Flogiston Broj 31

Часопис за историју и филозофију Journal for History and Philosophy
науке и технологије of Science and Technology
UDC 001 (091) issn 0354-6640

31/ 2023 ISSN 2620-1720 (Online)
M us e um o f S ci e nc e a nd T e c h no l o g y – B e l g r a d e
Музеј науке и технике – Београд
м узеј науке и технике – београ д
M u s e u m o f S c i e n c e a n d T e c hnolog y – B e lg r a d e
PHLOGISTON
31
ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ И ФИЛОЗОФИЈУ
НАУКЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ
Journal for History and Philosophy of Science

and Technology
Београд – Belgrade
2023.
ФЛОГИСТОН
Број 31 – 2023 / Issue Nо. 31 – 2023
UDC 001 (091) issn 0354-6640 (Штампано издање)

ISSN 2620-1720 (Online)
Издавач / Publisher
Музеј науке и технике – Београд
Скендербегова 51
тел: 30 37 962; факс: 32 81 479
E-пошта: phlogiston@muzejnt.rs
Museum of Science and Technology – Belgrade
51 Skenderbegova Street
Tel: +381 11 30 37 962; Fax: +381 11 32 81 479
E-mail: phlogiston@muzejnt.rs
За издавача / For the Publisher

Зоран Левић / Zoran Lević
Лектура / Proofreading
Катарина Спасић (KAUKAI) / Katarina Spasić (KAUKAI)
Превод / Translation
Катарина Спасић (KAUKAI) / Katarina Spasić (KAUKAI)
Прелом / Layout
Кранислав Вранић / Kranislav Vranić
Дизајн корица / Cover Design

Марко Јовановић / Marko Jovanović
Штампа / Printing
BiroGraf Comp doo, Зeмун
Тираж / Print Run

250
Ова публикација је објављена уз финансијску подршку

Министарства културе Републике Србије.
This publication has been issued with the financial support of the
Ministry of Culture of the Republic of Serbia.
Главни уредник / Editor-in-Chief
Марина Ђурђевић / Marina Đurđević
Уређивачки одбор / Editorial Board

Академик проф. др Видојко Јовић,
Српска академија наука и уметности, Београд
Академик проф. др Драган Војводић,
Српска академија наука и уметности, Београд; Универзитет у Београду, Фило-
зофски факултет, Београд
Академик проф. др Илија Марић,
Академија наука и уметности Републике Српске, Бања Лука
Проф. др Огњен Миљанић,
Универзитет у Хјустону, Хемијски факултет, Хјустон, Сједињене Америчке
Државе
Проф. др Алесандро Камиз,
Универзитет Озјегин, Факултет за архитектуру и дизајн, Истанбул, Турска
Проф. др Хани Ал-Салами,
Универзитет Куртин, Факултет за здравствене науке, Перт, Аустралија
Проф. др Владимир Лојаница,
Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд, декан
Проф. др Весна Тодорчевић,
Универзитет у Београду, Факултет организационих наука, Београд; научни са-
ветник, Математички институт Српске академије наука и уметности, Београд
Проф. др сци. пх. спец. Светлана Голочорбин Кон,
Универзитет у Новом Саду, Медицински факултет, Нови Сад
Проф. др Снежана Бојовић,
Универзитет у Београду, Хемијски факултет, Београд
Др Ивана Атанасовска, научни саветник,
Математички институт Српске академије наука и уметности, Београд
Др Драгомир Бонџић, научни саветник,
Институт за савремену историју, Београд
Др Владан Челебоновић, научни саветник,
Универзитет у Београду, Институт за физику, Београд
Др Јелена Јовановић Симић,
Музеј науке и технике, Београд
Academician Prof. Vidojko Jović, PhD,

Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade
Academician Prof. Dragan Vojvodić, PhD,
Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade; University of Belgrade, Faculty
of Philosophy, Belgrade
Academician Prof. Ilija Marić, PhD,
Academy of Sciences and Arts of Republika Srpska, Banja Luka
Prof. Ognjen Miljanić, PhD,
University of Houston, Department of Chemistry, Houston, USA
Prof. Alesandro Camiz, PhD
Özyeğin University, Faculty of Architecture and Design, Istanbul, Turkey
Prof. Hani Al-Salami, PhD,
Curtin University, Faculty of Health Sciences, Perth (Australia)
Prof. Vladimir Lojanica, PhD,
University of Belgrade, Faculty of Architecture, Belgrade, Dean
Prof. Vesna Todorčević, PhD,
University of Belgrade, Faculty of Organizational Sciences, Belgrade; Full Research
Professor, Mathematical Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts,
Belgrade
Prof. Svetlana Goločorbin Kon, PhD,
University of Novi Sad, Faculty of Medicine, Novi Sad
Prof. Snežana Bojović, PhD,
University of Belgrade, Faculty of Chemistry, Belgrade
Ivana Atanasovska, PhD,
Full Research Professor, Mathematical Institute of the Serbian Academy of
Sciences and Arts, Belgrade
Dragomir Bondžić, PhD,
Full Research Professor, Institute for Contemporary History, Belgrade
Vladan Čelebonović, PhD, Full Research Professor,
University of Belgrade, Institute of Physics, Belgrade
Jelena Jovanović Simić, PhD,
Museum of Science and Technology, Belgrade
Издавачки савет / Editorial Council

Академик проф. др Миодраг Марковић,
Српска академија наука и уметности, Београд, потпредседник
Академик проф. др Љубомир Максимовић,
Академик проф. др Драгош Цветковић,
Академик проф. др Миљенко Перић,
Академик проф. др Славко Ментус,
Академик проф. др Милан Лојаница,
Академик проф. др Живорад Чековић,
Академик проф. др Михаило Војводић,
Академик проф. др Љубодраг Димић,
Академик проф. др Зоран Петровић,
Академик проф. др Радоје Чоловић,
Academician Prof. Miodrag Marković, PhD,
Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, Vice-President
Academician Prof. Ljubomir Maksimović, PhD,
Academician Prof. Dragoš Cvetković, PhD,
Academician Prof. Miljenko Perić, PhD,
Academician Prof. Slavko Mentus, PhD,
Academician Prof. Milan Lojanica, PhD,
Academician Prof. Živorad Čeković, PhD,
Academician Prof. Mihailo Vojvodić, PhD,
Academician Prof. Ljubodrag Dimić, PhD,
Academician Prof. Zoran Petrović, PhD,
Academician Prof. Radoje Čolović, PhD,
Рецензентски тим / Reviewer Team

Академик проф. др Велимир Радмиловић,
Др Катарина Томашевић, научни саветник,
Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд, директор
Проф. др Драган Латинчић,
Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности, Београд
Проф. др Гордана Королија Фонтана-Ђусти,
Факултет за архитектуру и планирање, Универзитет у Кенту, Кент, Уједињено
Краљевство, заменик декана
Проф. др Олга Поповић Ларсен,
Институт за архитектуру и технологију, Краљевска данска академија, Копен-
хаген, Данска
Др Марко Војиновић,
виши научни сарадник, Универзитет у Београду, Институт за физику, Београд
Др Никола Паунковић,
научни сарадник, Технички универзитет у Лисабону, Лисабон, Португалија
Др Бора Јовановић,
научни сарадник, Астрономска опсерваторија, Београд
Др Милан Димитријевић,
научни саветник, Астрономска опсерваторија, Београд
Проф. др Жaркo Mиjajлoвић,
Универзитет у Београду, Maтeмaтички фaкултeт, Београд
Проф. др Мирко Дејић,
Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд
Проф. др Драгољуб Мартиновић,
Академија техничко-уметничких струковних студија, Висока школа електро-
технике и рачунарства, Београд
Проф. др Миодраг Несторовић,
Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд
Проф. др Слободан Петровић,
Универзитет у Београду, Технолошко-металуршки факултет, Београд
Проф. др Весна Тодорчевић,
Универзитет у Београду, Факултет организационих наука, Београд; научни са-
ветник, Математички институт Српске академије наука и уметности, Београд
Др Владан Челебоновић, научни саветник,
Проф. др Томислав Шекара,
Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Београд
Проф. др Радивоје Ђурић,
Др Драгомир Бонџић, научни саветник,
Др Љубодраг Ристић, виши научни сарадник,
Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, Београд
Academician Prof. Velimir Radmilović, PhD,

Katarina Tomašević, PhD,
Full Research Professor, Institute of Musicology of the Serbian Academy of
Sciences and Arts, Belgrade, Director
Prof. Dragan Latinčić, PhD,
University of Arts in Belgrade, Faculty of Music, Belgrade
Prof. Gordana Korolija Fontana-Giusti, PhD,
Deputy Head of Kent School of Architecture and Planning, University of Kent,
United Kingdom
Prof. Olga Popović Larsen, PhD,
Institute of Architecture and Technology, Royal Danish Academy, Copenhagen,
Denmark
Marko Vojinović, PhD, Senior Research Associate,
Nikola Paunković, PhD, Research Fellow,
Department of Mathematics, IST, Lisbon, Portugal
Bora Jovanović, PhD, Research Fellow,
Astronomical Observatory, Belgrade
Milan Dimitrijević, PhD, Full Research Professor,
Astronomical Observatory, Belgrade
Prof. Žarko Mijajlović, PhD,
University of Belgrade, Faculty of Mathematics, Belgrade
Prof. Mirko Dejić, PhD,
University of Belgrade, Teacher Education Faculty, Belgrade
Prof. Dragoljub Martinović, PhD,
Academy of Technical and Art Applied Studies, School of Electrical and Computer
Engineering, Belgrade
Prof. Miodrag Nestorović, PhD,
University of Belgrade, Faculty of Architecture, Belgrade
Prof. Slobodan Petrović, PhD,
University of Belgrade, Faculty of Technology and Metallurgy, Belgrade
Prof. Vesna Todorčević, PhD,
University of Belgrade, Faculty of Organizational Sciences, Belgrade; Principal
Research Fellow, Mathematical Institute of the Serbian Academy of Sciences and
Arts, Belgrade
Vladan Čelebonović, PhD,
Full Research Professor, University of Belgrade, Institute of Physics, Belgrade
Prof. Tomislav Šekara, PhD,
University of Belgrade, Faculty of Electrical Engineering, Belgrade
Prof. Radivoje Đurić, PhD,
Dragomir Bondžić, PhD,
Full Research Professor, Institute for Contemporary History, Belgrade
Ljubodrag Ristić, PhD,
Senior Research Associate, Institute of Balkan Studies of the Serbian Academy
of Sciences and Arts, Belgrade
Секретар уредништва / Secretary of the Editorial Board

Катарина Спасић / Katarina Spasić
Сви научни радови се рецензирају.

All scientific articles are being reviewed.
САДРЖАЈ
Научни радови / SCIENTIFIC ARTICLES
13 Vladimir B. Ladinski
The Forgotten First Women Architects of North Macedonia
Владимир Б. Ладински
Заборављене �рве архи�ек�иње Северне Маке�оније
45 Marija Šegan-Radonjić, Stevo Šegan
Calendar as a Criterion in the Study of Culture
Марија Шеган-Радоњић, Стево Шеган
Кален�ар као кри�еријум за �роучавање кул�уре
61 Ненад Ђ. Лазаров, Драгољуб А. Цуцић, Илија Тепшић
Михајло Пу�ин и ма�ема�ика
Nenad Đ. Lazarov, Dragoljub A. Cucić, Ilija Tepšić
Michael Pupin and Mathematics
97 Снежана Д. Шарбох
Васа Тео�оровић – инжењер, �роналазач и �а�ен�ни зас�у�ник и
његови �а�ен�и
Snežana D. Šarboh
Wasa Theodorović—An Engineer, an Inventor and a Patent Attorney
and His Patents
129 Славко Ментус
На�ре�ни елек�рохемијски сис�еми за акумулацију елек�ричне
енергије
Slavko Mentus
Advanced Electrochemical Systems for Accumulation of Electric
Energy
169 Igor Salom
2022 Nobel Prize in Physics and the End of Mechanistic Materialism
Игор Салом
Нобелова награ�а за физику за 2022. го�ину и крај механис�ичког
ма�еријализма
237 Dragoljub A. Cucić
Henri Poencaré—From the Perspective of Influence on the Knowledge
of Mathematics and Physics on the Territory of Former Yugoslavia
Драгољуб A. Цуцић
Анри Поенкаре, из �ерс�ек�иве у�ицаја на �ознавање
ма�ема�ике и физике на �рос�орима бивше Југославије
255 Давид Флорес, Зорица Циврић, Јован Цветић
До�ринос развоју уређаја за генерисање с�руја �ри високим
на�онима и високим фреквенцијама: уређај Моника Санчеза за
генерисање x-зрака и високофреквенцијских с�руја
David Flores, Zorica Civrić, Jovan Cvetić
A Contribution to the Development of Devices for Generation of High-
Voltage and High-Frequency Currents: Monico Sánchez’s Device for
Generation of X-Rays and High-Frequency Currents
299 Огњен Ш. Миљанић
Енерге�ика као инс�ирација уме�нос�и
Ognjen Š. Miljanić
Energetics as an Inspiration in Arts
СТРУЧНИ РАДОВИ / PROFESSIONAL ARTICLES
323 Саша С. Срећковић

Нема�еријално кул�урно наслеђе и образовање
Saša S. Srećković
Intangible Cultural Heritage and Education
331 Ненад М. Лукић
Оснивање и ра� �арне с�ругаре Остружница Михаила Миљковића
1939–1948.
Nenad M. Lukić
Establishment and Operation of the Steam Sawmill of Mihailo
Miljković Ostružnica 1939–1948
ПРИКАЗИ / REVIEWS
345 Милан Попадић

Никола Крс�овић, Деве� живо�а кус�оса: о� музеологије �о
музеографије и Милица Божић Маројевић, Ме�о� као �ре�ме�
или �ре�ме� као ме�о�: �оучавање (о) уме�нос�и у осам корака
Milan Popadić
Nikola Krstović, Devet života kustosa: od muzeologije do muzeografije
i Milica Božić Marojević, Metod kao predmet ili predmet kao metod:
poučavanje (o) umetnosti u osam koraka
349 Драган Булатовић
Јелена Павличић Шарић, Баш�ина Богоро�ице Љевишке у
Призрену и очување �амћења
Dragan Bulatović
Jelena Pavličić Šarić, Baština Bogorodice Ljeviške u Prizrenu i očuvanje
pamćenja
356 Стеван Јокић
Жан Франсоа Бах, Оливије У�е, Пјер Лена и Серж Тисерон, ДЕТЕ и
ЕКРАНИ – з�рава у�о�реба без ш�е�них �осле�ица
Stevan Jokić
Žan Fransoa Bah, Olivije Ude, Pjer Lena i Serž Tiseron, DETE i EKRANI –
zdrava upotreba bez štetnih posledica
360 Александра Илијевски
Саша Михајлов, Архи�ек�онско с�варалаш�во Јосифа Најмана
Aleksandra Ilijevski
Saša Mihajlov, Arhitektonsko stvaralaštvo Josifa Najmana
368 Драгољуб А. Цуцић
Дренка Добросављевић, Никола Тесла (1856–1943)
Dragoljub A. Cucić
Drenka Dobrosavljević, Nikola Tesla (1856–1943)
373 Ана М. Радованац Живанов
Ур. Алексан�ар Ка�ијевић, Кул�урна баш�ина и криза:
хери�олошки и архи�ек�онски ас�ек�
Ana M. Radovanac Živanov
Ur. Aleksandar Kadijević, Kulturna baština i kriza: heritološki i
arhitektonski aspekt
385 Драгомир Бонџић
Слобо�ан Николић, Јелена Јовановић Симић, MORTUI VIVOS
DOCENT – КАД МРТВИ УЧЕ ЖИВЕ: МИЛОВАН МИЛОВАНОВИЋ И
ЊЕГОВО ДОБА – Пово�ом с�о �о�ина нас�аве из су�ске ме�ицине
на Ме�ицинском факул�е�у у Београ�у
Dragomir Bondžić
Slobodan Nikolić, Jelena Jovanović Simić, MORTUI VIVOS DOCENT
– KAD MRTVI UČE ŽIVE: MILOVAN MILOVANOVIĆ I NJEGOVO DOBA
– Povodom sto godina nastave iz sudske medicine na Medicinskom
fakultetu u Beogradu
389 Јелена Јовановић Симић
Драгомир Бонџић, Више о� века: Заво� за з�равс�вену заш�и�у
с�у�ена�а
Jelena Jovanоvić Simić
Dragomir Bondžić, Više od veka: Zavod za zdravstvenu zaštitu
studenata
395 У�у�с�во ау�орима

407 Instructions for Authors
Научни радови
original scientific paper
UDC 72.071.1-055.2(497.7)
Vladimir B. Ladinski1
University American College Skopje, School of Architecture and Design,
Skopje, Republic of North Macedonia
the forgotten first women architects of north

macedonia2
Abstract
This research aims to identify the first women architects from the
University of Belgrade and their links to North Macedonia. It focuses
on the women who had enrolled in the period 1896–1940 and prior
to the establishment of the Federal Unit of Macedonia within the
Democratic and Federal Republic of Yugoslavia on August 2, 1944.
The research builds up on the existing work by Divna Đurić-Zamolo
(2017), Vojislav S. Marković (1939), Georgi Konstantinovski (2001)
and others. The aim of this article is not only to identify these pio-
neers and their legacy, but also to call for more in-depth research of
their lives and contribution to architecture of North Macedonia and
the Balkans.
Earlier research by Dr Divna Đurić-Zamolo identified a total of 144
women who studied architecture at the University of Belgrade in the
1 ladinski@uacs.edu.mk
2 This article is a result of ongoing research of the author on the history of
early architects and engineers in North Macedonia and its present territory. It is
not supported by any external or internal institutional, organisational, or other
funding.
The author would like to express his gratitude to all the organisations and
individuals that kindly provided access to information that made this research
possible, including the Museum of Science and Technology in Belgrade, the
Institute for the Protection of the Monuments of Culture at the City of Belgrade,
the Library of the Faculty of Architecture in Belgrade, the University Library
Svetozar Marković in Belgrade, the Museum of West Macedonia in the National
Liberation War in Kičevo, the late Prof. Georgi Konstantinovski, Dr Goran V.
Anđelković, arch. Stanislava Župan-Overholt, Mr Milivoje Dimitrijević and arch.
Ljubica Dimitrijević-Lloyd.
The author would also like to thank Prof. Elizabeta B. Mukaetova-Ladinska for all
her support and having to listen about the histories of the early architects and
engineers.
13
Phlogiston 31/2023 http://www.muzejnt.rs
observed period. Our current research has identified that at least 14

of them had links with North Macedonia. Three of them were natives
of North Macedonia, two lived but did not practise on the territory
of present North Macedonia, whilst the remaining nine women ar-
chitects either lived and practised or worked on projects for North
Macedonia. As fairly little is known about them, this article is an at-
tempt to increase the awareness about these first women architects
in general, and within North Macedonia and the Balkan region in
particular.
Keywords: North Macedonia, the first women architects, enrolled in
1896–1940, University of Belgrade
1. Introduction
The first annual meeting of engineers and architects within the Skopje
Construction Directorate3 (Ско�ска �рађевинска �ирекција) took
place in the city on the Vardar River, in then Kingdom of Serbs, Croats
and Slovenes, on Sunday, March 21, 1920. The presence of more than
50 engineers and architects who were members of the Association
of Yugoslavian Engineers and Architects (У�ружење ју�ословенских
инжењера и архи�ек�а) working on the territory of the Skopje
Construction Directorate meant that the requirements were fulfilled to
establish the Skopje Section (Секција Ско�ље) of the Association. This
ultimately laid the foundations for the emergence of the Engineering
Institution of Macedonia (Инженерска инс�и�уција на Маке�онија)
that celebrated its centenary in 2020.4
The minutes from the first meeting with a copy of the statute were
signed by the secretary of the Association, engineer Dim. S. Jevtović, and
the vice-president, engineer Nikola Grujić, on March 29, 1920.5 However,
there is no available information regarding the identity of the delegates
who attended this foundation meeting of the Skopje Section. It is unlikely
that any of the attendants of the meeting were born on the territory of
present North Macedonia. Out of the four engineers and architects iden-
tified to have graduated prior to the end of the World War I, only one, ar-
chitect Gligorije Tomić, might have been in attendance. Out of the other
three, architect Petar J. Popović was based in Belgrade, architect Naum
3 It should be noted that the exact administrative boundaries of the Skopje Con-
struction Direction as in March 1920 are yet to be established by further research.
4 Тони Манџуковски и Христина Спасевска, Е�ен век �ар�нерс�во за о�рж-
лив равој (Скопје: Инженерска институција на Македонија, 2020), 8.
5 Ibid., 8.
14
V. B. Ladinski, The Forgotten First Women Architects of North Macedonia
Torbov in Sofia, whilst architect Josif M. Mihajlović was, at the time, most
likely abroad.6
Some hints as to who might have been in attendance could be gained
from Prof. Georgi Konstantinovski’s book on the architects of Macedonia
from the 18th to the 20th century (Гра�и�ели�е во Маке�онија: XVIII-XX
век)7 where an attempt has been made to identify the first architects and
engineers who practised on the territory of present North Macedonia.
Among some familiar names from the history of architecture in former
Yugoslavia, two women architects, Elena Bokus and Mrs Šulentić (maid-
en name Pavlović), were mentioned for the period up to 1944. However,
very little is known about them and whether they have had any links to
the University of Belgrade. Аrchitect Elena Bokus is mentioned as the de-
signer of a private house in Skopje, whilst the entry for engineer Pajo
Šulentić, only states that he was assisted by his architect wife.8
The celebration of the centenary of the foundation of the Engineering
Institution of Macedonia, in conjunction with Prof. Konstantinovski’s
book mentioning two women architects, was the inspiration for this re-
search. As the investigation mostly took place during the Covid-19 pan-
demic, it is based on the documentary material that could have been ac-
cessed remotely or was available in a digital form. To make this research
possible within the available resources, it was necessary that it focuses
on the women architects who had studied architecture at the University
of Belgrade until 1940. With its origins going back to 18469, the University
of Belgrade is the oldest educational establishment on the territory of
former Yugoslavia where architecture could be studied. Considering the
geographic distance from North Macedonia and the fact that the stud-
ies of architecture at the University of Zagreb10 and the University of
Ljubljana11 became possible only in 1919, the likelihood is that the ma-
jority of the first women architects from within former Yugoslavia were
6 Vladimir B. Ladinski, “Early Engineers and Architects Born on the Territory of

Present North Macedonia”, History of Engineering Sciences and Institutions of
Higher Education. 7 (2023): 98–120.
7 Георги Константиновски, Гра�и�ели�е во Маке�онија XVIII-XX век (Скопје:
Табернакул, 2001).
8 Ibid., 62, 110.
9 “Историја факултета”, Универзитет у Београду – Архитектонски факултет,
accessed on July 31, 2023, http://www.arh.bg.ac.rs/istorija-fakulteta.
10 “O fakultetu”, Sveučilište u Zagrebu – Athitektonski fakultet, accessed on July
31, 2023, https://arhitekt.hr/hr/o-fakultetu/kontekst.
11 “100-Letnica Univerze v Ljubljani”, Univerza v Ljubljani, accessed on July 31,
2023, https://www.uni-lj.si/o_univerzi_v_ljubljani/100_let_ul.
15
graduates of the University of Belgrade. This assumption is supported by

the initial findings,12 whereby out of the identified 72 early engineers and
architects who were born in present North Macedonia, 68 (over 94 %)
have graduated from the University of Belgrade prior to August 2, 1944.
This research was made possible by Dr Divna Đurić-Zamolo‘s work
Materials for the research of the work of the women architects from
the Belgrade University generations 1896 – 1940 year13 and Vojislav S.
Marković’s work Directory of graduated engineers and architects at the
Technical faculty of the University of Belgrade: 1919-1938.14 The former
provided information on the collated dates by contemporaries of the first
women architects, informed on their married surnames, as well as filled
the missing gaps prior to 1919 and after 1938 in the records of enrolled
women architects. On the other hand, the latter provided information on
the official dates15 and locations of their births, as well as the graduation-
related information. The above-mentioned allowed for the research to
build up on this starting foundation.
The research is restricted to identifying those first women architects
who studied architecture between 1896 and 1940 at the University of
Belgrade but have links to North Macedonia. This is to allow for the
future in-depth research by those with interest in the subject area.
12Ladinski, “Early Engineers and Architects Born on the Territory of Present

North Macedonia”.
13 Дивна Ђурић-Замоло, “Грађа за проучавање дела жена архитеката са бе-
оградског универзитета генерације 1896–1940”, In ПИНУС За�иси 5 (Београд:
Заједница техничких факултета Универзитета у Београду – Музеј науке и тех-
нике у Београду – Лола институт у Београду, 2017).
14 Војислав С. Марковић, “Именик дипломираних инжењера и архитеката на
Техничком факултету Универзитета у Београду 1919-1938”, Савет Техничког
факултета Универзитета у Београду, accessed on July 31, 2023, https://www.
scribd.com/doc/310010730/Imenik-Diplomiranih-Inzenjera-i-Arhitekata-Na-Teh-
nickom-Fakultetu-Univerziteta-u-Beogradu-s.
15 It should be noted that all dates in this article are shown as found in the avail-
able sources. This may explain why, in some instances, more than one date is
available for the same event. In most materials it is not clear if the stated dates
are based on the Julian or the Gregorian calendar. A further complication is asso-
ciated with the fact that different countries adopted the use of the “new” Grego-
rian calendar at different times. According to the available information in Serbia,
Montenegro and present North Macedonia, the date of the last day before the
change was January 14, 1919. while the date of the first day after the change was
January 28, 1919 resulting in 13 days being omitted.
16
This research investigates three specific areas:

1. a place of birth within the present territory of North Macedonia,
2. a period of stay within the present territory of North Macedonia, and
3. a period of life and work, or work carried out for the present territory
of North Macedonia.
As the directory16 refers to the student’s native county (banate) with-

in the Kingdom of Yugoslavia, we made sure that those identified as com-
ing from the Vardar Banate at the time, do not include those who were
born in places that are outside the territory of present North Macedonia,
as the historic boundaries of Vardar Banate were larger than the present
ones of North Macedonia. The research excluded few instances where it
was not possible to determine the current location of the place of birth.
All efforts have been made to establish links between the present ter-
ritory of North Macedonia and the identified first women architects.
However, there is a possibility that some other early women architects
who have lived or worked in or for North Macedonia might not yet have
been identified based on the current available information. Equally, the
research into the origin of the women architects is purely based on the
stated place of birth. The research has not attempted to establish the
family origin or their self-identification regarding their background, na-
tionality or ethnic group.
Within this research, the primary point of identification of the first
women architects is their maiden name. Their married surnames, where
known, have been listed in brackets within the heading. Whilst attempts
have been made to identify further sources for research within their
professional work, the scope of this article is limited to the work of these
women architects in or for North Macedonia.
2. Identified First Women Architects
In her work, Dr Divna Đurić-Zamolo17 has identified 144 women architects

enrolled at the University of Belgrade between 1896 and 1940. Based on
her research, the directory compiled by Vojislav Marković (1939) and oth-
er sources, this research has identified 14 women architects with links to
Northern Macedonia. They have been listed and presented primarily by
16Марковић, “Именик дипломираних инжењера и архитеката на Техничком

факултету Универзитета у Београду 1919–1938”.
17 Ђурић-Замоло, “Грађа за проучавање дела жена архитеката са београдског
универзитета генерације 1896–1940”, 8–12.
17
the nature of their links with North Macedonia, and secondary, by the
month, where known, and year of their graduation shown in brackets
after their name. The 14 hitherto identified first women architect are:
1. A place of birth within the present territory of North Macedonia:

1. Jovanka Đ. Naumović (October 1934)
2. Ratislava Č. Vohoska/Vehoska (October 1938)
3. Danica S. Milosavljević (November 1946, enrolled in 1938)
2. A period of stay on the present territory of North Macedonia:
1. Jelena J. Golemović (June 1914)
2. Jelica D. Ganović (October 1925)
3. A period of life and work, or work carried out for the present
territory of North Macedonia:
1. Milica P. Čolak-Antić (1910)
2. Jelena K. Tomić (1913)
3. Adela I. Pinkas-Štajn (1920 or 1921)
4. Anka M. Marković (February 1923 or February 1924)
5. Živana P. Bogdanović (February 1924)
6. Danica M. Milovanović (June 1924)
7. Marija F. Pavlović (October 1925)
8. Ilica Đ. Ružić (March 1934)
9. Velislava18 M. Dimitrijević (July 1948, enrolled in 1939/1940)
3. The First Women Architects Born on the Territory

of Present North Macedonia
3.1. Jovanka Đ. Naumović (Čolaković)
Jovanka Naumović was born on January 6, 1911 in the village of Bukojčani

near Kičevo, and graduated at the University of Belgrade in October
1934.19 Based on the research to date, she is the first woman architect
and the second woman engineer born on the territory of present North
Macedonia. Unfortunately, very little is known about Jovanka Naumović,
and the attempts to obtain additional information so far have not been
successful.
The village of Bukojčani is located 14 km north of Kičevo and based on
the 2021 census, it has only 25 inhabitants. Jovanka Naumović is assumed
18 It should be noted that Ms Dimitrijević is listed as Velisava in Dr Đurić-Zamolo’s

book. However, the consulted relatives have advised that Ms Dimitrijević’s name
is actually Velislava.
факултету Универзитета у Београду 1919-1938”, 95.
18
to have belonged to the genus Naumovci, which is considered to be one

of the older ones in the village.20 An employee of the Museum of Western
Macedonia in the National Liberation War (Музеј на За�а�на Маке�онија
во Наро�но ослобо�и�елна�а војна – НОВ) in Kičevo suggested that she
may be related to prominent public figures in North Macedonia, but the
information is yet to be confirmed. The Museum officials were not aware
of any additional information within the regional Department of Ohrid
within the State Archives of the Republic of North Macedonia (Државен
архив на Ре�ублика Северна Маке�онија – О��еление Охри�). This was
confirmed by the apparent absence of thematic files on the subject in the
Archive’s directory.
The search continues through the municipality, the local web portals
Dom and Kičevo, as well as the potentially identified relatives in North
Macedonia. The only other available information in Dr Đurić-Zamolo’s
work21 is that Jovanka Naumović’s married name was Čolaković.
However, it has not been possible to establish where she had lived fol-
lowing her graduation and whether she ever practised architecture and
where.
3.2. Ratislava Č. Vohoska or Vehoska22 (Madžarević)
Ratislava Vohoska/Vehoska (Figure 1) was born on August 5, 191423 or

August 18, 191424 in Skopje and graduated at the University of Belgrade
in October 1938.25 Based on the current results of the research, Ratislava
Vohoska/Vehoska was the second woman architect and the third woman
20 “Букојчани”, Википедија, accessed on July 31, 2023, https://mk.wikipedia.

org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%BE%D1%98%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8.
универзитета генерације 1896–1940”, 11.
22 Based on the source, there is a difference in relation to how her maiden name
and nickname are recorded. In Marković’s article, she is Vohoska, whilst in Dr
Đurić-Zamolo’s book, she is Vehoska. Also, based on information from the Insti-
tute for the protection of cultural monuments of the City of Belgrade (Заво� за
заш�и�у с�оменика кул�уре �ра�а Бео�ра�а), her nickname is listed as Gita,
whilst in Dr Đurić-Zamolo’s work, she is listed as Guta.
23 Завод за заштиту споменика културе града Београда, an E-mail message to
the author, March 24, 2023.
25 Ibid., 142.
19
Figure 1. Architect Ratislava Vohoska/Vehoska Madžarević (sitting on the floor

second from left to right with a raised hand) with colleagues from the Institute
of Protection of Monuments of Culture of the City of Belgrade
engineer born on the territory of present North Macedonia and probably

the first woman architect born in Skopje.
Based on the available information, there are no indications that
Ratislava Vohoska/Vehoska worked on projects in or for North Macedonia.
However, it is known that she has worked in Belgrade in at least three dif-
ferent organisations. Initially, in 1946, it appears that she was a press cor-
respondent for the Ministry of Construction of Serbia (Минис�арс�во
�рађевине Србије). Later, she worked for the Directorate for the
Construction of Public Buildings at the Peoples’ Committee of the City
of Belgrade (Дирекција за из�ра�њу јавних објека�а Наро�но� о�бора
�ра�а Бео�ра�а) until the end of March 1961. On April 1, 1961, she joined
the Institute for the Protection of Cultural Monuments of the City of
Belgrade as one of the first two architects joining the organisation.26
There, she contributed to the protection and conservation of important
historic buildings in Belgrade and has remained working for the institute
until her retirement.
26 Завод за заштиту споменика културе града Београда, an E-mail message to

the author, March 24, 2023.
20
Figure 2. Architect Danica – Dana Milosavljević Bogojević Jovanović in her studio
3.3. Danica – Dana S. Milosavljević (Bogojević / Jovanović)
Danica Milosavljević (Figure 2) was born on October 30, 1919 or

November 12, 1919 in Skopje and graduated at the University of Belgrade
in November 1946.27 As was the case with many of her generation, her
studies were interrupted by the World War II. Her parents were teachers
in Skopje between 1919 and 1926 before moving to Belgrade, and her
brother was the renowed painter, lawyer, diplomat, writer, and academi-
cian Predrag – Peđa Milosavljević. She was initially married to the painter
Slavoljub – Slava Bogojević and later to the architect Miroslav – Mirko
Jovanović. She passed away at the age of 99, in 2018, as the oldest wom-
an architect in Serbia.28
Although there are no indications that Danica Milosavljević had
worked on projects in or for North Macedonia, she has made significant
contribution to the education and residential architecture of Belgrade,
Serbia and former Yugoslavia. It is known that she had worked for the
27Горан В. Анђелковић, “Арх. Даница Милосављевић (1919–2018)”, Ар-
хи�ек�: Гласник Друш�ва архи�ека�а Ниша, 61-62 (2018): 47–48.
28 Ibid.
21
design office Invest-projekt, urban and architectural design office Plan, as

well as a teacher at the Construction Education Centre, now Architectural
Technical School, all in Belgrade. Danica Milosavljević’s contribution to
architecture has been researched by Dr Goran V. Anđelković.29
4. The First Women Architects who Lived on the Territory of Present

North Macedonia
4.1. Jelena J. Golemović (Minić)
Jelena Golemović (Figure 3) was

born in 1890 in Belgrade, enrolled
at the University of Belgrade in
1910 and graduated in June 1914.
She passed away on August 4, 1973.
Jelena Golemović was employed
by the Ministry of Construction
and was married to architect
Milan Minić. According to Dr Đurić-
Zamolo, Jelena Golemović spent
the World War I in Ohrid, where her
son was born in 1915, and later, in
Corsica, after evacuating alonside
the Serbian Army via Albania and
Figure 3. Architect Jelena Greece. Afterwards, she moved to
Golemović Minić Paris where her husband attend the
School of Fine Arts (Ecole de Beaux
Arts) on scholarship, but it is not known if she was engaged in any train-
ing or professional work whilst there. Upon returning to Serbia after the
World War I, they were both employed by the Ministry of Construction
in Belgrade before moving to Banja Koviljača to work. Apparently, she
resigned her post in 1923 and focused on her family and supporting his
husband’s private practice.30
Jelena Golemović’s main link to North Macedonia is the time she
stayed in Ohrid during the World War I. Her son Oliver (1915–1979), who
29 Горан В. Анђелковић, “Допринос архитекте Данице Дане Милосављевић

савременој Пожаревачкој архитектури”, За�иси – Го�ишњак Ис�оријско� ар-
хива Пожаревац, IX, 9 (2020): 119–129.
30 Ђурић-Замоло, “Грађа за проучавање дела жена архитеката са београд-
ског универзитета генерације 1896–1940”, 23–24.
22
was born in Ohrid, later became a well-known professor at the Faculty of

Architecture in Belgrade. He completed his doctorate on the centres of
small towns in Serbia and North Macedonia and participated in the urban
planning of Prilep.31
4.2. Jelena D. Ganović (Gazikalović)
Jelena Ganović (Figure 4) was

born on October 11, 1897 in
Šabac and graduated at the
University of Belgrade in October
1925.32 She married structural en-
gineer Čedomir Gazikalović born
in Skopje. Upon graduation, she
decided to devote her life to her
family and support her husband
whose work required his fam-
ily to move around the former
Yugoslavia depending on the
project that he worked on at the
time. As a result, for a brief period
in the 1930s, she lived in Veles.33
Jelena Ganović is a member of
probably one of the most promi-
Figure 4. Architect Jelica Ganović nent construction-related families
Gazikalović
in North Macedonia and former
Yugoslavia of its time. Her hus-
band, Čedomir Gazikalović, had a brother Dragoljub, a structural engineer,
and another brother Stevan, a prominent architect in Skopje. Jelica and
Čedomir had three daughters, all engineers: Radmila Toljević, a structural
engineer; Ružica Ristojević, a mining engineer; and Nada Župan (1927–
2008), an architect and a town planner. Nada and her husband Aleksandar
Župan were both prominent architects and planners in North Macedonia,
31 “15.57 Минић Оливер”, Лексикон српских архитеката, accessed on July 31,

2023, https://leksikon.asa.org.rs/22-2015-09-30-20-03-16/381-14-50.
33 Владимир Б. Ладински, “Станислава Оверхолт: Три генерации жени
архитекти”, Порта3, accessed on July 26, 2023, https://www.porta3.mk/
stanislava-overholt-tri-generacii-zheni-arhitekti.
23
and their daugher Stanislava Župan-Overholt (1956–), an architect, initially

practised in Scandinavia and afterwards in the USA. Župan-Overholt’s son,
Aleksandar, is a structural engineer, too. This is a rare example of three su-
cessive generations of women architects and four successive generations
of architects/engineers within the same family.34
5. The First Women Architects Who Worked in or for the Territory

of Present North Macedonia
5.1. Milica P. Čolak-Antić (Krstić)
Milica Čolak-Antić (Figure 5) was born

on September 9, 1887 in Kragujevac and
graduated at the University of Belgrade
in 1910. She married architect Žarko
Krstić, practised architecture between
1910 and 1941, and passed away in 1964
in Belgrade. Initially, she worked for the
Department for Railway Construction at
the Ministry of Construction (У�рава за
�рађење железница у Минис�арс�ву
�рађевине) (1910–1911), and in private
practice (1911–1915), before moving to
Figure 5. Architect Milica the Department of Architecture at the
Čolak-Antić Krstić
Ministry of Construction (Архи�ек�онско
о�ељење у Минис�арс�ву �рађевине)
(1915–1941), from where she retired.35,36 According to Milena Zindović,
she gained 19 promotions whilst working for the Ministry of Construction,
reaching the highest professional rank of an inspector in 1940.37, 38
34 Ibid.
36 Снежана Тошева, “Архитект Милица Крстић (1887-1964)”, Го�ишњак �ра�а
Бео�ра�а, XLIV (1997): 96–114.
37 Milena Zindović, “Milica Krstić – An Architect in Civil Service”, Women in Archi-
tecture – Regional forum for women’s work in architecture, accessed on Septem-
ber 17, 2023, https://www.zua.rs/en/research-en/milica-krstic-an-architect-in-civil-
service.
38 Тошева, “Архитект Милица Крстић (1887-1964)”, 96–114.
24
Milica Čolak-Antić was one of the most prominent women architects

in former Yugoslavia in the first half of the 20th century, with education-
al and public projects in Serbia, Montenegro and Macedonia, as well as
working on the construction of the Kingdom of Yugoslavia’s embassies
in Buenos Aires, Argentina, and Ankara, Turkey. Dr Snežana Toševa re-
searched her life and architectural work and found out that in 1926 and
1928 she designed the Women’s Society building in Strumica, a primary
school in Kočani, and the Central Prison in Bitola.39
5.2. Jelena K. Tomić (Bokur)
Jelena Tomić (Figure 6) was born on

October 15, 1889, graduated at the
University of Belgrade on October 9, 1913
and passed away on June 20, 1961. In 1914,
she married Dr Ignjat Bokur, a well-respect-
ed educator who obtained his doctoral
degree in Zürich in 1910. Shortly after her
graduation, she entered civil service at the
Ministry of Construction (Минис�арс�во
�рађевине). On February 24, 1919, she was
promoted to the position of sub-architect
1st class, which is considered to be the
first promotion of a woman architect by
a decree in former Yugoslavia.40 Before
that, women could only be contractual
Figure 6. Architect Jelena employees within the civil service. In 1923,
Tomić Bokur (left) with her
she was appointed Head of the Technical
daughter in Vrnjci, 1938
Department (шеф Техничко� о�елења) in
Vršac from where she retired on June 8,
1937.41
Most of her professional contribution to architecture is in Serbia and
particularly Vojvodina, within the areas of residential, educational, health
and public buildings. According to Dr Đurić-Zamolo (2017), it appears that
she was working in Skopje for the Ministry of Construction between 1915
and 1923. Whilst in Skopje, Jelena Tomić has worked on the construction
39 Ibid.
41 Ibid.
25
of the university and a part of the theatre building. In addition, she took
part in the design and construction of a church in the village of Crniče
near Skopje.42
5.3. Adela I. Pinkas-Štajn
Figure 7. Architect Adela Pinkas-

Štajn, photo on her membership
card of the Technical Society at
the University of Belgrade
Since the available copy of the Marković’s directory was partially dam-
aged, this prevented access to the actual date and place of birth as well as
the graduation date for Adela Pinkas-Štajn (Figure 7). It could be assumed
that she graduated at the University of Belgrade either in 1920 or 1921.
It should be noted that her membership card for the Technical Society
at the University of Belgrade (Техничко �руш�во на универзи�е�у у
Бео�ра�у) shows that she was a full member in 1912.43 Taking into con-
sideration this membership date and the anticipated year of graduation,
it can be assumed that her studies might have been interrupted by the
Balkan wars and/or the World War I. The information in Dr Đurić-Zamolo’s
book suggests that she was listed in the directory of women engineers
in Belgrade in 1922, as architect Adela Pinkas-Štajner. After World War II,
she worked in Srbijaprojekt from where she retired around 1953. She was
related to the Pinkas-Štajn brothers who owned a warehouse for metal
furniture on 81 Kralja Milana Street in Belgrade in 1910.44
42 Ibid.
43 “Чланска карта Техничког друштва у Београду (Адека Пинеас-Штајн),
1912”, Музеј науке и технике, accessed on July, 31, 2023, https://www.muzejnt.
rs/strucni-odseci/arhitektura-i-graditeljstvo/arhitektura-i-graditelstvo.
универзитета генерације 1896–1940”, 54, 62.
26
Dr Đurić-Zamolo noted that Adela Pinkas-Štajn also worked in

Skopje.45 Unfortunately, no further information is available as to where,
when and on which projects. The consultation with the researchers at
the Holocaust Memorial Centre of the Jews of Macedonia (Меморијален
цен�ар на холокаус�о� на Евреи�е о� Маке�онија) could not yield any
further information about her life and work.
5.4. Anka M. Marković (Zečević)
There is a discrepancy in the available

literature regarding her date of birth. It
is either June 15, 1898 or June 28, 1897,
according to Marković and Đurić-Zamolo,
respectively. Anka Marković (Figure 8)
was born in Sinić, near Kragujevac. A
similar discrepancy is observed in rela-
tion to her graduation date, which seems
to be either February 1923 or February
1924.46,47 Her husband Ivan Zečević was
a structural engineer who graduated in
1923.48
Anka Marković-Zečević’s long profe
ssional career began in 1919 in the Red
Figure 8. Architect Anka
Marković Zečević Cross, where she worked in order to help
finance her education, and continued
through various positions at the Ministry
of Construction, the Municipality of Belgrade, and then the Ministry of
Construction again, until she moved to Trudbenik factory for prefabri-
cated industrial and residential buildings in 1951, where she worked until
her retirement in 1952. Following her retirement, she carried on working
on part-time basis for the Construction Company Rad until March 1965.49
45 Ibid., 62.
универзитета генерације 1896–1940”, 54, 27.
48 Ibid., 27–31.
49 Ibid., 27–31.
27
Despite her prominent contribution to architecture and construction,

on a personal level, her link to North Macedonia was probably not the
most memorable or desirable one. Upon a decision by the Minister of
Construction in September 1926, she was transferred to the Construction
Directorate – Technical Department in Skopje where she worked for
only about two months. It appears that whilst in Skopje, Anka Marković-
Zečević contracted dengue fever, a mosquito-borne tropical disease,
which led to her resignation from the civil service and consequent depar-
ture from Skopje.50
5.5. Živana – Žanka P. Bogdanović
Živana – Žanka Bogdanović was born on September 19 / October 2,

1897 in Makce near Požarevac, and graduated architecture in February
1924,51,52 followed by the completion of the state exam in 1927. She be-
gan her long working life in October 1919 at the Ministry of Social Affairs
(Минис�арс�во за социјалну �оли�ику) before moving to the Ministry
of Construction in May 1923, where she held various roles until retire-
ment in October 1950. During the retirement, Bogdanović remained
professionally active as an honorary teacher at the Secondary School
for Technical Construction in Belgrade (1952–1954), the Directorate for
Housing (Дирекција за с�анбену из�ра�њу) (1957–1959) while working
part-time as an engineer at the Construction Company Rad (1959–1962).
Throughout her career, Bogdanović worked on a range of projects for
public, residential and health buildings in the eastern part of former
Yugoslavia.53
Her link to North Macedonia was through her professional work,
initially, in 1924, working as an assistant to architect Dragomir Tadić, on
the design of the County Office (Среско начелс�во), now Municipality
Office, in Bitola. Subsequently, Bogdanović participated with her own
design proposal in the Competition for the Skopje Railway Station where
her submission has received an honourable mention (о�ку�).54
50 Ibid., 27–31.
53 Ibid., 13–18.
54 Ibid., 13–18.
28
5.6. Danica M. Milovanović (Kojić)
Danica Milovanović (Figure 9) was born

on July 17 / July 30, 1899, in Belgrade,
graduated at the University of Belgrade
in June 1924 and passed her state exam
in 1928.55,56 She was married to architect
Branislav Kojić who, in 1950, became a
professor at the Faculty of Architecture
in Belgrade, and later, a member of the
Serbian Academy of Arts and Sciences
(Ср�ска ака�емија наука и уме�нос�и –
САНУ). She was employed by the Ministry
of Construction in Belgrade between
September 16, 1924 and May 18, 1927
when she resigned. Depending on the
Figure 9. Architect Danica source, it appears that she either set up
Milovanović Kojić in her a private practice with her husband57 or
studio
collaborated with him between 1928 and
1941. After 1941, they ceased their design
engagement and focused their efforts on research work in the area of
vernacular architecture. It appears that even her own architectural de-
sign work was formally signed by her husband. Milovanović-Kojić is also
noted for her interior design of residential properties as well as the en-
trance hall of the Arts Pavilion Cvijeta Zuzorić in Belgrade.58
Probably her most prominent works are the projects she developed
as co-author with her husband for Skopje: First Prize in the design com-
petition for the King Peter Square (1930) and the Students’ Hall (1931–
1933), designed in the style of a traditional urban house. The later was
completed but demolished after the World War II.59 Whilst the urban
and architectural design for the square in Skopje was never realised, the

57Snežana Toševa, “Branislav Kojić – sećanja na arhitektu, septembar – 2001”,
Muzej nauke i tehnike, accessed on July 31, 2023, https://web.archive.org/
web/20160304234101/http://www.muzejnt.rs/sr/167.
59 Ibid.
29
Students’ Hall provided the much-needed accommodation for students

of the first institution of tertiary education in North Macedonia, the
Faculty of Philosophy in Skopje, which was established in 1920.60
5.7. Marija F. Pavlović (Šulentić)
Marija Pavlović was born on July 2, 1896 in Niš and graduated at the
University of Belgrade in October 1925.61 She married structural engi-
neer Pajo Šulentić on December 13, 1931.62 The information regarding
Marija Pavlović and her work appears to be limited. The fact that she was
promoted within the Ministry of Construction in 193263 confirms that she
was and remained civil servant at the Ministry up to the World War II. She
passed away before her husband but the exact year is not known.64
Certain indirect information about Marija Šulentić comes from
Konstantinovski,65 who included her husband in the list of prominent ar-
chitects in North Macedonia prior to the World War II. Pajo Šulentić grad-
uated in October 192766 and he was a certified engineer with his own
private practice in Skopje, where he worked on small-scale buildings and
private houses, including his own house (1938), three years before mov-
ing to Belgrade in 1941.67 Considering that his projects in Skopje have
taken place between 1931 and 1938, it could be assumed that Mr and
Mrs Šulentić lived and worked there in the 1930s. Konstantinovski sug-
60 “Faculty of Philosophy A Century of Higher Education – A Century of

State-Building”, Филозофски факултет – Скопје, accessed on September 27,
2023, http://fzf.ukim.edu.mk/en/about-us-2.
62 “Породичне Вести – Венчања”, Правда, 15. 12. 1931, accessed on July 31,
2021, http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_0004
2_19311215|page:10|query:%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%20
%D1%88%D1%83%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B
63 А. А. “Унапређење“, Правда, 25. 6. 1931, accessed on July 31, 2023,
http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00042_
19320625|page:2|query:%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%20
%D1%88%D1%83%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B.
универзитета генерације 1896–1940”,, 57.
65 Константиновски, Гра�и�ели�е во Маке�онија XVIII-XX век, 110.
67 Константиновски, Гра�и�ели�е во Маке�онија XVIII-XX век, 110.
30
gested that,68 whilst in Skopje, Pajo Šulentić was supported in his work
by his architect wife. This suggests that her main source of employment
was her work for the Ministry of Construction whilst she was assisting
her husband and his private practice outside her official working hours.
It is known that after the World War II Pajo Šulentić worked for
Kosovo-Projekt69 and possibly other companies as well. It is also known
that he designed the small hydro power station Raška near the Sopoćani
Monastery.70 However, no information has been found as to what Marija
Šulentić might have been working on after the World War II. Also, no
information has been found in relation to her work within the Ministry
of Construction whilst living in Skopje. Considering the nature of many
of the buildings produced by Pajo Šulentić’s practice, it is possible that
Marija Šulentić might have had a greater input into their design than
what is reflected on the official projects signed by her husband. However,
this is something that requires further research.
5.8. Ružica Đ. Ilić
Ružica Ilić was born on November 11, 1909 in Belgrade and graduated
at the University of Belgrade in March 1934.71 According to Dr Đurić-
Zamolo,72 she completed postgraduate studies in Italy on a scholar-
ship. Ilić is remembered as collaborator and an unofficial assistant to
Prof. Milan Zloković (between 1934 and 1941). After the World War II,
she worked for the Ministry of Construction, Department for Town and
Country Organisation, for the Institute of Urbanism, from its foundation,
and was head of the Design Office URBS from 1955, before becoming a
freelanced artist-architect.73
68 Ibid.
ског универзитета генерације 1896–1940”, 57.
70 С. Рославцев, “Пут градње ХЕ ‘Рашка’”, ЕПС Енер�ија, 6 (2015): 78–79, acce-
ssed on September 27, 2023, https://www.eps.rs/cir/Nabavke/EE06_decem-
bar%202015.pdf.
73 Ibid., 34–35.
31
Based on the available information in Dr Đurić-Zamolo’s work, it ap-

pears that her main link to North Macedonia was her research paper on
the Muslim architecture in Ohrid.74
5.9. Velislava – Vela M. Dimitrijević
Velislava Dimitrijević (Figure 10)

was born on June 21, 1921 in
Zagreb. Although she had enrolled
as an undergraduate student in
1939/1940, she graduated at the
University of Belgrade in July
1948. As her education was inter-
rupted by the World War II, during
Figure 10. Architect the war, she also completed the
Velislava – Vela Dimitrijević
Painting School of Mladen Josić in
Belgrade. This influenced her fu-
ture professional career and contributed to her becoming the first wom-
an architect–scenographer in Serbia. Later, she focused her work on in-
terior and furniture design whilst becoming prominent member of the
Applied Artists and Designers Association of Serbia (У�ружење ликовних
уме�ника �римењених уме�нос�и и �изајнера Србије – УЛУПУДС).
After a period working in Avala Film as an architect–scenographer and
a freelance artist (1951–1954), she continued her career as interior and
furniture designer in Novi Dom, a company for interior decoration and
furniture in Belgrade (1954–1984). Her professional work spans through-
out former Yugoslavia and covers not only different building types, but
also includes publications, education and other associated activities.75
On a professional level in North Macedonia, Dimitrijević provided the
interior design for the 165.8 MW Vrutok Hydro Power Plant in Mavrovo
(1958), Administrative Head Office of the Hydro Power Plant Mavrovo in
Gostivar (1958), interior design of the Novi Dom Store in Skopje and the
exhibition stands for Novi Dom at the Skopje Furniture Fair.76 On a per-
sonal level, her links to North Macedonia are through her father, division
74 Ibid., 34–35.
ског универзитета генерације 1896–1940”, 9, 24–26.
76 Ibid., 24–26.
32
general Milivoje Dimitrijević, whose relatives on the paternal side origi-

nated from the village of Srpci near Bitola.
6. Discussion
Supported by the core sources established primarily by Vojislav Marković

and Divna Đurić-Zamolo, this research identified those first women archi-
tects that enrolled at the University of Belgrade during the period 1896–
1940 and had links to the territory of present North Macedonia. Out of
the 144 enrolled women architects, so far, only 14 (about 9.7 %) were
found to have had links to North Macedonia. Three of them were born,
two lived there, whilst the remaining nine lived and worked in North
Macedonia or worked on the projects on that territory.
As Konstantinovski’s work (2001) is considered one of the prime
sources on the architects of North Macedonia, it appears that only lim-
ited information on women architects prior to World War II were avail-
able to inform his research as he directly mentions only Elena Bokus, for
whom her Alma Matter is not known, and indirectly the architect wife
(Marija Pavlović) of engineer Pajo Šulentić. Compared to the previous iso-
lated attempts to inquire into the first women architects related to North
Macedonia by Konstantinovski and Ladinski, this article has aimed to
comprehensively investigate these architects focusing on those women
who studied at the University of Belgrade (1896–1940) so that they can
be accurately and systematically identified.
Despite the limited scope and focus of the research, the emergence
of some themes that merit further investigation can be observed. Firstly,
for all those identified as the first women architects, including those born
on the territory of present North Macedonia, this territory was only their
starting or interim destination rather than the final one. So far, no evi-
dence has emerged that any of the native women architects worked or
returned to live in North Macedonia. Secondly, there is no evidence that
any of those from outside the area ever moved to North Macedonia per-
manently, either to work, live or both. It can be assumed that the appeal
and the opportunities available outside the territory weighted in favour
of living and working elsewhere.
This research has identified the noticeable absence of enrolment to
tertiary education among those locally born during the Ottoman rule (c.
1371–1912). It could be argued that there were lesser opportunities or
possibilities to do so on the territories under direct Ottoman rule com-
33
pared to those with a certain level of autonomy or independence, like

the principalities or the recently established kingdoms of Serbia and
Montenegro. This is despite tertiary education institutions being avail-
able within the Ottoman Empire, like the Istanbul Technical University,
originally emerging as Imperial School of Naval Engineering in 1773 and
later becoming public engineering school which commenced training ar-
chitects in 1884,77,78 or the Mimar Sinan Fine Arts University in Istanbul
that, in 1882, started offering education in arts and architecture as the
first fine arts academy in the Ottoman Empire.79 Even the first women en-
gineers from North Macedonia and the first woman engineer in Türkiye,
Sabiha Rifat (Güreyman, 1910–2003), born in Bitola, emerged in the pe-
riod of the republic after graduating in 1933 from the Istanbul Technical
University.80
Unfortunately, the earlier educated women had to utilise their skills
elsewhere or eventually practice them after considerable challenges. For
example, Dr Zaharina Velova (Dimitrova, 1873–1940) from Resen, is con-
sidered to be the first woman medical doctor from the present North
Macedonia who in 1901 graduated medicine at the University of Nancy,
France. However, as women were not allowed to practice medicine in
the Ottoman Empire at the time, she had to move to the Principality of
Bulgaria to be able to practice and she eventually stayed there.81 A bet-
ter outcome was achieved by Rajna Aleksova (1883–1959) from Bitola,
who was the first woman pharmacist from the present North Macedonia,
after graduating in 1906 from the University of Lausanne, Switzerland.
Similarly, she had to move to the Principality of Bulgaria to practice, be-
fore she was granted special dispensation to practice in the Ottoman
Empire after a direct appeal by a local nobleman to the Grand Porta
77“History”, Istanbul Technical University, accessed on April 29, 2023, https://

www.itu.edu.tr/en/history.
78 “Faculty of Architecture”, Istanbul Technical University, accessed on April 29,
2023, https://arch.itu.edu.tr/eng2.
79 “Mimar Sinan Fine Arts University Information Pack”, Istanbul: Mimar Sinan
Fine Arts University, accessed on April 29, 2023, https://www.msgsu.edu.tr/
Assets/UserFiles/msgsu_brosur_28_ekim_a4_cift_sayfa_dusuk_sec_(1).pdf.
80 Nina. C. Baker, “Magnificent Women 54: Sabiha Rifat Guayman”, Magnif-
icent Women, accessed on April 29, 2023, https://magnificentwomen.co.uk/
engineer-of-the-week/54-sabiha-rifat-guayman.
81 “Захарина Димитрова – прва жена лекар од Македонија”, MN, accessed
on July 31, 2023, https://mn.mk/makedonski-legendi/10342-Zaharina-Dimitrova--
-prva-zena-lekar-od-Makedonija?format=pdf.
34
in Istanbul.82 Therefore, Aleksova may be the first woman to practice

pharmacy in the Ottoman Empire. Even the first woman medical doctor
in Serbia, Dr Draga Ljočić (1855–1926), a graduate of the University of
Zurich in 1879, would have had to share the same experience, if it was not
for her parents moving from Gopeš, near Resen, to Šabac around 1820.83
It could be argued that the new communist ideology in the period af-
ter the World War II led to a “split” in the perception of architecture and
the achievements of the earlier generations in pre- and post-World War II
period. The period before the World War II was perceived as being some-
thing decadent and associated with the bourgeoisie and, therefore, op-
posed by the proletariat in the class struggle. As a result, this has greatly
contributed to limited research being carried out about the contribution
of the first generations of architects, at least in North Macedonia. By the
1980s, when the historical research of these themes began emerging,
most of the participants and available information were, to some extent,
already lost.
Returning to the identified first women architects, it appears that
those that had been born in present North Macedonia, did not return
to live there or practise. For Jovanka Naumović Čolaković we still do not
know if she ever practised. Ratislava Vohoska/Vehoska Madžarević and
Danica Milosavljević left their professional mark on Belgrade and Serbia,
respectively, the former in the protection of of historic buildings, the lat-
ter in architectural design and education.
For Jelena Golemović Minić, the territory of present North Macedonia
provided a temporary refuge from the horrors of World War I whilst al-
lowing for her son to be born, before they had to continue their exodus,
and later to return to the new post-World War I Kingdom Serbs, Croats
and Slovenes. It appears that the formal period of Golemović Minić’s pro-
fessional practice was quite limited, as she supported her husband in his
work. For whatever reason, her son, future professor Oliver Minić, has
carried on his parents’ legacy in architecture and has engaged with re-
search and projects in post-World War II North Macedonia.
It is not known whether Jelica Ganović Gazikalović practised archi-
tecture despite showing talent and artistic skills. She followed her hus-
band to present North Macedonia where he was born and supported
82“Рајна Алексова”, MN, accessed on July 31, 2023, https://www.mn.mk/make-

donski-legendi/17085-Rajna-Aleksova?format=pdf.
83 “Драга Љочић”, Википедија, accessed on July 31, 2023, https://sr.wikipedia.
org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%89%D0%BE%D1%87%D0%B8%
D1%9B.
35
his construction efforts. Ganović Gazikalović could be considered an an-

chor point for a remarkable development within former Yugoslavia and
the Balkans, being the first generation of at least three successive gen-
erations of women architects in one family through her daughter Nada
Gazikalović Župan and her granddaughter Stanislava Župan Overholt.
This is without mentioning the other engineers in the family.
Very little is known about those who worked on projects in or for
North Macedonia. Professional career of the prominent early woman ar-
chitect Anka Marković Zečević was interrupted by her contracting den-
gue fever upon moving to Skopje. Given the overall stay of only about
two months in conjunction with her illness, it is unlikely that she was able
to produce any significant work locally. So far, we know that Ilica Ružić’s
main link and contribution is related solely to her research into the archi-
tecture of Ohrid.
Whilst we know that Adela Pinkas-Štajn worked in Skopje, nothing
else appears to be known about the period of her stay or the nature of
her work during this period. We know slightly more about Marija Pavlović
Šulentić, which is more related to her structural engineer husband and
her support of his work rather than her own work for the Ministry of
Construction.
The transient nature of Velislava Dimitrijević’s work, like exhibition
stands for furniture fares and shop displays, as well as furniture, has proba-
bly left very few remaining examples of her work. Unfortunately, it has not
been possible to establish if anything remains of her more prominent work
like the interior design of the Hydro Power Station Vrutok in Mavrovo or
the Administration Office of the Hydro Power Station Mavrovo in Gostivar.
As argued above, the engagement of Milica Čolak-Antić (Krstić) has
been noted on at least three projects on the territory of North Macedonia.
This is a matter that merits further investigation in case any of the three
have actually been constructed. Furthermore, as none of them are asso-
ciated with Skopje, we can rule out the possibility that they might have
been lost in the 1963 Skopje Earthquake and this per se provides an op-
portunity for further research into her work locally.
Unlike Milica Čolak-Antić (Krstić), for Jelena Tomić Bokur, we know
that all three of her mentioned projects have been located in Skopje and
it is certain that at least two of them, the university building and the the-
atre where she was involved in the construction activities, were lost dur-
ing the 1963 Skopje Earthquake. Hence, further efforts must focus on the
church in whose design and construction she was involved.
36
One of the only tangible remains of the work of the first women archi-
tects is probably the County Office (Среско начелс�во), now Municipality
Office, in Bitola, designed by architect Dragomir Tadić in 1924, who was
assisted by Živana Bogdanović. Additionally, certain information might
be available on her commended entry at the Design Competition for the
new Railway Station in Skopje in 1931.
Probably one of the most prominent works by the first women archi-
tects on the territory of present North Macedonia is the Students Hall
in Skopje (1931–1933) demolished after the World War II, and the First
Prize entry at the design competition for the King Peter Square in Skopje
(1930). On both projects, Danica Milovanović Kojić was a co-author with
her husband Branislav Kojić. Considering the professional opus of Prof.
Kojić and the apparent level of professional collaboration between the
couple, it is possible that Milovanović Kojić might have participated in
some other projects, possibly without formal acknowledgement of con-
tribution. Unfortunately, most of Prof. Kojić buildings have been lost in
the 1963 Skopje Earthquake leaving predominantly the archives-related
research open for further investigation.
As we have entered the second century since the foundation of
Skopje Section of the Association of the Yugoslavian Engineers and
Architects, now Engineering Institution of Macedonia, there is still prob-
ably more to investigate about the pioneers of engineering and architec-
ture on the territory of present North Macedonia who laid the founda-
tions for the development of the profession. The schism between the
pre- and the post-World War II view of the world, in conjunction with the
1991 dissolution of the Socialist Federative Republic of Yugoslavia, may
have limited the scope of what is still possible to uncover regarding the
life and work of the early architects and engineers, especially concerning
the professional women. This lacuna marks the future opportunity for
international research cooperation within the Open Balkan framework,
Europe and beyond.
7. Conclusions
This article presents the interim results of the ongoing research on the
first women architects enrolled at the University of Belgrade between
1896 and 1940 with links to the territory of present North Macedonia. Out
of the 144 known enrolled women architects, this research has identified
14 with some links to North Macedonia. Three of them were born and
37
two of them lived but did not practice in North Macedonia. The remain-
ing nine lived and worked, or worked on projects for North Macedonia.
It appears that none of the first women architects practised in North
Macedonia. Out of the architects born outside North Macedonia, who
had worked on the projects in or for the sites within its borders, there
are very limited traces left to indicate if their actual projects are still in
existence. As a results, any future efforts should focus on recording what
has remained, and on the archival research that can potentially inform
and shed light on these women’s lives and their struggle to work as
architects.
38
Source of Illustrations
Figure 1. Collection of Belgrade City Institute for the Protection of Cultural

