8 x 35.0 = 103.8 kN/m

Granicna transverzalna si1a kod oslonca A:
Tu,a = 1.6 x W1.2+ 1.8 x 150.3 = 432.5 kN

Polozaj preseka gde je max M
uAB
432.5
Xu = = 4.17 m, mereno od oslonca
103.8 A
432.52
max Mu,AB =
2 x 103.8 = 901.0 kNm
563
OdgovarajuCi moment savijanja levo ad oslonca B:
odg M!uJ = 1.6 x 262.6 + 1.8 x 247.4 = 865.5 kNm

OdgovarajuCimoment savijanja u polju BC:
Stalno opterecenje izaziva u polju BC pozitivne momente savijanja, a povremeno opterecenje
koje deluje u polju AB, negativne. Kako u ovom slucaju stalno opterecenje smanjuje granicne
uticaje to se radi 0 povoljnom dejstvu stalnog opterecenja, pa se prema Pravilniku BAB 87, Cl.
80, za stalno opterecenje uvadi parcijalni koeficijent sigurnosti rug = 1.0 pri t<J~ 3 %0.
Granicnoopterecenje u polju BC:
qu = 1.0 x 25.5 + 1.8 x 0.0 = 25.5 kN/m
Granicna transverzalna sila kOd oslonca C:
Tu.C = 1.0 x 64.1- 1.8 x 32.1 =6.3 kN

Polozaj preseka gde M u.BC ima najvecu vrednost:
6.3
Xu = 25.5 = 0.25 m, mereno ad oslonca C
6.32
odg Mu.BC = 2 x 25.5 = 0.8 kNm
OdgovarajuCi moment savijanja desno ad oslonca B:
odg M:!B = 1.0 x 262.6 + 1.8 x 247.4 = 707.9 kNm
Ekstremni granicni moment saviiania u poliu BC
Granicnoopterecenje u polju BC:
qu = 1.6 x 25.5 + 1.8 x 35.0 = 103.8 kN/m
Granicna transverzalna sila kad oslonca C:
Tu.C = 1.6 x 64.1 + 1.8 x 120.1 = 318.7 kN

Polozaj preseka gde je max Mu.BC:
318.7
Xu = 103.8 = 3.07 m, mereno ad oslonca C
318.72
max Mu.BC = 489.4 kNm
2 x 103.8 =
Odgovarajuci moment savijanja desno ad osloi1ca B:
odg M~ = 1.6 x 262.6 + 1.8 x 112.9 = 623.4 kNm
564
OdgovarajuCi moment savijanja u polju AB:
U ovom slucaju takode imamo pov()ljno dejstvo stalnog opterecenja.
Granicno opterecenje u polju AB:
qu = 1.0 x 25.5 + 1.8 x 0.0 =25.5 kN/m

Granicna transverzalna sila kod oslonca A:
Tu.A = 1.0 x 101.2 - 1.8 x 11.3 = 80.9 kN

Polozaj preseka gde M u,ABima najvecu vrednost:
80.9
Xu = 25.5 = 3.17 m - mereno od oslonca A
odg Mu,AB= 80.92
2 x 25.5 = 128.2 kNm
Odgovarajuci moment savijanja levo od oslonca B:
odg M ~ = 1.0 x 262.6 + 1.8 x 112.9 = 465.8 kNm

Ekstremne vrednosti transverzalnih sila:
mG:( Tu.A ==1.6 x 101.2 + 1.8 x 150.3 = 432.5 kN

max T ~ = 1.6 x 153.8 + 1.8 x 211.1 = 626.1 kN
maxT~ = 1.6 x 132.2 + 1.8 x 181.5 = 538.2 kN
max Tu.C = 1.6 x 64.1 + 1.8 x 120.1 = 318.7 kN
---JO~~.9-
3,17
- J,9~-f
',17
~ 1000 770
Dijagram ekstremnih vrednosti granicnih momenata savijanja
565
62~
60S,S
318.7
~97 '63
583
.J11,L
'32.5 'BO'
538.2
Dijagram ekstremnih vrednosti granicnih transverzalnih sila
Dimenzionisanie
MB40 Is = 25.5 MPa 'rr =. 1 3 MP a -0-

(;j -) vr>
i}~1
I' -;;-:.:'".
RA 400/500 (Tv = 400 MFa
Oslonae B
max Mu = 1068.9 kNm

b = 35em
d = 90 em
h = 82 em
82.0
k= = 2.369
1068.9 x 102
35.0 x 25.5 x 10-1
t:b.a = 3.33/10 %0
j1 = 19.950 %
82.0 x 35.0 25.5

A a - 19.950 X x 2
100 400 = 36.5 em
Usvojeno: 8 R0 25 (39.28 cm2)
Polje AB
max Mu = 901.0 kNm
h = 83 em
Pretpostavlja se da neutra1na osa pada u plocu pa je:
b= 65 em
83.0
k= = 3.560
--V 65.6~12~~ ~O~o-I
566
Eb.a = 1.62/10 0/00
J1 = 8.282 %
s=0.140
x = 0.140 x 83.0= 11.6em < 20 em
Pretpostavka 0 polozaju neutralne linije je tacna.
83.0 x 65.0 25.5
- 8 28 2 x
A a -. x 2
100 400 -- 28 .48 em
Usvojeno: 6 R0 25 (29.46 em2)

Polje BC:
max M u = 489.4 kNm

h = 85 em
b = 65 em
85.0
k= = 4.497
489.4 x 102
'.j 65.0 x 25.5 x 10-1
Eb.a = 1.2110 %0
J1 = 5.143 %
s = 0.107
x = 0.107 x 85.0 = 9.1 em < 20 em
Pretpostavka 0 polozaju neutTalne linije je tacna. NeutTalna osa pacta u ploeu.
85.0 x 65.0 25.5
Aa=5.143x x 2
100 400 =18.11em
Usvojeno: 4 R0 25 (19.64 em2)

Proracun prema transverzalnim silama
Oslonae A
Tu = 432.5
kN
432.5
. "u= 0.9 x 85.0 x 35.0 = 0.162 kN/cm 2 > "r
1
"Ru = 0.162 - 2"x (3 x 0.13 - 0.162) = 0.048 kN/cm2 = 0.48 MPa
Za U0 8, m = 2, GA 240/360:
0.5 x 2 x 240
eu =
35.0 x 0.48 = 14.3 em
2 x 0.5
max eu =
35.0 x 0.2 x 100 = 14.3 em
567
, 0.13
1\.=417.0x
(1.0- )
0.162 =8 2 em
Usvojeno: uzengije U0 8/12.5 na duzini A.

Oslollae B leva
Tu = 626.1 kN
626.1
'l'u = 0.9 x 82.0 x 35.0 = 0.242 kN/em2 > 'l'r
I
'l'Ru = 0.242 -
2'
x (3 x 0.13 - 0.242) = 0.168 kN/cm2 = 1.68 MPa
Za U0 10, m = 4, GA 240/360
Cu = 0.79 x 4 x 240 ..,

35.0 x 1.68 = 1-.9 em
, = 603.0 0.13
I\. x
( I-
0.242 . )= 279 em
Usvojeno: 4-secne uzengije U0 10/12.5 na duzini ;.
Oslonae B desno
Tu = 538.2 kN
538.2
'l'u = 0.9 x 82.0 x 35.0 = 0.208 kN/cm2 > 'l'r
I
'l'Ru =0.208- 2' x (3 x 0.13- 0.208) =0.117 kN/cm2 = 1.17 MPa
Za U0 10, m = 4, GA 240/360
.
0.79 x 4 x 240
eu= 35xU7 =18.5em
A. = 519.0 x (1- ~2~8 )= 195,cm

Usvojeno: 4-secne uzengije U0 10/15 na duzini A.
Oslonac C
Tu = 318.7 kN
318.7
'l'u = 0.9 x 82.0 x 35.0 = 0.119 kN/em2 < 'l'r
Usvojeno: uzengije U0 8/20
568
Proracun prslina
Provera kriterijuma da Ii je proracun stanja prslina neophodan, prema Pravilniku BAB 87, CI.
114.
hbz.ej= 11.0 + 7.5 x 2.5 = 29.8 em

Abz.ej= 60.0 x 20.0 + 35.0 x 9.8 = 1543 em2
39.28
j1z=
1543 x 100 = 2.546 %
0 = 25 mm
kp = 30
au = 0.25 mm
30 ;~.25 = 3.333
j1z (% ) < 3.333, pa je potrebno sprovesti proracun.
Presek u polju AB:
hbz.ej= 11.0 + 7.5 x 2.5 = 29.8 em

Abz.ej= 35.0 x 29.8 = 1043 em2
.
29.46
j1z =
1043 x 100 = 2.825 %
j1z (% ) < 3.333, pa je potrebno sprovesti proracun
Presek u polju BC:
hbz.ej= 5.0 + 7.5 x 2.5 = 23.8 em

Abz.ej= 35.0 x 23.8 = 833 em2
19.64
j1z =
833 x 100 = 2.358 %
j1z (% ) < 3.333, pa je potrebno sprovesti proracun
Srednje rastojanje prslina
Presek nad osloneem B:
0 = 2.5 em
1
e0 = x (35.0
3 - 10.0) = 8.33 em
2.5
ao= 5 - T = 3.75 em
(aO + 0.1 x e0) = 3.75 + 0.1 x 8.33
= 4.58 em
569
---
J.lz == 2.546 %
kl =0.4
k2 = 0.125
Ips = 2 x 4.58 + 0.4 x 0.125 x 2.54;-; 1(r-2 = 14.1 em
Presek u polju AB:
2.5
Ips = 2 x 4.58 + 0.4 x 0.125 x 2.825 x 10'-2 = 13.6 em
Presek u polju AB:

2.5
Ips = 2 x 4.58 + 0.4 x 0.125x 2.358x 10'-2 = 14.5 em
Karakteristicna sirina prslina
Presek nad osloneem B:
M =262.6 + 360.4 = 624.0 kNm

11 624.0 x 102
(Ja ==0.9 x 82.0 x 39.28 = 21.53 kN/em2 = 215.3 MPa
Wb = 70143.4 em3
Ibz = 0.7 x 2.9 = 2.03 MPa
0.4
Ibzs = 1.68 x 0.6 + ~ = 2.05 MPa
( m]
M,=70143.4x 2.05 x 10-1 = 14391 kNm = 143.9 kNm
/31 =1
/32 = 0.5 (dugotrajno opterecenje)
Ea = 200000 MPa
.
215.3 143.9 J2
ak = 1.7 x 200000 x [1.0 - 1.0 x 0.5 x (624.0) ] x 14.1 = 0.025 em = 0.25 mm
Presek u polju AB:
M = 201.0 + 322.7 = 523.7 kNm

11- 523.7 x 102 2-
°a = 0.9 x 83.0 x 29.46 - 23.80 kN/em - 238.0 MPa
Wb = 49706 em3
M, =49706 x 2.05 x 10-1 = 10190 kNm = 101.9 kNm
238.0 101.9 J2
ak = 1.7 x 200000
x [1.0 - 1.0 x 0.5 x (523.7) ] x 13.6 = 0.027 em = 0.27 mm
570
Presek u polju BC:
M = 80.6 + 206.1 = 286.7 kNm

II
(Ja -
286.7x 102
= 0.9 x 85.0 x 19.64 - 19.08 kN/cm2-- 190.8 MPa
Mr = 101.9 kNm
190.8
ak = 1.7 x 200000 x [1.0 - 1.0 x 0.5 x (286.7
101.9
J ] x 14.5 = 0.022 em =0.22 mm
Otporni moment je sracunat za betonski presek u odnosu na gornju odnosno donju ivieu,
zanemarujuCiuticaj armature, stoje u prakticnim proracunima opravdano.
S obzirom da se napon u zategnutoj armaturi kroz vreme vrlo malo menja, to je usvojena
konstantna vrednost napona za proracun sirine prslina u vremenu t ~oo, a za koeficijent
f32 je
usvojena vrednost 0.5, kao da je eelokupno opterecenje trajnog karaktera. Takode, pri ovom
proracunu je zanemaren utieaj pritisnute i konstrukcijske armature, sto ne utice znacajno na
tacnosl rezultata.
Proracundeformaeiia
Provera kriterijuma da lije kontrola ugiba neophodna
ku = 300 (Pravilnik BAB 87, C1. 117)

k[ = 9.6 (ZanosacsistemaprostegredePravilnikBAB87,C1.118)
29.46 .
J1 = 35.0 x 83.0 x 100 = 1.014 %
km = 560 (Pravilnik BAB 87) C
Jill..
---'\
75
Mg = 201.0 kNm
Mq = 201.0 + 322.7 = 523.7 kNm
~ 201.0
Mq = 523.7 =0.384
Aa
Aa =0.333
CXoo
= 2 - 1.2 x 0.33 = 1.6
300.0
9.6 x 560 X (1.0 + 0.384 X 1.6) = 0.090
d 90
T = 1000 = 0.09
Kontrola ugiba nije neophodna s obzirom da je stvarni ugib sigurno manji od ugiba nosaca
sistema proste grede.
571
N >1 Z'l L.S l
~
~
W
0:::
a...
0
W c--:.
r-
O:::~
::J J
I-
~(/)- N
M
~I
O:::,U -
<Do
-
~::J -Lf)-
0
W)N N-
ZW
)N I- N
.........
~
::J~ ~
ON
0-
a...:J
wZ
, J
N>t6t'711
~~Q.
lO°
"<DS2
Z <{
II
W ~
{j
4) N
0
>
0
en
N>t '7'8£.11
572
W
0:::: 8~
U'I('I')
:::> ~
I- O°-.::t
-.::t~N
« ID<t;'i{
~a=:,-,
~
0::::
« 06
Ol.
z t
«-I
Q..
Lf)
en
jj
U')
)(
--N
;;;
-if
11
(
!
573
IZVOD ARMATURE
POS 0 0 Ig n ~Ig
a B L I K mm em kom rn
1 40 l 1050 25 1090 4 43.60
2 780
25 780 2 15,60
3 810 J 40 25 850 4 34,00
4 20 l 1040 12 1060 2 21,20
5 810 J 20 12 830 2 16,60
580
6 40 r 25 620 2 12)40
7 465
25 465 2 9,30
8 400 25 400 2 8,00

1320
9 25 1360 2 27,20
140
10 720
25 720 2 14,40
30
11* . 85 85 8 246 73 179,58
LJ
13
12* 85 85 10 212 37 78J44
rn
13
574
P~S 0 0 8 L I K (/) Ig n ~Ig
mm em kom m
30
13* 85~ 85
10 246 37 91,02
30
14 20 l 810
12 830 4 33,20
15 1040 J20 12 1060 4 42,40
60
16* 1O[ 8-"?j10
8 156 58 90,48
60
REKAPITULACIJA RA 400/500
(/)
9 ~Ig G
mm kg/m' m kg
12 0,911 113,40 103,3
25 3)951 164,50 649,9
UKUPNO: 753,2
REKAP/TULACIJA GA 240/360
(/)
9 ~Ig G
mm kg/m' m kg
8 0,395 270,06 106,7
10 0,617 169,46 104,6
UKUPNO: 211,3
*) y
DATE SU SPOLJASNJE MERE UZENGIJA
575
PRILOG 6.3
CENTRICNO PRITISNUT STUB, 1 < 25
Odrediti dimenzije poprecnog preseka i povrsinu annature za eentricno pritisnut stub
kvadralnogpoprecnog preseka.
Podaci
J,;g,Np
I .
01
Ng = 1000.0 kN
Np = 1200.0 kN
/ = 3.0 m
b MB 30 Is = 20.5 MPa
~/ ,f RA 400/500 O"v= 400 MPa
INg,Np
Staticki uticaii
S obzirom na to da je ceo presek pritisnut, Ea < 00/00, pa su koefieijenti sigumosti Yu,g = 1.9 i
Yu,p = 2.1.
Nu = 1.9 x 1000.0 + 2.1 x 1200.0 = 4420.0 kN
Dimenzionisanie
Usvojeno je min J1 = 0.6 %.
- = 0 .6 x 400
J1
20.5 = 11.71%
4420.0
Ab - -- 1930.1 em 2
11.71
(
20.5 x 10- I x 1.0 +
100 )
b = -V 1930.1 = 43.9 em
Usvojeno: b = 45 em
Kontrola vitkosti:
h = I = 300 em
45.0
i= m= 13.0em
1 300.0
11.=
13.0 =23.1 <25
Vitkost se ne uzima u obzir.
1\7R
Odredivanje armatureAa:
1930.1
Aa = 0.6 x 1()() = 11.58 em 2
Usvojeno: 8 R0 14 (12.32 em2)
.
Za stub sa istim podaeima ali sa zadatom dimenzijom poprecnog preseka b = 40 em sracunati
potrebnu povrsinu armature.
Kontrola vitkosti:
Ii = I = 300 em U08120
40.0
j=-= 11.5em U08/20
-.flU
1
I\.
300.0
= ITS = 26.1 25
==
-+
'5 ~
Utieaj vitkosti se moze zanemariti.
Dimenzionisanie
- =
J1 4420.0 !1
(20.5'x lO-1 x 40.02) - 1.0 = 0.3475 ~- /1
Aa = 0.3475 x 40.0 2 x
20.5
2
400 = 28.50 em
Usvojeno: 8 R0 22 (30.41 em2)
U08/20
U08/20
1
~ 40 t
577
PRILOG 6.4
EKSCENTRICNO PRITISNUT STUB
U SISTEMU SA NEPOMERLJIVIM
CVOROVIMA 25 < A < 75
Dimenzionisati stubove nepomerljivog rama prikazanog na skiei. Stubovi su kruznog
poprecnog preseka D = 50 em (levi stub) i D = 60 em (desni stub).
Podaei
9p
CD g = 30:0 kN/m
p = 10.0 kN/m
1=12,Om MB 30
RA 400/500
L=20,Om
~ ~
Pomerliivost sistema
Nepomerljivost sistema obezbedena je, na primer, krutom tavanieom koja je na krajevima

oslonjena na zidna platna. Nepomerljivost sistema modelirana je horizontalnim osloneem u
cvoru 2.
Staticki utieaii I reda
Dijagrami presecnih sila za stalno (g) i korisno (P) opterecenje, prema teoriji I reda, dati su na
slikama na sledeCim stranama.
Proracun stuba 3-1
DuZina izvijanja:
hi =k x I
Koefieijent 'l'i:
Zbog prslina ce krutost rig!i na savijanje biti redukovana faktorom 0.5.
~ Efs
£..J Is
'l'i =~ .Efr
£..J 0.5 x Lr
Ovde je
Efr = 00 (u ukljestenju),
578
CJ
"IiI
2
1118. /9
N 12
ui
3
E
Z
)C
-
0
II)
y
(Y)
~
M
73.3
~
B('B 15.02.91.
1..Nepomerljiv
1.0. STALNO ram - vitkoet
OPTERECENJE
< 75.
g[kN/m].
0
CJ
2 iii
~-..,.,.
CD 12
"j -......."!
CD
"j
z)C
(Y)
CD
(Y) w
0
(Y)
N ~.I
~
B('B 15.02.9~.-
.Nepomerljiv ram -
vitkoet < 75.
1- 1.0 . STALNO OPTERECENJE g[kN/m].
-303.8
0
579
T
I
I
a
~
z ;l
u. =-
12
:l
~
~
(t') y
!R
~
M ZV&
0
k
a,a 15.02.91.
2.
.Nepomerljiv ram vitko8t
1.0 . KORISNO OPTERECENJE
- < 75.
p(kN/mJ.
0 iii
z
_--.f -11.11.",
12
cf
"
z~
~ w
....
c....
1\'
I~
48.7 -101. 2
0
k
IK8 15.02.91.
8Nepomerljiv
2. 1.0 . KORISNO
ram - vitkoet
OPTERECENJE
< 75-
p(kN/mJ-
580
pa sledi:
~ Els
£.J Is
'lf3 = 00 =0
1
0.54 X 1t
lix 64
'lfl = 1 0.4 X 1.23 = 0.18 < 0.40
0.5 x
20 x 12
. 'lfl =0.18 < 0.40 se nalazi u nedozvoljenoj oblasti nomograma.
k = min { 0.70.85
+ 0.05 x ('lf3 + 'lfl)
+ 0.05 x 'lfmin } =
. 0.7 + 0.05 x (0.0 + 0.18) . 0.709
mm {
0.85 + 0.05 x 0.0 } - mm { 0.850 } --. 0 709
hi = 0.709 x 12.0 = 8.508 m
Proracun vitkosti
. D 50.0
1=4 = 4 = 12.5 em
Granicna vitkost:
A = 50.0- 25.0 X MI -73.3 - 24.4

M2 = 50.0 - 25.0 x 146.7 + 48.9 =62.5
hi 850.8
Ai =T = 12.5 = 68.06 > 62.5
Po ovom kriterijumu stub je vitale
Kako je 62.5 <Ai < 75 kontrola moze da se vrsi metodom dopunske ekscentricnosti.
Odrediivanie bezdimenzionalnog odnosa !!.t!Q
U slucaju lineame promene momenata savijanja duz vitkog stuba, moze se usvojiti
1
ej = ee = /Ii x (0.65 X M1 + 0.35 x M2)
1
el = = 0.24 m
296.1 + 98.7 x [0,65 x (146.7 + 48.9) - 0,35 x (73.3 + 24.4)J
ej = 24.0 em
el 24.0
D = 50.0 = 0.48 < 3.5
I po osnovu drugog kriterijuma potrebnaje kontrola vitkog stuba sa uzimanjem u obzir efekata
teorije II reda.
581
Poeetni ekseentrieitet (imperfekeiia) ~o
hi 850.8
eo = 300 = 300 =2.8 em
Utieaii tecenia ~qJ
Provera da Ii mo.gu da se za zanemare utieaji tecenja betona:
I. uslov
Ai = 68.06 > 50, nije ispunjen uslov
2. uslov
~ = 0.48 < 2.0. nije ispunjen uslov
3. uslov
Ng = 296.1 kN > 0.2 x Nq = 0.2 x (296.1 + 98.7) = 78.96 kN, nije ispunjen uslov.
Potrebno je uvesti efekte tecenja.
MB 30 Eb = 31.5 GPa = 3150 kN/em2

D4 x 1t 0.54 X 1t
lb =~ = 64 = 0.00307 m4 = 307000 em4
1t2 1t2
NE = Eblb x
hi = 3150 x 307000 x 850.82 = 13185 kN
CXE =& 296.1

NE = 13185.0 = 0.022
Za
2 'x Ab 2 x 25.02 x 1t
dm =-0 =2x 25.0 x 1t = 25.0 em
kao i za prerpostavljenu starost betona u trenutku opterecenja t = 28 dana, usvaja se lpoo = 3.6.
~xqJ
eqJ= (elg + eO) x (2.7181- aE -1.0)
Ekseentrieitet I reda usled stalnog opterecenja g:
1
elg =Ng x (0.65 x Mlg + 0.35 x M2g)
1
elg =296.1 x (0.65 x 146.7 - 0.35 x 73.3) = 0.24 m = 24.0 em
0.022
1.0 - 0.022 x 3.6
ej = (0.24 + 0.028) x (2.718 - 1.0) = 0.023 m = 2.3 em
582
Odredivanie 'ijopunske ekseennicnosti"oo teoriii II reda - e2
2 = 0.48
0.3 < ~
D=0.48 < 2.5
Ai- 25 68.06- 25.0
e2=D x l6() = 0.5 x 160.0 = 0.13 m = 13.0em
Ukupni ekseennieitet u "srednjoj treCini duiine izvijanja" iznosi:
e = el + eO+ etp + e2
e = 24.0 + 2.8 + 2.3 + 13.0
= 42.1 em
Maksimalni ekseennicitet usled utieaja teorije I redajav1ja se u vrhu stuba.
146.7 + 48.9
el.mtU = 296.1 + 98.7 = 0.50 m = 50 em
e < el.mtU
Merodavan je presek u vrhu stuba.. Granicni utieaji za taj presek iznose:
Mu = 1.6 x 146.7 + 1.8 x 48.9 = 323.0 kNm.

Nu = 1.6 x 296.1 + 1.8 x 98.7 = 651 kN
Za dimenzionisanje koristimo dijagrame interakeije za kruini presek/82/ - dijagram br. 163.
Mxu 323.0x 102

D =7t x 25.02 x 50.0 =0.16
7tX
()
2"
2
xDxfB
x 20.5 X 10-1
Nu 651.0
D 2 = 7tx 25.02 x 20.5 x 10-1 = 0.16
7t x
()
2" xfB
Sa dijagrama, JL = 0.36, EQ > 3.0 %0
D 2 fB
AQ
.
= IJ.
- x
Ai
7t x
()
68.06
2" x
O'v = 0.36 x 7t x 25.02 x
20.5
400.0 = 36.22 em2
mm IJ. =
50 -0.4 = 50.0 -0.4 =0,961%
. 0.961
100 x 25 x 7t = 18.87 em 2
mmAQ = 2
Potrebna armatura: AQ
= 36.22 em2
Proracun stuba 2-4
DUZinaizvijanjaje:
hi=kxl
583
Ovde je
Elr = 0.0
u zglobu gde je sasvim slobodna rotacija.
~ EIs'
~ is
Vl4= 0.0 = 00
I 0.64 X 1t
UX 64
yI2 =
0 .5 x
1 0.4 x 1.23
x
= 0.37 < 0.40
20 12
1fI2= 0.37 < 0.40 se nalazi u nedozvoljenoj oblasti nomograma.
0.7 + 0.05 x + 0.37)
= mm. .
(00 00
k { 0.85 + 0.05 x 0.37 } =mm { 0.869 } = 0.869
hi =0.869 x 12.0 = 10.43 m
Proracun vitkosti
. D
I =4" =460.0 = 15.0 em
Granicna vitkost:
A. = 50.0 - 25.0 X ~ = 50.0 - 25.0 x 0.0

M2 223.2 + 74.4 = 50.0
Iii 1043.0 . ..
1
/Li = i = 15.() = 69 .53 > 50 .,O pa Je po ovom kri tenJumu stub vlt. ak .
Kako je 50 <Ai < 75 kontrola moZe da se vrsi metodom dopunske ekseentricnosti.
Odrediivanie bezdimenzionalno£ odnosa eIlJ2
U slucaju linearne promene momenata savijanja duz vitkog stuba, koji je na jednom kraju
zglobno oslonjen, moze se usvojiti
1
el = ee = N x 0.60 X M1
I
el = 303.8 + 101.2
x [0,60 x (223.2 + 74.4)] = 0.44 m
el = 44.0 em
~ 44.0 .
D = 60.0 = 0.73 < 3.5, paJe potrebna kontrola.
584
Pocetni ekseentrieitet (imperfekeija)
~o
hi 1043.0
eo = 300 =30() = 3.5 em
Utieaii tecenja!!.rp
Provera da Ii mogu da se zanemare utieaji tecenja betana.
I. uslov
Ai = 69.53 > 50, nije ispunjen uslov

2. uslov
~ = 0.73 < 2.0, nije ispunjen lIslov
3. uslov
Ng = 303.R kN > 0.2 x (303.X + 101.2)

= X1.0 kN, nije ispunjen uslov
MB 30 Eh = 3J.5GPa = 3150 kNlcm2

D4 x 1t 0.64 X 1t
Ib =~ =
64 = 0.O()636 m4 = 636000 em4
71:2 71:2
NE=EbibX
hi =3150x636000x 1043.02 = 18176kN
fig 303.8
lXE=
NE = 18176.0 = 0.017
Za
2 x Ab 2 x 30.02 x 71:
dm =-0 =
2 x 30.0 x 71: = 30.0 em
kao i za starost betona u trenutku opterecenja t = 28 dana, usvaja se ({Joo=3.6.
a£
erp=(elg+eo)x(2.718 I - a£: x rp
-1.0)
elg =N1g x (0.60 x M]g)
I
elg = 303.8 x (0.60 x 223.2)
= 0.44 m = 44.0 em
0.017
ej = (0.44 + 0.035) x (2.718 1.0- 0.017 x 3.6
- 1.0) =0.031m = 3.1em
585
Odredivanie '(iopunsk6 ~kseentricnosti "PO teoriii II reda e7
2 = 0.73
0.3 < ~
D = 0.73 < 2.5
Ai- 25 69.53- 25.0
e2 = D x 16() = 0.6 x 160.0 = 0.17 m = 17.0 em
Ukupni ekseentrieitet u "srednjoj treCini duZine izvijanjoi' iznosi
e =el+ eo + e", + e2
e = 44.0 + 3.5 + 3.1 + 17.0 = 67.6 em
Maksimalni ekseentrieitet us1ed uticaja teorije I redajav1ja se u vrhu stuba.
Stub 2-4:
223.2 + 74.4
el.nuu = 303.8 + 101.2 = 0,74 m = 74 em
e < el,nuu
Merodavan je presek u vrhu stuba. Granicni utieaji za taj presek iznose:
Mu = 1.6 x 223.2 + 1.8 x 74.4 = 491.0 kNm

Nu = 1.6 x 303.8 + 1.8 x 101.2 = 668.0 kN
Za dimenzionisanje koristimo dijagrame interakcije za kruzni presek/82/ - dijagram br. 163.

Mxu 491.0 x 102
D 2 =1t x 30.02x 60.0 x 20.5 x 10--1=0.14
1t x"2
() x D x fB
Nu 668.0
D = 1tx 30.02 x 20.5 x 10-1 = 0.12
1t
()
x"2
2
XfB
Sa dijagrama, Jl = 0.32, Ea > 3.00/00

D 2 fB
Aa
.
=-
J.I.
Aj
x 1t x"2
69.53
() x (Tv = 0.32 x 1tx 2 20.5
30.0 x 400.0 = 46.37 em
2
mmJ.l. =
50 -0.4= 50.0 -0.4=0,991%
min Aa = °i9C:/x 302 x 1t= 28.01 em2
Potrebna armatura: Aa = 46.37 em2
586
PRILOG 6.5
U SISTEMU SA POMERLJIVIM
CVOROVIMA 25 < A < 75
Dimenzionisati stubove pomerljivog rama. Stubovi su pravougaonog poprecnog preseka bid =
40/80 em. Ostale dimenzije date su na slici.
'
Podaei
SOm P
9
g = 30.0 kN/m
Q)
]
P = 200.0 kN
8
t =6,0 m MB 30
4
RA 400/500
~' L = 20,Om
~
Pomerliivost sistema
Zbog nepostojanja bilo kakvog elementa za ukrucenje koji bi se mogao tretirati kao oslonac koji
bi sprecavao horizontalna pomeranja rigle rama 2-3, ram spada u grupu pomerljivih.
Staticki uticaii I reda
Dijagrami presecnih siia za stalno (g) i korisno (P) opterecenje, prema teoriji I reda, dati su na
slikama na siedeCim stranama.
Proracun stuba 1-2
Duzina i zvijan ja je:
hi =k x I
~ Els
£..J Is
'IIi =
~ Elr
£..J 0.5 x Lr
Ovde je
Elr = 0
u zgIobu, pa sledi:
~ EIs
£..J Is
'Ill = 0.0 00
=
587
--......
a iii
'":
2
l
~ N
8
ro
. !-
I/)
en
....
....
ft
~
BI,B 15.02.91.
.Pomerljiv
1. 1.0 .
ram - vitko8t
STALNO OPTERECENJE
< 75.
g[kN/m].
a iii
2
8
- -300.0
z
~
8
(r)
~~811
I -~.o -300.0 0
~
. IMoB 15.02.91.
.Pomerljiv ram -
1- 1.0 - STALNO OPTEAECENJE
vitko8t < 75-
g[kN/m]-
588
--
0 iii
N
2 ..
E
Z
::.::
,.. .
...... i
"!B
(T')
II>
I
0
~
B£B 15.02.91.
.Pomerljiv ram
2- 1.0 .
-
vitko8t,<
KOAISNO OPTEAECENJE
75.
PCkN].
CI
iii
z
1-:;
!
I
~
en
-lJ.rP
::.:: i
~
..
I -150.0
-=~'Du
N
~
'au 15.02.91.
8Pomerljiv
2. 1.0 .
raM - vitk08t
KORISNO OPTEAECENJE
< 75.
PCkN].
589
1 0.4 x 0.83
Ij!z =
6x 12
1 0.4 x 1.83 = 0.59
0.5 x
20 x 12
OCitavanjem sa nomogram a,
k = 2.1
Koriscenjem fonnu1adobijamo
k = 2.0 + 0.3 If! = 2.0 + 0.3 x 0.59 = 2.177

Usvaja se vrednost za k dobijena iz fonnu1a.
hi = 2.177 x 6.0 = 13.06 m
Proracun vitkostj
~ 80.0
i=
-fU = -fU = 23.1 em
Granicna vitkost iznosi A.= 25 za pomerljive sisteme.
hi 1306.0
A. = T =23.l = 56.54> 25.0
Po ovom kriterijumu stub je vitale
Odrediivanie bezdimenzionalnog odnosa ~t/!!.
U slucaju pomerljivih sistema merodavan je presek na vezi stuba i rigle. Dakle, unapred
pretpostavljamo da je merodavan presek na vezi stuba i rigle (cvorovi 2 i 3) i u nastavku
proracuna primenjujemo metodu 'tlopunskogekseentrieiteta'~
Ng.Np el
t
,
I
h-/3
I
I hi'3
I
h.I
hi'3 hi!3
hi!3
hi!3
~%
f Ng1Np~ -fe
590
304.7 + 114.2
el = 300.0 + 150.0 = 0.93 m = 93.0 em
el 93.0
d = 80.0 = 1.16 < 3.5
I po osnovu drugog kriterijuma potrebna je kontrola vitkog stuba sa uzimanjem u obzir efekata
teorije II reda.
Kako je 25 <A.j< 75 kontrola moZe da se vrsi metodom dopunske ekseentricnosti.
Poeetni ekseentrieitet (imperfekeiia)

~o
hj 1306.0
eo =
300 = 300 = 4.4 em ==4.0 em
Uticaii tecenia erp
Prvo se proverava da Ii postoje uslovi za zanemarivanje utieaja tecenja betona.
I. uslov
A.j = 56.54 > 50, nije ispunjen uslov
2. uslov
d = 1.16 < 2.0, nije ispunjen uslov

3. uslov
Ng = 300.0 kN > 0.2 x Nq = 0.2 x (300.0 + 150.0)

= 90.0 kN, nije ispunjen uslov
MB 30 Eb = 31.5 GPa = 3150 kN/cm2

bd3 0.4 x 0.83
lb = 4 .
12 = 12 = 0.017 m = 1700000 em 4
1t2 1t2
NE= Eblbx
h2 = 3150 x 1700000 x 1306.02 = 30987 kN
I
lX£ =& 300.0

NE = 30987.0 = 0.0097
Za
2 x Ab 2 x 40 x 80
dm =-0 =
240 = 26.6 em
kao i za pretpostavljenu starost betona u trenutku opterecenja t = 28 dana, usvaja se qJoo
= 3.6.
591
aE
-xtp
1 - aE
etp = (elg + eo) x (2.718 - 1.0)
~ 304.7
elg = Ng = 300.0 = 1.02 m
0.0097
x 3.6
(2.7181.0-0.0097 - 1.0) =0.04 m = <1.0em
etp = (1.02 + 0.04) x
Odredivanie '\1opunske ekseentricnosti"oo teoriii n reda - e2
~ 1.16
d =
el
0.3 <(j = 1.16<2.5
A.i- 25 56.54- 25.0
e2 =dx ~ =0.8 x 160.0 =0.16m = 16.0em
Ukupni ekseentrieitet u "srednjoj treCini duzine izvijanja"(presek u vrhu stuba na vezi stuba i
rigle) iznosi:
e = el + eo + etp + e2
e = 93.0 + 4.4 + 4.0 + 16.0 = 117.4 em == 1.17 m
Dobili smo, dakle, ekseentricitet konstantne normalne sHe pritiska u merodavnompreseku u

vrhu stuba, pa granicni uticaji za taj presek iznose:
Mu = 1.6 x 300.0 x 1.17 + 1.8 x 150.0 x 1.17 = 878.0 kNm

Nu = 1.6 x 300.0 + 1.8 x 150.0 = 750.0 kN
Za dimenzionisanje koristimo dijagrame interakeije za pravougaoni presek, Prilog 2.4.10 ovog
prirucnika, ili 182/.
Za
RA 4001500, Aal = Aa2, t.j. za simetricno armiranje, i aId = 0.1, sledi:
Nu 750.0
nu = b x d xfB = 40.0 x 80.0 x 20.5 X 10-1 = 0.11
Mxu 878.0 x 102

mu -b x d2 XfB = 40.0 x 80.02 x 20.5 X l(J-I = 0.17
Sa dijagrama,ll = 0.14, £a > 3.00/00
Aal =Aa2 = II x b x d x ~ = 0.14 x 40.0 x 80.0 x i~~o = 22.96 em2

Aa = 2 x 22.96 = 45.92 em2 (ukupna armatura u preseku)
592
. Ai 56.54
mmJ.l =50 -0.4=
50.0 -0.4=0,731%
1
min Aa = °i~ x 40.0 x 80.0 = 23.40 em2
Potrebna armatura : Aa = 45.92 em2

uz uslov simetricnog armiranja
Naoomena
Riglu pomerljivog rama u preseku na veri sa stubom takode treba dimenzionisati prema
dobijenom granicnom momentu savijanja saefektima teorije II reda, za Mu = 878 kNm
i odgovarajucim transverzalnim i aksijalnim silama dobijenim uobicajenim prorac unom
po teoriji I reda.
Proracun stuba 4-3
Duzina izvijanja je:

hj =k x I
U OVOI}1
slucaju je u proracunu vitkosti sve isto kao za stub 1-2, pa je:
k = 2.177, hi =1306 em i A ==56.54
Odrediivanie bezd.imenzionalnog odnosa

!t.llJ!.
Slicno kao kod stuba 1-2 pretpostavlja se da se i na stubu 4-3 merodavan presek nalazi u vrhu
stuba na vezi sa riglom. To je ujedno i presek u "srednjoj treeini duzine izvijanja'~
e}
304.7 + 114.2
= 300.0 + 50.0 = 1.20 m = 120.0 em
e}
(j = 120.0
80.0 = 1.50 < 3.5,
.
pale potrebna kontrola.
Pocetni ekseentrieitet (imperfekeiia)
!t.O
eo = 4.0 em (isto kao za stub 1-2)
Uticaii teceniall.rp
Provera da Ii mogu da se zanemare utieaji tecenja betona.
1. uslov
A.; = 56.54 > 50, nije ispunjen uslov
2. uslov
d = 1.50 < 2.0, nije ispunjen uslov
593
3. uslov
Ng = 300.0 kN > 0.2 x (300.0 + 50.0) = 70.0 kN, nije ispunjen uslov
Potrebno je uvesti efekte teeenja betona.
Kao i kod stuba 1-2, zbog jednakih utieaja od stalnog opterecenja u izabranon merodavnom
preseku u vrhu stubaje elg = 1.02 m = 102 em. Odatle sledi da se etp ne razlikuje za stubove
1-2 i 4-3, pa imamo daje i za stub 4-3:
etp = 4.0 em
Odredivanie dopunske ekseentricnosti po teoriii II reda - e2
d = 1.50
0.3 < ~
d = 1.20 < 2.5
Ai- 25 56.54- 25.0
e2 = d x 16() = 0.8 x
160.0 = 0.16 m = 16.0 em
Ukupni ekseentrieitet u "srednjoj treCini duzine izvijanja" iznosi za merodavan presek u vrhu
stuba:
.. = el + eo + etp + e2
e = 120.0 + 4.0 + 4.0 + 16.0 = 144.0 em
Granicni utieaji za taj presek iznose:
Mu = 1.6 x 300.0 x 1.44 + 1.8 x 50.0 x 1.44 = 821.0 kNm

Nu = 1.6 x 300.0 + 1.8 x 50.0 = 570.0 kN
Za dimenzionisanje koristimo dijagrame interakeije za pravougaoni presek, Prilog 2.4.10 ovog

Prirucnika, ili 182/.
Za
RA 400/500, Aal = Aa2, t.j. za simetricno armiranje, i aId = 0.1, sledi:

Nu 570.0
nu = b x d xis = 40.0 x 80.0 x 20.5 X 10-1 = 0.09
Mxu 821.0 x 102
mu -b x d2 xis = 40.0 x 80.02 ><.20.5x 10-1 = 0.16
Sa dijagrama, jJ. = 0.15, £a > 3.00/00
Is 20.5
Aal = Aa2 = -
J.l. xbxdx
Gv = 0.15 x 40.0 x 80.0 x 400:0 = 24.60 em2
Aa = 2 x 24.60 = 49.20 em2 (ukupna armatura u preseku)
594
min f.J.
Ai 56.54
= 50 - 0.4 =
5CfO - 0.4 = 0,73 I%
. 0.731
mm Aa =
100 X 4 0 .0 X 80.0 =23.40 em 2
Potrebna armatura:
Aa = 49.20 em2
uz uslov simetricnog
Napomena anniranja
Riglu pomerlji vog ram a u preseku na vezi sa stubom takode treba

dobijenom granicnom dimenzionisati
momentu savijanja sa efektima teorije II reda, za Mu =82 Iprema
kNm
i odgovarajuCim
transverzalnim i aksijalnim
po teoriji I reda. silamadobijenim uobicajenim
proracunom
595
........
PRILOG 6.6
U SISTEMU SA NEPOMERLJIVIM
CVOROVIMA A > 75
Dimenzionisatistubove nepomerljivog rama prikazanog na skici. Stubovi su kruznog
poprecnog preseka D = 60 em.
Podaei
9.P
g = 30.0 kN/m
<»
p = 10.0 kN/m
E MB 30
g~
D=60em RA 400/500
9,P
(?)
bId = 1.0/100
E
0 =60em 0
r--~
J 20,Om
Pomerljivost sistema
Nepomerljivost sistema obezbedena je, na primer, krutim tavanicama koje su na krajevima