Monuments
Figure 2. Collection of Dr Goran V. Anđelković
Figure 3. Collection of Museum of Science and Technology in Belgrade
Figure 4. Collection of architect Stanislava Župan-Overholt
Figure 5. Wikimedia Commons, https://commons.wikimedia.org/wiki/
File:Milica_Krsti%C4%87_%C4%8Colak_Anti%C4%87.jpg
Literature
1. “100-Letnica Univerze v Ljubljani”. Univerza v Ljubljani. Accessed on July

31, 2023. https://www.uni-lj.si/o_univerzi_v_ljubljani/100_let_ul.
2. А. А. “Унапређење”. Правда, 25. 6. 1932. Accessed on July 31, 2023.
http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00
042_19320625|page:2|query:%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D
0%B0%20%D1%88%D1%83%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B.
3. Анђелковић, Горан В. “Арх. Даница Милосављевић (1919-2018)”.
Архи�ек�: Гласник Друш�ва архи�ека�а Ниша, 61–62 (2018): 47–48.
4. Анђелковић, Горан В. “Допринос архитекте Данице Дане Мило
сављевић савременој Пожаревачкој архитектури”. За�иси – Го�и
шњак ис�ориско� архива Пожаревац, IX, 9 (2020): 119–129.
5. “Букојчани”. Википедија. Accessed on July 31, 2023. https://
mk.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%BE%D1%98%D1%87%D
0%B0%D0%BD%D0%B8.
6. Ђурић-Замоло, Дивна. “Грађа за проучавање дела жена архитеката
са београдског универзитета генерације 1896–1940 године”. ПИНУС
За�иси, 5. Београд: Заједница техничких факултата универзитета
у Београду – Музеј науке и технике у Београду – Лола институт у
Београду, 2017.
7. “Faculty of Architecture”. Faculty of Architecture, Istanbul Technical
University. Accessed on April 29, 2023. https://arch.itu.edu.tr/eng2.
39
8. “Faculty of Philosophy. A Century of Higher Education – A Century

of State-Building”. Филозофски факултет – Скопје. Accessed on
September 27, 2023. http://fzf.ukim.edu.mk/en/about-us-2.
9. “History”. Istanbul Technical University, Accessed on April 29, 2023.
https://www.itu.edu.tr/en/history.
10. “Историја факултета”. Универзитет у Београду – Архитектонски
факултет. Accessed on July 31, 2023. http://www.arh.bg.ac.rs/istorija-
fakulteta.
11. Константиновски, Георги. Гра�и�ели�е во Маке�онија, XVIII-XX век.
Скопје: Табернакул, 2001.
12. Ladinski, Vladimir B. “Early Engineers and Architects Born on the
Territory of Present North Macedonia”. History of Engineering Sciences
and Institutions of Higher Education, 7 (2023): 80–120.
13. Ладински, Владимир Б. “Станислава Оверхолт: Три генерации жени
архитекти”. Порта 3. Accessed on July 26, 2023. https://www.porta3.
mk/stanislava-overholt-tri-generacii-zheni-arhitekti.
14. “15.57 Минић Оливер”. Лексикон српских архитеката. Accessed on
July 31, 2023. https://leksikon.asa.org.rs/22-2015-09-30-20-03-16/381-14-
50.
15. Марковић, Војислав, С. Именик �и�ломираних инжењера и архи�ек�а
на Техничком факул�е�у Универзи�е�а у Бео�ра�у 1919-1938.
Београд: Савет Техничког факултета Универзитета у Београду, 1939.
Accessed on April 24, 2023. https://www.scribd.com/doc/310010730/
Imenik-Diplomiranih-Inzenjera-i-Arhitekata-Na-Tehnickom-Fakultetu-
Univerziteta-u-Beogradu-s.
16. Манџуковски, Тони и Христина Спасевска. Инженерска инс�и�уција
на Маке�онија: Е�ен век �ар�нерс�во за о�ржлив развој. Скопје:
Инженерска инстуција на Македонија, 2020.
17. “Mimar Sinan Fine Arts University Information Pack”. Istanbul: Mimar
Sinan Fine Arts University. Accessed on April 29, 2023. https://www.
msgsu.edu.tr/Assets/UserFiles/msgsu_brosur_28_ekim_a4_cift_sayfa_
dusuk_sec_(1).pdf.
18. “Рајна Алексова”. MN. Accessed on July 31, 2023. https://www.mn.mk/
makedonski-legendi/17085-Rajna-Aleksova?format=pdf.
19. “Захарина Димитрова – прва жена лекар од Македонија”. MN.
Accessed on July 31, 2023. https://mn.mk/makedonski-legendi/10342-
Zaharina-Dimitrova---prva-zena-lekar-od-Makedonija?format=pdf.
20. “Породичне вести – Венчања”. Правда, 15. 12. 1931. Accessed on July
31, 2023.
http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_000
42_19311215|page:10|query:%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0
%B0%20%D1%88%D1%83%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B.
40
21. Рославцев, С. “Пут градње ХЕ ‘Рашка’”. ЕПС Енер�ија, 6 (2015): 78–79.

Accessed on September 27, 2023. https://www.eps.rs/cir/Nabavke/
EE06_decembar%202015.pdf.
22. “Драга Љочић”. Википедија. Accessed on July 31, 2023. https://
sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0_%D0%89%D
0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B.
23. “O fakultetu”. Sveučilište u Zagrebu – Arhitektonski fakultet. Accessed
on July 31, 2023. https://arhitekt.hr/hr/o-fakultetu/kontekst.
24. Тошева, Снежана. “Архитект Милица Кртсић (1887-1964)”. Го�ишњак
�ра�а Бео�ра�а, XLIV (1997): 95–114.
25. Toševa, Snežana. “Branislav Kojić‚ sećanje na arhitektu, septembar – ok-
tobar 2001”. Muzej nauke i tehnike. Accessed on July 31, 2023. https://
web.archive.org/web/20160304234101/http://www.muzejnt.rs/sr/167.
26. Zindović, Milena. “Milica Krstić – An Architect in Civil Service”. Women
in Architecture – Regional forum for women’s work in architecture.
Accessed on September 17, 2023. https://www.zua.rs/en/research-en/
milica-krstic-an-architect-in-civil-service.
41
Владимир Б. Ладински
Универзитет Амерички колеџ Скопље, Факултет за архитектуру и дизајн,
Скопље, Република Северна Македонија
ЗАБОРАВЉЕНЕ ПРВЕ АРХИТЕКТИЊЕ СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ
У овом раду су представљени тренутни резултати истраживања о

првим архитектињама уписаним на Универзитет у Београду у периоду
између 1896. и 1940. године, а које су повезане са територијом дана-
шње Северне Македоније. Оно се заснива на претходним информација-
ма до којих су дошли Дивна Ђурић-Замоло, Војислав Марковић, Георги
Констатиновски и други, у покушају да идентификују и изнесу што више
информација о овим пионирима своје професије, њиховом животу и до-
приносу архитектури у Северној Македонији.
Од 144 архитектиње за које нам је познато да су биле уписане на
Универзитет у Београду, истраживање је показало да је њих 14 на неки
начин било повезано са територијом данашње Северне Македоније. Три
су рођене на овој територији, а две су на њој живеле, али ниједна се на
њој није бавила бавила архитектуром. Преосталих девет су ту живеле и
радиле или су радиле на пројектима за Северну Македонију.
Оне које су рођене на територији данашње Северне Македоније нису
се вратиле да ту живе или да се баве архитектуром. За Јованку Наумовић
Чолаковић и даље не знамо да ли се уопште бавила архитектуром.
Ратислава Воховска/Веховска и Даница Милосављевић су оставиле свој
професионални траг у Београду и Србији – Воховска/Веховска у области
заштите историјских здања, а Милосављевићева у области архитектон-
ског пројектовања и образовања.
За Јелену Големовић Минић, територија данашње Северне
Македоније је била привремено уточиште од страхота Првог светског
рата, које јој је омогућило да роди сина пре него што је породица настави-
ла свој егзодус. Након рата, вратила се на нови положај у новооснованој
Краљевини Југославији. Иако је званични период њеног професионалног
ангажмана био прилично кратак, Големовић Минић је наставила да пру-
жа подршку свом мужу у његовом раду. Њихов син, проф. Оливер Минић,
наставио је стопама својих родитеља архитеката и био је ангажован на
истраживањима и пројектима у Северној Македонији.
Јелена Гановић Газикаловић се није бавила архитектуром, али се са
својим мужем који је био грађевински инжењер, вратила на територију
његовог рођења и помагала му је у његовим грађевинским пословима.
Ова је невероватан пример једне од првих архитектиња у Југославији и
на Балкану као прве од три узастопне генерације архитектиња у једној
42
породици, с обзиром да су се и њена ћерка Нада Газикаловић Жупан и

унука Станислава Жупан Оверхолт такође бавиле архитектуром.
О архитектињама које су радиле на пројектима у Северној Македонији
или за њу се врло мало зна. Професионална каријера познате архитек-
тиње Анке Марковић Зечевић је прекинута када се заразила денге гроз-
ницом након пресељења у Скопље. С обзиром да је у Скопљу била свега
око два месеца, као и да је у том периоду била болесна, мало је веро-
ватно да је могла да уради неки значајнији пројекат на локалном нивоу.
Главна веза и допринос Илице Ружић јесте њено истраживање архитек-
туре на Охриду.
Иако знамо да је Адела Пинкас-Штајн радила у Скопљу, чини се да
ништа више није познато о периоду њеног боравка тамо нити о врсти по-
сла који је обављала. Мало више се зна о Марији Павловић Шулентић ве-
зано за њеног мужа који је био грађевински инжењер и за помоћ коју му је
пружала у његовом раду него што се зна о њеном раду за Министарство
грађевине.
Пролазна природа радова Велиславе Димитријевић, као што су из-
ложбени штандови за сајмове намештаја и излози продавница, као и ди-
зајн намештаја, разлог је зашто данас вероватно постоји врло мало при-
мера њеног рада. Потрага за њеним значајнијим радом на унутрашњем
уређењу Хидроелектране Вру�ок или административне канцеларије
Хидроелектране Маврово у Гостивару је у току.
Милица Чолак-Антић (Крстић) је учествовала на најмање три пројек-
та на територији Северне Македоније, али потребна су даља истражи-
вања како би се установило да ли је било који од тих објеката заиста и
изграђен. Ако и јесте, могуће је да неки од њих и даље постоје јер су се на-
лазили изван Скопља те су можда успели да преживе велики земљотрес
који је погодио Скопље 1963. године. Ово пружа могућност за даље истра-
живање њеног рада на локалном нивоу.
О поменутим пројектима Јелене Томић Бокур знамо да су се сва три
налазила у Скопљу и сигурно је да су барем два, зграда универзитета и по-
зоришта на чијој је изградњи била ангажована, уништена током разорног
земљотреса у Скопљу 1963. године. Стога даље истраживање треба фо-
кусирати на цркву на чијем је пројектовању и изградњи била ангажована.
Можда и једини опипљиви остатак радова првих архитектиња је
Среско начелство, данас зграда Општине у Битоли, коју је 1924. године
пројектовао Драгомир Тодић, уз помоћ Живане Богдановић. Такође, мо-
гуће је да постоји још информација о пројекту нове железничке станице у
Скопљу за који је 1931. године Живана Богдановић добила откуп на архи-
тектонском конкурсу.
Вероватно један од најпознатијих радова архитектиња на територији
Северне Македоније јесте Студентски дом у Скопљу (1931–1933) који је
уништен након Другог светског рата, као и пројекат Трга краља Петра
43
у Скопљу, за који је на конкурсу добијена Прва награда (1930). На оба

пројекта, Даница Миловановић Којић је потписана као коаутор са својим
мужем, Браниславом Којићем. С обзиром на професионални опус профе-
сора Којића и наводни степен њихове професионалне сарадње, могуће
је да постоје још неки пројекти на којима је Даница Миловановић Којић
дала свој значајан допринос, а који тек треба да буду откривени.
Чини се да се ниједна од првих архитектиња рођених у Северној
Македонији није бавила архитектуром на њеној територији. За архитек-
тиње које су радиле у Северној Македонији или за њу, чини се да данас
постоји врло мало трагова њиховог рада. Услед тога, будуће напоре би
требало усмерити на истраживање архива како би се што више сазнало
о њиховом животу и раду.
Кључне речи: Северна Македонија, прве архитектиње, уписане на
студије 1896–1940. године, Универзитет у Београду
Accepted for publication on November 11, 2023.
44
original scientific paper
UDC 006.95:008
Marija Šegan-Radonjić1
Mathematical Institute
of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade
Stevo Šegan2
State University of Novi Pazar,
Department of Mathematics, Novi Pazar
CALENDAR AS A CRITERION IN THE STUDY OF CULTURE
Abstract
This article considers the calendar as a relation of humanity to cos-
mos and introduces it as an instrument for study of culture. It uses
the concept of calendars and calendar systems as a criterion for
recognizing and forming culture. Starting from an assumption that
the calendar is a structurally organized system of phenomena, events
and holidays, it divides the time into days, months and years. Also,
it is assumed that calendars are structural lists of collective memory
within a society, whereby this memory is described in cyclical catego-
ries—calendar (public) holidays, such as state and religious holidays,
and non-calendar holidays, such as anniversaries of personal events.
Furthermore, considering that the method of counting years used in
calendars may differ in different cultures, it discusses how cultural
self-awareness is expressed through the epoch of the calendar era.
Finally, it explores how and to what extent calendars’ formation,
interaction, and reforms, as well as their systems, reflect cultural
changes. The article concludes that the calendar and the calendar
systems represent a specific cultural criterion of a society and serve
as a source of cultural identity.
Keywords: calendar, culture
1 msegan@mi.sanu.ac.rs
2 stevo@segan.org
45
1. Introduction
Culture, as a notion, can be considered in a narrower or a broader sense,3

and certain theoreticians have succeeded in identifying as many as 164
definitions of this phenomenon.4 Furthermore, modern science strives to
comprehend and describe this phenomenon as generally as possible, and
new complex disciplines, such as the problem of culture typology (cri-
terion), have appeared and are being developed.5 In the following text,
we aim to answer the following question: could a calendar be used as a
criterion in the study of culture?
If culture is regarded or approached as “that complex whole which
includes knowledge, belief, art, morals, law, custom, and any other capa-
bilities and habits acquired by man as a member of society,”6 then a cal-
endar at least reflects the culture. It is known or used by every member
of a specific society; it is (most frequently) time-invariable for hundreds
of years and utilized continuously; it also reflects concepts of time, which
is its most crucial function in a cosmological model system.
In scientific literature, there are a few examples where a calendar is
determined as a criterion of culture. For instance, a German-Mexican an-
thropologist, Paul Kirchhoff, used ceremonial activities and the calendar
as the “cultural traits” determining the space of Mesoamerica.7 Also, an
American anthropologist, Alfred L. Kroeber, accepted the “permutating
ritual calendar” as a suitable criterion for determining the region of the
high culture of Mesoamerica.8 Finally, in research of the Akan culture,
3 For more on methodological concepts of culture, see: Michael Fischer,

“Culture and Cultural Analysis as Experimental Systems”, Cultural Anthropology,
22 (2007), 1–65.
4 Alfred L. Kroeber and Clyde Kluckhon, Culture: A Critical Review of Concepts
and Definitions (Cambridge, MA: Peabody Museum Press, 1952), 149.
5 Shalin Chanchani and Paul Theivanathampillai, “Typologies of Culture”, SSRN,
accessed on May 8, 2023, https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_
id=1441609.
6 Edward Tyler, Primitive Culture: Researches Into the Development of Mythology,
Philosophy, Religion, Art, and Custom (London: John Murray, 1871), 1.
7 Paul Kirchhoff, “Mesoamerica, sus limites geograficos, composicion etnica y
caracteres culturales”, Suplemento De La Revista Tlatoani, 3 (Escuela Nacional de
Antropologia e Historia, Sociedad de Alumnos, 1960), 1–13.
8 Alfred L. Kroeber, Anthropology: Race, Language, Culture, Psychology,
Prehistory (New York: Harcourt, Brace, 1948), 787.
46
M. Šegan-Radonjić, S. Šegan, Calendar as a Criterion in the Study of Culture
the Akan calendar is selected as the criterion for recognizing and forming
the culture.9
The above-mentioned studies usually focus on a specific calendar as
a criterion for defining a particular aspect of culture. In this article, how
ever, we will avoid the too general and too specific definitions of culture
by connecting the natural (astronomical) and social (cultural) cosmolo-
gies, in which the category of time appears as an unavoidable argument
and function. We use the concept of calendars/calendar systems as a
criterion for the recognition and formation of culture in general. Start-
ing from an assumption that the calendar is a structurally organized sys-
tem of events or holidays, we analyze the basic units of a calendar: day,
month and year, and distinguish a calendar holiday from a non-calendar
holiday. We find that the calendar is a structural list of collective memory
within a society, whereby this memory is described in cyclical catego-
ries—calendar holidays. Furthermore, considering that the initial epoch
of year-counting may differ in different cultures, we discuss how cultural
self-awareness is expressed through the epoch of the calendar era. Fi-
nally, we explore how and to what extent calendars’ formation, interac-
tion, and reforms, as well as their systems, reflect cultural changes. We
conclude that calendars and their systems could be used as a criterion in
defining culture.
The rest of the article is organized in the following way: in §2, we ana-
lyze the calendar as a structurally organized collective memory within
human societies. In §3, we explore the connection between the calendar
era and cultural self-awareness. We then analyze certain aspects of cul-
tural interaction and shift by comparing the selected calendars and their
systems in §4 and §5. Chapter 6 concludes with suggestions for future
research.
2. Culture as a Collective Memory Manifested in a Calendar
The nominal and direct function of a calendar is to describe the position

of a phenomenon or an event in time. Assuming that the experience (cul-
ture) of regular repetitiveness of a phenomenon and its duration does
exist, a day (based on the Earth’s rotation h), a month (based on the lu-
9 Philip F.W. Bartle, “Forty Days: The Akan Calendar”, Journal of the International
African Institute, 48 (1978), 80–84; Kwasi Konadu, “The Calendrical Factor in Akan
History”, International Journal of African Historical Studies, 45, 2 (2012), 217–246.
47
nation) and a year (based on the Earth’s revolution around the Sun) are
adopted as the basic units of a calendar.10
Every calendar recognizes the day as the smallest calendrical unit
of time. It represents a system for organizing the smallest units of time
to reckon the time over extended periods.11 However, regardless of
the smallest, general unit, various methods have been used in creating
calendars, and currently, there are more than 40 different calendars in
use.12 For example, some are replicas of astronomical cycles following
permanent rules (e.g., Julian or Gregorian calendar). In contrast, others
are based on abstract continuous cycles without astronomical meaning
(e.g., Olympiad dating).
If a day is accepted as the smallest calendrical unit of time, then it
includes both repetitive and non-repetitive features. Repetitive features
include, for example, the position of a day within a week (e.g., Wednes-
day is the third day of a week) or a month (e.g., the 20th of October).
Also, a year can be described as the summary of the number of days; for
example, a common year contains 365 days and a leap year contains 366
days. The non-repetitive characteristic of a day arises from the fact that
a day is an ordinal number of the year as a time interval from a starting
point—the initial epoch. Therefore, every calendar has two conceptions
of time: cyclical and linear.
As for the cyclical conception of time, in the existing calendars, a
year reflects natural phenomenon, mostly the cyclicity of the seasons. It
should be noted, however, that the reflection of a natural phenomenon
in a calendar often becomes a metaphysical phenomenon. For example,
the Inundation of the Nile, a holiday introduced in Egypt because of the
actual flooding of the Nile River, at some point stopped corresponding to
the actual event.13 That, however, did not prevent its celebration. Also,
the proclaimed (conventional) cyclicity of the International Astronomical
Union General Assembly does not follow any natural cycle; the year divid-
10 LeRoy E. Doggett, “Calendars”, in Explanatory Supplement to the Astronomical

Almanac, ed. Kenneth P. Seidelmann (California: University Science Books
Company, 1992), 576.
11 Ibid., 575.
12 Ibid.
13 Richard A. Parker, “The Calendars of Ancient Egypt”, in Studies in Ancient
Oriental Civilization 26, ed. Thomas G. Allen (Chicago: The University of Chicago
Press, 1950), 32; Zvonimir Šikić, Knjiga o kalendarima (Zagreb: Profil International,
2001), 103–106.
48
ed into months does not follow the seasons either, weeks do not follow
the lunar phases, etc. What is, then, a calendar year in such a context?
Ancient Romans used the word fasti for the calendar, which usually
contained months and days of the year, holidays (festivals), and other
events.14 Furthermore, in most European languages, there is also a word
almanac used for the calendar, which is said to emanate from the Coptic
word almenichiaká (i.e., astrological charts containing a list of lords of
the ascendant).15 Therefore, the calendar can be seen as a sequence of
holidays/events/phenomena whose duration is approximately equal to
year’s seasons.
If the calendar is accepted as a sequence of holidays or events, then it
is essential to distinguish a calendar (public) holiday from a non-calendar
holiday. A calendar with public holidays contains a ritual repetition of
events from mythology or history. It is, therefore, characterized by a lin-
ear repetitiveness in the framework of the annual cycle. A public holiday
may be celebrated on the same calendar day (e.g., the ancient Roman
holiday, Saturnalia, celebrated on December 17 in honor of the Roman
god Saturn, or the French National Day, Bastille Day, celebrated on July
14), but not necessarily (e.g., the Jewish holiday, Passover, a commemo-
ration of the Jewish people leaving Egypt, which takes place in spring, on
Saturday, on the 15th day of Nissan month, or the Christian holiday, Eas-
ter, celebrating the resurrection of Jesus, also taking place in the spring).
Thus, certain mythological and historical facts of society are reproduced
and celebrated through a calendar, and it serves as a source of “social
order and cultural identity”.16
A non-calendar holiday is a holiday which, though not included in the
official calendar of society, is an integral part of the memory of the mem-
bers of that community, for instance, celebrations of birthdays, wedding
anniversaries, death anniversaries, etc.
Therefore, the calendar can be seen as a structural set of collective
memory within a society, where this memory is described in cyclical cate
gories—calendar holidays. When included in the calendar system, the
calendar is presumed to be complete both in the cyclical and the linear
sense, and it can be regarded as one of the criteria in the study of culture.
14 Ernst Badian, “Fasti”, Encyclopedia Britannica (2021), accessed on May 10,

2023, https://www.britannica.com/topic/fasti-Roman-calendar.
15Agnes Michael, “Almanac”, in Webster’s New World Dictionary, ed. Michael
Agnes (New York: Pocket Books, 2003), 18.
16 Doggett, “Calendars”, 575.
49
3. Cultural Self-Awareness and the Calendar
Unlike the annual cycle, counting of years in a calendar/calendar system

is not universal. It follows the linear conception of time and represents
the temporal distance from a certain starting point of the calendar—the
epoch of the calendar era—which is not the same in all cultures. For ex-
ample, in the Byzantine calendar, years are counted from the creation of
the world;17 in the Islamic world, from Hijrah, the emigration of Prophet
Mohammed from Mecca to Medina;18 in the Sasanian Zoroastrian calen-
dar, from the reform of Sassanid Emperor Ardashir I.19 The initial epoch
is a historical product and belongs to a civilized society.20 If the culture
is manifested as a collective memory in the calendar, then the calendar’s
starting point is a form of cultural self-awareness.
In early societies, there was usually a collection of narratives and
myths about the creation, the common ancestor, totem animal, etc.21
The narrators may, but need not, be contemporaries of the event which
is the subject of their narration. It is difficult to relate such an event to
any general historical perspective; it can be chronologically determined
only by following the principle of then/now. However, when society can
define and accept the starting point or the initial epoch of its culture and
count the years and events from that epoch, it already has characteristics
of a civilization. The initial epoch is a form of cultural identification, which
reflects the collective awareness of the essential condition for the exis-
tence of that culture. Therefore, the initial epoch indicates the unity of
culture, regardless of all its modifications, as long as the chosen method
of counting years is used.
17 Pavel Kuzenkov, “How old is the world: the Byzantine Era and its rivals”, in
Proceedings of the 21st International Congress of Byzantine Studies, ed. Elizabeth
Jeffreys and Fiona Harrer (Hampshire: Ashgate Publishing, 2006), 21.
18John L. Esposito, ed., The Oxford Dictionary of Islam (New York: Oxford: Oxford
University Press, 2003), 145.
19 Mary Boyce, “On the Calendar of Zoroastrian Feasts”, Bulletin of the School of
Oriental and African Studies, University of London 33, 3 (1970), 517–518.
20 Here, the notion of a “civilized society” is used in the sense that it is:
“cultural—a vastly complex and always developing series of human thoughts
and feelings, but not of actions, except those very limited actions required to
form and express thoughts and feelings.” Rushton Coulborn, “Structure and
Process in the Rise and Fall of Civilized Societies”, Comparative Studies in Society
and History, 8, 4 (1966), 404.
21 George K. Park, “Animism”, Encyclopedia Britannica (2020), accessed on May
11, 2023, https://www.britannica.com/topic/animism.
50
The counting of eponymous years from a person’s coming to power

(e.g., Chinese dating according to the ruling years of their emperors—
niánhào,22 or Roman consular dating23), as well as interval counting (for
instance, ancient Greek dating according to Olympiad24) in no way denies
the role of the initial epoch. On the contrary, it confirms it; the charac-
teristic of the year is additionally related to one of the conditions of the
sustainability of a society.
Therefore, cultural self-awareness is expressed through the epoch
of the calendar era and may differ among societies. For one society to
accept the initial epoch of a different society means to introduce the cul-
tural self-awareness of that society into its own culture. Such activity is
usually undesirable and rejected. In this context, the epoch of the calen-
dar era is non-objective beyond its own culture and non-convincing to
other cultures.
4. Acculturation and the Calendar
Culture presents a dynamic social category that changes through his-

tory due to different circumstances. A cultural interaction known as
“acculturation” occurs when two or more cultures come into contact
and influence one another.25 There are several types of possible cultural
contacts.26 In this section, we will briefly analyze some aspects of cul-
tural interaction claimed to be universal, such as rejection, co-existence,
modification and acceptance, resistance and conflict,27 by comparing the
selected calendars. It should be noted that, in the following text, the cal-
endars are regarded as a structural set of collective memory within dif-
ferent societies (See §2).
22Endymion P. Wilkinson, Chinese History. A Manual (Cambridge, MA: Harvard

University Asia Center, 2000), 181.
23 Jona Lendering, “Varronian Chronology”, Livius (2020), accessed on May 12,
2023, http://www.livius.org/articles/concept/varronian-chronology/.
24Esther Eidinow, “Olympiad”, in The Oxford Classical Dictionary, ed. Simon
Hornblower, Antony Spawforth and Esther Eidinow (Oxford: New York: Oxford
25 Robert Redfield, Ralph Linton and Melville J. Herskovits, “Memorandum for
the Study of Acculturation”, American Anthropology, 38 (1936), 149–150.
26 Ibid., 150–151.
27 Debi P. Chattopadhyaya, Environment, Evolution and Values (New Delhi:
Concept Publishing Company, 2007), 126.
51
An interesting case of cultural interaction is the adoption of the pa-

gan culture of the Roman Empire by the Christian culture, which especially
manifested in the calendar. For example, in the late Roman Empire, on
December 25, people celebrated a holiday dedicated to the god of the
sun—Sol Invictus.28 During the time of strengthening and expansion of
Christianity, since no date of Christ’s birth had been recorded, the Church
in Rome decided to adopt December 25 as the date of Christ’s birth.29
Although there is an ongoing discussion about why exactly the Church
chose December 25 as a date to celebrate Christ’s birth,30 for the newly
converted to Christianity, it was convenient to celebrate it on the same
date as the widely popular cult of the Sun. This is just one of many cases
where one culture was inspired by the other using cosmic symbolism and
a calendar.
A parallel use of two or more dating systems is a natural consequence
of the co-existence of two or more cultures within a society. For exam-
ple, a Greek historian, Diodorus of Sicily, as a loyal Roman citizen, in his
work Bibliotheca Historica dates events according to Roman consuls.31
However, as an admirer of Greek classics, he also dates events according
to Athenian archons and the Olympic Games.32 Thus, the co-existence
and creolization of two calendars could be seen as a new type of culture,
which follows its own rules, but also recognizes its origin. However, since
cultural diffusion is a continuous process, creolized forms lose such prop-
erties at a certain point because of their assimilation.
The Revised Julian calendar by Milutin Milanković is an example of the
modification and partial assimilation of the Julian calendar into the Gre-
gorian calendar to diminish the disharmony between the East and West,
i.e., between the Julian and the Gregorian calendar.33 Whereas a majority
28 Jaime E. Alvar, Romanising Oriental Gods. Myth, Salvation and Ethics in the
Cults of Cybele, Isis and Mithras, trans. Richard Gordon (Leiden: Brill, 2008), 410;
Michele R. Salzman, The Roman Time. The Codex Calendar of 354 and the Rhythms
of Urban Life in Late Antiquity (Berkeley: University of California Press, 1990), 127,
150.
29 Steven Hijmans, “Sol Invictus, the Winter Solstice, and the Origins of
Christmas”, Mouseion, 47, 3 (2003), 377–378.
30 Ibid.
31 Frank W. Walbank, “Sources for the Period”, in The Cambridge Ancient
History 7–1, The Hellenistic World, ed. Frank W. Walbank (Cambridge: Cambridge
32 Ibid.
33 Dragoljub P. Antić, editor-in-chief, Kalendarsko znanje i doprinos Milutina
Milankovića (Beograd: Udruženje Milutin Milanković, 2012), 1–532.
52
of Orthodox churches have adopted the new calendar, those from Ser-
bia, Russia and Jerusalem have not,34 most likely due to attempts to pre-
serve the long-lasting tradition and avoid possible schism. For example,
Serbian theologian Justin Popović regarded the new calendar “as dan-
gerous non-Orthodox innovation”.35
A modern example of resistance and conflict between cultures is also
the conflict on the territory of former Yugoslavia, where, due to the civil
wars in the 1990s, the religious and cultural space was strictly divided
and where, on a calendar basis, all adaptation and diffusion processes
were stopped. In former Yugoslavia, the Gregorian calendar was in of-
ficial use, and many secular holidays were introduced, which, due to in-
tensive administrative support, excluded some traditional holidays based
on religious and cultural heritage. If one carefully examines the calendars
from that time, it can be noticed that one or two religious holidays in this
unified calendar had the significance of a state holiday but without for-
mal administrative support (namely, holidays were celebrated, but they
were working days).36 After the disintegration of Yugoslavia, numerous
religious holidays, which had been previously excluded, were reintro-
duced in the secular calendars—Orthodox Christian holidays in Serbia,
Republika Srpska, Montenegro and Macedonia, Islamic holidays in the
Federation of Bosnia and Herzegovina and Kosovo, and Catholic holidays
in Croatia and Slovenia. In this way, the calendar has become one of the
bases of cultural, social and political divisions.
It should be noted that the above-mentioned examples have
stemmed from calendars that have been gradually formed through the
process of cultural interaction. Therefore, the calendar can be regarded
as a universal characteristic and form of cultural self-evaluation. It pro-
duces essential cultural elements such as the idea of time and the con-
cept of identity, origin, and action. It also confirms the self-identity of a
given culture and its distinction from other cultures.
34 Milan Dimitrijević, Efstratios Theodossiou and Petros Mantarakis, “Milutin

Milanković and the Reform of the Julian Calendar in 1923”, Journal of Astronomical
History and Heritage, 11, 1 (2008), 53.
35 Andrew Louth, Modern Orthodox Thinkers. From the Philokalia to the Present
(Illinois: InterVarsity Press, 2015), 146.
36 See: Statistički kalendar Jugoslavije (Beograd: Savezni Zavod za statistiku,
1961–1988).
53
5. Calendar-Based Culture Shift
A calendar reform is any significant revision of a calendar system. It as-

sumes the transition from one calendar system to another. Ideally, the
aim of the calendar reform should be its synchronization with the astro-
nomical year as closely as possible. However, since the calendars “are
created to serve the societal needs,”37 calendar reforms sometimes do
not have any advantages regarding the accuracy of time determination
compared to their predecessors. For example, the purposes of the French
Revolutionary Calendar from the 18th century and the Revolutionary Cal-
endar of the Soviet Union from the 20th century were to break bonds
with preceding cultures by abolishing old holidays and introducing new
ones.38 The new culture, directly through the calendar (i.e., by adopting
a list of new holidays which had nothing to do with the previous tradi-
tion), opposed all contemporary and earlier cultures. The republic and
the monarchy could not socially reconcile, so their co-existence became
impossible. However, these calendars were only used for a short time,
not because of being insufficiently exact, but because the new culture
(i.e., collective memory) could not be introduced artificially and by force.
For instance, adopting a ten-day working week in France instead of the
traditional seven-day one was wildly unpopular.39 The same was true for
the five-day working week in the USSR.40
Modern calendar reform tends to create a universal calendar. The
following question is posed: can these attempts be regarded as supra-
cultural, purely scientific projects, where determining the duration of a
day and a year does not depend on societal needs?
Suppose for a moment that, due to the increasing influence of West-
ern civilization, January 1 and the year 1 AD are the day and the year of
the origin of the whole world. What would the contents of the annual
calendar look like? What criterion, understandable and acceptable to ev-
eryone, could be introduced to position the days of the year? Since the
duration of a day and a year are determined based on the natural order of
things (“laws of nature”) and thus have a universal character, the simple
ordinal numbering of the days of the year seems objective and supra-
37 Doggett, “Calendars”, 578.

38 Efstratios Theodossiou, Vassilios N. Manimanis and Milan S. Dimitrijević, “Six
calendar systems in the European history from 18th to 20th century”, Bulgarian
Astronomical Journal, 16 (2011), 110, 120.
39 Ibid., 113.
40 Ibid., 121.
54
cultural! However, in that case, does such an annual calendar describe

the basic categories of any culture? If it does, does it satisfy the needs of
that culture?
It should be noted that attempts at conventional unification have yet
to gain wider support. For instance, in 1957, India introduced the national
Indian calendar based on a scientific approach proposed by a group of
competent astronomers and astrophysicists.41 However, the wider com-
munity rejected its use and still ignores, for instance, New Year’s Day in
favor of other holidays.42
The unification of time determination in the calendar systems repre-
sents a form of cultural unification. Such unification implies the abolition
of the calendar as a criterion of culture and its merging with culture as a
whole. Unification is desirable only for one part of humanity, whereas it
is non-realistic and impossible for the entire humankind.
6. Conclusion
At the beginning of this article, the notion of a calendar was introduced

as a relation of humanity to cosmos, and it has been considered an instru-
ment in creating and studying culture. Even though it is recognized as an
element of culture in literature, the main focus is usually on the culture of
specific societies such as Ancient American and African civilizations and
societies. Therefore, the article considers and compares several calendar
systems and shows that the calendar is indeed a criterion for the recogni-
tion and formation of culture in general.
In the article, the calendar is used as a new criterion in defining cul-
ture and is accepted as a specific form of the collective memory of human
societies. The role of these societies in establishing a cosmological model
through the category of time is seen as a culture generator and an instru-
ment for its transformation.
The presented examples of cultural interaction show that calendar
is a changeable sociological category of cosmological importance. De-
pending on the type of cultural interaction, the calendar is usually: 1) in
the state of constant development (a more complex form of survival),
2) in the state of reorganization (a simpler form of survival), or 3) in the
41 Commodore S. K. Chatterjee, Indian Calendric System (New Delhi: Publications

Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India, 1998),
118–119.
42 Ibid.
55
process of abandonment. Therefore, the calendar (as a parameter for

culture determination) could be accepted, modified, or rejected.
The article argues that the purpose of a calendar reform is not only
to replicate astronomical cycles but also to organize time units to meet
the actual needs of a society. According to this preliminary analysis, it is
almost impossible to achieve a global consensus regarding the directions
of cultural development and the introduction of its universalities in col-
lective memory as long as the current diversity level of the present calen-
dar systems persist. These systems are primarily historical, but they also
have indicative and normative powers similar to the power of a state.
The article concludes that the calendar with both time conceptions,
the cyclical and the linear, is a structurally organized system that serves
the purpose of planning and preserving the cycle of secular and spiritual
events (i.e., non-calendar and calendar holidays). In this sense, a particu-
lar calendar represents a cultural criterion of a specific society and serves
as a source for cultural identity.
56
Literature
1. Alvar, Jaime E. Romanising Oriental Gods. Myth, Salvation and Ethics in the
Cults of Cybele, Isis and Mithras. Translated by Richard Gordon. Leiden:
Brill, 2008.
2. Antić, Dragoljub P., editor-in-chief. Kalendarsko znanje i doprinos Milutina
Milankovića. Beograd: Udruženje Milutin Milanković, 2012.
3. Badian, Ernst. “Fasti”. Encyclopedia Britannica (2021). Accessed on May
5, 2023. https://www.britannica.com/topic/fasti-Roman-calendar.
4. Bartle, Philip F. W. “Forty Days: The Akan Calendar”. Journal of the
International African Institute, 48 (1978), 80–84.
5. Boyce, Mary. “On the Calendar of Zoroastrian Feasts”. Bulletin of the
School of Oriental and African Studies, University of London, 33, 3 (1970),
513–539.
6. Chatterjee, Commodore S.K. Indian Calendric System. New Delhi:
Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting,
Government of India, 1998.
7. Chattopadhyaya, Debi P. Environment, Evolution and Values. New Delhi:
Concept Publishing Company, 2007.
8. Coulborn, Rushton. “Structure and Process in the Rise and Fall of Civilized
Societies”. Comparative Studies in Society and History, 8, 4 (1966), 404–
431.
9. Dimitrijević, Milan, Efstratios Theodossiou and Petros Mantarakis.
“Milutin Milanković and the Reform of the Julian Calendar in 1923”.
Journal of Astronomical History and Heritage, 11, 1 (2008), 50–54.
10. Doggett, LeRoy E. “Calendars”. In Explanatory Supplement to the
Astronomical Almanac, ed. Kenneth P. Seidelmann, 575–609. California:
University Science Books Company, 1992.
11. Chanchani, Shalin and Paul Theivanathampillai. “Typologies of Culture”.
SSRN. Accessed on May 8, 2023. https://papers.ssrn.com/sol3/papers.
cfm?abstract_id=1441609.
12. Eidinow, Esther. “Olympiad”. In The Oxford Classical Dictionary, ed. Simon
Hornblower, Antony Spawforth and Esther Eidinow, 1037. Oxford: New
York: Oxford University Press, 2012.
13. Esposito, John L., ed., The Oxford Dictionary of Islam (New York: Oxford:
Oxford University Press, 2003), 145.
14. Fischer, Michael M. J. “Culture and Cultural Analysis as Experimental
Systems”. Cultural Anthropology, 22 (2007), 1–65.
15. Hijmans, Steven. “Sol Invictus, the Winter Solstice, and the Origins of
Christmas”. Mouseion, 47, 3 (2003), 377–398.
57
16. Kirchhoff, Paul. “Mesoamerica, sus limites geogrficos, composicion

etnica y caracteres culturales”. Suplemento De La Revista Tlatoani, 3, 1–13.
Escuela Nacional de Antropologia e Historia, Sociedad de Alumnos, 1960.
17. Konadu, Kwasi. “The Calendrical Factor in Akan History”. International
Journal of African Historical Studies, 45, 2 (2012), 217–246.
18. Kroeber, Alfred L. Anthropology: Race, Language, Culture, Psychology,
Prehistory. New York: Harcourt, Brace, 1948.
19. Kroeber, Alfred L. and Clyde Kluckhon. Culture: A Critical Review of
Concepts and Definitions. Cambridge, MA: Peabody Museum Press, 1952.
20. Kuzenkov, Pavel. “How old is the world: the Byzantine Era and its rivals”.
In Proceedings of the 21st International Congress of Byzantine Studies,
eds. Elizabeth Jeffreys and Fiona Harrer, 21–26. Hampshire: Ashgate
Publishing, 2006.
21. Lendering, Jona. “Varronian Chronology”. Livius (2020). Accessed on May
12, 2023. http://www.livius.org/articles/concept/varronian-chronology.
22. Louth, Andrew. Modern Orthodox Thinkers. From the Philokalia to the
Present. Illinois: InterVarsity Press, 2015.
23. Michael, Agnes. “Almanac”. In Webster’s New World Dictionary, ed.
Michael Agnes, 18. New York: Pocket Books, 2003.
24. Park, George K. “Animism”. Encyclopedia Britannica (2020). Accessed on
May 11, 2023, https://www.britannica.com/topic/animism.
25. Parker, Richard A. “The Calendars of Ancient Egypt”. In Studies in Ancient
Oriental Civilization 26, ed. Thomas G. Allen, 1–83. Chicago: The University
of Chicago Press, 1950.
26. Redfield, Robert, Ralph Linton and Melville J. Herskovits. “Memorandum
for the Study of Acculturation”. American Anthropology, 38 (1936), 149–
152.
27. Salzman, Michele R. The Roman Time. The Codex Calendar of 354 and the
Rhythms of Urban Life in Late Antiquity. Berkeley: University of California
Press, 1990.
28. Statistički kalendar Jugoslavije. Beograd: Savezni Zavod za statistiku,
1961–1988.
29. Šikić, Zvonimir. Knjiga o kalendarima. Zagreb: Profil International, 2001.
30. Theodossiou, Efstratios, Vassilios N. Manimanis and Milan S. Dimitrijević.
“Six calendar systems in the European history from 18th to 20th Century”.
Bulgarian Astronomical Journal, 16 (2011), 109–129.
31. Tyler, Edward. Primitive Culture: Researches into the Development of
Mythology, Philosophy, Religion, Art, and Custom. London: John Murray,
1871.
58
32. Walbank, Frank W. “Sources for the Period”. In The Cambridge Ancient
History 7–1. The Hellenistic World, ed. Frank W. Walbank, 1–23. Cambridge:
Cambridge University Press, 1984.
33. Wilkinson, Endymion P. Chinese History. A Manual. Cambridge, MA:
Harvard University Asia Center, 2000.
59
Марија Шеган-Радоњић
Математички институт
Српске академије наука и уметности, Београд
Стево Шеган
Државни универзитет у Новом Пазару,
Департман за природно-математичке науке, Нови Пазар
КАЛЕНДАР КАО КРИТЕРИЈУМ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ КУЛТУРЕ
У раду се појмови календара и календарских система посматрају

као спона између природне (астрономске) и друштвено-културне
космологије, у којима категорија времена представља неизбежан
аргумент и функцију. Отуда се календари и календарски системи издвајају
као један од критеријума за препознавање и настанак саме културе, као
и њеног развоја и промена. Полазећи од претпоставке да је календар
структурно организовани систем појава, догађаја и празника, анализирају
се његове основне јединице: дан, месец и година. Такође, заузима се став
да је календар специфичан облик колективног памћења унутар друштва
и на одабраним примерима се показује како се то памћење описује у
цикличним категоријама – календарским празницима, попут државних
и верских празника, и некалендарским празницима, као што су лични
и породични празници. Коначно, с обзиром да се рачунање година у
календару може разликовати у различитим културама, испитује се како
се културна самосвест изражава кроз епоху календарске ере. Посебно
се разматра како и у којој мери формирање, интеракција и реформе
календара и календарских система одражавају културну промену. На
крају се закључује да календари и календарски системи представљају
један од критеријума у одређивању културе и служе као извор културног
идентитета.
Кључне речи: календар, култура
60
оригинални научни рад
UDC 51:929 Пупин М.
Ненад Ђ. Лазаров1
Универзитет у Београду, Институт за нуклеарне наукe Винча,
Лабораторија за теоријску физику и физику кондензоване материје,
Београд
Драгољуб А. Цуцић2
Регионални центар за таленте Михајло Пу�ин, Панчево
Илија Тепшић3
михајло пупин и математика4
Апстракт
Михајло Пупин је један од првих 15 чланова Њујоршког матема-
тичког друштва, из којег је 1894. године настало Америчко мате-
матичко друштво. Пупин је био образован математичар, што је
у време његове младости, у Америци била реткост. Математику
је примењивао у физици и електротехници, које су биле његова
главна поља делатности. У раду ће бити представљено како се
школовао и која су била његова постигнућа и активности у оба ма-
тематичка друштва чији је био члан. Представљен је део његове
дисертације, из 1889. године, који је и најранији писани документ
у коме се препознаје његово познавање математике. Михајло Пу-
пин је прва особа која је одржала предавање у част Џосаје Вилар-
да Гибса у организацији Америчкоg математичкоg друштвa, фе-
бруара 1924. године.
Кључне речи: Михајло Пупин, математика, примењена математика,
Њујоршко друштво математичара, Америчко друштво матема
тичара
1 lazarov@vinca.rs
2 dragoljub.cucic@rctpupin.edu.rs
3 ilijatepsic@gmail.com
4 Овај рад је подржан од стране Министарства науке, технолошког развоја
и иновација Републике Србије према Уговору број 451-03-47/2023-01/200017.
61
1. Увод
Михајло Пупин је у својој аутобиографији написао: „У математици

сам увек био јак”, и у то нема сумње, иначе не би имао таква
постигнућа. У овом раду обратићемо пажњу на Михајла Пупина као
математичара, његов значај у математичарском свету оног времена,
као и на његово математичко образовање. Имена и постигнућа
математичара с којима је Михајло Пупин комуницирао као студент
су и данас значајна и они су сигурно имали велики утицај на његов
развој. Видећемо да се Михајло Пупин истицао у математици у време
студија на Колумбија колеџу (Columbia College). Након завршеног
колеџа, студије је, 1883. године, наставио у Кембриџу (University of
Cambridge). Из доступне литературе и текстова у којима сам пише о
том периоду, није најјасније шта је желео да студира на Кембриџу.
Зна се само да је учио „математички трајпос”, специјалан курс
математике, и да није полагао испите. Из Кембриџа се 1885. године
преселио у Берлин, где ће са њим радити значајна имена математике,
како оног времена, тако и данас. Након одбране доктората, 1889.
године, враћа се у Њујорк, на Колумбија колеџ, и почиње да ради као
професор математичке физике. Већ с краја 1889. године, учлањује се
у Њујоршко друштво математичара (New York Mathematical Society) у
коме је био веома активан. У овом раду биће представљена његова
активност у Друштву, која није раније представљана. У истраживању
су, осим литературе, коришћени и извори, како би се дошло до нових
сазнања и потпуније слике о Михајлу Пупину као математичару.
Представљен је део дисертације под насловом Osmotischer Druck
und seine Beziehung zur freien Energie (Осмо�ски �ри�исак и ње�ов
о�нос �рема слобо�ној енер�ији), односно четврто поглавље Die
allgemeinen Eigenschaften der freien Energie einer Salzlösung (О�ш�а
својс�ва слобо�не енер�ије рас�вора соли) и осмо поглавље
Betrachtungen, die innere Constitution einer Salzlösung betreffend
(Слобо�на енер�ија расређено� рас�вора соли). Докторска дисер-
тација, одбрањена у Берлину 1889. године, представља најранији
документ у коме се, између осталог, јасно уочава и Пупиново по-
знавање математике.
Крајем 19. века Михајло Пупин је објавио књигу Thermodynamics
of reversible cycles in gases and saturated vapors5 која је представље-
на у Бил�ену Ма�ема�ичко� �руш�ва (Bulletin of the New York
5 M. I. Pupin, Thermodynamics of reversible cycles in gases and saturated vapors;
full synopsis of a ten weeks’ undergraduate course of lectures, arranged and edited
by M. Osterberg (New York: Wiley, 1894).
62
Н. Ђ. Лазаров, Д. А. Цуцић, И. Тепшић, Михајло Пупин и математика
Mathematical Society) у одељку насловљеном Примењена ма�ема�и-

ка (Applied Mathematics).6
Почетком 20. века, када се афирмисао као иноватор који је успеш-
но успео да прода своје иновације, његова активност у Америчком
друштву математичара ће утихнути.
Сарадња Михајла Пупина и Америчког друштва математичара
добија на значају када је фебруара 1924. године био први предавач
на Гибсовим �ре�авањима (Gibbs lectures), која Друштво и данас ор-
ганизује. Представићемо то предавање, као и увид неколицине зна-
лаца у њега. О значају положаја предавача на Гибсовим �ре�авањима
довољно је рећи да су предавачи, између осталих, били и: Алберт
Ајнштајн (Albert Einstein), Џон фон Нојман (Margittai Neumann Janos
Lajos), Курт Гедел (Kurt Gödel), а касније и Роџер Пенроуз (Roger
Penrose) и Џон Прескил (John Preskill).
Михајло Пупин је током целог свог академског рада био уско по-
везан са математиком и био је један од првих у САД који су се бавили
„примењеном математиком”, што му је дало одређени статус у вре-
мену у коме је живео и одредило животни пут, с обзиром да је при-
падао групи од свега неколико људи који су отварали нове, до тада
необрађене теме и успостављали нове научне области за касније ге-
нерације, по којима ће САД постати познате као технолошки и научни
светски лидер у 20. веку.
2. Професори математике Михајла Пупина до Кембриџа
Први озбиљан сусрет са математиком Пупин је имао у Панчевачкој

реалци, коју је почео да похађа 1868. године. У првом разреду је
имао аритметику (4 часа недељно) и геометрију и геометријско
сликање (8 часова недељно). Они су се у трећем разреду, 1870/71.
године, „претворили” у математику и геометрију и геометријски
цртеж. Из оба предмета је имао највишу оцену. Више професора
је предавало математичке предмете у Реалци, али још увек није
пронађен документ који би потврдио ко је тачно предавао Михајлу
Пупину. Један од оних који су му засигурно предавали је Симон Кос
(Simon Kos, 1828–?), кога спомиње у својој аутобиографији. У Реалци
је радио и предавао математику и Карл Клеклер (Karl Klekler, 1842–
1901). Постоји могућност да су му геометрију и геометријско цртање
6 “Applied Mathematics”, Bulletin of the New York Mathematical Society, 3
(1894): 153.
63
Слика 1. Награђени из класе Михајла Пупина 1880. године, по предметима
предавали Франц Софка (Franz Sofka, 1839–1908) и/или Јозеф Книр

(Josef Kneer).7
Михајло Пупин је уписао Колумбија колеџ на јесен 1879. године.
Колумбија колеџ се у то време налазио између Медисон и Парк Аве-
није и Четрдесет девете и Педесете улице у Њујорку. Михајло Пупин
је био 83. класа студената на Колумбија колеџу. Њих деведесет троји-
ца су уписали студије уметности на Колумбија колеџу (School of Arts,
Columbia College).
Током студија на Колумбија колеџу био је награђиван као најбољи
математичар: „На крају прве године студија освојио је две награде
од по сто долара: једну из грчког, другу из математике. Награда од
двеста долара Пупину није била довољна за читаву другу годину.
Потребан новац зарађивао је држањем часова грчког и математике
студентима. На колеџу је подучавао своје мање математици склоне
колеге” (слика 1).8
На 127. свечаности, одржаној на Музичкој академији 8. јуна 1881.
године, Михајло Пупин је на другој години студија био награђен са сто
долара зато што је био најбољи студент у генерацији из математике.9
7 Драгољуб Цуцић и Никола Конески, „Школовање Михајла Пупина до од-

ласка из Панчева 1872. године”, Фло�ис�он: часо�ис за ис�орију и филозофију
науке и �ехноло�ије, 27 (2019): 45–68.
8 Драгољуб Мартиновић и Драгољуб Цуцић, Научник, �рофесор, изуми�ељ
и ро�ољуб Михајло И�ворски Пу�ин (Идвор: Дом културе Идвор и Институт
„Михајло Пупин”, 2020), 29.
9 Annual register of the officers and students of Columbia college for the year
1880–1881 (New York, 1881), 28.
64
Слика 2. Награђени у Пупиновој класи
Почасну награду добио је и из грчког језика (слика 2). У другој години

награде су додељиване из: грчког језика, латинског језика, математи-
ке, хемије и историје.
На 128. свечаности, 14. јуна 1882. године, Михајло Пупин је, на
трећој години, добио награду из механике, а као најуспешнији студент
награђен је са сто долара. У трећој години награде су додељиване из:
грчког језика, латинског језика, механике, логике, и физике.10 Добио
је и почасно признање за истицање у грчком и латинском језику.11
Навешћемо имена професора математике на Колумбија колеџу за
1879/80. годину, када је Михајло Пупин почео тамо да студира:12
–– Вилијам Пек (William G. Peck, 1820–1892) доктор наука и доктор

правних наука, професор математике и астрономије,
–– Џон Хауард ван Амринџ (John Howard Van Amringe, 1836–1915),
магистар уметности и доктор наука, професор математике и
секретар факултета,
– Огден Руд (Ogden N. Rood, 1831–1902) магистар уметности,
професор механике и физике.
Студије на Колумбија колеџу су се приближавале крају. Михајло

Пупин је, што можемо видети по наградама које је освајао сваке годи-
10 The Columbia Spectator, 10, 9 (1882): 125.