oslonjene na zidna platna. Nepomerljivost sistema modelirana je horiwntalnim osloncima u
cvorovima 4 i 5.
Staticki utieaii I reda
Dijagrami presecnib sila za stalno (g) i korisno (P) opterecenje. prema teoriji I reda, dati su na
slikama na sledeCim stranama.
Stub 5 - 6
Kontrola vitkosti
1
el =N x {0.65 M2 + 0.35 Md =
1
= 500.1 + 200.0 x [0.65 x (144.4 + 57.7) - 0.35 x (72.2 + 28.8)] = 13.7 em
596
0
iii
"'!
3
~ 28
IE ::r
Z ..;
~
~
I/')
::r
0
::r
CD
M
72.7 72.2
L
B'S 21.02.91.
I-
-Nepomerljiv ram - vitkost
1.0 - STALNO OPTEAECENJE
> 75-
g[kN/N]-
0
iii
-2!; .0 28
~~~0
cD 0
1/1 6 t:D
U'I
J.O
-~99. 8 -"" 17
-500.1
Z
::.::::
('t'")
a
0
If')
LIt
N
-~99.8
L
B&S21.02.91.
I-
-Nepomerljiv ram - vitkost
1.0 - STALNO OPTERECENJE
> 75-
g[kN/m]-
0
597
iii
28
-I .0
~~.
':6'
C\I N
(r)
C"\
N 6 t\I
-I .0 17
-199.9 -200.0
z
:.::
IJ"I
0
0
0
C\J
'"
[
N -199.9
0
h
B&B 21. 02. 91.
-Nepo~erljiv ram - vitkost
2- 1.0 - KCRISNC CPTERECENJE
> 75-
p[kNl~]-
iii
-:
28
~
(rI
E
Z
:.:: ii!
(J:)
(C
m
('I"')
M
29.0 28.8
h
B&B 21.02.91.
-Nepo~erljiv
2- 1.0 - KCRISNO
ram - vitkost
OPTERECENJE
> 75-
p[kN/~J-
598
DuZina izvijanja:
"'a =0
O.~X1t
X(l~.O+ 1:.0)
"'b = 1 0.4 x U)3 = 1.14
0.5 x 12X
20
k = mm. { 0.70.85
+ 0.05 X
("'a + "'b)
}
.
=mm {
0.7 + 0.05 X (0.0 + 1.14)
+ 0.05 x
"'min 0.85 + 0.05 x 0.0 } = 0 .757
hi =0.757 x 17.0 = 12.87 m
12.87
A'I - 0.60 -- 85 .8
4
A = 50.0- 25.0 X -72.2 - 28.8
144.4+ 57.7 =62.5
el 13.7 85.8
D = 60.0 = 0.228 < 3.5 x 75.0 = 4.00
Kako je 62.5 < Ai < 140 potreban je dokaz nosivosti uz uzimanje u obzir uticaja po teoriji II
reda. Uz to je ~ > 75, pa je potreban "tacniji" proracun koji vodi racuna 0 geomefrijskoj i
fizickoj nelineamosti problema. Kao "tacniji" proracun bice iskoriscen "metod moguce
ravnoteie mode1- stuba'~
Poeetni ekseentrieitet (imperfekciia) ~o

hi 12.87 x 102
eo= 300 =
300 = 4.3 em
Utieaii tecenia!lrp
MB 30 Eb = 31.5 GPa = 3150 kN/em2

D4 x 1t 60.04 x 1t
lb=~ = 64 = 636172em4
1t2 1t2
NE = Eblb x
hi = 3150 x 636172 x 1287.02 = 11940.6 kN
aE = fiE.. 500.1
NE = 11940.6 = 0.042
Usvaja se
qJoo = 3.6
aE
XII'
erp=(elg+eo) x (2.718 I-a E -1.0)
0.042
1 0 - 0 042 x 3.6
eq>=(0.137+0.043)x(2.718" -1.0)=0.031 m=3.l em
599
------
1 1
elg =Ng x (0.65 x Mbg + 0.35 x Mag) = 500.1 X (0.65 X 144.4 + 0.35 X 72.2)
elg =0.137 m = 13.7 em
Ukupan ekseentricitet 1 reda usled JU1Ulicnol!oPterecenia
1
elu =Nu X [0.65 Mu2 + 0.35 Mul] =
1
= 1370.2 X [0.65 x 395.5 - 0.35 x (1.9 x 72.2 + 2.1 x 28.8)]
= 13.7 em
e[ = elu + eo + eqJ
e[ = 13.7 + 4.3 + 3.1 =21.1 em = 0.211 m
Dimenzionisanie
Stub ce biti dimenzionisan.pomoeu "metode moguce ravnoteze model - stuba". Usvojena je

racunska normalna sila nr = 0.25 > n = 0.24.
U svojeno je:
aiD = 0.1
h =D - a = 0.9 x D = 0.9 x 60.0 = 54.0 em
I. aproksimacija
Pretpostavimo:
k = Ie X h X 103 = 2.0
Ie = 2.0 54.0
X 10-3
= 3.70 x 10-5 l/em
Eks~entrieitet spoljnih sila:
e2 0.1 x 3.70 x 1(}-5x 1287.02
D = 60.0 = 0.102
e e[ e2 21.1
D =Ii + D = 60.0 + 0.102 = 0.454
Potreban bezdimenzionalni momenat savijanja unutrasnjih sila:
pOl mr = 0.25.x 0.454 = 0.113 ==

0.114, pa sledi:
patTi = 0.70
20.5
J.L = 0.70 x 400.0 = 0.036 = 3.6%
U eilju smanjenja koliCine armature ponavljamo proracun u teznji da, ako postoji, pronadjemo
drugu nlvnoteznu konfiguraciju sa manjom koliCinom armature.
600
2, aproksimaeija
Pretpostavimo:
k = /( x h x 103
= 3.0
3.0 X 10-3
/(
= 54.0 = 5.55 x 10-5 l/em
Ekseen trieitet spoljnih sila:
e2 0.1 x 5.55 x 10-5 x 1287.02

D = 60.0 =0.153
e el e2 21.1
D =D + D = 60.0 + 0.153 = 0.505
Potreban bezdimenzionalni momenatsavijanja unutrasnjih sila:
pOLmr = 0.25 x 0.505 = 0.126

Potrebno je izvrsiti interpolaeiju izmedu 0.122 i 0.129, odnosno pOLJ,t
= 0.45 i pOLJ,t = 0.50.
pOLJi = 0.48
20.5
J1.= 0 .48 x
400.0 = 0 .025 = 2.5%
3. aproksimaeija
Pretpostavimo:
k = /(x h X 103 = 4.0
/(
4.0 X 10-3
= 54.0 = 7.41 x 10-5 lIem
Ekseen trieitet spolj nih sila:
e2 0.1 x 7.41 x 10-5 X 1287.02

D = 60.0 = 0.205
e el e2 21.1
D =D + D = 60.0 + 0.205 = 0.557
pOL mr = 0.25 x 0.557 = 0.139

pOL Ji =0.40
20.5
J1. = 0.40 x 400.0 =0.021 = 2.1%
601
------.......
4. aproksimaeija
Pretpostavimo:
k = kmax =1<: X h X 103 = 4.4

4.4 x 10-3
I<: = 54.0 = 8.15 x 10-5I/em
Ekseentrieitetspoljnih sila:
e2 0.1 X 8.15 X 10-5 X 1287.02
D - 60.0 = 0.225
e CI C2 21.1
D = D + D = 60.0 + 0.225 = 0.576
1'0/m, = 0.25 X 0.576 =-0.144
Potrebno je izvrsiti interpolaeiju izmedu 0.138 i 0.148, odnosno pol JL= 0.35 i pOIJL= 0.40.
1'0/Ji = 0.38
20.5
11 = 0.38 X 400.0 = 0.019 = 1.9%
Armatura:
Aa = ~100 X 30.02 x 7t = 53.72 em

Presek u vrhu stuba
Mu = 1.9 x 144.4 + 2.1 x 57.7 = 395.5 kNm

Nu = 1.9 x 500.1 + 2.1 x 200.0 = 1370.2 kN
Nu 1370.2
nu =- D 2
- = 7t x 30.02 x 20.5 x 10-1 = 0.24
()
7tx 2" x fB
Mu 395.5 x 102
mu = D 2
= 7t x 30.02 x 60.0 x 20.5 x 10-1 = 0.11
7t x
() 2" x D XfB
Sa dijagrama interakeije /82/ broj 163 dobijamo JL = 0.12.
Aal =Aa2 = 11x 7tx d2 x~ = 0.12 x 7tx 30.02 x }~~o = 17.39 cm2
Za stub 5-6 anniran konstantnom annaturom po visini:
Usvojeno: 53.72 cm2
602
Stub 4 - 5
Kontrola vitkosti
x 1t
~.6~4 x
(1 ;.0 + 1;.0)
V1a =
0.5 x
1 0.4 X 1.03 = 1.14
12 x 20
0.604 x 1t 1
64 x
V1b = 11.0
0.5 x
1 0.4 X 1.03 = 0.69
12x 20
.
k - mzn 0.7 + 0.05 x (V1a + V1b)
{ 0.85 + 0.05 x V1min } -
. 0.7 + 0.05 x (1.14 + 0.69)
mzn { 0.85 + 0.05 x 0.69 = 0.792 -- 0 .
= 0.885 } 792
hi = 0.792 x 11.0
= 8.71 m
1 8.71
/l-i= =58.1
0.60
4
Granicna vitkost:
A =50.0-25.0x -372.6 - 149.0

410.3+ 164.1 =72.7
Ai< 72.7, pa dokaz granicne nosivosti stuba moze da se izvede bez uvodjenja efekata vitkosti.
603
PRILOG 6.7
U SISTEMU SA POMERLJIVIM
CVOROVIMA A > 75
Dimenzionisati stubove pomer]jivog visespratnog rama. Stubovi su kvadratnog poprecnog
preseka bslds = 35/35 em. Rig]e su pravougaonog poprecnog preseka brldr = 40/90 em. Ostale
dimenzije i kvalitet materijaladati su na slici.
g = 35.0 kN/m
p = 15.0 kN/m
HI = 120.0 kN
H2 = H3 = 80.0 kN
H4 = ]20.0 kN
MB 30
RA 400/500
Zbog nepostojanja bi]o kakvih oslonaea koji bi sprecavali horizontalna pomeranja tavanica
visespratnog rama, moze se smatrati da je sistem horizontalno pomerljiv.
Kontrola vitkosti
Za visespratni ram kontrola vitkosti bice uradena u skladu sa Cl. 108 Pravilnika BAB 87. Za
staticki sistem na sliei i Eb = 1.0, primenom klasicnih metoda teorije konstrukcija ili
specijalizovanih racunarskih programa: SAP, STAAD, STRESS, SAN itd. dobijaju se
horizontalna pomeranja tavanica oct sile H = 1.0 koja deluje u vrhu konstrukcije prema
dispoziciji na slici.
Relativnopomeranje izmedju ]. sprata i prizemlja iznosi:
81 = ] 1821660.0 mm = 11821.66 m
U pitanju je, naravno, f1ktivna veliCina koja slub iskljucivo za proracun vitkosti stubova u
prizemlju visespratnog ram a prema sledecem izrazu:
604
1
11.1
=
~ 12.0 x 11821.66 x 3.0 x 0.352
8.0 =
80.7
+-H=1,O( kN)
11106530
(Eb=\OHkN/m2)
5391130
5391120
5391~3O
J 31JSO
1 31320
1 31850
?'
.Potnerljjv ram - vi H:ost > 75: si la H=l u vrhU8

I- 1.0 - si la H=I u vrhu sistema-
Kako je dobijena vitkost Al > 75 i posto se radi 0 pomerljivom sistemu, potrebno je sprovesti
"tacniji" proracun, na primer, priblizni P - d postupak.
Imperfekciia
Poeetno odstupanje stubova od vertikale:

1
ao = 200
Pomeranie vrha konstrukciie sarno usled horizontalnih sila ll.IJl!.MIJ.
Granicno opterecenje.
Usvajaju se maksimalnikoeficijenti sigumosti.
gu = 1.9 x 35.0 = 66.5 kN/m

Pu = 2.1 x 15.0 = 31.5 kN/m
Hul = 2.1 x 120.0 = 252.0 kN
Hu2 = Hu3 = 2.1 x 80.0 = 168.0 kN
Hu4 = 2.1 x 40.0 = 114.0 kN
Horizontalno pomeranje poslednje etare sarno usleddelovanja horizontatnih sila iznosi:
al (Huk) = 294.9 mm = 0.2949 m

Ovo pomeranje je prikazano na sledeeoj slici.
605
29'1.9
289.14
289.~ 289.3
27'.i.1
e 27'.i.2 275.1
E
CD
01
:1'
C1>
C\J
dx
L
B&B21.02.91.
.Pamer 1 j j v ram
3- 1.0 -granicno
- vi tk as t > 75: gran i eno
opterecenje vetrom,po
op terecenje
etazama
Vu+Hu.
Hu[kN]-
Pomeranie vrha konstrukciie usled horizontalnih i venikalnih sila ~Hiliukl..~J:Hf!':u.U
Horizontalna pomeranja po etaiama prikazana su na sledecoj slici. Zakljucujemo cia je

pomeranje poslednje etaie usled zajednickog delovanja horizontalnih i venikalnih sila:
al = 294.5 mm = 0.2945 m
29'1.5
288.6
288.6 288.5
2~.O
E 2N.O
E 2~.O
CD
U1
:1'
C1> ~9. 7
C'\I 2149.7
dx
L
848 21. 02. SI.
-Pomerljiv ram - vi tkost > 75: granicno
II- 1.0 -granicni uticaji po teoriji
opterecenje Yv+Hu-
I reda: Hu + Yu-
606
Uticaii prema teoriii II reda tJf1uJc
Vuk = 15.0 x (66.5 + 31.5) = 1470.0 kN

gdeje: k=I,2,3i4.
al
lXQ+T
all = ~
al(Huk) k Vuk x Yk
l--x
I
LHukXYk
1 0.2945
200 + 20])
au =
. 0.2949 1470.0 x (8.0 + 12.0 + 16.0 + 20.0) =
1.0-
20.0 x 8.0 x 252.0 + 12.0 x 168.0 + 16.0 x 168.0 + 20.0 x 84.0
=2.306 x 10-2
Dodatna granicna horizontalna sila pOetazama"i "iznosi:
.1Huk = 2.306 x 10-2 X Vuk
.1l-/uk = 2.306 X 10-2 X 1470.0 = 33.9 kN

Ako sada izvrsimo superpoziciju uticaja svih horizontalnih i svih venikalnih opterecenja (H
.1l-/uk + Vuk) dobijamo dijagrame granicnih presecnih sila po teoriji II reda, koji su prikazani ukna+
slid na sledecoj strani.
Na osnovu ovih dijagrama granicnih uticaja uobicajenim postupcima (npr. pomoeu

interakcionih dijagrama) mogu se dimenzionisati stubovi prema stanju granicne nosivosti.
Napomena
Zbog ogranicenja defonnacija stubova preporucuje se da se pretpostavljeni
koeficijenti sigurnosti zadrre i u slucaju kada ostvarene dilatacije zategnutemaksimalni
armature
fonnalno dozvoljavaju smanjenje koeficijenata sigurnosti u skladu sa Pravilnikom BAB
87.
607
----..
30.7
e
z
x:
a:>
0
~
(I"')
If)
M
tr -Pomerljiv ram - vitkost > 75: granicno opterecenje Vu+Hu-
~6- 1.0 -granicni uticaji po teoriji II reda: Hu + delta Hu + Vu-
B~B 21. 02. 91.
~-Jl5.U ,.....,.....
tB13.5 ,..... -ij80.
(\')~
I
~77 ::I
-176.0 813.6 -ij80. 2

.=:T r-: ~-1105. 5 G) 1009 .ij
~"""CoO
~N~
71
-32ij.9 -I ~5.5 1009.ij

~;u- N m-~8 .8 m -I 66 .0
z
x:
Ln
N ~~~-362.0
-2ij8 .8 -I 66 .0
a:>
(D iHIZ.
If)
<D".-3568.2 :::r: -221 .6
~c\i..:
(I"') Ln=z' :::I'
I 71 I
N -92.1
~
-3568.2 ....=m .6
tr -Pomerljiv ram - vitkost > 75: granicno opterecenje Vu+Hu-
~6- 1.0 -granicni uticaji po teoriji II reda: Hu + delta Hu + Vu-
B~B 21.02.91.
608
PRILOG 6.8
KRATKI ELEMENT
Dimenzionisati konzolni kratki nosac (element) opterecen silom Vu.
Podaei
Vu
Vg = 150 kN
~ Vp = 250 kN
" b = 30 em
MB30 Is = 25.5 MPa 't'r= 1.1 MPa
RA 400/500 (Tv = 400 MPa
Staticki utieaii
Tu = 1.6 x 150 + 1.8 x 250 = 675.0 kN

Mu = 675.0 x 0.4 = 270.0 kNm
Dimenzionisanie
Potrebna staticka visina:

Tu 675.0
h -=
b x 0.85 x 5 X't'r -- 30 x 0.85 x 5 x 1.1 x 10--1 = 48.1em
Iz konstruktivnih razloga usvajaju se dimenzije nosaca prema skici.
Pretpostavlja se a
t i = 5 em,
60
pa je h = 80 em.
Odredivanje armature Aa:

80.0
k= = 3.818
270.0 x 102
30.0 x 20.5 x 10-1
Eb,a = 1.50/10 0/00
609
jl = 7.337 %
- 7 337 x 30.0x 80.0 x 20.5 - 9 02 2
AQ -.
100 400 -. em
Usvojeno: 5 R0 16 (10.05 em2)
Kosa armat.. pod uglom od 45":
675.0
A.. %
C --..1 1 90 em2
2 x 400 x 10-1
~
Usvojeno: 6 R0 16 (12.06 em2)
Serna anniranja
"-'-'
60
2R016
2R016
3 R0 16
2R016
R010/15
\
0(0
Ln
N
./
--""-
'-.-.
1\
610
PRILOG 6.9
ZGLOB, LOKALNI NAPONI PRITISKA
Dimenzionisati zglob u jednoj ravni na spoju stuba sa temeljem.
Podaci
~ru bt =bo=L.Oem
2
. Ng=600kN
Np = 190kN
Tg = 200 kN
Tp = 90 kN
17S dcftS 17S

MB30
GA 2401360
.SO fa = 20.S MPa
fbk = 30 MPa
Lokalni naDOn Dntiska Dn lomu
fO=20.5X-V
i~=: = 37.4MPa < 1.6x30=48MPa
Granicni utieaii
Nu = 1.9 x 600 + 2.1 x 190 = 1539.0 kN
Tu = 1.9 x 200 + 2.1x 90 = 569.0 kN
Vertikalna armatura z210ba
40 x 15
Aav = 1.0 x -wo- = 6.0 em2
1/'J' .
Usvojeno: 12 {2}8 (6.00 cm2)
uzengije U {2}6110
Optereeena povr~ina u temelju:
1.6Xlbk 2
AbT = ( fax
) AbQ = 1.6X30.0
( 20.5 )
2
x 15.0 x 40.0 = 3289.5 cm2
(do + 2 x)x (bo + 2 x)
= 3289.5
(15 + 2 x) x (40 + 2 x)
= 3289.5
x= 15.6 em
dT = 15.0 + 2 x 15.6 =46.2 em
bT =40.0 + 2 x 15.6 = 71.2 em
611
Sila zatezanja u stubu:
Zs." =0.3 x N" x (1-

~ )= 0.3 x 1539 x (1.0-:;g:~)= 323.2 kN
SHezatezanja u temelju:
ZT,I/. = 0.3 x N" x (1-: )= 0.3 x 1539 x (1.0- ~~:~)= 311.8 kN
ZT." = 0.3 x N" x (1- :~ ) = 0.3 x 1539 x (1.0 - ~:~ ) = ~02.3 kN
Annatura u stubu:'
Zs.u 323.2
Aa -- - = 13.47 cm2
O'v - 240 X 1<r]
Usvojeno: sedam redovacetvorosecnih uzengija U
08
(7 x 4 x 0.5 = 14.0 cm2)
Annatura u temelju:
ZT"max
Aa =-0:;- = 240311.8
x l<rl = 12.99 cm2
Usvojeno: cetiri reda po pet 0 10
(4 x 5 x 0.79) = 15.8 cm2
Uticai transverzalne sHe
rgp =N-T" = -1539

569 = 0.370 < 0.75
~N. "
Tu
Nije potrebna kosa armatura.
612
0'1
0
1 9Lq)'1 t
-
op- 9Lq)l
«I
CD
s
:::> m I
i II 0'1
B0lL t
«~oo m
wS
l/)~
w
a::
~0
Lf')
~w
l/)
w
a::
c...
-
00
ex:>
S
c...
aop-
-
~ CD
"0 :::> S
"N t"-- :::>
.~~
@
'-
"§
~
~.
E
Q)
>CI) «
CD
-
.--
01 CD 0
.t
CD .-- ..-
{9
S S N('t') S 0...-
ex:> :J
N
x
N
"""
~m
"
Lf')
X -~.--
0
I I . S
Lf')
x
II)
t"--
~, ie. _~I
~I ''- I
r r ...
I' I' I' r
I
I I I I I I I I I
II)
r-
t"-- ,
\... -)/
r
--
00 00
ex:> 00
S s
L L l L
ex:>
S
N
.--
:::> :::>
8'1= 8x9 8 S1 9'1 CI 8 1
t"-- t"--
613
PRILOG 6.10
JEDNOBRODNI RAM
Za ram prikazan na skid odrediti potrebnu armaturu u presecima 1 - 4 prema merodavnim
utieajima.
Podaci
bl/dl = 30.0/40.0 em
g.P
~b'lid2= 30.0nO.0 em
!oS/2 3 , g = 18.0 kN/m

p = 9.0 kN/m
~/d2 ~t WI= 4.8 kN/m
]=;' b1/d1 ~]~ W2= 2.4 kN/m
S = 20.0kN (seizmickasila)
t = :!:25° (temperatuma promena)
i 8.0
t- MB30
GA 240/360
Staticki utieaii
Primenjene su sledeee oznake:
+M -zategnuta unutrasnja strana rama

+N - sila piitiska
+ T -obrtanje u praveu kazaljke na satu
Presek 1
~f- ~....".
\
g P W W :!:t
M 20.4 10.2 -21.7 17.8 +21.2 :!:14.1
N 72.0 36.0 -2.3 2.3 +4.7 0.0
T -15.3 -7.7 17.1 -11.7 :!:10.0 +6.1 '-)
Presek 2
g ~f-
P W W ~:!:t
M -40.9 -20.5 8.1 -9.9 :!:18.8 +10.3
N 72.0 36.0 -2.3 2.3. +4.7 0.0
T -15.3 -7.7 -2.1 2.1 :!:IO.O +6.1 ! '
614
Presek 3
g ~f-
P w w ~:!r
M -40.9 -20.5 8. I -9.9 :! 18.8 + 10.3
N 15.3 7.7 2.1 2.1 0.0 :! 6.1
T 72.0 36.0 -2.3 2.3 +4.7 0.0
Presek 4
g ~f-
P w w ~:!r
M 102.1 51.5 -0.9 -0.9 0.0 + 10.3
N 15.3 7.7 2. I 2.1 0.0 :! 6. I
T 0.0 0.0 -2.3 2.3 +4.7 0.0
Merodavni staticki uticaii
Presek I I
max Mu = 1.3 x 20.4 + 1.5 x (10.2 + 17.8) + 1.3 x 14.1 = 86.9 kNm
odg Nu = 1.3 x 72.0 + 1.5 x (36.0 + 2.3) + 1.3 x 0 = 151.1 kN
odg Tu =- 1.3 x 15.3 - 1.5 x (7.7 + 11.7) - 1.3 x 6.1 = -56.9 kN
Ako se u proracun ne uzima uticaj temperature primenjuju se druii koeficijenti si-

gurnoBti, pa Be dobija: . <~,
,x
max Mu = 1.6 x 20.4 + 1.8 x (10.2 + 17.8)
=( 83.0 kNm < 86.9 kNm
.\
min Mu = 1.3 x 20.4 - 1.5 x 21.7 - 1.3 x 14.1 = -24.4 kNm
odg Nu = 1.3 x 72.0 - 1.5 x 2.3 + 1.3 x 0 =90.2 kN
odg Tu = - 1.3 x 15.3 + 1.5 x 17.1 + 1.3 x 6.1 = 13.7 kN
max Nu = 1.6 x 72.0 + 1.8 x (36.0 + 2.3) = 184. I kN
odg Mu = 1.6 x 20.4 + 1.8 x (10.2 + 17.8) = 83.0 kNm
odg Tu = - 1.6 x 15.3 - 1.8 x (7.7 + 11.7)
= -59.4 kN
'"
J
j. min Nu = 1.3 x (72.0 - 4.7) = 87.5 kN
odg Mu = 1.3 x (20.4 - 21.2)
= -1.0 kNm
odg Tu = 1.3 x ( - 15.3 + 10.0)
= -6.9 kN
U kombinaciji opterecenja zaminNu uvedenje uticaj seizmickih sila, paje primenjen zajedni.
koeficijent sigurnosti ru = 1.3.
615
Presek 2
max Mu = - 1.3 x 40.9 + 1.5 x 8.1 + 1.3 x 10.3 = -27.6 kNm

odg Nu = 1.3x 70.2- 1.5x 2.3 + 1.3x 0 = 87.8 kN
odg Tu =- 1.3x 15.3- 1.5x 2.1 + 1.3x 6.1 =-15.1 kN
I
! '",
min Mu = - 1.6 x 40.9 - 1.8 x (20.5 + 9.9) = -120.2 kNm

odg Nu = 1.6 x 72.0 + 1.8 x (36.0 + 2.3) = 184.1 kN
odg Tu = - 1.6 x 15.3 - 1.8 x (~.7 - 2}) = -34.6 kN
h,
max Nu = 1.6 x 72.0 + 1.8 x (36.0 + :2.3) = 184.1 kN
Ova kombinacija opterecenjaje istakao za odredivanje min M u, paje:
odg Mu =- 120.2 kNm

odg Tu =- 34.6 kN
min Nu = 1.3 x (72.0 -

4.7) = 87.5 kN
odg Mu = 1.3 x (- 40.9 + 18.8) =-28.7 kNm
odg Tu = 1.3 x ( - 15.3 + 10.0) = -6.9kN
Presek 3 )
max Mu = - 1.3 x 40.9 + 1.5 x 8.1 + 1.3 x 10.3 = -27.6 kNm

odg Nu = 1.3 x 15.3 + 1.5 x 2.1-1.3 x 6.1 = 15.1 kN
odg Tu = 1.3 x 72.0 - 1.5 x 2.3 + 1.3 x 0 = 90.1 kN
min Mu = - 1.6 x 40.9 - 1.8 x (20.5 + 9.9) = -120.2 kNm

odg Nu = 1.6 x 15.3 + 1.8 x (7.7 + 2.1) = 42.1 kN
odg Tu = 1.6 x 72.0 + 1.8 x (36.0 + 2.3) = 184.1 kN
Kombinacija opterecenja za max Nu i min Nu u ovom slucaju nisu interesantne za
dimenzionisanje.
Potrebno je naci kombinaciju za max Tu ,ali se max Tu u ovom slucaju javlja u kombinaciji za
min Mu.
Presek 4.
max Mu = 1.6 x 102.1 + 1.8 x 51.5 = 256.1 kNm
odg Nu = 1.6 x 15.3 + 1.8 x 7.7 = 38.3 kN
odg Tu = 0
616
r
I
I
Dimenzionisanie
Proracun vitkosti stubova

.
1
Is = 12 x 30 x 403 = 1.6 x 1()5 em4
Is = 400 em
1
Ir = x 30 x 703 = 8.575 x 105em4
12
Ir = 800 em
1.6x 105x 800
'l'a =0.5 x 8.575 x 105 x 400 = 0.746
'l'b = 0.0
k - mm {
. 1.0 + 0.15 X (O.746+ 0.0)
. 1.111
2.0 + 0.3 x 0.0
. } -- mm { 2.0 } ~.
- 1 111
.
-
hi = 1.11 x 400 = 444.0 em

. 40
I=- = 11.54 em
'm
1
Ai = 444.0
11.54 = 38.5 em
Kako je 25 < At < 75, proracun ce se vrsiti metodom dopunske ekseentricnosti.
P<?stoje At< 50 zanemarice se efekat tecenja betona.
Presek 2
Prvo ce biti dimenzionisan Presek 2 zbog toga sto se u njemu javljaju veei uticaji nego u
Preseku 1.
Mu = 120.2 kNm
Nu = 184.1 kN
bId = 30/40 em
444.0
eo =300 = 1.5 em < 2 em
120.2 x 102
el -
184.1 =65.3 em
el 65.3
d = 40 = 1.6
38.5- 25.0
e2 =4 0 x
160 = 3.4em
Za dimenzionisanje se uvodi uvecan moment savijanja: .
M u = 184.1 x (2.0 + 65.3 + 3.4)x 10-2

= 130.2 kNm
Za odredivan je potrebne armature koristimo dijagrame interakeije.
617
Za GA 240/360. Aal = Aa2. aid = O.lZS dobij!ll11o:
!84.!
nu = 30 x 40 x ZQ.$ x W-I - 0.07
130.2 x 10 2
mu = - 0.13
30 x 402 X 20.5 X 10-1
Jl =0.12
Aal =Aa2 = 0.12 X 30 X 40 X ;~g = U.30 cm2
Usv()jeno: 2 X4 0 20 (2 x 12.56 cm2)
Presek 1
max Mu = 86.91cNm
odg Nu = 151.1 kN
eo = 2.0 em (kao za Presek 2)

86.90 X 102
el = 151.1 =57.5 em
el 57.5
d- - 40 --. 14
e2 = 3.4 em (kao za Presek 2)
M u = 151.1 X (2.0 + 57.5 + 3.4) X 10-2 = 95.0 kNm

151.1
nu= 30 X 40 X 20.5 x 10-1 =0.06
95.0 x 102
mu = =0.097
30 x 402 x 20.5x 10-1
Jl = 0.09
max Nu = 184.11cN
odg Mu = 83.0 kNm
eo = 2.0 em
83.0 x 102
el = 181.4 = 45.8 em
el 45.8
-
d-4O-' - 11
e2 =3.4em
M u = 184.1 x (2.0 + 45.8 + 3.4) x 10- 2 = 94.3 kNm
184.1
nu = 30 x 40 x 20.5 x 10-1 =0.075
94.3x10 2
mu = 30X402x 20.5X10-1 -0096
.
Jl = 0.07
618
U ovom preseku merodavan za dimenzionisanje je max Mu i odg N u.
Aal = Aa2 = 0.09 X 30 X 40 X 20.5

240 = 9.22 em
2
Iz prakticnih razloga usvaja se ista armatura kao za Presek 2.
Usvojeno: 2 X 4 0 20 (2 X 12.56 em2)

Presek 3
Mk = 130.2 kNm (bo za Presek 2)

Nu = 42.1 kN
b/d=30nOem
h = 65 em
Mau = 130.2+42.1X(0~7 -0.05) = 142.8 kNm
65.0
k= =4.265
142.8x102
30 X 20.5 X 10-1
€b,a = 1.275/10 %0
Ji = 5.677 %
Aa = 5.677 x 30 100
x 65.0 20.5
x
42. I
240 - 240 x 10-1 =7.70 em2
Usvojeno: 3 0 20 (9.42 em2)

'fu = 0.9 x 184.1
30 x 65.0 = 0.105 kN/em 2 = 1.05 MPa < 'fr
Usvojeno: U 0 8120
Presek 4
Mu = 256.1 kNm
Nu = 38.3 kN
Mau = 256.1 + 38.3 x (0/ - 0.05
)= 267.6 kNm
64.0
k=
= 3.068
-V 30 2:i;5x x1~~1
£b.a = 2.05/10 %0
Ji = 11.480 %
30 x 64.0 20.5 38.3
Aa = 11.480 x x - = 17.23 em2
.
100 240 240 x 10-1

Usvojeno: 6020 (18.84 em2)
619
r
~ I .
OL-f'----
Jr'
01
I
Oll=sLX9l
I sL/80n@'
a
'NC9
-3
8
S?
~
::>
N". N
a
@) N ~'
C9 a
S ::>
~N
@ @)
N
I
N a
N
::.::
UJ
(/)
C9
-3
@g
M
UJ
a::
8 '
N
a..
C9 a
UJ N N
a:::
:::>
@ C9
-3
@
t-:-oL~
a I
I-- -
N
N
4: ~("f') ~~C9
~ I @@
a:::
4: C9
~
CD -.-
("f')
-.- ("f')
M
::.::
UJ
(/)
C9
.N
81 ~00
\DO
r--ex>
z- ~
4:J~ N
S ~I
UJ
,a::
a..
'(8
a
N
........
ex>
q
CL N
e C9
..:I
@ @)
C9
:::>
OE t-
..- ~
I 00
~
C9
::.:: ::> a
UJ
(/)
UJ
e -3
c
a::
a..
I
"--t-
aN
C9
-3
.1
Sl/80n@
620
PRILOG 6.11'
PLOCA U JEDNOM PRA VCU '
OPTERECENA KONCENTRISANOM
SILOM
Odrediti potrebnu annaturu za ploeu oslonjenu na dye' naspratnne strane; optereceitU'S[alnim i
povremenim ravnomemo raspodeljenim opterecenjem i pokretn9IDk;pncent(isanom. silom u
sredini raspona.
Podaci
"-.-. :1..30., t.
I
I
10+.
I "'+
30
I -J..,g
!
-I--
.
r.
2:
.-\;£
1"'
,~,
,./
. .
~ ...
.
~~
"
, .
"
--
.::"'~,..,
'..
.
I -JI>1;~ l.
.
"-'-.
~
g =7.5 kN/m2
~
p =5.0 kN/m2
p
= 50 kN
MB35 fB=23.0MPa
RA 400/500 O'v = 400 MPa
Staticki uticaii u sredini rasoona
Od stalnog optereeenja:
Mg = 7.5 x 6t = 33.75 kNm/m

Od povremenog raspodeljenog opterecenja:
Mp = 5.0 x 6.r = 22.50. kNm/m

Od koncentrisane sHe:
Mp = 50.0 x ~.o = 75.00 kNm/b3
621
Optcreecna pomina u srednjoj ravni ploce:
bl .. b2 = 30.0 + 5.0 + 25.0 = 60.0 em

Uavojen je odnos povrAine podcone i glavne armature:
~
Aa =0.6 (S 0.65 )
b3 . 60.0 + 0.6 x 600.0 = 420.0 em
Moment savijanja od konecntrisane sHe:

75.00
Mp =
4.20 = 17.86 kN m/m
t>imenzionisanie
M.. = 1.6 x 33.75 +-1.8 x (22.50 + 17.86) = 126.65 kNm/m

d= 25.0 em
h =<25.0 - 2.5 = 22.5 em
22.5
k = = 3.032
126.65
23.0 x 10-1
€b,a = 2.075/10 %0
Ji. = 11.663 %
Aa = 11.663 x 22.5 x ~= 15.09 em2/m
Usvojeno: R0 16/12.5 (16.08 em2/m)

Aap = 0.6 x 15.09 = 9.05 em2/m
Usvojeno: R0 16/20 (10.05 em2/m)

Kontrola probiiania
ds = 1.13 x {3ij2 = 33.9 em
hs = 22.5 - 126
= 21.7 em
dlcp = 33.9 + 21.7 = 55.6 em
=
01cp 55.6 x 1t = 174.7 em
f = 174.750.0 2
x 21.7 = 0.0132 kN/em = 0.132 MPa
16.08
( 10.05
Jl = 22.5 x 102 x Iv- + 20.9 x 102 x 102
n?
) x 0.5 = 0.598 %
aa=1.3
Y1 = 1.3x 1.3x "0.598 = 1.307
622
'fa = 0.9 MPa
2 2
:3
X YI X 'f a = X 1.307 X 0.9 = 0.784 MPa
:3
'f = 0.13 MPa < 0.784 MPa

Nije potrebno osiguranje ad probijanja.
S obzirom da je koneentrisana sila P pokretna usvaja Se sfacUnata aJmatura na eel oj p<>vrsini
ploce.
623
PRILOG 6.12
KONTUNUALNA KRSTASTO ARMIRANA
PLOCA
Dimcnzionisati kontinuaInu krstasto anniranu plocu optcreeeriu jednako podeljenim korisnim
optercCcnjcm premaekstrcmnim vrednostimamomenatasavijanja.
~y
0
lx=7.00m
a,
I. )
~
\" !
~ ly= 8.40m
pod = 0.50 kN/m2
C
korisno: p = 6.0 kN/m2
MB30
/" c <oil
co
GA 240/360
8
b a ;;}
x
7,0 } 7,0 ~7,0
Ekstrcmnc vrednosti momenata savijanja odreduju se kada moZe realno da se ocekuje znamije
korisno optereCenje na pojedinim plocama medusprame tavanice. U stambenim objektima se
uticaji na~c§cc sl'aCunavaju same za totalno optercCcnje/102/.
Analiza oDterceenia
$Opstvena tenna 0.18 x 25.0 = 4.5 kN/m2

pod
= 0.5 kN/m2
ukupno stalno optereeenje g = 5.0kN/m2
korisno optereeenje p = 6.0kN/m2
Stati~ki uticaii
Odredivanje ckstrcmnih vrednosti momenata savijanja u plocama i optereeenja podvlaka

sprovodi se prcma proceduri objdnjenoj u 1102/. U prora~unu se koriste tablice iz Priloga 5.5.
Ovde jc uraden primer za konstrukciju kad koje je moguce riagomilavanje korisnog optereeenja
u pojedinim poljima. Za slu~aj stambenih objekata sa malim odnosom pig dovojlno je uraditi
.
624
proracun za total no opterecenje q
= 1.6 g + 1.8 p po ceIoj pIoei, na nacin na koji je OVf
uraden proracun za stalno opterecenje po ceIoj ploei.
!l - 8.40 - 120
Ix 7.00 - . I
j
Stalno oDterecenie DOceloi pIoei
,A
I
l /'
G = 5.0 x 7.00 x 8.40 = 294.00 kN

PIoca a)
,
Mx =0.032 x 294.0 =9.41 kNm/m
.
(In
My =0.023x 294.0 =6.76kNm/m
,
Q4
r= ,
I . Mf = -0.071 x 294.0 =-20.87 kNm/m
{y M~ .ft. M1 = -0.062 x 294.0 = -18.23 kNm/m
Q2
M" QI =0.331 X 294.0 =97.31 kN
QI
3 MO
Y
Q2 = 0.226 X 294.0 = 66.44 kN
Q3 = 0.257 X 294.0 = 75.56 kN
Q4 = 0.186 X 294.0 = 54.68 kN
Ploca b)
Q
. Mx = 0.027 X 294.0 = 7.94 kNm/m
~ My = 0.016 X 294.0 =4.70 kNm/m
<:",
:1 Mf =-0.059 X 294.0 =-17.35 kNm/m

Mff~t:
QI
Q3 My
QI
~!/II M1 =-0.048 X294.0 =-14.11 kNm/m
QI = 0.297 X 294.0 = 87.32 kN
Q2 = 0.174 X 294.0
= 51.16 kN
Q3 = 0.232 X 294.0 = 68.21 kN
PIoea c)
Mx = 0.026 X 294.0 =7.64 kNm/m

Q3 M~ ~. My =0.023 X 294.0 =6.76kNm/m
I
.Mf = -0.062 X 294.0 =-18.23 kNm/m
i
'~y
Mf . M1 =-0.058 X 294.0
I 1M" = -17.05 kNm/m
Q21 QI
QI =0.300 X 294.0 = 88.20kN
Q3 My
Q2 =0.210 X 294.0 =61.74 kN
Q3 = 0.245 X 294.0 = 72.03 kN
625
Ploca d)
(
. Mx = 0.023 x 294.0 = 6.76 kNm/m
Q2 M~
. My = 0.017 x 294.0 = 5.00 kNm/m
. Mf = -0.053 x 294.0 = -15.58 kNm/m
M~ .£:' M~ r' M,7 = -0.047 x 294.0 = -13.82 kNm/m
Q)
lM.~ Q)
Ql = 0.279 x 294.0 = 82.03 kN
Q2 My Q2 = 0.221 x 294.0 = 64.97 kN
Qptereceni~p/2 po celoi ploei
Ovaj slucaj oprerecenja predstavlja simetricni deo korisnog opterecenja. Uslovi oslanjanja su
isti kao za stalno opterecenje pa uticaji mogu da se odrede iz odnosa p/2 i g.
E 6.0
2 2
g =5F =0.6
Ploea a)
,'. Mx = 0.6 x 9.41 = 5.65 kNm/m
. My = 0.6 x 6.76 = 4.06 kNm/m
,!. Mj = 0.6 x (-20.87)
= -12.52 kNm/m
M,7= 0.6 x (-18.23) = -10.94 kNm/m
Ql = 0.6 x 97.31 = 58.39 kN
Q2 = 0.6 x 66.44 = 39.86 kN
Q3 = 0.6 x 75.56 = 45.34 kN
Q4 = 0.6 x 54.68 = 32.81 kN
Ploea b)
Mx = 0.6 x 7.94 = 4.76 kNm/m
My = 0.6 x 4.70 = 2.82 kNm/m
. Mj = 0.6 x (-17.35) = -10.41 kNm/m
',. M,7= 0.6 x (-14.11) = -8.47 kNm/m
QI = 0.6 x 87.32 = 52.39 kN
Q2 = 0.6 x 51.16 = 30.70 kN
Q3 = 0.6 x 68.21 = 40.93 kN
626
Ploea c)
Mx = 0.6 x 7.64 =4.58 kNm/m
My = 0.6 x 6.76 = 4.06 kNm/m
. Mf =0.6 x (-18.23) =-10.94 kNm/m
(I, M1 = 0.6 x (-17.05) = -10.23 kNm/m
QI = 0.6 x 88.20 = 52.92 kN
Q2 = 0.6 x 61.74 = 37.04 kN
Q3 =0.6 x 72.03 = 43.22 kN
Ploea d)
,
. ,
Mx =0.6 x 6.76 = 4.06 kNm/m
My = 0.6 x 5.00 = 3.00 kNm/m
. . Mf =0.6 x (-15.58) =-9.35 kNm/m
, M1 =0.6 x (-13.82) =-8.29 kNm/m
QI = 0.6 x 82.03 = 49.22 kN

Q2 =0.6 x 64.97 = 38.98 kN
Opterecenie :t p/2 na poiedinim poIiima
Ovaj slucaj optereeenja predstavija antimetricni deo korisnog opterecenja.
~ema opterecenja zavisi od toga dii Ii se odreduju ekstremne vrednosti momenata u poljima ili
nad osioncima.
!"~.. f
P' = ~:g x 7.0 x 8.4 = 176.4 kN f" ( /
.(
NajveCimomend u poIju
Hi
Usiovi osianjanja svih ploea su isti.
627
Q2 , C,
Mx = 0.049 x 176.4= 8.64 kNm/m
.
r:t31
r;.
;)
I"
My = 0.038 x 176.4=6.70 kNm/m
Ql~Ql
Ql = 0.272 x 176.4 = 47.98 kNm/m
Q2 Q2 = 0.228 x i76.4 = 40.22 kNm/m
NajveCimomentiMj iznadoslonca
ili
t /1,; Mj = -0.082 x 176.4 = -14.46 kNm/m

rUj:
: Ql Ql = 0.362 x 176.4 = 63.86 kN
Ostale vredl10sti momenata savijanja nije potrebno sracunavati zato sto nisu potrebne za
sracunavanje ekstremnih vrednosti.
NajveCi momenti M 1 izn~doslonaca
ili
r;: I ,0
I
I
I
I
f/-
I.
'1'
. M1 = -0.083 x 176.4 = -14.64 kNm/m
I I
I
I
I
I Q2 = 0.298 x 176.4 = 52.57 kN
Q2 M~
628
Dimenzionisanie
MB 30 Is = 20.5 MPa 'rr = 1.1 MPa

GA 240/360 O"v = 240 MPa
1.4
hJ:= 18.0-1.5-2 = 15.8em
hy = 15.8 - 1.4 = 14.4 em
x - pravae t. ./
t - i l I
Nilr\
Presek iznadfosloneaizmedu ploea a) i b):
I ;
!'
-20.87 - 17.35
MJ:o.W - -12.52 -- 10.41
2
x 1.6 +
( 2 -t4.46)X 1.8 =-77.24 kNm/m
15.8
k= = 2.574
77.24
-'-J 20.5 x 10-1
ED,a = 2.775/10 0/00

j1 = 16.504 %
20.5
Aa = 16.504 x 15.8 x 2
240 = 22.27 em /m
Usvojeno: 0 18/10 (25.40 em2/m.)

Podeona armatura:
Aap = 0.2 x 22.27 = 4.45 em2/m

Aap min = 0.1 x 18 = 1.80 em2/m f~
f
~I( i'
Usvojeno: 010/15 (5.26 em2/m)
Presek u 'poljJ ploee a):
:-'t - '~J
MJ:,u = 9.41 x 1.6 + (5.65 + 8.64) x 1.8 = 40.78 kNm/m I~

; -
(j
I
!
1
40.78 x 102 -\'.

Aa = 0.9 x 15.8 x 240 x 10-1 = 11.95 em 2/m
Usvojeno: 018/20 (12.70 em2/m)
Presek u polju ploce b):
MJ:,u = 7.94 x 1.6 + (4.76 + 8.64) x 1.8 = 36.82 kNm/m
36.82 x 102
Aa = 0.9 x 15.8 x 240 x 10-1 = 10.79 em 21m
Usvojeno: 018/20 (12.70 em2/m)
629
Presek iznad oslonea izmedu ploea e) i d):
, Mj,u = -18.23:;15.58 x 1.6 + (-1O.9~ - 9.35 - 14.46) x 1.8 = -71.34 kNm/m
71.34 x 102
Aa = 0.9 x 15.8 x 240 x 10-1 = 20.90 em 2/m
Usvojeno: 018/10 (25.40 em2/m)

Presek u polju ploee e):
L-
Mx,u = 7.64 x 1.6 + (4.58 + 8.64) x 1.8 = 36.02 kNm/m
36.02 x 102
Aa = 0.9 x 15.8 x 240 x 10-1 = 10.55 em 2/m
Usvojeno: 018/20 (12.70 em2/m)
Presek u polju ploee d):
Mx,u = 6.76 x 1.6 + (4.06 + 8.64) x 1.8 = 33.68 kNm/m

33.68 x 102
Aa = 0.9 x 15.8 x 240 x 10-1 = 9.87 em 2/m
Usvojeno: 018/20 (12.70 em2/m)

Y -- pravae
Presek iznad oslonea izmedu ploea a) i e):
MJ,u = -18.23:; 17.05

x 1.6 + ClO.94:;1O.23 - 14.64)X 1.8 = -73.63 kNm/m
14.4
k= = 2.403
-'.j 20.~3~6icr-l
tQ,a = 3.200/10 %0
Ji = 19.192 %
20.5 2
Aa = 19.192 x 14.4 x
240 = 23.61 em /m
Usvojeno: 018/10 (25.40 em2/m)
Presek u polju p10ee a):
My,u = 6.76 x 1.6 + (4.06 + 6.70) x 1.8 = 30.18 kNm/m

30.18 x 102
Aa = 0.9 x 14.4 x 240 x 1cr-1= 9.70 em 2/m
Usvojeno: 016/20 (10.05 em2/m)
630
Presek u polju ploce c);
My,u = 6.76 x 1.6 + (4.06 + 6.70) x 1.8= 30.18 kNm/m
Aa =9.70em2/m
Usvojeno: 016/20 (10.05 em2/m)

Presek iznad os lone a izmedu plata b) i d);
= -14.11 - 13.82
x 1.6 + -8.47 - 8.29
(
0
My,u
2
63.78 x 102
2 - 14.46 x 1.8 ) = -63.78 kNm/m
Aa =0.9 x 14.4 x 240 x 10-1 = 20.50 em2/m
Usvojeno: 018/10 (25.40 em2/m)

Presek u polju ploce b);
My,u = 4.70 x 1.6 + (2.82 + 6.70) x 1.8 = 24.66 kNm/m

24.66 x 102
Aa = 0.9 X14.4 x 240 x 1(}-1 = 7.93 em2/m
Usvojeno: 016/20 (10.05 em2/m)

.Presek u polju ploce d):
My,u = 5.0 x 1.6 + (3.0 + 6.70) x 1.8

= 25.46'kNm/m
25.46 x 100
Aa =
0.9 x 14.4 x 240 x 10--1 = 8.18 em2/m
Usvojeno: 016/20 (10.05 em2/m)

Provera minimalnih vrednosti momenata t,
',', J ,~
Kod velikih odnosa pig,
primenjujuCi stay iz Clan a 80. Pravilnika BAB 87, koji kaze dii ako
stalno opterecenje deluje povoljno u smislu povecanja granicne nosivosti (smanjenja granicnih
uticaJa) treba uzeti koeficijent Yg = 1.0, moze da se desi da momenti u polju u pojedinim
neopterecenim plocama budu negativni. Do ovoga dolazi kada je polje neoptereceno, a okolna
polja su opterecena.
Na primer, momenat u X - praveu u polju plate d):
Mu,x = 6.76 x 1.0 + (4.06 - 8.64) x 1.8 = -1.48 kNm/rh.
Ukoliko je apsolutna vrednost negativnog momenta veca od momenta pojave

potrebno je predvideti annaturu i u gomjoj zoni plate. pI>'e prsline
631
F:ksD"~rnnevrednosti momenata saviiania u podvlaci Pos 2
Alla!iza oPterecenja
Sopstvena tezina podvlake:
3.9 kN/m
gr II ~111].H1] I~
1 2 4 3 R = 0.30 X (0.70 - 0.18) X 25 = 3.9 kN/m
I 7.0 I 7.0 I 70 ,
C\ l-
t< -
Od stalnog opterecenja ploee:
2\.08 19.02 21.08

~[II ~11112i111~ g12 = R34 = 75.56 7.0
+ 72.03
= 21.08 kN/m
1 2 3 4 68.21+ 64.97
R23-- 7.0 - 19 02 kN/ m
-.
Oct +p/2 po celoj ploei:
, , 45.34 + 43.22
12.65 1\.42 12.65
]
P12= P34= 7.0 = 12.65 kN/m
,g I II ~II IlL! II
~ I. 40.93 + 38.98
1 2 3 4 P.t3 = 7.0 = 11.42 kN/m
Maksimalni momenat u polju 1-2 i 3-4 I i
.. ,). ,). 52.57 X 2.0

PI2=-P.t3=pj4= =15.02kN/m
7.0
15.02 15.02
~ (
h\.()(
. II r
~
~\ .~
,1 f'
I
632
j
Maksimalni momenat u polju 2-3 f
/
j
f
-p12
,,52.57 x 2.0
-PI2=P23
" " =-P34 = -
7.0 = 15.02kN/m
15.02
~
1
15.02 2 3
15.02 4
Maksimalni moment iznad oslonca 2
45.34 x 2.0
PI2=P23=
" " 7.0 =. 12 95 kN/ m
P14 = -15.02 kN/m
12.95
~i"~I"~
1 2 3
15.02 4
resecima
max M12. ma.x M34
ql2 = 1.6 x (3.90 + 21.08) + 1.8 x (12.65 + 15.02)

89.77
30.19
89.77
89.77 kN/m
=
~ q23 = 1.6 x (3.90 + 19.02) + 1.8 x (11.42 - 15.02) =
30.19 kN/m
q34 =89.77 kN/m
min M2
W ql2 = 1.6 x (3.90 + 21.08) + 1.8 x (12.65 + 12.95) =

86.05 80.54
86.05 kN/m
~
1 2 3 4
q23 = 1.6 x (3.90 + 19.02) + 1.8 x (11.42 + 12.95)
=
80.54 kN/m
q34 = 1.6 x (3.90 + 21.08) + 1.8 x (12.65 - 15.02)
35.70 kN/m
=
633
--........-
max M23
q12 =1.6 x (3.90 + 21.08) + 1.8 x 02.65 - 15.02)

84.26
=
33.~4kN/m
~I 2 3 4
q23 = 1.6)( (3.90 + 19.02) + 1.8 x (11.42 + 15.02)
84.26 kN/m
=
q34 =33.14 kN/m

min M12, min M34
= 1.0 X (3.90
v
q12 + 21.98) + 1.8 x (12.65 15.02)

- =
70.51 20.71 kN/m
~-
I 2 3 - 4
q23 = 1.0 >f.(3.90 + 1'l02) + 1.8 x (11.42 + 15.02) =
70.51 kN/m
q34 = 20.71 kN/m
min M23
q12"", 1.0 X (3.90 + 21.08) + 1.8 x (12.65 + 15.02)

=
74.79 74.79 74.79 kN/m
6H
~
I 2 - 3 4
q23 = 1.0 ~ (3.90 + 19.02) + 1.8 X (11.42 - 15.02)
=
16.44 kN/m
q34 = 74.79 kN/m
Napomene
1. Za svaku semu opterecenja dovoljno je sracunati momenat u merodavnom

preseku. Proracunom momenata u svim presecima dobila bi se potpuna anvelopa
momenata, slicno kao u Primeru 6.2.
2. Ekstremne vrednosti transverzalnih sila i reakcija oslonca se dobijaju na sliean

nacin.
634
SEMA ARMIRANJA
~T
0
0) 01
~:
1 qj, ..
--i,
I i
u:,1<-1
I I
r-:I .
2 -' I :
~rr 2'
--:
r-
~ ~I 1
i:
~I"-
U1
r--
-.:
635
SEMA ARMIRANJA
DONJA ZONA
!3 14 Q)18/80
Ln
r--
a a
O')~
-<icri
a
Ln
2 M
2
-t
1 ~1~.-
'§I
I 1
-11
~!
-{-
I
00
O')~
-<i.a5
!
I
~D
I I
t } J
F
3.50 3.50 3.50 3.50 I 3.50~
700
~ 700 ~{ 700
I
i3 i4
636
~--tg- i91t
~.
0
~
~isit i8it N
...... ::: !2
0
e 0
N
~. 0(1)
N e- se
:<:: CD N
IS ~ ~N
19
~:<::
U"I
:::
!2 00
e § S ~
cO
0 cz)
~t::!
~~S~ ;s S
S
-
ii5
s S
CD
r-:
0
::! 0
0
:::!
ex)
~
!e
IS
~
U)
i§
0N
;;
i§ 0
;;0 t::!
Ion
2i
s ~ ~ --
IS
CX)
IS
.~ s ;;
CD
52
19
...
I N
.- I ('I')
:.: N I -4'
I
UJ :.: ('I')
VI UJ :.: -4'
UJ VI UJ :.:
0: 0 UJ U'I. UJ
Q. 0 0: UJ VI 0
a.. 0: UJ ...,
t'" a.. 0: as
Q.
0 ~...... 0
019
~ 0
i s
0
~~ 0'3
0
N
~
co
IS
0
::!
5!2
e IJ:J 0 N .
N a:; co ...S!1
0"'"
S 19
!Qs 0 ielS
19 a:; IS
;;
8~
--
0
0
0
19
~
CD
:::!
IS ;; ~
-
j ~
IS
0
"4
0
N
a:; u;
;; ;;
0
co
0
-4
i
IS
U"I
637
PRILOG 6.13
KOLENASTA STEPENISNA PLOCA
Dimenzionisati kolenastu stepenisnu ploeu oslonJenu na podestne grede, prema slici.
Podaci
~~
A
cos
1908
C£ = 0.882
'-20 1.90
:w 1r--t / sirina stepenica b ;: 1.50 m
p= 5.00 kN/m2
MB40
RA 400/500
Analiza oDtereeenia
Delovi A - B i C - D:
s. t. ploee 0.20 x 25.0 = 5.00 kN/m2
teraeo(3em) 0.03 x 20.0 = 0.60 kN/m2
g= 5.60 kN/m2
korisno p= 5.00 kN/m2
DeoB-C
25.0
s.t. ploee 0.20 x 0.882 = 5.67 kN/m2
0.16 x 0.30
stepeniee x 250. = 2.00 kN/m2
2 x 0.30
(0.30 + 0.16) x 0.03
teraeo (3 em) x. 20 0 = 0.92 kN/m2
0.30
g = 8.59 kN/m2
pI ~ 15.00 p = 5.00 kN/m2
9 I .LU, ~ ..LJ.I. I 5.60
~ 5
1. C D
638
Diiagrami statickih utieaia
Stalno opterecenje
Korisno opterecenje
Mg
Mp
II>
~ N
cD
Tg <$'.
~ Tp c-'.
<$'
~
~
-:
<$'-
~ c-'.
<$'
~1\ .
'1 "'i
. \, ~. .\
Ng-/ 6>
<$'.
~
Np
~
~ <$',
~
Dimenzionisanie
MB40
IB = 25.5 MFa
RA 400/500 (Tv = 400.0 MFa
Presek 1 - 1
h = 20.0-1.5 - 1.2 x 0.5 = 17.9 em
M. = 1.6 x 10.50 + 1.8 x 6.20 = 27.96 kNm/m
N" = 1.6 x (- 8.40) + 1.8 x (-, 4.9) = -22.26 kN/m
Ma,,, = 27.96 + 22.26 x (0.10"- 0.021) = 29.72 kNm/m
639
17.9
k= =5.243
29.72
25.5 x 10-1
t'b,a = 1.0/10 %0
Ii. =}. 788 %

25.5
= 3.78 8 x em 2/m
Aa 17.9 x 400 = 4.27
Aap = 0.20 x 4.27 = 0.85 em2/m