1881–1882 (New York, 1882), 29.
1879–1880 (New York, 1879), 15.
65
не, показао да се једнако истиче и у језицима и у познавању матема-

тике и природних наука.
„Професор Руд саопшти ми да, с обзиром на моје врло лепе
оцене како за предмете из природних наука тако и из књижев-
ности, могу да бирам једну од две стипендије: за природне на-
уке или књижевност. Свака штипендија износила је пет стотина
долара на годину. Давала ми је могућности да још три године
проведем у вишим студијама на Колумбији. Био сам у великом
искушењу: волео сам да се посветим књижевности и наставим
рад са Меријемом (на енглеском), идолом ђака на колеџу Ко-
лумбији, па и мојим, јер сам и ја осетио дивне дражи његове
личности и његове дубоке, а у исто време необично упадљиве
класичне учености. Али онај чаробни опит, који ми је први по-
казао велико Фарадејево откриће и пробудио у мени успавано
одушевљење за физику, наговори ме да се опростим са Мерије-
мом и вратим се природним наукама, првој својој љубави.”13
3. Михајло Пупин и математика на Кембриџу и у Берлину
Михајло Пупин се јуна 1883. године упутио у Европу, у Кембриџ. Имао

је два писма препоруке. Прво писмо било је од од Френсиса Мериона
Крофорда (Francis Marion Crawford, 1854–1909)14 и требало је да га
преда Оскару Браунингу (Oscar Browning, 1837–1923) са Кингс колеџа
(King’s College). Друго писмо је било од Џорџа Ривса (George Lockhart
Rives, 1849–1917),15 за Вилијама Дејвидсона Нивена (William Davidson
Niven, 1842–1917) са Тринити колеџа (Trinity College).
Оскар Браунинг је био писац, историчар, реформатор школства и
утицајан члан друштвене заједнице Кембриџа. Михајло Пупин га није
затекао када је стигао у Кембриџ, пошто је Браунинг био на годишњем
13 Михајло Пупин, Са �ашњака �о научењака (Велики Бечкерек: Матица
српска 1929), 74.

14 Френсис Мерион Крофорд је био чувени амерички писац. Нама је познат
и по томе што је заједно са писцима Марком Твеном (Mark Twain, 1835–1910)
и Робертом Андервудом Џонсоном (Robert Underwood Johnson, 1853–1937)
учествовао у фотографисању у лабораторији Николе Тесле 1894. године.
15 Џорџ Ривс је био адвокат и некадашњи студент Колумбија колеџа. У пе-
риоду 1887–1889. године радио је као помоћник државног секретара у вла-
ди 22. и 24. председника САД Гровера Кливленда (Stephen Grover Cleveland,
1837–1908). Постао је повереник Колумбија колеџа 1882. године и био је и
председник одбора повереника до 1903. године. Био је директор Њујоршке
банке, јавне библиотеке и уопште, један од виђенијих људи Њујорка свога
доба.
66
одмору. Михајло Пупин се из тог разлога прво обратио Вилијаму Ни-

вену. Он је Михајлу Пупину предложио да похађа предавања код лор-
да Рејлија (John William Strutt, 3rd Baron Rayleigh, 1842–1919), који је
на катедри заменио прерано преминулог Џејмса Клерка Максвела
(James Clerk Maxwell, 1831–1879). Након састанка са Вилијамом Ни-
веном, Михајло Пупин је отишао у Идвор на одмор, први пут након
одласка у САД. Два месеца касније вратио се у Кембриџ, поново се
састао са Вилијамом Нивеном, а по први пут и са Оскаром Браунин-
гом. Закаснио је да обезбеди смештај на колеџу и сместио се у при-
ватном смештају, у граду.
Док је боравио у Кембриџу, по Нивеновом савету, похађао је курс
за математички „трајпос”, код чувеног Џона Едварда Раута (John
Edward Routh, 1831–1907, слика 3) професора на Питерхаус колеџу
(Piterhouse College). Мада је дошао на Кембриџ да учи физику, јасно
му је било да ће физику добро савладати једино ако добро буде знао
и математику. Била је част припадати Раутовој класи студената. Иако
је дошао са Колумбија колеџа, где је у генерацији био најбољи мате-
матичар, код Раута је схватио да знатно заостаје са знањем које су
имали студенти у његовој „трајпос” групи. Није полагао испите: „Раут
је био сјајан учитељ чак и за ђаке, као што сам био ја, који се нису спре-
мали да иду на строге испите из математике”.16
„Колеџ у Кембриџу, а има их деветнајест, у многоме сличи и на-
шим американским колеџима. Пут обичног ђака на Кембриџу у осно-
ви је исти као и пут наших американских ђака на колеџу. Али наши
американски колеџи немају ниједан разред који би одговарао оде-
лењу одликаша на Кембриџу. Нарочито то вреди за разред који се
припрема за строге испите из математике и у који долазе ђаци који
су свршили колеџ у ком другом месту изван Кембриџа. На пример,
Максвел је дошао у Кембриџ са колеџа у Единбургу, а Раут са универ-
ситетског колеџа у Лондону. Обојица су дошла у Кембриџ, јер су њи-
хови учитељи за математику, као што је био прослављени Де Морган,
први Раутов учитељ за математику, били све математичари на гласу.
Пошто су приметили код њихових ђака нарочите дарове за матема-
тику и развили их колико су то они могли, упутили су их у Кембриџ да
се даље развијају под вођством славних математичара, који су их при-
премали за строге испите из математике. Ови учитељи су били обично
ранији одликаши са Кембриџа, апостоли математичке школе са Кем-
бриџа. Они су вазда били на опрезу да би дошли до свежих садница
математичких генија за расадник, који је сматрао великог Њутона за
16 Пупин, Са �ашњака �о научењака, 94.
67
свог оснивача. Такви су били дечаци које сам затекао у Раутовом раз-
реду. На њима се није примећивало да знају толико грчки и латински,
историју и политичку економију, књижевност и физику колико сам
знао ја, али су ми били далеко умакли у математици. Они су били кан-
дидати за строге испите из математике, а ниједан американски колеџ
у то доба није имао такав програм наставе који би пружао оне при-
преме из математике са којом су ови ђаци дошли у Кембриџ.”17
Осим математике, пратио је и друге курсеве, попут курса из мате-
матичке физике коју су предавали лорд Рејли и Џорџ Стокс (George
Gabriel Stokes, 1819–1903): „Припремање из математике под надзо-
ром Раута, кога ми је препоручио Нивен, примицало се крају и ја сам
био задовољан оним што сам био постигао. Лако сам пратио преда-
вања Стокса и лорда Рејлија; знатно лакше ми је било сналазити се
у математичком разрађивању Максвелове теорије о електрицитету.
Али још нисам потпуно схватао његову физику”.18
Занимљив је примерак уџбеника из аналитичке геометрије, који
се налази у Универзитетској библиотеци Све�озар Марковић, на чијој
је насловној страни Пупиновом руком на енглеском језику написано:
„М. Пу�ин Кембриџ, ок�обар 1883. Почео �роучавање ово� �ела 17.
�екуће� �о �е� с�рана �невно”.19 Овај датум се поклапа са временом
његовог доласка у Кембриџ.20 То је једна од многих књига које је по-
клонио Универзитетској библиотеци у Београду.
У часопису Колумбија колеџа, Колумбија с�ек�еј�ор (The Columbia
Spectator), 1886. године, када је Михајло Пупин већ био у Берлину,
пише: „На последњем састанку повереника одржаном у Хамилтон
Холу у понедељак, 1. фебруара, Тиндалова стипендија, недавно до-
дељена колеџу, додељена је Мајклу Пупину, ‘83, који је дипломирао
други у својој класи, а од тада студира на Универзитету Кембриџ,
Енглеска”.21
На интернет-страници База �о�а�ака о алумнима Кембриџа (A
Cambridge Alumni Database – ACAD) – бази података оних који су на
било који начин имали академску припадност Кембриџу, може се
17 Ibid.
18 Ibid., 104.
19 Из личне библио�еке Михајла Пу�ина, каталог изложбе (Београд:
Универзитет у Београду, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”
2014), 20.
20Књига се налази у Универзитетској библиотеци Све�озар Марковић у
Београду.
21 The Columbia Spectator, 17, 9 (1886): 126. (Превод аутора рада.)
68
Слика 3. Џон Едвард Раут Слика 4. Карл Вајерштрас
Слика 5. Леополд Кронекер
69
пронаћи да је Михајло Пупин 19. априла 1885. уписао Кингс колеџ, и да

га је напустио децембра 1885. године,22 што је прилично необично с
обзиром на то да је у априлу 1885. године завршавао 3. семестар кур-
са „математичког трајпоса” код професора Раута. У децембру, Пупин
је већ увелико био у Берлину. Он се као студент у евиденцији води од
октобра 1885. до марта 1889. године.
У Берлину, на докторским студијама, Михајлу Пупину су преда-
вали изванредни математичари: Херман Хелмхолц (Hermann Ludwig
Ferdinand Helmholtz, 1821–1894) – експерименталну физику, анали-
тичку механику, увод у математичку физику и математичку физику;
Карл Вајерштрас (Karl Theodor Wilhelm Weierstraß, 1815–1897, слика
4) – елиптичне функције, парцијалне и диференцијалне једначине, ра-
чун варијација; Лазарус Фухс (Lazarus Immanuel Fuchs, 1833–1902) и
Леополд Кронекер (Leopold Kronecker, 1823–1891, слика 5) – увод у
теорију диференцијалних једначина; Вилхелм Дилтај (Wilhelm Dilthey,
1833–1911) – логика теорије спознаје. На крају дисертације, Михајло
Пупин је написао своју кратку биографију, у којој се може пронаћи да
му је предавао и Еуген Нето (Eugen Otto Erwin Netto, 1848–1919), про-
фесор математике на Универзитету у Берлину (Humboldt-Universität
zu Berlin). Предавао је курсеве из напредне алгебре, рачуна варија-
ција, механике, Фуријерове серије и синтетичке геометрије.23
О Густаву Кирхофу (Gustav Robert Kirchhoff, 1824–1887), свом про-
фесору са докторских студија у Берлину, који ће и умрети за време
његовог боравка у Немачкој, Михајло Пупин пише: „Густав Роберт
Кирхов, прослављени проналазач, који је установио и протумачио
науку о спектралној анализи, оснивач теорије о зрачењу, у то време
предавао је математичку физику на университету. Држали су га за нај-
бољег математичког физичара у Немачкој”.24
22 „A Cambridge Alumni Database”, приступљено 15. априла 2023, https://venn.

lib.cam.ac.uk/cgi-bin/search-2018.pl?sur=pupin&suro=w&fir=&firo=c&cit=&cito=
c&c=all&z=all&tex=&sye=&eye=&col=all&maxcount=50.
23 Драгољуб Цуцић, „Михајло Пупин на докторским студијама у Берлину код
Хермана фон Хелмхолца”, Фло�ис�он часо�ис за ис�орију и филозофију науке
и �ехноло�ије, 26 (2018): 181–214.
24 Пупин, Са �ашњака �о научењака, 122.
70
4. О�ш�а својс�ва слобо�не енер�ије рас�вора соли

и Слобо�на енер�ија разређено� рас�вора соли – поглавља 4 и 8
из докторске дисертације Михајла Пупина
Представићемо део из докторске дисертације Михајла Пупина Osmo-

tischer Druck und seine Beziehung zur freien Energie (Осмо�ски �ри�исак
и ње�ов о�нос �рема слобо�ној енер�ији), у коме се он бави озбиљном
математиком. Дисертација је и најстарији текст у коме Михајло Пупин
показује своје знање математике.
Једноставности ради, претпоставимо дa се у раствору налази
само једна со. За одређивање стања раствора бирају се апсолутна
температуа запремина ν, маса соли, односно раствора соли, s и w,
као међусобно независни параметри.
Ако са F(h) означимо спољашњи рад који је употребљен приликом
стварања јединице масе раствора, јасно је да F(h), при датој темпера-
тури и датој запремини, зависи само од односа:
(1)
Слободна енергија целог раствора ће бити:
(2)
g je линеарна хомогена функција од s и w, и стога постоје следећи
познати односи:
(3)
(4)
Заменом:
(5)
Следи:
(6)
(7)
Једначина (4) може се написати на следећи начин:
(8)
je спољашњи рад који се мора изршити кaко би се на реверзи-

билан начин одстранила јединица масе растварача из раствора при
константној температури, под претпоставком да се тиме концентра-
ција раствора не мења значајно. Аналогно значење има и . Једначи-
на (8) стога изражава да су силе супротног знака за растварач и за со.
71
Слободна енергија чисте воде, из које узимамо количину dw, мења се

за , a код раствора за
je спољашњи рад који је извршен током овог

превођења.
Помоћу претходне анализе добијамо следећи израз:
Помоћу њега можемо да одредимо слободну енергију разређе-

ног раствора соли. Прво ћемо дефинисати неке величине. U је уну-
трашња енергија раствора, а унутрашња енергија јединице масе
чисте воде. Обе морају имати исту температуру . Унутрашња енер-
гија воде, од које се бесконачно мала количина воде преноси у
раствор соли, умањена је за , a код раствора се повећава за
, пошто код таквог раствор имамо однос:
,
где je U унутрашња енергија раствора, а унутрашња енергија
јединице чисте воде. Обе треба да имају исте температуре .
Унутрашња енергија воде, од које се бесконачно мала количина воде
преноси у раствор соли је умањена за , a код раствора се
повећава за .
Претпоставимо да се пренос извршио без спољашњег рада. Следи
да је:
Јасно је, међутим, да U мора бити линеарно хомогена са w и s, а

пошто C1 не може садржати w онда следи да је
Стога следи да је
где је функција независна од параметара w и s.

Сада је S ентропија раствора, а ентропија јединице масе чисте
воде. Из односа:
следи:
72
Следи:
Дакле:
Сада је
се одређује из следећег односа:
Из односа:
или:
следи:
.
Решавањем диференцијалне једначине за параметар добијамо

следеће решење:
.
Сада треба да одредимо . Израз за стављамо у једначину:
те добијамо следеће једначине:
73
Решавањем диференцијалне једначине за функцију f (s) добијамо

да је:
где је константа зависна од природе раствора.

Tако за добијамо
Заменом у једначину за слободну енергију:
Из наведеног се проналази следећи израз за слободну енергију

разблаженог раствора соли:
.
Овај резултат за слободну енергију је идентичан резултату добије-
ном у докторској дисертацији Михајла Идворског Пупина.
5. Учлањење Михајла Пупина у Њујоршко математичко друштво
Америчко математичко друштво произишло је из Њујоршког матема-

тичког друштва. Након повратка Томаса Скота Фискеа (Thomas Scott
Fiske, 1865–1944, слика 6) из Кембриџа 1888. године, колеге са сту-
дија: Томас Фиске, Харолд Џејкоби (Harold Jacoby, 1865–1932) и Ед-
вард Стаблер (Edward Lincoln Stabler, 1865–1959), професори Џон ван
Амринџ (John Howard Van Amringe, 1836–1915) и Џон Рис (John Krom
Rees, 1851–1907), као и Џејмс Маклеј (James Maclay, 1864–1919), осно-
вали су 24. новембра исте године Друштво, попут клуба математичара
на Колумбија колеџу, с намером да се окупљају једном месечно и да
дискутују о различитим математичким темама. Већ после месец дана
74
Слика 6. Лево: Томас Скот Фиске; десно: Михајло Пупин (око 1890. године)
договорено је да се назову Њујоршко математичко друштво, чији

чланови ће бити сви они који живе у Њујорку, или његовој околини,
и имају професионални интерес за математику. Друштво је званично
почело да постоји након другог састанка, 29. децембра 1888. године,
када је усвојен статут Друштва. На летњем 43. скупу Америчке асоција-
ције за унапређење науке (American Association for the Advancement of
Science) у Бруклину, августа 1894. године, на подстицај чланова ове
асоцијације, формирано је Америчко математичко друштво.
Михајло Пупин (слика 6) постао је члан Њујоршког математичког
друштва у децембру 1889. године, у трећем реду учланивања, када
је број чланова порастао са девет на петнаест. Био је активан члан
Друштва, а у наредним редовима ћемо представити и то „лице” Ми-
хајла Пупина.
Ево шта Михајло Пупин пише о организовању математичара у
САД: „Занимљива је чињеница да су две најзнаменитије американске
научне организације постале на колеџу Колумбији. Прва је била Аме-
риканско Удружење Математичара. Два млада наставника у колеџу,
Фиск и Јакоби, образоваше клуб математичара. Данас је први про-
фесор математике на университету Колумбија, а други је професор
астрономије на Колумбији. Приступио сам њима 1889, чим сам се вра-
тио на Колумбију. Претворили смо клуб математичара у Њујоршко
Друштво Математичара. За председника изабрасмо чувеног профе-
сора Колумбије покојног Хауарда Вен Амринџа, дуго година најста-
ријег професора математике на колеџу Колумбији. Др. Фиск био је
тајник друштва; бољег тајника није имала ниједна млада научна орга-
75
низација, млада, а врло скромно опскрбљена новчаним сретствима.

Друштво је лепо напредовало и у 1894. претворило се у Американско
Удружење Математичара, међу чијим су члановима били најистакну-
тији математичари у нашој земљи. Наравски, ја се особито поносим
што сам био један од оснивача тога удружења”.25
У новинама се о активностима Њујоршког друштва математичара
могло прочитати следеће: „Математичку конференцију одржавају ре-
довно, првог и трећег четвртка сваког месеца, др Фиске и др Пупин,
који на њој представљају чисту и примењену математику. Сви чланови
математичког особља су такође и чланови Њујоршког математичког
друштва, које сваког месеца одржава састанке на колеџу”.26
6. Учешће Михајла Пупина на скуповима Њујоршког

математичког друштва и Америчког математичког друштва
Михајло Пупин је прилично редовно био присутан на скуповима,

прво Њујоршког математичког друштва (NYMS), а затим и Америчког
математичког друштва (АМS). Учествовао је у расправама и држао
предавања, која су, како ћемо видети у наредним редовима, била
математички прилози у физици и електротехници, чиме се Пупин
изворно и бавио. У редовима који следе биће хронолошки изнети
забележени извештаји са скупова на којима је Михајло Пупин
учествовао.
– Први мај 1890. �о�ине
У новинама Њујорк �ејли �рибун (New-York Daily Tribune) од 30.
априла, најављено је предавање Михајла Пупина које треба да одр-
жи на састанку Њујоршког математичког друштва у петак, 1. маја, на
Колумбија колеџу. Најављено је да ће Пупин одржати предавање под
називом The Transformation of Laplace’s Equestion.27
– Њујоршко ма�ема�ичко �руш�во, 5. �ецембар 1891. �о�ине
На овом састанку, у суботу по подне, Михајло Пупин је, између
осталих, именован у комисију која је требало да за годишњи састанак
Друштва, 30. децембра, напише извештај о номинацијама за референ-
те и чланове савета за наредну годину. Михајло Пупин је представио
25 Ibid., 180.
26 “Local College doings”, New-York Daily Tribune, 31. 3. 1890, 12.
27 New-York Daily Tribune, 30. 4. 1890, 12.
76
и рад On a peculiar family of complex harmonics.28 Рад је публикован

заједно са још једним радом под насловом On Polyphasal Generators.29
У наставку представљамо превод запажања са овог састанка:
„Др Пупин је прочитао оригинални рад под насловом О необич-
ној фамилији сложених хармоника,30 у коме је изложио неколико
корисних својстава одређених сложених хармонијских кривих,
објашњавајући укратко њихову примену на полифазним и кон-
тинуалним струјним генераторима. Штајнмец и Вебстер су дали
примедбе на физички аспекат рада. Чарлс Штајнмец је рекао да
је у експериментима радећи са динамима добио криве које су
биле врло сличне кривама датим у раду др Пупина. T. С. Ф”.31
Одржан је годишњи скуп Њујоршког математичког друштва у сре-
ду, 30. децембра, као и регуларан скуп у суботу 2. јануара, али према
запису Томаса Скота Фискеа, Михајло Пупин им није присуствовао,
или га он барем не наводи као присутног.32
– Њујоршко ма�ема�ичко �руш�во, 5. новембар 1892.
На редовном састанку Њујоршког математичког друштва, Ми-
хајло Пупин је представио прелиминарну белешку о аналитичким
својствима функције кинетичке енергије у систему за који важе прин-
ципи најмањег деловања и очувања енергије.33
– Њујоршко ма�ема�ичко �руш�во, 29. �ецембар 1892.
На годишњем скупу Њујоршког математичког друштва, професор
М. И. Пупин пренео je неформалну белешку о доказу главног својства
два перспективна троугла. Пупин је изнео тезу да се тачке у којој се
одговарајуће странице секу налазе на истој правој линији. Ако су тро-
углови равни пресеци троугаоне пирамиде, довољно је истаћи да те
тачке морају лежати на линији пресека њихових равни. Да би се до-
казало својство два перспективна троугла у истој равни, потребно је
само показати да су они пројекције равних пресека троугаоне пира-
28“Notes”, Bulletin of the New York Mathematical Society, 1 (1892): 101–102. (У

даљем тексту Bulletin of the NY Mathematical Society).
29 Transactions of AIEE, 8, 562–585.
30 M. I. Pupin, “On a Peculiar Family of Complex Harmonics”, Transactions of
the AIEE, 8 (1891): 579–585. (Рад се налази као додатак у наставку рада “On
Polyphasal Generators”, Transactions of the AIEE, 8 (1891): 562–585).
31 “Notes”, Bulletin of the NY Mathematical Society, 1 (1892): 101–102. (Превод
аутора рада.)
32 “Notes”, Bulletin of the NY Mathematical Society, 1 (1892): 124–125.
77
миде. Конверзни предлог такође следи применом методе пројекција,

закључио је Пупин.34
– Америчко ма�ема�ичко �руш�во, С�рин�фил�, 27–28. ав�ус�
1895.
На другом летњем скупу Америчког математичког друштва, одр-
жаном 27. и 28. августа 1895. године у згради Високе школе у Сприн-
гфилду (High School in Springfield), био је присутан и Михајло Пупин.
Учествовао је у дискусији, 28. августа, на тему математичког курикулу-
ма колеџа и научне школе – The mathematical curriculum of the college
and scientific school.35
– Америчко ма�ема�ичко �руш�во, 29. фебруар 1896.
На редовном скупу Америчког друштва математичара, одржаном
у Њујорку, Михајло Пупин је одржао предавање под називом On the
integral of the differential equation
under certain boundary conditions occuring in the theory of long

electrical waves.36
– Америчко ма�ема�ичко �руш�во, 30. ок�обар 1897.
На скупу Америчког математичког друштва, одржаном у суботу, у
Њујорку, био је присутан и Михајло Пупин. Скупу је присуствовала 41
особа, од којих су 37 били чланови Друштва. Представљено је девет
радова у две сесије.37
– Америчко ма�ема�ичко �руш�во, 29. �ецембар 1897.
На 4. годишњем скупу Друштва, одржаном у среду, 29. децембра
1897. године, у Њујорку, био је присутан и Михајло Пупин.38
На скупу Америчког математичког друштва, одржаном у суботу,
29. октобра 1898. године, у Њујорку, био је присутан и Михајло Пу-
пин. Скуп је био јубиларан и обележавао је десет година од оснивања

35 “The Second Summer Meeting of the American Mathematical Society”,
Bulletin of the American Mathematical Society, 2 (1896): 1, 6.
36 “Notes”, Bulletin of the American Mathematical Society, 2 (1896): 233.
37“The October Meeting of the American Mathematical Society”, Bulletin of the
American Mathematical Society, 4 (1897): 87.
38 “The Fourth Annual Meeting of the American Mathematical Society”, Bulletin
of the American Mathematical Society, 4 (1897): 175.
78
Њујоршког математичког друштва, основаног 24. новембра 1888.

године.39
На 5. годишњем састанку Америчког математичког друштва, Ми-
хајло Пупин је представио рад под насловом On multiple resonance.
Професор Пупин је говорио о принудним вибрацијама мултиплекса
под дејством хармонично променљиве силе.40
На фебруарском скупу Америчког математичког друштва, одржа-
ном у суботу, 25. фебруара 1899. године, у Њујорку, био је присутан
и Михајло Пупин. Скупу је присуствовало 47 особа, од тога су њих
40 били чланови Друштва. На том скупу је Михајло Пупин изложио
два своја рада: Electrical oscillations on a loaded conductor и Lagrange’s
equations and the principle of equality of action and reaction.41
На регуларном скупу Америчког математичког друштва, одржа-
ном у Њујорку, у суботу 28. октобра 1899. године, било је 30 учесника
на две сесије. Међу присутнима био је и Михајло Пупин.42
На 6. годишњем скупу Америчког математичког друштва, одржа-
ном у четвртак, 28. децембра 1899. године, у Њујорку, присуствовао је
и Михајло Пупин. Скуп је био обележен обраћањем председника Аме-
ричког математичког друштва, под насловом The century’s progress
in applied mathematics. Скупу су присуствовали и представници Аме-
ричког математичког друштва, а Михајло Пупин је читао рад The
propagation of electrical waves over non-uniform conductors.43
Редован скуп Америчког математичког друштва одржан је у
Њујорку, у суботу, 24. фебруара. Први део поподневне сесије био је

American Mathematical Society, 5 (1899): 113.
40 “The Fifth Annual Meeting of the American Mathematical Society”, Bulletin of
the American Mathematical Society, 5 (1899): 217–219.
41“The February Meeting of the American Mathematical Society”, Bulletin of the
AMS, 5 (1899): 325–326.
AMS, 6 (1900): 95.
43 “The Sixth Annual Meeting of the American Mathematical Society”, Bulletin of
the AMS, 6 (1900): 177–179.
79
заједнички састанак са Америчким друштвом физичара (American

Physical Society), на ком је професор Џ. К. Рис (J. K. Rees) одржао пре-
давање. Од 50 присутних особа било је 35 чланова Америчког матема-
тичког друштва. Између осталих, био је присутан и Михајло Пупин.44
– Америчко ма�ема�ичко �руш�во, 28. а�рил 1900.
Редовни скуп Америчког математичког друштва је одржан у субо-
ту, 28. априла, у Њујорку. У истом временском периоду одржан је и
скуп Америчког друштва физичара, и део поподнева био је посвећен
заједничком окупљању. Скупу је присуствовало 40 особа од којих су
24 били чланови Америчког друштва математичара. Присутан је био
и Михајло Пупин.45
– Америчко ма�ема�ичко �руш�во, 29–30. �ецембар 1902.
Михајло Пупин је учествовао на 9. годишњем скупу Америчког ма-
тематичког друштва, одржаном у понедељак и уторак, у Њујорку.46
- Америчко ма�ема�ичко �руш�во, 27. фебруар 1904.
Михајло Пупин био је учесник на редовном скупу Америчког мате-
матичког друштва, одржаном у Њујорку у суботу, 27. фебруара, који
је трајао цео дан.
- Америчко ма�ема�ичко �руш�во, 28–29. �ецембар 1905.
Михајло Пупин био је учесник 12. годишњег скупа Америчког ма-
тематичког друштва, одржаног у четвртак и петак, у Њујорку. Пред-
ставио је свој рад Establishment of the steady state in a sectional wave
conductor, који ће бити објављен у фебруарском броју Бил�ена Аме-
ричко� ма�ема�ичко� �руш�ва. О предавању Михајла Пупина, секре-
тар Друштва, Франк Нелсон Кол (Frank Nelson Cole, 1861–1926), на-
писао је за Бил�ен: „Ра� професора Пупина говори о квази-дискон-
тинуитету варијације електричне струје у пресеку проводника када
на њу делује стална електромоторна сила. Томсонова математичка
расправа о проблему електричног кабла из 1855. године и Кирхофово
решење из 1858. године у општијем облику су посебни случајеви тога
које овде обрађујемо. Рад даје и додатак са изузетно малим бројем
илустрација примене Лагранжовог метода решавања одређене класе
диференцијалне једначине коначним низом хармоника, чије је про-
44“The February Meeting of the American Mathematical Society”, Bulletin of the

AMS, 6 (1900): 267.
45“The April Meeting of the American Mathematical Society”, Bulletin of the
AMS, 6 (1900): 267.
46 “The Ninth Annual Meeting of the American Mathematical Society”, Bulletin
of the AMS, 9 (1903): 281.
80
дужење довело до открића Фуријерове серије. Изведено решење у

раду изгледа као да нуди и могућност физичке примене.”47
7. Радови Михајла Пупина објављени у часописима

Америчког математичког друштва
Михајло Пупин је имао и неколико радова објављених у часописи-

ма Америчког математичког друштва:
1. “Wave Propagation over Non-Uniform Electrical Conductors”. Trans-
actions of the American Mathematical Society, 1, 3, July (1900): 259–
286. (Presented to the Society, December 28, 1899. Received for
publication, January 23, 1900.)48
2. “Wave Propagation Over Bridged Wave Conductors”. Bulletin of
the American Mathematical Society, 7, October 1900 to July 1901
(1901): 202, 205–206. (Рад је представљен на 7. годишњем скупу
Америчког друштва математичара, 28. 12. 1900. године, у Њујорку.
Информација се налази на 202. страни Бил�ена. На странама 205
и 206 је представљен рад Михајла Пупина.)
3. “Establishment of the steady state in a sectional wave conductor”.
Bulletin of the American Mathematical Society, 12, October 1905 to
July 1906 (1906) (На 12. годишњем скупу читао је рад, 21. по реду.
На страни 234 налази се опис прочитаног рада у 12 редова.)
8. Предавање Михајла Пупинa на Колумбија колеџу

и Колумбија универзитету
У овом одељку жеља нам је да анализом предавања која је Михајло

Пупин одржао, прво на Колумбија колеџу, а потом и на Колумбија
универзитету, пружимо увид у чињеницу да је математика била веома
присутна у његовом академском раду. Овај одељак је непотпуно
представљен, али у наредном периоду биће употпуњен захваљујући
наставку истраживања о томе који су били предмети које је Михајло
Пупин предавао.
47 F. N. Cole, „The Twelfth Annual Meeting of The American Mathematical Soci-

ety“, Bulletin of the American Mathematical Society (1906): 234. (Превод аутора.)
48 Текст је штампан и као други део рада „Wave Transmission over Non-
Uniform Cables and Long-Distance Airlines“, Transactions of the AIEE, 17 (1901):
445–507.
81
Слика 7. Рударска школа при Колумбија колеџу у време када је Михајло

Пупин био професор
Слика 8. Документ Америчког института електроинжењера којим се

потврђује да је Михајло Пупин професор математичке физике
82
Први посао Михајла Пупина, након повратка у Америку, био је да

предаје математичку физику на управо основаном одељењу за елек-
тротехнику (слика 8), у Рударској школи на Колумбија колеџу (School
of Mines), приказаној на слици 7.
„Електротехничка школа ће привремено бити смештена у кући
председника док се њена зграда у потпуности не заврши. Проф.
Вилиjам П. Троубриџ ће бити на челу школе, а његови асистенти
ће бити доктори Крокер и Пупин.”49
У школској 1889/90. години, Михајло Пупин почиње да ради на Ко-
лумбија колеџу. Отворен је нови курс електротехнике, први у САД,
при Рударској школи. Курс су покренули Михајло Пупин и Френсис
Крокер (Francis B. Crocker), при чему је Пупин почео као асистент пре-
давач електричног инжењерства. Предавао је предмете:50
• Елек�рична мерења, три часа недељно, и
• Ма�ема�ичка �еорија елек�рици�е�а, два часа недељно.
У школској 1890/91. години, као инструктор математичке физике
на Одељењу електричног инжењеринга, Михајло Пупин је држао курс
Принци� о�ржања енер�ије и ње�ова �римена у физици и хемији.51
У Бил�ену Америчко� �руш�ва ма�ема�ичара може се видети да
је током школске 1895/96. године, на Одсеку за механику Колумбија
колеџа, Михајло Пупин одржао следеће дипломске курсеве:
• Елек�рома�не�на �еорија све�лос�и, три сата недељно првог
семестра, и
• На�ре�на �ермо�инамика, или �еорија звука (заснована на
рас�рави лор�а Рејлија), два сата недељно током целе године.52
У Бил�ену Америчко� �руш�ва ма�ема�ичара може се видети

да је током школске 1896/97. године Михајло Пупин одржао следеће
дипломске курсеве, на Одсеку за механику Колумбија универзитета:
• Максвелова �еорија елек�рици�е�а и ма�не�изма, два сата
недељно током целе године;
• Елек�рома�не�на �еорија све�лос�и, три сата недељно током
друге половине године.53
49 The Columbia Spectator, 25, 1 (1889): 7.

50 School of mines quarterly, Journal of Applied Science, 11 (1889/90): 92.
51 School of mines quarterly, Journal of Applied Science, 12 (1890/91): 177.
52 Bulletin of the American Mathematical Society, 1 (1895): 237.
53 “Notes”, Bulletin of the American Mathematical Society, 2 (1896): 339–340.
83

је током школске 1900/01. године, на Одсеку за механику Колумбија
универзитета, Михајло Пупин одржао следеће дипломске курсеве:
• Елек�рома�не�на �еорија све�лос�и, два сата недељно током
школске године;
• Сферни хармоници, два сата недељно током школске године.54

је током школске 1901/02. године, на Одсеку за математику и механи-
ку Колумбија универзитета, Михајло Пупин одржао следеће диплом-
ске курсеве:
• Елек�рома�не�на �еорија све�лос�и, два сата недељно током
школске године;
• Беселове функције и сферни хармоници, један сат недељно током
школске године.55

је током школске 1905/06. године, на Одељењу за физику Колумбија
универзитета, Михајло Пупин одржао следеће курсеве из механике и
математичке физике:
• Теорија функције �о�енцијала, два часа недељно;
• Парцијалне �иференцијалне је�начине у физици, два часа недељно;
• С�ецијални �роблеми, хи�рокине�ика, два часа недељно.56

да je током школске 1906/07. године Михајло Пупин одржао следеће
курсеве:
• Парцијалне �иференцијалне је�начине у физици, два часа недељно;
• Хи�рокине�ика, два часа недељно;
• С�ецијални �роблеми, два часа недељно.57
да je током школске 1907/08. године Михајло Пупин одржаo следеће
курсеве:
• Хи�рокине�ика, два часа недељно;
84
• Парцијалне �иференцијалне је�начине физике, два часа недељно;

• Посебни �роблеми, два часа недељно.58
9. Предавање Михајла Пупина посвећено Џосаји Виларду Гибсу
Америчко математичко друштво је 29. фебруара 1924. године

установило почасно предавање, по позиву, у част чувеног америчког
математичара, теоријског физичара и хемичара, Џосаје Виларда
Гибса (Josiah Willard Gibbs, 1839–1903). Прво предавање под
називом Coordination одржао је Михајло Пупин. Оно је објављено у
Скрибнеровом ма�азину (Scribner’s Magazine) под насловом From Cha-
os to Cosmos (слика 10).59 Предавање је одржано у згради друштава
инжењера (Engineering Societies’ Building) у Њујорку (слика 9). Оно је
такође објављено и у оквиру књиге Нова реформација: о� физичке �о
�уховне реалнос�и60, у шестом поглављу под насловом: О� хаоса �о
космоса.
До данас, априла 2023, одржано је 95 „Гибсових предавања”, која
су држали најчувенији светски математичари, физичари и научници.61
Циљ предавања је да се јавности и академској заједници представе
доприноси математике у савременим светским научним и другим
трендовима.
У уводу пред предавање Михајла Пупина, председник Америчког
друштва математичара Освалд Веблен (Oswald Veblen, 1880–1960)
рекао је:
„Тражећи од професора Пупина да одржи прво Џосаја Вилард
Гибс предавање, уверили смо се да нећемо доћи у искушење
да затворимо књигу пре него што је завршимо. Сви га знамо
не само као угледног физичара и електроинжењера, већ и као
богату и живописну личност и учитеља који је инспирисао више
од једне генерације студената. Добро вам је познат као човек
који је сјајно применио математику на електричне проблеме.

59 Raymond Clare Archibald, “A Semicentennial History of the American
Mathematical Society, 1888-1938; “With biographies and bibliographies of the
past presidents”, American Mathematical Society (1938): 88.
60 Michael Pupin, New Reformation: From Physical to Spiritual Realities (NY/
London: Charles Scribner’s Sons, 1927).
61 “AMS Josiah Willard Gibbs Lectures”, American Mathematical Society,
приступљено 15. априла 2023, http://www.ams.org/meetings/lectures/
meet-gibbs-lect.
85
Слика 9. Зграда друштава

инжењера у Њујорку
Слика 10. Прва

страна текста О�
хаоса �о космоса
у Скрибнеровом
ма�азину
86
Али овом приликом се, са посебним задовољством, присећамо

његове везе са Америчким математичким друштвом. Један је
од чланова-оснивача. Својим чувеним радом Ширење �аласа
�реко неуниформних елек�ричних �рово�ника62 допринео је
првом тому Трансакшнса, а скоро од оснивања Друштва био је
један од његових повереника. Могу ли да вам представим коле-
гу математичара, професора Пупина”.63
Секретар Друштва, Роланд Ричардсон (Roland George Dwight
Richardson, 1878–1949), о предавању је за Бил�ен написао:
„Сјајно предавање које је уследило обележило је покретање
нечега за шта се са уверењем очекује да буде запажена серија
која ће, у образованој јавности, допринети уважавању улоге
математике у савременој мисли. Под насловом Коор�инација,
предавач је све физичке појаве поделио у две групе: прво, ко-
ординисане појаве, илустроване кретањем планета, и друге,
некоординисане појаве, илустроване молекуларним кретањи-
ма. Њутн, Фарадеј и Максвел су поставили темеље динамици
координисаних појава и припремили терен за проучавање не-
координисаних појава. Сади Карно је својим другим законом
термодинамике утро пут за проучавање динамике некоордина-
ције. Кирхофово откриће основних закона зрачења, као и раз-
вој кинетичке теорије гасова Максвела, Болцмана и Клаузијуса,
постепено су открили физичку чињеницу да је свако зрачење из
врућих тела некоординисани процес и да су далеко највеће ко-
личине енергије у универзуму у некоординисаном облику. Пре-
давач је показао да рад у области термодинамике, а посебно
уопштавање Карноовог закона, с правом смештају Гибса међу
осниваче науке о некоординисаним кретањима.”64
У уводу Моно�рафије65, професор Електротехничког факултета у
Београду и председник Редакционог одбора за изабрана дела Ми-
хајла И. Пупина, Војин Поповић, написао је следеће: „Међутим, оно
што је Пупин, као своја филозофска размишљања дао у овој књизи
[мисли се на Нову реформацију, прим. аутора], почиње поглављем
које има карактеристичан наслов – ‘Од хаоса до космоса’. Прелазећи
од неорганског на органски свет, Пупин говори о човеку и његовим
менталним својствима и тако прелази од физичких на духовне реал-
62 Wave-propagations over non-uniform electrical conductors.

63 Bulletin of the American Mathematical Society, 30, 7 (1924): 290. (Превод ауто-
ра рада.)
64 Ibid., 290–291. (Превод аутора рада.)
65Михајло Пупин, Нова реформација. Изабрана �ела Михајла И. Пу�ина, Дру�и
�ом: Моно�рафија (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997).
87
ности.”66 Нигде и ничим се не указује на извор тог поглавља. Михајло

Пупин је као предавач на првом предавању у част Виларда Гибса
1923. године изложио основну идеју, коју је у потпуности формулисао
у Новој рефермацији. У наставку текста професор Поповић пише: „У
даљим, битним, деловима књиге, Пупин изражава своје убеђење да
у природи постоје та два вида реалности, а и своје веровање да ће
силе опште координације у самој природи и у животу, како око чо-
века тако и у њему самом, бити у стању да уједине те реалности. На
самом том плану Пупин види и усклађенији однос религије и науке.
Универзално кретање обе реалности и њихов склад Пупин је назвао,
слично реформаторским покретима у историји човечанства, новом
реформацијом”.67
Михајло Пупин је био и математички физичар, што је и доказао у
својим наступима и радовима. Догађаји које изучава физика морају
бити: поновљиви, проверљиви и математички конзистентно описани.
На предавању у част Џосаје Виларда Гибса, Михајло Пупин је истакао:
„Снага математике није никад боље прослављена него у Њутно-
вом симболичном исказу тог зaкона и његових далекосежних
последица. Његови симболи су нам дали снагу пророка; они
су нам омогућили да предвидимо будуће стање кретњама ма
којег члана тог система у датом тренутку”.68
У предавању је, како сам каже, употребљавао речи коор�инација и
некоор�инација да опише стање, услове, које су стари Грци називали
космос и хаос. Указује на координирани део универзума, на веровање
„да је у почетку овај свет био један хаос и да ће једног дана поста-
ти космос, дивна креација реда и законитости”.69 Као пример наво-
ди парну машину, као координатора некоординиране молекуларне
енергије водене паре у координирани рад који она ствара. Наглашава
значај Николаса Садија Карноа (Nicolas Léonard Sadi Carnot, 1796–
1832) који је објаснио како се постиже максимални учинак парне ма-
шине, као „топлотног координатора”, помоћу у физици незаобилаз-
ног Карноовог циклуса. Ту уводи и Џосају Виларда Гибса који је, по
његовим речима, „први дао математичку методу помоћу које може-
мо да израчунамо ма који систем хемијских реакција које нуде коор-
динирану спољну примену”.70 Михајло Пупин наводи Џосају Виларда
66 Ibid., 14.
67 Ibid.
68 Ibid., 103.
69 Ibid., 105.
70 Ibid., 108.
88
Гибса као „кривца” који је формулисао примену Карноовог принципа

у проучавању хемијских реакција.
Јуна 1927. године, у Клубу дипломаца (Graduates Club), у Њу Хејве-
ну, у Конектикату, у организацији Јејл универзитета (Yale University),
Михајло Пупин је одржао још једно предавање посвећено Џосаји Ви-
ларду Гибсу на церемонији прославе педесетогодишњице објављи-
вања његовог дела On the Equilibrium of Heterogeneous Substances, као
најпознатије од три публикације из тог периода, којима је дао свој до-
принос развоју хемијске термодинамике.71
10. Закључак
Математика је имала врло значајну улогу у животу и раду Михајла

Пупина, од најранијих школских дана, као и током његовог цело
купног научног и професорског деловања. Школовао се код најбољих
математичара тога времена, а слушао је и најбољи курс математике
свог времена, на Кембриџу. Да је изузетно добро познавао мате
матику говори и чињеница да је предавао математичку физику. Био
је један од првих чланова Њујоршког математичког друштва и члан-
оснивач Америчког математичког друштва. Претежно се бавио
примењеном математиком. Математику је, пре свега, примењивао на
физику и електротехнику – његове примарне области интересовања.
Његове идеје које су постали патенти не би могле бити формулисане
без његовог великог познавања математике. Осим што је користио
математику као проналазач, он ју је користио и у својим предавањима.
Већина његових предавања била је посвећена питањима неуни
формних телеграфских и телефонских линија. Уз помоћ математике
и Лагранжових једначина, математичким путем је успео да дође до
теоријског решења, а потом и до практичних реализација које су
омогућиле пренос телеграфских и телефонских сигнала на велике
раздаљине. Све у свему, може се рећи да је математика имала велики
утицај на Пупинову каријеру и проналаске, а он је својим познавањем
математике утицао на физику и електротехнику преко својих
проналазака.
71 Предавање Михајла Пупина може се пронаћи у књизи: Josiah Willard Gibbs,

Exercises in celebration of the fiftieth anniversary of publication of his work on
heterogeneous substance: with addresses at the Graduates Club in New Haven
Connecticut in June, MCMXXVII (New Haven: The Graduates Club, 1927), 20.
89
Извори
4. Annual register of the officers and students of Columbia college for the year
1880–1881 (New York, 1881).
1881–1882 (New York, 1882).
1879–1880 (New York, 1879).
7. “Applied Mathematics”, Bulletin of the New York Mathematical Society,
3 (1894)
8. Bulletin of the American Mathematical Society, 1 (1895)
9. Bulletin of the American Mathematical Society, 30, 7 (1924)
10. Cole, F. N. “The Twelfth Annual Meeting of The American Mathematical
Society”, Bulletin of the American Mathematical Society (1906): 223–234.
11. “Local College doings“, New-York Daily Tribune, 31. 3. 1890, 12.
12. New-York Daily Tribune, 30, 4. 1890, 12.
13. “Ninth Annual List of Papers”, Bulletin of the AMS, 6 (1900).
14. “Notes”, Bulletin of the American Mathematical Society, 11 (1905).
21. “Notes”, Bulletin of the New York Mathematical Society, 1 (1892).
22. “Notes”, Bulletin of the New York Mathematical Society, 2 (1893).
23. Michael I. Pupin, „On Polyphasal Generators”. Transaction of AIEE, 8
(1891): 562–585.
24. Roland George Dwight Richardson, „The first Josiah Willard Gibbs
Lecture”, Bull. Amer. Math. Soc, 30, 7 (1924): 289–291.
25. School of mines quaterly, Journal of Applied Science, 11 (1889/90).
26. School of mines quaterly, Journal of Applied Science, 12 (1890/91).
27. “The April Meeting of the American Mathematical Society”, Bulletin of
the AMS, 6 (1900).
28. The Columbia Spectator, 10, 9 (1882).
90

32. “The February Meeting of the American Mathematical Society”, Bulletin
of the AMS, 5 (1899).
33. “The February Meeting of the American Mathematical Society”, Bulletin
of the AMS, 6 (1900).
34. “The Fifth Annual Meeting of the American Mathematical Society”,
Bulletin of the American Mathematical Society, 5 (1899)
35. “The Fourth Annual Meeting of the American Mathematical Society”,
Bulletin of the American Mathematical Society, 4 (1897).
36. “The Ninth Annual Meeting of the American Mathematical Society”,
Bulletin of the AMS, 9 (1903).
37. “The October Meeting of the American Mathematical Society”, Bulletin
of the American Mathematical Society, 4 (1897).
of the American Mathematical Society, 5 (1899).
of the AMS, 6 (1900).
40. “The Second Summer Meeting of the American Mathematical Society”,
Bulletin of the American Mathematical Society, 2 (1896).
41. “The Sixth Annual Meeting of the American Mathematical Society”,
Bulletin of the AMS, 6 (1900), приступљено 15. 4. 2023, www.ams.org/
meetings/lectures/meet-gibbs-lect.
Извори преузетих илустрација
Слика 1. The Columbia Spectator, 6, 9 (1880): 118.

Слика 2. Annual register of the officers and students of Columbia college for
the year 1881–1882 (New York, 1882), 29.
Слика 3. Википедија. https://en.wikipedia.org/wiki/Edward_Routh.
Слика 4. Википедија. https:// sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82
%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Karl_Weierstrass_2.jpg.
Слика 5. Scientificlib.com. https://www.scientificlib.com/en/Mathematics/
Biographies/LeopoldKronecker01.html.
Слика 6. Википедија. https://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_Fiske; Дом кул-
туре у Идвору.
Слика 7. Columbia Magazine. https://magazine.columbia.edu/article/mira-
cle-mines.
91
Слика 8. ETHW. https://ethw.org/Archives:Papers_of_Michael_I._Pupin

Слика 9. ETHW. https://ethw.org/IEEE_History.
Литература
1. Archibald, Raymond Clare. A Semicentennial History of the American

Mathematical Society, 1888–1938: With biographies and bibliographies
of the past presidents. New York: American Mathematical Society, 1938.
2. Archibald, Raymond Clare. „History of the American Mathematical
Society, 1888–1938”, Bulletin of the American Mathematical Society,
45, 1 (1939): 31–46.
3. Fiske, Thomas Scott. „The Beginnings of The American Mathematical
Society”. AMS History of Mathematics, Volume 1: A Century of
Mathematics in America, Part I (1988): 13–17.
4. Fiske, Thomas Scott. “The Beginnings of the American Mathematical
Society. Reminscences of Thomas Scott Fiske”. Appendix B. Bulletin of
the American Mathematical Society (1938). https://www.ams.org/jour-
nals/bull/1939-45-01/S0002-9904-1939-06903-6/S0002-9904-1939-06903-
6.pdf.
5. Pupin, Michael I. „From Chaos to Cosmos”. Scribner’s Magazine. 76, 1
(1924): 3–10.
6. Pupin, Michael I. „Josiah Willard Gibbs: exercises in celebration of
the fiftieth anniversary of publication of his work on heterogeneous
substance: with addresses at the Graduates Club in New Haven,
Connecticut, in June, MCMXXVII”. The Graduates Club (1927): 20.
7. Warwick, Andrew, Masters of Theory – Cambridge and the Rise of
Mathematical Physics. Chicago and London: The University of Chicago
Press, 2003.
8. Мартиновић, Драгољуб и Драгољуб Цуцић. Научник, �рофесор, из-
уми�ељ и ро�ољуб Михајло И�ворски Пу�ин. Идвор: Дом културе
Идвор и Институт Михајло Пу�ин, 2020.
9. Пупин, Михајло. Нова реформација. Изабрана �ела Михајла И. Пу�ина,
Дру�и �ом: Моно�рафија. Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства, 1997.
10. Пупин, Михајло. Са �ашњака �о научењака. Велики Бечкерек: Матица
Српска, 1929.
11. Пупин, Михајло. Осмо�ски �ри�исак и ње�ов о�нос �рема сло-
бо�ној енер�ији. Панчево: Регионални центар за таленте Михајло
Пу�ин, Панчево, 2014.
92
12. Цуцић, Драгољуб. „Михајло Пупин на докторским студијама у

Берлину код Хермана фон Хелмхолца”. Фло�ис�он часо�ис за ис�о-
рију и филозофију науке и �ехноло�ије, 26 (2018): 181–214.
13. Цуцић, Драгољуб и Никола Конески. „Школовање Михајла Пупина до
одласка из Панчева 1872. године”. Фло�ис�он часо�ис за ис�орију и
филозофију науке и �ехноло�ије, 27 (2019): 45–68.
93
Nenad Đ. Lazarov
University of Belgrade, Institute of Nuclear Sciences Vinča,
Department of Theoretical Physics and Condensed Matter Physics, Vinča
Dragoljub A. Cucić
Regional Centre for Talents Mihajlo Pupin, Pančevo
Ilija Tepšić
MICHAEL PUPIN AND MATHEMATICS
Мichael Pupin is one of the first 15 members of the New York Mathemati-
cal Society, from which the American Mathematical Society (AMS) emerged
in 1894. Michael Pupin was an educated mathematician, which was rare in
America in his youth. He applied mathematics in physics and electrical engi-
neering which were his central fields of interest. This article presents how he
was educated, his achievements and activity in both mathematical societies,
of which he was a member. A part of his doctoral dissertation from 1889,
which is the earliest written document in which his knowledge of mathemat-
ics is recognized, is also presented. In February 1924, Мichael Pupin was the
first person to give a lecture in honor of Willard Josiah Gibbs in a series of
lectures organized by the American Mathematical Society.
In this article, we have tried to create a chronology of significant people
who had influenced Michael Pupin during his education, so that mathematics
became an important normative discipline for him, which later shaped his
professional development and achievements. Although he was considered
the best mathematician of the 83rd class at the Columbia College, the knowl-
edge he acquired there was insufficient to help him develop in his desired
direction. He acquired real knowledge of mathematics only at Cambridge,
following a three-semester course of mathematical “tripos”, which was
considered the strongest mathematics course at the time. The reasons why
he did not take the exams at Cambridge are unknown and the research on
this topic is still ongoing. A special chapter of the article presents the fourth
chapter of Pupin’s doctoral dissertation Osmotic Pressure and Its Relationship
to Free Energy, titled “General characteristics of the free energy of salt so-
lutions”. The doctoral dissertation, defended in Berlin in 1889, is the earli-
est document in which, among other things, Michael Pupin’s knowledge of
mathematics is clearly recognized. We presented the act of joining the New
York Society of Mathematicians, from which the American Society of Mathe-
maticians stemmed, as well as the chronology of his activities at various gath-
erings of mathematicians, which were held several times a year, his works
94
and lectures. His works, which he published in the journals of the Society of
Mathematicians, are particularly noteworthy.
Also, in a separate chapter, we presented an insight into the lectur-
esthat Michael Pupin gave, first at Columbia College, and then, from
1896,at Columbia University, to indicate the importance of mathematics
in his work. The knowledge of mathematics he acquired while studying
in Cambridge and Berlin enabled him to teach the subject Mathemati-
cal Theory of Electricity, as well as to be an instructor in Mathematical
Physics.
A special importance was given to the first lecture held in honor of the
famous American mathematician, theoretical physicist and chemist, Josiah
Willard Gibbs. The lectures continue today and have an extraordinary history.
The list of lecturers is really impressive, and the first one of them was Mi-
chael Pupin. The lecture entitled Coordination was published in Scribner’s
Magazine, titled From Chaos to Cosmos, and it was later published as part of
Pupin’s book The New Reformation: From Physical to Spiritual Reality.
Keywords: Michael Pupin, mathematics, applied mathematics, New York
Mathematical Society, American Mathematical Society
Прихваћено за објављивање на се�ници

Уређивачко� о�бора 11. новембра 2023.
95
оригинални научни рад
UDC 62:929 Теодоровић В.
Снежана Д. Шарбох1
Завод за интелектуалну својину, Београд
Васа Теодоровић – инжењер, проналазач

и патентни заступник и његови патенти2
Апстракт
Име Васе Теодоровића данас није шире познато осим унутар
уског круга љубитеља историје ватреног оружја. Они га првен-
ствено знају као конструктора једног од првих полуаутоматских
пиштоља, који је у литератури познат као Рот-Теодоровићев
пиштољ. Међутим, осим каријере инжењера-конструктора, Васа
Теодоровић je упоредо изградио још две различите каријере
у којима није био ништа мање успешан: као проналазач и као
патентни заступник. Иако се Теодоровић у већини литературских
референци помиње као аустријски проналазач, испоставило се
да је био свестан свог српског порекла и да је одржавао везе
са Кнежевином (каснијe Краљевином) Србијом, што потврђује
и чињеница да је био патентни заступник два српскa научника
и инжењера – Љубомира Клерића и Тодора Селесковића.
Стога је, у циљу утврђивања чињеница везаних за живот Васе
Теодоровића, а нарочито за његове патентиране проналаске,
спроведено истраживање усмерено на расположиве архивске
изворе који су, између осталог, обухватили различите архиве и
базе података појединих завода за патенте, у циљу проналажења
патената којима је Теодоровић заштитио своје проналаске. Ово
истраживање је резултирало евидентирањем преко тридесет
Теодоровићевих патената који потичу из десет различитих
1 sarbohs@yahoo.com
2 желела бих овим путем да изразим захвалност Вилхелму Коринеку
(Wilhelm Korinek) из Аустријског завода за патенте, који ми је обезбедио
копијe аустријских привилегија, Зори Фотиаду (Zora Fotiadou) из Немачког
завода за патенте и жигове на помоћи у претраживању немачких патената,
и Стиву Галицији (Steeve Gallizia) и Амандин Габријак (Amandine Gabriac)
из француског Националног института за индустријску својину, који су ми
обезбедили копијe француских патената.
97
земаља, али и откривањем бројних чињеница у вези његовог

живота и делатности као патентног заступника.
Кључне речи: Васа Теодоровић, Рот-Теодоровићев пиштољ, пронала-
зач, патентни заступник, патенти
1. Увод – кратка биографија Васе Теодоровића
Сматра се да је пуно име Васе Теодоровића (1851–1919) било Василије

Теодоровић, али је током своје каријере користио његов скраћени
облик, који се у пронађеним архивским материјалима појављује у
различитим облицима: Wasa Theodorovic, Wasa Theodorović или Wasa
Theodorowich. Рођен је у Бечу, где је његов отац, Милан, радио у
фабрици оружја Леополда Гасера (Leopold Gasser Wafenfabrik), која је
приказана на слици 1.3
Васа Теодоровић не само да је наставио очевим стопама, већ је
осим изражене склоности према техници испољио и таленат за про-
налазаштво. Иако је у овој области остварио значајне резултате ство-
ривши више различитих проналазака које је заштитио патентима,
најдужу и најуспешнију каријеру остварио је као патентни заступник
у Аустроугарској, али и у иностранству, пре свега у Сједињеним Аме-
ричким Државама.
Звање инжењера машинства стекао је на Политехничком инсти-
туту (k.k. Polytechnisches Institut), на коме је касније студирао и Ми-
лутин Миланковић.4 Члан Аустријског удружења инжењера и архи-
теката (Österreischer Ingenieur- und Architekten Verein) постао је 1883.
године.5 О овом делу Теодоровићеве каријере нису пронађени пре-
цизнији подаци, нарочито о времену и месту првог запослења, нити
када је тачно постао патентни заступник. У сваком случају, утврђено
је да се бар од деведесетих година 19. века па до краја живота ин-
тензивно бавио заступањем домаћих и страних лица у Аустроугар-
ској и Сједињеним Америчким Државама. На основу података из
3 „Pištolji i Revolveri”, My city, преузето 3. априла 2022, https://www.mycity-mil-

itary.com/Pesadijsko-naoruzanje-municija-i-oprema/Pistolji-i-Revolveri_436.html;
„RIA: Steyr-Hahn Pistol Variations”, Forgotten Weapons, преузето 3. априла 2022,
https://www.forgottenweapons.com/ria-steyr-hahn-pistol-variations.
4 Милутин Миланковић, Ус�омене, �оживљаји и сазнања – �е�ињс�во и
мла�ос� (1879–1909) (Београд: Српска академија наука и уметности, 1979),
173–175.
5 „Persönliches”, Zeitschrift der Österr. Ingenieur- und Architekten-Vereines,
свеска 14, 4. април 1919, 142.
98
С. Д. Шарбох, Васа Теодоровић – инжењер, проналазач и патентни заступник
Слика 1. Фабрика оружја Леополда Гасера
Аус�ријско� �а�ен�но� �ласника (Österreichisches Patentblatt),6 може

се закључити да је у томе био веома успешан будући да је имао вели-
ки број клијената. Умро је изненада 1919. године у Бечу, у шездесет
осмој години живота.7
2. Васа Теодоровић као инжењер-конструктор и проналазач
Најпознатији проналазак Васе Теодоровића је полуаутоматски

пиштољ, познат под именом Рот-Теодоровић (Roth-Theodorovic),
који је приказан на слици 2. Да би се боље схватио контекст његовог
настанка треба нагласити да је развој савременог полуаутоматског
и аутоматског ручног оружја превасходно везан за изум бездимног
барута 1884. године, до кога је дошао француски проналазач Пол
Вјеј (Paul Vieille). Претходно коришћени црни барут је онемогућавао
6 Österreichisches Patentblatt, Fünfter Jahrgang, 1903.