min Aap = 0.085 x 20.0 = 1.70 em2/m
Usvojeno: R0 12/20 (5.65 em2/m)

podeona R0 8/20 (2.5 em2/m)
Presek 2 - 2
h= 17.9 em
Mu = 1.6 x 8.4 + 1.8 x 4.70 = 21.90 kNm/m
Nu = 0.0 kN/m
21.90 x 102
Aa = 0.9 x 17.9 x 400 x 10-1 = 3.40 em2/m
Usvojeno: R0 12/20 (5.65 em2/m)

Presek 3 - 3
h= 17.9 em
Mu = 1.6 x 10.50 + 1.8 x 6.20 = 27.96 kNm/m
Nu = 1.6 x 8.40 + 1.8 x 4.90 = 22.26 kN/m
Ma.u = 27.96 - 22.26 x (0.10 - 0.021) = 26.20 kNm/m
26.20 x 102 22.26
Aa = 0.9 x 17.9 x 400 x 10-1 + 400 x 10-1 =4.12 em2/m
Usvojeno: R0 12120 (5.65 em2/m)
podeona R0 8120(2.5 em2/m)
Presek 4 - 4 i presek 5 - 5
Kao presek 1 - 1
Usvojeno: R0 12120 (5.65 em2/m)
640
0
N
N 00
~~
UJ
a::
::>
t-
«
~ 0
a:: N
-..i
« 0"
z M)c 00
«
-oJ
;::! NO'!
-..iM
£L
0
N 0
;:;; C::!
0 CO.~ 0
U)
N S S . ,
N ~ --
'"
eN
OZ 'lZ'Z = 91 x '71
'79'Z
641
PRILOG 6.14
PLOCA DIREKTNO OSLONJENA NA
STUBOVE
Dimenzionisati anniranobetonsku plocu direktno oslonjenu na stubove, za utieaj totalnog
optereeenja.
Podaci
a) Ix =5.0 m
Iy = 5.0 m
H = 4.0 m
dp = 20.0 em
ds = 40.0 em
bs = 40.0 em
g = 5.0 kN/m2
p = 5.0 kN/m2
"
({'too. to = 2.5
~ MB40
PRESEK 1-1
RA400/500
t 1.
--J I.
..
' :k,"
~
"
I.
~
.'
~ d.
I.
J.-
GA 240/360
b) Svi podaei kao pod a) osim
p = 10.0 kN/m2
Kontrola defonnaciiskoe: uslova
. Ix 500.0 .
mm dp =
35 =~ = 14.3 em < dp = 20 em
Staticki utieaii
Podela konstrukcije na kontinualne nosace duz linija stubova (drugi slucaj):
kontinualne grede duz osa A, D, 1 i 4 - sirine 2.5 m
kontinualne grede duz osa B, C, 2 i 3 - sirine 5.0 m
642
Kontinualne grede du:z osa B, C, 2 i 3
g* = p* = 5.0 x 5.0 = 25.0 kN/m
g;p'-'
.i ~J..J..J,
..A L.
5,0 5,0 5,0
62,S 62,S
Mg,Mp [kNmJ
Tg.T P [kN]
62,S 75,0
Raspodela momenata savijanja na traku nad stubovima i tralm u polju
traka u polju sirine 0.6 x 5.0 = 3.0 m

traka nad stubovima sirine 0.4 x 5.0 = 2.0 m
sastoji se iz dye polutrake:
polutraka 51 sirine 0.2 x 5:0 = 1.0 m

polutraka 52 sirine 0.2 x 5.0 = 1.0m
Raspodela negativnih momenata savijanja
Srednji oslonac:
Mg =Mp = 62.5 kNm

Traka nad stubovima
polutraka 51: M 62.5

2.1 x
ly = 2.1 x
5.0 = 26.3 kNm/m
polutraka 52: M 62.5

1.4 x
ly = 1.4 x 5.0 = 17.5 kNm/m
traka u polju: M 62.5
0.5 x
ly = 0.5 x 5.0 = 6.3 kNm/m
643
Raspodela pozitivnih momenata savijanja
Prvo polje:
Mg = M p = 50.0 kN
M ') x 50.0
eela traka nad stubovima: ')
1.-5 x ly -- 1.-:5 - 1_..
')" k N m/m
5.0 -
M 50.0
traka u polju: 0.84 x
ly = 0.84 x
5.0 = 8.4 kNm/m
Srednje polje:
Mg=Mp=15.6kN
M 15.6-
eela traka nad stubovima: 1._5
') x
ly -- 1.-5
') x
5.0 - 3.9 kNm/m
traka u polju:
M 15.6
0.84 x
ly = 0.84 x
5.0 = 2.6 kNm/m
Dijagrami momenata savijanja za dimenzionisanje (vaze i za nosace u osama A, D, I i 4)
26,3 26,3
MgtMp [kNm/m]
POLUTRAKA 51,51'
12,5 12,5
17,5 17,5
Mg,Mp [kNm/m]
POLUTRAKA 52,52'
12.5 12,5
6,3 6.3
Mg,Mp [kNm/m]
TRAKA U POUU P, P I
8.1. 8,1.
Dimenzionisanie
MB 40 Is = 25.5 MPa
RA 400/500 O"v= 400 MPa
x - pravae
Polutrake S1i S1
'
Oslonei B i C:
Mu = 1.6 x 26.3 + 1.8 x 26.3 = 89.4 kNm/m
hx = 20.0 - 2.0 - 1.6/2 = 17.2 em
644
17.2
k= =2.905
'./ 102 8:i5~51~~(}-1
Eb,a = 2.225/10 0/00

jl = 12.747 %
17.2x100 25.5
Aa = 12.747 x x 2
100 400 = 13.98 em /m
Usvojeno: R0 16/14 (14.36 em2/m)

Polje A - B, C-D:
Mu = 1.6 x 12.5 + 1.8 x 12.5 = 42.5 kNm/m

hx = 20.0 - 2.0 - 1.2/2 = 17.4 em
17.4
k= = 4.262
'./ 102~;5~ ~~(}-l
Eb,a = 1.275/10 %0
jl =5.677 %
17.4 x 100 25.5
Aa = 5.677 x x em 21m
100 400 = 6.30
Usvojeno:. R0 12/16 (7'<)6 em2/rn)
Polje B - C:
Mu = 1.6 x 3.9 + 1.8 x 3.9 = 13.3 kNm/m

hx = 20.0 - 2.0 - 0.8/2 = 17.6 ern
13.3 x 102
All = 0.9 x 17.6 x 400.0 x 10-1
") 1()
=-. ')
ern-/m
Usvojeno: R0 8/16 (3.12 em2/rn)

Oslonei AiD:
Usvojeno:. R0 12/32 (3.53 em2/m)

PolutTake 52 i 52'
Oslonei B i C:
M u = 1.6 x 17.5 + 1.8 x 1.75 = 59.5 kNm/m

hx=20.0-2.0-1.4/2= 17.3em
17.3
k= = 3.581
2';5 I:)~
'./ 1(/: ~5 0-1
'645
Eb,a = 1.625/10 %0
,il = 8.282 %
17.3xl00 25.5
Aa = 8.282 x x 2
100 400 =9.13 em /m
Usvojeno: R0 14/16 (9.63 em2/m)

Polja A - B, C - D
Kao za polutrake S liS 1':
Usvojeno; R0 12/16 (7.06 em2/m)

Polje B -- C
Kao za polutrake S 1 is I':
Usvojeno: R0 8/16 (3.12 cm2/m)

OsIonei AiD:
Usvojeno: R0 12/32 (3.53 em2/m)

Trake PiP'
Oslonci B i C:
Mu = 1.6 x 6.3 + 1.8 x 6.3 = 21.4 kNm/m

hx = 20.0 -- 2.0 -- 0.8/2 = 17.6 em
17.6
k= = 6.075
21.4 x 102
-V 102 x 25:5 x 10-1
Eb,a = 0.85/10 %0
Ji = 2.858 %
17.6 x 100 25.5
Aa = 2.858 x x em 2/m
100 400 = 3.21
Usvojeno: R0 8/15 (3.33 em2/m)
Polja A - B i C -D:
Mu = 1.6 x 8.4 + 1.8 x 8.4 = 28.6 kNm/m

hx = 20.0 - 2.0 -- 1.0/2 = 17.5 em
17.5
k=
= 5.225
-V 10/:;5 ~ lxO~
0-1
646
E::b,a = 1.0/10 %0
Ji = 3.788 %
11.5 )( 100 25.5
Aa = 3.788 x x 2
100 400 = 4.23 em /m.
Usvojeno~ R0 10/15 (5.33 em2/m)

Polje B - C:
Mu = 1.6 x 2.6 + L8 x 2.6 = 8.8 kNm/rn
8..&x 102
Aa - 0.9 x 17.6 x 400.0 x 10-1 - 1.4 em 2/m

Oslonci AiD:
Usvojeno: R0 10/30 (2.63 em2/m)

Y - Pravae
Polutrake 51 i 51'
Oslonci 2 i 3:
Mu = 89.4 kNm/m
hy = 20.0 - 2.0 - 1.6 -1.6/2 = 15.6 em
15.6
k = = 2.635
~ 102 ~~~ ~~o-I
t:b,a= 2.65/10 %0
Ji = 15.679 %
A a = 15 .679 x 15.6 x 100 x 25.5 - 1559

100 400 - . em 2/ m
Usvojeno: R0 16/12 (16.75 em2/m)
Polja 1 - 2, 3 - 4:
Mu = 42.5 kNm/m
hy = 20.0 - 2.0 - 1.2 - 1.2/2 = 16.2 em
k= 16.2
= 3.968
~ 102;;i5~ 1~~o-l
t:b,a = 1.4/10 %0
Ji = 6.591 %
647
16.2 x 100 25.5
6.591 x x em 2/m
/\" = 6.81
0-.
100 400
Usvojeno: R0 12115 (7.53 em2/m)

Poljc 2 - 3:
Mu = 13.3 kNm/m
hy = 20.0 - 2.0 - 0.8 - 0.8/2 = 16.8 em
13.3 x 102
Au = 0.9 x 16.8 x 400.0 x 10-1 = _._0
") ") em-/m
')
Usvojeno: R0 8/15 (3.33 eI112/111)
Oslol1ei I i 4:
Usvojeno: R0 12/30 (3.77 em2/111)

Polutrake 52 i 52'
Oslol1ei 2 i 3:
Mu = 59.5 kNm/m
hy=20.0-2.0-1.4-1.4/2= 15.gem
15.9
k= = 3.292
59.5 x 102
102 x 25.5 x 10-1
Ch,a = 1.825/10 %0
Ii = 9.799 %
15.9 x 100 25.5 .
Aa = 9.799 x 100
x
400 = 9.93 em2/m
Usvojeno: R0 14115 (10.27 cm2/m)
Polja 1 - 2 i 3 - 4:
Kao za polutrake S 1 i S 1':
Usvojeno: R0 8115(3.33 cm2/m)

Polje 2 - 3:
Kao za polutrake S 1 i S 1':
Usvojeno: R0 8115(3.33 cm2/m)

Oslonci 1 i 4:
Usvojeno: R0 12/30 (3.77 cm2/m)
648
Trake PiP'
Oslonei 2 i 3:
Mu = 21.4 kNm/m
hy = 20.0 - 2.0 - 0.8 - 0.8/2
= 16.8 em
k= 16.8
= 5.799
-V 102~12~~ ~~~l
Cb,a = 0.875/10 %0
Jl = 3.007 %
16.8 x 100 25.5

Aa = 3.007 x x 2
100 400 = 3.22 em 1m

PoIja 1 -2 i 3 - 4:
Mu = 28.6 kNm/m
hy = 20.0 - 2.0 - 1.0 - 1.0/2 = 16.5 em
k= 16.5
28.6 x 102
= 4.927
-V 102 x 25.5 x 10-1
:
Eb,a = 1.075/10 %0
Jl = 4.283 %
16.5 x 100 25.5

Aa = 4.283 x x
]00 400 = 4.51 em 21m
Vsvojeno: R0 10/15 (5.33 em2/m)
Po]je 2 - 3:
Mu = 8.8 kNm/m
8.8 )( 102
Aa=0.9x 17.2x-400.0x 1~] = 1.42 em 21m

Oslonei 1 i 4:
Vsyojeno: R0 10/30 (2.63 em2/m)
649
Proracun ploee u odnosu na napone probiiania
Unutrasnji stub B2:
hx: 17.2 em
hy: 15.6 em
hs: 0.5 x (17.2 + 15.6): 16.4 em
ds: 1.13 x -{4Q2: 45.2 em
dkp : 45.2 + 16.4: 61.6 em
Okp: 61.6 x 1t : 193.5 em
Tmax : Tg + Tp : 2.0 x (75.0 + 62.5) : 275.0 kN

275.0
: : 0.0867.kN/cm 2 : 0.87 MPa
" 193.5 x 16.4
x - pravae:
polutraka S 1: R0 16/14 =::) 11x: 14.36/17.2: 0.83%
polutraka S2: R0 14116 =::) 11x: 9.63117.3: 0.56%
Y - pravae:
polutrakaS1: R0 16112 =::) 11y: 16.75115.6: 1.07%
polutrakaS2: R0 14/15 =::) 11y: 10.27/15.9: 0.65%

1
11: 4 x (0.83 + 0.56 + 1.07 + 0.65) : 0.78%
Yi : 1.3x I.3 x ...j 0.78 : 1.49

2
"dozy.: 3"x 1.49 x 1.0: 0.995 MPa
: 0.867 MPa < "dozy.: 0.995 MPa
"
1vicni stub A2:
hx: 17.4 em
hy: 20.0 - 2.0 - 1.2 - 1.6/2 : 16.0 em
hs: 0.5 x (17.4 + 16.0): 16.7 em
Tmax: Tg + Tp : 2 x 50.0 : 100.0 kN
: 1.4 x 100.0
: 0.0722 kN/cm 2 : 0.72 MPa
" 0.6 x 193.5 x 16.7
650
x - pravae:
polutrake S 1 i S2: R0 12/32 => J1x = 3.53/17.4
= 0.20%
Y - Pravae:
polutraka S 1: R0 16/12 => J1y = 16.75/16.0 = 1.05%
polutrakaS2: R0 14/15 => J1y = 10.27/16.0 = 0.64%
I
J1 = 4"x (0.20 + 0.20 + 1.05 + 0.64)
= 0.52%
Y1 = 1.3 x 1.3 x .y 0.52 = 1.22
2
"dozv.=3"x 1.22 x 1.0 = 0.813 MPa
=.0.722 MPa < "dozv;= 0.813 MPa

"
Ugaoni stub AI:
hx = 17.4 em
hy = 16.2 em
hs = 0.5 x (17.4 + 16.2)

= 16.8 em
TmLlX = Tg + Tp = 2 x (0.4 x 5.0 x 2.5 x 5.0) = 50.0 kN
50.0
" = 1.4 x 0.3 x 193.5 x 16.8 = 0.0718 kN/cm 2 = 0.718 MPa
prema Pravilniku BAB 87, Clan 220.
x - pravae:
polutrake S 1 i S2: R0 12/32 => J1x = 3.53/17.4 = 0.20%
Y - Pravae:
polutrake S I i S2: R0 12/30

=> J1y= 3.77/16.2 = 0.23%
I
J1 = 2" x (0.20 + 0.23) = 0.215% < 0.5% => J1 = 0.5%
Y1 = 1.3 x 1.3 x ...fQ5 = 1.20
2
"dozv.=3"x 1.20 x 1.0 = 0.800 MPa
= 0.718 MPa < "dozv.=0.800 MPa

"
651
b)Staticki' uticaii
Podela konstrukcije na kontinualne nosace du:z linija stubova je kao pod a).
Kontinualne grede du:z osa B, C, 2 i 3
g* = 5.0 x 5.0 = 25.0 kN/m
p* = 10.0 x 5.0 = 50.0 kN/m
.L
5.0
L
5.0
62,S 62,S
Mg [kNmJ
Tg [kNJ
62,5 75
125,0 125.0
Mp[kNm]
T P [kN]
125
150
Raspodela momenata savijanja na traku nad stubovima i traku u polju vrsi se na isti nacin kao
pod a).
Kontinualne grede u svim osama.
Momenti savijanja za dimenzionisanje prikazani su u tabelama.
652
Polutraka 5 I i 5 I' Pollltraka 52 i 52'
PRE5EK Mg Traka PiP'
Mp Mg Mp
kNm/m kNm/m Mg Mp
kNm/m kNm/m kNm/m kNm/m
Oslonci A (I) i D (4) 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0
Polja A-B (I -2) i C-D (3-4) 12.5 0.0
~25.0 12.5 25.0 8.4
Oslonci B (2) i C (3) 16.8
26.3 52.5 17.5 35.0 6.3 12.5
PoIje B-C (2-3) 3.9 7.8 3.9 7.8 2.6 5.2
Dimenzionisanie
MB 40 IB = 25.5 MP;;
RA 400/500 (}v
= 400 MPa
x- pravac
PRE5EK POllltrake 5 I i 5 I'

Mu hx porro All Usvojeno Aa
kNm/m em em2/m em2/m
Oslonci B i C 136.6 17.2 22.20 R016/9
Polja A-B i C-D 22.33
65.0 17.3 9.97 R0 14/15 10.27
PoIje B-C 20.3 17.6 3.20 R08/15
Oslonci AiD 3.33
R014/30. 5.13
PRE5EK Polutrake 52 i 52'

Mu hx porro Aa Usvojeno Aa
kNm/m em em2/m . em2/m
Oslonci B i C 91.0 17) 14.17 R0 16114 14.36
Polja A-B i C-D
65.0 17.3 9.97
Polje B-C R014/15 }D.27
20.3 17.6 3.20
Oslonci AiD
R08/15 3.33
R0 ,14/30 5.13
PRE5EK Trake PiP'

Mu hx porro Aa Usvojeno Aa
Oslonci B i C 32.6 17.5 4.78 R01O/15
Polja A-B i C-D 5.24
43.7 17.4 6.50 R0 12/1~ 7.53
Polje B-C 13.5 17.6 2.13 R08/15
Oslonci AiD 3.33
R0 12/30 3.77
653
Y - pravac
Polutrake S1 i Sl'
PRESEK Mu hy potr. Aa Usvojeno Aa
Oslond 2 i 3 136.6 15.6 25.16 R0 16/8 25.13
Polja 1-2 i 3-4 65.0 15.9 10.88 R0 14114 11.00
Polje 2-3 20.3 16.8 3.36 R08114 3.57
Oslonei 1 i 4 R0 14/28 5.50
Polutrake S2 i S2'
Oslonei 2 i 3 91.0 15.6 15.92 R0 16112 16.75
Po1ja 1-2 i 3-4 55.0 15.9 10.88 R0 14114 11.00
Polje 2-3 20.3 16.8 3.36 R08114 3.57
Oslond 1 i 4 R0 14128 5.50
Trake PiP'
Oslonei 2 i 3 32.6 16.5 5.23 R0 10115 5.24
Polja 1-2 i 3-4 43.7 16.2 7.19 R0 12/15 7.53
Polje2~3 13.5 16.8 2.23 R08115 3.33
Oslonei 1 i 4 R0 12/30 3.77
ProraCUr1ploee u odnosu na napone probiiania
Unutrasnji stub B2
hx= 17.2 em
hy = 15.6 em
hs = 0.5 x (17.2 + 15.6) = 16.4 em
ds = 1.13 x {402 = 45.2 em
dlcp= 45.2 + 16.4 = 61.6 em
Okp= 61.6 x 1t = 193.5 em
Tmax= Tg + Tp = 75.0 + 62.5 + 150.0 + 125.0 = 412.5 kN
412.5 2 = 1.30 MPa
'C ~ 193.5 x 16.4 = 0.130 leN/em
654
x - pravae:
polutraka 5 1: R0 16/9 => J1.x= 22.33/17.2 = 1.30%
polutraka 52: R0 16/14 => J1.x= 14.36/17.2 = 0.83%
Y - pravae:
polutraka51: R016/8=> J1.y=25.13/15.6=1.61%
polutraka52: R0 16/12 => J1.y= 16.75/15.6 = 1.07%
1 .
J1.= x (1.30 + 0.83 + 1.61 + 1.07)
4" = 1.20%
Yi = 1.3 x 1.3 x -{UO = 1.85
2
'rdozv.=3" x 1.85 x 1.0 = 1.23 MPa < 'r = 1.30 MPa
J? = 0.45 x 1.3 x -{UO = 0.64
J? x 'r b = 0.64 x 2.6 = 1.66 MPa > r = 1.30 MPa
1.23 MPa < 1.30 MPa < 1.66 MPa
Potrebnaje armatura za osiguranje od probijanja. Usvaja se GA 240/360.
Aa = 1.35 x 240412.5
x 10-1 = 23.20 em2
Usvojeno: 28 U0 8 (28.0 em2)

Ivicni stub A2
hx = 20.0- 2.0- 1.4/2= 17.3em

hy = 20.0 - 2.0 - 1.4- 1.6/2 = 15.8 em
hs = 0.5 x (17.3 + 15.8) = 16.6 em
T max = Tg + Tp = 50.0 + 100.0 = 150 kN
150.0
r = 1.4 x 0.6 x 193.5 x 16.6 = 0.109 kN/em 2 = 1.09 MPa
x - pravae:
polutrake 51 i 52: R0 14/30 => J1.x= 5.13/17.3 = 0.30%
Y - Pravae:
polutraka5l: R0 16/8 => J1.y= 25.13/15.8 = 1.59%
polutraka52: R0 16/12 => J1.y
= 16.75/15.8 = 1.06%
1
J1.=
4"
x (0.30 + 0.30 + 1.59 + 1.06) = 0.81 %
Yi = 1.3 x 1.3 x fOil = 1.52
2
'rdozv.=3"x 1.52 x 1.0 = 1.01 MPa < r = 1.09 MPa
655
~ = 0.45 x 1.3 x {OY:l = 0.53
~ x rb = 0.53 x 2.6 = 1.38 MPa > r = 1.09 MPa
1.01 MPa < 1.09 MPa < 1.38 Mpa
150.0
Aa = 1.35 x 240.0 x J(}-l - 8.43 em-?
Usvojcno: 20 U0 6 (11.31 em2)
Uga6ni stub AI
hx = 20.0 - 2.0 - 1.4/2 = 17.3 em

hy=20.0-2.0-1.4-1.4/2= 15.gem
hs = 0.5 x (17.3 + 15.9) = 16.6 em
T ma.x = Tg + Tp = 0.4 x 5.0 x 2.5 x 5.0 + 0.4 x 5.0 x 2.5 x 10.0 = 75.0 kN
75.0
r = 1.4 x 0.3 x 193.5 x 10.6 = 0.109 kN/cm-'") = 1.09 MPa
x ~ Pravae:
polutrake S I' i S2': R0 14/30::::) J1x= 5.13117.3 = 0.30%

Y - Pravae:
polutrake SI' i S2': R0 14/28::::) J1y= 5.5/15.9 = 0.35%
1
J1 = 2 x (0.30 + 0.35) =0.325% < 0.5% ::::) J1= 0.5%
Yl = 1.3 x 1.3 x {Q5 = 1.20
2
rdozv.=3" x 1.20 x 1.0 = 0.800 MPa < r = 1.09 MPa
~ = 0.45 x 1.3 x "./0.50 = 0.414
12,x r b = 0.414 x 2.6 = 1.08 MPa ==r ==1.09 MPa
75.0
Aa = 1.35 x 240 x 10-1 = 4.22 em 2
Usvojeno: 12 U0 6 (6.78 em2)

Proracun prslina
Presek nad osloneem B(C) - traka nad stubovima, X - pravae.
Provera kriterijuma da Ii je proracun stanja prslina neophodan (Pravilnik BAB 87, <":1.II
hx = 20.0 -- 2.8 = 17.2 em

Aa = R0 16/9 = 22.33 em2fm
Eb = 34.0 OPa
Ea ==200.0 OPa
200.0
n=
34.0 = 5.88
656
5.88 x 22.33 x 17.2 + 100.0 x 20.0 x 10.0
x {- - 10 44 em
-.
100.0 x 20.0 + 5.88 x 22.33
hbz.ef= 28.0 + 7.5 x 1.6 = 14.8 em> 20.0 - 10.44 = 9.56 em
Abz.ef= 100.0 x 9.56 = 956 em2/m
22.3
1J.z= 956 x 100.0 = 2.336%
0 = 16 mm
kp = 30
au = 0.2 mm
16.0
30.0 x 0.2 = 2.667
1J.z(%) < 2.667, paje potrebno sprovesti proracun prslina.
0 = 1.6 em
e0 =9.0em
ao = 2.0
aO+0.1 e0=2.0+0.1 x9.0=2.gem
1J.z = 2.336%
kl =0.4
k2 = 0.125
1.6
Ips = 2 x 2.9 +0.4 x 0.125 x
2.336 x 10--2 = 9.2 em
M = 26.3 + 52.5 =78.8 kNm/m

II 78.8 x 102 ,
- 0.9 x 17.2x 22:33 - 22.80kN/em2 - 228 MPa
era ==
Wb =61 x 100.0 x 20.03 = 6667 em3/m

Otpomi momenat je sracunat za betonski presek zanemarujuCi utieaj armature sto
prakticnim proracunimaopravdano.
Ibz = 0.7 x 2.9 = 2.03 MFa

0.4
Ibzs = 2.03 x 0.6 +
~ =2.43 MFa
[ m]
Mr = 6667 x 2.43 x Hr-I = 1620.1kNem/m = 16.2 kNm/m
131 =1
132 = 0.5 (dugotrajno opterecenje)
657
Ea = 200000 MPa
ak=1.7x ~~~x [1.0-1.0XO.5X (~~:~J] x9.2=0.017em=0.17mm
S obzirom da se napon u zategnutoj armaturi kroz vreme vrlo malo menja, to je usvojena
konstantna vrednost napona za proracun sirine prslina u vremenu t+oo, a za koefieijent f32 je
usvojena vrednost 0.5, kao da je eelokupno opterecenje trajnog karaktera. Takode, pri ovom
proracunu je zanemaren utieaj pritisnute armature, sto ne utice znacajno na tacnost rezultata.
Presek nad osloneem 2 (3) ~ traka nad stubovima, Y - pravae
hy = 20.0 - 2.0 - 1.6- 1.6/2 = 15.6 em

Aa = R0 16/8 = 25.13 em2/m
5.88 x 25.13 x 15.6 + 100.0 x 20.0 x 10.0
x [ -- 100.0 x 20.0 + 5.88 x 25.13 = 10.39 em
hbz,ef= 4.4 + 7.5 x 1.6 = 16.4 em > 20.0 - 10.39 = 9.61em

Abz.ef= 100.0 x 9.61 = 961 em2/m
25.13
J1z = %1 x 100 = 2.615% < 2.667, paje potrebno sprovesti proracun prslina.
ao + 0.1 e0 = 3.4 +0.1 x 8.0 = 4.2 em

1.6
Ips = 2 x 4.2 + 0.4 x 0.125 x 2.615 x 10-2 = 1"1.5em
M = 78.8 kNm/m
l/ 78.8 x 102
(Ja -= 0.9 x 15.6 x 25.13 = 22.3 kN/em2 = 223 MPa
Mr = 16.2 kNm/m
f31 = 1
Ea = 200000 MPa
223.0 16.2 'f

ak = 1.7 x 200000
x [1.0 -- 1.0 x 0.5 x
( 78.8 ) ] x 11.5 = 0.021 em = 0.21 mm
Presek u polju A - B (C - D), traka nad stubovima, X - pravae:
hx = 20.0 - 2.0 - 1.4/2 = 17.3 em

Aa = R0 14/15 = 10.27 em2/m
658
5.88 x 10.27 x 17.3 + 20.0 x 100.0 x 10.0
x {-
20.0 x 100.0 + 5.88 x 10.27 = 10.21 ern
hbz.ef= 20.0 - 10.21 = 9.79 ern
Abz,ef= 100.0 x 9.79 = 979 crn2/rn
14
30.0 x 0.2 = 2.333
/.1z (%) < 2.333, paje potrebno sprovesti proracun prslina.
ao+0.1 e0=2.0+0.1 x 15.0=3.5ern
Ips = 2 x 3.5 + 0.4 x 0.125 x 1.4

1.049 x 10-2 = 13.7 ern
M = 12.5 + 25.0 = 37.5 kNrn/rn

1/ 37.5 x 102
(Ja -== 0.9 x 17.3 x 10.27 = 23.5 kN/crn 2 = 235 MPa
Mr = 16.2 kNrn/rn
/31 =1
Ea = 200000 MPa
ak = 1.7x 2~ x [1.0 - 1.0 x 0.5 x (~~:;J ] x 13.7 = 0.025 ern = 0.25 rnrn
Presek u polju 1 - 2 (3 - 4 ), traka nad stubovirna, Y - pravae:
hy=20.0-2.0-1.4-1.4/2= 15.9 ern

Aa = R0 14/14 = 11.0 ern2/rn
5.88 x 11.0 x 15.9 + 100 x 20.0 x 10.0
x {=
100 x 20 + 5.88 x 11.0 = 10.18 ern
hbz,ef= 20.0-10.18 = 9.82 ern
Abz,ef= 9.82 x 100 = 982 ern2/rn
11.0
/.1z = x 100 = 1.120% < 2.333, paje potrebno sprovesti proracun prslina.
982.0
Sredn je rastojanje prslina
ao + 0.1 e0 = 3.4+0.1 x 14 = 4.8 ern
Ips = 2 x 4.8 + 0.4 x 0.125 x 1.4

1.12 x 10-2 = 15.9 ern
659
M = 37.5 kNm/m
II
- 0.9 37.5x 102
era = X 15.9 X 11.0 - 23.8 kN/em 2 - 238 MPa
/31 =1
Ea = 200000 MPa
238.0 16.2 ')2
ak = 1.7 X 200000 X [1.0 - 1.0 X 0.5 X
(37.5) ] X 15.9 = 0.029 em = 0.29 mm
Dimenzionisanie stubova
MB40 Is = 25.5 MPa

RA 400/500 O"v = 400 MPa
Unutrasnji stub
Ng = 5.0 X 5.02 = 125.0 kN

Np = 10.0 X 5.02 = 250.0 kN
Usvojeno je
Ii = 2 X 1.=2 X 400.0 = 800.0 em

. 40.0
=
{l2 =
I 11.5 em
, 800.0
A.=IT.5 = 69 .3 < 75
eg = 0.0
800.0
eo = 300 = 2.7 em
40.Q4
Ib = 12 = 213333 em 4
1t2
Ne = 34.0 x 102 x 213333 x
800.02 = 11186 kN
125.0
ae= 11186 =0.011
0.011
1.0 - 0.011 x 2.5
e rp= 2.7 x (2.718 - 1.0) = 0.08 em
e 2.7
d = 40.0 = 0.07 < 0.30
ed = 40.0 x 69';OO.~5.0x "";0.10+ 0.Q7 = 7.31 em
660
e = 2.70 + 0.08 + 7.31 = 10.09 em
Nu = 1.9 x 125.0 + 2.1 x 250.0 =762.5 kN
Mu = 762.5 x 10.09 x 10--2 = 76.3 kNm
762.5
nu = 40.02 x 25.5 x 10-1 =0.187
mu = 40.03 76.3 x 102
x 25.5 x 10-1 = 0.05
a 5.0
d = 40.0 = 0.125 ;--\
'.
ji = 0.0 %
. 69.3
mm J.l =
50.0 - 0.4 = 0.986 %
40.02
Aa = 098
. 6' x
100 = 1.5 78 em 2
Za sve stubove;
Usvojeno; 8 R0 16 (16.08 em2)
661
0 X
N
--'Irr- 0
Vi I I L/')
'N I T 0
-U1~-+ U'>
I I 0
Ct.1 I
~I I
I I 8
U'>
I a
0
Lf")
0 ::g
- ~ ~
III
I
.Il
0
500 500 N
500
1540
662
DETALJ A
GORNJA ZONA
DONJA ZONA
UR08/30 U06/11.5
12 R0 J4/30
------------ --~ --~ UR08/30 2R014 U06/11,5
------~ R014/30
I I
r-----'- r-----'- !'"'"""-------
I i
UR08128 UR08/28 ,
I
I I I I
I
I 'I ""
~I
I
I I
1 L. -- -- 206 . I
_H J1 1- -- ~I<"
206
I
I
U06/11.5
L j' _I
u t- U06/115 L L
r- I L It i
I
r
,~ I 206
I
i
i R014/28
_._-
J
R~ll,@!
h 1'--- "'
i
r 2R014
I
I
I
I
-
: II
------ -
J2
----
---r - - L-... - -'-- -----
t
1-1
PRESEK
PRESEK 2 -2
R014/28
UR~B~T20~- R014/30
I R0L4LL0 UR08ho R~14/28
U~0B/30 I I -T1 r---
URIZJ8128 J
2R014
IJ I~ ~'I
I
2R014
40
12~6
~R~14/30
I~/~ 8
40 II L10 l U~6/11.5
1 1
BR016
8R016
UR08/10
UR08/10
UR08/20 UR~8/20
J.
- J~ "-
663
-------
DETALJ B
GORNJA ZONA -
DONJA ZONA
~I~i
-
I
I
I
R08/1l.
~-~-- .-._- - - +-
I I
i U06/115 U061115
I
I
I
I
1 I I- .-- 8i I
I I I
I I 1- .1
I I
1.~- U I 1
TO-
I- . .: I
I}- U06111 5 U06/11.5

I
I I
I R016/8 R01l.11l. 1
i I
I+
I
~
- -'- -1- t-- -'-- ~,--y
URW30! ~6i R.t"
I
2 UR01¥1Q. ~R01l.130
PRESEK 1-1 PRESEK 2 -2

UR08/30
11
IR014130
11 10
8R016 8R016
UR08110 UR08110
UR08120 UR08/20
664
DETALJ C
GORNJA ZONA DONJA ZONA
r2
,I RQl8
RQl16/8
, ~4
I
1 1 --t UQl8/14
r .'-.. r I
- ...-,1
U08/14
I I
I
i'-
-1
I I
L- -
~I
2RQl8
t- UQl8/14
. R014/14
t
~L2 I RQl16/9 UQl8/14 RQlI4/1~ UQl8/14 12RQl8 UQl8/14 j RQl8/15
PRESEK 1 -1
RQl16/8
PRESEK 2 -2
RQl16/9
, UQl8/14 RQl16/91
i .!
I i
10 11 40
8R016
8RQl16
U08/10
U08/10
U08/20
U08/20
665
.,.
iozt-
-.
tozt
r-
M
~ll"I
a>
C9
O::N
......
0
S?
61
0::
t~~1L
to
61
O::N
a<.D r--
-
U100
COo::
C9
0::
l/')
61
N
to
.....,. 6O::
:::;L
I
Lf)
co
61
.....,.
"
CD
.....,.
0::
t-- -
~CD
6
0::
CD
J .....,.
W
ex:>
W .....,.
~~I 0('I")
5 5 6 a5 ~~0::
0:: 0:: 0:: J 61
-I 0::
~to
5
--
t
-- --
-
0::
r--::.--
~II --
-
:::c:
w
V)
:::c:
w :::c:
W
V) V)
W
e:::
~c...
0
!:!
Q)
C9
-
....,
5
W
e:::
c...
iL
U1
......
:::!
0
61", <D
W
e:::
c...
U1
N
5
-
0:: 0:: 0 0::- 0
CD
~.....,. 0::'" <D
I!!
a - r-~ 61
""'" -:::: .....,.
2 U"J
C9
61 ~S 0:: '"
0:: 0:: 0::
61
0::
0M
N -~ ~r--
~
to U5I 61 ./ -~61r--
5 6 I ~-
0:: 0::
j1- - ~0
M
;!.
::::::
.....,.
61 0M -
~;:!
~co
61
~ ex> ~0:: 05 0::
<.D ;:0 IJ C9
6 5 011
0::r---
0:: 0::
~I ~I
LJ
rl
666
-M
# -M
~0
~25 ~........
co
5 6 N co
0:: 0::
a~to 6
0::
.....:r 0
to
.....:r
~:::!
U5 w~
6
0:: 6
0::
0
~~~co
6
0:: 6'
0:: ~I
->
~> ::!
........ -
~>
0
50::
-
CD
I 50:: >I w
-
~~~~UJ
>
50::
>
I
(/)' UJ UJ
UJ (.f) (.f) CO
Q:: UJ UJ S
Q:: a:::
a.. Q::
0 a.. a..
CD
.....:r
-
~0 S
50::
0
Q)
0::
~~as
'"
S
0::
2 (:) 0
0
w
.....:r
<D
S ~~S -.3
a::: CD :::n::
::: s -.!/ !!!
......
~........ a::: 5
::! a:::
6 s
a::: 0::
0
~
N
S
a:::
~I
667
-
PRILOG 6.15
PECURKASTA PLOCA
Dimenzionisati pecurkastu plocu.
Podaci
Svi podaci su isti kao u Primeru 6.14 (ploca direktno oslonjena na stubove) osim:
p = 25.0 kN/m2
Konstrukciia kapitela
Konstrukcija kapitela se vrsi pomoeu hiperbole probijanja.
Pretpostavlja se:
j.l=0.5%
11= 1.3 x 1.3 x W
= 1.195
2
'rdozv =3"x 1.195 x 0.1 =0.08 kN/cm2
R == (25.0 + 5.0) x 5.02 = 750 kN

Za stub kvadratnog preseka:
R 750.0
xxz= = =1171.9
8 x 'rdozv 8 x 0.08
x 20.0 25.0 30.0 35.0 40.0 50.0 58.6

z 58.6 46.9 39.1 33.5 29.3 23.4 20.0
160
t
Za ivicne i ugaone stubove usvajaju
i HIPERBOLA
\PROBIJANJA X
se iste odgovarajuce dimenzije
polukapitela, odnosno cetvrt-
kapitela.
0
N
i
l.0 201 l.0
.t~
Staticki uticaii
1.60 = 0.32 x 5.0 = 0.32 I
Posto su ispunjeni uslovi za krutu vezu ploca ~ stub, primenjuje se metoda zamenjujuCih
.
okvira:
zamenjujuCi okviri duz osa A, D, 1 i 4 - sirine 2.5 m

zamenjujuCi okviri duz osa B, C, 2 i 3 - sirine 5.0 m
66R
- OKVIRI UOSAMA@,@,
CD iG)
g~p*
L J, g"'= 5,0'5,0=25,0 kN/m
p*: 25.0' 5,0 =125,0 kN/m
}:u
~T lJs
-t-
}s IJS JR= 0,23.5,0/12=0,0033 m4
I Js=O,L. 4/12 =0,00213 m4
-,j. 5,0 5,0 5,0
~ J +-
50.2 55.1 55.1 60.2
Mg [kNm]
MpCkNm]
@ @
CD i (0
- OKVIRI U OSAMA
if, p'
111
}: -lS
9'* = 5,0-2,5=12,5 kN/m
p. =25,0' 2,5=62,5 kN/m
fiJS }S 3 .
JR=0,2 '2.5/12=0,00167m 4
JS= O,00213m4
~ 5,0
--+
5,0
~
5,0
~
29.3 268 25.8 29.3
Mg [kNmJ
a.3 12 1.2
11.5.5 1340 134.0 146 5
Mp [kNm]
669
Za negativne momente savijanja merodavne za dimenzionisanje usvajaju se vrednosti momenata
na mestu ivice stuba:
Okviri u osama 2, 3. B i C Okviri u osama 1. 4, AiD

PRE5EK Mg Mp Mg Mp
kNm/m kNmlm kNm/m kNm/m
Oslonci A (1) i D (4) 14.4 72.0 11.2 56.0
Polja A-B (1-2) i C-D (3-4) 36.4 182.0 16.2 81.0
Oslonci B (2) i C (3) 47.1 235.5 22.9 114.5
Polje B-C (2-3) 22.9 114.5 12.2 61.0
Raspodela momenata savijanja na traku nad stubovima i traku u polju (kao u Primeru 6.14
ploce direktno oslonjene na stubove):
ZamenjujuCi okviri u osama 2, 3, B i C
Momenti savijanja za dimenzionisanje
Polutraka 51 Polutraka 52 Traka P

PRE5EK Mg Mp MgMp Mg Mp
kNm/m kNm/m kNm/m kNm/m kNm/m kNm/m
Oslonci A (1) i D (4) 6.0 30.2 4.0 20.2 1.4 7.2

Polja A-B (1-2) i C-D (3-4) 9.1 45.5 9.1 45.5 6.1 30.6
Oslonci B (2) i C (3) 19.8 98.9 13.2 65.9 4.7 23.6
Polje B-C (2-3) 5.7 28.6 5.7 28.6 3.8 19.2
ZamenjujuCi okviri u osama 1.4, A, i D
Momenti savijanjazadimenzionisanje
Polutraka 51 Polutraka 52 Traka P

PRE5EK Mg Mp Mg Mp Mg Mp
kNmlm kNm/m kNm/m kNm/m kNm/m kNm/m
Oslonci A (1) i D (4) 9.4 47.0 6.8 31.4 2.2 11.2

Polja A-B (1-2) i C-D (3-4) 8.1 40.5 8.1 40.5 5.4 27.2
Oslonci B (2) i C (3) 19.2 96.2 12.8 64.1 4.6 22.9
Po1jeB-C (2-3) 6.1 30.5 6.1 30.5 4.1 20.5
670
Dimenzionisanie
MB40 IB =25.5 MPa

RA 400/500 0"" =400 MPa
U svaja se ista annatura za polutrake S 1 i S 1', polutrake S2 i S2', odnosno trake PiP', koja ce
biti dimenzionisana prema vecem momentu savijanja.
Racunska vis ina ploce iznad oslonaea u traci nad stubovima:
I
I i i
120 30 ,
30 120/
I 50 50
1
.--
I
==2. x (40.0 + 30.0) = 35.0 em

Polutraka S 1: dr
Polutraka 82: c4 2! X 30.0 + X 20.= 26.0 em

~:: ~::
x- pravae
Polutrake S 1 i S l'
PRESEK Mu hx porro Aa Usvojeno Aa
kNmtm em em2tm em2trn
Oslonci B i C 209.7 32.2 17.39 R0 16/10 20.10
Oslonei AiD 99.6 32.3 8.57 R0 12/12 9.42
Polja A-B i C-D 96.5 17.2 15.14 R0 16/12 16.75
Polje B-C 64.7 17.4 10.33 R0 12/10 11.30
Polutrake S2 i S2'
PRESEK Mu hx porro Aa Usvojeno Aa
kNm!m em em2tm em2tm
Oslonci B i C 139.7 23.2 15.88 R0 16/12 16.75
Oslonei AiD 67.4 23.4 8.00 R0 12/12 9.4'2
Polja A-B i C-D 96.5 17.2 15.14 R0 16/12 16.75
Polje B-C 64.7 17.4 10.33 R0 12/10 11.30
671
Trake PiP'
PRE5EK Mu hx pOlr. Aa U svojeno Aa
kNm/m em em2fm em2fm
Oslonci B i C 50.0 17.4 7.98 R0 10110 7.90
Oslonci AiD 23.7 17.6 3.74 R08/1O 5.00
Polja A-B i C-D 64.8 17.4 10.34 R0 12/10 11.30
Polje B-C 43.5 17.5 6.90 R01O/1O 7.90
Y - pravac
Polutrake 51 i 51'
PRE5EK Mu hy pOlr. Aa U svojeno Aa
Oslond 2 i 3 209.7 30.6 18.00 R0 16/10 20.10
Oslonci 1 i 4 99.6 31.2 8.87 R0 12/12 9.42
Polja 1-2 j 3-4 96.5 15.6 16.90 R0 16112 16.75
Polje 2-3 64.7 16.2 11.09 R0 12/10 11.30
Polutrake 52 i 52'
PRE5EK Mu hy polr. Aa U svojeno Aa
kNmfm em em2fm em2fm
Oslonci 2 i 3 139.7 21.6 17.31 R0 16/10 20.10
Oslonci 1 i 4 67.4 22.2 8.43 R012112 9.42
Polja 1-2 i 3-4 96.5 15.6 16.90 R0 16112 16.75
Polje 2-3 64.7 16.2 11.09 R012/1O 11.30
Trake PiP'
PRE5EK Mu hy pOlr. Aa Usvojeno Aa
Oslonci 2 i 3 50.0 16.4 8.47 R0 12/12 9.42
Oslonci 1 i 4 23.7 16.8 3.92 R08110 5.00
Polja 1-2 i 3-4 64.8 16.2 11.11 R012/1O 11.30
Polje 2-3 43.5 16.5 7.32 R0 10/10 7.90
672
Proracun Dloee u odnosu na naoone Drobiiania
UnutraAnji stub B2
182~
Kako kapitel obuhvata hiperbolu
probijanja (sracunatu za min J1 =0.5%),
nije potrebna kontrola napona probijanja
1~ u okviru kapitela. Kontrola se zato vrsi

sarno u ploei, u preseku 1 - I.
Presek 1 - 1
hx = 20.0 - 2.0 - 1.6/2 = 17.2 em

hy = 20.0 - 2.0 - 1.6 - 1.6/2 = 15.6 em
hs =0.5 x (17.2 + 15.6) = 16.4'em
dlcp = 1.13 x""; 16()2 + 16.4 = 197.2 em
Olcp= 197.2 x 7t = 619.5 em
Tmax !!! (5.0+ 25.0)x (5.02-1.7642)
656.6 = 656.6 kN
't'l-l = 619.5 x 16.4
=0.065 kN/em2 =0.65 MFa
x - pravae
polutraka S 1: R0 16/10 ~ J1x=20.10/32.20 =0.62%
polutraka S2: R0 16112~ J1x = 16.75/23.20 =0.72%
Y- pravae
polutraka S 1: R0 16/10 ~ J1y= 20.10/30.60 =0.66%
polutrakaS2: R0 16/10 ~ J1y=20.10/21.60 =0.93%
1
J1 = x (0.62 + 0.72 + 0.66 + 0.93)
4"
=0.73%
YJ= 1.3 x 1.3 x "";0.73= 1.44
2
't'dozv. = 3' x 1.44 x 1.0 = 0.96 MFa
't' = 0.65 MFa < 't'dozv.= 0.96 MFa
Ivicni stub A2
Presek 1 - 1
hx=20.0-2.0-1.2/2 = 17.4 em
hy = 20.0 - 2.0 - 1.2- 1.6/2
= 16.0 em
673
hs =0.5 x (17.4 + 16.0) = 16.7 em .
Tmax== (5.0 + 25.0) x (5.0 x 2.5 - 1.082 x 1.764) = 317.7 kN

317.7
fl-l
.
= 1.40 x 0.6 x 619.5 x 16.7 = 0.072 kN/em2 = 0.72 MFa
x - pravae
polutraka S 1: R0 12/12 => Px = 9.42/32.30 ='0.29%
poluttaka S2: R0 12/12 => Px = 9.42/23.40 = 0.40%
Y - pravae
poluttakaSl: R0 16/10 => Py = 20.10/30.60 = 0.66%
poluttakaS2: R0 16/10 => Py = 20.10/21.60 = 0.93%
1
P =4"x (0.29+ 0.40 + 9.66 + 0.93) =0.57%
Y1 = 1.3 x = 1.28
1.3 x ..J0.57
2
't'dozv.=3 x 1.28 x 1.0 = 0.85 MPa
't' 1-1 = 0.72 MPa < 't'dozv.=0.96 MPa
Ugaoni stub Al
Presek 1 - 1
hx = 20.0- 2.0 - 1.2/2 = 17.4 em

.hy = 20.0 - 2.0 - 1.2 - 1.2/2 = 16.2 em
hs =0.5 x (17.4 + 16.2) = 16.8em
Tmax ==(5.0 + 25.0) x (2.52 - 1.0822) = 152.4 kN
152.4
't'1-1 = 1.40 x 0.3 x 619.5 x 16.8 = 0.068 kN/em2 = 0.68 MFa
x - pravae
polutraka 5 1: R0 12/12 => Px = 9.42/32.30 = 0.29%
poluttaka 52: R0 12/12 => Px =9.42/23:40 = 0.40%
Y - pravae
poluttakaSl: R0 12/12 => Py = 9.42/31.20 = 0.30%
poluttaka 52: R0 12/12 => Py = 9.42/22.20 = 0.42%
1
P = 4" x (0.29 + 0.40 + 0.30 + 0.42) = 0.35% < P = 0.5%
Y1
.
= 1.3 x 1.3 x...[05 = 1.20
2
'rOOzv.= 3x 1.20 x 1.0 = 0.80 MPa
't' 1-1 = 0.68 MPa < 't'OOzv.=

0.80 MPa
674
Dimenzionisanie stubova
MB40 Is = 25.5 MPa

RA 400/500 <1v~ 400 MPa
Ivicni stub A2
Ng = 5.0 x 5.0 x 2.5 = 62.5 kN

Np = 25.0 x 5.0 x 2.5 = 312.5kN
Moment savijanja ce biti sracunat prema Poglavlju XII, "Pecurkaste ploce" u prirucniku,
jednaCine (21918)- (219/13).
ds 0.4
T = 5.0 = 0.08
'11=0.5 + 3 x 0.08 = 0.74
hL = 5.0m
(0) 5.02
MR.g = 0.74 x 5.0 x 5.0 x }2 = 38.5 kNm
(0; 5.02
MR.p = 0.74 x 25.0 x 5.0 x}2 = 192.7 kNm
I = 5.0 m
hu = 4.0 m
0.44
Isu=}2=O.OO 2 13m 4
A.= 0.2 + 4 x 0.08 = 0.52
bm = 0.52 x 5 = 2.6 m
0.23 x 2.6
IR = 4
12 - 0.00173 m
5 0.00213
Cu =4 x 0.00173 = 1.536
Ms,g = 1.0 1.536
+ 1.536 x 38.5 = 23.3 kNm
Ms.p= 1.01.536
+ 1.536 x 192.7 = 116.7 kNm
N =62.5 + 312.5 = 375.0 kN
M = 23.3 + 116.7 = 140.0 kNm
140.0
e=
375.0 = 0.373 m = 37.3 em
Ij =2 x 1.=2 x 400.0
= 800.0 em
. 40.0
I= = 11.5em
m
675
1
Ai
8010 = 69.3 < 75
= 1l.5
!:. 0.373 -.
d - 0.4 - 0 93 <.3 5
Potrebna je kontrola stabilnosti usled uticaja izvijanja.
23.3
eg = 62.5 = 0 .373 m = 37. 3 em
800.0
eo = 300 = 2.7 em
40.Q4
Ib =~ = 213333 em4
1t2
Ne = 34.0 x 102 x 213333 x
800.02 = 11186 kN
62.5
ae = 11186 = 0.0056
0.0056
x 2.5
1.0 - 0.0056
erp = (37.3 + 2.7) x (e - 1.0) = 0.23 em .
69.3 - 25.0
ed = 40.0 x
160.0 = 11.08 em
e + erp+ td = 3.73 + 0.23 + 11.08 =48.61em
Nu = 1.6 x 62.5 + 1.8 x 312.5 =662.5 kN
Mu = 662.5x 48.61x 10-2= 322.0kNm
662.5
nu =
40.02 x 25.5 x 10-1 = 0.16
322.0 x 102
mu =
40.03 x 25.5 x 10-1 = 0.20
a 5.0
d = 40.0 = 0.125
Ji = 0.16 %
25.5 .
= Aa2 = 0.16 x 40.02 x 400 = 16.32 em2
.
Aal
Usvojeno: 1:5R0 22 (:t19.00 em2)

Na sliean naein se dimenzionisu i estali stubovi, pri eemu treba voditi raeuna da su ugaoni
stubovi izlozeni koso~ £avijanju. Pri dimenzionisanju unutrasnjih stubova moze se zanemariti
moment savijanja od vertikalnog opterecenja.
676
-
PRILOG 6.16
KRUZNA PLOCA
Sracunati staticke utieaje i odrediti pptrebnu annaturu za kruznu ploeu slobodno oslonjenu po
obimu.
Podaci
a = 4.0 m
g.P g
~ ~ p
= 20.0 kN/m2
= 5.0 kN/m2
-f 20
~
d= 25.0 em
MB30
RA 4001500
v =0.2
Staticki utieaii
qu = 1.6 x 20.0 + 1.8 x 5.0 = 41.0 kN/m2
r=O.O
r
- =0
a
41.0 x 4.02
Mr.u=M""u = x (3.0 + 0.2) = 131.2 kNm/m
16
Tr.u= 0
r = 1.0m
!: - 1.0 - 0 25
a - 4.0 - .
41.0 x 4.02
Mr,u = x (3.0+ 0.2) x (1.0- 0.252)
16 = 123.0kNm/m
41.0 4.02
M
"',U= 1~ x [3.0 + 0.2 - (1.0 - 3 x 0.2) x 0.252] = 130.2 kNm/ITI
41.0; 4.0
Tr.u = x 0.25 =20.5 kN/m
r =2.0 m
!: - 2.0 - 0 5
a 4.0 - .
41.0 x 4.02
Mr.u = x (3.0 + 0.2) x (1- 0.5 2) 1->.T
16 =98.4 AHm 1m
41.0 4.02
MqJ,u=
1~ x [3.0 + 0.2 - (1.0 + ,3 x 0.2) x 0.52] = 114.8 kNm/m
41.0 x 4.0
Tr.u= 2 x 0.5 = 41.0kN/m
677
--------
r = 3.0 m
~ - 3.0 - 0 75
a 4.0 .
41.0 x 4.02
Mr." = x (3.0 + 0.2) X (1.0 - 0.75 2) = 57.4 kNm/m
16
41.0 x 4.02
M lfJ,"= - 16 X [3.0 + 0.2 - (1.0 + 3 X0.2) X0.75 2 ] = 94.3 kNm/m
41.0 X4.0
Tr," = X 0.75 = 61.5 kN/m
2
r = 4.0 m
~ 4.0 - 10 .
a - 4.0
Mr," = 0
41.0 X 4.02
MlfJ,u= 8 X (1.0 - 0.2) = 65.6 kNm/m
41.0 x 4.0
Tr,"-- 2 --. 820 kN/ m
Dimenzionisanie
MB 30 Is = 20.5 MPa
RA 400/500 O'v=400 MPa
d=25.0em
ao= 1.5em
1.9
htp= 25.0- 1.5- 2 =22.55 em
Usvojeno: htp = 22.5 em
3
hr = 25.0 - 1.5 - 2.x 1.9 = 20.65 em
Usvojeno: hr = 20.6 em
Presek r = 0.0 m
Mr," =MlfJ,u = 131.2 kNm!m

20.6
k= = 2.575
131.2
20.5 X 10-1
£b,a = 2.8/10 0/00
Ji = 16.667 %
Aa = 16.667 X 20.6 x ~ = 17.60 em2/m
Usvojeno: R019/15 (18.93 cm2)
678
Presek r = 1.0 m
M qJ,u= 130.2 kNm/m
130.2 x 102
Aa =
0.9 x 22.5 ~4()() x lcrl = '16.07 cm2/m
Usvojeno: R019115 (18.93 cm2!)

Mr,u = 123.0 kNm/m
123.0 x 102
Aa = 0.9 x 20.6 x 400 x lcrl = 16.59 cm2/m
Armatura ce biti usvojena naknadno.
Presek r = 2.0 m
M qJ,u= 114.8 kNm/m f
114.8 x 102
Aa =0.9 x 22.5 x 400 x 10-1 = 14.17 cm2/m
Usvojeno: R0 19120 (l4.20cm2/m)

Mr,u = 98.4 kNm/m
98.4 x 102
Aa =0.9 x 20.6x 400 x Icrl = 13.27 cm2/m
Armatura ce biti usvojena naknadno.
Presek r = 3.0 m
M qJ,u= 94.3 kNm/m
94.3 x 102
Aa =
0.9 x 22.5 x 400 x lcrl = 11.64 cm2/m
Usvojeno: R019/20 (14.20cm2/m)

Mr,u = 57.4 kNm/m
57.4 x 102
Aa =0.9 x 20.6 x 400 x Icrl = 7.74 cm2/m
rmatura ce biti usvojena naknadno.
'esek r = 4.0 m
Usvojeno: kruzna armatura R0 19/20

dijalna armatura ce biti usvojena naknadno.
679
Odredivanie radiialne annature
Presek r = 0.0
Usvojeno: R0 19115 u obliku kvadratne mreze
Presek r = 1.0 m
Usvojeno: 36 R0 19
Razmak sipki u preseku r = 1.0 m iznosi:
2 x 100 x 1t
e= 36 = 17.5 em
Povrsina annature u preseku r = 1.0 m iznosi:
2.84 x 100
- 16.22 em2/m ';"--.
(
Aa - 17.5
sto zadovoljava potrebnu povtsinu armature u preseku r = 1.0 m
Presek r = 2.0 m.
Razmak sipki u ovom preseku iznosi:
2 x 200 x 1t
e = 36 = 34.9 em
Povrsina annature u preseku r = 2.0 m iznosi:

2.84 x 100 1,
=8.14em 2/m
/'
Aa= 34.9 .
/ I I
'
Potrebna dodatna annatura
.1Aa = 13.27 - 8.14 = 5.13 em2/m
Razmak dodatne annature je 34.9 em paje potrebna povrsinajedne dodatne sipke:

(l) 5.13 x 34.9
Aa -- 100 - 1 79 em 2/ m
-.
.
Zadovoljava sipka R 016 (2.01 em2)

Usvojeno: R016
:Presek r = 3.0 m.
Razmak sipki Uovom preseku iznosi:

2 x 300 x 1t
e= = 52.4 em
36
680
POvrlina armature u preseku r = 3.0 m iznosi:
~ - (2.84+ 2.01) x 100 - 9 26 2
~
52.4 . -. em / m
sto zadovoljava potrebnu povrSinu ann~ u preseku r
""
3.0 m.
Preset, = 4.0. Razmak sipki u ovom preseku iznosi:
2x400x1t
e= 36 =69.8cm
POvrSina armature u prcseku r =4.0 m iznosi:

(2.84+ 2.01)x 100
,..-
~
- 6 9S em2lfm
69.8 -.
681
-
1.1)
.....
en
""""'-
S
-
0::
-
1 ~5 R016 R019' T
15x15 =225 8x20 =160 1.15
400
1-1
r
PRESEK
R019 R016 R016
. . .C. .. .~~ - --
hdm R019/15 UTI

Serna anniranja
R019/20'
682
PRILOG 6.17
ZIDNI NOSAC PREKO JEDNOG
RASPONA (d > 1) DIREKTNO OSLONJEN
NA STUBOVE
Dimenzionisati zidrii nosac prikazan na skici, opterecen raspodeljenim ()pterecenJem na gomjoj
i donjoj ivici .
Podaei
g"p!
- - - -- 1= 5.0m'
d = 8.0 m
g: E b = 15 em
0
«f
II
"0
81 = 54.0 kN/m
g2 = 36.0 kN/m
PI = 35.0 kN/m
---------
P2 =:25:0 kN/m
~.'
(i;~)
eA;5pcm MB 30 "C
~ 1:5,Om
-4- GA 240/360
~
Staticki utieaii: J ,- . !
j'
{r
Sopstvena tezina zidnog nosaca:
/, ' /', I ,' r
gz ~ 0.15 x 8.0 x 25.0 = 30.0 kN/m
Stalno opterecenje:
g = gz + gI + g2 = 30.0 + 54.0 + 36.0 = 120.0 kN/m { ~, , , ~:::
'I'
120.0 x 5.02
Mg =
8 = 375.0 kNm
Rg = 120.~ x 5.0 = 300.0 kN
7omenljivo opterecenje:
P =PI + P2 = 35.0 + 25.0 = 60.0 kN/m

60.0 x 5.02
Mp-- - 87 5 kN m
-1.
8
Rp = 60,02X 5.0 = 150.0 kN
683
Odredivanie £lavne donie annature.1a
Mu = 1.6 x 375.0 + 1.8 x 187.5 = 937.5 kNm

VeliCinu kraka unutrasnjih sila zp odredujemo na osnovu izraza QOl/4) u Ptifucniku:
.
.
;(i' .:
Zp= 0.6 x 5.0 = 3.0 m ,;
937.5