7 „Persönliches”, 142.
99
развој поузданог аутоматског оружја будући да је лоше сагоревао,

стварајући мноштво контаминирајућих честица, и доводио је до
корозије и заглављивања прецизно обрађених делова механизма
за окидање већ после неколико хитаца, због чега су сви претходни
покушаји развојa таквог оружја остали безуспешни.8
Ово је довело до наглог пораста интересовања за развој новог
типа оружја код свих водећих произвођача из различитих земаља.
Као и у свакој области технике која се налази на почетку свог развоја,
нису постојали никакви стандарди, а посебно у вези калибра муни-
ције, чаура, места и начина довођења метака, начинa дејства и тако
даље. Уместо тога, свако од њих је имао слободу да практично крене
од нуле, у сопственом правцу. Очекивало се да ће онај ко први буде
развио успешан модел полуаутоматског пиштоља освојити тржиште
и уједно диктирати стандарде свим осталим произвођачима, што је
у периоду од последње деценије 19. века до почетка Првог светског
рата довело до немилосрдног међусобног надметања конструктора
и произвођача ватреног оружја.9
Данас се сматра да су први полуаутоматски пиштољ конструисали
надвојвода Карл Салватор (Carl Salvator) и Георг Ритер фон Дормус
(Georg Ritter von Dormus), по којима је Салватор-Дормусов пиштољ
(слика 3) добио име. Они су за њега добили аустријску привилегију
AT42/002086 на основу пријаве поднете 11. јула 1891. године. Иако је
надвојвода Карл Салватор умро већ 1892. године, Дормус је наставио
са развојем овог модела, који је коначни облик добио 1895. године.
Било је направљено око 50 примерака овог модела, од којих је 30 ко-
мада наредне године било послато аустријској војсци на тестирање.
Међутим, оно се окончало негативно, након чега је Дормус обуставио
даљи рад на овом пиштољу.10
У међувремену су бројни конструктори наставили са неформал-
ним такмичењем у развоју полуаутоматског оружја које би задовољи-
ло строге критеријуме будућих корисника, а пре свега војске. Њима
се прикључио и Васа Теодоровић који је развио три серије прототипо-
ва свог пиштоља (1895, 1897. и 1898. године), уз финансијску подршку
фабриканта Георга Рота (Georg Roth), који је откупио права на њега.
8 Leonardo Antaris, „In The Beginning: Semi-Automatic Pistols of the 19th

Century”, NRA American Rifleman, преузето 8. марта 2023, https://www.ameri-
canrifleman.org/content/in-the-beginning-semi-automatic-pistols-of-the-19th-
century.
9 Ibid.
10 Ibid.
100
Слика 2. Полуаутоматски пиштољ Салватор-Дормус из аустријске

привилегије AT 42/002086
Слика 3. Прототип полуаутоматског пиштоља типа Рот-Теодоровић
101
Према расположивим подацима, било је произведено укупно око 80

примерака овог пиштоља.11
Мада се овај модел показао доста добро и тестиран је од стране
аустроугарске војске, којој је за те сврхе било дато 25 комада, ипак
није био прихваћен, пре свега због високе цене условљене прецизном
машинском обрадом великих површина, али и одређених проблема
у вези поузданости рада.12 Даљи развој овог модела Рот је поверио
инжењеру Карелу Крнки (Karel Krnka). Овај процес се наставио током
наредних година и окончан је настанком модела Рот-Штајер (Roth-
Steyr) из 1907. године, који је задовољио строге критеријуме и пости-
гао комерцијални успех, a 1909. године је постао први пиштољ који
је ушао у састав наоружања једне војске, конкретно аустроугарске
војске, а касније и других земаља. Због своје поузданости, прихватљи-
ве цене и других позитивних одлика, остао је у употреби све до краја
Другог светског рата.13
Што се тиче Васе Теодоровића, он је наставио рад на другим про-
наласцима и наредних година је створио још десетак различитих изу-
ма, од којих је известан број и даље био везан за област наоружања.
3. Патентирани проналасци Васe Теодоровићa – истраживање

и резултати
Иако је из расположивих литературских извора познато да је Васа

Теодоровић патентирао конструкцију свог пиштоља и да је свој
патент продао Георгу Роту, у њима нису пронађени одговарајући
библиографски подаци – ово се односи на број патента и на име земље
у којој је издат, као и на неопходнe податкe за његову идентификацију.
Овде треба посебно напоменути да је све до распада крајем Првог
светског рата, Аустроугарска имала специфичан патентни систем у
11 “Roth-Theodorovic pistol”, Wikipedia, преузето 8. марта 2023, https://
en.wikipedia.org/wiki/Roth%E2%80%93Theodorovic_pistol; “Pištolji i Revolveri”,
My city, преузето 8. марта 2023, https://www.mycity-military.com/Pesadijsko-
naoruzanje-municija-i-oprema/Pistolji-i-Revolveri_436.html; “RIA: Steyr-Hahn
Pistol Variations”, Forgotten Weapons, преузето 3. априла 2022, https://www.
forgottenweapons.com/ria-steyr-hahn-pistol-variations.
12 Ibid.
13Branko Bogdanović, „ROTH_STEYR M07”, Oružje online, преузето 8.
марта 2023, https://oruzjeonline.com/2021/07/19/roth-steyr-m07/; „Roth-Steyr
M1907”, Wikipedia, преузето 8. марта 2023. https://en.wikipedia.org/wiki/
Roth%E2%80%93Steyr_M1907.
102
коме није постојала јединствена пријава патента за целу земљу, већ је

за заштиту проналаска требало поднети посебне пријаве у Аустрији и
у Мађарској. При томе су у Аустрији све до 1900. године, проналасци
штићени такозваним привилегијама које је издавало Министарство
трговине (k.k. Handelsministerium), a које представљају претходнике
патената, с којима, иначе, деле велики број сличности у погледу
поступка испитивања пријаве и постојања патентних захтева у
пријави, што је разлог зашто су овде убројане у патенте.14 У складу са
горенаведеним, било је логично претпоставити да је Теодоровић за
свој проналазак добио барем аустријску привилегију и, евентуално,
мађарски патент.
Стога је, ради утврђивања чињеница везаних за патентиране про-
наласке Васе Теодоровића, спроведено истраживање које је било ус-
мерено на различите расположиве архивске изворе који су, између
осталог, обухватили архиве и базе података појединих завода за па-
тенте, у циљу проналажења патената којима је Теодоровић заштитио
своје проналаске. Истраживање је обухватило период између 1890.
и 1919. године, односно време које је претходило настанку Теодоро-
вићевог пиштоља, па све до његове смрти, а извршено је у архивама
Аустријског завода за патенте у Бечу15 (Österreichisches Patentamt),
Немачког завода за патенте и жигове у Минхену16 (Deutsches Patent-
und Markenamt), француског Националног завода за индустријску
својину у Паризу17 (Institut National de la Propriété Industrielle) и Држав-
ног архива Белгије у Бриселу18 (Archives de l’État en Belgique), као и у
14 Снежана Д. Шарбох, „Никола Бизумић између легенде и стварности”,

Phlogiston, 29 (2021): 129–152.
15 Базa података о привилегијама за проналаске Аустријског завода за патен-
те (Privilegiendatenbank des Österreichischen Patentamtes) је доступна у просто-
ријама читаонице Аустријског завода за патенте. Коришћење ове базе је бес-
платно, а на основу нађеног броја привилегије могуће је њено проналажење у
архиви Аустријског завода за патенте, где се чувају оригинали привилегија за
проналаске.
16 Службени гласници са именским индексима носилаца патената у Немачкој
су доступни у просторијама читаонице Немачког завода за патенте и жигове.
17 База података о француским патентима пре 1900. године је доступна пре-
ко рачунара у просторијама француског Националног института за индустриј-
ску својину.
18 Службени гласници са именским индексима носилаца патената у Белгији
су доступни у просторијама читаонице Државног архива Белгије у Бриселу;
копије овде наведених белгијских патената такође су обезбеђене из помену-
тог архива.
103
различитим базама патентних докумената доступним преко интерне-

та, укључујући интерну базу Европског завода за патенте – EPOQUE
(EPO QUEry service).19
Овако конципирано истраживање резултовало је проналаском 31
патента који су Васи Теодоровићу били одобрени у 9 различитих зе-
маља и то: у Аустрији – 8 патената, Белгији – 4 патента, Великој Брита-
нији – 4 патента, Француској – 3 патента, Италији – 3 патента, Немачкој
– 3 патента, Мађарској – 3, Швајцарској – 2, Шпанији – 1 патент. Осим
тога, Георг Рот, коме је Теодоровић продао права на свој полуауто-
матски пиштољ, заштитио га је на своје име у Сједињеним Америчким
Државама са 2 патента, упркос томе што се радило о Теодоровиће-
вом проналаску. Сходно томе, следи да је Васа Теодоровић добио
барем 33 патента у 10 различитих земаља. Списак ових патената дат
је у табели 1.
Табела 1. Списак патената Васe Теодоровића са основним

библиографским подацима20
Датум
Бр. Број патента Назив проналаска Датум објаве
подношења
Brandscheiben für
1. AT44/000909 Rundbrenner von 22. 3. 1894. 9. 4. 1894.
Petroleumlampen.
2. AT45/004166 Brandscheibe. – 2. 11. 1895.
Une arme à feu à répétition
3. BE118443 19. 9. 1895. 19. 11. 1895.
automatique.
Arme à fou à répétition
4. FR251848 19. 9. 1895. 24. 6. 1896.
automatique.
Selbsttätige
5. AT46/000296 4. 11. 1895. 24. 1. 1896.
Mehrladefeuerwaffe.
HU5308
6. (поверљива önműködő ismétlő lőfegyver. – 29. 1. 1896.
пријава)20
Selbstthätige Feuerwaffe,
bei welcher der Vershcluʃs so
7. DE91313 18. 11. 1895. 9. 4. 1897.
lange erhalten bleibt, als der
Abzug zurückgezogen ist.
19 Пошто је Република Србија постала чланица Европске патентне органи-

зације 2010. године, патентни испитивачи у Заводу за интелектуалну својину
су добили директан приступ интерној бази Европског завода за патенте –
EPOQUE – преко својих рачунара у Заводу.
20 У већини земаља се пријаве патената за које се утврди да су од значаја
за одбрану или безбедност сматрају поверљивим пријавама, а заштићени
поверљиви проналазак се не објављује.
104
Improvements in Automatic
8. GB189522018 Magazine Pistols and other 19. 11. 1895. 4. 4. 1896.
Fire Arms.
Selbstthätige
9. CH11334 19. 11. 1895. 15. 6. 1896.
Mehrladefeuerwaffe.
Arme à fou à répétition
10. IT40266 2. 12. 1895. 6. 3. 1896.
automatique.
Un arma de fuego de
11. ES18368 7. 12. 1895. 16. 2. 1896.
repetición automática.
US616260
12. (носилац Георг Automatic firearm. 15. 7. 1897. 20. 12. 1898.
Рот)
IT61646 Arme à fou à répétition
13. (продужење 15. 11. 1901. 21. 8. 1902.
automatique.
важења)
14. BE118537 Lame-chargeur avec poussoir. 25. 9. 1895. 25. 11. 1895.
15. AT46/000020 Patronenrahmen mit Drucker. 20. 11. 1895. 4. 1. 1896.

Mit verschiebbarem
Druckstück für den Finger
16. DE86754 des Ladenden versehener 26. 11. 1895. 11. 5. 1896.
Partronenabstreifrahmen für
Mehrladegewehre.
Patronen-Rahmen mit
17. CH18052 19. 11. 1898. 30. 9. 1899.
Drücker.
Selbstthätige Feuerwaffe mit
18. DE89908 18. 11. 1895. 13. 1. 1897.
zurückgehendem Lauf.
US616261
19. (носилац Георг Recoil Operated Firearm. 15. 7. 1897. 20. 12. 1898.
Рот)
Production of Explosives
20. GB189600949 from Reduced and Nitrated 14. 1. 1896. 14. 3. 1896.
Cellulose Bodies.
Sich selbsttätig verstellende
21. AT46/003226 Taxschaltung für 7. 3. 1896. 18. 8. 1896.
Fahrpreisanzeiger.
Bandage élastique pour vélos
22. BE123511 30. 8. 1896. 14. 9. 1896.
etc.
Federnder Reifen für
23. AT46/004542 5. 9. 1896. 11. 11. 1896.
Fahrräder.
24. GB189620872 Elastic tyres for bicycles. 19. 9. 1896. –
Bandages élastiques pour

25. FR259868 21. 9. 1896. 25. 6. 1897.
vélos, etc.
26. AT47/002996 Verbesserung an Shrapnels. 25. 6. 1897. 18. 8. 1897.
27. BE129203 Perfectionnements aux 1. 7. 1897. 15. 7. 1897.

shrapnells.
28. HU10516 Javítás shrapneleken. 1. 7. 1897. 18. 12. 1897.
Perfectionnements aux
29. FR268368 1. 7. 1897. 21. 3. 1898.
shrapnells.
An Improvement in Shrapnel
30. GB189715794 2. 7. 1897. 7. 8. 1897.
Shells.
Perfezionamenti negli
31. IT45173 2. 7. 1897. 7. 10. 1897.
shrapnels.
105
Szívókosár vízemelő
32. HU10213 12. 7. 1897. 25. 12. 1897.
készülékek számára.
Verblockungseinrichtung an
33. AT49/000658 – 11. 1. 1899.
Fahrpreisanzeigern.
Двословне ознаке земаља у табели имају следеће значење: AT –

Аустрија, BE – Белгија, CH – Швајцарска, DE – Немачка, ES – Шпанија,
FR – Француска, GB – Велика Британија, HU – Мађарска, IT – Италија
и US – Сједињене Америчке Државе.21 Подаци који се односе на ос-
новне патенте, односно на оне за које је била поднета прва пријава,
означени су подебљаним словима за разлику од податaка о њиховим
аналозима, односно патентима који се односе на исте проналаске,
али су издати у другим земљама.
Посебно треба нагласити да се у бројевима аустријских привиле-
гија наведеним у табели две цифре иза двословне ознаке земље од-
носе на број регистра у који је привилегија уписана, док се осталих
шест цифара иза косе црте односе на страницу на којој је привилегија
уписана. Осим тога, као још једну специфичност, треба истаћи да је у
италији при продужењу важења патента, он добијао нови број, што
се у овом случају односи на италијански патент IT40265, који је после
продужења важења добио број IT61646.22
4. Анализа пронађених патената Васe Теодоровића
Анализа пронађених патената Васe Теодоровића открива до сада

непознате податке о његовом проналазачком раду. Испоставило се
да је његова проналазачка каријера обухватала сразмерно кратак
период од 1894. до 1899. године. Осим горенаведених патената,
пронађена је и једна његова пријава патента поднета Аустријском
заводу за патенте за проналазак под називом Нови�е� у с�ајању
�рве�а (Neuerung in der Verbindung von Holz), за који је пријаву поднео
21 Двословне ознаке земаља су наведене у складу са стандардом Светске

организације за интелектуалну својину (World Intellectual Property Organization
– WIPO): “Standard St.3 Recommended Standard on Twoletter Codes for the
Representation of States, Other Entities and Intergovernmental Organisations”,
WIPO, преузето 11. маја 2022, https://www.wipo.int/export/sites/www/standar-
ds/en/pdf/03-03-01.pdf.
22Снежана Шарбох, Па�ен�и Николе Тесле – ка коначној лис�и (Београд:
Музеј Николе Тесле, 2006), 35.
106
5. маја 1899. године, али изгледа да му за њу није био одобрен патент.23

Имајући у виду горенаведено, у наставку ће бити дати краћи прикази
Теодоровићевих проналазака које јесте заштитио патентима.
4.1. Плоча округлог горионика за петролејску лампу
Плоча округлог горионика за петролејску лампу хронолошки

представља први Теодоровићев проналазак. Заштитио га је само
у Аустрији, где је 9. априла 1894. године за њега добио привилегију
AT44/000909 за коју је пријаву поднео 22. марта исте године. Поме-
нута плоча је направљена исецањем лима у облику круга, у коме је
после тога изведено осам радијалних прореза који се сустичу у цен-
тру плоче. Након тога, овако просечена плоча се савија тако да добије
облик купе са угнутом изводницом. Овако израђена плоча горионика
постављала се у прихватни део горионика на резервоару петролејске
лампе (слика 4).
Слика 4. Плоча горионика за петролејску лампу
23 “Liste der Anmeldungen”, Österreichisches Patentblatt, Erster Jahrgang, 1899,

227.
107
Теодоровић је наставио рад на овом проналаску и усавршену ва-

ријанту проналаска је заштитио наредном привилегијом AT 45/004166,
која му је издата 2. новембра 1895. године, али она, нажалост, није са-
чувана. Изгледа да први Теодоровићев патентирани проналазак није
остварио значајнији успех будући да о њему нема никаквих додатних
података.
4.2. Полуаутоматски пиштољ Рот-Теодоровић
Овај пиштољ, без сумње, представља најзначајнији Теодоровићев

проналазак. Иако је у литератури познат као Рот-Теодоровићев
пиштољ, његова конструкција је искључиво Теодоровићево дело, док
му је Георг Рот прво обезбедио финансијску подршку, а затим је и
откупио два од укупно три патента којима је Теодоровић заштитио
овај проналазак.
Први од поменутих патената се односи на конструкцију пиштоља
са брзим испаљивањем који се покреће трзајем, при чему трзај после
испаљивања метка заједно помера цев, кућиште затварача и затварач
у затвореном положају дуж растојања које премашује дужину метка. У
том положају они се задржавају или држе захваљујући запињачи која
се активира помоћу обарача, или када се он отпусти, одвојено се гу-
рају унапред тако да се прво цев и кућиште, покретани опругом, поме-
ре унапред, а када дођу скоро до краја своје путање, онда их прати за-
тварач који се покреће другом опругом, при чему се временска разли-
ка између поменутих померања користи за избацивање чауре метка и
убацивање новог метка. Овај пиштољ припада типу пиштоља са дугим
трзајем, а може имати једноструко или двоструко дејство. Механизам
за окидање је доста сложен и захтевао је врло прецизну машинску об-
раду. Што се тиче спољашњег изгледа, посебно је карактеристичан из-
глед великог ударача са задње стране пиштоља (слика 5).
Прве две пријаве патента за свој пиштољ Теодоровић је поднео
19. септембра 1895. године у Белгији и Француској, али је први патент
– BE118443 – добио у Белгији. Осим тога, самостално је заштитио овај
проналазак у још седам земаља: у Француској, Немачкој, Великој Бри-
танији, Швајцарској, Аустрији, Мађарској и Италији (у Италији са чак
два патента). Међутим, пошто је продао своје патенте Роту, Рот је
затим Теодоровићев пиштољ заштитио у Сједињеним Америчким Др-
жавама на своје име и то патентом US616260. За познаваоце историје
ватреног оружја избор горенаведених земаља за патентну заштиту
је очигледан будући да су све оне у овом периоду имале развијену
108
Слика 5. Рот-Теодоровићев пиштољ из британског патента GB189522018
индустрију оружја и бројне, мање или више познате и квалитетне

произвођаче.24
Иако овај пиштољ није успешно прошао испитивање код ау-
стријске војске, Рот је уочио потенцијал за његов даљи развој, који је,
као што је горе поменуто, поверио Карелу Крнки, чешком инжење-
ру-конструктору и проналазачу.25
4.3. Оквир за метке са потискивачем
Оквир за метке са потискивачем настао је приближно у исто време

када и Теодоровићев пиштољ и првенствено је био намењен за
коришћење заједно са њим. Међутим, Теодоровић је за њега поднео
посебне пријаве патента и то опет прво у Белгији, 25. септембра
1895. године, где му је издат патент BE118537. Овај оквир је садржао
потискивач који је могао да клизи по водећим жљебовима намењеним
за метке и притискао је задњи крај метка на који се наслањао, чиме је
обезбеђивао његово правилно вођење и спречавао заглављивање у
водећим жљебовима оквира (слика 6).
Испоставило се да Георг Рот од Теодоровића није откупио једино
овај од укупно три патента којима је Теодоровић заштитио свој про-
налазак. Вероватно је Рот сматрао да тај патент има мањи значај у од-
24 “Leopold Gasser”, Wikipedia, преузето 9. марта 2023, https://de.wikipedia.

org/wiki/Leopold_Gasser; Antaris, „In The Beginning: Semi-Automatic Pistols of
the 19th Century”.
25 Ibid.
109
Слика 6. Оквир за
метке са потискивачем
из немачког патента
DE86754
носу на остала два будући да нису пронађени никакви подаци у вези

продаје или примене овог Теодоровићевог проналаска.
4.4. Полуаутоматски пиштољ који се покреће трзајем
Следећу верзију пиштоља Теодоровић је пријавио за заштиту патентом

око два месеца након претходне. Иако је већина делова овог пиштоља
била слична, постојале су извесне разлике, пре свега у конструкцији и
начину функционисања механизма за окидање. Међутим, испоставило
се да се ради о још једној од различитих верзија Рот-Теодоровићевог
пиштоља, чије усавршавање је Теодоровић наставио током наредне
две године. Овај модел пиштоља заштитио је само у Немачкој патентом
DE89908 од 13. јануара 1897. године (слика 7).
Георг Рот је откупио и овај Теодоровићев патент и заштитио га је
на своје име у Сједињеним Америчким Државама патентом US616261
од 20. децембра 1898. године. Међутим, у литератури нису пронађени
подаци о неком његовом значајнијем продору на америчко тржиште.
Убрзо после тога, као што је већ било горе поменуто, Рот започиње
сарадњу са Карелом Крнком која је била успешно окончана.26 Што се
тиче Васе Теодоровића, иако је током наредних неколико година ре-
26 Ibid.
110
Слика 7. Рот-Теодоровићев пиштољ из немачког патента DE89908
ализовао још неколико проналазака, они нису поновили успех њего-

вог пиштоља, после чега се дефинитивно окренуо каријери патентног
заступника.
4.5. Производња експлозива од редукованих

и нитрованих целулозних тела
За разлику од претходних, овај Теодоровићев проналазак припада

области хемијске технологије и односи се на поступак за производњу
експлозива од целулозних материја, као што су памучна влакна,
дрвена влакна, слама или слично. Према овом поступку, поменута
влакна се извесно време кувају са веома разређеним раствором
хлороводоничне киселине, чиме се редукују у прах чији хемијски
састав остаје непромењен. Овај прах се пречишћава и ослобађа
хлора, након чега се меша са нитратима и средствима за гелирање.
Тиме се добија паста која се затим на познати начин може прерадити
у жељени облик. Након тога се из обликованог производа испирањем
алкохолом одстрањују средства за гелирање. Теодоровић је овај
проналазак заштитио само у Великој Британији, где је 14. марта 1896.
године за њега добио патент GB189600949. Нажалост, ни у вези овог
патента нису сачувани подаци који би указивали да је евентуално
нашао примену у пракси.
111
Слика 8. Уређај
за аутоматску
промену тарифе
на таксиметру
из аустријске
привилегије
AT46/003226
4.6. Уређај за аутоматску промену тарифе на таксиметру
Овај Теодоровићев проналазак је био намењен за примену код

таксиметара у возилима за изнајмљивање код којих се износ тарифе
постепено мењао у зависности од протеклог времена вожње или
пређеног пута. Поменути уређај за аутоматску прогресивну промену
брзине обртања механизма показивача таксиметра има зупчасто-
запорни механизам са степенасто изведеном тарифном плочом
(означена позивном ознаком d1 на слици 8, која се помера помоћу
временског или даљинског погонског механизма.
Посебно треба нагласити да је ово први Теодоровићев пронала-
зак који је изумео после свог познатог пиштоља и да је то уједно тек
његов други проналазак који не припада области наоружања (уколи-
ко би се плоча горионика за петролејску лампу и њена усавршена вер-
зија сматрали једним проналаском). Заштитио га је само у Аустрији и
то привилегијом AT46/003226 која му је издата 18. августа 1896. годи-
не. Изгледа да је овај проналазак остварио известан успех будући да
је Теодоровић две године касније патентирао још један проналазак
из ове области.
4.7. Еластичне гуме за бицикле
Еластичне гуме за возила, а нарочито за бицикле, представљају трећи

Теодоровићев проналазак који не припада области наоружања.
Настао је у периоду када се коришћење гума за бицикле на надувавање,
112
Слика 9. Теодоровићева еластична гума за бицикле из белгијског

патента BE123511
које је 1888. године изумео и патентирао Џон Бојд Данлоп (John Boyd
Dunlop), нагло проширило изван Велике Британије и убрзо постало
масовно прихваћено.27 Међутим, због неконзистентног квалитета
гума, а вероватно и због стања путева по којима су се бицикли кретали,
убрзо се појавио проблем у вези са њиховим пуцањем или бушењем.
Ово је подстакло Васу Теодоровића да осмисли гуме за бицикле које
се не би могле пробушити, али које би истовремено биле довољно
еластичне да возачу обезбеде удобну вожњу.
Еластична гума за бицикле се, према његовом проналаску, састоја-
ла од челичних опруга (означене позивном ознаком а на слици 9) рас-
поређених попречнo по обручу точка, једна поред друге, а које су се
могле делимично преклапати. Поменуте опруге су могле имати отво-
рен или затворен попречни пресек, односно њихов попречни пресек
је могао имати облик лука или кружнице спљоштене с једне стране,
а биле су спојене и међусобно и са обручем помоћу вијака и матица.
Овако распоређене и повезане опруге образовале су еластични омо-
тач точка бицикла, који је по свом облику одговарао гуми за бицикл,
али се није могао пробушити а уједно је био и еластичан.
Иако је Теодоровић очекивао да овај његов проналазак буде успе-
шан, због чега га је заштитио прво у Белгији, где је 14. септембра 1896.
године добио патент BE123511, а затим у још три земље, испоставило
се да је његово решење имало бројне недостатке. Наиме, у поређењу
за гумом за бицикле на надувавање коју је овај проналазак требало да
27 „John Boyd Dunlop”, Wikipedia, преузето 9. марта 2023, https://en.wikipedia.
org/wiki/John_Boyd_Dunlop.
113
замени, његова конструкција је била веома сложена и састојала се од

великог броја делова. Осим тога, његова цена је била драстично већа
због бројности делова и трошкова њихове израде. Када се томе дода
и проблем са великом тежином Теодоровићеве гуме, јасно је да онa
ипак није имала значајније изгледе да евентуално буде прихваћенa на
тржишту.
4.8. Побољшана распрскавајућа кошуљица пројектила
Овај Теодоровићев проналазак такође припада области наоружања,

али за разлику од претходних, односи се на кошуљицу пројектила.
Теодоровић је конструисао поменуту кошуљицу тако да се при
активирању експлозивног пуњења смештеног унутар ње фрагменти
кошуљице не распрсну на све стране, већ само са њене предње стране
или налик на цвет лале.
Према овом проналаску, распрскавајућа кошуљица пројектила
се састојала из једног комада чији је предњи калотасти део био на-
прављен тако да буде слабији од задњег цилиндричног дела, како
би се при експлозији експлозивног пуњења отворио само предњи
део кошуљице. Ово се најбоље види на слици 10 на којој је приказан
горњи калотасти део кошуљице пројектила у пресеку. На његовом
унутрашњем зиду могу бити изведени урези, којих, у овом приме-
Слика 10. Побољшана

распрскавајућа кошуљица
пројектила из британског
патента GB189715794
114
ру, на једној половини обима има три, или, алтернативно томе, по-
менути урези могу бити изведени на спољашњем зиду, при чему их,
у овом случају, има пет. Било да су изведени на унутрашњем или на
спољашњем зиду кошуљице, ови урези су намењени за обезбеђивање
жељеног начина распрскавања кошуљице при активирању експлозив-
ног пуњења.
Иако је свој последњи проналазак из области наоружања Теодо-
ровић заштитио у чак шест земаља, укључујући и Аустрију, где је 18.
августа 1897. године добио привилегију AT47/002996, Белгију, Фран-
цуску, Мађарску, Велику Британију и Италију, расположиви подаци не
указују да је пронашао значајнију примену.
4.9. Усисна корпа за уређаје за подизање воде
Следећи Теодоровићев проналазак припада области машинства и

односи се на усисну корпу за уређаје за подизање воде, као што су
пумпе. Ова усисна корпа је на спољашњем зиду опремљена плочама
усмереним навише или наниже како би воду која струји у усисну корпу
могла да усмери кроз отворе према улазу усисне цеви и тиме створи
вакуум потребан за даље усисавање воде (слика 11). Теодоровић је
овај проналазак заштитио патентом HU10213 од 25. децембра 1897.
године само у Мађарској, док одговарајућа аустријска привилегија
није пронађена.
Слика 11. Усисна корпа за

уређаје за подизање воде из
мађарског патента HU10213
115
4.10. Направа за блокирање на таксиметрима
Нажалост, Теодоровићевa аустријскa привилегијa АТ49/000658 од

11. јануара 1899. године за направу за блокирање на таксиметрима
није сачувана у Аустријском заводу за патенте. Захваљујући томе што
постоје библиографски подаци за поменуту привилегију, она је ипак
могла бити увршћена у листу Теодоровићевих патената. Судећи према
називу овог проналаска, који представља последњи Теодоровићев
проналазак заштићен патентом, радило се о још једном побољшању
на механизмима таксиметара, који су већ били предмет горенаведене
аустријске привилегије АТ46/003226.
5. Патентна стратегија Васе Теодоровића
На основу анализе горенаведених Теодоровићевих патената може

се извести неколико закључака о његовој проналазачкој делатности
и стратегији патентне заштите. Прво, скоро сви његови проналасци
припадају области машинства, са изузетком британског патента
GB189600949, који припада области хемијске технологије. Друго, већи
број његових патената припада области наоружања. Наиме, од укупно
једанаест основних Теодоровићевих патената, чак пет се односи на
оружје или експлозиве, при чему се по значају међу њима посебно
издвајају Теодоровићеви патенти за полуаутоматски пиштољ. И сам
Теодоровић је био свестан тога будући да га је истовремено заштитио
у највећем броју земаља (9 земаља). Осим овог, у већем броју земаља
је заштитио још два своја проналаска: побољшање код шрапнела (6
земаља) и оквир за метке за пиштољ (5 земаља). Остале проналаске је
заштитио у знатно мањем броју земаља – чак 5 проналазака заштитио
је само по једним патентом. Преостали Теодоровићеви проналасци се
односе на област осветљења (плоче горионика петролејских лампи),
показивања и мерења (таксиметри) или возила (еластичне гуме), што
говори о разноврсности његових интересовања и проналазачком
таленту који му је омогућио стварање изума из различитих области
технике.
Што се тиче Теодоровићеве патентне стратегије, може се закљу-
чити да се састојала из следећих фаза: пронаћи, патентирати и прода-
ти или лиценцирати патент. Из овога је очигледно да је Теодоровић
првенствено био заинтересован за продају (или евентуално лиценци-
рање) својих патената, док му њихова примена у пракси, односно про-
изводња, није била од посебног значаја, што доста наликује патентној
116
стратегији Николе Тесле.28 Ово потврђује чињеница да је своје најзна-

чајније патенте за полуаутоматски пиштољ, наведене у уводном делу
америчких патената US616260 и US616261, продао Георгу Роту, због
чега се они воде на њега, а не на Васу Теодоровића. То је и разумљи-
во имајући у виду да проналазаштво ипак није била Теодоровићева
основна делатност.
6. Васа Теодоровић као патентни заступник
упоредо са проналазачком, Теодоровић је градио и каријеру патент-

ног заступника. Имајући у виду да ова професија није позната широј
јавности у наставку ће бити дат њен краћи приказ.
Патентно право, као и друга права индустријске својине, веома је
комплексно и од проналазача захтева специјалистичка знања која они
у највећем броју случајева не поседују. Зато они при откривању про-
наласка јавности или подношењу пријаве патента лако могу направи-
ти велике грешке које се накнадно не могу исправити, а због којих
њихови проналасци могу остати незаштићени, тако да их свако може
користити без икакве накнаде.29
Овакву ситуацију могуће је једноставно избећи уколико пронала-
зач (или друго лице на које он пренесе овлашћење) ангажује специја-
лизованог стручњака – патентног заступника. Иако назив ове профе-
сије сугерише да се она бави само патентном заштитом проналазака,
патентни заступници су, у највећем броју случајева, оспособљени и за
рад на заштити осталих облика права индустријске својине, као што
су жигови и индустријски дизајн.30 Мада се може повући паралела
између адвоката који клијенте заступају пред судовима и патентних
заступника који их заступају пред институцијом надлежном за за-
штиту индустријске својине одређене земље (надлежним органом),
постоје и извесне разлике од којих је најзначајнија та што патентни
заступници не морају бити адвокати; напротив, у већем броју земаља
патентни заступници су лица са високошколским образовањем из об-
ласти природних или техничких наука. Међутим, да би таква лица по-
28 Снежана Д. Шарбох, „Патенти и патентна стратегија Николе Тесле”,

Phlogiston, 24 (2016): 313–345.
29 “Приручник за проналазаче – заштита Ваше идеје”, Завод за интелектуалну
својину, преузето 10. марта 2023, https://www.zis.gov.rs/edukativno-informa-
tivni-centar/prirucnik-za-pronalazace/zastita-vase-ideje/.
30 Ibid.
117
стала патентни заступници она морају стећи лиценцу, што је обично

условљено полагањем прописаног стручног испита пред надлежном
институцијом, после чега се врши њихов упис у одговарајући реги-
стар заступника. Патентни заступници, било да се ради о појединци-
ма или о патентним канцеларијама у којима ради више њих, овлашће-
ни су за заступање пред надлежним органом одређене земље, али
такође могу имати одређена овлашћења и у погледу међународне
заштите. На пример, након приступања Републике Србије Европској
патентној организацији, наши патентни заступници су стекли право
заступања и пред Европским заводом за патенте. С друге стране,
иако патентни заступници из једне земље немају право заступања
у другој земљи, они обично сарађују са патентним заступницима из
других земаља, тако да својим клијентима могу организовати засту-
пање и у иностранству.
Иако је пожељно да домаћа правна и физичка лица користе услуге
патентних заступника, то за њих ипак није обавезно. За разлику од
њих, страна лица, било физичка или правна, морају ангажовати па-
тентног заступника у процесу заштите проналаска пред надлежним
органом.
Патентни заступници пружају широк спектар услуга својим клијен-
тима. У њихове основне задатке спадају саветовање у вези подно-
шења пријаве патента, претраживање стања технике и израда одго-
варајућег извештаја пре подношења пријаве патента, састављање и
подношење пријаве и заступање у поступку пред надлежним орга-
ном, које обухвата састављање и подношење одговора на резултате
испитивања у току поступка по пријави, израду мишљења у поступци-
ма поништаја патента или повредама права из патента и друго. Осим
наведених, у случају када су њихови клијенти страна лица, патентни
заступници данас још врше и превођење и подношење пријава према
Уговору о сарадњи у области патената (Patent Cooperation Treaty), као
и валидацију европских патената одобрених од стране Европског за-
вода за патенте (уколико се ради о земљи чланици Европске патентне
организације; слично важи и за друге регионалне патентне организа-
ције). Рад патентних заступника захтева комбинацију знања из обла-
сти технике са добрим познавањем патентног права и страних језика,
као и континуално усавршавање и праћење домаћих и иностраних
патентних прописа.
Појава патентних заступника као специјализованих професиона-
лаца везана је за развој савремених патентних система, који је усле-
118
Слика 12. Извод из регистра патентних заступника Америчког завода за

патенте из 1894. године у коме је наведен Васа Теодоровић
дио током друге половине 19. века, при чему је у земљама са развије-
нијим патентним системима постојао већи број патентних заступника.
Што се тиче Васе Теодоровића, о овом делу његове каријере нису
пронађени прецизнији подаци, тако да још увек није утврђено када
је тачно постао патентни заступник. Међутим, његово име, заједно
са још само три друга патентна заступника из Аустрије, налазило се у
регистру патентних заступника Америчког завода за патенте (United
States Patent Office) из 1894. године (слика 12).31 Међутим, страни па-
тентни заступници су ускоро изгубили право да врше заступање пред
Америчким заводом за патенте, тако да се у наредним издањима
овог регистра налазе само имена америчких патентних заступника.
Мада се у регистар патентних заступника код Аустријског завода
за патенте уписао непосредно након његовог оснивања, 1899. године,
нема сумње да је већ имао дугогодишње искуство у овој професији.32
Његово име се налази на стотинама патената различитих аустријских
и страних проналазача, првенствено у Аустрији, али и у Сједињеним
Америчким Државама. Само у 1903. години његово име као патент-
ног заступника се појављује на преко 300 патената и пријава патена-
та.33 Овај податак, као и чињеница да се Теодоровићева патентна
канцеларија налазила у самом центру Беча, на адреси Штефансплац 8
(Stephansplatz 8, зграда постоји и данас), указују да је био веома успе-
шан у свом раду. Био је и члан Удружења патентних заступника (Verein
31 Virginia W. Middleton, ed., Names and addresses of attorneys practicing be-

fore the United States Patent Office (Washington D.C: Press of McGill & Wallace,
1894), 31.
32 “Patentanwaltregister”, Österreichisches Patentblatt, Erster Jahrgang, 1899,
91.
119
Слика 13. Оглас патентне

канцеларије Васе Теодоровића у
Аус�ријском �а�ен�ном �ласнику
der Patentanwalte).34 Огласи његове патентне канцеларије редовно су

излазили у Аус�ријском �а�ен�ном �ласнику (слика 13).35
Осим лица из Аустроугарске, међу његовим клијентима су се нала-
зили и појединци и компаније из Немачке, Француске, Белгије, Велике
Британије, Италије, Канаде, Норвешке, Русије, Сједињених Америч-
ких Држава, Швајцарске, Шведске, Шпаније, Србије, али и Алжира,
Бразила и Монака. Међу клијентима је имао и познате компаније као
што је компанија Син�ер (Singer Co.), бројне фабриканте, инжењере и
техничаре, али и кондуктере, продавце, па чак и једну од ретких жена
проналазача у то време, кројачицу из Келна, Јохану Бар (Johanna
Bahr), која је захваљујући њему добила аустријски патент АТ12602.36
Иако се Теодоровић у већини литературских референци помиње
искључиво као аустријски проналазач, испоставило се да је био све-
стан свог српског порекла и да је одржавао везе са Кнежевином (кас-
није Краљевином) Србијом, што потврђује чињеница да је био патент-
ни заступник два српска научника и инжењера – Љубомира Клерића
(1844–1910) и Тодора – Тоше Селесковића (1856–1901).
Као што је познато, Љубомир Клерић је био један од најзначај-
нијих научника у Кнежевини (а касније Краљевини) Србији крајем
19. и почетком 20. века – био је први српски дипломирани рударски
инжењер, геолог, математичар и редовни члан Српске краљевске
академије, као и дугогодишњи професор Велике школе (која је кас-
није прерасла у Универзитет у Београду). Осим тога, био је и плодан
проналазач, а имао је прилику и да лично упозна свог много славнијег
колегу, Николу Теслу, приликом његове једине посете Београду 1892.
године.37
34 Ibid.
35 Ibid.
36 Ibid.
37Снежана Д. Шарбох, „Љубомир Клерић – први српски проналазач мо
дерног доба и његови патентирани проналасци”, Phlogiston, 30 (2022): 55–90.
120
Слика 14. Потпис Васе

Теодоровића као патентног
заступника на Клерићевом
америчком патенту US512719
У периоду између 1891. и 1894. године, када је већ био познат и

цењен професор, научник који је објављивао бројне радове и екс-
перт коме је држава поверавала разноврсне инжењерске задатке,
Клерић није могао у потпуности да се посвети патентирању својих
проналазака. Зато је одлучио да ангажује патентног заступника који
би му припремао пријаве и у његово име водио поступке за стицање
патената. Његов избор је пао управо на сународника из Беча – Васу
Теодоровића. Захваљујући њиховој успешној сарадњи, током овог
периода Клерић је заштитио девет својих проналазака са укупно 37
патената.38 Иако се име Васе Теодоровића као Клерићевог заступ-
ника појављује само на аустријским привилегијама и америчким
патентима (слика 14), нема сумње да је Теодоровић захваљујући са-
радњи са патентним заступницима из других земаља обезбедио Кле-
рићу заступање и у другим земљама из којих потичу његови патенти.
Оправдано је претпоставити да се Клерићева сарадња са Теодоро-
вићем завршила 1894. године када је Клерић именован за министра
просвете и црквених дела, због чега је престао да се активно бави
проналазаштвом.39
Осим за Љубомира Клерића, Васа Теодоровић је радио као па-
тентни заступник и за Тодора Селесковића (слика 15). Селесковић је
такође био један од великана српске науке и технике с краја 19. века.
Рођени Београђанин, школовао се у Немачкој, прво у Франкенбергу,
а затим у Карлсруеу, где је постао машински инжењер дипломиравши
1879. године на Политехници (Polytechnische Schule). Иако је први по-
сао добио у фабрици муниције Лоренц (Deutsche Metallpatronen Fabrik
Lorenz) у истом граду, вратио се у Србију 1881. године, где је почео да
ради у Војном заводу у Крагујевцу.40
38 Ibid.
39 Ibid.
40 Владимир Шолаја, „Тодор-Тоша Ф. Селесковић”, у Живо� и �ело ср�ских
научника, књига I, ур. Милоје Сарић (Београд: САНУ, 1996), 361–396.
121
Слика 15. Пријава

Тодора Селесковића за
аустријску привилегију
потписана од стране
његовог заступника Васе
Теодоровића
У наредних двадесет година, све до своје преране смрти услед ин-

фекције након хируршког захвата 1901. године, Селесковић се исти-
цао као инжењер, пројектант фабрика, постројења, хидроелектрич-
них и парних централа, конструктор машина и алата. Постао је први
професор механичке технологије у Великој школи у Београду и уни-
верзитетски професор машинства, као и први управник Београдског
водовода и председник Удружења инжењера Србије.41 Сматра се ро-
доначелником производног машинства у Србији, а био је и посланик у
Народној скупштини.42
Познато је да је Тодор Селесковић током своје каријере објавио
преко тридесет научних и стручних радова, као и да је конструисао
велики број машина и алата, као што су тропозициона преса за извла-
чење металних фишечних чаура, полуаутоматска машина за обраду
топовских пројектила, хидраулична турбина и друго, али до сада није
било података да је патентирао неко од поменутих конструкцијских
решења.43 Имајући у виду да у овом периоду Србија још увек није има-
ла сопствени закон о патентима, нити га је добила у периоду пре завр-
шетка Првог светског рата – Уредба о заштити индустријске својине у
Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца је ступила на снагу 15. новембра
1920. године – следи да је Селесковић могао имати само неки од ино-
страних патената.44
Спроведено истраживање је указало да је Селесковић зашти-
тио бар један свој проналазак и то растављиву фрикциону спојницу
(Lösbare Friktionskupplung) за коју је 28. новембра 1892. године добио
аустријску привилегију АТ42/004020 (слика 16), на основу пријаве коју
41 Ibid.
42 Ibid.
43 Ibid.
122
Слика 16. Растављива фрикциона спојница Тодора Селесковића из

аустријске привилегије АТ 42/004020
је 27. фебруара исте године као заступник у његово име поднео Васа
Теодоровић. Осим аустријског, Селесковић је за овај проналазак сле-
деће године добио и немачки патент DE70413.
Горенаведени подаци указују да је Васа Теодоровић имао знатно
дужу каријеру патентног заступника у поређењу са каријером прона-
лазача. Мада њен почетак још увек није прецизно утврђен, имајући у
виду да је већ почетком деведесетих година 19. века имао разрађе-
ну праксу и да је радио све до своје смрти 1919. године, следи да је
Теодоровић као патентни заступник радио барем тридесет година, а
вероватно и дуже.
име Васе Теодоровића данас је скоро потпуно непознато у Ср-
бији, док се у иностраној литератури помиње искључиво као аустриј-
ски проналазач. Међутим, имајући у виду да се несумњиво ради о осо-
би српског порекла која се исказала и као проналазач у време када
су били активни и наши великани Тесла и Пупин и која је као патент-
ни заступник сарађивала са Љубомиром Клерићем и Тодором Селе-
сковићем, сматрамо да је било вредно пажње детаљније истражити
живот и дело Васе Теодоровића, који је успешно објединио каријере
инжењера, изумитеља и патентног заступника.
123
Извори преузетих илустрација:
Слика 1. “Leopold Gasser”. Wikipedia. Преузето 9. марта 2023. https://

de.wikipedia.org/wiki/Leopold_Gasser.
Слика 2. “Lot 4619: A self-loading pistol Roth-Theodorovic Mod. 1901, field
trials”. Invaluable. Преузето 8. марта 2023. https://www.invaluable.
com/auction-lot/a-self-loading-pistol-roth-theodorovic-mod-1901-f-4619-
c-498498fbb1.
Слика 12. Middleton, Virginia W., ed. Names and addresses of attorneys prac-
ticing before the United States Patent Office. Washington D.C: Press of
McGill & Wallace, 1894, 31.
Слика 13. Österreichisches Patentblatt, Fünfter Jahrgang, 1903.
1. Antaris, Leonardo. „In The Beginning: Semi-Automatic Pistols of the 19th

Century”. NRA American Rifleman. Преузето 8. марта 2023. https://
www.americanrifleman.org/content/in-the-beginning-semi-automatic-
pistols-of-the-19th-century/.
2. Аустријске привилегије – Архива Аустријског завода за патенте
(Österreichisches Patentamt), Беч, Аустрија.
3. Белгијски патенти – Државни архив Белгије (Archives de l’État en
Belgique), Брисел, Белгија.
4. Bogdanović, Branko. „ROTH_STEYR M07”. Oružje online. Преузето 8.
марта 2023. https://oruzjeonline.com/2021/07/19/roth-steyr-m07/.
5. „John Boyd Dunlop”. Wikipedia. преузето 9. марта 2023. https://
en.wikipedia.org/wiki/John_Boyd_Dunlop.
6. „Leopold Gasser”. Wikipedia. преузето 9. марта 2023. https://
de.wikipedia.org/wiki/Leopold_Gasser.
7. „Lot 4619: A self-loading pistol Roth-Theodorovic Mod. 1901, field trials”.
Invaluable. преузето 8. марта 2023. https://www.invaluable.com/
auction-lot/a-self-loading-pistol-roth-theodorovic-mod-1901-f-4619-c-
498498fbb1.
8. Миланковић, Милутин. Ус�омене, �оживљаји и сазнања – �е�ињс�во
и мла�ос� (1879–1909). Београд: Српска академија наука и уметно-
сти, 1979.
9. Middleton, Virginia W, еd. Names and addresses of attorneys practicing
before the United States Patent Office. Washington D.C: Press of McGill
& Wallace, 1894.
10. Österreichisches Patentblatt. Erster Jahrgang, 1899. преузето 8. марта
2023. https://archive.org/details/bub_gb_Q89OAAAAYAAJ.
124
11. Österreichisches Patentblatt. Fünfter Jahrgang, 1903. преузето 8. марта

2023. https://archive.org/details/bub_gb_5shOAAAAYAAJ.
12. „Persönliches”. Zeitschrift der Österr. Ingenieur- und Architekten-Vereines,
свеска 14, 4. април 1919. Преузето 8. марта 2023. https://anno.onb.
ac.at/cgi-content/anno-plus?aid=zia&datum=1919&page=214&size=45.
13. „Pištolji i Revolveri”. My city. преузето 3. априла 2022. https://www.
mycity-military.com/Pesadijsko-naoruzanje-municija-i-oprema/Pistolji-i-
Revolveri_436.html.
14. „Приручник за проналазаче – заштита Ваше идеје”. Завод за инте-
лектуалну својину. преузето 10. марта 2023. https://www.zis.gov.rs/
edukativno-informativni-centar/prirucnik-za-pronalazace/zastita-vase-
ideje/.
15. „RIA: Steyr-Hahn Pistol Variations”. Forgotten Weapons. преузето 3.
априла 2022. https://www.forgottenweapons.com/ria-steyr-hahn-pistol-
variations.
16. „Roth-Steyr M1907”. Wikipedia. преузето 8. марта 2023. https://
en.wikipedia.org/wiki/Roth%E2%80%93Steyr_M1907.
17. „Roth-Theodorovic pistol”. Wikipedia. преузето 3. априла 2022. https://
en.wikipedia.org/wiki/Roth%E2%80%93Theodorovic_pistol.
18. Француски патенти – Архива француског Националног института
за индустријску својину (Institut National de la Propriété Industrielle),
Париз, Француска.
19. Шарбох, Снежана Д. „Љубомир Клерић – први српски проналазач мо-
дерног доба и његови патентирани проналасци”. Phlogiston, 30 (2022):
55–90.
20. Шарбох, Снежана Д. „Никола Бизумић између легенде и стварности”.
Phlogiston 29 (2021): 129–150.
21. Шарбох, Снежана Д. „Патенти и патентна стратегија Николе Тесле”.
Phlogiston 24 (2016): 313–345.
22. Шарбох, Снежана. Па�ен�и Николе Тесле – ка коначној лис�и.
Београд: Музеј Николе Тесле, 2006.
23. Шолаја, Владимир. „Тодор-Тоша Ф. Селесковић”. у Живо� и �ело
ср�ских научника, књига I, уредник Милоје Сарић. Београд: САНУ,
1996.
125
Snežana D. Šarboh
Intellectual Property Office, Belgrade
WASA THEODOROVIĆ—AN ENGINEER, AN INVENTOR

AND A PATENT ATTORNEY AND HIS PATENTS
Today, Wasa Theodorović’s name is not widely known, except within a

narrow circle of experts of the history of firearms. They primarily know him as
the designer of one of the first semi-automatic pistols, which is known in the
literature as the Roth-Theodorović pistol. However, in addition to his career
as an engineer-designer, Wasa Theodorović simultaneously built another two
careers—as an inventor and as a patent attorney—in which he was no less
successful. Although in most literary references Theodorović is mentioned
as an Austrian inventor, it turns out that he was well-aware of his Serbian
origin and that he maintained ties with the Principality (later Kingdom) of
Serbia, which is confirmed by the fact that he was the patent attorney of
two famous Serbian scientists and engineers—Ljubomir Klerić and Todor
Selesković. Therefore, in order to establish the facts related to the life of
Wasa Theodorović, and especially regarding his patented inventions, we
have conducted a research focused on the available archival sources, which
included, among other things, various archives and databases of different
patent offices, with the aim of finding the patents by which Theodorović
protected his inventions. This resulted in over thirty of Theodorović’s patents
granted in ten different countries, as well as numerous facts regarding his life
and activities as a patent attorney. As for Theodorović’s inventions, almost all
of them were made in the field of mechanical engineering, with the exception
of one British patent that belongs to the field of chemical technology. A lot
of his patents belong to the field of armaments, since five of Theodorović’s
eleven basic patents are related to firearms or explosives, with the patents
for his semi-automatic pistol, which was named after him and Georg Roth,
his financier, being particularly important. He protected this invention in the
largest number of countries. The rest of Theodorović’s inventions are related
to the field of lighting, indication and measurement or vehicles. In contrast
to his career as an inventor covering the period between 1894 and 1899, his
career as a patent attorney spanned a period of around three decades. He
was a very successful patent attorney, with an office situated in the centre
of Vienna, and he had a large number of both domestic and foreign clients.
Bearing in mind that this is undoubtedly a person of Serbian origin who
proved himself as an inventor at a time when both Tesla and Pupin were
also active, we believe that it was worthy of attention to investigate in more
126
detail the life and work of Wasa Theodorović, who successfully combined
careers of an inventor and a patent attorney.
Keywords: Wasa Theodorovic, Roth-Theodorovic pistol, inventor, patent
attorney, patents

127
прегледни рад
UDC 621.351:620.92
Славко Ментус1
Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију, Београд
НАПРЕДНИ ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКИ СИСТЕМИ ЗА

АКУМУЛАЦИЈУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ2
Апстракт
У сенци светске енергетске транзиције ка широкој употреби об-
новљивих извора енергије одиграва се интензиван истраживачки
рад на испитивању електрохемијских система који би ову транзи-
цију потпомогли. Литијум-јонска батерија, са практичном густином
енергије од око 250 mWh g-1 је, као главни извор енергије у савре-
меним преносивим електронским уређајима, али и као погонско
средство за електричне аутомобиле, у том погледу одиграла зна-
чајну почетну улогу. Услед растуће потрошње све више долази до
изражаја недостатак ресурса за њену производњу: кобалта, никла,
па и самог литијума, поготово стога што увелико расте потреба
за акумулацијом електричне енергије произведене соларним или
ветроелектранама. Због тога се трага за достојним наследником
ове батерије, а у чији састав би ушле компоненте које су заступље-
није у свету минералних ресурса. Изгледи ко ће од могућих кан-
дидата преузети ову улогу мењају се из дана у дан. Полазећи од
критеријума: велика практична густина снаге и енергије, обилност
компоненти у земљиној кори и број циклуса пуњења-пражњења,
тренутно у том погледу предњаче натријум-јонска батерија, алу-
минијум-јонска батерија, проточна редокс-батерија и батерија са
1 slavko@ffh.bg.ac.rs
2 Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије
je подржало овај рад кроз уговор 451-03-47/2023-01/200146 са Факултетом за
физичку хемију. Фонд за науку Српске академије наука и уметности je подр-
жао рад кроз пројект Ф-190, Електрокатализа у савременим процесима кон-
верзије енeргије.
129
течним металима. У овом раду биће приказани принцип рада и

основне енергетске карактеристике ових перспективних електро-
хемијских система.
Кључне речи: климатске промене, обновљиви извори енергије, на-
тријум-јонске батерије, алуминијум-јонске батерије, течне метал-
не електроде, проточне редокс-батерије
1. Увод
У другој половини 20. века дошло је до драстичог скока годишње

потрошње енергије у свету, са двадесетак хиљада терават-сати (TWh)
1950. године до 160.000 терават-сати 2018. године. У потрошњи са око
80 % учествују фосилна горива, што постепено доводи до поремећаја
састава Земљине атмосфере. Ових дана се у атмосферу годишње
ослободи око 35 милијарди тона СО2 и без превентивних мера,
до 2050. године емисија би могла да порасте на 65 милијарди тона
годишње.3 Последица тога је да је концентрација СО2 у атмосфери са
280 ppm 1880. године (пре индустријског доба) порасла на 410 ppm
у 2020. години. Кисели карактер емитованих гасова утиче на раст
киселости природних вода и ремети осетљиве еколошке равнотеже
од којих зависе биљни и животињски свет. Емисију гасова прате и
чврсте честице које такође могу бити врло штетне по здравље живих
организама.4
Угљен-диоксид изазива ефекат стаклене баште, због чега расте
средња температура на Земљи. До сада је тај пораст износио око
један степен Целзијусове скале, али би наставак раста за још само је-
дан степен изазвао отапање ледника на Алпима и на Северном полу,
што би могло да подигне ниво мора за око један метар и изазове при-
родне непогоде опасне по опстанак живота на земљи. Та опасност
схваћена је крајње озбиљно почетком 21. века, те је Организација
уједињених нација (ОУН) преузела иницијативу за заштиту атмос-
фере од даљег загађења и за спречавање климатских промена,
тако што је на годишњем нивоу, на наменски одржаваним конфе-
ренцијама, усвајала, модификовала и финансирала одговарајуће
3 Rebecca Lindsey, “Climate Change: Atmospheric Carbon Dioxide”, Climate.

gov, преузето 15. маја 2023, https://www.climate.gov/news-features/understan-
ding-climate/climate-change-atmospheric-carbon-dioxide.
4 Zoran Milićević i dr., „Analiza zagađenja vazduha u funkciji koncentracije
suspendovanih čestica PM2.5”, Ecologica, 27 (2020): 458–464.
130
С. Ментус, Напредни електрохемијски системи
мере. На конференцији у Канкуну 2010. године, развијене земље

су ради смањења употребе фосилних горива у саобраћају одлучи-
ле да подрже развој аутомобила на електрични погон. Практичном
успеху те намере је допринео успешан развој литијум-јонске бате-
рије, пронађене 1990. године. Типична литијум-јонска батерија ко-
ристи литијумом допиран графит као негативну електроду (аноду),
а литијумом допиран оксид прелазних метала (Cо, Ni, Mn) као по-
зитивну електроду (катоду). Електролит је раствор литијумове соли
у апротичном органском растварачу (смеси пропилен-карбоната и
етилен-карбоната и сличном). Током пражњења, док се електрони
крећу кроз метални спој од аноде ка катоди, литијумови јони се
крећу кроз електролит од аноде ка катоди чиме се одржава елек-
тронеутралност система. Ова батерија, богатија енергијом од свих
конкурената, у првом појављивању на тржишту била је врло ску-
па али је убрзо освојила растуће тржиште мобилне електронике,
првенствено мобилних телефона и лаптоп рачунара, што је помогло
да се њене перформансе константно унапређују. За двадесетак го-
дина колико је протекло од њеног проналаска, њихова специфична
енергија је до 2010. године порасла са око 80 на око 120 Wh kg-1, а
полазна врло висока цена спала је испод 1.000 америчких долара по
киловат-сату. То је већ било довољно ниско да се, према препоруци
конференције ОУН у Канкуну, оне искористе као почетно погонско
средство за електричне аутомобиле. Током 2010. године, батерија-
ма покретани аутомобили ушли су у индустријску производњу, па је
до 2017. године њихов број у свету премашио један милион, а расте
намера да се за коју деценију сви аутомобили са фосилних горива
преоријентишу на батеријски погон.5 Три научника која су најзаслуж-
нија за њихов проналазак, Стенли Витингам (Stanley Whittingham),
Џон Гудинаф (John B. Goodenough) и Акира Јошино (Akira Yoshino),
добили су 2019. године Нобелову награду за хемију.6
Захваљујући расту производних капацитета, цена литијум-јонских
батерија је временом падала, тако да је 2016. године износила 270
америчких долара po једном киловат-сату, а данас је, захваљујући до-
садашњим улагањима у бројне призводне капацитете, сведена скоро
само на цену уграђених материјала, односно, на мање од 125 амери
5 L. Lu et al., “A review on the key issues for lithium-ion battery management in

electric vehicles”, J. Power Sources, 226 (2013): 272–288.
6 S. Mentus, “Batteries as a tool against climate changes”, Contemporary
Materials, X−2 (2019): 109–118.
131
чких долара по kWh. Захваљујући бројним унапређењима,7,8 густина

енергије је порасла на преко 200 Аh kg-1, а у пракси у неким модели-
ма аутомобила већ достиже и преко 250 Wh kg-1, што омогућава да,
уз сличан комфор, средњи пут са једним пуњењем буде приближно
изједначен са аутомобилима са бензинским мотором. Пакети бате-
рија који омогућавају прелазак 100–500 km са једним пуњењем имају
енергетски капацитет од 16–100 kWh, а цена аутомобила је још увек
одређена првенствено ценом батерија.
Последњих година експанзивно расте и број соларних и ветро
електрана. С обзиром на њихову променљиву продуктивност која
осцилује на дневном нивоу, као и на недовољну количину хидроенер-
гетских капацитета, класичне термоцентрале на угаљ или нуклеарне
електране морају се и даље симултано користити како би се спречиле
драматичне промене у снабдевању становништва и индустрије елек-
тричном енергијом. Међутим, чак и кад би класични енергетски из-
вори тренутно били јефтинији, опасност од надолазећих климатских
промена условљава да се фосилна горива напуштају, што је постало и
политички захтев водећих индустријских земаља као последица бри-
ге о животној средини.9,10,11
Да би обновљиви извори енергије – соларне електране или ветро-
генератори – у великој мери могли да замене фосилна горива, ради
стабилизације њихове излазне снаге, биће потребни огромни капа-
цитети за складиштење електричне енергије, барем на нивоу једно-
дневне потрошње. Стога последњих година расте број истраживања
снажних електрохемијских система за акумулацију електричне енер-
гије. За сада се и у те сврхе, као енергетски најефикасније, и даље пла-
нирају литијум-јонске батерије. Планира се да се уз прогресиван раст,
7 N. Yabuuchi and T. Ohzuku, “Novel lithium insertion material of

Li(Co1/3Ni1/3Mn1/3)O2 for advanced lithium-ion batteries”, J. Power Sources, 119–
121 (2003): 171–174.
8 Y. Xiang, Z. Yin and X. Li, “Synthesis and characterisation of manganese-,
nickel- and cobalt-containing carbonate precursors for high capacity Li-ion
battery cathodes”, J. Solid State Electrochem., 18 (2014): 2123–2129.
9 Z. Yang et al., “Electrochemical Energy Storage for Green Grid”, Chem. Rev.,
111 (2011): 3577–3613.
10 V. Khare, S. Nema and P. Baredar, “Solar–wind hybrid renewable energy sys-
tem: A review”, Renew Sustain. Energy Rev., 58 (2016): 23–33.
11 Committee on America’s Energy Future, National Academy of Sciences,
National Academy of Engineering, and National Research Council, America’s
Energy Future: Technology and Transformation, Summary ed. (Washington DC: The
National Academies, 2009).
132
до 2030. године, осим за потребе већ уобичајених потрошача, око 30

GWh енергије годишње улаже и у сврхе стабилизације локалних напој-
них мрежа (табела 1).
Табела 1. Садржај енергије литијум-јонских батерија у

јединицама GWh/год. од 2010. до 2020. године и процена
раста до 2030. године12
2010. 2015. 2020. 2025. 2030.

Преносива електроника 21 31 45 66 100
(мобилни телефони,
камере, лаптоп
рачунари)
Електрична возила (све 0 13 76 137 245
врсте)
Станице за 0 0 2 10 30
стабилизацију напона
градске мреже
Друге примене 1 1 2 7 15
Укупно 22 45 125 220 390
Оволика потрошња литијум-јонских батерија доводи у сумњу одр-

живост њихове производње. Према савременом саставу батерија, за
1 kWh троши се око 0,1 kg кобалта, око 0,4 kg никла и око 0,16 kg ли-
тијума. Будуће планове проширења производње може да поремети
недостатак рудних ресурса кобалта и никла, када њихова брзина по-
трошње буде превазишла брзину производње.13 Уз планове наговеш-
тене у табели 1, то се може догодити већ за десетак година, а неку
деценију касније исти проблем ће се појавити и са литијумом. Велики
проблем литијум-јонских батерија је њихова запаљивост, а ту су и
тешкоће у гашењу у случају запаљења, због чега постоји уздржаност
од њихове употребе у авионском саобраћају и у великогабаритним
верзијама.
Из тог разлога се данас ужурбано ради на открићу нових типова
батерија које би биле достојна замена за литијум-јонску батерију,
али у чији састав би ушле компоненте које су заступљеније у рудним
ресурсима. Изгледи ко ће од могућих кандидата преузети ову улогу
12 G. Zubi et al., “The lithium-ion battery: State of the art and future perspec-
tives”, Renewable and Sustainable Energy Reviews, 89 (2018): 292–308.
13 K. Turcheniuk et al., “Ten years left to redesign lithium-ion batteries”, Nature,
559 (2018): 467–470.
133
мењају се из дана у дан. До пре неколико година очекивала се комер-

цијализација литијум-сумпорних и литијум-ваздушних батерија,14,15
које теоријски имају вишеструко већу густину енергије од данашњих
комерцијалних литијум-јонских батерија, међутим, још нису решени
сви технички проблеми у том смислу. Уз то, пожељнија су решења које
не користе литијум, пошто његове резерве у свету такође нису наро-
чито издашне.13 Полазећи од критеријума: велика практична густина
снаге и енергије, обилност компоненти у земљиној кори, број циклуса
пуњења-пражњења и сигурност од пожара у великогабаритним вер-
зијама, већ постоје варијанте које, барем у мање захтевним области-
ма потрошње, могу да замене литијум-јонске батерије. Тренутно у
том погледу предњаче натријум-јонска батерија, алуминијум-јонска
батерија, проточна редокс-батерија и батерија са течним металима,
које су све већ у раној фази комерцијалне примене. У овом раду биће
приказани њихов принцип рада и тренутно достигнуте енергетске и
друге карактеристике значајне са аспекта потрошње.
2. Натријум-јонске батерије
2.1. Прва генерација
До пре пар година, литијум-јонске батерије су на тржишту батерија

деловале доминантно. Међутим, због перспективе исцрпљивања руд-
них ресурса у блиској будућности,12 развијани су алтернативни моде-
ли, па су пре пар година до комерцијалног нивоа развијени модели
прве генерације натријум-јонских батерија. Донедавно је проблем
представљао недовољан енергетски садржај и катодног и анодног
материјала. Графит као анодни материјал литијум-јонских батерија у
кога се лако уграђују Li+ јони, није погодан за натријумове јоне због
њиховог знатно већег јонског радијуса. Решење се појавило про-
наласком да неуређен, неграфитабилан карбон у том смислу може
добро да послужи. Наиме, Џоу и други16 су открили да структурно
неуређени, неграфитабилан карбон добијен пиролизом добро хомо-
14 X. Fan et al., “Advanced chemical strategies for lithium-sulfur batteries: A

review”, Green Energy&Environment, 3 (2018): 2–19.
15 K. G. Gallagher et al., “Quantifying the promise of lithium–air batteries for
electric vehicles”, Energy Environ. Sci., 7 ( 2014): 1555–1563.
16 X. Zhou and Yu-Guo Guo, “Highly disordered carbon as a superior anode ma-
terial for room temperature sodium-ion batteries”, ChemElectrochem, 1 (2014):
83–86.
134
генизоване смесе поли(диалилдиметиламониум-хлорида) (PDDA) и

поли(натријум 4-стиренсулфоната) (PSS) на 800оC, има средње рас-
тојање између графитних слојева од 0,39 nm што одговара димензија-
ма натријумових јона. У раствору 1М NaClO4 у смеси органских апро-
тичних растварача пропилен-карбонат + етилен-карбонат, измерен је
капацитет од 225 mАh g-1, који се одржао на високом нивоу од 92% при
густини струје од 100 mА g-1 током 180 циклуса пуњења и пражњења.
Типичне криве галваностатског пуњења и пражњења неграфита-
билног карбона у раствору натријумове соли у органском растварачу
дате су на слици 1.
Види се да је средњи
потенцијал ове елект-
роде током пуњења и
пражњења око 0,5 V у
односу на метални на-
тријум у истом раство-
ру. Показало се да се
допирањем карбона са
хетероатомима могу
постићи знатна побољ-
шања. Ли и други17 су
Слика 1. Галваностатске криве добили азотом допиран
неграфитабилног карбона у 1М NaClO4 у неграфитабилан карбон
смеси пропилен-карбонат + етилен-карбонат.
1 – прво пуњење, 2,3 – друга и трећа крива
пиролизом пулпе зрна
пуњења соје и додатно га мо-
дификовали уградњом
квантних тачака фосфора. Тај материјал је показао стабилан капаци-
тет од 220 mАh g-1 при густини струје од 0,3 А g-1 током чак 5.000 ци-
клуса пуњења и пражњења.
Исти аутори су испитивали и комплетну батерију користећи овај
анодни материjал, а као катодни материjал су употребили слојевито
интеркалационо једињење Na0.58Ni0.33Mn0.67O2 које је испитано и у ли-
тијумским електролитима, a задржава сличне особине и у натријум-
ским електролитима. Батерија је показала густину енергије од 150
mАh g-1 при брзини пуњења и пражњења од 1C, и 52 mАh g-1 при ве-
ликим струјним брзинама од 30 C. Овај састав је касније коришћен у
првим варијантама комерцијалних натријум-јонских батерија фирме
Фарадијон (Faradion). Пошто је густина енергије прве генерације бате-
17Y. Li et al., “Sodium storage behavior of electron-rich element-doped

amorphous carbon”, Appl. Phys. Rev, 8 (2021): article ID 011402.
135
рија била око 70% литијум-јонске батерије, оне нису биле конкурентне
литијум-јонској батерији у преносној електроници нити у електрич-
ним аутомобилима.
У новије време, међу катодним материјалима издвојили су се ал-
кални хексацијаноферати (берлинско плаво) и њихови аналози, као и
полифосфати са структуром насикона.
Састав берлинско плавог и његових аналога (Prussian Blue analogs
– PBA), изражава се формулом NаxМ2[М1(CN)6]y·nH2О (са x ограниче-
ним између 0 и 2 и са y ограниче-
ним између 0 и 1), где М1 и М2 оз-
начавају прелазне метале из групе
Mn, Fe, Co, Cu, и Ni, а лако се син-
тетишу из раствора калијум-хекса-
цијаноферата, додатком раствора
соли Mn, Fе, Cо, Ni или Cu. У кри-
сталографском погледу, већина
аналога PBA су кубичне структуре.
Групе CN повезују јоне прелазних
метала градећи тродимензионал-
ну мрежу канала кроз које лако
дифундују Nа јони (слика 2).
Лу и други18 су испитивали
NaxMFe[CN]6 (M: Fe и Mn) као елек-
Слика 2. Структура берлинско плавог.
Дифузија натријумових јона је могућа
тродни материјал у органском
у све три димензије. електролитичком раствору и на-
шли су јасан напонски плато на 3,8
V за пуњење и 3,5 V за пражњење
(слика 3). Састав једињења то-
ком пражњења је варирао од
Na1.4MFe[CN]6 до Na1.72MFe[CN]6.
Структура овог једињења је по-
казала високу стабилност током
50 циклуса пуњења/пражњења.
Замена Mn са Fe у NaxMnFe[CN]6
водила је снижењу напонских пла-
Слика 3. Галваностатске криве тоа на 3,1 V при пуњењу и 2,8 V при
пуњења и пражњења
18 Y. H. Lu et al., “Prussian blue: a new framework of electrode materials for

sodium batteries”, Chem. Commun., 48 (2012): 6544–6546.
136
Слика 4. Структура Na3V2(PO4)3.

Јони кобалта су центри октаедара,
јони ванадијума су центри
тетраедара; светле лоптице су
попуњене а црне упражњене
катјонске позиције натријума.
пражњењу, уз капацитет пражњења од око 120 mАh g-1 који је био ста-
билан током 600 циклуса.
Кристалографску структуру натријум-фосфованадата формуле
Na3V2(PO4)3 који се означава скраћеницом NVP, испитали су Буи и
други.19 Они су нашли да структура Na3V2(PO4)3 одговара ромбоедар-
ском насикону приказаном на слици 4. У њој су структурне јединке
[V2(PO4)3] повезане у тродимензионалну мрежу, коју чине октаедри
VO6 и тетрахедари PO4 спојени заједничким врховима углова дуж
правца c-осе. Угловима спојена три октаедра VO6 и три тетраедра PO4
граде уске хексагоналне канале. Натријумови јони лако дифундују
кроз ове канале у све три димензије. Натријумови катјони се налазе у
два основна положаја: положај типа 1 лежи унутар јединке [V2(PO4)3]
дуж правце c-осе, док три положаја типа 2 леже уз P атоме који имају
исту координату c. Положаји типа 1 и два од три положаја типа 2 су
комплетно заузети и допуштају покретљивост јона у положајима
типа 2.
Ванг и други20 су испитивали електрохемијске особине нанокри-
стала Na3V2(PO4)3(MVP), с тим што су га, ради побољшања електрон-
ске проводљивости, прекрили слојем угљеника. У саставу батерије
овај композит је показао добар полазни капацитет од 98,6 mАh g−1
19 K. M. Bui et al., “Hybrid functional study of the NASICON-type Na3V2(PO4)3:
crystal and electronic structures, and polaron–Na vacancy complex diffusion”,
PhysChemChemPhys, 17, 24 (2015): 30433–30439.
20 E. Wang et al., “Organic cross-linker enabling a 3D porous skeleton-support-
ed Na3V2(PO4)3/carbon composite for high power sodium-ion battery cathode”,
Small Methods, 3 (2019): Art. No. 1800169.
137
при брзини пуњења од 0,5 C и одрживост капацитета при врло висо-

ким брзинама пражњења (78 mАh g−1 при 192 C, што је приближно
76,9% почетног капацитета), високу стабилност капацитета при цикли-
рању (98,4% почетног капацитета после 800 циклуса при брзини од 1 C,
91,4% полазног капацитета после 2.000 циклуса при брзини од 10 C, и
76,0% полазног капацитета после 3.000 циклуса при брзини од 100 C).
Чен и други21 су доказали да се ова батерија добро понаша у ши-
роком опсегу температура, те је стога примењива у свим уобичајеним
климатским областима. Такав напредак је омогућио покретање низа
предузећа која су се ангажовала на развоју натријум-јонских батерија
за комерцијалне примене.
Компанија Натрон Енерџи (Natron Energy) у Санта Kлари, у
Калифорнији, од модификација берлинско плавог производи и като-
де и аноде. Батерија може да се напуни врло брзо, за неколико ми-
нута, и може да издржи 50.000 циклуса пуњења и пражњења. Данас,
Натрон Енерџи већ има купце малих серија батерија међу центрима
за чување података и телефонским компанијама, уз планове проши-
рења производње.22
Предузеће Фарадијон се афирмисало као водећи произвођач на-
тријум-јонских батерија у Великој Британији,23,24 са властитим патен-
том анодног неграфитабилног карбона, катодама од слојевитих ок-
сида и полифосфата и тако даље. Са компанијама из Аустралије (ICM)
сарађује на примени батерија у домаћинствима и за стабилизацију
мрежне снаге. Такође производе батерије за комерцијална возила
у Индији. Тренутно прототипска ћелија показује густину енергије од
преко 140 Wh kg-1. Компанија наговештава сарадњу и са другим ам-
бициозним компанијама као што су Филипс 66 (Phillips 66) из Хјустона,
Пасифик Нортвест Нешнал Лаборатори (Pacific Northwest National
Laboratory – PNNL) у САД, француским Националним центром за на-
21 M. Chen et al., “NASICON-type air-stable and all-climate cathode for sodi-

um-ion batteries with low cost and high-power density”, Nat. Commun., 10
(2019): Art. No. 1480.
22 Susan Bruns, “Natron Energy Introduces Blue Rack™ Sodium-Ion Battery
Cabinet for Data Centers and Mission Critical Applications”, преузето 20. октобра
2022, https://natron.energy/wp-content/uploads/Natron_BlueRack500PR_10-11-
22-FINAL.pdf .
23K. M. Abraham, “How Comparable Are Sodium-Ion Batteries to Lithium-Ion
Counterparts?” ACS Energy Lett., 5 (2020): 3544−3547.
24Bernardo Fallas and James A. Quinn, „ Phillips 66 and Faradion Developing
Sodium-ion Battery Materials”, Business Wire, преузето 3. марта 2021, https://
www.businesswire.com/news/home/20210225005110/en.
138
учна истраживања (Centre national de la recherche scientifique – CNRS),

и француском Истраживачком мрежом за електрохемијско магаци-
онирање енергије (Réseau sur le stockage électrochimique de l’énergie –
RS2E), са планом да постигну практичну густину енергије натријум-јон-
ске батерије од приближно 200 Wh kg-1.24
Компанија КАТЛ (CATL) је познати кинески произвођач батерија,
који је најавио производњу натријум-јонских батерија25 са порозном
анодом од неграфитабилног карбона и катодом од пруско плавог
(Na2Fe[Fe(CN)6]), модификованих да избегну брз пад капацитета то-
ком циклирања. Батерија може да се напуни до 80% капацитета за 15
минута на собној температури. Она је, такође, мање осетљива на про-
мене температуре од стандардних литијум-јонских батерија. Почетне
верзије показују густину енергије од 160 Wh kg-1.
2.2. Друга генерација
Иако се последњих година у литератури

појавило неколико варијанти анодних
материјала са капацитетима који зна
тно превазилазе капацитет аноде
литијум-јонских батерија, изгледа да
технолошке потешкоће за њихову
комерцијализацију нису превази
ђене. Уместо тога, пажња је окре
Слика 5. Потенцијал нута ка калају као потенцијално упо
легуре NaxSn4 у односу на
референтну натријумову требљивом анодном материјалу.
електроду у функцији молског Од раније је познато да калај гради
удела натријума – x, у легури неколико интерметалних једињења
са натријумом. Легура најбогатија
натријумом има састав Na15Sn4. По
тенцијал ових легура варира између 0,7 и 0 V према натријумовој
референтној електроди (слика 5). Теоријски капацитет легуре са
максималним садржајем натријума је 847 mАh g-1.26, 27
25 Stephen Edelstein, “First CATL sodium-ion batteries revealed, can charge to

80% in 15 minutes”, Green Car Reports, преузето 30. августа 2021, https://www.
greencarreports.com/news/1133059_first-catl-sodium-ion-batteries-revealed-
can-charge-to-80-in-15-minutes.
26 L. Baggetto et al., “Characterization of sodium ion electrochemical reaction
with tin anodes: Experiment and theory”, J. Power Sources, 234 (2013): 48–59.
27 Biao Zhang et al., “Microsized Sn as advanced anodes in glyme-based electro-
lyte for Na-ion batteries”, Advanced Materials, 28 (2016): 9824–9830.
139
Слика 6. Илустрација поступка покривања честица Sn/C композита слојем

Al2O3 и формирања легуре NaxSn4
Главна мана Sn анода је велика експанзија запремине, која износи

чак 420% за легуру засићену натријумом (Na15Sn4).28 Толика промена
запремине је велики проблем јер је тешко очувати механичку ста-
билност аноде при тако великим осцилацијама запремине код наиз-
меничног пуњења и пражњења. Стратегије да се превазиђе ова мана
укључују прављење композита од фине дисперзије калаја и карбона,
што подразумева одређени губитак кулонског капацитета у односу
на чист калај.29, 30
Композит од 70 теж.% калаја и 30 теж.% графита добијен у куг-
личном млину показао је капацитет од 410 mАh g-1 у првом циклусу
пуњења и пражњења, као и ефективност од 70% при струјној густини
од 50 mА g-1.29 Са продужењем обраде у кугличном млину постигнут
је знатан пораст стабилности капацитета. Хан и други30 су покушали
да умање осцилације запремине при циклирању наношењем наноче-
стица Sn на карбонска влакна и депоновањем танког слоја Аl2О3 пре-
ко ових композитних честица (слика 6). Уз највиши потенцијал десо-
дијације од 1,5 V, они су нашли капацитет од преко 600 mАh g-1, као
и стабилан плато капацитета током 40 циклуса. У поређењу са ком-
позитом Sn/C, овај поступак омогућава добијање анода много бољих
карактеристика, али је такође доста компликованији за синтезу.
28 J. W. Wang et al., “Microstructural Evolution of Tin Nanoparticles during In

Situ Sodium Insertion and Extraction”, Nano Lett., 12 (2012): 5897–5902.
29 M. K. Datta et al., “Tin and graphite based nanocomposites: Potential anode
for sodium ion batteries”, J. Power Sources, 225 (2013): 316–322.
30 X. Han et al., “Atomic-Layer-Deposition Oxide Nanoglue for Sodium Ion Bat-
teries”, Nano Lett., 14, 1 (2014): 139–147.
140
Слика 7. Специфични
капацитет Sn аноде са
различитим везивним
средствима, у функцији
броја циклуса пуњења и
пражњења при густини
струје од 16 mA g-1
Ким и други31 су синтетисали тродимензионалне порозне микрон-

ске Sn честице облика сличног коралу млевењем калаја са карбонским
нанотубама у кугличном млину. Овај Sn/C композит састављен од 70
теж.% Sn, 15 теж.% поливинилиден-флуорида (PVDF) као везива, и 15
теж.% мултислојних карбонских нанотуба употребљен je као анодa у
електролитичком раствору од 1 М NaPF6 раствореног у 1,2-диметок-
сиетану. Тај анодни материјал је показао капацитет од 554 mАh g-1 при
брзини пуњења од 10 C током 5.000 циклуса и константан капацитет
током чак 5.000 циклуса. Очигледно је да је анода била механички ста-
билна током циклуса пуњења и пражњења. Стекао се утисак да се овај
материјал самообнавља пошто има тако стабилно понашање током
дуготрајног циклирања.
Врло значајну студију спровели су Даи и други,32 који су испитива-
ли утицај полимерног везива на електрохемијске особине Sn аноде.
Везиво поли(естер 9,9-диоктилфлуорен-ко-флуоренон-ко-метилбен-
зојеве киселине) (PFM) је омогућило почетни капацитет пражњења
од 806 mАh g-1, при брзини пражњења C/50, почетни капацитет од 610
mАh g-1 при брзини пражњења C/10 (16 mА g-1), као и стабилан капаци-
тет током 10 циклуса. Са карбоксиметилцелулозом (CMC) и PVDF-ом,
који се обично користе у батеријама, као везивима, добијени су знат-
но мањи капацитети – 536 mАh g-1, односно 65 mАh g-1. Сличан однос
капацитета се такође одржао током циклирања (слика 7). Високи ка-
пацитет достигнут са PFM-ом као везивом је објашњен способношћу
31C. Kim et al., “A self-healing Sn anode with an ultra-long cycle life for sodi-
um-ion batteries”, J. Mater. Chem. A, 6 (2018): 22809–22818.
32 K. Dai et al., “Toward high specific capacity and high cycling stability of pure tin
nanoparticles with conductive polymer binder for sodium ion batteries”, J. Power
Sources, 263 (2014): 276–279.
141
овог везива да повећа проводљивост и спречи одлепљивање и оси-

пање активне масе електроде са подлоге.
После проналаска висококапацитивне Sn аноде и брзо пуњивог
Nа3V2(PО4)3 погодног за катоду, био је отворен пут за проналажење
натријум-јонске батерије конкурентне литијум-јонској у погледу гу-
стине енергије и брзине пуњења и пражњења. Полазни корак у том
погледу учинили су Сонг и други.33 Они су нашли да натријум-јонске
батерије са анодом од комерцијалног калајног праха, микронских
сферних честица и катодом од композита Nа3V2(PО4)3 (у литерату-
ри се скраћено означава као NVP) са карбонским нанотубама (CNT)
и електролитом на бази етра (диетиленгликол диметил етер) имају
особине приближно конкурентне савременим литијум-јонским бате-
ријама у свим аспектима употребе.
Они су саставили дугметасту батерију типа CR2032, у аргонском
сувом боксу. Анода је направљена од 85 теж.% Sn, 5 теж.% нанокарбон-
ског адитива Super P и 10 теж.% натријумове соли карбоксиметилце-
лулозе (CMC) као везива. Калај је био у облику микросфера са дијаме-
тром честица у границама 1–4 µm. Водена суспензија је нанешена на
бакарну фолију и осушена. Масена покривеност калајне аноде била
је 0,5–0,8 mg cm−2. Катода је направљена на бази NVP-CNT, од сме-
се NVP-CNT, поливиинилиден-флуорида (PVDF) и наноугљеника Super
P, суспендоване у N-метил-2-пиролидону (NMP) у тежинском односу
8:1:1. Та суспензија је нанесена на алуминијумску фолију и сушена на
110°C у вакуумској пећи током 10 h. Масена покривеност катоде NVP-
CNT је била 3,8–5,8 mgcm−2. Електролит је био 1 М NaPF6 растворен
у диетилен гликол диметил етру. Тканина од стаклених влакана је
употребљена као сепаратор. За комплетну натријум-јонску батерију
Sn//NVP-CNT, употребљена је анода са вишком капацитета (5%–10%) у
односу на катоду. Пре склапања комплетне батерије, Sn анода је била
делимично легирана натријумом да би се добила стабилна површина.
Комплетна батерија имала је напон ~3,2 V, високу густину енергије од
253,4 Wh kg−1 при густини снаге од 1.600 W kg−1, мерено на бази укуп-
не масе катоде и аноде. Полазни галваностатски циклуси су показали
да анода подлеже реверзибилној трансформацији до пуног капаците-
та путем формирања Na15Sn4, при чему се у првим циклусима форми-
ра стабилан анодни површински међуслој (SEI). Катода типа насикона
– NVP, омогућује ултрабрзу и стабилну интеркалацију и деинтеркала-
цију Nа+ јона, а уграђивање карбонских нанотуба омогућило је висо-
33 Mingming Song et al., “A high-energy-density sodium-ion full battery based on

tin anode”, SCIENCE CHINA Chemistry, 620 (2019): 616–621.
142
ку проводљивост. Измерен је низак пад капацитета од свега око 3,9%

након 180 галваностатских циклуса. Ово указује да је производња ви-
сокоенергетских натријум-јонских батерија реална могућност и да су
оправдана улагања у њихов даљи развој.
Овај рад потврђује реалност обећања компаније КАТЛ за комер-
цијализацију натријум-јонске батерије специфичне енергије 250 Wh
kg-1, која нема ограничења у заступљености сировина као што је то
случај са литијум-јонском батеријом, те према томе, сигурно може да
буде јефтинија и одрживија од ње, а моћи ће и да је замени у свим
аспектима примене.
3. Алуминијум-јонске батерије
У трагању за потенцијалном заменом за литијум-јонску батерију међу

типовима батерија у којима би се као сировине користили доступнији
метали, доста успеха је регистровано у покушајима да се алуминијум
користи као анодни материјал. Алуминијум је врло електронегативан,
слично алкалним металима, а има и ту предност што по једном атому
може да ослободи три електрона. Велики проблем у електрохемији
представља његова пасивизација у већини потенцијалних растварача,
међутим, још од раних деведесетих година 20. века, у раду Калина
и других,34 описан је електролитички раствор у коме кинетичке
сметње нису значајне па се из њега алуминијум може реверзибилно
депоновати, а депозит анодно растварати. Такав електролит је по
саставу раствор безводног AlCl3 у органској јонској соли 1-етил-
3-метил-имидазолијум-хлориду-(EMI-C1) са молским односом
AlCl3 : EMI-Cl = 1,5. Три најзаступљенија јона у овом електролиту су,
према литературним подацима, монокомплексни јон AlCl4-, дуални
комплексни јон Al2Cl7- и органски катјон EMI+, а бројчано доминантна
јонска врста је анјон AlCl4-. Алуминијум се катодно депонује само
из Al2Cl7− ан‌јона, кога има само ако је у смеси AlCl4- у вишку, стога
је молски однос AlCl3-EMI-Cl већи од јединице. Депоновање тече по
једначини:
4Al2Cl7- + 3e = Al + 7AlCl4-.
Ан‌јон AlCl4- се не може редуковати јер раствор може да издржи
толику разлику потенцијала.
34 R. T. Calin, W. Crawford and M. Bersch, “Nucleation and Morphology Studi-
es of Aluminium Deposited from Ambient-temperature Chloroaluminate Molten
Salt”, J.Electrochem. Soc., 139 (1992): 2720–2727.
143
Генерално гледано, за добро функционисање батерије неопход-

ни су добра електронска проводљивост аноде и катоде, брза дифу-
зија AlCl4- ан‌јона, висока механичка стабилност приликом понављања
циклуса пуњења и пражњења, као и низак отпор границе електро-
да–електролит за пренос наелектрисања. У ранијим студијама се
као подлога за формирање аноде користио алуминијум, а за катоду
графит.35,36,37,38 При пуњењу Аl електрода се поларизује негативно а
угљена електрода позитивно. Пуњење батерије подразумева да се
алумијијум катодно издваја док се на супротној електроди хлороалу-
минатни анјон неутралише. Као резултат пуњења, електрони са алу-
минијума прелазе на дуални Аl комплекс и редукују га до моноком-
плекса, уз депоновање свежег слоја Аl(0) преко Аl електроде.
Депоновање је компликовано јер негативно поларизована анода
узрокује привлачење позитивно наелектрисаних катјона (EMI+) који
се масовно адсорбују на аноди, па хлороалуминатним анјонима је-
дино преостаје да се адсорбују као секундарни слој. Електролитичко
депоновање је могуће једино тунеловањем електрона кроз слој EMI+
до слоја са хлороалуминатним анјонима. Насталим атомима Аl(0) је
потребна доза енергије да се кроз слој EMI+ уграде у површину ано-
де. Посматрања под електронским микроскопом показују да грудви-
це Аl расту скоро искључиво унутар пора на површини алуминијум-
ског струјног колектора, што указује да површински дефекти смањују
енергију активације формирања нуклеуса Аl.
Кад се батерија празни, Аl анода се оксидује и катјони алуминијума
са хлоридним анјонима формирају хлороалуминатне монокомплексе.
На катодној страни, монокомплексни анјони AlCl4- се током пуњења
адсорбују на позитивно поларизованој површини угљеника. Овај про-
цес нема никакве електростатичке препреке захваљујући томе што су
AlCl4- ан‌јони супротног знака од површине графита. Због одузимања
електрона од хлороалуминатних ан‌јона, између хлоридних јона хло-
роалумината и угљеничних атома се формира трострука веза. Ова
интеракција даје угљенику висок позитиван потенцијал, близу 3 V, у
35 M.-C. Lin et al., “An ultrafast rechargeable aluminium-ion battery”, Nature, 520
(2015): 324–328.
36 Y. Wu et al., “3D graphitic foams derived from chloroaluminate anion interca-
lation for ultrafast aluminum-ion battery”, Adv. Mater., 28 (2016): 9218–9222.
37 S. Jiao et al., “An industrialized prototype of the rechargeable Al/AlCl3-[EMIm]
Cl/graphite battery and recycling of the graphitic cathode into graphene”, Car-
bon, 109 (2016): 276–281.
38 D.-Y. Wang et al., “Advanced rechargeable aluminium ion battery with a
high-quality natural graphite cathode”, Nat. Commun., 8 (2017): 14283.
144
односу на алуминијум-
ску аноду. Приликом
пражњења, раскидање
ових веза захтева утро-
шак енергије, што оте-
жава употребу великих
густина струје.
Системи са графит-
Слика 8. Високо оријентисан графен, са ном катодом нису пока-
путањама дифузије хлороалуминатних јона зивали задовољавајуће
(светле куглице) резултате јер се током
циклирања и с порас-
том брзине пуњења и
пражњења капацитет смањивао. Тај проблем је уклоњен у студији
Чена и других.39 Они су висок квалитет батерије постигли прона-
ласком графенског материјала са високо оријентисаним листићима
графена повезаним синтеровањем (слика 8). Графенски филм је до-
бијен из комерцијално доступног раствора графен-оксида (GО) кон-
центрације 10 mg ml−1 разливеног на стаклену плочу, сушењем на
собној температури и скидањем са стаклене подлоге. Тада је филм
преведен у редуковану форму (rGO) редукцијом у пари хидразина,
Н2N4, на 90°C. Да би се графенске траке синтеровањем међусобно
повезале у високо оријентисан филм, он је у пећи за графитизацију у
аргонској атмосфери загрејан на 2.850°C, при чему му је густина рас-
ла на 1,2–1,5 mg cm−3.
Батерија у облику таблете је састављена од катоде од графена,
нанесеног на струјни колектор одниклене пене, са површинском по-
кривеношћу од 1 mg cm−2, аноде од металне Аl фолије (дебљине 20
микрометара), тканине од стаклених влакана (дебљине 435 микроме-
тара) као сепаратора, и еутектичког раствора 1-етил-3-метил-имида-
золијум хлорид–АlCl3 као електролита.
Уз стехиометријски вишак анодног материјала, ова ћелија је слу-
жила за испитивање ефикасности катодног материјала. Показало се
да испитивани графенски филм, високе оријентације слојева, обе-
збеђује брз транспорт јона између графенских равни. Наиме, при ви-
сокој густини струје од 6 А g−1 (пуњење за свега 72 секунди), катода
постиже високи специфични капацитет од 120 mАh g−1 и кулонску
ефикасност од преко 98%. После 16.000 циклуса капацитет катоде
39 Hao Chen et al., “Ultrafast all-climate aluminum-graphene battery with quar-

ter-million cycle life”, Sci. Adv., 3 (2017): eaao7233.
145
је остао потпуно очуван. Катода је показала висок специфични ка-

пацитет од око 111 mАh g−1 при ултрависоким густинама струје од
400 А g−1 (пуњење за свега 1,1 s), који је остао очуван 91,7% после чак
250.000 циклуса, што далеко превазилази све претходно публиковане
батерије у погледу брзине пуњења и пражњења и времена живота ме-
реног бројем циклуса.
Особине батерије су се одлично показале и на ниским и на високим
температурама, односно у свим климатским условима. Специфични
капацитет и кулонска ефикасност на 60°C су идентични као на 25°C.
Кад је температура подигнута на 100°C, констатован је стабилан ка-
пацитет пражњења (>115 mАh g−1) уз умањену кулонску ефикасност.
Уз гранични напон од 2,44 V, на температури повишеној до 100°C осо-
бине су се показале стабилним током 45.000 циклуса. Катода је пока-
зала одличне особине и на ниским температурама: на −30°C, очувано
је преко 70% полазног капацитета, а на −40°C више од 55% почетног
капацитета. Овакав састав и изглед батерије омогућавају константну
густину енергије од ~66 Wh kg−1 уз екстремно високу густину снаге од
175 kWh kg−1.
Нешто новији рад Шена и других40 описује активацију алуминијум-
ске аноде као методе за повећање брзине пуњења алуминијум-гра-
фенске батерије. Аутори су катоду направили од 3Д графена, на под-
лози од никлене пене, хемијском депозицијом из паре (CDV) из смесе
водоника и метана. Настали 3Д графен био је уроњен у раствор 4 теж.%
поли(метил-метакрилата) (PMMA) у анизолу, и грејан на 95оC 4h, да
би графенски слој добио чврстину. У воденом раствору HCl растворе-
ни су никлена подлога и графен испран од неорганских примеса. За
аноду је употребљена мрежица алуминијума димензија 5 x10 mm, чи-
ста или површински активирана урањањем у легуру галинстан (течни
метални еутектик 68,5% Ga, 21,5 % In, 10,0 % Sn, температура топљења
19oC). При активацији електроде вишак легуре је после умакања
пажљиво уклоњен. Као електролит је употребљен 1-етил-3-метилими-
дазолиум хлорид/алуминум-хлорид (1,2 ml). Батерије су састављане у
сувом боксу у атмосфери аргона. Катода са површинском покривено-
шћу од 0,16 до 0,22 mg cm−2 је спојена сребрном жицом као струјним
изводом, а вредности специфичног капацитета изражене су само у
односу на графен.
Пуњиве алуминум-јонске батерије са Аl анодом постижу специфич-
ни капацитет од 200 mАhg−1 при брзини пуњења од 20 А g-1 (100 C) и он
40Xuejing Shen et al., “Ultra-fast charging in aluminum-ion batteries: electric

double layers on active anode”, Nature Communications, 12 (2021): 820.
146
остаје практично непромењен, односно око 200 mАh g−1 при брзини
од 1000 C, али знатно опада при већим брзинама пражњења. Тест ста-
билности алуминијум-јонских батерија са активираном анодом при
ограничењу разлике потенцијала унутар интервала од 2,45 V показао
је константан капацитет током 45.000 циклуса, при густинама струје
пуњења и пражњења од 40 А g−1, а батерија издржава и ултрависоку
брзину пуњења од 104 C (1000 А g-1, односно време пуњења до дости-
зања пуног капацитета је само 0,35 s).
Иако је специфични капацитет алуминијум-јонских батерија са Аl
анодом знатно мањи у односу на литијум-јонске батерије, што не обе-
збеђује конкурентност у мобилној електроници, њихове предности
су ултрабрзо пуњење које се своди на секунде, као и неометан капа-
цитет у широком опсегу температура, што им, уз високу доступност
сировина и огроман циклични век, даје битне предности у применама
за стабилизацију излаза соларних и ветроелектрана.
4. Батерије са течним металима
Историја батерија са течним металима стара је око шест деценија.

Током шездесетих година 20. века, компаније Џенерал Моторс (Gene
ral Motors), Атомикс Интернешенал (Аtomics International) и Аргон
Нешенал Лаборатори (Argonne National Laboratory) су испитивале
биметалне ћелије са течним металним електродама и растопљеним
солима као електролитима, као начин за искоришћавање вишкова
топлоте из нуклеарних реактора конверзијом у додатне количине еле
ктричне енергије.41 Метали за аноде батерија са течним металима су
малих густина, алкални и земноалкални (Li, Nа, К, Мg, Cа) (метал А),
док су катоде из групе тешких али лако топљивих метала – Sn, Sb,
Bi, Pb (метал Б), а раздвојени су растопом соли лаких метала (AX)
(слика 9). Идентификован је низ течних метала који задовољавају ове
услове, који су стога били проучавани. Иако су резултати постигнути
шездесетих година били повољни, потреба да батерије раде на
високим температурама није ишла на руку захтевима тржишта, које
је тада било оријентисано искључиво ка мобилним комуникационим
уређајима и преносивим рачунарима.
Услед потребе за декарбонизацијом индустрије неколико деце-
нија касније, професори Доналд Садовеј (Donald Р. Sadoway) и Дејвид
41 H. Kim et al., “Liquid Metal Batteries: Past, Present, and Future”, Chemical Re-
views, 113 (2013): 2075–2099.
147
Слика 9. Схема рада батерије са течним металима: а) пражњење, б) пуњење
Бредвел (David Bradwell) и истраживач Луис Ортиз (Louis Ortiz), вра-

тили су се идеји овог типа батерија с намером да служе за стабили-
зацију снаге обновљивих извора.42 Они су 2010. године основали
компанију Ликвид Метал Батери Корпорејшн (Liquid Metal Battery
Corporation – LMBC) на Институту за технологију у Масачусетсу (МIТ),
као иновативну компанију за развој и комерцијализацију, у нади да
ће “револуционисати батеријске системе за стабилизацију мрежног
напона”. Компанија је 2012. године преименована у Амбри (Ambri).
Очекивало се да ће цена батерија са течним металима бити знатно
нижа од цене актуелних комерцијалних батерија. Ове батерије имају
потенцијално знатно дужи радни век од конвенционалних, пошто
електроде током циклуса пуњења и пражњења пролазе кроз процес
настајања и нестајања, што их чини имуним на деградацију иманентну
класичним батеријама.
Принцип рада батерија се може видети на слици 9.
Читав систем је на температури изнад тачке топљења оба метала
и растопа соли, а због разлика у густинама гравитација их одржава
раздвојене по висини.
Састав ћелије се приказује симболом A|AX|A(B).
Пражњење батерије протиче кроз три главна ступња:
(1) оксидацију врсте (А) на негативној електроди
А = Аз+ + зе
(2) транспорт катјона А кроз растоп електролита;
42 D. J. Bradwell, “Liquid Metal Batteries: Ambipolar electrolysis and alkaline

earth electroalloying cells” (PhD thesis, Massachusetts Institute of Technology,
Cambridge, 2010).
148
(3) електрохемијску редукцију катјона А на позитивној електроди,

где се она легира са металом B као растварачем:
Аз+ + зе + B = А(B)
Сумирајући сва три ступња, реакција пражњења батерије гласи:
А + B = А(B)
Термодинамичка основа рада ове ћелије, која одређује величину
напона отвореног кола, јесте слободна енергија формирања легуре
АB. Стога је пожељно да је она што већа. Други селекциони услов је
ниска цена свих компоненти.
Батерија коју је 2009. године понудио тим са МИТ-а имала је ано-
ду од магнезијума и катоду од антимона раздвојене растопом соли.
Магнезијум је доступан и јефтин, а има и ниску растворљивост у рас-
топу соли. Антимон је такође доступан и јефтин и омогућава висок
радни напон.43,44 Радна температура батерије је 700oC, а напон отво-
реног кола износи 0,5 V. Овај тим је каснијим испитивањима дошао
до нових сазнања о материјалима за батерије и нових формулација
батерија. Тако су 2011. године истраживачи предложили батерију са
литијумом као анодом и легуром олова и антимона као катодом, која
је омогућавала нижу радну температуру (350–430°C). Ћелија састава
Li/LiF + LiCl + LiJ/Pb-Sb имала је напон отвореног кола од 0,9 V на 450 °C,
цену електроактивних материјала од 100 америчких долара/kWh и
100 америчких долара/kW, као и процењен век трајања од 25 година.
Ефикасност приликом пражњења при густини струје од 1,1 А cm-2 је
само 44% (али је 88% при 0,14 А cm-2).
До октобра 2014. године тим са МИТ-а је постигао радну ефикас-
ност од око 70% при високим густинама струје пуњења-пражњења
(275 mА cm-2), што је слично ефикасности реверзибилних хидрое-
лектрана, а ефикасности су још веће при мањим густинама струје.
Тестирања су показала да после 10 година употребе систем задржава
око 85% полазног капацитета.
Једна од последњих иновација је легура PbBi кao катода, која
уз литијум као аноду омогућава нижу радну температуру батерије.
Батерија као електролит користи растоп смесе LiCl-LiЈ и ради на
410°C.45
43 D. Bradwell et al., “Magnesium-antimony liquid metal battery for stationary
energy storage,” Journal of the American Chemical Society, 134 (2012): 1895–1897.
44 Jocelyn Marie Newhouse, “Modeling the Operating Voltage of Liquid Metal
Battery Cells” (PhD Thesis, Massachusetts Institute of Technology, 2014).
45 Junsoo Kim et al., “LiCl-LiI molten salt electrolyte with bismuth-lead positive
electrode for liquid metal battery”, Journal of Power Sources. 377 (2018): 87–92.
149
Како би се избегле основне мане литијума: ниска заступљеност

рудних ресурса и висока запаљивост, Амбри је 2016. године развио
Cа-Sb батерију, са напоном отвореног кола од 1 V и радном темпе-
ратуром од око 700оC. Године 2020. Амбри је планирао да направи
стабилизациону станицу снаге 250 MWh за банку података планирану
у близини Фернлија, у округу Черчил, у Невади.46
Добре стране ових батерија су што самосегрегација свих компо-
ненти у течном стању олакшава конструкцију кућишта и свих компо-
ненти ћелије, што омогућава снижење цене. Уз то, течне електроде
спречавају механизме деградације карактеристичне за електроде од
чврстих материјала као што су раст и откидање дендрита и осипање
материјала. Саморазграничење течних слојева поједностављује тех-
нологију израде одсуством потребе за сепараторима. Материјали су
врло доступни и њихова набавка не може бити препрека за масовну
употребу. Добра страна је и екстремно висок број циклуса пуњења
и пражњења без губитка капацитета. Материјали се након завршет-
ка радног века лако раздвајају и могу се у потпуности рециклирати.
Велика предност је, такође, што ове батерије нису запаљиве као
литијум-јонске.
Негативна страна је што висока температура (600–700 oC за МgSb,
CaSb и CaBi) и течно стање компоненти онемогућавају употребу у мо-
билним уређајима и што високе температуре убрзавају корозионе
процесе. Такође, слободне енергије легирања су у принципу мале и
не омогућавају високе напоне отвореног кола (Мg-Sb 0,5 V, Ca-Sb 1 V,
Cа-Bi 0,8 V), што се, ради постизања великих садржаја енергијe, мора
компензовати великим количинама материјала, који, пак, заузимају
много простора. Ипак, због ниских цена материјала и улагања, а и за-
хваљујући дуготрајном веку употребе, предности односе превагу над
манама, те технологије батерија са течним металима постају погодне
за системе за стабилизацију градских мрежа.
Постоји могућност да се ови системи унапреде зa рад на темпе-
ратурама блиским собним, увођењем у употребу нискотопљивих ле-
гура Nа-К за аноду и Gа-In или Ga-In-Sn (галинстан™) за катоду, са ор-
ганским електролитом средње густине, који би давали напон од око
46 Andy Colthorpe, “Ambri’s liquid metal battery to be used at desert data cen-
tre in Nevada”, Energy Storage News, преузето 10. јануара 2020, https://www.
energy-storage.news/ambris-liquid-metal-battery-to-be-used-at-desert-data-cen-
tre-in-nevada.
150
0,6 V,47 међутим, галијум је, слично литијуму, редак метал и стога није
сигурно да ће овакви системи моћи да достигну комерцијализацију.
5. Проточне редокс-батерије
Слика 10. Схема проточне

редокс-батерије
Проточне редокс-батерије су тип електрохемијских извора енергије

чији се функционални део, анода и катода, састоји од два редокс пара
различитих електродних потенцијала, на пример, раствора смесе
феро и ферихлорида са уроњеним инертним металом као струјним
колектором аноде и раствора церо и церихлорида са уроњеним
инертним металним проводником као струјним колектором катоде
(слика 10).
Напон редокс-батерије мери се као разлика потенцијала анодног
и катодног колектора. Проточне редокс-батерије су познате још од
четрдесетих48 и педесетих година49 20. века. Интензивно су развија-
не током седамдесетих година са фокусом на стационарне примене,
због ниске запреминске густине енергије, која је условљена ниском
растворљивошћу соли које чине редокс парове, али са могућношћу
широког варирања садржаја енергије и снаге.50,51,52 Да би се постиг-
47 Yu Ding, Xuelin Guo and Guihua Yu, “Next-Generation Liquid Metal Batteries
Based on the Chemistry of Fusible Alloys”, ACS Cent. Sci., 6 (2020): 1355−1366.
48 W. Kangro, “Method for storing electrical energy”, German patent DE 914 264
(1949).
49 A. M. Posner, “Redox fuel cell”, Fuel, 34 (1955): 330–338.
50 G. L. Soloveichik, “Flow Batteries: Current Status and Trends”, Chem. Rev., 115
(2015): 11533–11558.
51 C. Jia et al., “High-energy density nonaqueous all redox flow lithium battery
enabled with a polymeric membrane”, Sci. Adv,. 1 (2015): e1500886.
52Z. Li et al., “A high-energy and low-cost polysulfide/iodide redox flow battery”,
Nano Energy, 30 (2016): 283–292.
151
ла максимална снага, струјни колектори у оба електродна простора

су направљени од високопорозног графита, који остварује велику
контактну површину са електролитом, а будући да је високопорозан,
не прави велики отпор његовом протоку.53 Раствори су раздвојени
јон-селективном мембраном пропусном за одређене јонске врсте,
како би се омогућили циркуларни ток електричне струје и електро-
неутралност оба електролита током рада батерије. Између извода
аноде и катоде при кратком споју тече струја, при чему је електрода
нижег потенцијала извор електрона, јер се на њој врста нижег окси-
дационог стања преводи у више оксидационо стање, док електрода
на вишем потенцијалу прихвата електроне, и на њој се врста вишег
оксидационог стања преводи у врсту нижег оксидационог стања.
Док траје транспорт електрона, паралелно кроз мембрану тече не-
гативна јонска струја из области негативније у област позитивније
електроде. Процес производње струје може трајати све док се у чи-
тавом систему не успостави равнотежа укупне хемијске реакције, а
то се манифестује тиме што се потенцијали обе електроде изједначе.
Везивањем електродног простора за танкове са великим количинама
редокс материјала, њиховим протоком и повременим обнављањем
свеже припремљеним растворима може се обезбедити да батерија
непрекидно производи електричну енергију. Овакав систем се врло
флексибилно може модификовати по енергији и снази како би се
прилагодио потребама потрошача. Целокупна енергија батерије са-
држи се у запремини електролита у пратећим резервоарима и може
се подешавати величином резервоара, од ранга киловат-сата до де-
сетина мегават-сати. Снага батерије одређена је укупном површином
струјних колектора на којима се дешавају електродне реакције (која
се може повећавати паралелним повезивањем већег броја електрод-
них система), брзином реакција отпуштања и прихватања електрона
(на коју се може утицати наношењем катализатора на електродне
материјале и струјне колекторе) и брзином јонског транспорта кроз
раздвајајућу мембрану (која зависи од типа мембране). У случају било
каквог дефекта у електродном простору, проток електролита се лако
може прекинути заустављањем пумпи. Количина електролита која
тече преко слогова струјних колектора у било ком моменту пред-
ставља само мали проценат укупне запремине присутног електроли-
та, тако да је у случају грешке штети изложено само пар процената
укупног енергетског садржаја читавог система. То је предност над
53 Zongqi He et al., “The Electrochemical Society Low-Temperature Nitro-

gen-Doping of Graphite Felt Electrode for Vanadium Redox Flow Batteries”, Jour-
nal of The Electrochemical Society, 166 (2019): A2336–A2340.
152
стандардним батеријама, у којима у случају дефекта пропада компле-

тан садржај батерије јер постаје недоступан за употребу. Такође, код
стандардних батерија однос снаге и енергије је фиксиран у моменту
кад је батерија произведена, те пошто временом долази до губитка
перформанси ако се користе у оквиру стабилизационог система, си-
стему се у почетку мора обезбедити вишак енергетског капацитета у
односу на просечне потребе.
У зависности од хемијског састава активних редокс компоненти,
типичне проточне редокс-батерије су ванадијумске, гвожђе-хром,
цинк-бром, цинк-цер и цинк-јонске, а деле се на две врсте: 1) истин-
ске проточне редокс-батерије, у којима су све хемијске врсте које су
активне у складиштењу енергије комплетно растворене у растварачу
све време (на пример, ванадијумске и гвожђе-хром проточне бате-
рије), и 2) хибридне, у којима се током пуњења барем једна хемијска
врста депонује у чврстом стању (као у случају цинк-бром или цинк-
хлор батерија).
Ванадијум је специфичан елемент јер има соли у четири валент-
на стања, од V2+ до V5+, све растворне у води. У ванадијумској про-
точној редокс-батерији редокс пар нижих валентних стања V2+/V3+ је
негативна, а редокс пар виших валентних стања V4+/V5+ је позитивна
електрода. Укупна хемијска реакција пражњења састоји се из следеће
две полуреакције:
VО2+ + 2H+ + е− → VО2+ + H2О (Е° = +1,00 V)
V3+ + е− → V2+ (Е° = −0,26 V)
Марија Скилас-Кацакос (Maria Skyllas-Kazacos) је публиковала

ванадијумске проточне редокс-батерије са хлоридним солима 1988.
године, као одговор на лоше особине до тада предлаганих типова
проточних ћелија: лошу реверзибилност, брзо самопражњење и слич-
но.54 То је била прва генерација проточних редокс-батерија. Касније
је било предлога да се у одељку позитивног пола, V(IV)/V(V), као
електролит употреби смеса HBr/HCl која повећава опсег радних тем-
пература батерије – оне су назване другом генерацијом проточних
редокс-батерија. Коначно, 2010. године, компанија Пацифик Норт-
Нортвест Лабораториз (Pacific North-Northwest Laboratories) предло-
жила је смесу сумпорне и хлороводоничне киселине (H2SО4 и HCl) као
начин за повећање растворљивости ванадијумских једињења у елек-
54 Qinghua Liu et al., “Non-aqueous chromium acetylacetonate electrolyte for

redox flow batteries”, Electrochemistry Communications, 12 (2010): 1634–1637.
153
тролиту и за достизање високих перформанси, што је названо трећом

генерацијом проточних редокс-батерија.
Од тада се у ванадијумским проточним батеријама обично кори-
сте сулфатне соли. Тако су Хе и други53 у новије време испитивали
систем са графитном вуном као струјним колектором и са електро-
литима раздвојеним мембраном nafion-212 која је протонски прово-
дник; као електролит позитивне електроде је употребљен раствор
1,5 М V3+ + 3М H2SО4, а као електролит негативне електроде раствор
1,5 М VО2+ + 3М H2SО4.
Комплетно ванадијумски проточни систем има напон од 1,26 V,
скоро највиши међу проточним редокс-батеријама, али он је ипак до-
вољно низак да представља минималан ризик од пратећег издвајања
водоника на катоди. Такође, систем не трпи трајне последице ако
реактанти из позитивног електродног простора пређу на негативну
страну или обрнуто. Међутим, овакво мешање реактаната проузро-
кује енергетске губитке самопражњењењем пошто V2+ лако реагује
са раствореним кисеоником, што смањује активан материјал танке
негативне електроде, док се с петовалентог ванадијума V5+ таложи на
температурама око 40°C, што је специфичан конструкциони изазов.
Ефикасност ове технологије је већ проверена и главно истраживање
тежи да оптимализује перформансе и ефикасност и максимизира из-
лазну снагу по што нижој цени. Ови циљеви су достижни смањењем
омског отпора електролита који је један од главних разлога губитака
енергије.
Ванадијумске проточне батерије постижу густину енергије од око
20 Wh (72 kЈ) по килограму електролита.54 Инхибитори таложења
могу помоћи да се повећаном концентрацијом електролита густина
енергије повећа до 35 Wh/kg (126 kЈ/kg), где се горња граница густине
може постићи одржањем повишене температуре електролита.
Густина енергије ванадијумских проточних батерија је нижа од
оловне батерије (30–40 Wh/kg), а поготово од литијум-јонске бате-
рије (80–200 Wh/kg), али њена употребна вредност је у њеној флекси-
билности укупног енергетског садржаја и у дугом радном веку. Ове
батерије су екстремно стабилне – држање испражњене батерије није
штетно по перформансе, а батерија има процењен век трајања 30–50
година или хиљаде до десетина хиљада циклуса пражњења – што је
далеко више него у случају литијум-јонских батерија. Помоћу ових ба-
терија као система за складиштење енергије употреба обновљивих
извора енергије постаје реалнија у многим погодним областима.
154
Цена енергије оваквих система је 2018. године износила просечно

500 америчких долара (kWh)-1.
Комплетно ванадијумске проточне редокс-батерије су технолош-
ки најбрже растући проточни батеријски системи и број комерцијал-
них система непрестано расте. До сада је функционисао систем снаге
120 MW који је снабдевао енергијом 75.000 зграда у Јемгуму у северо-
западној Немачкој. Компанија Имерџи Поувер Системс (Imergy Power
Systems) од 2015. године одржава комерцијализовано постројење
са ванадијумским редокс-системима снаге 30 kW и најављивала је
пуштање у продају нове, мегаватске верзије која ће давати снагу од
250 kW и енергију од 1MWh,55 а компанија тврди да може да испоручи
уређаје уз флексибилну цену нижу од 300 америчких долара за један
kWh, што је конкурентно цени литијум-јонских батерија – укључујући
можда и конкурентност компанији Тесла, која улаже напоре за раст
властите индустрије литијум-јонских батерија. Иначе, те 2015. годи-
не, било је прогнозирано да ће просечна цена енергије ових батерија
пасти испод 300 америчких долара по једном киловат сату тек 2025.
године.
Највећи до сад публикован систем има предвиђену излазну снагу
од 200 MW и капацитет од 800 MWh и налази се у Даљену, провинцији
Љаонинг у Кини.56 Изгледа да овај систем неће одмах имати макси-
малну излазну снагу и капацитет, него је дизајниран тако да се посте-
пено надограђује до овог капацитета.
5.1. Проточне редокс-батерије са неводеним електролитичким

растворима
Неводене редокс проточне батерије су напредни системи за

складиштење енергије са потенцијалом да превазиђу енергетска
ограничења водених система проточних редокс-батерија (АРФБ)
проузрокована релативно малим напоном разлагања воде. Главна
разлика неводених у односу на водене системе је у растварачу и
раствореним солима. У неводеним системима, употребљиви органски
растварачи су ацетилацетонат или електролити коришћени у литијум-
55 Joel Hruska, “New vanadium-flow battery delivers 250kW of liquid energy stor-
age”, ExtremeTech, преузето 28. децембра 2018, https://www.extremetech.
com/energy/199440-new-vanadium-flow-battery-delivers-250kw-of-liquid-ener-
gy-storage.
56 H. Zhang, X. Li and J. Zhang, eds., Redox Flow Batteries: Fundamentals and Ap-
plications, 1st ed. (Boca Raton, FL, USA: CRC Press, 2017).
155
јонским батеријама: пропилен-карбонат (PC) и етилен-карбонат

(EC).54,57,58,59 Ови растварачи су коришћени за растварање комплекса
метал-лиганд као реактивних врста. Упркос великом интересу,
неводени проточни редокс системи нису достигли максимум
својих могућности због проблема са проводљивошћу електролита,
стабилношћу, као и због релативно високих цена сировина. Ниска
растворљивост лиганда метала у органским електролитима је међу
највећим проблемима јер проузрокује велики омски пад напона
кроз електролит. Како би се овај проблем превладао предложене
су комплетно органске проточне редокс-батерије које обједињују
предности неводених електролита (могућ високи радни напон)
и водених електролита (висока растворљивост електроактивних
врста). Једну такву батерију, састављену од 2,2,6,6,-тетраметил-
1-пиперидинилокси (ТЕМРО) и N-метилфталимида раствореног
у ацетронитрилу уз додатак NаClО4 ради боље проводљивости,
предложили су Ли и други.56 Предузета испитивања су показала
равнотежни напон батерије од 1,6 V, стабилност напона током циклуса
пуњења и пражњења и кулонску ефикасност од 90%, који указују да
је међу комплетно органским проточним редокс-батеријама могуће
пронаћи батерије који имају потенцијално високу примењивост.
Каур и други59 су испитивали деривате фенотиазина због високе
растворљивости у карбонатним растварачима. Они су испитали
3,7-бис(трифлуорометил)-N-етилфенотиазин као католит и
2,3,6-триметилкиноксалин као анолит у опсегу концентрација
0,05 – 0,35 M и пронашли да средња концентрација од 0,15 М пружа
најбоље очување капацитета током 60 циклуса.
У табели 2 су приказани неки новији системи са неводеним елек-
тролитима, публиковани 2020. и 2021. године.
57 Q. Liu et al., “Non-Aqueous Vanadium Acetylacetonate Electrolyte for Redox

Flow Batteries”, Electrochem. Commun., 11 (2009): 2312–2315.
58 Z. Li et al., “Electrochemical Properties of an All-Organic Redox Flow Battery
Using 2,2,6,6-Tetramethyl-1-Piperidinyloxy and N-Methylphthalimide”, Electro-
chem. Solid-State Lett., 14 (2011): A171.
59 A. P. Kaur et al., “A Highly Soluble Organic Catholyte for Non-Aqueous Redox
Flow Batteries”, Energy Technol., 3 (2015): 476–480.
156
Табела 2. Новији типови проточних редокс-батерија са

неводеним електролитима60,61,62
ефика
Активне врсте растварач мембрана напон
сност
Fe(bpy)3(BF4)2/
Ni(bpy)3(BF4)2 PC АЕМ NР 90,760
Fe(bpy)3(BF4)2/
Fe(bpy)3(BF4)2 PC АЕМ 2.66 96,560
[C16H36N]4[S2W18O62]/
бензофенон(BP) АCN АЕМ NP 97 61
тетра-амино DМSО,
антрахинон CЕМ NР 99 63
АCN
Скраћенице: bpy: трис-2,2`-бипиридил; АCN: ацетонитрил; PC: пропилен-
карбонат; DMSО: диметилсулфоксид; ЕC: етилен-карбонат; DМF: диметил-
формамид; DМC: диметил-карбонат; NР: није приказан. АЕМ: анјонски
измењива мембрана; CЕМ: катјонски измењива мембрана.
5.2. Проточне редокс-батерије са колиодним дисперзијама