Aa = 3.0 x 24.0 = 13.02 cm 2
Minimalno potrebna povrSina preseka glavne armature data je izra?:om (201/11 ):.
Za MB 30: fbzm = 2.4 MPa

d 8.0 .
I = 5.0 = 1.6> 1.O,paje.:
k=0.15
L / u1
. 2.4 2
mm Aa = 0.15 x 15.0 x 500.0 x
240 = 11..25,cm ': '
Usvojeno: :t 6 0 12 (t 3.57 cm2)

Ova armatura se rasporeduje u zoni vi sine priblizno 0.15 / = 75 cm (10< d)Hrnereno oct donje
ivice zidnog nosaca.
Annatura po obrazima zidno£ nosaca
Minimalna povciina preseka sipki ortogonalne mreze koja sepostavlja po obrazima zidnog
nosaca definisana je Clanom 202. Pravilnika BAB 87. Za gIatku armaturu GA 240/360, l3
jedan pravac ijednu mrezu, to iznosi:
min.aah = min.aav = 0.125 x b'= 0.125 x 15 = 1.88'cm2/m

Prema uputstvima DIN 1045, povrsina ove armature treba da iznosi najmanje:
:t 2.5 cm2/m za GA 240/360

:t 1.5 cm2/m za RA 400/500 i MA 500/56C
Horizontalna armatura:
. 2b = 30 cm
max ea =mm { 30 cm } = 30 cm
Kao konstrukcijska (minimalna) armatura:
Usvojeno: :t 0 10/30 (:t 2.62 cm2/m)

i/A . ;,
\
684
(I I.. ~
- '
Ie I.
U zoni visine priblitno //3 (l < d), mereno od gmllje sipke donj~ glavne armature Aa,
konstrukcijska armatura se pojacava bar 50% u eilju ogranicenja sirine prslina.
Usvojeno: :!:0 10/30 i:t 0 8/30 (:t 4.29 em2/m)

na delu nosaca visine 1.80 ri1iznad
annatureA(t.
Verikaina annatura:
Konstruktivnoj vertika1noj armaturi mora se dodati i vertikaina armatura za direktno prihvatanje
opterecenja koje deluje na donjoj ivici nosaca. Pored stainog g2 i promenljivogp2opterecenja,
pod 'bbesenim" teretom moremo smatrati ideo sopstvelle teiine zi~og nosaca koji odgovara
sraf1ranoj povrsini A na skici.
-- 5.02
[2 X 1t x 1t (
T
2 /; ',f
/'\'"
8 8 "'.9 82 m '
0
00'" -gz A' x gz 9.82
II '" d x / = 8.0 x 5.0 x 30.0 - 7.5 k N/m
't:J
gz + 82 =7.5 + 36.0 = 43.5 kN/m
P2 =25.0 kN/m
Q2,u = 1.6 x 43.5 + 1.8 x 25.0 = 114.6 kN/m
-f J.-
Ukupna potrebna armatura aav za direktno prihvatan)e "obesenog" tereta, za oba liea zida,
iznosi:2;, . ./ i., ':c L!J
, Q2.u,1! 114.6',(
aav =
O'v = 24.0 = 4.78 em2/m
Ukupno potrebna vertikaina armatura po jednom lieu nosaca van oslonackih zona iznosi:
min aav +
~ aav = 1.88 + ~ x 4.78 =4.27 em2/m
J, I
Usvojeno: U 0 10/30 + U 08/30 (4.29 em2/m)

U oslonaekim zonama sirine pribliino 0.2 / = 1.0 m (mereno od unutrasnje ivice oslo~e~),
usvajasevertikainaarmatura- zatvoreneuzengijepovrsine:
}, '. ~
"
1.5 x min aav + = 1.5 x == 5.21
~ aav 1.88 +
~
x 4.78 em2/m
Usvojeno: U 0 10/15 (5.24 em2/m)

-t
I\~
>-
J-' ,.1
685
U gomjem delu nosaca, iznad visine y = / =:=5.0 m (odnosno 0.8 1= 4.0 m neposredno oko
oslonaca), dovoljnaje konstruktlvna armatura.
Usvojeno: U 0 10130(2.62 cm2/m)

Ogranic.~~ie reakciie oslonaca.
Kako se opterecenje zidnog nosaca.prenosi direktno na stubove, ogranicenje reakcije Au se vrsi
premaizrazu (201113):
Za MB 30: fb :;0
20.5 ,MPa, i
c = 5Q em .
dp7 ~5em,
max Au = 0.8 x 20.5 x 10-1x 15.0 x (50.0 + 15.0) = 1599.0 kN
Au= 1.9x 300.0+ 2.1 x 150.0= 885.0kN < maxAu = 1599.0 kN
,1)1(\/k, ~ (' ',fv;~.L 1(" (ip)
686
() ~ y
f-
:t010/30
PRESEK 2-2 DETALJ C
rm- 12 2012
1
,~ ~< ,-... .. 0-
'. II t010/30
iti t 010/30
0 I"I
M
t3012
I" I'
II
t3012
:t 0 8/30 0
('I") "
....... DETALJ 8
0 ~k- /"I
is 0
C7I
II
:t 0 10/30 +1 II
,~ II 15
t010/30 0 --
0
co
0 15 "
!Q "
~g," '(
+-a3-' 0
19 !!2
+.~
-.-
1
~'. --",-1-
f-
--'1
~;2
- 450 . - . L-
j50~
. 5Sp. J50t
DETALJA
PRESEK 1-1
'=~--===~=~¥====8
~3
~..
Serna anniranja zida
687
-------...
PRILOG 6.18
KONTINUALNI ZIDNI NO SAC NA TRI
POLJA, DIREKTNO OSLONJEN NA
STUBOVE
Dimenzionisati kontinualni zidni nosac preko tri jednaka raspona. Nosac je opterecen stalnim
opterecenjem (ukljucujuCi i sopstvenu tezinu nosaca) i promenljivim opterecenjem. Celokupno
opterecenje se na nosac prenosi preko gornje ivice.
Podaci:
Q,'" d =5.0 m
1 ~m 2 3
~b==20cm
I = 10.0m
At at i8 ~1Ag = 120.0 kN/m
p
4 10.0 m
{ 1=10.0
f 10.0
t-
MB30
== 75.0 kN/m
GA 240/360
Staticki ut~i
Stalno opterecenje
1200 1200
@ Ml.g =-0.10
= -1200:0 kNm
x 120.0 x 10.02
max.-MOl,g =0.08 x 120.0 x 10.02

=960.0 kNm
max M12,g= 0.025 x 120.0x 10.02
= 300.0 kNm
Ag == 0.4 x 120.0 x 10.0 = 480.0 kN
Bg = 1.1 x 120.0 x 10.0

= 1320.0 kN
720 600
I
O,'\='m
~3xI0=30.0m
688
Promenljivo opterecenje
MI,p=-O.1O x 75.0 x 10.02

750 750 @ = -750.0 kNm
~max MOI,p= 0.08 x 75.0 x 10.02
= 600.0 kNm
max M12,p= 0.025 x 75.0 x 10.02
600 500
= 187.5 kNm
Ap = 0.4 x 75.0 x 10.0 = 300.0 kN
375 450
Bp = I.l x 75.0 x 10.0 = 825.0 kN
450 375
Odrediivanie donie glavne armature

-1a
Prvo polje
Mu = 1.6 x 960.0+1.8 x 600.0 = 2616.0 kNm .
ZPI=0.5X5.0X(1.9-
~O~O)=3.50m
2616.0
Aa =
3.50 x 24.0 = 3I.l4 em2
Prema izrazu (201/11), za odnos d/ I:
d/l = 0.50: k = 0.20
min Aa = 0.20 x 20.0 x 500.0 x ;;g =20.0 em2

Usvojeno: i 8016 (32.17 em2)
Ovu armaturu rasporedjujemo u zoni od priblizno 0.15 d = 75 em mereno od donje iviee
nosaca.
Srednje polje
Mu = 1.6 x 300.0 + 1.8 x 187.5 = 817.5 kNm

Minimalni momenat za dimenzionisanje armature je momenat u polju obostrano ukljestene
grede.
689
x (2
mm
.
Jf1f" =~q" =(1.6 x 120.0 + 1.8
24
x 75.0) x 10.02
= 1362.5 kNm
5.0
Zp2 = 0.5 x 5.0 x (1.8 - 10.0 )= 3.25 m
Aa
1362.5
= 3.25 x 24.0 - . .
17 .4 7 em 2 ; mm A a = 20 .0 em- "I
Usvojeno: :t 40 14 i:t 4 0 12 (21.% em2)
Odrediivanie I!:ornie annature A~
M" = 1.6 x 1200.0 x 1.8 x 75.0 = 3270.0 kNm

Zo = Zpl = 3.50 m
0
Aa = 3.53270.0
x 24.0 = 38.93 em 2
Ova annatura se rasporeduje na naCin prikazan na slid 20113 u Prirucniku:
- u zoni I, visine 0.2 d = 1.0 m, smesteno je:

0
Aal = 12 x (10.0
5.0 - 1.0)x 38.93 - 19.46 em - 2
(~I)
sto po jednom lieu nosaca, na duzni metar vi sine iznosi C!
A L
\(\ ,-=- F'
A~l 19.46 /,[1
=2x 1.0 =9.73em2/m
,(r,'
2xO.2d
0'k:'
Usvojeno: :t012/1O (:t 11.31 em2/m)
- u zoni 2, visine 0.6 d = 3.0 m, smesta se ostatak annature:
A~2 =A~ -A~l = 38.93 - 19.46 = 19.46 em2
sto po jednom lieu nosaca, na duzni metar, iznosi:

0
Aa2
19.46
2 x 0.6d =2 x 3.0 = 3.24 em2/m
Usvojeno: :t 0 10/15 (:t 5.24 em2/m)
Polovina ove annature se prekida na rastojanju octpriblizno 0.4 d = 2.00 m od iviee oslonea,
dok druga polovina formira konstruktivnu annatumu mrezu.
min aah = min aav = 0.125 x 20.0 = 2.5 em2/m
Usvojeno: :t 0 10/30 (:t 2.62 em2/m)
690
Kako se opterecenje prenosi preko gomje iviee direktno oslonjenog zidnog nosaca, venikalna
armatura se ne proracunava, vec se usvaja minimalna armatura, koja se u oslonackim zonama
udvostrucuje.
Usvojeno: u 0 10/30 (:t 2.62 em2/m) osnovna

mreza
U 0 10/15 (:t 5.24 em2/m) u oslonackoj
zoni
Kontrolareakciia oslonaea
Granicne vrednosti reakeija Au i Bu uporedujemo sa maksimalno dopustenim vrednostima,
datim izrazima (201/13) i (201/14):
= 60 em ::)
CA max Au = 0.8 x 2.05 x 20.0 x (60.0 + 0.0)
= 90 em ::)
CB
= 1968.0 kN
max Bu = 1.2 x 2.05 x 20.0 x (90.0 + 0.0)
= 4428.0 kN
Au = 1.9 x 480.0 + 2.1 x 300.0 = 1542.0 kN
Bu =,1.9x 1320.0+ 2.1 x 825.0= 4240.5 kN
Vrsimo redukeiju reakcija oslonaea:
Au.red. = ~x Au
Bu,red. = (Au + Bu) - Au,red,
Za odflos
d 5.0
T = 10.0 = 0.50
lineamom interpolaeijom vrednosti datih u tabeli 201/1 u Prirucniku, nalazimo:
~(O.4)= 1.08
~(O.7) = 1.13
): 1.13 - 1.08
~(O.5) = 1.13 -
0.7 - 0.4 x (0.7 - 0.5) = 1.097
Au,red. = 1.097 x 1542.0= 1691.1 kN < max Au = 1968.0 kN
Bu,red.= 1542.0 + 4240.5 - 1691.1 = 4091.4 < max Bu = 4428.0 kN.
(I . '(
"i i
/1, O i:)-
cr.
_J
/ I \./ ;Ii'
691
N
~
I
N
~
UJ
(f)
UJ
IC ~~ I M
0::
c.. a
("')
....... '"s
:2 co
s +1
::J
CD
~ I
--t<3:
~~
--I
<t
t-
UJ
0 UJ
0
9lQJ~
~ :
-!lT~
II
~
<':I II
ON II
cI:I II
'2
II
<':I
II
II
.§'"' II
cI:I Ii
'f
cI:I S
S
0
("')
+1
>{/.) I
II
II
all
N
II
II
~II
I II
,I
UJ
~Ii
(f) II
~I UJ
+1
L-
a
0::
a...
I'II
a II
a a
("')
L!>- II
23 ['.
L!> II
S
::J -"'I
S
N
II
/I
II
II
~.- N II
II
II
II
II
I /I
II
~ <{
II
II
U
\
~
'7lQJ(+
J oos
692 (
PRILOG 6.19
ZIDNI NOSAC PREKO JEDNOG
RASPONA INDIREKTNO OSLONJEN NA
POPRECNE ZIDNE NOSACE
Dimenzionisati zidni nosac prikazan na skici. opterecen ravnomemo podeljenim opterecen jem
na gomjoj iviei i koneentrisanim opterecenjem u sredini raspona.
Podaci
91.P1 d::: 5.0 m

b ::: 16 em
I::: 7.0 m
b:16 em
E 9
0 ,LL..I~1-I~ gl ::: 60.0 kN/m
ui
" PI::: 80.0 kN/m
" g 'G,P
G :::200.0 kN
0CD
P ::: 320.0 kN
~1:7,Om ~.~- 4- MB 35
RA 400/500
Staticki uticaii
Sopstvena tezina zidnog nosaca:
0.16 x 5.0 x 25.0::: 20.0 kN/m
Mg::: (60.0+2080)x 7.02 + 200.0 x 7,t :::840.0 kNm
80.0 7.02
Mp::: + 320.0 x 74° = 1050.0 kNm
~
Rg ::: X [(60.0 + 20.0) x 7.0 + 200.0] ::: 380.0 kN

~
1
Rp ::: x (80.0 x 7.0 + 320.0) r: 440.0 kN
2
Odredivanie glavne armature
Mu::: 1.6 x 840.0 + 1.8 x 1050.0::: 3234.0 kNm

.
z ::: 0.3 x 5.0 x 3.0 - 5.0
7.0 ( ) ::: 3.43 m
3234.0
Aa ::: 3.43x 40.0 ::: 23.58em2
693
(;I(z>~n 01
m,
--J
<t
I-
UJ
0
~ ~
S
0:::
~
'71(l)~8 :;:
N - -.-.
I
N ~
~ J::: <(
UJ ...,
(/)
UJ
. --J U1
0::: 0'7 '£ <t N
Q... I- ~
.-.-.-.-.-. UJ .........
0 5 N
0::: 6
O'S <X)
0:::
~ +1 ~
OS'(; SL'I SL- 91
Sl!80~+ ~
r"lI0~'
I
~ 0
I
U1
N
U1
:::::: II
N
.........
<X) U1
NO
6 Cl II
N II
5
0:::
~
-6
~
-6
~
~
0:::
~ II
0::: -0::: II
N
II
--
+1
N N II
-.-N U1
I II
5 N
.........
0::: <X) 8~ II
:::>
U1
6 rie-: ~
M 0::: UJ
(/) 9!
N +1
W II
0:::
Q...
II
~
§ II
U1
N
........
-0:::Q)
U1.
II
<X)
+1 ~ 0 II
6 II
0:::
~ -
NO
6 II
O:::\J
N
II
~~
c5 I"I
II
. -U
~ Q I
S
0:::
~ -i
694
Za MB 35: fbzm =2.65 MPa
d 5.0 .
1:7.0: 0.7 l,paJe:
k", 0.18
min Aa: 0.18 x 16.0x 500.0x
~~ = 9.54 em2
UsvoJeno: :t 8 0 14 (24.63 em2)
Ovu annaturu rasporedujemo u zoni visine priblizno 0.15 d: 75 em mereno od donje iviee
nosaca.
Armatura za prihvatanie koncentrisanog opterecenia
Qu = 1.6 x 200.0 + 1.8 x 320.0

= 896.0 kN
Ovu silu direktno prihvatamo vertikalnom annaturom.
Qu 896.0
Aav = O'v : 40.0 = 22.40 em
2
Usvojeno: 2 x 5 U R0 12 (22.62 em2)

Kontrola granicne transverzalne sile
Za. slucaj indirektnog oslanjanja nosaca, granicnu transverzalnu silu poredimo sa dopustenom
vrednoscu, datom izrazom (201/12).
Za MB 35: fb = 23.0 MPa

max Tu: 0.10 x 16.0 x 500.0 x 23.0 x 1G-l = 1840.0 kN
Tu = 1.6x 380.0+ 1.8x 440.0 = 1400.0kN'< max Tu = 1840.0kN
Armatura za prihvatanje glavnih napona zatezania
Vertikalna annatura:
1400.0
Aav = 40.0 = 35.0 em
2
Ova annatura se rasporeduje na oba liea nosaca, na duzini oct priblizno 0.40 d = 2.0 m mereno
od unutrasnje ivice oslonea. Po jednom lieu nosaca, po jednom duznom metru, potrebno je:
Aav 35.0
2 x 0.4 d = 2 x 2.0 = 8.75 em 21m
Usvojeno: U R0 12/12.5 (9.05 em2/m)
695
~
Horizontalna armatura:
0;8 x 1400.0
A ah --. 28 0 em 2
40.0
Ova armatura se rasporeduje iznad glavne armature Aa. do visine od pribliwo 0.5 d = 2.50 ID.
Po jednom lieu, na duzni metar nosaca, potrebno je:

Aah 28.0 21m
2 x (0.5 - 0.15) x d =2 x 1.75 = 8.0em
Usvojeno: :t R0 12/12.5 (:t 9.05 cm2/m)
Konstruktivna armatura
Na ostalom delu visine nosaea (gornjih 2.50 m}usvaja se konstrukrivna armatura:

min aah = min aav = 0.10 x 16.0 = 1.60 cm2/m
maxea=min { 2b3~~~em} =30em
Usvojeno: R0 8125 (:t 2.01 cm2/m)
696
BIBLIOGRAFIJA
11/ ACI Committee 318 - BUILDING CODE REQUIREMENTS FOR REINFORCED CON-
CRElE and COMMENTARY, 3i8M-891318RM-89, American Concrete Institute, 1990.
121 ACI MANUAL OF CONCRElE PRACTICE, MCP-l Materials and General Properties of Con-
crete, MCP-2 Construction Practices and Inspection, Pavements, MCP-3 Use of Concrete in Build-
ings - Design, Specifications and Related Topics, MCP-4 Bridges, Substructures, Sanitary and Other
Special Structures, Structural Properties, MCP-5 Masonry, Precast Concrete, Special Processes,
American Concrete Institute, Detroit, 1990.
/3/ A~nski, V.: PRAVlLA ZA ARMlRANJE
CUA IZ KONS1RUKCUSKOG - DETALJlRANJE
BETONA, Seminar 0 Pravilniku ELEMENATA I KONS1RUK-
BAB, Marlbor, Ljubljana, 1987.
/4/ Atil':, M., AIendar, V., Ostoji~, D., Ojdrovi~, N.: ANALIZA FAKTORA KOJI UTICU NA DUK-
TILI1ET POPRECNIH PRESEKA ARMlRANOBETONSKIH
ELEMENATA,
~tva gradevinskih konstruktora HlVatske, PlitviI!ka jezera, 1984, Izgradnja, 3185. I kongres Dru-
/5/ Ati~, M.: EKSPERIMENTALNO
ISTRAZIVANJE PON~ANJA
ZIDNIH NOSACA, VI Kongres Jugoslovenskog dMtva gradevinskih ARMIRANOBETONSKIH
konstruktera, Bled, septem-
bar 1978. .
/6/ Ati~, M., Pakvor, A, Pemi~, Z: PRORACUN BETONSKIH I ARMlRANOBETONSKIH
SEKA PREMA DOPUSlENIM NAPONlMA - ZBIRKA RESENIH ZADATAKA, Gradevinski PRE-
fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1980.
m Ati~, M., Pakvor, A, Peri~i~, Z: lEORUA ARMlRANOBETONSKIH I PREmODNO
NAPREGNUTIH KONS1RUKCUA,
knjiga, Beo-grad, 1986. Gradevinskifakultet Univerziteta u Beogradu i Nau/!na
/8/ A~i~, M.: PRILOG RESENJU PROBLEMA GRANICNIH STANJA ZIDNIH . NOSACA OD
ARMlRANOG BETONA, Doktorska disertacija, Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd, 1978.
/9/ Ati~, M.: PRORACUNARMlRANOBETONSKIH
Izgradnja, 8 i 9, Beograd, 1981. PLOCA PREMA lEORUI PLASTICNOSTI,
/10/ A~i~, M., UIi~~, M.: KAPACllET ROTACUE PLASTICNIJ-l ZGLOBOVA AB KONS1RUK-
CUA, Simpozijum 89 Saveza dru~tava gradevinskih konstruktera Jugoslavije, Dubrovnilc, apri11989.
/11/ AIendar, V., Pavi~, A: NlJMERICKI lEST TACNOSTI POSTUPKA MODEL-STUB KAO RE-
SENJA GRANICNE NOSIVOSTI VITKIH ARMlRANOBETONSKIH STUBOV A, IX Kongres
Saveza dMtava gradevinskih konstruktera Jugoslavije, Cavtat, 1991.
/12/ AIendar, V., Peri~i~, Z: KON1ROLA GRANICNE NOSIVOSTI VITKIH ARMlRANOBETON-
SKIH STUBOV A POSTUPKOM MODEL-STUB, IX Kongres Saveza dMtava gradevinskih kon-
struktera Jugoslavije, Cavtat, 1991.
/13/ AImesberger, D.: POSSIBILITA DI REALlZARE FONDAZIONI PREFABBRICAlE
L'EDILIZIA CIVILE, llECILa Prefabbricazione, del Congresso C.T.E., Ferrana, novembre 198,0. PE~
/14/ BAEL 83 - REGLES lECHNIQUES DE CONCEPTION ET DE CALCUL DES OUVRAGES
ET CONSTR.UCTIONS EN BETON ARME SUIV ANT LA MEmODE DES ETATS-LIMllES,
Eyrolles, Paris, Juillet 1985.
/15/ Bard, R.: TABLES FOR mE ANALYSIS OF PLATES, SLABS AND DIAPHRAGMS BASED
ON mE ELASTIC mEORY, Bauverlag, Wiesbaden und Berlin, 1971.
/16/ BaZant, Z.P.: PREDICTION OF CONCRElE CREEP EFFECTS USING AGE-ADJUSlED EF-
FECTIVE MODULUS MEmOD, ACI Journal 4, April 1972
/17/ Bellander, U., Peterson, N.: QUALITY OF FINISHED CONCRElE S1RUCTURES, SWedish
Cement and Concrete Research Institute, Working document 313, Stockholm.
/18/ BETON-KALENDER, Ernst & Sohn, Berlin, 1989, 1990.
/19/ BSI 8110 - STRUCTURAL USE OF CONCRElE, Part 1, 2, British Standard, 1985.
120/ CEB-APPLICATION MANUAL ON CONCRElE REINFORCEMENT lECHNOLOGY, Ge-
orgi Publishing Company, Saint-Saphorin, Switzerland, 1983.
-
f21/ CEB/CIB STRUCTURAL ANALYSIS OF JOINTS IN PRECAST WALL S1RUCTURES, Task
Group Design of Joints in Precast Structures, Bearing Walls, CIB-W23A, Comite Euro-Interna-
tiona I du Beton, 1985.
597
/22/ CEB-DESIGN MANUAL ON CRACKING AND DEFORMATIONS, Ecole Polytechnique Fe-
derale de Lausanne, 1985.
/23/ CEB-DESIGN MANUAL ON STRUCTURAL EFFECTS OF TIME-DEPENDENT BEHA-
VIOUR OF CONCRETE, Bulletin d'lnformation 1421132, Comite Euro-International du Beton,
Mars 1984.
/24/ CEB/FIP -
MANUAL OF BUCKLING AND INSTABILITY, Bulletin d'lnformation 123, 1977.
/25/ a) CEB-FIP-MODEL CODE FOR CONCRETE STRUCTURES, Comite Euro-International du
Beton, Paris, 1978.
b) MODEL PROPISA CEB-FIP ZA ARMlRANOBETONSKE I PRETIiODNO NAPREGNU-
TE KONSTRUKCIJE, Jugoslovenski gradevinski centar, Beograd, 1979.
/26/ CEB-FIP-MODEL CODE 1990, First Draft, Bulletin d'Information 195, 196,198, Comite Euro.
International du Beton, Mars/Septembre 1990.
/27/ CEB-GUIDE TO DURABLE CONCRETE STRUCTURES (Draft). Bulletin d'Information 166,
Lausanne, 198~.
128/ CEB-MANUAL ON TECHNOLOGY OF REINFORCEMENT, Bulletin d'lnformation 140, De-
cembre 1981/Septembre 1982.
/29/ CEB-MANUEL DE CALCUL FLEXION-COMPRESSION, Bulletin d'Information 135, Paris,
1980.
(30/ CEB-QUALITY ASSURANCE AND QUALITY CONTROL FOR CONCRETE STRUCTU-
RES, Bulletin d'Information, 157, Mars 1983.
/31/ CEB-RECOMMENDATIONS FOR MECHANICAL SPLICES OF REINFORCING BARS, Bul.
letin d'Information 201, Lausanne, 1990.
/32/ DEMOUNTABLE CONCRETE STRUCTURES, A Challenge for Precast Concrete, Proceedings
of the International Symposium, Rotterdam, May 1985.
/33/ DESIGN AND CONSTRUCTION OF PREFABRICATED REINFORCED CONCRETE
BUILDING SYSTEMS, UNDP/UNIDO, Vienna, 1985.
134/ Dilger, W.H.: CREEP ANALYSIS OF PRESTRESSED CONCRETE STRUCTURES USING
CREEP-TRANSFORMED SECTION PROPERTIES, PCI Journal, January-February 1982.
/35/ Dilger, W.H., Suri, K.M.: STEEL STRESSES IN PARTIALLY PRESTRESSED MEMBERS, PCI
Journal, May-June 1986.
/36/ DIN 1045, BETON UND STAHLBETON. BEMESSUNG UND AUSFUEHRUNG. Deutsches
Institut fUr Normung, 1988.
/37/ DrukOvit, R.: TEORIJA KONSTRUKCIJA, Gradevinski kalendar, SGITJ, Beograd, 1970.
f38/ Dreux, G.: CALCUL PRATIQUE DU BETON ARME, REGLES BAEL 83, Eyrolles, Paris, 1985.
/39/ Dvornik, J.: PRIRUCNIK ZA DIMENZIONIRANJE, Institut gradevinarstva Hrvatske, Zagreb,
1975.
/40/ Eurocode No.2 - DESIGN OF CONCRETE STRUCTURES, Part 1 General Rules and Rules