као електролитом
Новији покушаји да се уклони недостатак везан за ниску

растворљивост соли и тиме повећа густина енергије, укључују
уношење високонаелектрисаних колоидних или наночестица у
раствор.63 Потенцијално, дисперзије чврстих електроактивних
колоидних или наночестица у течном електролиту у проточним
батеријама могу драстично увећати густину енергије.64 Ови системи
имају следеће одлике: (1) редукција/оксидација наночестица
омогућава електрохемијско складиштење енергије; (2) електрични
двојни слој на граници чврсто/течно омогућава да се део енергије
акумулира по принципу суперкондензатора; (3) нанодимензија
60 Y. Zhen et al., “A High-Performance All-Iron Non-Aqueous Redox Flow Bat-

tery”, J. Power Sources, 445 (2020): 227331.
61C. X. Cammack et al., “A Higher Voltage Fe(ii) Bipyridine Complex for
Non-Aqueous Redox Flow Batteries”, Dalton Trans., 50 (2021): 858–868.
62M. Pahlevaninezhad et al., “Nonaqueous Organic Redox Flow Battery Using
Multi-Electron Quinone Molecules”, J. Power Sources, 500 (2021): 229942.
63 Z.-F. Chen et al., “Manufacture of Non-Aqueous Redox Flow Batteries Using
Sulfate-Templated Dawson-Type Polyoxometalate with Improved Performances”,
J. Energy Storage, 35 (2021): 102281.
64 P. Bai and M. Z. Bazant, “Charge Transfer Kinetics at the Solid–Solid Interface
in Porous Electrodes”, Nat. Commun., 5 (2014): 3585.
157
омогућава брзо пуњење и пражњење; (4) катодне или анодне

наночестице дисперговане у електролиту представљају рециклабилан
обновљив електролит. Ове појаве чине нанофлуидну технологију
револуционарном у свету проточних редокс-батерија, комбинујући
најбоље особине проточних батерија и пуњивих батерија са чврстим
електродним материјалима и суперкондензатора. Наночестице
употребљене у проточним ћелијама омогућавају веће запреминске
густине енергије него конвенционални електролити у проточним
редокс-батеријама и отварају могућност за раздвајање пуњења,
магационирања и пражњења по времену и месту, те постају
алтернатива бензину у транспорту и преносним уређајима.
Последњих година, пажњу у развоју проточних редокс-батерија
су привукли полиоксометалати (POM) као интересантни електролити
будућих батерија.65 Полиоксометалати су неоргански агломерати у
којима јон прелазног метала, као централни јон у највишим оксида-
ционим стањима, са јонима кисеоника гради полихедралне структур-
не јединке. Међу различитим структурама, у проточним батеријама
су најчешће испитивани јони Кегинове [HM12О40]n− и Велс–Досонове
[H2М18О62]n−структуре. Због обиља различитих структура, полиоксо-
металати показују високу примењивост у електрохемији. Електрони
доведени на јоне полиоксометалата током редукције не припадају
специфичном атому, што омогућава брзу кинетику редокс процеса и
високе густине снаге. Штавише, величина честица, у распону од 0,6 до
2,5 nm, заједно са електростатичким одбијањем, не дозвољава прола-
зак кроз актуелне катјонске јоноизмењивачке мембране проточних
батерија, те се тиме онемогућава губитак енергије услед мешања ак-
тивних врста катодног и анодног простора.
Принцип рада проточних батерија на бази полиоксометалата биће
приказан на примеру симетричне проточне волфрам-кобалт редокс
батерије, H6[CoW12О40], на слици 11, коју су публиковали Лиу и други.66
Ово једињење је хетерополикиселина Кегиновог типа, са јоном
кобалта као централним јоном, растворљивости до 1,0 М на 25°C у
воденом раствору, и може истовремено да фунционише као елек-
троактиван материјал и у катодном и у анодном одељку. Молекул у
воденом раствору дисосује на протоне H+ и анјоне [CoW12O40]6–. Због
65 I. Iwakiri et al., “Redox Flow Batteries: Materials, Design and Prospects”, Ener-
gies, 14 (2021): 5643.
66Y. Liu et al., “An Aqueous Redox Flow Battery with a Tungsten–Cobalt
Heteropolyacid as the Electrolyte for Both the Anode and Cathode”, Adv. Energy
Mater., 7 (2017): 1601224.
158
Слика 11. Принцип рада проточне редокс-батерије

са јонима полиоксоволфрамата H6[CoW12O40] и
полиоксокобалтата [CoW12O40]n− са протонски проводном
мембраном. Стрелице показују кретање електрона
кроз метални део кола и између комплексних јона, као
и протона кроз мембрану, при пуњењу и пражњењу
батерије.
димензија анјона, они не могу да пролазе кроз мембрану, која је врло

пропусна за протоне. Током пуњења, кобалт се оксидује у позитив-
ном одељку, а волфрам се редукује у негативном одељку, а током
пражњења реакције су супротне. Анјон подлеже двостепеној двое-
лектронској оксидацији (односно укупној измени 4 електрона). При
густини струје од 25 mA cm–2 батерија показује запреминску густину
енергије од 15,4 Wh l–1 и одлично одржање капацитета током 30 ци-
клуса. Проверено је да добро функционише и при већим густинама
струје од 100 mA cm−2.
159
5.3. Предвиђања ценовне конкурентности проточних

редокс-батерија
Према проценама из 2017. године, да би се постигла тржишна

конкурентност проточних редокс-батерија, цена енергије треба
да падне испод 150 америчких долара (kWh)−1 до 2023. године.67
Цена јединице енергије која се добија из батерија је резултанта
цене материјала, моларне масе активних материјала, специфичног
отпора батерије и напона ћелије. Димело и други68 сугеришу да се
претпостављена цена од 150 америчких долара (kWh)−1 за батерије
са воденим електролитима може постићи комбинацијом цене 2
америчка долара kg−1 за активне материјале, моларне масе активних
материјала од 100 g mol−1, специфичног отпора батерије 0,5 Ω cm2 и
напона 0,79 V. Што се тиче батерија са неводеним електролитима,
цена не зависи много од цене материјала пошто је цена растварача у
распону од 2 до 20 америчких долара kg−1, односно, нитрили, гликоли
и карбонати могу ићи до 20 америчких долара kg−1, а флуороване
соли (односно, тетрафлуороборати, хексафлуорофосфат, бис(три-
флуорометилсулфонил)имид)) до 2 америчка долара kg−1. Стога,
најефикаснији начин смањења цене неводених проточних батерија
јесте повећање ћелијског напона, односно избор анодног и катодног
материјала велике разлике потенцијала: до циљне цене од 150
америчких долара по једном киловат сату може се доћи комбинацијом
моларне масе активних материјала од 100 g mol−1, специфичним
отпором батерије 2,5 Ω cm2, напоном од 3,0 V и моларитетом активних
материјала од 3,3 mol kg−1.
67 P. Leung et al., “Recent Developments in Organic Redox Flow Batteries: A

Critical Review”, J. Power Sources, 360 (2017): 243–283.
68 R. Dmello et al., “Cost-Driven Materials Selection Criteria for Redox Flow
Battery Electrolytes”, J. Power Sources, 330 (2016): 261–272.
160
Списак преузетих илустрација:
Слика 6. Han, X., Y. Liu, Z. Jia, Y.-C. Chen, J. Wan, N. Weadock, K.J. Gaskell, T.
Li and L. Hu. “Atomic-Layer-Deposition Oxide Nanoglue for Sodium Ion
Batteries”. Nano Lett., 14, 1 (2014): 139–147
Слика 7. Dai, K., H. Zhao, Z. Wang, X. Song, V. Battaglia and G. Liu. “Toward
high specific capacity and high cycling stability of pure tin nanoparti-
cles with conductive polymer binder for sodium ion batteries”. J. Power
Sources, 263 (2014): 276–279.
Слика 8. Hao Chen et al., “Ultrafast all-climate aluminum-graphene battery
with quarter-million cycle life”, Sci. Adv., 3 (2017): eaao7233.
Слика 11. Liu, Y., S. Lu, H. Wang, C. Yang, X. Su and Y. Xiang. “An Aqueous
Redox Flow Battery with a Tungsten–Cobalt Heteropolyacid as the
Electrolyte for Both the Anode and Cathode”. Adv. Energy Mater., 7
(2017): 1601224.
1. Abraham, K. M. “How Comparable Are Sodium-Ion Batteries to Lithium-

Ion Counterparts?”. ACS Energy Lett., 5 (2020): 3544−3547.
2. Baggetto, L., P. Ganesh, R. P. Meisner, R. R. Unocic, J. C. Jumas, C. A.
Bridges and G. M. Veith. “Characterization of sodium ion electrochemical
reaction with tin anodes: Experiment and theory”. J. Power Sources, 234
(2013): 48–59.
3. Bai, P. and M. Z. Bazant. “Charge Transfer Kinetics at the Solid–Solid
Interface in Porous Electrodes”. Nat. Commun., 5 (2014): 3585.
4. Bradwell, D. J. “Liquid Metal Batteries: Ambipolar electrolysis and
alkaline earth electroalloying cells”. PhD thesis, Massachusetts Institute
of Technology, Cambridge, 2010.
5. Bradwell, D., H. Kim, A. H. C. Sirk, and D. R. Sadoway. “Magnesium-
antimony liquid metal battery for stationary energy storage”. Journal of
the American Chemical Society, 134 (2012): 1895–1897.
6. Bruns, Susan. Natron Energy Introduces Blue Rack™ Sodium-Ion Battery
Cabinet for Data Centers and Mission Critical Applications. Преузето 20.
октобра 2022. https://natron.energy/wp-content/uploads/Natron_
BlueRack500PR_10-11-22-FINAL.pdf.
7. Bui, K. M., V. A. Dinh, S. Okada and T. Ohno. “Hybrid functional study
of the NASICON-type Na3V2(PO4)3: crystal and electronic structures,
and polaron–Na vacancy complex diffusion”. PhysChemChemPhys, 19, 24
(2015): 30433–30439.
161
8. Calin, R. T., W. Crawford and M. Bersch. “Nucleation and Morphology

Studies of Aluminium Deposited from Ambient-temperature
Chloroaluminate Molten Salt”. J. Electrochem. Soc., 139 (1992): 2720–
2727.
9. Cammack, C.X., H. D. Pratt, L. J. Small and T. M. Anderson. “A Higher
Voltage Fe(II) Bipyridine Complex for Non-Aqueous Redox Flow
Batteries”. Dalton Trans., 50 (2021): 858–868.
10. Chen, Hao, Hanyan Xu, Siyao Wang, Tieqi Huang, Jiabin Xi, Shengying
Cai, Fan Guo, Zhen Xu, Weiwei Gao and Chao Gao. “Ultrafast all-climate
aluminum-graphene battery with quarter-million cycle life”. Sci. Adv., 3
(2017): eaao7233.
11. Chen, M., W. Hua, J. Xiao, D. Cortie, W. Chen, E. Wang. “NASICON-type
air-stable and all-climate cathode for sodium-ion batteries with low cost
and high-power density”. Nat. Commun., 10 (2019): Art. No. 1480.
12. Chen, Z.-F., Y.-L., Yang, C. Zhang, S.-Q, Liu and J. Yan. “Manufacture of
Non-Aqueous Redox Flow Batteries Using Sulfate-Templated Dawson-
Type Polyoxometalate with Improved Performances”. J. Energy Storage,
35 (2021): 102281.
13. Colthorpe, Andy. “Ambri’s liquid metal battery to be used at desert data
centre in Nevada”. Energy Storage News. Преузето 10. јануара 2020.
https://www.energy-storage.news/ambris-liquid-metal-battery-to-be-
used-at-desert-data-centre-in-nevada.
14. Committee on America’s Energy Future, National Academy of Sciences,
National Academy of Engineering, and National Research Council.
America’s Energy Future: Technology and Transformation. Summary ed.
Washington DC: The National Academies, 2009.
15. Dai, K., H. Zhao, Z. Wang, X. Song, V. Battaglia and G. Liu. “Toward high
specific capacity and high cycling stability of pure tin nanoparticles with
conductive polymer binder for sodium ion batteries”. J. Power Sources,
263 (2014): 276–279.
16. Datta, M. K., R. Epur, P. Saha, K. Kadakia, S. K. Park and P. N. Kuma. “Tin
and graphite based nanocomposites: Potential anode for sodium ion
batteries”. J. Power Sources, 225 (2013): 316–322.
17. Ding, Yu, Xuelin Guo and Guihua Yu. “Next-Generation Liquid Metal
Batteries Based on the Chemistry of Fusible Alloys”. ACS Cent. Sci., 6
(2020): 1355−1366.
18. Dmello, R., J. D. Milshtein, F. R. Brushett and K. C. Smith. “Cost-Driven
Materials Selection Criteria for Redox Flow Battery Electrolytes”. J.
Power Sources, 330 (2016): 261–272.
19. Edelstein, Stephen. “First CATL sodium-ion batteries revealed, can charge
to 80% in 15 minutes”. Green Car Reports. Преузето 30. августа 2021.
https://www.greencarreports.com/news/1133059_first-catl-sodium-ion-
batteries-revealed-can-charge-to-80-in-15-minutes.
162
20. Fallas, Bernardo and James A. Quinn. “Phillips 66 and Faradion

Developing Sodium-ion Battery Materials”. Business Wire. February 25,
2021. Преузето 3. марта 2021. https://www.businesswire.com/news/
home/20210225005110/en.
21. Fan, X., W. Sun, F. Meng, A. Xing and J. Liu. “Advanced chemical strategies
for lithium-sulfur batteries: A review”. Green Energy&Environment, 3
(2018): 2–19.
22. Gallagher, K. G., S. Goebel, T. Greszler, M. Mathias, W. Oelerich, D.
Erogluab and V. Srinivasan. “Quantifying the promise of lithium–air
batteries for electric vehicles”. Energy Environ. Sci., 7 (2014): 1555–1563.
23. Han, X., Y. Liu, Z. Jia, Y.-C. Chen, J. Wan, N. Weadock, K.J. Gaskell, T. Li
and L. Hu. “Atomic-Layer-Deposition Oxide Nanoglue for Sodium Ion
Batteries”. Nano Lett., 14, 1 (2014): 139–147.
24. He, Zongqi, Xinjie Zhou, Yue Zhang, Fengjing Jiang and Qingchun Yu.
“The Electrochemical Society Low-Temperature Nitrogen-Doping of
Graphite Felt Electrode for Vanadium Redox Flow Batteries”. Journal of
The Electrochemical Society, 166 (2019): A2336–A2340.
25. Hruska, Joel. “New vanadium-flow battery delivers 250kW of liquid
energy storage”. ExtremeTech. Преузето 28. децембра 2018. https://
www.extremetech.com/energy/199440-new-vanadium-flow-battery-
delivers-250kw-of-liquid-energy-storage
26. Iwakiri, I., T. Antunes, H. Almeida, J. P. Sousa, R. B. Figueira and A. Mendes.
“Redox Flow Batteries: Materials, Design and Prospects”. Energies, 14
(2021): 5643.
27. Jia, C., F. Pan, Y. G. Zhu, Q. Huang, and Q. Wang. “High-energy density
nonaqueous all redox flow lithium battery enabled with a polymeric
membrane”. Sci. Adv., 1 (2015): e1500886.
28. Jiao, S., H. Lei, J. Tu, J. Zhu, J. Wang and X. Mao. “An industrialized
prototype of the rechargeable Al/AlCl3-[EMIm]Cl/graphite battery and
recycling of the graphitic cathode into graphene”. Carbon, 109 (2016):
276–281.
29. Kangro, W. “Method for storing electrical energy”. German patent DE
914 264 (1949).
30. Kaur, A. P., N. E. Holubowitch, S. Ergun, C. F. Elliott and S. A. Odom.
“A Highly Soluble Organic Catholyte for Non-Aqueous Redox Flow
Batteries”. Energy Technol., 3 (2015): 476–480.
31. Khare, V., S. Nema and P. Baredar, “Solar–wind hybrid renewable energy
system: A review”. Renew Sustain. Energy Rev., 58 (2016): 23–33.
32. Kim, C., I. Kim, H. Kim. M. K. Sadan, H. Yeo, G. Cho, J. Ahn, J. Ahn and H.
Ahn. “A self-healing Sn anode with an ultra-long cycle life for sodium-ion
batteries”, J. Mater. Chem. A, 6 (2018): 22809–22818.
163
33. Kim, H., D. A. Boysen, J. M. Newhouse, B. L. Spatocco, B. Chung, P. J.

Burke, D. J. Bradwell, K. Jiang, A. A. Tomaszowska, K. Wang, W. Wei, L.
A. Ortiz, S. A. Barriga, S. M. Poizeau, and D. R. Sadoway. “Liquid Metal
Batteries: Past, Present, and Future”. Chemical Reviews, 113 (2013):
2075–2099.
34. Kim, Junsoo, Donghyeok Shin, Youngjae Jung, Soo Min Hwang, Taeseup
Song, Youngsik Kim and Ungyu Paik. “LiCl-LiI molten salt electrolyte
with bismuth-lead positive electrode for liquid metal battery”. Journal of
Power Sources, 377 (2018): 87–92.
35. Leung, P., A. A. Shah, L. Sanz, C. Flox, J. R. Morante, Q. Xu, M. R.
Mohamed, C. Ponce de León and F. C. Walsh. “Recent Developments in
Organic Redox Flow Batteries: A Critical Review”. J. Power Sources, 360
(2017): 243–283.
36. Li, Y., L. Zhang, X. Wang, X. Xia, D. Xie, C. Gu and J. Tu. “Sodium storage
behavior of electron-rich element-doped amorphous carbon”. Appl. Phys.
Rev, 8 (2021): article ID 011402.
37. Li, Z., G. Weng, Q. Zou, G. Cong, and Y.-C. Lu. “A high-energy and low-cost
polysulfide/iodide redox flow battery”. Nano Energy, 30 (2016): 283–292.
38. Li, Z., Li, S., Liu, S., Huang, K., Fang, D., Wang, F. and Peng, S.
“Electrochemical Properties of an All-Organic Redox Flow Battery
Using 2,2,6,6-Tetramethyl-1-Piperidinyloxy and N-Methylphthalimide”.
Electrochem. Solid-State Lett., 14 (2011): A171.
39. Lin, M.-C., M. Gong, B. Lu, Y. Wu, D.-Y. Wang, M. Guan, M. Angell, C. Chen,
J. Yang, B.-J. Hwang and H. Dai. “An ultrafast rechargeable aluminium-ion
battery”. Nature, 520 (2015): 324–328.
40. Lindsey, Rebecca. “Climate Change: Atmospheric Carbon Dioxide”.
Climate.gov. Преузето 15. маја 2023. https://www.climate.gov/news-
features/understanding-climate/climate-change-atmospheric-carbon-
dioxide.
41. Liu, Q., A. E. S. Sleightholme, A. A. Shinkle, Y. Li and L. T. Thompson.
“Non-Aqueous Vanadium Acetylacetonate Electrolyte for Redox Flow
Batteries”. Electrochem. Commun., 11 (2009): 2312–2315.
42. Liu, Qinghua, Aaron A. Shinkle, Yongdan Li, Charles W. Monroe, Levi
T. Thompson and Alice E.S. Sleightholme. “Non-aqueous chromium
acetylacetonate electrolyte for redox flow batteries”. Electrochemistry
Communications, 12 (2010): 1634–1637.
43. Liu, Y., S. Lu, H. Wang, C. Yang, X. Su and Y. Xiang. “An Aqueous Redox
Flow Battery with a Tungsten–Cobalt Heteropolyacid as the Electrolyte
for Both the Anode and Cathode”. Adv. Energy Mater., 7 (2017): 1601224.
44. Lu, L., X. Han, J. Li, J. Hua and M. Ouyang. “A review on the key issues for
lithium-ion battery management in electric vehicles”. J. Power Sources,
226 (2013): 272–288.
164
45. Lu, Y. H., L. Wang, J. G. Cheng and J. B. Goodenough. “Prussian blue: a

new framework of electrode materials for sodium batteries”. Chem.
Commun., 48 (2012): 6544–6546.
46. Mentus, S. “Batteries as a tool against climate changes”. Contemporary
Materials, X−2 (2019): 109–118.
47. Milićević, Zoran, Dragan Marinović, Ljiljana Arsić, Dušanka Marinović,
Violeta Milićević. „Analiza zagađenja vazduha u funkciji koncentracije
suspendovanih čestica PM2.5”. Ecologica, 27 (2020): 458–464.
48. Newhouse, Jocelyn Marie. “Modeling the Operating Voltage of Liquid
Metal Battery Cells”. PhD Thesis, Massachusetts Institute of Technology,
2014.
49. Pahlevaninezhad, M., P. Leung, P. Q. Velasco, M. Pahlevani, F. C. Walsh, E.
L. P. Robertsand C. A. Ponce de León. “Nonaqueous Organic Redox Flow
Battery Using Multi-Electron Quinone Molecules”. J. Power Sources, 500
(2021): 229942.
50. Posner, A. M. “Redox fuel cell”. Fuel, 34 (1955): 330–338.
51. Shen, Xuejing, Tao Sun, Lei Yang, Alexey Krasnoslobodtsev, Renat
Sabirianov, Michael Sealy, Wai-Ning Mei, Zhanjun Wu and Li Tan. “Ultra-
fast charging in aluminum-ion batteries: electric double layers on active
anode”. Nature Communications, 12 (2021): 820.
52. Soloveichik, G. L. “Flow Batteries: Current Status and Trends”. Chem.
Rev., 115 (2015): 11533–11558.
53. Song, Mingming, Chenchen Wang, Dongfeng Du, Fujun Li* and Jun Chen.
“A high-energy-density sodium-ion full battery based on tin anode”.
SCIENCE CHINA Chemistry, 620 (2019): 616–621.
54. Turcheniuk, K., D. Bondarev, V. Singhal and G. Yushin. “Ten years left to
redesign lithium-ion batteries”. Nature, 559 (2018): 467–470.
55. Wang, D.-Y., C.-Y. Wei, M.-C. Lin, C.-J. Pan, H.-L. Chou, H.-A. Chen, M. Gong,
Y. Wu, C. Yuan, M. Angell, Y.-J. Hsieh, Y.-H. Chen, C.-Y. Wen, C.-W. Chen,
B.-J. Hwang, C.-C. Chen and H. Dai. “Advanced rechargeable aluminium
ion battery with a high-quality natural graphite cathode”. Nat. Commun.,
8 (2017): 14283.
56. Wang, E., M. Chen, X. Liu, Y. Liu, H. Guo and Z. Wu. “Organic cross-
linker enabling a 3D porous skeleton-supported Na3V2(PO4)3/carbon
composite for high power sodium-ion battery cathode”. Small Methods,
3 (2019): Art. No. 1800169.
57. Wang, J. W., X. H. Liu, S. X. Mao and J. Y. Huang. “Microstructural Evolution
of Tin Nanoparticles during In Situ Sodium Insertion and Extraction”.
Nano Lett., 12 (2012): 5897–5902.
58. Wu, Y., M. Gong, M.-C. Lin, C. Yuan, M. Angell, L. Huang, D.-Y. Wang, X.
Zhang, J. Yang, B.-J. Hwang and H. Dai. “3D graphitic foams derived from
165
chloroaluminate anion intercalation for ultrafast aluminum-ion battery”.

Adv. Mater., 28 (2016): 9218–9222.
59. Xiang, Y., Z. Yin and X. Li. “Synthesis and characterisation of manganese-,
nickel- and cobalt-containing carbonate precursors for high capacity Li-
ion battery cathodes”. J. Solid State Electrochem., 18 (2014): 2123–2129.
60. Yabuuchi, N. and T. Ohzuku, “Novel lithium insertion material of
Li(Co1/3Ni1/3Mn1/3)O2 for advanced lithium-ion batteries”. J. Power
Sources, 119–121 (2003): 171–174.
61. Yang, Z., J. Zhang, M. C. Kintner-Meyer, X. Lu, D. Choi, J. P. Lemmon and
J. Liu. “Electrochemical Energy Storage for Green Grid”. Chem. Rev., 111
(2011): 3577–3613.
62. Zhang, Biao, Gwenaëlle Rousse, Dominique Foix, Romain Dugas, Daniel
Alves Dalla Corte and Jean-Marie Tarascon. “Microsized Sn as advanced
anodes in glyme-based electrolyte for Na-ion batteries”. Advanced
Materials, 28 (2016): 9824–9830.
63. Zhang, Х., X. Li and J. Zhang, eds. Redox Flow Batteries: Fundamentals and
Applications, 1st ed. Boca Raton, FL, USA: CRC Press, 2017.
64. Zhen, Y., C. Zhang, J. Yuan, Y. Zhao and Y. Li. “A High-Performance All-Iron
Non-Aqueous Redox Flow Battery”. J. Power Sources, 445 (2020): 227331.
65. Zhou, X. and Yu-Guo Guo. “Highly disordered carbon as a superior anode
material for room temperature sodium-ion batteries”. ChemElectrochem,
1 (2014): 83–86.
66. Zubi, G. et al. “The lithium-ion battery: State of the art and future
perspectives”. Renewable and Sustainable Energy Reviews, 89 (2018):
292–308.
166
Slavko Mentus
University of Belgrade, Faculty of Physical Chemistry, Belgrade
ADVANCED ELECTROCHEMICAL SYSTEMS FOR ACCUMULATION OF

ELECTRIC ENERGY
Due to the danger of climate changes caused by the large consumption

of fossil fuels in recent decades, the world is undergoing an energy transition
moving away from fossil fuels towards using alternative renewable energy
sources, such as solar energy, hydropower and wind energy. That process
includes the transition to transport using electric motors, which are powered
by batteries, but also the development of stationary battery capacities that
would ensure the stability of the power of renewable sources by storing large
amounts of electricity. Until now, the lithium-ion battery has played a major
role in this energy transition, whose practical energy density has increased
from ~80 mWh g-1 in the early 1990s, when it appeared on the market, to over
250 mWh g-1 today, thanks to which it became the main source of energy in
modern portable electronic devices and a means of propulsion for electric
cars. In this regard, this battery, due to its qualities and price per kilowatt
(1 kW), which is now around 120 US dollars, has become a benchmark that
any competitor should reach. As the need for batteries grows every day,
the lack of resources for its production: cobalt, nickel, and even lithium
itself, especially due to the need to build high-capacity stabilization plants,
is becoming increasingly apparent. That is why today the search is on for
a worthy successor to this battery, whose composition would not include
low-available components from the world of mineral resources. A significant
drawback of lithium-ion batteries is their flammability, which would be also
solved with new types of batteries. In the research of new types of chemical
power sources, the following criteria are should be met: competitive practical
power and energy density, abundance of raw materials for components in
the earth’s crust, high number of charge-discharge cycles without loss of
capacity, as well as reduced flammability. Scientists are hinting at numerous
battery designs with high theoretical energy densities, but numerous
technological problems prevent new battery types from reaching the energy
density of lithium-ion batteries for now. This article provides an overview
of the types of chemical power sources that have the prospect of replacing
lithium-ion batteries in at least some aspects of application, and are close to
or have already experienced the start of commercial production. Currently,
the sodium-ion battery, aluminum-ion battery, redox flow battery and
battery with liquid metals are leading in this regard, so this article presents
the working principles and basic energy characteristics of these promising
electrochemical systems. Among them, the sodium-ion battery is the closest
167
to the lithium-ion battery in terms of all relevant features, which can be used
as a replacement in all aspects of use, i.e., in both portable and stationary
systems. The same can be said for the aluminum-ion battery, but this battery
is still in the research and development phase and its commercialization
is expected only in the near future. Liquid metal batteries and redox flow
batteries are unsuitable for mobile applications due to their high operating
temperature for the former, and relatively low energy density in general,
but their long service life, simplicity of construction, low price and non-
flammability give them great advantages over lithium-ion batteries in high-
capacity systems for the stabilization of the energy of renewable sources,
and, which is also significant, there is already a long enough experience in
their commercial use.
Keywords: climate changes, renewable energy sources, sodium-ion
batteries, aluminium-ion batteries, liquid metal electrodes, redox
flow batteries

168
scientific review
UDC 06.068НОБЕЛ::53“2022”
Igor Salom1
2022 nobel prize in physics

and the end of mechanistic materialism2
Abstract
The ideas and results that are in the background of the 2022 Nobel
Prize in Physics had an immense impact on our understanding of
reality. Therefore, it is crucial that these implications also reach the
general public and not only the scientists in the related fields of quan-
tum mechanics. The purpose of this review is to attempt to elucidate
these revolutionary changes in our worldview that were eventually
also acknowledged by the Nobel Committee, and to do it with very
few references to mathematical details (which could even be ignored
without undermining the take-away essence of the text).
We first look into the foundational disputes between Einstein and
Bohr about the nature of quantum mechanics, which culminated in
the so-called EPR paradox—the main impetus for all the research that
would ensue in this context. Next, we try to explain the statement of
the famous Bell’s theorem—the theorem that relocated the Einstein-
Bohr discussions from the realm of philosophy and metaphysics to
the hard-core physics verifiable by experiments (we also give a brief
derivation of the theorem’s proof). Then we overview the experimen-
tal work of the last year’s laureates who had the final say about who
was right in the debate. The outcome of these experiments forced us
to profoundly revise our understanding of the universe. Finally, we
discuss in more detail the implications of such outcomes, and what
1 isalom@ipb.ac.rs
2 This research was supported by the Science Fund of the Republic of Serbia,
grant 7745968, Quantum Gravity from Higher Gauge Theory 2021 — QGHG-2021.
The contents of this publication are the sole responsibility of the author and can
in no way be taken to reflect the views of the Science Fund of the Republic of
Serbia.
169
are the possible ways in which our worldviews can be modified to ac-
count for the experimental facts. As we will see, the standard mecha-
nist picture of the universe is no longer a viable option and can never
be again. Nowadays, we know this with certainty unusual for physics
that only a strict mathematical theorem could provide.
Keywords: EPR paradox, Bell’s theorem, Bell’s inequality, foundations of
quantum mechanics, local realism
1. Introduction
The 2022 Physics Nobel Prize was not quite like any other. While the
Nobel prizes in physics are always of interest to the physics community,
by a rule, they are merely a matter of curiosity for the general public.
However, the last year’s Nobel award should pertain to all of us, irrespec-
tive of profession, and remind us that it is time to rethink our basic world-
views. Indeed, the Nobel Committee’s announcement in early October
2022 has elicited some bold titles across journals and news agencies
worldwide, even among those not aimed at scientific circles. For exam-
ple, on October 11, the business newspaper Financial Times came up with
an article titled What quantum physics tells us about reality, while the non-
profit news website The Wire had a piece titled In the 2022 Physics Nobel
Prize, a Test of Your Grip on Reality. Scientific American, in its October is-
sue, brought up the article The Universe Is Not Locally Real, and the Physics
Nobel Prize Winners Proved It. The deep philosophical impact of the 2022
Nobel Prize was particularly nicely emphasized in the title of an article
that last October showed up in The Conversation media network: How
philosophy turned into physics — and reality turned into information. As
we can see, the word “reality” is recurrent in these titles, and few things
should be of more pervasive importance than the calls to reconsider our
notion of the fundamental reality, especially when these calls (essential-
ly) originate from the Royal Swedish Academy of Sciences.
So, in what sense do the accomplishments of the 2022 laureates Alain
Aspect, John F. Clauser, and Anton Zeilinger challenge our understand-
ing of reality? The Nobel Committee summarizes that they were awarded
“for experiments with entangled photons, establishing the violation of
Bell inequalities and pioneering quantum information science”, but it
takes some time and effort to unwrap this ostensibly simple statement.
To do so, we must start with the achievements of certain people who
could not appear at the last year’s Nobel ceremony.
170
I. Salom, 2022 Nobel Prize in Physics and the End of Mechanistic Materialism
2. Einstein and Bohr
2.1. The Debates
The first act of the deeply philosophical drama that had its (scientific)
resolution in the last year’s Nobel prize begins in the first half of the 20th
century, in the period between the two world wars, when the “new phys-
ics” called Quantum Mechanics has begun to assume its mathematically
well-defined, more or less present-day form. While there essentially ex-
isted a global consensus that the claims of the new theory seemed pre-
posterous, there was a huge disagreement to what extent such a state
of affairs reflected the true properties of nature and to what extent only
the present state of (possibly highly incomplete) scientific understand-
ing of that nature. The opinions ranged from that of the camp of (some
of) the “founding fathers of quantum mechanics”, which included the
likes of Niels Bohr, Werner Heisenberg, and Wolfgang Pauli, all the way
to the staunch criticizers of quantum ideas among whom was no lesser
figure than Albert Einstein himself. While the former insisted that quan-
tum mechanics provides an accurate and complete description of reality
(and if we do not like it, it is nature to blame), the latter were convinced
that quantum physics is, at best, a temporary and approximate model of
some more “reasonable” underlying physics that we are yet to discover.
The new physics seemed to ignore all the cornerstones of the previ-
ously known exact science. One of the more obvious departures from the
previous scientific reasoning was the sudden appearance of randomness
at the most fundamental level of the new theory—prompting Einstein to
famously protest with “God does not play dice”. Namely, we must recall
that one of the main tenets of all the prior physics, including then novel
theory of relativity, was that there can be nothing inherently random in
nature—everything evolves according to strict mathematical laws that
precisely determine the future of any physical system, leaving no room
for chance. Any randomness in the events that we might observe had
to be a consequence of our imprecise knowledge either of the present
state of the universe, or of the laws of nature, or a consequence of our
technical inability to calculate the future from these basic laws. Yet, for
a hypothetical being (so-called Laplace’s daemon) who knows precise
positions and momenta of every atom in the universe, and has both the
complete knowledge of physical laws and sufficient computational ca-
pabilities—the entire future (and past also) was fixed and known. Such
a view was essentially uncontested in science—until this new quantum
theory. Famously, in those days, Max Born put forward his “probabilis-
171
tic” interpretation of the wavefunction (the wavefunction was the main

mathematical object of the new physics, describing all properties of a
system), according to which we could often do no more but to predict
only the probabilities of experimental outcomes—and not due to any
lack of technological abilities, but in principle. At face value, the quantum
theory suggested that physical laws simply do not fully determine the
future of systems, but only provide probabilities for the possible events.
This seemed outrageous to many, including Einstein. But, it was gradually
becoming clear that much more is at stake than merely this determinism
of classical physics.
The novel “uncertainty relations”, produced by Heisenberg—stat-
ing that some mutually “incompatible” properties such as position and
momentum cannot be simultaneously known with arbitrary precision—
seemed to be inevitably related to the proposed indeterminism. These
relations provided an intuitive rationale as to why we cannot reduce un-
certainties in our knowledge of physical systems and again recover deter-
minism. Intuitively, due to them, it was impossible to “track down” all de-
tails of the present state of the system, and thus it was also impossible to
precisely predict its future state—allowing only for experimental predic-
tions of statistical type. At least, this was intuition based on our classical
understanding of systems and their properties which, of course, implied
that these properties are well-defined per se, in spite of our knowledge
of them possibly being quite vague. However, even here the positions of
the two camps started to diverge.
Indeed, it was not clear how to interpret the uncertainty relations
themselves. It was one thing to accept that we are incapable to deter-
mine certain physical quantities with arbitrary precision, even to accept
that the laws of physics happen to “conspire” in such a way that this
turns out to be impossible in principle, that is, irrespective of our tech-
nological abilities and experimental skills. In particular, it seemed reason-
able that the very act of measurement, which must involve some inter-
action with the object being measured, inescapably disturbs that object
in an unpredictable fashion that leads to uncertainties. Einstein seemed
quite ready to accept such a possibility, even if it would, in practice, pre-
clude any prospect of determining precise properties of the systems and
forever confine our experimental predictions to the mere computation
of probabilities. We are imperfect creatures, and thus it is not inconceiv-
able that our capacities, including those to gather (precise) data about
the universe, are strictly limited. In this case, it is our imperfection and
our problem. Universe (and the systems themselves) certainly “know”
their properties, and underlying objective reality must be well-defined,
172
solid real. The uncertainty relations were, in this view, technical or epis-
temological limitations and had nothing to do with the true ontology,
which remains to be described by a deeper, more complete theory than
the quantum mechanics. Consequently, Einstein maintained that deep
down “God does not play dice with the universe”, no matter how that
might look to us. Even Heisenberg himself seemed to initially share this
view of his own relations—as can be inferred from his analysis of what
is nowadays known as Heisenberg’s microscope3 (the position he soon
after changed, under Bohr’s influence4).
Yet, it was an entirely different thing to assume that the uncertainty
relations do not merely talk about our inability to reveal the true prop-
erties of nature, but that they actually reflect the vagueness of these
properties themselves, per se—that the problem is not that when the
momentum of a particle is precisely known and defined, we cannot know
the position of this particle, but that this particle position, in a certain
sense, no longer “exists”, i.e., that it is not a well-defined property of
itself. (Alternatively, following the mathematical formalism, we might
then say that this property becomes blurred into a so-called superposi-
tion of various possibilities.) In other words, neither the universe nor the
particle itself really “know” this location. And this was gradually becom-
ing the position of the Bohr’s camp. Bohr, in particular, saw this via his
principle of complementarity, the precursor of the contemporary notion
of contextuality in quantum physics. Knowledge of one of the two “com-
plementary” properties (i.e., of those “incompatible”5 in the context of
uncertainty relations) automatically renders the other one ill-defined:
precise measurement of momentum does not simply make the posi-
tion of the particle unknown or unpredictable (e.g., as a consequence
of mechanically disturbing the particle)—it makes it fully meaningless
and undefinable. In his view, the properties themselves were inseparable
from the experimental context that reveals them: the setup needed to
measure the momentum crucially differs from the one required to find
out the position—these two properties cannot be observed or measured
simultaneously. Thus, it was also wrong to assume that the position ex-
3 Werner Heisenberg, The Physical Principles of the Quantum Theory (Courier Do-
ver Publications, 1949).
4 W. Heisenberg, “Uber den anschaulicken Inhalt der quantentheoretischen
Kinematik und Mechanik”, Z. fur. Physik, 43, 172 (1927). Translated as “The physi-
cal content of quantum kinematics and mechanics”, in Quantum Theory and Mea-
surement, eds. J. Wheeler and W. Zurek (Princeton: Princeton University Press,
1983).
5 Mathematically, operators corresponding to such properties do not commute.
173
ists in the context where the momentum was (precisely) measured, and
vice versa.
But such a view was inevitably leading further down the rabbit
hole. It was obviously altering our basic views about reality, to cite F.
Frescura: “In the traditional view, it is assumed that there exists a reality
in space-time and that this reality is a given thing, all of whose aspects
can be viewed or articulated at any given moment. Bohr was the first
to point out that quantum mechanics called this traditional outlook into
question.”6 Moreover, if the position, or momentum (and this also holds
for basically any other property) is not always well-defined, when is it
that it becomes well-defined? Answering this question eventually led to
what is now called the “measurement problem” of quantum mechan-
ics. Namely, it seemed that the properties would become well-defined
and thus fully (i.e., in the traditional/classical sense) real only upon their
measurement, i.e., observation. According to quantum formalism, it was
only upon the measurement that the probabilities of various possible re-
sults would collapse into one truly realized outcome—a mere potentiality
turning into actuality. This idea was often summarized as “measurement
causes collapse of the wavefunction”.
Yet, what would constitute a measurement? Bohr thought it was suf-
ficient, in this context, to note that to have a (communicable) measure-
ment outcome requires the interaction of the measured system with a
macroscopic measurement instrument, where the latter must be de-
scribed in the language of classical physics.7 However, this boundary be-
tween a quantum system and the classical measurement apparatus (that
possessed this crucial “ability” to make system properties well-defined
and thus truly real via measurement)—was itself fluid and vague. Indeed,
what prevented us from seeing the measurement apparatus as yet an-
other (albeit larger and more complicated) quantum system that also
adhered to the principles of quantum mechanics? And if so, then what
makes the properties of the apparatus itself (with or without the system
it is measuring) well-defined, that is, when, in that case, does the reality
becomes truly “real”? Such a chain of thoughts prompted Eugene Wigner,
in a part of his life, to even assume that it must be the consciousness of
the observer (as purportedly the only entity not describable by quantum
6 F. A. M. Frescura and B. J. Hiley, “Algebras, quantum theory and pre-space”, in

Revista Brasileira de Fısica, Special volume “Os 70 anos de Mario Schonberg” (1984):
49–86.
7 Niels Bohr, Atomic Physics and Human Knowledge (London, New York: John
Wiley and Sons, 1958).
174
laws) which truly completes the measurement process and grants the
full reality to physical systems. Needless to say, such a view (if seen, as
by Wigner, as a claim that consciousness causes an objective, instead
of merely subjective, wavefunction collapse) would open a number of
other intractable and presumably ridiculous questions (e.g., could a cat,
a mouse, an amoeba or a single neuron cause the collapse?). Overall, to
the present day, there has been no consensus about what a satisfactory
solution to the question when (if ever) the reality becomes well-defined
would be (only a plethora of different views called the interpretations of
quantum mechanics), so the measurement problem remains.
In any case, Einstein would not subscribe to any of this. The novel
roles of the observation and the observer in quantum mechanics, to
whom was granted the ability to cause the “wavefunction collapse”8,
was something abhorred by Einstein. He insisted that physics should de-
scribe objective reality independent of any observation, stressing that
the moon must be there even when we do not look at it.9 Therefore, he
kept attempting to provide arguments that quantum mechanics must be
only an approximate description of a maybe complicated but objective
and deterministic underlying reality. After each of his arguments, Bohr
would consequently make an effort to refute Einstein’s criticism of the
theory, with the aim to show that quantum mechanics was not some
effective approximation, but that the quantum wavefunction provides
a complete description of reality. These exchanges are remembered as
probably the most impressive contest of the two genius minds in the his-
tory of science, aka the Einstein-Bohr debates. Einstein would come up
with a wisely constructed thought experiment, ostensibly violating the
principles of quantum mechanics or demonstrating its logical inconsis-
tency, and then it was up to Bohr to defend the theory by showing where
Einstein went wrong. In all rounds of this intellectual game, Bohr would
eventually come out as the winner (the most remarkable case being the
one when Bohr used Einstein’s general relativity to prove Einstein’s argu-
ment wrong). Seemingly, Bohr won in all rounds but the last one.
This last and the most influential round of that contest is today known
as the Einstein-Podolsky-Rosen (EPR) paradox. It was this argument and
its final experimental resolution that, almost a century later, ended in the
8 That is, to invoke the projection postulate.

9 N. David Mermin, Boojums All the Way Through (Cambridge: Cambridge Uni-
versity Press, 1990), 81; J. F. Clauser, “Early History of Bell’s Theorem”, in N. P. Bi-
gelow, J. H. Eberly, C. R. Stroud and I. A. Walmsley, eds., Coherence and Quantum
Optics VIII (Boston, MA: Springer, 2003).
175
last year’s Nobel Prize in Physics, and therefore, it warrants a more de-
tailed discussion.
2.2. Einstein-Podolsky-Rosen Paradox
In May 1935, an article titled Can Quantum-Mechanical Description of

Physical Reality Be Considered Complete? appeared in the journal Physical
Review.10 It was signed by Albert Einstein, Boris Podolsky, and Nathan
Rosen. In spite of the question mark in the title, it was clear that the au-
thors were confident that they have finally proved the “incompleteness”
of the quantum theory. And sure they had some strong arguments.
Effectively, their claim was that the wavefunction—the mathematical
object that, according to quantum mechanics, was supposed to repre-
sent the complete information about the physical system—must actually
be representing only some “incomplete” approximation of the physical
reality. Namely, as they argued, in a good and complete physical theory,
every “element of physical reality” must find its place in the mathemati-
cal description of the universe—but, according to the authors, this was
not the case in quantum mechanics. Their point was that something is
likely missing from the quantum description, i.e., that some properties
of the physical systems were not taken into account by the quantum
theory. (Such properties we would, in modern terminology, call “hidden
variables”.) Or, at the very least, that the correspondence between the
wavefunction and the physical system is not so one-to-one as claimed by
the proponents of the quantum theory (i.e., that the theory lacks “bijec-
tive completeness”, as this was later called by some authors11).
The novel idea was to consider cases of physical systems that inter-
acted in the past and were then separated. For example, we may con-
sider two particles that constituted a bound two-particle system (like an
electron and a proton forming a hydrogen atom) that later decayed, re-
sulting in the two particles leaving in opposite directions. In such cases,
it is generally possible to infer some property of one of the particles indi-
rectly, by making the corresponding measurement on the other particle
in the pair. For example, if we knew the initial momentum of the overall
system (e.g., it was zero) and the momentum was conserved, then af-
terwards, by measuring the momentum of one particle, we immediately
10 A. Einstein, B. Podolsky and N. Rosen, “Can Quantum-Mechanical Description

of Physical Reality Be Considered Complete?” Phys. Rev., 47, 10 (1935): 777–780.
11 A. Fine, The Shaky Game: Einstein, Realism and the Quantum Theory, 2nd Edition
(Chicago: University of Chicago Press, 1996).
176
also find out the momentum of the other one (i.e., it must be of the same
intensity but in the opposite direction, so that their vector sum remains
zero). This, of course, holds irrespectively of the mutual distance that the
separating particles reached at the moment of measurement. In princi-
ple, this allows us to find out and precisely predict the momentum of a
faraway particle by performing a measurement on a nearby particle.
This fact, that we can precisely know the momentum of the distant
particle, without ever disturbing it in any way (we have not performed
any measurement on it, only on its peer), in the view of the EPR au-
thors meant that there must be something real about this momentum.
Whoever next measures the momentum of that other particle is guar-
anteed (i.e., with 100 percent chance) to obtain precisely the predicted
result. EPR paper argues that this is only possible if the distant particle
really possesses that well-defined, truly existing momentum value—in
other words, if it is an element of reality. Quite generally, the EPR paper
authors argued that: “If, without in any way disturbing a system, we can
predict with certainty (i.e., with probability equal to unity) the value of a
physical quantity, then there exists an element of reality corresponding
to that quantity.”12 In a relatively similar way, it turns out to be possible
to find out the precise location of the distant particle (by measuring the
position of the closer one) which, by the same reasoning, implies that the
position of that particle must be a well-defined and real property—an
element of reality. Now, since the two particles can be light years apart
at the moment when we perform the measurement on one of them, such
measurement cannot immediately affect the distant particle—therefore,
if it has well-defined momentum after we measure the momentum of its
peer, then it must have had it all the time. It is the same with the posi-
tion. Ergo, contrary to Heisenberg relations and Bohr’s interpretation of
those, the particle must possess both well-defined momentum and well-
defined position (with precise values of both quantities). If quantum me-
chanics cannot describe both these properties simultaneously, it means
that it is incomplete.
In this last part of the reasoning, they tacitly relied on what is com-
monly called the principle of locality, i.e., of the idea that no influence
can be exerted immediately and directly at a distance (more specifically,
that no influence can travel faster than light). Namely, a part and parcel
of a fully successful mechanical description of reality was always the idea
that matter should affect other matter only “locally”, that is, only the
12 Einstein, Podolsky and Rosen, “Can Quantum-Mechanical Description of Phys-

ical Reality Be Considered Complete?”.
177
matter which is in its immediate vicinity (i.e., as if by mechanically “pull-

ing and pushing”), and that only in this way any influence or interaction
can propagate through space. It seemed that, at the beginning of the
20th century, Einstein cemented this view by showing that the speed of
this propagation is always limited by the speed of light (and, via General
Relativity, by also clarifying that the same is also true for gravitational
interaction).
While this is the outline of EPR’s essential argument against the com-
pleteness of quantum mechanics, it is worthwhile to consider their discus-
sion in some more detail, especially as a prelude to later developments.
Quite generally, the EPR authors have noticed that the type of con-
nection (or, in mathematical terminology, type of correlation) that, ac-
cording to quantum mechanics, often exists between particles (systems)
that interacted in the past and were then separated, is very strange from
the common-sense classical-physics viewpoint. Actually, as they pointed
out, quantum mechanics predicted a whole class of many-particle states
with such strange properties, which had no classical-physics analogues.
Today we call such many-particle states “entangled”.
For example, we can consider more closely wavefunction (or, in con-
temporary terminology, state vector, or simply state) corresponding to
two particles of spin , which are “aligned in opposing directions” in the
sense that their total spin equals zero. In other words, while each of the
particles separately “rotates” in a certain sense—and thus possesses the
axis and direction of this rotation (spin)—the overall angular momen-
tum (physical measure of rotation) vanishes. This is similar to the case
discussed above—of two particles of known and vanishing total mo-
mentum—only here, we consider angular instead of linear momentum,
for the reasons of mathematical simplicity. (To practically obtain such a
state, the two particles generally had to interact before, to constitute
a bound state, or to be simultaneously generated in some physical pro-
cess.) Mathematically, this two-particle state, in the so-called Dirac nota-
tion, has almost an intuitive, pictorial form:
|Ψ⟩ = (| ↑⟩| ↓⟩ − | ↓⟩| ↑⟩). (1)
Here, | ↑⟩ denotes particle spin aligned in the direction of the posi-
tive z-axis, i.e., “upwards” (meaning as if the particle “rotates” around
the z-axis in anti-clockwise direction as seen from above, where the usu-
al convention is that the z-axis goes in the “upward” direction), while
| ↓⟩ will denote the opposite direction of spinning. The term | ↑⟩| ↓⟩ then
corresponds to the physical situation where the first particle has its spin
oriented upwards, while the second particle spin has a downward spin
178
orientation. Hence, (the z components of) their spins cancel each other.
The overall state has two similar terms of this type, but the second one
is “opposite” in respect to the two particles: the first particle is this time
spin-down, while the second is spin-up. To simplify referencing these two
particles, we can imagine that the first of these two particles is heading
to a researcher named Alice, while the second one is moving towards a
researcher called Bob (here we follow the usual naming convention in pa-
pers on this subject). Then | ↑⟩| ↓⟩ denotes that Alice’s particle is spin-up,
while Bob’s is spin-down and vice-versa, for the | ↓⟩| ↑⟩ term. The combi-
nation of the two terms, together with the relative minus sign, turns out
to mathematically ensure that the total spin angular momentum is zero,
along any axis (not only along the z-axis). The numerical factor is the
so-called overall normalization (in principle, relevant for the evaluation of
probabilities) and it is not crucial for understanding the paradox.
Taken together, the two terms have the following simple interpreta-
tion: if Alice’s particle is a spin-up, Bob’s will be a spin-down, and vice
versa. More precisely, the formalism of quantum mechanics tells us a
couple more things about the particles in such a state. First, if we mea-
sure the spin of Alice’s particle along the z-axis, we will get the up result
in the 50% of cases, and the spin down result in the other 50% of cases.
The same goes for Bob’s particle.13 In addition, the formalism also tells
us that if Alice’s particle, upon the z-spin measurement, turned out to be
spin-up, the measurement of the z-spin of Bob’s particle will yield spin-
down result with certainty, i.e., 100%. It means that, after the measure-
ment of the spin of Alice’s particle and getting the up result, the state
of Bob’s particle is no longer ambiguous (i.e., leading to up and down
outcomes with equal chances), but has become precisely | ↓⟩.14 And vice
versa: obtaining that Alice’s particle has its spin in the down direction, re-
veals that Bob’s particle has its spin upwards—which in turn means that,
as a consequence of the measurement on Alice’s particle, the state of
Bob’s particle was automatically changed, or “updated” to the | ↑⟩ value.
In this sense, by measuring the z-spin component of the first particle,
we have automatically also found out the z-spin of the other particle and,
according to the quantum formalism, by the same token, we have also
altered (i.e., updated) the wavefunction of the other particle spin. And
this conclusion holds irrespective of the distance between the two par-
ticles: even if the other particle is located light years away, by measur-
13Mathematically, we calculate the up-spin probability of the first particle by

computing ⟨Ψ|| ↑⟩⟨↑ | ⊗ I |Ψ ⟩, where I is the identity operator.
14 We can obtain this result by acting with the projector | ↑⟩⟨↑ | ⊗ 1 on state |Ψ ⟩.
179
ing the spin of the first particle we can find out the spin orientation of
the second. After all, this is not really surprising: we already knew that
the two spins must be opposite, so finding one directly determines the
other. In the process, we have updated our knowledge about the spin of
the second particle, and as long as its wavefunction corresponds to our
knowledge, there is nothing mysterious in the fact that the wavefunction
has immediately changed, no matter that the particle is light years away.
So far, none of this has been particularly revealing. But the key insight
of the authors was that everything said still holds if we decide to measure
the spin along the x-axis, instead of the z-axis. Namely, it turns out that
the same state vector |Ψ⟩ can be written, in essentially the same form,
this time using “right” | →⟩ and “left” | ←⟩ spinning states—with respect
to the x-axis:15
|Ψ⟩ = (| →⟩| ←⟩ − | ←⟩| →⟩). (2)
In particular, this means that if we perform a spin-x measurement on
Alice’s particle, we will immediately also know the x-spin component of
Bob’s particle. Furthermore, according to the formalism, it would mean
that the state of Bob’s particle will be again altered after the measure-
ment performed by Alice on her particle: if we obtain that Alice’s is right
spinning, the state of Bob’s will become | ←⟩, and if we obtain left x-spin
of Alice’s particle, Bob’s will be “projected” to | →⟩ state.
And now the authors make two important points. The first is that
by choosing what measurement to perform on her particle, Alice can
partially influence what will be the new state of Bob’s particle. Namely,
Alice can choose whether to measure spin along the z-axis or along the
x-axis. In the first case, Bob’s particle will end up either in the down state
| ↓⟩ (if Alice obtained up) or in the up state | ↑⟩ (if Alice obtained down).
Alternatively, Alice can choose to perform measurement of the x-spin
component, and Bob’s particle will end up either in the state | →⟩ or | ←⟩.
Note that Alice cannot choose whether Bob’s particle will end in | →⟩ or
in | ←⟩ state—this is completely random, with probability of 50 % for both
outcomes. But she can choose whether Bob’s particle will end up in the
set {| ↑⟩, | ↓⟩} (if she decides to measure spin along the z-axis), or in the
set {| →⟩, | ←⟩} (if she opts for the x direction). And she can decide in
which of these two mutually exclusive sets Bob’s particle will turn up af-
15 This is not difficult to verify since, following from the so-called representation
theory of the SU (2) group, it holds: | →⟩ = (| ↑⟩ + | ↓⟩) and | ←⟩ = (| ↑⟩ −
| ↓⟩). Here, the relative minus sign between the two terms in (1) and (2) becomes
important.
180
ter her measurement, even if the second particle is light years away at
that moment!
This seemed clearly at odds with Einstein’s theory of relativity, ac-
cording to which no influence could travel faster than light. As it is widely
known, light speed appears as the natural speed limit in our universe,
since the theory of relativity has shown that a bunch of problems and
paradoxes are related to exceeding this limit. On top of the list are prob-
lems with causality. Namely, thanks to Einstein’s discoveries, we know
that moving faster than light in one system of reference amounts to trav-
eling into the past in another system. And while wishful thinking on be-
half of the science fiction industry has made worldwide audiences pretty
comfortable with the time travel idea (as long as one takes care not to
kill their own grandfather), in reality, it is the logical inconsistencies that
plague (and thus prevent) this hypothetical possibility. The mere possi-
bility to send information into own past (on demand) is a logical contra-
diction: one can decide to send oneself in the past (e.g., yesterday) any
piece of information that he has not already received yesterday—prov-
ing that this is either impossible or not deserving to be truly called “send-
ing information into the past”. We emphasize that the problem has noth-
ing to do with free will—as long as a deterministic robot has the means
to send arbitrary information to its own past, a simple algorithm of this
sort demonstrates the implausibility of the idea.16 For these reasons, it
is—and has been at the time of EPR writing—generally taken that no
influences can travel faster than light.
Thus, the authors of the EPR paper drew a seemingly natural conclu-
sion: since no real influence can travel faster than light, it must be that
nothing really happens with Bob’s particle upon the distant spin mea-
surement performed by Alice. Consequently, it means that some of the
states from the {| ↑⟩, | ↓⟩} set must correspond to the same unchanged
reality of Bob’s particle as one of the states from the {| →⟩, | ←⟩} set.
That is, the state vector (wavefunction) has changed, but the reality has
not—hence, this matching between the wavefunction and the true real-
ity of Bob’s particle is not so one-to-one. In other words, the quantum
wavefunction does not provide such a completely adequate description
of reality as Bohr liked to claim. Either that, or there was some “spooky
action at distance”, as Einstein liked to call this immediate influence that
16 It should be noted, however, that the existence of the so-called “closed time
loops”, as well as tachyons, is not explicitly forbidden by contemporary physical
theories, but to avoid logical contradiction the related hypotheses must some-
how preclude either sending information into the past altogether, or at least the
ability to do so at will.
181
the measurement on the first particle allegedly has on the second one.
For Einstein, the latter was hardly a serious option.
At this point, it is important to understand why authors could not
make a stronger claim: that, since the quantum theory predicts such im-
mediate action at a distance, it is in strict violation of special relativity
(and that, thus, quantum mechanics is simply wrong). Namely, one needs
to be able to send information faster than light at will in order to violate
the predictions of the special theory of relativity: according to relativity,
by consecutively sending information faster than light and then return-
ing it back again faster than light from another system of reference, one
can actually send it in own past—which, as we have explained, is not just
weird but is logically forbidden. But, curiously, in spite of allowing the
existence of this “spooky action at distance” that influences wavefunc-
tion, quantum mechanics predicts that sending information via such a
channel is not possible. This has to do with the inherent randomness of
quantum mechanics, due to which Alice cannot influence in which par-
ticular state vector will Bob’s particle end (i.e., she can choose only in
which of the two sets it will end). And the quantum calculations show
that Bob, by measuring the spin of his particle, cannot infer whether Alice
has measured her spin along the z-axis or along the x-axis. (All Bob can do
is to measure his particle spin along some axis, but irrespective of Alice’s
choice, his spin measurement will always yield 50-50 probability along
any axis.) Therefore, Alice’s decision on whether to measure x-spin or
z-spin of her particle cannot be later inferred just by performing measure-
ments on Bob’s particle, in spite of the fact that its wavefunction descrip-
tion will be different in the two cases.
Had the quantum mechanics predicted that entangled pairs can be
used for sending faster-than-light signals (obviously then, it would allow
sending information “on demand”), this would have been in contradic-
tion with the implications of special relativity. In principle, one could
then perform an actual experiment and check whether the superlumi-
nal signalling in this way is really achieved—falsifying one or the other
of the two theories. But this was an awkward situation—according to
the wavefunction description, some influence was spreading faster than
light, yet still it was impossible to use such influence to send meaningful
information. As if the two particles were somehow communicating faster
than light, only in some specific conspiratorial way that we cannot use
for sending information ourselves. Something like that was unconceiv-
able in classical physics, but it was somehow now strangely allowed in
quantum physics, thanks to its indeterminism. This might have contrib-
uted to Einstein calling the effect “spooky action at distance”, instead of
182
simply “action at distance”. Consequently, the EPR paradox could not

demonstrate the inconsistency of quantum mechanics nor that it has
any real (i.e., measurable) conflict with relativity, and for this reason,
the EPR paper remained only a (strong) philosophical argument against
the purported completeness of the quantum theory. On the other hand,
for Einstein, who was a realist and did not believe that nature is truly
indeterministic, whether we could use this supposed influence to send
information or not certainly did not seem essential: in his view, no real
influence could travel faster than light and thus the fact that, according
to quantum mechanics, wavefunction was nevertheless changing at dis-
tance was simply a proof that quantum description was faulty.
The second point that the EPR authors had made was the one related
to uncertainty relations, that we have already briefly discussed. Namely,
Heisenberg relations also hold for x and z components of spin.17 This means
that, according to Bohr’s understanding of the uncertainty relations, when
spin along the x-axis is precisely known, the spin along the z-axis cannot
be well-defined and vice versa. But, according to Einstein, Podolsky, and
Rosen, this two-particle setup demonstrates that Bohr’s understanding
must be wrong, that is, that the values of spin along both axes must be
well-defined and existing properties at all times, while it is only due to the
imperfection of the quantum theory (i.e., due to its incompleteness) that
these properties do not appear in the mathematical formalism.
Their argument goes as follows. Let us assume that Alice first mea-
sures the spin of her particle along the z-axis, and obtains the up result.
Now we know (and quantum formalism tells us) that if Bob measures
z-spin component of his particle, he is bound to get the spin-down result,
with certainty. And, according to the authors, since the z-spin of Bob’s
particle is now well-defined, and has the certain, known-in-advance val-
ue, it must be that this spin-z property is in some sense real, that is, there
must really be “something about” this particle that would “produce” that
guaranteed outcome upon future z-spin measurement. Furthermore,
since these particles can be arbitrarily distant from each other (preclud-
ing any real influence of Alice’s measurement on the second particle),
that property must have been there even before our measurement or,
more precisely, irrespective of our measurement. Thus, this property of
Bob’s particle that determines its z-spin outcome must be there even if
Alice decides not to carry out any measurement. Thus, authors call this
17 The Sx and Sz operators, corresponding to measurements of these two values,

do not commute.
183
real property of Bob’s particle “an element of reality” corresponding to

its z-spin value.
By the same reasoning, we can conclude that there must be some
feature of Bob’s particle—i.e., an element of reality—that determines
the outcome of the x-spin measurement, since we can also, in principle,
infer its x-spin value by measuring the spin of Alice’s particle along the
x-axis. In this reasoning, it is crucial that we are able to reveal the spin
of Bob’s particle without influencing, i.e., disturbing this particle, as it
is here guaranteed by the spatial distance between the particles—of
course, assuming the validity of the “locality” premise (which was never
doubted in the paper). Namely, if any influence of Alice’s measurement
on Bob’s particle was possible, then there would remain a possibility that
the spin value of Bob’s particle became well-defined only after Alice’s
measurement and due to it. This is why the “without in any way disturb-
ing a system” requirement had to be present in the above EPR definition
of an “element of reality”.
In this way, the authors have concluded that there must exist ele-
ments of reality that determine the spin projection both along the x-axis
and along the z-axis, and since these do not appear in quantum formal-
ism, this formalism must be incomplete. While this is the entire formal
conclusion of the paper, essentially, the authors expected that they have
consequently proved that uncertainty relations are, therefore, a conse-
quence of this incompleteness, i.e., of our technical inability to precisely
infer these elements of reality by measurement and account for them in
the theory. In other words, reality is rock-solid with always well-defined
properties, while the problem is in us and our present theory. Such ele-
ments of reality that do not show up in quantum mechanics, due to its
alleged incompleteness, soon become known (in general) as “hidden
variables”. All this was contrary to Bohr’s stance that quantum mechan-
ics provided the full picture (with no room for any “hidden variables”),
while the x-spin value, after the spin z measurement, was simply a not
well-defined property of nature per se (following the quantum formal-
ism, this property existed then in a so-called superposition of different
possibilities, and thus, it did not have a well-defined unique value).
The ball was now in Bohr’s court. It took him a few months to reply,
and he did it by publishing a paper with precisely the same title as the
title of the EPR paper, in the same journal.18 As we will discuss in some
more detail later, the reply emphasized his “non-realist” views (in a cer-
18 N. Bohr, “Can Quantum-Mechanical Description of Physical Reality be Consid-

ered Complete?”, Phys. Rev., 48, 8 (1935): 696–702.
184
tain sense: if something does not exist well-defined per se, what would
it mean that it was changed at a distance) and that we must embrace
a new view of reality, which is more holistic (instead of reductionistic)
and does not allow us to see the two particles as truly separate enti-
ties. Until this day there are ongoing discussions of historians of science
and philosophers as to what extent his defence of the completeness of
the theory was to the point and successful.19 Many were of the opinion
that the reply was unclear and confusing, and even Bohr himself, some
15 years later, has regretted his choice of wording on some essential
points.20 However, what was certain is that he has doubled down on the
completeness of quantum mechanics, even if it entailed accepting some
sort of nonlocality, i.e., of the “spooky action at distance”.
In any case, both the EPR’s initial argument and Bohr’s reply were
of philosophical nature, so it was rather a matter of taste who will find
which side more appealing and convincing. And the conundrum seemed
likely to remain undecided, maybe forever.
3. John Bell
3.1. Hidden Variables
For the second act of the drama, we fast forward some thirty years into
the future.
The success of the new physics was huge, and almost nobody really
cared about Einstein’s philosophical objections. Meanwhile, the formal-
19 For example, Arthur Fine and Thomas A. Ryckman, “The Einstein-Podolsky-