for Buildings, Prepared for the Commission of the European Communities, Final Draft, October
1989.
/41/ Ferguson, P.M., Breen, J.E., Jirsa, J.O.: REINFORCED CONCRETE FUNDAMENTALS, John
Wiley & Sons, 1988.
/42/ FIP RECOMMENDATIONS -
DESIGN OF MULTI-STOREY PRECAST CONCRETE
STRUCTURES, Thomas Telford, London, 1986.
/43/ FIP RECOMMENDATIONS -
PRACTICAL DESIGN OF REINFORCED AND PRE-
STRESSED CONCRETE STRUCTURES, Thomas Telford, London, 1984.
/44/ Folit, R.: ANALIZA AKTIVNE SIRINE PLOCE I GRANICNIH STANJA KOD ELEMENATA
Op ARMlRANOG I PRETIiODNO NAPREGNUTOG BETONA, FTN IIG, Posebno izdanje
7, Novi Sad, 1985.
/45/ Folit, R.: KLASIFIKACIJA OSTECENJA I NJIHOVIH UZROKA KOD MONTAZNIH
BETONSKIH ZGRADA, Industrijalizacija gradenja VI, Posebno izdanje 14, IIG-FTN, Novi Sad,
1989190.
/46/ Folit, R., Pavlovit, P.: SPOJEVI I VEZE NENOSECIH ELEMENATA SA KONSTRUKCIJOM,
Tretijugoslovenski nau~ni skup Industrijska izgradnja stanova - INDIS '83, Novi Sad, februar 1983.
/47/ Folit, RJ. Petrovit, B.: SPOJEVI I VEZE MONTAZNIH KRUPNOPANELNIH ZGRADA U
SEIZMICKIM PODRUCJIMA, Na~e gradevinarstvo 2, Beograd, 1987.
698
/48/ Foli/!, R., Petrovil!, B., Tatomirovi/!, M.: EFEKTI DUG01RA1NIH PROCESA U ARMIRANO-
BETONSKOM PRESEKU S PRSLINOM, Gradevinar 4185, Zagreb, 1985.
/49/ Foli/!, R.: PREGLED RESENJA SPOJEVA I VEZA MONTAZNIH BETONSKlH OBJEKATA
U VISOKOGRADNJI, SavetOvanje Sistemi industrijalizovanog gradenja u visokogradnji, ZA VRAJ,
Pula, 1987, ZRG 4187, Beograd, 1987.
/50/ Foli/!, R.: SPOJEVI I VEZE MONTAZNIH BETONSKlH ZGRADA, knjiga Monta!ni gradevinski
objekti, Ekonomika, Beograd, 1983.
/51/ Foli/!, R., Tatomirovi/!, M., Popovi/!, B.: UTICAl SKUPUANJA I TECENJA BETONA U PRE-
SEKU S PRSLINOM SPREGNUTIH
3188, Beograd, 1988. ARMIRANOBETONSKlH NOSACA, Nak gradevinarstvo
/52/ . Franc, G.: TEORIJA ARMIRANOBETONSKlH
grad, 1979. KONSTRUKCIJA, Gradevinska knjiga, Beo-
/53/ Ghali, A, Favre, R.: CONCRETE STRUCTURES
man and HaD, New York, 1986. - STRESSES AND DEFORMATIONS, Chap-
/54/ Grasser E., Thielen G.: HILFSMITTEL ZUR BERECHNUNG DER SCHNITTGROESSEN
UND VORMAENDERUNGEN YON STAHLBETONTRAGWERKEN,
/55/ Halavanja, I., Bjegovi/!, D., Ani~i/!, D., PlaMi/!, D.: UTVRDIVANJE DAfSt, Heft ARMIRA-
OSTECENJA 240, 1976.
NOBETONSKlH KONSTRUKCIJA, Nak gradevinarstvo, 10187, Beograd, 1987.
/56/ Halavanja, I., Bjegovi/!, D., Platuli/!, D.: DAMAGE CLASSIFICATION OF R.c. STRUCTURES
EXPOSED TO AGGRESSIVE ENVIRONMENTAL CONDITIQNS, RILEM International Sym-
posium on Long-term Observation of Concrete Structures, Budapest, 1984.
/57/ Holden, W., Page, c., Short, M.: mE INFLUENCE OF CHLORIDES AND SULPHATES ON
DURABILITY OF REINFORCED CONCRETE, IN CORROSION OF REINFORCEMENT
IN CONCRETE CONSTRUCTION, AP. Crane, Ellis HOIWood, Chidester, 1983.
/58/ Hsu, C.T.T.: REINFORCED CONCRETE MEMBERS SUBJECT TO COMBINED BIAXIAL
BENDING AND TENSION, ACI Journal, Vol. 83, No.1, January-February 1986.
/59/ INDUSTRIJSKA IZGRADNJA STANOV A I, II, III, IV i V, Jugoslovenski nau~ni skup INDIS
. '76, '79, '83, '86 i '89, FTN, Novi Sad.
/60/ INTERNACIONALNE PREPORUKE ZA PRORACUN I IZVEDBU VISOKO-STJENIH NO-
SACA, Gradevinar 3n5, prevod sa francuskog Preporuka CEB-FIP 70, Zagreb, 1975.
/61/ Ivkovi/!, M.: BETONSKE KONSTRUKCIJE II, Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beo-
grad, 1981.
/62/ Ivkovi/!, M., Peri!i/!, '1.., A/!i/!, M., Pakvor, A: SAVREMENI PROBLEMI BETONSKlH KON-
STRUKCIJA, 7. Zborovanje gradbenih konstruktorjev Siovenije, Bled, 1985.
/63/ Ivkovi/!, M., Pra~/!, 2:.: PROBLEMI STABILNOSTI
ARMIRANOBETONSKlH
CIJA, Simpozijum Saveza dru!tava gradevinskih konstruktera Jugoslavije, Trogir, 1980.
KONSTRUK-
/64/ Ivkovi/!, M., Radoji~i/!, T., A6/!, M.: GRANICNA STANJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA, Gra-
devinski fakultet Beograd i Nau~na knjiga, Beograd, 1986.
/65/ JUGOSLOVENSKO SAVETOV ANJE BAB 87 0 PRIMENI NOVOG PRA VILNIKA ZA BE-
TON I ARMIRANI BETON, knjiga 3 Prilozi u~nika, Dubrovnik, apriI1988.
/66/ JUS U.E3.050 - PREF ABRIKOV ANI BETONSKI ELEMENTI, Tehni~ki uslovi za izradu i ugrad-
nju, JZS, Beograd, 1981.
/67/ Koncz, T.: HANDBUCH DER FERTIGTEIL - BAUWESEN, I, II, III, Bauverlag, Wisbaden und
Benin, 1973, 1974.
/68/ Kordina, K., Quast, U.: BEMESSUNG YON SCHLANKEN BAUTEILEN
HEITNACHWEIS, Beton-Kalender 1, Ernest und Sohn, 1989. - KNICKSICHER-
/69/ Lambotte, H., Motteu, H.: CONTROLE DE LA QUALITE DU BETON SUR CHANTIER ET
EN USINE, Note d'Information technique 126, Centre scientifique et technique de la construction,
BruxeIles, Juin 1979.
no/ Leonhardt, F., Monnig, E.:VORLESUNGEN UEBER MASSIVBAU, 1. Teil Grundlagen zur
Bemessung im Stahlbetonbau, Springer-Venag, Berlin, Heidelberg, New York, 1973.
n1/ Leonhardt, F., Monnig, E.: VORLESUNGEN UEBER MASSIVBAU, 2. Teil Sonderfiille der
Bemessung im Stahlbetonbau, Springer-Verlag, Berlin, Heidelberg, New York, 1975.
n2/ Leonhardt, F., Monnig, E.: VORLESUNGEN UEBER MASSIVBAU, 3. Teil Grundlagen zum
Bewehren im Stahlbetonbau, Springer-Verlag, Berlin, Heidelberg, New York, 1977.
699
n31 Leonhardt, F.: VORLESUNGEN UEBER MASSIVBAU, 4. Teil Nachweis der Gebrau-chs-
fiihigkeit, Springer-Verlag, Berlin, Heidelberg, New York, 1977.
n41 Leonhardt, F., Walther, R.: WANDARTIGE TRAEGER, DAfSt, H.178, Berlin, 1966.
n51 MarinkOYit, S., Milosavljevit, B.: PRORACUN KRMNE ARMIRANOBETONSKIH ELEME-
NATA PRA VOUGAONOG PRESEKA PRIMENOM KOREKCIONIH KOEFICDENATA, Sim-
pozijum 89 Saveza druitava gradevinskih konstruktera Jugoslavije, Dubrovnik, 1989.
n61 Meyer-Bohe, W.: BETON-FERTIGTEILBAU, ELEMENTE DES BAVENS, Verlagsanstalt Ale-
xander Koch, Stuttgan, 1975.
n71 Mikuli~, D., Ukrain~k, V., Balabanit, G.: DVOSTEPENA METODA 'LA OCJENU TLACNE
CvRSTOCE BETONA U KONSTRUKCDI, NaJe gradevinarstvo 38, Beograd, 1984.
n81 MiladinOYit, 1.., Ukrain/!ik, V., Muravljov, M., Zrndaril!, J.: OP~TI OSNOVI TEHNOLOGDE BE-
TONA, Gradevinski kalendar 1984, SGITJ, Beograd, 1984.
n9/ Mokk, 1.., L6ke, E.: MONTAGEBAU IN STAHLBETON, Band 1,2, VEB Verlag fur Bauwesen,
Berlin-Budapest, 1973.
/801 Muravljov. M., Ukrain/!ik, V., Bjegovi~, D., Jevti~, D., Deni~, N.: KOROZDA I WTlTA MA-
TERDALA, Gradevinski kalendar 1989, SGITJ, Beograd, 1989.
/81/ Miiller, K.F.: 1HE POSIBILITY OF EVOLVING A 1HEORY FOR PREDICTING 1HE SER-
VICE LIFE OF REINFORCED CONCRETE STRUCTURES, Materials and Structures, Vol. 18,
No. 108, 1985.
/82/ NajdanOYi~, D., AIendar, V., Je!i~, D.:" DDAGRAMI 'LA DIMENZIONISANJE ARMI-
RANOBETONSKIH PRESEKA PREMA GRANICNOJ NOSIVOSTI, Gradevinska knjiga,
Beograd,1989.
/831 Nilson, AH., Winter, G.: DESIGN OF CONCRETE STRUCTURES, McGraw-Hili, 1986.
1841 Pakvor, A, Baji~, D.: ANALIZA PRIBLIZNIH POSTUPAKA 'LA PRORACUN DEFORMA-
CDA ARMlRANOBETONSKIH LINDSKIH ELEMENATA, XVI Jugoslovenski kongres teorij-
ske i primenjene mehanike, BeI!i~i, 1984.
/851 Pakvor, A, Baji~, D.: KRITERDUMI ZA ANALIZU GRANICNOG STANJA DEFORMACDA
I PRSLINA ARMlRANOBETONSKIH LINDSKIH ELEMENATA, XVII Kongres Jugosloven-
skog druitva 1.8 ispitivanje i istrativanje materijala i konstrukcija, Sarajevo, 1982.
/861 Pakvor, A: ODRZA VANJE BETONSKIH KONSTRUKCDA, Stru/!ni seminar '90, DGIT Novog
.Sada, NOYiSad, 1990.
/871 Pakvor, A: PRILOG PROUCAVANJU TERMICKIH NAPONA I DEFORMACDA BETON-
SKIH BLOKOV A, Doktorska disenacija, Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd,
1979.
/881 Pakvor, A: SANACDE I OJACANJA BETONSKIH KONSTRUKCDA, IX Kongres Saveza
'druitava gradevinskih konstruktera Jugoslavije, Cavtat, 1991.
/89/ Park, R., Paulay, T.: REINFORCED CONCRETE STRUCTURES, New York, London, Sydney,
Toronto, 1975.
1901 Paschen, H.: DAS Bt.\UEN MIT BETON-, STAHLBETON- UND SPANNBETONFERTIG-
BAUTEILEN, Betonc!f3lender, Ernst & Sohn, 1982.
/911 Paschen, H., Wolf, H.: ENTWERFEN UND KONSTRUIEREN MIT BETONFERTIGTEILEN,
Werner Verlag, DiiMeldorf, 1975.
1921 PCI Committe on Tolerances - TOLERANCES FOR PRECAST AND PRESTRESSED CON-
CRETE, PCI-Journal, Vol. 30, No 1, 1985.
1931 PCI-MANUAL FOR STRUCTURAL DESIGN OF ARCHITECTURAL PRECAS1 CON-
CRETE, Prestressed Concrete Institute, 1977.
1941 PeriJi~, 1..: ANALIZA UTICAIA TECENJA I SKUPUANJA BETONA U BETONSKIM KON-
STRUKCDAMA SA PRSLINAMA PRIMENOM IDEALIZOV ANOG PRESEKA SA KORIGO-
VANIM EFEKTIVNIM MODULOM BETONA; a) I Kongres Druitva gradevinskih konstruktora
Hrvatske, Plitvi/!ka jezera, 1984, b) NaJe gradevinarstvo 10, Beograd 1984.
1951 PeriJi~, 1..: UTICAI ISTORDE OPTERECENJA NA PROMENE STANJA NAPONA I DILA-
TACDA U PRESEClMA ARMlRANOBETONSKIH I PRE1HODNO NAPREGNUTIH NO-
SACA PRI PRELASKU IZ STANJA BEZ PRSLINA U STANJE SA PRSLINAMA, NaJe gra-
devinarstvo 11, Beograd, 1987.
700
/96/ Petrovit, B., Folit, R.: PRORACUN I KONSTRUISANJE
DA - PREGLED STANJA I PRA VCI RAZVOJA, ZbomikMONTAZNIH radova 5, INDISBETONSKIH ZGRA-
'89, Peti JNS, Novi
Sad, februar 1989.
/97/ PRAVILNIK 0 TEHNICKIM MERAMA I USLOVlMA ZA BETON I ARMIRANI BETON,
Shdbeni list SFRJ 51n1.
198/ PRECAST CONCRETE CONNECTION DETAILS, Structural Design Manual, Strupre, Nether-
lands, Beton-Verlag, 1978, Floor Connections, 1981.
/99/ PRIRUCNIK 0 PRIMENI PRA VILNlKA ZA BETON I ARMIRANI BETON, Savez jugoslo-
venskih laboratorija za ispitivanje i istrafivanje materijala i konstrukcija, Beograd, 1975.
/100/ Radosavljevit, '1.: ARMlRANI BETON I, Gradevinska knjiga, Beograd, 1985.
/1011 Radosavljevit, '1.: ARMlRANI BETON 2, TEORIJA GRANICNIH STANJA, Gradevinska knjiga,
Beograd, 1986.
/102/ Radosavljevit, '1., Bajit, D.: ARMIRANI BETON 3, ELEMENT!
KONSTRUKCIJA, Gradevinska knjiga, Beograd, 1988. ARMIRANOBETONSKIH
/103/ RECOMMENDATIONS FOR SPACERS, CHAIRS AND 1YING OF STEEL REINFORCE-
MENT, EPF Lausanne, Septembre 1990.
/104/ Rile, H.: PROSTORNE KROVNE KONSTRUKCIJE, Gradevinska knjiga, Beograd, 1977.
/105/ Schlaich, J., Schafer, K.: KONSTRUIEREN IN STAHLBETONBAU,
1989. Beton-Kalender, Teil II,
/106/ Schlaich, J., Weischede, D.: PRAKTICAN POSTUPAK ZA METODICKO
I KONSTRUlRANJE U ARMlRANOM BETONU, Dru!tvo gradevinskih DIMENZIONlRANJE
konstruktora Hrvatske,
Zagreb, 1987.
/107/ SEMINAR ON THE DURABILI1Y OF CONCRETE STRUCTURES UNDER NORMAL
OUTDOOR EXPOSURE, Hannover, March 1984.
/108/ SIA 160 E-ACTIONS SUR LES STRUCTURES PORTEUSES, (nacrt), Societe suisse des in-
genieurs et des architectes, 1987.
/109/ SIA 162-0UVRAGES EN BETON, Societe suisse des ingenieurS et des architectes, N 5222.{i,
Ziirich, 1989.
/110/ Siegfried, L.: MONTAGEBAU,
weseo, Berlin, 1975.
GRUNDLAGEN - WISSENSSPEICHER, YEB Verlag fiir Bau-
/111/ STROITEUNIE NORMI I PRAVlLA SNIP 2.03.01-84, Gosstroj SSSR, Moskva, 1985.
/112/ STRUCTURAL DESIGN OF TALL CONCRETE AND MASONRY BUILDINGS, JWS, New
York, 1979.
/113/ THIRD INTERNATIONAL
CONFERENCE ON THE DURABlLI1Y OF BUILDING MA-
TERIALS AND COMPONENTS, Tehoo Sneck and Anneli Karresalo, Espoo, August 1984.
/114/ Thiirlimann, B., Grob, J., Lucinger, P.: TORSION, BIEGUNG UND SCHUB IN STAHLBETON-
1RAEGERN, Institut fUr Baustatik uod Konstruktion, ETH, Ziirich, 1975.
/115/ Thiirlimann, 8., Marti, P., Parlong, J., Ritz, P., Zimmerli, B.: ANWENDUNG DER PLA-
STIZITAETSTHEORIE AUF STAHLBETON, Institut fUr Baustatik und Konstruktion, ETH,
Ziirich, 1983.
/116/ Tomi<'!it, I.: BETONSKE KONSTRUKCIJE, Odabrana poglavlja, Dru!tvo gradevinskih konstruk-
tora Hrvatske, Zagreb, 1990.
/117/ Tomi<'!it, I.: BETONSKE KONSTRUKCIJE, ~ko1ska knjiga, Zagreb, 1984.
/118/ Tomi<'!it, I.: KOSO SAVIJANJE SA I BEZ UZDUZNE SILE, XVII Kongres Saveza jugoslovenskih
laboratorija za ispitivanje i istndivanje materijala i konstrukcija, Sarajevo, 1982.
/119/ Tomi<'!it, I.: KOSO SAVIJANJE S UZDUZNOM VLACNOM SlLOM, Nale gradevinarstvo 41,
Beograd, 1987.
/120/ Tomi<'!it, I.: PRIRUCNIK ZA PRORACUN ARMlRANOBETONSKIH
Dru!tvo gradevinskih konstruktora Hrvatske, Zagreb, 1988. KONSTRUKCIJA,
/121/ Trost, H.: AUSWIRKUNGEN DES SUPERPOSmONSPRINZlPS AUF KRIECH- UND
RELAXATIONS-PROBLEME BEl BETON UND SPANNBETON, Beton und Stahlbetonbau 10,
11, 1967.
/122/ Tucakov, J.: STATIKA GREDE S JEDNIM RASPONOM, Gradevinski kalendar SGITJ, Beopad,
1973.
701
/123/ Ukraintit, V.: BETON, S1RUK11JRA, SVOJSTVA I TEHNOLOGDA, Gradevinski institut, Za-
greb, 1988.
/124/ UkrainBk, V.: BONDING OF FRESH TO OLD CONCRETE, IN ADHESION BE1WEEN
POLYMERS AND CONCRETE, General Reports, Chapman and Hall, London, 1988.
/125/ UkrainBk, V.: INOV ACDA PROPISA 'ZA IJETON, Savjetovanje 0 inovaciji propisa 1.8 beton,
GradeYinaki institut Zagreb, Opatija, 1985.
/126/ Ulictij, 1.1.: ZELEZOBETONNIE KONS1RUKCII (RASCET I KONS1RUlROV ANIE), izda-
teljatvo Budivcljnik, Kiev, 1972.
/127/ Vcneanin, S.: TERMICKA NEKOMPATIBILNOST KOMPONENATA BETONA U ZEMUA-
MA SREDNJEG ISTOKA, Nak gradevinarstvo 3, Beograd, Mart 1983.
/1'181 Walther, R.: COURS DU BETON ARME ET BETON PRECON1RAlNT, Ecole Polytechnique
FcdcraIc de Lausanne, 1986.
/129/ Weber, D.C.: ULTIMATE S1RENGTH DESIGN CHARTS FOR COLUMNS WITH BIAXIAL
BENDING, ACI Journal, Vol. 63, No. 11, November 1966.
/131J/ ZBIRKAJUGOSLOVENSKIH STANDARDA'ZAPRIMENU PRAVILNlKABAB 87 0 TEH-
NICKIM NORMATlVIMA 'ZA BETON I ARMIRANI BETON, JUDlMK I SDGKJ, Beograd,
1989.
/131/ 1.nidarit, J., Terrelj, S., Marolt-Perovi~, J.: ORGANI'ZACDA PERIODICNOG NADZIRANJA
MOSTOVA I METODE UTVRDIVANJA STVARNOG STANJA KONS1RUKCDE, Nak gra-
devinarstvo 11187, Beograd, 1987.
702

Betoni Ea Rmlrani: Beton

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Betoni Ea Rmlrani: Beton

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

~BETONI

AUTORI TOMA 2 - PRILOZI

IZivan Miladinovi61, dipl.grad.inz., vanredni profesor Fakulteta tehnickihnauka,

AUTORI TOMA II - PRILOZI

Beograd, aprila 1989. UREDNICI

Prvo izdanje Prirutnika za primenu Pravilnika BAR 87 0 tehnitkim normativima za beton i

Naj~ su dopunjena poglavlja IV 1 Proraeun presekll premo graniCnim stanjinul nosivosti,

Beograd, aprila 1991. UREDNICI

Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu pripremio je trece izdanje

U meduvremenu, pored objavljivanja konacne verzije MODELA PROPISA

U Jugoslaviji au pocele pripreme za prihvatanje Evrokoda EC 2 kao na1\eg

Na Jugoslovenskom savetovanju EVROKODOVI I JUGOSLOVENSKO

Pored popunjavanja nde strucne literature iz oblasti betonskih konstruk-

Beograd, aprila 1995. godine Uredllici

- Pravokutni presjeci naprezani uzduZnom tlacnom silom i bez Dje 231

na mestu prsline 304

u razliCitim trenucima vremena u presecima elemenata bez prslina ... 313

- Primer 110/3 340

normalnih sila (77-86)

izlozenog slozenom savijanju , 307

3.4.33-56 Dijagrami koeficijenata k/, za pravougaoni presek, al = O,05~,20,

4) Slova kao indeksi

JUS B.C1.013 i JUS B.C1.014.

U ptojektnoj dokumentaciji mora se naznaciti :klasit beto~~ (za datu konstrukeiju

- otpornost na habanje - prema JUS B.B8.015; c',C u,0 J>-., ci C 'c"

Tabela 2. Mere konzistencije sveze betonske mase

20 5'10 300 2..\)-:

Tabela 6. Kolicina uvucenog vazduha

KoliCina uvucenog vazduha ispituje se prema jugoslovenskom standardu

Na IIl~tu prainjenja iz transportnih sredstava, odnosno r,a me.s~~-~!!adivanjaM.,.

Sn - procenjena standardna devijacija od n rezultata ispitivanja

- za svaku vrstu betona najmanjejedan uzorak za svaki dan betoniranja na objektu,

b) za beton spravljen iskljuCivo za potrebe objekta, odnosno gradilista, a pogon ima

d) PROMENE CVRST06E BETONA PRI PRITISKU U TOKU VREMENA

Vrednosti u tabeli 7 odgovaraju izrazu

/bzm = 0,25 fiE, gdeje fbk i /bzm u 1\1Pa.

:0 DEFORMACIJE BETONA PRI KRATKOTRAJNIM DEJSTVIMA

Eb = 9, 25\!!bk + 10, gdeje !bk uMPa, aEb - uGPa.

Gb = 2(1 Eb+ lib)

z) DEFORMACIJE BETONA ZAVISNE OD VREMENA - SKUPLJANJE I

Tabela 10. Zavisnost skupljanja betona od vremena

Relativna Srednja Zavisnost skupljanja betona od vremena [,(t)/[,(too)

Tabela 11. Konacne vrednosti koefieijenta tecenja nearmiranog betona

b) dilatacije tecenja betona usled priraStaja napona u razlicitim trenucima vre-

XN = y(tN' to) = 0,75 do 0,85

III CELIK ZA ARMIRANJE

Povrsina prescka zice i sipke rebraste armature moze da bude manja od 4% od

Karakteristicna vrednost rezlIltata ispitivanja cvrstoce celika pri zatezanju i granice

Jak = Jam - 1,64 . Sa

:5:! & & .&

ro ~~3~~£. :i i" :~ u::l

Uvl.:= Uti", - 1,G". Sv

n-l - P rocen J'ena standardna devijacija granice razvlacenja n rezul-

1. PRORACUN PRESEKA PREMA GRANICNIM

a) PRORACUN GRANICNE NOSIVOSTI PRESEKA ZA UTICAJE

20 (1-- J.L J.LI

J.L- koeficijent armiranja zategnutom armaturom;

Preraspodela oslonackog momenta moie se 'v~§iti sarno u slucaju ako je u preseku

uticaji od sopstvene teiine i stalnog opterecenja;

Su - 1,65g + 1,8Sp za €(J ~ 3%0

Su - 1,9Sg+2,1Sp za€(J ~O%o

Za stalno i prornenljivo opterecenje, kao i za ostala opterecenja, granicni uticaji u

Su - 1,3Sg + 1,5Sp + 1,3S6 za €a ~ 3%0

ro 3£. :i i" :~ u::l