Rosen Argument in Quantum Theory”, in The Stanford Encyclopedia of Philosophy
(Summer 2020 Edition), Edward N. Zalta, ed., accessed on July 31, 2023, https://
plato.stanford.edu/archives/sum2020/entries/qtepr; A. Fine and M. Beller, “Bohr’s
response to EPR”, in eds. J. Faye and H. Folse, Niels Bohr and Contemporary
Philosophy (New York: Kluwer, 1994), 1–31; Arthur Fine, “Bohr’s Response to EPR:
Criticism and Defense.” Iyyun: The Jerusalem Philosophical Quarterly, 56 (2007):
31–56. JSTOR, accessed on July 31, 2023, http://www.jstor.org/stable/23354464.
H. Halvorson and R. Clifton, “Reconsidering Bohr’s Reply to EPR. Non-locality and
Modality”. Springer (2022), accessed on August 1, 2023, doi: 10.1007/978-94-010-
0385-8 1; A. Drezet, “Why Bohr was wrong in his response to EPR”, arXiv (2023),
2305.06859, accessed on August 1, 2023, https://arxiv.org/abs/2305.06859v1;
Shingo Fujita, “How Did Bohr Reply to EPR?”, in “The Two Faces of Realism: Bohr
and Bell”, Journal of the Philosophy of Science, 27 (1994).
20 Fine and Ryckman, “The Einstein-Podolsky-Rosen Argument in Quantum
Theory”.
185
ism was polished (mostly thanks to John von Neumann) and in practice
it worked flawlessly, showing no traces of any incompleteness. The mea-
surement problem still existed, but it was not showing up in any real-
life applications or computations. Besides, the science of the post-World
War II era was more of a pragmatic type, and physicists were increasingly
leaning towards the infamous “shut up and calculate” view of quantum
mechanics.
One of the few to whom the question of the true meaning of quan-
tum mechanics was of greater importance than its applications, was Irish
physicist John Bell. Working on accelerator design at CERN in the early
1960s, Bell was still managing to find time to investigate the deepest in-
terpretational issues of quantum physics.
Personally, Bell was entirely sharing the late Einstein’s dissatisfaction
with the quantum theory. Even the quantum terminology alone was, in
his view, improper for a theory of physics—as we can see from his com-
ment about the books on the subject: “For the good books known to me
are not much concerned with physical precision. This is clear already from
their vocabulary. Here are some words which, however legitimate and
necessary in application, have no place in a formulation with any preten-
sion to physical precision: system, apparatus, environment, microscopic,
macroscopic, reversible, irreversible, observable, information, measure-
ment. [...] On this list of bad words from good books, the worst of all is
‘measurement’.”21
So, the roles of the measurement and the observer in quantum me-
chanics, even more than the lack of determinism, were deeply unset-
tling to him, similarly as they were to Einstein. In his view, the prevail-
ing Copenhagen interpretation of quantum physics (i.e., one following
the views of Bohr and Heisenberg) had too many “subjective” elements,
while he longed for a description of objective reality that would be de-
void of vagueness, indeterminism, and the role of the observers.22
In particular, he was very enthusiastic about the so-called De Broglie-
Bohm pilot-wave interpretation of quantum mechanics. According to
the pilot-wave theory, particles had well-defined positions at all times
and obeyed causal (deterministic) laws. These supposedly real and well-
defined positions were an example of what the EPR authors considered
as elements of reality that were not taken into account by the standard
quantum mechanics. In quantum mechanics, the full description of sys-
21 John Stewart Bell, Speakable and Unspeakable in Quantum Mechanics

(Cambridge: Cambridge University Press, 1987).
22 Ibid.
186
tems was given by the wavefunction, and wavefunction only, so if these

well-defined coordinates really existed, they were “hidden” in the quan-
tum formalism. Therefore, the pilot-wave theory was an example of a
model with hidden variables that was, nevertheless, experimentally indis-
tinguishable from the standard, Bohr’s quantum mechanics.
However, while realistic and deterministic, this model had a terribly
unwelcome feature of being manifestly nonlocal—meaning that influenc-
es could spread immediately over distance, as if acting at infinite speeds.
In particular, the velocity of a particle in this theory would depend on the
configuration of arbitrarily distant particles at the present moment, i.e.,
in principle, it could depend on what was currently happening in other
galaxies. Due to special relativity, this meant that the influences could
also travel into the past, as seen from some reference systems. In truth,
the pilot-wave model predicted that information could not be sent faster
than by light speed, so it did not experimentally conflict with relativity
(otherwise it could be easily falsified), but the nonlocality feature also led
to many other, either technical or conceptual complications that plagued
this approach. Nevertheless, for Bell, this was an encouraging example,
a proof of concept that it might be possible to find a truly satisfactory re-
alistic underlying theory that would replace the vague and subjectivistic
quantum formalism. In particular, it would have been exactly the type of
theory Einstein was arguing for in the EPR paper, if only it was not for this
nonlocality. The essential question was could a similar realistic, but this
time also local theory exist, and how to find it?
Bell was strongly inspired by the EPR paradox. Meanwhile, the experi-
mentalists managed (in experiments with photons) to check that the en-
tangled pairs of particles indeed behaved as quantum mechanics predict-
ed: the two spins in the state given by equation (1) would indeed always
be opposite to one another (along arbitrary direction). Nevertheless,
this confirmation did not take anything away from Einstein, Podolsky,
and Rosen’s arguments of incompleteness (after all, they exactly pre-
sumed that spins would always be opposite, in deriving their conclu-
sions). Just like Einstein, Bell was confident that the fact that two spins
always turn out to be opposite, across arbitrary distances, must point
to the existence of some well-defined underlying “elements of reality”
that were driving such experimental outcomes. Basically, he understood
that these spins must in some sense simply be real, predefined, and op-
posite to each other, and that the experiment’s role was just to confirm
and demonstrate such a state of affairs, and not to make any of the spins
well-defined at the moment of measurement (as quantum formalism
suggested). He likened the case of opposing spins in the EPR pair to the
187
socks of his colleague Reinhold Bertlmann, who had a habit of wearing

socks of different colours. In his paper Bertlmann’s socks and the nature
of reality,23 he noted that when we observe one sock of Prof. Bertlmann,
we immediately know that the other sock will be of a different colour,
even before we spot it—and that there is nothing puzzling here (apart
from Bertlmann’s dressing habits), irrespective of the hypothetical dis-
tance between the socks. The colours of both socks were real and well-
defined all the time, and in no way was the moment of our observation
essential nor influenced any of the socks. He was positive that the matter
of spins should be no more mysterious than that of his colleague’s socks,
once we discover the underlying true theory of quanta.
Yet, there was this question of how to prove that the spins were in-
deed like socks and that measurement outcomes were merely reveal-
ing the preexisting well-defined reality? Thus far, the EPR argument had
remained purely a philosophical one and there had been no consensus
about its implications, let alone a consensus that a more complete theory
than quantum mechanics was really needed. Moving forward from there
required an argument in a form of a prediction that could be experimen-
tally verified and which would, once and for all, settle down the dispute
either in Einstein’s favour or in favour of Bohr.
However, this seemed impossible. Namely, the trouble was that no-
body yet knew the hypothetical underlying more-complete theory that
Einstein was arguing for. And if we do not know the theory, how could
we possibly test and compare its predictions? All anyone knew was that
such a theory had to be realistic and local, but apart from that, it could
be arbitrarily complex. Einstein was not claiming that he knew it—he was
only confident that it must exist, but the theory might, in principle, even
be so complicated that human beings could be incapable of deducing it.
Besides, if existed, why would such a theory experimentally differ at all
from quantum mechanics—maybe all experimental predictions would be
the same, as was the case with the pilot-wave theory?
But, Bell’s intuition was different. He felt that any such locally-realistic
theory must be observably different from quantum mechanics, and in
1964 he managed to prove it.24 The proof is known as Bell’s theorem, and
it (together with the associated experimental tests) was even praised as
23 J. S. Bell, Bertlmann’s socks and the nature of reality. Speakable and Unspeakable
in Quantum Mechanics: Collected Papers on Quantum Philosophy (Cambridge:
Cambridge University Press, 2004).
24 J. S. Bell, “On the Einstein Podolsky Rosen paradox”, Physics Physique Fizika,
1(3) (1964): 195–200.
188
“the most profound discovery of science”.25 Note that the claim was not
about the most profound discovery of physics, but of all science, in the
history of mankind!
3.2. Bell’s Theorem
The starting point was the setup with two entangled particles depicted in
the EPR paper. Bell felt that the type of connection between the particles
predicted by quantum theory was in some sense “stronger” than it was
possible to explain by any “pre-existing” reality (such as that of the well-
defined pre-existing colours of Bertlemann’s socks). It did not take long
to realize that, to prove this, it was not sufficient to consider only the
type of measurements that were in the spotlight of the EPR paper—that
is, those where the outcomes of the measurement on the second particle
were certain. Thus, Bell’s first insight was that he should in much more
detail consider non-zero-or-one probabilities related to measurements
on both particles, along different directions.
Once he realized this, he went on to derive a mathematical relation
concerning a combination of probabilities to get particular spin outcomes
on the two distant particles, but when we are measuring the spin along
axes that are neither parallel nor perpendicular, but forming some inter-
mediate angles. For example, he was considering probabilities of the fol-
lowing type: if Alice measures her particle spin along z-axis and obtains
up, what is the probability for Bob to obtain the spin of his particle to be
in the direction inclined by 45 degrees with respect to the vertical? He
managed to mathematically prove that in any locally-realistic universe,
a particular combination of such probabilities must satisfy a certain in-
equality, now known as Bell’s inequality. The main achievement here was
in the word “any”. This meant that truly any universe that would respect
Einstein’s (and Bell’s) expectations—i.e., where physical systems have
well-defined properties irrespective of observation and where influences
cannot spread infinitely fast—was bound to satisfy this inequality. This
included arbitrarily complicated universes, where particles could, in prin-
ciple, mutually communicate and even conspire against experimentalists
in arbitrary manners, or could behave differently on Earth than on Jupiter
(whether we as humans are able to infer or comprehend these complex
rules or not was of no relevance here).
25 Henry P. Stapp, “Bell’s Theorem and World Process”, Nuovo Cimento, 29B, 2,
(1975): 270.
189
It is important to underline that this inequality had, per se, absolutely

nothing to do with quantum mechanics. Again, this was inequality that
necessarily constrained any theory in which measurement outcomes
were driven by observer-independent well-defined properties of matter
(i.e., adhering to realism) and in which there was a limit for the speed at
which influences can travel (i.e., respecting locality). In other words, this
was a limitation for all universes that meet Einstein’s expectations, not
for the quantum mechanical universe of Niels Bohr.
This is clear from the fact that the inequality was essentially derived
from the following two seemingly naive and self-evident presumptions.
The first was the premise of locality: whatever Alice decides to do in her
lab, it cannot influence the outcomes (or probabilities of outcomes) of
Bob’s simultaneous measurements in his arbitrarily distant lab. The other
was the premise of realism, which was, arguably, always tacitly present
in derivations. In the original Bell’s formulation, this premise was taken
into account by assuming that the outcomes of spin measurements
deterministically followed from some unknown (and non-existing in
quantum formalism) yet well-defined properties of particles. In other
words, that the outcomes were determined by some hidden variables.
Mathematically, they were explicitly represented in Bell’s original paper
by variable(s) denoted as λ. In some of the following reformulations of
Bell’s theorem,26 the requirement of determinism was removed, but the
premise of realism nevertheless remained in some form through the role
of the variable(s) λ still representing the hidden variables and through
the way these hidden variables were used to derive probabilities of spin
measurement outcomes. (Some authors argue that the very way the
probabilities are expressed as functions of λ encodes the presumption
about a classical-like, non-contextual reality.27 Another way to see this is
that, arguably, certain presumptions about underlying reality are neces-
sary even to define the locality postulate in the sense in which it is differ-
ent from “no-signalling”—while the former is claimed to be violated, the
latter is not.)
To fully understand how it was possible to prove such a general
inequality can be accomplished only by considering the proof itself.
However, since the exposition of the proof requires some equations and
26 Wayne Myrvold, Marco Genovese and Abner Shimony, “Bell’s Theorem”, in

The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2021 Edition), Edward N. Zalta, ed.,
accessed on August 1, 2023, https://plato.stanford.edu/archives/fall2021/entries/
belltheorem.
27 Marek Żukowski and Časlav Brukner, “Quantum non-locality – it ain’t neces-
sarily so”, J. Phys. A: Math. Theor., 47, 42, 8 (2014): 424009.
190
some (though fairly basic) mathematical knowledge, we discuss it in a

separate Appendix A, below.
The entire relevance of this inequality for the context of the EPR dis-
cussion of quantum physics was that Bell noticed that quantum theory
actually predicted violations of this inequality! (In the Appendix B, we
give a concrete mathematical example of this violation.) Hence, this was
precisely what could settle Einstein-Bohr debate once and for all. This
inequality was violated by physics advocated by Bohr, while it had to be
satisfied by any type of physics advocated by Einstein. Whether the real
physical systems satisfied this inequality or not could finally discriminate
between Bohr’s and Einstein’s views, and thus, this inequality had the
power to move the debate from pure philosophy into physics.
The very fact that such inequality existed was a proof of Bell’s theo-
rem, which essentially stated that no locally-realistic theory can ever
reproduce exactly all quantum mechanical predictions. In other words,
this was also a proof that it was not possible to improve the pilot-wave
theory in a way to make it local but still experimentally indistinguishable
from the standard quantum theory. It was now certain that any realis-
tic model that closely reproduces experimental predictions of quantum
formalism is also bound to have non-local properties. And it is important
to stress that this conclusion holds irrespective of whether we are look-
ing for a strictly deterministic theory or we are even ready to accept in-
herent randomness (this, however, had become clear only after some
generalizations of the original Bell’s derivation). Crucially, the quantities
constrained by the Bell’s inequality were something that could, in prin-
ciple, be measured. Therefore, it finally became possible to experimen-
tally measure values of these quantities—for some of the special cases in
which quantum physics predicts violation of the inequality—and simply
check if the constraint is satisfied or not. If the inequality would turn out
to be preserved in such an experiment, that would be in contradiction
to quantum predictions and would present definite proof that quantum
mechanics requires modifications. That would mean the entire quantum
theory was only some sort of approximation, with just partial validity.
Bell himself thought that such an outcome was, regrettably, unlikely (dis-
couraged by the enormous practical success of quantum mechanics), but
still hoped for “an unexpected result, which would shake the world!”28
and falsify the completeness of the quantum ideas.
However, if the measurement would reveal a violation of Bell’s in-
equality, it would have groundbreaking philosophical implications for
28 Clauser, “Early History of Bell’s Theorem”.
191
our understanding of the universe. Once and for all, we would have to
abandon any hope that a “rational” realistic explanation of phenomena
in nature, of the type sought after by Einstein, could be found.
Bell, for his part, could now just sit and wait until someone managed
to perform the real experiment.
4. John F. Clauser, Alain Aspect and Anton Zeilinger
4.1. Experimental Verdict
The history of physics had to wait almost another decade for the final act
of this philosophical drama. Years were passing by after Bell’s ground-
breaking proof, yet hardly anyone was noticing Bell’s discovery. Bell had
to wait a couple of years even for the first citation of his work, collecting
only a handful of citations in the first decade or more. It was not just
that his paper was published in a less-known journal Physics, Physique,
Fizika,29 but, as the young physicist John F. Clauser working as a postdoc-
toral researcher at UC Berkeley at the time would later recall, this was a
generally unpopular topic. Young Clauser, together with his colleague,
graduate student Stuart Freedman, will be the first ever to perform an
experimental test of Bell’s inequality. Even after being warned that this
research might ruin their careers,30 the two young scientists further
pursued their idea until finally obtaining a definite experimental answer
about who was right in the great Einstein-Bohr debate.
From 1964 to 1972, our understanding of physics remained in an un-
usual limbo state: we knew it was possible to, once and for all, find out
whether our universe is “normal” in the sense of Einstein (local and real),
or truly as “weird” as Bohr suggested—but still nobody knew the answer.
And finally, in 1972, Clauser and Freedman managed to perform the first
ever “Bell’s test”.31 Unlike the original Bell’s paper, which discussed mat-
ter particles of spin equal to (such as electrons or protons), for practical
reasons this experiment dealt with photons, measuring polarizations of
photon pairs emitted in an atomic cascade. While the spins in Bell’s analy-
29 Bell, “On the Einstein Podolsky Rosen paradox”.

30 Clauser, “Early History of Bell’s Theorem”; Whitney Clavin, “Proving that
Quantum Entanglement is Real”, Caltech, accessed 10 July 2023, https://www.
caltech.edu/about/news/proving-thatquantum-entanglement-is-real.
31 S. J. Freedman and J. F. Clauser, “Experimental Test of Local Hidden-Variable
Theories”, Phys. Rev. Lett., 28, 14 (1972): 938–941.
192
sis were opposite, here the polarizations of the two photons in each pair
were the same: every time we would let the two photons arrive at polar-
izing filters aligned in the same direction, either both photons would pass
the filters, or neither would. The task was to measure the so-called coin-
cidences: how often would it happen that both photons manage to pass
the corresponding polarizing filter and to investigate this probability as a
function of the angle between the polarizers. Instead of the probability
of the spin measurement outcomes, it was these probabilities of photon
coincidences that had to satisfy Bell’s inequality. However, these were
merely technical differences—the essence remained absolutely the same.
And, at last, we heard the Nature’s ruling—no doubt, it was in favour
of Bohr! The obtained experimental results perfectly followed quan-
tum mechanical predictions, demonstrating Bell’s violation at 6.3 sigma
(where everything over 5 sigmas is considered in physics as statistically
sure proof). Clauser himself, sympathetic to Einstein’s side in the debate,
would later say “I was very sad to see that my own experiment had prov-
en Einstein wrong.”32 But so it was.
No doubt that Bell was even sadder than Clauser. As most dramas
have some tragic character, in this one, that role was, so to say, taken
by Bell. It was Bell’s strong inclination towards the realist stance that led
him to investigate possibilities for local hidden variable theories in the
first place, finally leading him to his theorem. No one else has so openly
and bluntly expressed his convictions as did Bell, and seemingly no one’s
convictions were as strong as Bell’s. He was absolutely sure that Einstein
must be right, yet he had to concede that he was not:
“For me, it is so reasonable to assume that the photons in those ex-
periments carry with them programs, which have been correlated in ad-
vance, telling them how to behave. This is so rational that I think that
when Einstein saw that, and the others refused to see it, he was the ra-
tional man. The other people, although history has justified them, were
burying their heads in the sand. I feel that Einstein’s intellectual superior-
ity over Bohr, in this instance, was enormous; a vast gulf between the
man who saw clearly what was needed, and the obscurantist. So for me,
it is a pity that Einstein’s idea doesn’t work. The reasonable thing just
doesn’t work.”33
32 B. Skuse, “Nobel Prize in Physics 2022”, Lindau Nobel Laureate Meetings, ac-
cessed on August 1, 2023, https://www.lindau-nobel.org/blog-nobel-prize-inphys-
ics-2022-provin g-and-using-the-peculiar-quantumnature-of-reality.
33 Jeremy Bernstein, Quantum Profiles (Princeton: Princeton University Press,
1991).
193
On another occasion, he succinctly summarized his sentiment as:

“Bohr was inconsistent, unclear, wilfully obscure and right. Einstein was
consistent, clear, down-to-earth and wrong.”34
Despite his theorem and the subsequent violation of the inequality
being terribly disappointing to Bell, this episode was a perfect testimony
to the strength of the scientific method. While every scientist must and
should have their own opinions, a truly good scientist will not allow their
own wishful thinking to stand in the way of reaching the truth. Despite
so fervently advocating Einstein’s positions, it was essentially Bell himself
who led us to the definite falsification of these views. While Clauser was
an accomplice, it was Bell who killed the worldview he cherished as the
true one. And he did not hesitate to acknowledge that the outcome of his
work and of the later experiments was not the one he was hoping for. By
doing so, Bell established his greatness as a scientist, in yet another way.
4.2. Closing Loopholes
Yet, some hope for Einstein’s viewpoint still remained after the 1972 ex-
periment. Namely, in Clauser and Freedman’s 1972 experiment, the pho-
tons were impinging on the polarizers that were a mere couple of meters
away, in the same lab. The experiment was performed in cycles of 100
seconds of accumulating the detectors’ data, during which the polarizers
were kept oriented along fixed angles.35 But the essence of Bell’s original
idea was that the two polarizers belonging to Alice and Bob need to be
sufficiently distant, so that Alice’s decision about how to orient her polar-
izer could not have a chance to influence the photon arriving on Bob’s
side. In Clauser’s experiment, the hypothetical influence of the decision
on how to orient the polarizer on one side of the lab had plenty of time to
reach the other side, with no need for superluminal speeds and conflict
with locality principles of special relativity.
Reading the Bell’s original paper, there is an impression that not
even Bell himself had hoped that the outcome of an experiment such
as Clauser’s could be any different than to support quantum mechanical
predictions. On the other hand, his hopes were that quantum mechani-
cal predictions about entangled pairs of particles may be limited to the
cases where the subluminal influences can arrive from one side to the
34 Graham Farmelo, “Random Acts of Science”, The New York Times, June 11,
2010.
35 Freedman and Clauser, “Experimental Test of Local Hidden-Variable Theories”.
194
other in due time, but may fail in cases when the distances are greater
(or relevant times shorter):
“Of course, the situation is different if the quantum mechanical pre-
dictions are of limited validity. Conceivably they might apply only to ex-
periments in which the settings of the instruments are made sufficiently
in advance to allow them to reach some mutual rapport by exchanging
signals with velocity less than the speed of light. In this connection, ex-
periments of the type proposed by Bohm and Aharonov, in which the
settings are changed during the flight of the particles, are crucial.”36
In the last sentence, we see that he urged for experiments that would
remove this possibility of having any ordinary, slower-than-light signals
influencing the results.
However, it must be noted that it is difficult to imagine in what way
the two polarizers/detectors from different sides could “communicate”
in order to fool the experimenter. Clauser, personally, saw this as a form
of “paranoia” for which “it is first necessary to believe that a pair of de-
tectors and analysers that are several meters apart are somehow conspir-
ing with each other, so as to defeat the experimenter”.37 Nevertheless,
this remained a logical possibility, so it is generally accepted that Clauser
and Freedman’s original experimental realization with static polarizers
suffered from this “locality loophole”, as this “paranoid possibility” be-
came known.
The first experiment to almost entirely close this locality loophole
and essentially meet Bell’s original criterion was performed in 1982. It
was done by our second Nobel Laureate Alain Aspect and his collabora-
tors working at École Supérieure d’Optique in Orsay.38 Among other ex-
perimental improvements, Aspect has found a way to effectively change
the orientation of the polarizers on the fly, i.e., while the photons were
on their way towards detectors. The polarizers (with the corresponding
detectors behind) were situated on the opposing ends of the lab, at a
distance of 6 meters from the photon source (i.e., 12 meters apart). That
corresponded to the flight time of 20 nanoseconds from the creation of
photons to their detection. Instead of physically rotating the polarizers—
which was technically impossible to accomplish in such a short time—he
replaced the polarizer on each side with a setup consisting of a so-called
optical switch, and two polarizers aligned in different directions. The

38 A. Aspect, J. Dalibard and G. Roger, “Experimental Test of Bell’s Inequalities
Using Time-Varying Analyzers”, Phys. Rev. Lett., 49, 25 (1982): 1804–1807.
195
switches allowed the incoming photons to be directed toward different

polarizers, and this change of direction was occurring regularly, approxi-
mately every 10 nanoseconds. In this way, the photons were arriving at
the polarizers whose angle varied, and this variation of the angle was
happening during the flight of photons. There was no way for a signal,
traveling from one side to the other at a speed not greater than that of
light, to arrive in time to “inform” the physical system there about the
current state of the optical switch. The results were unwavering, con-
firming Bohr’s expectations at 5 standard deviations. Bell’s last hopes
that our universe might still be locally realistic were dispersing.
However, this was not yet precisely what Bell had envisaged. Ideally,
the experimenter on one side should be capable to orient their polar-
izer at will, or randomly, so that there would be absolutely no way for
the system on the other side to predict what angle was chosen. This was
not what Aspect’s setup allowed, where variations of polarization were
periodic, and thus, strictly speaking, easily predictable (if the equipment
on the two sides could communicate, wanted to “conspire” against the
experimenter—as Clauser would say, and was “intelligent” enough to
get the pattern of variations). Regardless of whether this was an overly
paranoid requirement or not, it was still a logically necessary one if we
wanted to be absolutely sure that no room for any locally realistic model
has remained. And the first one to definitely close this locality (or com-
munication) loophole—by using superfast random number generators—
was the third laureate, Anton Zeilinger, with his team from the University
of Innsbruck, back in 1998.39 His experiment demonstrated a violation of
Bell’s inequality to a staggering 30 standard deviations.
But, after careful analysis, physicists have realized that, strictly
speaking, the locality loophole was not the only potential loophole.
Additionally, they also identified the detection loophole (related to the
low efficiency of used detectors), the coincidence loophole (related to
the imperfect methods used to judge which two detected photons be-
longed to the same pair), and the memory loophole (a pretty “paranoid”
possibility that hidden variables could exploit the memory of past mea-
surements to conspire against experimenters). However, with a com-
bined effort of many experimental groups worldwide, finally, in 2015, we
had the first “loophole-free” confirmations of Bell’s inequality violation
39 G. Weihs et al., “Violation of Bell’s Inequality under Strict Einstein Locality Con-
ditions”, Phys. Rev. Lett., 81, 23 (1998): 5039–5043.
196
(one of three such experiments done in 2015 was once again performed
by Zeilinger’s group40).
It is also worth mentioning that some of these additional loopholes
do not even appear in generalizations of Bell’s theorem to entangled
states of three or more particles. Generalizations of this sort were dis-
covered by Daniel Greenberger, Michael Horne, and Anton Zeilinger in
1989 (aka GHZ theorem41), and the corresponding experimental tests42,
performed also by Zeilinger’s group, again falsified local realism. In these
cases, the incompatibility of local realism with our universe could be veri-
fied on the level of a single measurement, without the need to gather suf-
ficient statistics and consider any probabilities, or inequalities, at all. And,
after all these experiments there was no more a single speck of doubt:
our world could never be explained by any locally realistic theory, and it
was Bohr who won the famous debates.
Overall, hardly to anyone’s surprise, the loopholes failed to save local
realism. Years later, it is time to finally get used to this fact and take the
conclusions seriously.
4.3. Superdeterminism
It should be noted that, in a tendency to give statements of utmost math-

ematical precision, physicists often mention yet another hypothetical
loophole. It is known by the name of “superdeterminism”. If the local-
ity loophole was already paranoid in Clauser’s words, this one must be
labelled as “insanely paranoid”. Namely, what if the conspiracy of nature
(to fool physicists and leave a false impression of Bell’s inequality vio-
lation) is so grand, that neither random nor human choices for polariz-
ing angles are sufficiently independent? In principle, the universe could
still be real and local, moreover deterministic, only if it was precisely
fine-tuned at the moment of the Big Bang so that each time we try to
test Bell’s inequality our attempts are actually futile, since everything is
staged. Everything is so precisely adjusted in advance (and the determin-
istic assumption in this picture makes such an idea logically consistent)
40 Marissa Giustina et al., “Significant-Loophole-Free Test of Bell’s Theorem with

Entangled Photons”, Phys. Rev. Lett., 115, 25, (2015): 250401.
41 M. Daniel Greenberger, Michael A. Horne and Anton Zeilinger, “Going Beyond
Bell’s Theorem”, in Bell’s Theorem, Quantum Theory, and Conceptions of the Uni-
verse (1st edition), ed. Kafatos, Menos (Heidelberg: Springer, 1989), 69–72.
42 J.-W. Pan et al., “Experimental test of quantum nonlocality in three-photon
Greenberger-Horne-Zeilinger entanglement”, Nature, 403 (2000): 515–519.
197
that each time we attempt to measure distant particles in a Bell’s pair,

Bob’s particle and/or equipment “knows” what angle Alice is going to
choose not because it was somehow signalled/influenced faster than
light, but simply because everything is evolving according to a script writ-
ten long ago, by a screenwriter whose core motive was seemingly to trick
physicists into a false belief.
John Clauser, together with Abner Shimony and Michael Horne (sci-
entists who, together with Richard Holt, were responsible for the most
popular CHSH variation of the Bell’s inequality) illustrated this type of
conspiracy ideas in their 1976 paper43 by noting a possibility that manu-
facturers of the measurement equipment might have tweaked the in-
struments as to produce a prepared set of false experimental outcomes.
However, for this to work, conspirators would have also had to instruct
the secretaries of the experimenters on both sides to “quietly whisper in
their ears” appropriate choices of polarizer angles for each run—every
thing carefully orchestrated in order to demonstrate the ostensible
violation of Bell’s inequality in a universe that is otherwise locally real.
Meanwhile, it actually turned out that even this scenario would not have
worked, since all the details of the conspiracy had to have been fixed
much earlier, probably already at the dawn of time: a Bell test performed
in 2018 has confirmed the violation by using, instead of random genera-
tors, the light emitted 7.8 billion years ago from distant quasars, to de-
cide how to orient polarizers (so, according to superdeterminism, these
quasars would also have to be a part of the conspiracy, taking care of
what light to emit, so that some scientists on Earth 7.8 billion years later
will be properly fooled).44 Furthermore, “as a safeguard against potential
systematic or conspiratorial effects”, one of the loophole-free Bell tests
in 201545 used a number of popular culture sources to modulate the deci-
sion of the angles to be used in the experiment. In particular, they used
binary bits of digital versions of movies such as the Back to the Future
franchise (all three parts, of which the third was used in reverse order),
Star Trek episodes, Doctor Who, and the Monty Python and the Holy Grail.
For good measure, they also performed a binary XOR operation of every-
thing also with binary digits of the number pi. This raised the bar for the
required conspiracy even further: “A hypothetical cause that achieved
43 A. Shimony, A. Horne and J. Clauser, “Comment on ‘The theory of local bea-
bles’,” Epistemological Letters, 13 (1976): 1–8.
44 D. Rauch, “Cosmic Bell test using random measurement settings from
high-redshift quasars,” Physical Review Letters, 121 (2018): 080403.
45 L. K. Shalm et al., “Strong loophole-free test of local realism,” Physical Review
Letters, 115 (2015): 250402.
198
the observed statistics via correlation between states of the photons

studied and the choice of measurements would have had to precisely or-
chestrate the creative processes leading up to the digitized versions of
these cultural artifacts in such a way that, when processed in conjunction
with the outputs of the random number generators, produced just the
right sequence of experimental choices.”46
By one of the worse misnomers in physics, the negation of the “su-
perdeterminism” hypothesis is sometimes called the “free will” require-
ment, potentially misleading audiences that the superdeterminism con-
spiracy idea has anything to do with the ancient and open philosophical
problem of the existence of free will. While the existence of free will (or
of true inherent randomness in nature) would indeed logically ensure
that superdeterminism is not possible, the lack of free will by no means
implies superdeterminism. As should be clear from the above discussion,
apart from complete determinism (and thus the absence of free will),
the latter also seemingly requires some sort of intentional ultra-fine tun-
ing specifically aimed at tricking physicists interested in Bell inequalities.
(Here we discuss the superdeterminism in its basic form—e.g., there are
also variations that presuppose retrocausality, i.e., affecting past from
the future, but this has some resemblance to the idea of putting out fire
with gasoline: a rather problematic and hard-to-motivate move to avoid
the milder initial problem of Bell’s nonlocality.)
As an idea of conspiracy without bounds, the superdeterminism loop-
hole is, obviously, in principle, experimentally unfalsifiable. However, if su-
perdeterminism is true, the inability to draw correct conclusions from the
violation of Bell’s inequalities should be of our least concern. As noted by
Clauser and his coauthors, the whole pursuit of science would be mean-
ingless: “Unless we proceed under the assumption that hidden conspira-
cies of this sort do not occur, we have abandoned in advance the whole
enterprise of discovering the laws of nature by experimentation.”47
A similar conclusion was echoed by Zeilinger when he stated that, if
superdeterminism were true, “it would make no sense at all to ask nature
questions in an experiment, since then nature could determine what our
questions are, and that could guide our questions such that we arrive at a
false picture of nature”.48 Actually, there can be much worse implications
of superdeterminism than making science pointless. Following the same
46 Myrvold, Genovese and Shimony, “Bell’s Theorem”.

47 Shimony, Horne and Clauser, “Comment on ‘The theory of local beables’”.
48 A. Zeilinger, Dance of the Photons (New York: Farrar, Straus and Giroux, 2010):
266.
199
reasoning, the Earth could right now be flooded with hostile species of
reptilian aliens that are literally all around us, but so it happens that some
regrettable sets of circumstances always prevent us from looking in the
right direction at the right moment—just as fine-tuned sets of circum-
stances dictate Alice and Bob’s decisions how to turn their polarizers.
And we could never know—unless, at some moment, the script dictates
that aliens begin to devour us alive.
Instead of a serious hypothesis about nature, the superdeterminism
can rather be seen as a testament to the price some people are ready
to pay, just to avoid the inevitable conclusion that our universe is not
locally realistic (seemingly, some scientists are ready to entertain super-
determinism at least partially seriously)49. This enormity of the price only
underlines the depth of the change in our worldviews that the Bell’s in-
equality and its violation force us to make.
5. Epilogue
5.1. Nobel Prizes
Luckily, times are changing. With only a handful of citations in the first
decade, as of today, Bell’s 1964 paper has amassed more than 27,000
citations. Implications of its violation are widely discussed and brought
into the spotlight of broader audiences. Finally, last year, even the Nobel
Committee decided to acknowledge the momentous scientific and philo-
sophical contributions of Bell and the experimental physicists who tested
his inequality. John Clauser, Alain Aspect and Anton Zeilinger shared the
2022 Nobel Prize in Physics.
The only reason why Bell was not among the last year’s laureates
was that he unfortunately died in 1990, at the age of 62. Reportedly, he
was nominated for the Nobel prize in the year that he passed away.50
Of the other main actors in this drama, Einstein and Bohr did not live to
see Bell’s theorem and the outcomes of experimental Bell tests, but both
were awarded Nobel prizes for other achievements. Stuart Freedman,
who assisted J. Clauser in his experiment, also died prematurely.
Taking into account that the first experimental test of Bell’s inequality
happened already in 1972 (and that hardly anyone expected any remain-

50 Louisa Gilder, The Age of Entanglement: When Quantum Physics Was Reborn
(New York: Alfred A.Knopf, 2008).
200
ing loopholes to change our conclusions), it is reasonable to ask why it

has taken an entire half of a century for the Nobel Committee to effec-
tively recognize, by its decision, the depth of the irrevocable shift in our
perception of the reality that quantum mechanics has brought, and Bell
has proved. Stated differently, what prompted the Nobel Committee to
suddenly remember Bell nowadays, 50 years after the first test and 24
years after Zeilinger closed the locality loophole?
At least a part of the answer certainly has to do with the shift from
pure science and philosophy into technology. As it often happens, the
most fundamental research in physics, aimed at purely philosophical
topics, eventually also produced some very practical spin-offs. At some
point, it was realized that the strange non-classical properties of quan-
tum entanglement—the phenomenon first brought to attention in the
EPR paper—can be used in many technologies, from cryptography, high-
ly sensitive measurement techniques, superdense information coding, all
the way to the entirely novel concept of quantum computing. It actually
opened a whole new branch of research called quantum information sci-
ence. In this light, the achievements of the pioneers of this field, both
in the theory and experiment, were also gradually becoming more and
more difficult to ignore.
5.2. The Aftermath: Reality or Locality
And, when the dust has settled, what is it that this “most profound dis-
covery of science”, as Henry Stapp praised Bell’s inequality and its viola-
tion, actually tells us? While this obviously is the most important question
in this context, to this day, it remains a controversial one.
On multiple occasions we have stated that Bell’s violations falsify the
idea of “local realism”—they show us that nature certainly cannot be
both “local” and “real” at the same time. While it might be neither. This
common formulation of conclusions dates back to Clauser and Shimony’s
1978 paper.51 While the idea of the locality they had in mind is fairly clear
(i.e., that no influence can be exerted immediately to arbitrary distance,
i.e., as if mediated at infinite speed), they explained the notion of realism
as follows: “Realism is a philosophical view in which external reality is
assumed to exist and have definite properties, whether or not they are
observed by someone.” Giving up the notion of objective reality inde-
pendent of observers, which was the cornerstone of exact science from
51 J. F. Clauser and A. Shimony, “Bell’s theorem: experimental tests and implica-

tions,” Reports on Progress in Physics, 41 (1978): 1881–1927.
201
its advent, might seem like quite a steep price to pay. The problem with
violating the notion of locality, on the other hand, is not only in the fact
that it is not in the spirit of Einstein’s theory of relativity (it neither strictly
experimentally contradicts it, since particle entanglement does not al-
low sending information faster than light). The additional problem is that
giving up locality also jeopardizes the idea that nature can be split into
separate subsystems and investigated in this way. If whatever happens in
our lab can be, in principle, influenced by what is at the moment happen-
ing in another galaxy, that undermines the very reductionist approach to
reality. It certainly does away with the good old mechanist ideal of reality
being a set of moving pieces that influence only those in the immediate
vicinity (the intuitive idea of gears and levers, or of particles bouncing off
each other). We should clarify that, although the influence by “pulling
and pushing”, i.e., by the contact-interaction of impenetrable solid bodies
was the golden standard, or at least ideal, of Newtonian classical physics,
it is true that Newton himself was forced to introduce a long-range force
to explain gravity. However, that idea was immediately considered as a
sort of occult and definitely troubling, even by Newton.52 And what was
merely shunned in Newton’s era, would eventually become inadmissible
with Einstein’s theory of relativity due to the light-speed limitation on all
influences. It took a while for science to get rid of such unwelcome “oc-
cult” remnants: first, thanks to Maxwell’s theory of electromagnetism,
which solved this problem for the case of electric and magnetic interac-
tions, and finally by Einstein who solved the same problem for gravity.
They provided perfectly local (and of course, realist) explanations of the
universe’s inner workings. With these achievements, the Newtonian ide-
al of a mechanistic universe was seemingly completely accomplished and
the universe fully gained the intuitive feel of a huge clockwork mecha-
nism. Yet, the option opened by the Bell test—to abandon the locality
of physics—all of a sudden endangered this ancient worldview, in a way
that was far more disturbing than the simple inverse-square Newton’s
law of gravity.
Even without these purely philosophical repercussions, the huge
problem of internal compatibility between nonlocal interactions and the
theory of relativity means that accepting the nonlocality requires serious
revisions of our understanding of space and time. Overall, as Clauser and
Shimony emphasize in their paper: “The conclusions [from Bell’s theo-
rem] are philosophically startling; either one must totally abandon the
52 W. Seager, “The Philosophical and Scientific Metaphysics of David Bohm”,

Entropy, 20, 7 (2018): 493.
202
realistic philosophy of most working scientists, or dramatically revise our

concept of space-time.”53
We stress again that the issue of determinism is unrelated here. First
we must clarify that, per se, realism does not inevitably entail determin-
ism (though the two notions are often conflated). It is easy to conceive
a model that would be realistic (i.e., systems have definite properties ir-
respective of measurement/observation) and local in spite of being sto-
chastic (i.e., laws of physics do not allow us to predict actual outcomes of
experiments, but only probabilities of different outcomes). For example,
in the Bell’s context, we might consider a hypothetical model in which
photons always have well-defined polarizations (hence the model is re-
alistic), while it is nevertheless impossible to surely predict whether a
particular photon will pass the polarizing filter or not (thus model is in-
deterministic): in particular, the probability of transmission could be pro-
portional to the cosine squared of the angle between photon polariza-
tion and the filter orientation (such dynamics would be local and would
correctly reproduce the experimentally observed Malus law).54
Importantly, giving up determinism cannot save the role of local re-
alism in nature—since locally-realistic models like the one above must
also satisfy Bell’s inequalities, despite them having sacrificed determin-
ism. This fact was obscured in the original formulation of Bell’s inequal-
ity (which actually presumed determinism), but was recognized in later
generalizations of the theorem.
53 Clauser and Shimony, “Bell’s theorem: experimental tests and implications”.

54 At first sight, it might seem possible to trade this randomness for a complex,
but again, deterministic law of nature, if we would allow each photon to some-
how possess within itself a long enough predefined sequence of random num-
bers: each time it encounters a polarizing filter, it would then “consult” this list
and “decide” according to some deterministic algorithm whether to pass or not,
instead of this outcome being truly undetermined until that moment. However,
if each photon possessed a different list, this would have revealed itself via viola-
tion of Bose-Einstein statistics, as they would cease to be identical particles. And
if this list would be identical for all photons, then it would effectively constitute a
new deterministic law of physics—something that should be expected to reveal
itself via repeatable patterns in behaviour of particles under identical conditions.
Finally, if every particle could somehow “consult” random-like number list that is
external to the particle (and thus not violate statistics of identical particles), this
would be problematic from the locality perspective. This last option also includes
the so-called “second time around” universe: assume there is a nondeterminis-
tic universe, we let it evolve and “record” everything that happens; if we then
“play” this recorded universe, all events would be predetermined and thus the
universe deterministic, but its dynamical laws would not be local. Thus, non-de-
terministic locally-realistic models arguably constitute an entirely separate class.
203
5.3. Locality?
On the other hand, some of the more recent discussions on the subject
tend to question this Clauser’s “reality or locality” formulation of the
conclusions.55 Careful logical analysis shows that Bell’s inequality viola-
tion seemingly implies some elements of nonlocality irrespectively of our
stance on realism, i.e., that “locality” assumption cannot be saved—at
least not in its standard sense—even if we give up realism. Some modern
scholars thus prefer to summarize implications of Bell’s violation simply
as a constraint that any hidden variable theory must be nonlocal, more
in line with Bell’s own formulation of his theorem: “If [a hidden variable
theory] is local it will not agree with quantum mechanics, and if it agrees
with quantum mechanics it will not be local”.56 To understand this em-
phasis on the hidden variables, but also to better understand the idea of
sacrificing locality to preserve realism, we must again return to Bohm-
de Broigle’s hidden-variable interpretation, aka the pilot-wave theory
(PWT),57 which hugely influenced Bell.
Namely, this theory was, and still is, basically the only known model
of nature that explicitly does away with locality premise in order to re-
tain realism in a sense somewhat close to the classical one (though, even
there the concept of reality had to be extended to include a quite ab-
stract wavefunction that lives in a mathematically involved construct of
a so-called “tensor product of single-particle Hilbert spaces”, instead of
keeping only the intuitively clear picture of the classical three-dimensional
space). Bohmian mechanics (as PWT interpretation of quantum mechan-
ics is often called) assumes the existence of true and precise positions of
all particles—here playing the role of hidden variables—which are well-
defined at all times, irrespectively of observation (despite the knowledge
about these positions not being experimentally accessible). Besides, the
theory is deterministic. However, as we have already discussed, the price
is paid in the form of manifest nonlocality: the velocity of every particle
depends on the current positions of all particles that exist in the universe,
in a way determined by an additional “guiding” equation. This remote
influence, which exists irrespective of the mutual distance between par-
55 Myrvold, Genovese, and Shimony, “Bell’s Theorem”.

56 Bell, Speakable and Unspeakable in Quantum Mechanics.
57 C. Zander and A. R. Plastino, “Revisiting Entanglement within the Bohmian
Approach to Quantum Mechanics”, Entropy, 20, 6 (2018); Sheldon Goldstein,
“Bohmian Mechanics”, The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2021
Edition), Edward N. Zalta, ed., accessed on August 1, 2023, https://plato.stanford.
edu/archives/fall2021/entries/qmbohm.
204
ticles, is non-local simply by the definition and not as a consequence of

any interaction potential. Apart from the guiding equation, this theory
also postulates Schrödinger’s equation that governs the evolution of the
wavefunction in precisely the same way as in standard quantum mechan-
ics. The theory is constructed in such a way as to produce experimen-
tal predictions mathematically equivalent to predictions of the standard
quantum formalism.58 This is possible since those hypothetical real posi-
tions of particles (i.e., hidden variables) do not affect the dynamics in any
way—the latter is entirely determined by the standard quantum mechan-
ical wavefunction. Since these positions cannot be inferred by measure-
ment, their main purpose is to provide philosophical comfort of allowing
one to say that the particles actually had well-defined properties (more
precisely, well-defined positions—things become much more complicat-
ed with other properties like spin), in spite of our eternal lack of precise
knowledge about them. Of course, it depends upon personal philosophi-
cal predilections to whom will such a possibility sound comforting, and to
whom misleading and strikingly non-parsimonious. In fact, the facets of
this interpretation that its proponents find most appealing are often the
same ones that the critics of the theory see as unnecessary and extrava-
gant additions to the complexity of an already complete theory. Bohmian
mechanics is often criticized from the viewpoint of Occam’s razor, as it
requires the introduction of additional properties and an entirely new dy-
namical equation, and it must also go to lengths to solve technical issues
non-existent in the standard formulation, while at the same time, it is not
adding anything to the explanatory power of quantum mechanics.
But, philosophical preferences aside (which can hugely differ, as in
the case of Einstein and Bohr), the inherent non-locality of PWT inevita-
bly leads to both conceptual and severe technical problems in attempts
to extend nonrelativistic quantum mechanics into the relativistic domain,
and especially to the deeper, underlying quantum field theory.59 This was
likely the main reason why Einstein was not satisfied with Bohm’s pro-
posal, in spite of its realism (besides, he found it “too cheap”)60. Bell,
while favouring this view of quantum mechanics, was also aware of its
problem with non-locality. In his opinion, the PWT would have been a
perfect theory, if it was not for this problem. As we have explained, Bell
eventually arrived at his theorem by attempting to answer the question
of whether it was possible to improve the Bohmian mechanics in a way
58 After assuming initial probability densities that match |ψ|2.

59 Goldstein, “Bohmian Mechanics”.
60 J. S. Bell, “On the impossible pilot wave”, Found. Phys., 12, 10 (1982): 989–999.
205
that would retain its realism but also remove the troubling non-local fea-
tures (which motivated his formulation of the theorem statement via hid-
den variables). The conclusion of Bell’s theorem—that no such improved
theory can exist that would be compatible with predictions of quantum
mechanics—was immediately disappointing to the author since the pros-
pect of experimentally invalidating quantum theory sounded implau-
sible. Once the Bell tests have indeed confirmed the validity of quantum
predictions, from then on, the Bell’s theorem implied that any hidden
variable theory, which aspires to conform to the experiments, must suf-
fer from the same non-locality problem as the Bohmian mechanics.
But instead of being viewed as a deal-breaker for hidden variable the-
ories in general, by the proponents of PWT this was seen as an argument
in favour of their interpretation: the non-locality was no longer the fault
of the particular Bohmian approach, because it was now clear that no
other hidden variable theory can do better, even in principle. Moreover,
advocates of Bohmian mechanics particularly tend to emphasize that
some sort of nonlocality is unavoidably inherent in quantum theory per
se, irrespectively of interpretation. At the same time, they mostly dismiss
that Bell’s inequality violations should have any logical implications on
the idea of realism (even the mention of the existence of hidden vari-
ables—which is certainly an assumption about reality—is often avoided).
For example, for Tim Maudlin, who is a vocal supporter of Bohmian me-
chanics, the implications of Bell tests can be simply summarized as “ac-
tual physics is non-local,” period.61
5.4. Reality?
While, as already mentioned, Bell’s theorem indeed suggests that quan-

tum mechanics must have some sort of non-local elements, we believe
that such formulations that ignore mentions of realism (put forward
mostly by Bohmian sympathizers) are at least misleading. Formulations
of this type tend to wrongly reduce the deep and universal philosophi-
cal implications of Bell’s inequality violations to an ostensible dichotomy
between local and non-local hidden variables. They completely ignore
(or obscure) the fact that violations of Bell’s inequality come as the final
confirmation of Bohr’s predictions, in contrast to Einstein’s expectations,
and that, as such, the observed violations also strongly reinforce and sup-
port Bohr’s view. And this view is, in the context of EPR and Bell, succinct-
ly formulated by Clauser: “Bohr’s argument is more readily understood,
once that one recognizes that it is based on his denial of realism. That is,
61 Tim Maudlin, “What Bell did”, J. Phys. A: Math. Theor., 47, 42 (2014): 424010.
206
it is impossible to physically disturb something that doesn’t exist! Thus,

if there is no physical-space description of either the quantum mechani-
cally entangled individual systems or of the actual disturbance process,
then the required associated existence of non-local action-at-a-distance
is a non-issue. The objectionable aspect of Bohr’s description (action-at-
a-distance) is then, consistently with Bohr’s assertion of completeness,
simply non-existent, by definition!”62
Accordingly, in Bohr’s view, even if there is some sort of non-locality
in quantum mechanics after all, it is of absolutely secondary and inter-
pretational character. As pointed by Clauser above, what does it mean
to physically disturb something at a distance, if that something does not
truly exist, in the first place?
On the other hand, the premise of realism was built in from the out-
set: the “elements of reality” that were presumed to exist in the EPR
paradox, were reflected via the variable (or set of variables) λ appearing
in the Bell’s proof and representing the hidden variables. While, in the
first version of the Bell’s theorem, these elements of reality were seen as
giving rise to deterministic outcomes of the experiments, even the later
versions of the theorem, which did not incorporate determinism, never-
theless relied on realism presumption of some sort. In a certain sense,
reality presumption is an indispensable part of the theorem’s proof since
the way the joint probabilities are computed implies that the “values co-
exist together independently of which experiment is actually performed
on either side, and in this sense are ‘real’”.63
A part of the problem with emphasizing non-locality at the expense
of considering issues with reality might be in the suggestively chosen
terminology. In usual physics jargon, non-locality commonly implies,
or suggests, some sort of “non-local interaction”, where “interaction”
generally denotes some well-defined force, or potential (or a term in the
Lagrangian) that causes/mediates influence between well-defined ob-
jects of the theory (e.g., particles or fields). In other words, the very term
“non-locality” is not “ontologically neutral”, in the sense that it effective-
ly presupposes, or at least suggests, some sort of realism. Therefore, if
the conclusion of Bell’s violations is indeed simply summarized as “actual
physics is non-local”, that even leaves an impression that Bell tests rein-
forced Einstein’s position of realism, while in reality, the logical implica-
tions of Bell’s violations were certainly the opposite (without a doubt, re-
alism was far more plausible hypothesis while we still thought that such

63 Żukowski and Brukner, “Quantum non-locality – it ain’t necessarily so”.
207
theories could be constructed in full observance of the relativistic prin-

ciples). Similar is also true for the formulations closer to the original Bell’s
statement, like “any hidden variable theory must be non-local”—again
connoting that the entire issue is a dichotomy between local and non-
local hidden variable theories, instead of between the realist Einstein’s
viewpoint and the “non-realist” Bohr’s stance.
A much better choice would be the word “inseparable” (this word is
also more closely related to the mathematical term “non-factorizable”,
which better corresponds to the presumptions of the Bell’s theorem
than “non-locality”64). For, if the conclusion is that physical systems on
Alice and Bob’s side cannot be thought of as separate65 entities, then it is
a statement that pertains to our understanding of reality as a whole (sug-
gesting it possesses a certain holistic character) and not merely to some
technical details about the speeds at which the influences can propagate.
Besides, if the essence was truly in non-local interactions that somehow
allow particles to “communicate” faster than light, we could naturally
expect that we—and not only particles among themselves—should also
be able to send faster-than-light signals. The fact that, ostensibly due to
an interplay of probabilities, entanglement cannot be used for faster-
than-light signalling, speaks in favour of “non-separability” rather than
of “non-locality”.66
As noted by Gründler,67 in his reply to the EPR paradox, Bohr pre-
cisely argued that the notion of separability, as understood by classical
physics and Einstein, is no longer applicable to the reality of quantum
mechanics. In his paper, Bohr writes: “[...] we have to do with a feature
of individuality completely foreign to classical physics”, putting the word
“individuality” in italics.68 Seemingly, his point was that quantum me-
chanics does not allow us to fully consider subsystems individually, as we
were accustomed to in classical thinking, since reality is in some sense
not divisible (“individual” comes from Latin, literally meaning “not divis-
ible”). So, Bohr did recognize that quantum mechanics implies some non-
local effects in the sense of inseparability, but this was to him merely one
65 There is also a formal definition of separability in quantum information theory
(being the opposite of entanglement) that corresponds well to this intuitive
meaning.
66 Seager, “The Philosophical and Scientific Metaphysics of David Bohm”.
67 G. Gründler, “What exactly is proved by the violation of Bell’s inequality?”,
arXiv, accessed on August 1, 2023, https://arxiv.org/abs/1704.03856v6.
68Bohr, “Can Quantum-Mechanical Description of Physical Reality be Considered
Complete?”.
208
of the features of that different sort of reality that we need to embrace.

And this new reality clearly does not conform to Einstein’s idea of classi-
cal “realism”.
This difference between notions of locality and separability can be
explained a bit better if we switch to the description using the so-called
density matrix, instead of the wavefunction. The density matrix is a
somewhat richer mathematical object than the wavefunction, capable of
jointly describing both the quantum-mechanical lack of knowledge about
systems (described by superposition) and the classical lack of knowledge
(described by the so-called mixed states). Instead of using state-vector
|Ψ⟩ given by (1) to describe EPR entangled state of two particles with
spin (we will again denote them as Alice’s and Bob’s particle), we can
use the density matrix ρAB that corresponds to this state and describes
the joint system of both particles.69 However, in addition to the density
matrix that describes the joint system, we can also define density ma-
trices corresponding to each of the particles taken individually.70 These
mathematical objects deal with only one of the particles and do not have
anything to do with the other one. As if we took the joint two-particle
description and then forgotten (erased) anything about the second par-
ticle and their mutual connection. It turns out that such density matrices
of individual particles (subsystems) provide sufficient information to pre-
dict the outcome of any possible experiment carried out on that particle
alone! In other words, it can be argued that this reduced density matrix
of a single particle is what truly describes the “reality” of that particle.
(The analogue is not possible to define on the level of wavefunctions.)
Importantly, it turns out that nothing that Alice does can influence the re-
ality of Bob’s particle defined in this sense, since the quantum formalism
directly implies that Alice’s actions cannot change the reduced density
matrix that Bob uses to describe his particle (and to successfully predict
outcome probability of any possible measurement on it). For this reason,
considering reduced density matrices is, mathematically, the simplest
way to prove that it is impossible for Alice to send any information to
Bob by using entanglement—the result that is far from obvious when
considering the wavefunction.
Here, the weirdness of quantum mechanics appears through the
fact that the reality of Alice’s particle alone, combined with the reality
of Bob’s particle alone, does not represent the full reality of the system
69 This is a two-particle operator defined as ρAB = |Ψ⟩⟨Ψ|.

70 They are obtained from ρAB by taking the “partial trace” over the other space,
e.g.: ρA = trB(ρAB). The result is a single particle operator.
209
consisting of Alice’s and Bob’s particles taken together. Namely, the out-
comes of measurements that require access to both particles, in general,
cannot be inferred (not even probabilistically) based only on these two
reduced density matrices, even in situations where our ignorance does
not play any role. This is in contrast with the situation in classical phys-
ics, where analogous situation is possible only when we are lacking some
piece of information. For example, in classical physics, we could have
pairs of particles where Alice’s spin is pointing upwards, and Bob’s spin
points down, and pairs where, vice versa, Alice’s spin is down and Bob’s
is up. If, from a mixture of ten pairs of the first type and ten pairs of the
second type we would be randomly given a single pair (so that we do not
know from which set it originates), our classical description of such a pair
would be superficially similar to the quantum state of entangled spins (1)
discussed in the context of the EPR paradox. Namely, it would also have
the properties that probability of both Alice’s and Bob’s particle spin to
be up is 50 % (same for down), while each time Alice’s spin turns out to be
up, Bob’s will certainly be down, and vice versa. However, such classical
correlations are always a consequence of some type of our ignorance
(here, we simply did not know from which of the two sets our pair origi-
nated), but they are never the feature of the system per se—since, clas-
sically, particles do have well-defined properties and must “themselves
know from which set they originated”.
The essence of the EPR paradox and the Bell’s violation can be seen
from this perspective: Einstein assumed that the only possible cause of
such correlations in nature must be in our ignorance, i.e., that there must
remain some hidden variables which make quantum mechanical descrip-
tion incomplete, but the violation of Bell’s inequality showed us that
quantum correlations are not always of this type.71 According to quan-
tum mechanics, even if we know everything there is to be known, some-
times reduced density matrices still do not contain sufficient information
to predict outcomes of experiments performed on the joint system.
The simplest example of such a joint-type experiment is measuring the
spins of both particles and comparing the results. To predict outcomes
of such measurements (in general) we need the full density matrix of
the joint system—and this matrix, therefore, somehow represents the
reality of the two particles taken as a whole. As the joint matrix cannot
71 Quantum-mechanical density matrix can describe both the “mixed state”

correlations of the ignorance type expected by Einstein, and the counter-intuitive
inseparable “pure state” correlations of the entanglement. The former differ by
the absence of off-diagonal matrix elements.
210
be reconstructed from the reduced density matrices—and this is not a

consequence of our incomplete knowledge—the full reality turns out to
be more than the sum of its parts.
In the case of the two EPR particles in state (1), the spin state of each
particle is unknown and thus undefined (the reduced density matrices
are proportional to unit matrices). In the language of Bohr, individual spin
components of particles do not exist. However, in spite of the non-exis-
tence (indefiniteness) of individual spins, the fact that the spins are oppo-
site is well-defined and thus very much existent (otherwise, conservation
of angular momentum and rotational symmetry would be violated). And
the reality of this “oppositeness” is described by the joint density matrix
ρAB. As if the two Bertlmann’s socks were of different colours despite the
colour of each individual sock being undefined/non-existent.
This view is intuitively easier to grasp from the viewpoint of interpre-
tations that are closer to Wheeler’s “it from bit” doctrine, that is those
in which, in one way or the other, information plays the fundamental
(ontological) role. Wheeler used to liken the universe with the “twenty
questions” game where the object we are trying to guess was simply not
yet decided by the answerer:72 our questions posed to nature by experi-
ments and observations do not find something out about the fixed reality
that is out there—instead, our questions gradually shape that reality. The
answer is, in a certain sense, created only after the question, and we are
only granted to always obtain mutually consistent answers. Returning to
the case at hand, from this viewpoint there is nothing surprising in the
fact that the two spins can be opposite and this fact real, as this opposite-
ness follows from available information, while the individual spins, about
which we can know nothing even in principle, are not yet defined. By
our measurements required to prepare the initial state of the particles,
we obtained confirmation from nature that the spins are opposite and
that is all there is—before we ask anything about the individual spins, na-
ture does not yet have to decide anything about them, and they remain
vague, undefined.
However, if we follow this line of reasoning, we must be careful about
who precisely is posing the question to nature. For example, in the EPR
case, not only that we have two subsystems, but also two observers, so
the density matrices used to describe reality by Alice and Bob can eas-
ily start to differ. This is a consequence of the fact that the density ma-
trices take into account our classical knowledge (and the lack thereof).
72 John Gribbin, Marry Gribbin and Jonathan Gribbin, Q. is for Quantum: An

Encyclopedia of Particle Physics (Simon and Schuster, 2000).
211
Namely, when Alice obtains the measurement result of spin projection

on her particle, this new information pertains also to the joint system of
the two particles. She may also update her knowledge about the reality
of Bob’s particle spin (since the spins are opposite)—and the latter now
also becomes well-defined from her viewpoint. Bob, on the other hand,
does not know the outcome obtained by Alice, so he describes the joint
system and the subsystems with different density matrices.73
So, what does it mean if Alice and Bob use different density matri-
ces to describe reality? If these matrices correspond merely to Alice’s
and Bob’s knowledge, then this sounds quite natural, since they sim-
ply possess different sets of information about the systems they want
to describe. But, if we want to assume that this knowledge also directly
corresponds to a given, well-defined and unique reality of the particles
they describe, obviously not both descriptions can be correct. We may
be tempted to say that, initially, both Alice’s and Bob’s descriptions were
the same and correctly represented the reality of Bob’s particle, but after
Alice’s measurement, she has learned a piece of information that Bob
does not have, and thus her description is correct, while Bob’s is not. If
all this is so, then we indeed must concede that Alice’s measurement has
somehow changed the state of Bob’s distant particle, i.e., that we have
some sort of non-local influence.
Yet, assuming that additional reality is independent of available infor-
mation is not in the spirit of Wheeler’s proposal (and not even parsimoni-
73 All this directly follows from the standard formalism of quantum mechanics.
From the perspective of Bob, who does not know the outcome, Alice performing
the measurement corresponding to Hermitian operator A with spectral
decomposition A = Σi ai Pi has no effect on Bob’s reduced density matrix since
ρ′B = trA (Σi (Pi1) ρAB (Pi1)) = trA (Σi (Pi1) ρAB) = trA (ρAB) = ρB, where we
used cyclic property of trace. The only change Bob’s reduced density operator
undergoes in this view is of taxonomic nature: after the measurement, it becomes
a mixed state of the first kind—reflecting the classical lack of knowledge of the
result that Alice has obtained, while previously it was a mixed state of the second
kind—i.e., reflecting that it was entangled with Alice’s particle. This classification,
of course, neither affects the form of the matrix nor the underlying reality. In
interpretations of quantum mechanics in which collapse is only subjective
and Alice’s measurement does not result in collapse from Bob’s perspective,
his particle remains in the mixed state of the second kind—reflecting the
entanglement which is now not only with Alice’s particle, but also with Alice’s
measurement apparatus/environment and Alice herself. On the other hand, for
Alice who knows which specific outcome ai has occurred, the density operator
of the joint system changes according to the following formula: ρ′AB = (Pi1)
ρAB(Pi1) / trAB(ρAB Pi), leading to a nontrivial change in the reduced density
matrix of Bob’s particle.
212
ous). If we restrain from such a “realist” urge, we may say that there is
one description (density matrix, or a vector state) and the corresponding
reality related to Alice, and another one related to Bob. Taking such a
view is literally, to a certain extent, the position of Rovelli’s “relational
interpretation” of quantum mechanics. According to this interpreta-
tion, there is nothing anthropocentric here, i.e., Alice and Bob have no
unique role, and we could speak about the quantum state (and “reality”
in some sense) from the perspective of any physical system—since the
state (wavefunction) is here observer-dependent and just encapsulates
relations between the observed system and the reference system (i.e.,
observer). This is understood in a similar way as the lengths and time
intervals are relative to observers (i.e., reference frames) in the theory
of relativity. Another way to interpret different descriptions of reality by
Alice and Bob, which may be ostensibly conflicting and yet both correct,
is offered by the “quantum Bayesianism” (QBist) interpretation of quan-
tum mechanics. Here, the quantum state merely represents (rational)
degrees of belief that an agent can have about the outcomes of possible
measurements. Yet another would be a reading of the Copenhagen inter-
pretation where the collapse occurs strictly subjectively, and which goes
hand in hand with the ontology of idealism.74
It is beyond the scope of this paper to discuss in more detail the men-
tioned views. Nevertheless, it is very dubious whether, and in what sense,
one can say that the universe is non-local, according to these interpreta-
tions. In all of these views, the wave-function collapse after Alice’s mea-
surement happens only from her perspective, and it is essentially nothing
else but the update of knowledge (or degrees of belief) that Alice has
about both hers and Bob’s particle. The fact that Bob’s particle is distant
makes the update of knowledge, per se, nothing more mysterious than
if Bertlmann would send a sock from his pair to Andromeda galaxy, and
would only afterwards present us the other one from the pair: our update
of the knowledge about the distant sock based on the one that we have
just witnessed would be instantaneous, irrespectively of the light years
of distance. Nonetheless, we most certainly would not describe the situ-
ation as a case of faster-than-light interaction—instead, we would simply
say that we found out something about the distant sock. Note that no
change in the “reality of Bob’s particle” happens from Bob’s viewpoint
after Alice’s measurement, and thus, there is no objective non-local influ-
ence of Alice on the distant particle.
74I. Salom, “To the rescue of Copenhagen interpretation”, arXiv, accessed on

August 1, 2023, https://arxiv.org/abs/1809.01746v1.
213
The mysterious part of these interpretations is not in their attitude

towards locality, but towards reality. It is in the claim that the knowledge
and information (given by state vector/density matrix) do not corre-
spond to any objective, observer-independent (or system-independent)
reality. And since this idea of objective reality is now inherited by this
observer-dependent information-based reality, finding out something
about a distant system (which consequently also defines that revealed
property) might be seen as a sort of action at a distance. However, in our
view, calling this simply a “non-local interaction” (or a demonstration of
the non-locality of the universe) is at least misleading and a stretch of
definition.
There are some additional arguments that it is our understanding of
reality which we must radically revise as the consequence of Bell’s vio-
lations (and not merely the idea of locality). These are provided by the
Kochen-Specker theorem75 and more recent violations of the so-called
Leggett (and Leggett-Garg) inequalities.76 In a similar fashion as with
Bell’s inequalities, these theorems and experimentally violated inequali-
ties rule out a large class of intuitive realistic theories (e.g,. macroreal-
istic physical theories), this time irrespectively of whether our universe
respects locality or not. The corresponding experiments were again first
performed by Zeilinger and his team, and they concluded: “Giving up the
concept of locality is not sufficient to be consistent with quantum experi-
ments, unless certain intuitive features of realism are abandoned.”77
While it is true that the De Broglie-Bohm hypothesis cannot be falsi-
fied in this way (since it was constructed to be experimentally indistin-
guishable from the standard quantum mechanics), these constraints
on realistic theories explain why even PWT is very far from the realism
standards set by classical physics. In particular, as a general consequence
of the Kochen-Specker theorem, it is not possible to construct any hid-
den variable model (in agreement with experiments) that would have
simultaneously well-defined values of all measurable properties of sys-
75 Carsten Held, “The Kochen-Specker Theorem”, The Stanford Encyclopedia

of Philosophy (Fall 2022 Edition), Edward N. Zalta and Uri Nodelman, eds.,
accessed on August 1, 2023, https://plato.stanford.edu/archives/fall2022/entries/
kochenspecker.
76 A. J. Leggett, “Nonlocal Hidden-Variable Theories and Quantum Mechanics: An
Incompatibility Theorem”, Found. Phys., 33, 10 (2003): 1469–1493; A. J. Leggett
and Anupam Garg. “Quantum mechanics versus macroscopic realism: Is the flux
there when nobody looks?”, Phys. Rev. Lett., 54, 9 (1985): 857–860.
77 S. Gröblacher et al., “An experimental test of non-local realism”, Nature, 446
(2007): 871–875.
214
tems (hidden variables must be “contextual”, i.e., dependent upon the

measurement “context”). For example, in PWT interpretation, a special
role is given to the position of particles and they are real in the standard,
classical case. However, this is not the case with spin, which cannot be
taken as a genuine/intrinsic property of particle alone, but it has to do
with both the wavefunction and the current experimental setup.78 Even
Bohm himself saw this contextuality as a huge departure from the basic
principles of classical physics.79 Besides, while postulating a wave-func-
tion existing in the real three-dimensional space would absolutely be in
the spirit of “classical realism”, it is quite different to posit, forced by the
quantum phenomenon of entanglement, a wave-function living in some
abstract N-fold tensorial product of three-dimensional spaces (where
N is the number of particles in the universe). Arguably, such ontology
loses touch with the highest ideals of a true realist theory, where real-
ity should be intuitively clear and sort of palpable. (The matters are only
made worse by the fact that this richness of the wave-function structure,
which can never be directly observed, leads to endless “zombie worlds”
of the so-called empty branches.)80 Thus, we see that even in the pilot
wave theory the core idea of realism has suffered too much to warrant
claims that ramifications of Bell’s inequalities can be constrained only to
the issue of locality.
5.5. Something else?
Overall, we have seen that even if we are ready to sacrifice realism, some
features of locality (at least in the sense of separability) must be lost as
well, while the attempts to solve the problem by explicitly giving up local-
ity again land far from any epitome of realism. Hence, Clauser’s original
formulation, simply stating that we must abandon the idea of “local real-
ism”, seems to be the closest to the mark and to reasonably summarize
the true philosophical implications of the violations of Bell’s inequalities.
It is up to different interpretations of quantum mechanics to emphasize
either the “locality” or the “reality” part of the statement.
78 M. Daumer et al., “Naive realism about operators”, Erkenntnis 45, (1996):

379–397.
79 Goldstein, “Bohmian Mechanics”; David Bohm and Basil J. Hiley, The Undivided
Universe: An Ontological Interpretation of Quantum Theory (London: Routledge
and Kegan Paul, 1993).
80 R. Brown, Harvey and David Wallace, “Solving the Measurement Problem: De
Broglie–Bohm Loses Out to Everett”, Found. Phys., 35, 4 (2005): 517–540.
215
However, we must mention the option that retains both the ideal
of the locality of influences and the idea of observer-independent real-
ity, at the expense of giving up a seemingly necessary and tacitly always
implied assumption that experiments have unique outcomes. This is the
widely known many-worlds interpretation (MWI) of quantum mechanics.
It asserts that it is wrong to say that in the EPR setting, Alice will obtain
either a spin-up or spin-down outcome in the z-spin measurement—in-
stead, the universe will split (or multiply in some sense) into two uni-
verses, identical in every minute detail, apart from the fact that in one of
them, there will be Alice seeing the up outcome, whereas the other will
be inhabited by Alice registering the opposite outcome. While, as with
every other interpretation, this one also has its strengths and weakness-
es (which we will not delve into), it is not difficult to see that the proof of
Bell’s theorem cannot be carried out with such a wildly altered definition
of measurement.
Many-world interpretation posits that the wavefunction of the uni-
verse is ontologically real and observer-independent. In this sense, this is
a realist interpretation. On the other hand, merely saying that MWI calls
for a revision of our understanding of reality would be an understate-
ment. Instead of having a single reality of three-dimensional space, we
now have an almost infinite number of concurrent realities, i.e., “worlds”,
and essentially everything that might have happened has actually hap-
pened in (at least) one of these worlds. Obviously, this picture of reality
is far remote from any stretch of Newtonian or classical-like worldview.
6. Conclusion: The Fate of the Clockwork Mechanism
While there might not be a consensus on whether it is the idea of sepa-

rability (locality) or reality that should give in, or maybe that we live in
countless parallel universes, there is an absolute consensus in contempo-
rary physics that the hopes of ever returning to anything resembling clas-
sical physics are long over. Between the abandoning of reality or locality,
the philosophy of mechanistic materialism is caught between a rock and
a hard place, but with no more room left in the middle. Needless to say,
the many-world option is of no help here. Therefore, the very mechanism
idea, that the world can be understood as a separable set of moving/
acting parts that affect each other in the immediate vicinity, the view
that was so pervasive in our science and technology of the last couple of
centuries—has to be forsaken. Actually, even before Bell’s theorem, and
long, long before closing all the loopholes in Bell tests, the overwhelm-
216
ing majority of eminent physicists involved in the development of quan-

tum theory was already making radical shifts from the old philosophical
views. Einstein, who still believed that the universe is something akin to
a huge deterministic clockwork mechanism, was essentially the sole ex-
ception among this elite—and his expectations in this context were, as
we have seen, proven explicitly wrong.
On the other hand, Bohr, with his “anti-realist” stance, was nei-
ther alone nor the most radical. Unsurprisingly, his close collaborator
Heisenberg also deemed the speculations that “behind the perceived
statistical world there still hides a ‘real’ world in which causality holds”, in
his own words, “fruitless and senseless”.81 No doubt that, in his opinion,
it was the “reality” which we misunderstood in the previous centuries.
He saw implications of quantum mechanics as a call for a switch from
Democritus’ to Plato’s views: “I think that modern physics has definitely
decided in favour of Plato. In fact the smallest units of matter are not
physical objects in the ordinary sense; they are forms, ideas which can be
expressed unambiguously only in mathematical language.”82
Non-separability was, to him, seemingly just an anticipated part of
this ideological shift: “There is a fundamental error in separating the
parts from the whole, the mistake of atomizing what should not be at-
omized. Unity and complementarity constitute reality.”83
Wolfgang Pauli was also clear that it is time to move on from the
worldview based on classical prejudices: “The mechanistic world view
seems to us as a historically understandable, excusable, maybe even tem-
porarily useful, yet on the whole artificial hypothesis.”84
Fascinated by Jung’s idea of synchronicity (which he saw on par with
the principle of causality, complementing it in the explanation of the
world) and psychology of the unconscious, Pauli’s views are generally
81 W. Heisenberg, “Über den anschaulichen Inhalt der quantentheoretischen

Kinematik und Mechanik”, Z. Phys., 43, (3 (1927): 172–198.
82 W. Heisenberg, Das Naturgesetz und die Struktur der Materie. Natural law and
the structure of matter (Stuttgart: Belser-Presse, 1967).
83 B. Piechocinska, “Physics from Wholeness: Dynamical Totality as a Conceptual
Foundation for Physical Theories”, Uppsala Universitet/Acta Universitatis
Uppsaliensis (2005).
84 Harald Atmanspacher and Hans Primas, Recasting Reality: Wolfgang Pauli’s
Philosophical Ideas and Contemporary Science (Springer Science & Business Media,
2008).
217
classified under the heading of a dual-aspect theory and he has never

highly esteemed the philosophy of materialism.85
Interestingly, while Erwin Schrödinger often supported Einstein in de-
bates on topics in physics, his basic philosophical views were even more
distant from materialism than Pauli’s. Finding agreement in Upanishads,
he saw Brahman and Atman as essentially the same, clearly supporting
idealist philosophical views: “The external world and consciousness are
one and the same thing”.86 He leaves no doubt which of the two is the
fundamental one in his view: “Consciousness cannot be accounted for in
physical terms. For consciousness is absolutely fundamental. It cannot be
accounted for in terms of anything else.”87
Here, by consciousness he does not consider merely individual, per-
sonal consciousness, since he finds the plurality of consciousness to be
deception (Indian maya): “The ego or its separation is an illusion.”88
Idealist views were already expressed by Max Planck: “I regard
consciousness as fundamental. I regard matter as derivative from
consciousness.”89 In other words, his opinion was that “mind is the ulti-
mate source of matter.”90
Consciousness was also essential for Eugene Wigner and John von
Neumann. They were even of the opinion that it is indispensable for the
quantum theory in the sense that, according to Neumann–Wigner inter-
pretation, it is the consciousness of the observer that causes the collapse
of the wavefunction. Von Neumann also recognized that the wavefunc-
tion collapse (“the process 1” as he called it) has a unique role in the uni-
verse as only it can create new information (unlike “the process 2”—the
deterministic evolution by Schrödinger’s equation).
We also encounter the emphasis on both information and the crucial
role of the observer in the views of John Archibald Wheeler, in his already
85 Harald Atmanspacher, “The Pauli–Jung Conjecture and Its Relatives: A

Formally Augmented Outline”, Open Philosophy, 3, 1 (2020): 527–549.
86 Erwin Schrödinger, My View of the World (Cambridge: Cambridge University
Press, 1964), quoted from R. Malhotra, Being different: An Indian challenge to
western universalism (Princeton, N.J.: Infinity Foundation, 2018).
87 The Observer, January 11, 1931; also in Psychic Research 25 (1931), 91.
88 Walter Moore, Schrodinger: Life and Thought (Cambridge University Press,
1992).
89 The Observer, January 25, 1931, p.17, column 3.
90 “Das Wesen der Materie [The Nature of Matter]”, a 1944 speech in Florence,
Italy, Archiv zur Geschichte der Max-Planck-Gesellschaft, Abt. Va, Rep. 11 Planck,
Nr. 1797.
218
mentioned “it from bit” doctrine, combined with the idea of a “participa-
tory universe” (Participatory Anthropic Principle).
For him (conscious) observers were participators in creating the real-
ity, by posing questions to nature (by measurement and observation),
as in his variation of the “twenty questions” game. The information con-
tained in the answers was the basis for the existence of all physical things.
Of all of them, the philosophical positions of Max Born were the least
radical (with respect to the prevailing materialistic views of that time).
Since his contribution to quantum mechanics was the probabilistic in-
terpretation of the (modulus squared) wavefunction, he, naturally, dis-
agreed with Einstein on the issue of determinism. This further led to dif-
ferences about the existence of free will, since Born’s opinion was that
the breach of causality arising from quantum mechanics provides a chan-
nel for our true agency in the physical world.91 In this sense, he was also
departing from the philosophy of radical (monistic) materialism.
Curiously, even David Bohm did not support Einstein’s philosophical
views. This might come as a surprise, since it was he who revived and
further developed De Broglie’s vague idea of pilot-wave theory, to fully
develop what is now known as De Broglie–Bohm theory—and is often
seen as the last refuge of people looking to salvage as much as possible
of our classical intuitions about the world and objective reality. (As for
De Broglie, it is known that he has changed his philosophical views a few
times.) But, Bohm had far more complex metaphysical intentions than at-
tempts to resurrect mechanical worldview. To him, the pilot-wave theory
was a way to unite his holistic view of the universe, with the importance
of information and mind.92 He strongly believed that the reductionistic
approach of classical physics, relying on the separability of subsystems,
was wrong: “Ultimately, the entire universe (with all its ‘particles’, in-
cluding those constituting human beings, their laboratories, observing
instruments, etc.) has to be understood as a single undivided whole, in
which analysis into separately and independently existent parts has no
fundamental status.”93
As we can see, it turns out that Bohm advocated his mechanics not in
spite of its non-locality (i.e., inseparability) features, but because of them.
Furthermore, he saw the wavefunction as embodying a special kind of
91 T. G. Cowling, Natural Philosophy of Cause and Chance (Nature Publishing

Group, 1949).
93D. Bohm, Wholeness and the Implicate Order (London, UK: Routledge and
Kegan Paul, 1980).
219
information he called “active information” that was per se of semantic

character (unlike Shanon’s information). Indeed, in this informational
context, the abstract and huge dimensional space in which the wavefunc-
tion exists has much more sense than in the context of attempts to ex-
plain the wavefunction as a part of a classical-like realist ontology.94 And
since the information was semantic, it was related to his, essentially pan-
psychic view that “the particles of physics have certain primitive mind-
like qualities”.95 The main achievement of his theory, for him, was not in
any underlying realism, but that “the way could be opened for a world
view in which consciousness and reality would not be fragmented from
each other”.96 Overall, as Seager concluded: “In the end, Bohm’s meta-
physics is about as far from that of the Newtonian classical metaphysical
picture of the world as one could get”.97 In this sense, we see that Bohm
had much deeper and very different philosophical motives than most of
his contemporary followers who are merely attracted by distant echoes
of classical mechanistic views that can be found in Bohmian mechanics.98
Above, we have summarized the philosophical views of the greatest
physicists of the first half of the 20th century—of essentially everyone
who significantly contributed to the birth of the new quantum theory.
(We missed mentioning Paul Dirac since he had a sort of aversion towards
quantum interpretations and philosophical issues. He explained his atti-
tude by writing: “I don’t want to discuss this question of the interpreta-
tion of quantum mechanics [...] I want to deal with more fundamental
things”.99) Not only that Einstein was the only one of them who believed
in a classical-like mechanistic conception of the world, but the vast major-
ity of them insisted on the necessity to radically evolve our understand-
ing of reality (not locality), often even being starkly non-materialistic and
emphasizing the role of consciousness in one or the other way. And all of
them were exceptional geniuses, who had the deepest available knowl-
edge of the laws of our universe. Thus, it is safe to say that there were
plenty of rational arguments that mechanical worldview was no longer a

95 D. Bohm, “A new theory of the relationship of mind and matter”, Philos.
Psychol., 3 (1990): 271–286.
96 Bohm, Wholeness and the Implicate Order.
98 Ibid.
99 H. Kragh, Natural Philosopher. Simply Charly, PressBooks, accessed on August
1, 2023, https://pressbooks.pub/simplydirac/chapter/naturalphilosopher.
220
plausible description of the universe, even long before we got the rock-
solid mathematical proof for that, in the form of the Bell’s violations.
And, finally, once it was experimentally established that Bell’s in-
equalities are indeed violated in our universe, we encountered a truly
unique situation in the entire history of science. Never before has hu-
manity been in need to abandon an entire paradigm because of a proof
of mathematical nature that could guarantee that our previous scien-
tific view—in a quite broad sense—was plainly wrong. Namely, it was
common, throughout the history of science, that one particular theory
would succeed the previous one—as soon as it demonstrated to provide
a better and more precise description of nature. But, this time, what was
falsified was not some particular theory or model—it was a whole huge
class of theories, and precisely those theories that we, just until recently,
thought were the only reasonable and possible choices. We are speaking
of abandoning the entire scientific worldview that was absolutely domi-
nant for a few centuries (at least in exact sciences). It was dominant to
the extent that we, for the most part, tacitly understood it surely must
be the correct one, so that rarely anyone even bothered to question it.
And, if it was not for the Bell’s theorem, which possesses this unyielding
power of a precise mathematical statement, to this day we would not
be aware of the immensity and the inevitability of the quantum revolu-
tion that took place. Without Bell, some physicists could, even nowadays,
see the quantum mechanics as yet another incremental step in scientific
progress, possibly one of only technical nature. And there would always
be a remaining chance that Einstein was right after all, and that someday
we would find a reasonable mechanistic model “rationally” explaining all
that quantum “mumbo-jumbo”, in a form of some good old (complicated
or not) clockwork mechanism. But, thanks to the Bell’s theorem, we now
know that this can never happen. (Again, we stress that by a clockwork-
like mechanistic model, we assume one being both local and realistic.)
The word “never” is something we are basically not allowed to use in
physics, except in this context—such is the extraordinary generality and
pure mathematical strength of the Bell’s “no go” theorem. This is the
reason, and a much of justification, why Stapp saw Bell’s theorem as the
most profound in all of science.
With such few things that we can declare with certainty in physics,
and with the debunking of mechanistic doctrine after Bell being one rare
example, it is unbelievable that the perception of the universe as a (de-
terministic) clockwork mechanism persists to this day, even among many
(obviously less well-informed) scholars of various scientific disciplines,
and let alone in the general public. Ironically, most of them are clinging
221
to mechanistic materialism in a false belief that they are upholding strict

scientific views. We hope that the Nobel Prize awarded last year can help
raise awareness of the scientific and philosophical revolution that hap-
pened almost half a century ago (with the first Bell tests) and that a clock-
work mechanism picture of the reality will soon be widely recognized for
what it is—a “flat Earth” of philosophy.
222
Appendix A: Bell’s Inequality
A complete understanding of how it was possible to formulate and prove

a statement so general as that of Bell’s inequality can be gained only by
going through its derivation. Thus, we will briefly derive the simplest ver-
sion of Bell’s inequalities known by the name CHSH inequality (in years
after the Bell’s original paper,100 many variations of Bell’s initial inequality
appeared, all of them nowadays collectively called Bell’s type inequali-
ties, or simply, Bell’s inequalities; CHSH was named after John Clauser,
Michael Horne, Abner Shimony, and Richard Holt).
For simplicity of exposition of the proof, instead of considering the
state of two particles with spins , we will here analyse a system made of
two photons and consider their polarizations. (Beside mathematical con-
venience, most of the real experiments were performed with photons,
so this different choice of physical system also simplifies comparisons
with actual tests of Bell’s inequality). We will again assume that the first
photon is heading towards Alice and her lab, while the second is heading
towards Bob and his lab, which we will take to be far apart. While we
were previously considering two particles with opposite spin directions,
now we will focus on a case where the two photons are emitted (in oppo-
site directions) from a common source in such a way that they have iden-
tical polarizations. Throughout this section we will keep in mind a realis-
tic picture of the universe, where the polarizations are existing and are
well-defined irrespective of observation—and, thus, we will assume both
photons have the same, real polarization angle, to be denoted as λ. (As
already stressed, the inequality we are about to prove puts a constraint
on locally-realistic universes.) This value λ is unbeknown both to Alice and
Bob, and might be thought of (in the simplest case) as a random angle
(not necessarily in the sense of fundamentally-inherently random).101
Quite generally, if we direct an incoming photon towards a polarizing
filter, it will either pass the filter or be absorbed. In principle, we expect
this outcome to depend on at least two factors: the angle of polariza-
tion of the photon, and the angle at which we orient our polarizing filter.
(Commonly, it is understood that if the two angles coincide, the photon
will certainly pass the filter, while if the angles are perpendicular, the pho-
ton cannot pass. However, for this derivation we will not take anything
for granted and, in any case, this will be irrelevant for the derivation.)
101 Eventually,
it will turn out that these assumptions of identical polarizations λ
of both photons and of random distributions are not essential for the derivation
of CHSH inequality.
223
Both Alice and Bob will let their photons impinge on polarization fil-
ters: Alice will orient her filter at an angle to be denoted as a, while Bob
will orient his filter at angle b. We will introduce a variable A, which will
take value 1 if Alice’s photon manages to pass through her filter, and value
–1 if it gets absorbed. And here comes the crucial part of the entire theo-
rem: what does the outcome, i.e., the A value, depend upon? Certainly, we
expect A to depend on Alice’s decision at which angle to orient her polar-
izer (that we denoted by a), as well as on the angle of the photon polariza-
tion (denoted by λ). Importantly, the outcome A cannot depend on Bob’s
choice of his angle of polarizing filter b, simply because Bob can be light
years away from Alice, and the presumption is that the universe respects
the locality principle (i.e., no instantaneous influences). Therefore, we
may write A as a function of a and λ, that is A = A(a, λ). In principle, it might
be that the value A also depends on some other factors—in the end, we
will see that the result trivially generalizes to include this possibility. In the
same way, we introduce variable B and have B = B(b, λ).
We will consider the expected value (or mathematical expectation,
similar to arithmetic mean value) of the product A(a, λ)B(b, λ). Since the
angle λ is here the only unknown variable, to find the expected value
E(A · B) we must average over all possible angles:
(3)
Since there is an infinite number of possible angles, we had to inte-
grate over all of them to get the average. Here, ρ(λ) denotes the prob-
ability distribution for the angle λ—i.e., probability (density) that the
photons have the particular polarization angle λ—allowing for the pos-
sibility that some angles are more probable than others. We only know
that it must hold:
(4)
since it is certain that the angle λ must take some value between 0
and 2π. (If the distribution is uniform, then we simply have ρ(λ) = .)
After integration over λ, we see that the expectation value depe
nds only on the remaining variables a and b, that is, the averaged value of
this product that we will obtain after many repeated experiments even-
tually depends only on the choices of angles that Alice and Bob make. For
simplicity, we can thus write E(a, b) ≡ E(A(a, λ) B(b, λ)).
Now comes the ingenious part of the Bell’s theorem (in the CHSH
variant). We will consider a very specially defined value S:
S ≡ E(a, b) + E(a′, b) + E(a, b′) − E(a′, b′), (5)
and shortly it will become clear why such a choice is relevant.
224
Above, a, a′, b, and b′ denote 4 different angles. Namely, the idea is

that Alice and Bob first set their filters to angles a and b and find the ex-
pectation value E(a, b) by averaging over many experiments. Then Alice
shifts her angle to a′ and they find E(a′, b) in the same way. Next, Alice
sets her angle to a, and Bob to b′ to find E(a, b′). In the end, they also find
E(a′, b′).
Finally, we can explicitly formulate the famous Bell’s inequality (in the
CHSH variant): in any locally-realistic universe, and for any choice of a, a′,
b and b′, the value of S must be less or equal to 2, i.e.,
S(a, a′, b, b′) ≤ 2. (6)
Before we explain the relevance of such a result, let us first prove the
inequality.
We begin by noting a simple fact: either A(a, λ) + A(a′, λ) = 0 or
A(a, λ) – A(a′, λ) = 0. This is actually a trivial statement, since both A(a, λ)
and A(a′, λ) can take either value 1 or –1, so that either their sum, or their
difference, must vanish. In a similarly simple manner, it follows that:
B(b, λ)(A(a, λ) + A(a′, λ)) + B(b′, λ)(A(a, λ) − A(a′, λ)) ≤ 2.
This holds since one of the two terms must vanish, and the other term
cannot be greater than two by absolute value: |A(a, λ) ± A(a′, λ)| ≤ 2 and
|B(b, λ)| ≤ 1, |B(b′, λ)| ≤ 1. Now, if we multiply this inequality by ρ(λ) and
integrate over all angles λ, we directly obtain the result we intended to
prove:
(7)
Namely, by comparison with the definition (5) we recognize that, due

to equation (3), the integral on the left side yields precisely S value, while
the expression on the right-hand side is equal to 2, due to equation (4).
Thus, we have proved the inequality (6) which tells us something
(quite specific indeed) about the averaged outcomes of the repeated
experiments with photons and polarizers. Crucially, we obtained this re-
sult essentially without assuming anything about the physical laws that
govern the polarizations and filters! The only thing we explicitly assumed
was that Bob’s choice of how to set up his apparatus cannot influence
Alice’s outcomes far, far away (and vice versa). For simplicity, we also
initially assumed that Alice’s outcome depends only on her filter angle a
and the unknown polarization of the photon λ (same for Bob). However,
we did not need this assumption, since we can repeat the same deriva-
225
tion while taking λ to represent a whole set of relevant values, instead of

a single angle. Among these values in the set λ can be, for example, the
location of Alice’s lab, and/or two different angles instead of one—one
for Alice’s photon and a different one for Bob’s, or any other value(s)
that might be relevant for the outcomes. Regardless of what the set λ
contains, we will again integrate over all possibilities, weighted by the
corresponding probability density ρ(λ), to get the expected value of the
product A . B. Note that the general form of the probability density ρ(λ)
also allows for the possibility not only that some photon polarizations are
more frequent than others, but also that the photon polarization need
not be random at all (e.g., taking ρ(λ) proportional to delta function). It
also allows for much more complex hypotheses such that polarizations
on Jupiter could be more often inclined towards its moon Io, while those
on Earth must be aligned to follow the angle of the Leaning Tower of
Pisa. Whatever the rules are, the inequality must be satisfied!
Actually, in the derivation of (6), we have tacitly used another as-
sumption about the underlying physics: we implied it was deterministic.
Namely, this is seen from our statement that Alice’s outcome A is a func-
tion of values a and λ, meaning that each time a and λ are the same, the
outcome A must also be the same. However, it turns out that the inequal-
ity remains the same even if we allow the physics to be indeterministic,
and if we only assume that probabilities of getting A = 1 or A = –1 depend
on values a and λ. (Essentially, we only need to replace the A value with
its mathematical expectation.)
In addition, during this entire analysis, we had in mind a picture of a
well-defined objective reality—two photons exist in and of themselves,
with their always well-defined properties such as polarization. And we
assumed that outcomes A and B (or, at least, probabilities for these out-
comes) depend on these real properties of the physical systems (regard-
less of whether these properties and their values are known, and regard-
less of what measurements we have or have not made).
So, to summarize, we assumed a locally-realistic universe and noth-
ing else about the underlying physics, and obtained that the value of S,
defined by (5), must always be less or equal to two.
But, why is that relevant at all? This particular definition of S is impor-
tant since it turns out that, for certain choices of angles a, a′, b and b′,
quantum mechanics predicts that the value of so-defined S will be great-
er than 2. This we will show in Appendix B.
226
Appendix B: Quantum Violation
To show that quantum mechanics predicts violations of Bell’s inequality,

we will consider the following entangled state of two photons, which
nowadays can be easily realized in a lab:
|Φ⟩ = (|H⟩|H⟩ + |V⟩|V⟩). (8)
This state is similar to the state |Ψ⟩ of two particles with opposing
spins (1), just as the state |Φ⟩ describes two photons whose polarizations
will be the same (not opposite) upon the measurement in any chosen
direction (direction of polarization is always perpendicular to the direc-
tion of photon propagation, so we here only consider these perpendicu-
lar directions). Here, H and V denote, respectively, horizontal and vertical
linear polarization (with respect to some, arbitrarily chosen axes). Note,
however, that individual polarizations of the two photons are not well-
defined in this state: when directed into a polarization filter, each of the
photons has chance of passing through, irrespective of the polarizer
angle. (The arbitrarily chosen horizontal and vertical directions H and V
in expression (8) are not actually distinctive nor preferential in any sense,
since this state would retain the same form when expressed in any other
basis of two perpendicular directions H′ and V′—the state |Φ⟩ is isotro-
pic.) In other words, the state |Φ⟩ corresponds to the situation where
individual polarizations are not well-defined (so, in Bohr’s sense, they are
not fully real), while the fact that these two “unreal” polarizations are
mutually identical is nevertheless well-defined and real. Following the
analogy with socks, here we should consider a same-colour pair, and the
situation would then be similar as if the colours of the two socks were
not well-defined/real, but nevertheless, it was certain that the non-exis-
tent colours are the same (so that, observing one sock automatically also
determines the colour of the other one).
To show a quantum violation of the CHSH inequality, we again note
that, according to quantum mechanics, the first, i.e., Alice’s photon, has
a 50 percent chance to pass through Alice’s filter, irrespective of the fil-
ter orientation a. Quantum formalism implies that, if this happens, Bob’s
photon polarization state will be immediately projected to the vector
state that corresponds to the same angle a. In other words, if we have
measured that Alice’s photon was polarized in the direction a, Bob’s pho-
ton sort of immediately becomes polarized in the same way. (While a
detailed discussion in this direction is beyond the scope of this review,
we note that the temporal order of Alice’s and Bob’s measurements
in this setting can depend upon the velocity of the frame of reference,
227
seemingly leading to, among some other interesting philosophical impli-

cations, strange relativity of whether an outcome was random or pre-
determined.) If Bob’s photon next encounters Bob’s polarization filter
oriented at the angle b, quantum physics predicts that it has probability
cos2(a – b) to pass it and sin2(a – b) to be absorbed (this also matches the
classical result known as the Malus law). Therefore, the probability that
both photons pass their filters, i.e., have A = 1 and B = 1 outcomes, ac-
cording to quantum mechanics, is P(A = 1, B = 1) = cos2(a − b). Similarly,
probabilities to get the other three outcomes P(A = −1, B = 1), P(A = 1,
B = −1), and P(A = −1, B = −1) are, respectively, sin2(a − b), sin2(a − b),
and cos2(a − b). We should notice that no “real angle of polarization” λ
of the two photons, or anything alike, appears in the quantum mechani-
cal description of the situation. That is why the hypothetical angle λ from
our prior analysis of a realistic universe would usually be called a “hidden
variable”. Also, note that the probability of both photons passing their
polarizers cannot be written as a product of two independent probabili-
ties for each of the photons to pass (as we previously presumed possible
and necessary in a locally-realistic universe).
Knowing these probabilities, it is now easy to compute the quantum
expected value of the product A · B:
E(a, b) = E(AB) = P(A = 1, B = 1) · 1 · 1
+ P(A = −1, B = 1) · (−1) · 1
+ P(A = 1, B = −1) · 1 · (−1) (9)
+ P(A = −1, B = −1) · (−1) · (−1)
= cos2(a − b) − sin2(a − b) = cos2(a − b).
Once we know the formula E(a, b) for the expected value of the prod-
uct for given angles a and b, we can directly compute the S value for any
given choice of the four angles a, a′, b and b′. To complete Bell’s proof,
we should only find some concrete four angles for which the quantum
prediction of the value of S exceeds number 2. And, for example, the
inequality is violated for the following choice: a = 45o, a′ = 0 o , b = 22.5 o
and b′ = 67.5 o, because:
S = cos(2 × 22.5) + cos(−2 × 22.5) + cos(−2 × 22.5)
−(cos(−2 × 67.5)) = 4 × = 2√2 ≈ 2.828 > 2.
Therefore, the standard Bohr’s version of quantum mechanics claims
that Bell’s inequality can be violated. In particular, that it must be violated
for the above choice of angles (it can be shown that this value of S = 2√2
represents at the same time the maximal possible violation). But in a uni-
verse that is real in Einstein’s sense and respects the locality of interac-
228
tions, there is absolutely no way to obtain such a high value for S. Hence,
the existence of this quantum mechanical example that violates Bell’s
inequality completes the proof of Bell’s theorem—that no local-realist
theory can ever reproduce all predictions of quantum mechanics.
Consequently, we have proved that the two worldviews (Einstein’s
and Bohr’s) are not only philosophically different, but they can be also
differentiated by an objective experiment! This was Bell’s pivotal contri-
bution to our understanding of the universe.
Bell’s inequality, in principle, also provided general instructions on
what should be experimentally measured to settle the dispute. One first
needed to be able to create pairs of photons in the state given by (8), af-
ter which each photon from a pair should be directed to a polarizing filter
oriented, respectively, at angle 45o and 22.5o, in order to measure E(a, b).
Then, the experiment should be repeated with angles 0o and 22.5o to
measure E(a′, b), and so on. The particular expectation value is easily ex-
perimentally inferred (for any fixed choice of a and b angles) by using the
first part of the equation (9), which, in practice, boils down to:
(10)
where N++ would be the number of events in which both photons

passed their filters, N+− would be the number of cases that the first one
passed but the second was absorbed, and so on.
229
Literature
1. Aspect, A., J. Dalibard and G. Roger. “Experimental Test of Bell’s

Inequalities Using Time-Varying Analyzers”. Phys. Rev. Lett., 49, 25
(1982): 1804–1807. doi: 10.1103/Phys-RevLett.49.1804.
2. Atmanspacher, Harald. “The Pauli–Jung Conjecture and Its Relatives: A
Formally Augmented Outline”. Open Philosophy. 3, 1 (2020): 527–549.
doi:10.1515/opphil-2020- 0138. S2CID 222005552.
3. Atmanspacher, Harald and Hans Primas. Recasting Reality: Wolfgang
Pauli’s Philosophical Ideas and Contemporary Science. Springer Science &
Business Media, 2008. ISBN 3540851984, 9783540851981.
4. Bell, J. S. “Bertlmann’s socks and the nature of reality”. In Speakable
and Unspeakable in Quantum Mechanics: Collected Papers on
Quantum Philosophy. Cambridge University Press, 2004. doi: 10.1017/
CBO9780511815676.018.
5. Bell, J. S. “On the Einstein Podolsky Rosen paradox”. Physics Physique
Fizika, 1, 3 (1964): 195–200. doi: 10.1103/PhysicsPhysiqueFizika.1.195.
6. Bell, J. S. “On the impossible pilot wave”. Found. Phys., 12, 10 (1982):
989–999. doi: 10.1007/BF01889272.
7. Bell, John Stewart. Speakable and Unspeakable in Quantum Mechanics.
Cambridge: Cambridge University Press, 1987. ISBN 978-0-521-36869-8.
8. Bernstein, Jeremy. Quantum Profiles. Princeton: Princeton University
Press, 1991. https://doi.org/10.1515/9781400820542.
9. Bohm, D. “A new theory of the relationship of mind and matter”. Philos.
Psychol., 3 (1990): 271–286.
10. Bohm, D. Wholeness and the Implicate Order. London, UK: Routledge and
Kegan Paul, 1980.
11. Bohm, David and Basil J. Hiley. The Undivided Universe: An Ontological
Interpretation of Quantum Theory. London: Routledge and Kegan Paul,
1993.
12. Bohr, N. “Can Quantum-Mechanical Description of Physical Reality be
Considered Complete?”. Phys. Rev., 48, 8 (1935), 696–702. doi: 10.1103/
PhysRev.48.696.
13. Bohr, Niels. Atomic Physics and Human Knowledge. London, New York:
John Wiley and Sons, 1958.
14. Clauser, J. F. “Early History of Bell’s Theorem”. In: Bigelow, N.P., J.H.
Eberly, C.R. Stroud, I.A. Walmsley, eds. Coherence and Quantum Optics
VIII. Boston, MA: Springer, 2003. https://doi.org/10.1007/978-1-4419-8907-
9 2.
15. Clauser, J. F. and A. Shimony. “Bell’s theorem: experimental tests and
implications”. Reports on Progress in Physics, 41 (1978): 1881–1927.
230
16. Clavin, Whitney. “Proving that Quantum Entanglement is Real”. Caltech.

Accessed on July 10, 2023. https://www.caltech.edu/about/news/prov-
ing-that-quantum-entanglement-is-real.
17. Cowling, T. G. Natural Philosophy of Cause and Chance. Nature Publishing
Group, 1949. doi:10.1038/164419a0.
18. “Das Wesen der Materie [The Nature of Matter]”. A 1944 speech in
Florence, Italy, Archiv zur Geschichte der Max-Planck-Gesellschaft, Abt. Va,
Rep. 11 Planck, Nr. 1797.
19. Daumer, M., D. Dürr, S. Goldstein et al. “Naive realism about operators”.
Erkenntnis 45, (1996): 379–397. https://doi.org/10.1007/BF00276801.
20. Drezet, A. “Why Bohr was wrong in his response to EPR” (2023). arXiv.
Accessed on August 1, 2023. https://arxiv.org/abs/2305.06859v1.
21. Einstein, A., B. Podolsky and N. Rosen. “Can Quantum-Mechanical
Description of Physical Reality Be Considered Complete?”. Phys. Rev., 47,
10 (1935): 777–780. doi: 10.1103/Phys-Rev.47.777.
22. Farmelo, Graham. “Random Acts of Science”. The New York Times, June
11, 2010.
23. Fine, A. and M. Beller. “Bohr’s response to EPR”. In J. Faye and H. Folse,
eds. Niels Bohr and Contemporary Philosophy, 1–31. New York: Kluwer
1994.
24. Fine, A. The Shaky Game: Einstein, Realism and the Quantum Theory, 2nd
Edition. Chicago: University of Chicago Press, 1996.
25. Fine, Arthur and Thomas A. Ryckman. “The Einstein-Podolsky-Rosen
Argument in Quantum Theory”. In Edward N. Zalta, ed. The Stanford
Encyclopedia of Philosophy (Summer 2020 Edition). Accessed on August 1,
2023, https://plato.stanford.edu/archives/sum2020/entries/qt-epr.
26. Fine, Arthur. “Bohr’s Response to EPR: Criticism and Defense”. Iyyun: The
Jerusalem Philosophical Quarterly, 56 (2007): 31–56. JSTOR, Accessed on
July 31, 2023. http://www.jstor.org/stable/23354464.
27. Freedman, S. J. and J. F. Clauser. “Experimental Test of Local Hidden-
Variable Theories”. Phys. Rev. Lett., 28, 14 (1972): 938–941.
28. Frescura, F. A. M. and B. J. Hiley. “Algebras, quantum theory and pre-
space”. Revista Brasileira de Fısica. Special volume “Os 70 anos de Mario
Schonberg” (1984): 49–86, 2.
29. Gilder, Louisa. The Age of Entanglement: When Quantum Physics Was
Reborn. New York: Alfred A. Knopf, 2008. ISBN 978-1-4000-4417-7. OCLC
608258970.
30. Giustina, Marissa et al. “Significant-Loophole-Free Test of Bell’s Theorem
with Entangled Photons.” Phys. Rev. Lett., 115, 25 (2015): 250401.
doi:10.1103/PhysRevLett.115.250401.
231
31. Goldstein, Sheldon.“Bohmian Mechanics”. In Edward N. Zalta, ed. The

Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2021 Edition). https://plato.stan-
ford.edu/archives/fall2021/entries/qm-bohm.
32. Greenberger, Daniel M., Michael A. Horne and Anton Zeilinger. “Going
Beyond Bell’s Theorem”. In Kafatos, Menos, ed. Bell’s Theorem, Quantum
Theory, and Conceptions of the Universe (1 ed.), 69–72. Heidelberg:
Springer, 1989. arXiv:0712.0921. ISBN 978-94-017-0849- 4.
33. Gribbin, John, Mary Gribbin and Jonathan Gribbin. Q is for Quantum:
An Encyclopedia of Particle Physics. Simon and Schuster, 2000. ISBN
9780684863153.
34. Gröblacher, S., T. Paterek, R. Kaltenbaek, R. Brukner, Č. Żukowski, M.
Aspelmeyer and A. Zeilinger. “An experimental test of non-local realism”.
Nature, 446 (2007): 871–875. doi: 10.1038/nature05677.
35. Gründler, G. “What exactly is proved by the violation of Bell’s inequality?”.
arXiv. Accessed on August 1, 2023. https://arxiv.org/abs/1704.03856v6.
36. Halvorson, H. and R. Clifton. Reconsidering Bohr’s Reply to EPR. Non-
locality and Modality. Springer, 2002. doi: 10.1007/978-94-010-0385-8 1.
37. Heisenberg, W. “Über den anschaulichen Inhalt der quantentheo-
retischen Kinematik und Mechanik”. Z. Phys., 43, 3 (1927): 172–198. doi:
10.1007/BF01397280.
38. Heisenberg, W. “Uber den anschaulicken Inhalt der quantentheoretischen
Kinematik und Mechanik”. Z. fur Physik, 43, 172 (1927). Translated as “The
physical content of quantum kinematics and mechanics”. In J. Wheeler
and W. Zurek, eds. Quantum Theory and Measurement. Princeton:
Princeton University Press, 1983.
39. Heisenberg, W. Das Naturgesetz und die Struktur der Materie. Natural law
and the structure of matter. Belser-Presse, 1967.
40. Heisenberg, Werner. The Physical Principles of the Quantum Theory.
Courier Dover Publications, 1949.
41. Held, Carsten. “The Kochen-Specker Theorem”. In Edward N. Zalta and Uri
Nodelman, eds. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2022 Edition).
https://plato.stanford.edu/archives/fall2022/entries/kochen-specker.
42. Kragh, H. Natural Philosopher. Simply Charly. Accessed on August 1, 2023.
https://pressbooks.pub/simplydirac/chapter/natural-philosopher.
43. Leggett, A. J. “Nonlocal Hidden-Variable Theories and Quantum
Mechanics: An In- compatibility Theorem”. Found. Phys., 33, 10 (2003):
1469–1493. doi: 10.1023/A:1026096313729.
44. Leggett, A. J. and Anupam Garg. ”Quantum mechanics versus macrosco-
pic realism: Is the flux there when nobody looks?”. Phys. Rev. Lett., 54, 9
(1985): 857–860. doi:10.1103/PhysRevLett.54.857.
45. Maudlin, Tim. “What Bell did.” J. Phys. A: Math. Theor., 47, 42 (2014):
424010. doi:10.1088/1751-8113/47/42/424010.
232
46. Mermin, N. David. Boojums All The Way Through. Cambridge University
Press, 1990.
47. Moore, Walter. Schrodinger: Life and Thought. Cambridge University
Press, 1992.
48. Myrvold, Wayne, Marco Genovese and Abner Shimony. “Bell’s Theorem”.
In Edward N. Zalta, ed. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall
2021 Edition). https://plato.stanford.edu/archives/fall2021/entries/bell-
theorem.
49. Pan, J.-W., D. Bouwmeester, M. Daniell, H. Weinfurter and A. Zeilinger.
“Experimental test of quantum nonlocality in three-photon Greenberger-
Horne-Zeilinger entanglement”. Nature 403 (2000): 515–519.
50. Piechocinska, B. “Physics from Wholeness: Dynamical Totality as a
Conceptual Foundation for Physical Theories”. Uppsala Universitet/Acta
Universitatis Uppsaliensis (2005).
51. R. Brown, Harvey and David Wallace. “Solving the Measurement
Problem: De Broglie– Bohm Loses Out to Everett”. Found. Phys., 35, 4
(2005): 517–540. doi:10.1007/s10701-004-2009-3.
52. Rauch, D., 2018, “Cosmic Bell test using random measurement settings
from high-redshift quasars,” Physical Review Letters, 121: 080403.
53. Salom, I. “To the rescue of Copenhagen interpretation”. arXiv. Accessed
on August 1, 2023 https://arxiv.org/abs/1809.01746v1.
54. Schrödinger, Erwin. My View of the World. Cambridge: Cambridge
University Press, 1964. Quoted from Malhotra, R., Infinity Foundation.
Being different: An Indian challenge to western universalism. N. J.:
Princeton, 2018.
55. Seager, W. “The Philosophical and Scientific Metaphysics of David
Bohm”. Entropy, 20, 7 (2018): 493. doi: 10.3390/e20070493.
56. Shalm, L. K. et al. “Strong loophole-free test of local realism”. Physical
Review Letters, 115 (2015): 250402.
57. Shimony, A., M. A. Horne and J. Clauser. “Comment on ‘The theory of
local beables’,” Epistemological Letters, 13 (1976): 1–8.
58. Shingo, Fujita. ”How Did Bohr Reply to EPR?”. In ”The Two Faces of
Realism: Bohr and Bell”. Journal of the Philosophy of Science, 27 (1994).
59. Skuse, B. “Nobel Prize in Phyiscs 2022”. Lindau Nobel Laureate Meetings.
Accessed on August 1, 2023. https://www.lindau-nobel.org/blog-nobel-
prize-in-physics-2022-provin g-and-using-the- peculiar-quantum-nature-
of-reality.
60. Stapp, Henry P. “Bell’s Theorem and World Process”. Nuovo Cimento,
29B, 2, (1975): 270.
61. The Observer, January 25, 1931, p. 17, column 3.
62. The Observer, January 11, 1931; also in Psychic Research, 25 (1931): 91.
233
63. Weihs, G., T. Jennewein, C. Simon, H. Weinfurter and A. Zeilinger. “Violation

of Bell’s Inequality under Strict Einstein Locality Conditions”. Phys. Rev.
Lett., 81, 23 (1998): 5039–5043. doi: 10.1103/PhysRevLett.81.5039.
64. Zander, C. and A. R. Plastino. “Revisiting Entanglement within the
Bohmian Approach to Quantum Mechanics”. Entropy, 20, 6 (2018). doi:
10.3390/e20060473.
65. Zeilinger, A. Dance of the Photons, 266. New York: Farrar, Straus and
Giroux, 2010.
66. Żukowski, Marek and Časlav Brukner. “Quantum non-locality – it
ain’t necessarily so”. J. Phys. A: Math. Theor., 47, 42, 8 (2014): 424009.
doi:10.1088/1751-8113/47/42/424009.
234
Игор Салом
НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА ФИЗИКУ ЗА 2022. ГОДИНУ

И КРАЈ ЕРЕ МЕХАНИСТИЧКОГ МАТЕРИЈАЛИЗМА
Идеје и резултати који се налазе у позадини Нобелове награде

за физику, додељене 2022. године, имали су огроман утицај на наше
разумевање самих основа универзума, односно фундаменталних
особина стварности у којој живимо. Зато је од изузетног значаја да
импликације ових открића такође стигну и до шире јавности, а не само
до уских научних кругова. Стога, овај прегледни рад представља покушај
да се ова револуција у научном погледу на филозофску суштину нашег
универзума, а која је коначно овековечена и потврдом Нобеловог
комитета, објасни и приближи што ширем кругу читалаца. Притом, то је
изведено уз што мање позивања на математичке детаље (текст је писан
са идејом да се може пратити и уз потпуно занемаривање математичких
исказа, којих у главном тексту, ионако да готово и нема).
Почећемо од генијалних научних расправа између Алберта Ајнштајна
и Нилса Бора о самој природи квантне механике, у којима је Ајнштајн
заступао своју „здраворазумску” визију универзума, зановану на
детерминизму и уверењу да физички системи морају увек поседовати
добро дефинисане, реалне особине, независне од контекста и мерења,
док је Бор износио своје револуционарне погледе на природу реалности,
а која је, по њему, своје јасне особине попримала тек у контексту
конкретног експеримента. Расправе су кулминирале када је Ајнштајн,
заједно са колегама Подолским и Розеном, формулисао такозвани ЕПР
парадокс – проблем који ће послужити као подстицај за многобројна
каснија истраживања у овом контексту (укључујући и она крунисана
прошлогодишњом Нобеловом наградом), па чак посредно довести и до
нових технологија везаних за квантну теорију информација. Ајнштајн је
сматрао да је ЕПР аргументом коначно доказана „некомплетност” квантне
механике, односно да ова физичка теорија не може претендовати да
пружи потпуну слику стварности (у најбољем случају, може представљати
само некакву апроксимативну теорију). Ипак, Ајнштајнове примедбе
на рачун квантне механике су остале филозофске природе, док је њен
практични успех био толики да се мало ко интересовао за потенцијалне
дилеме око њене „комплетности”.
Затим ћемо се фокусирати на ирског физичара Џона Бела, који је био
много више окупиран филозофским импликацијама квантне физике него
њеним практичним последицама. Делећи Ајнштајнов поглед на физику и
природу нашег универзума, он је био фасциниран идејом да се пронађе
комплетнија и „објективнија” теорија од квантне механике, а која би
235
била у духу „реализма”: у којој би физички системи увек имали добро

дефинисане особине и где не би било „субјективистичких” елемената
нити специјалне улоге мерења. Био је инспирисан Де Брољ-Бомовом
механиком: интерпретацијом квантне механике која је, по њему,
имала много пожељних карактеристика (уједно била и „реалистична”
и детерминистичка), али и велики проблем такозване манифестне
„нелокалности” – односно, у тој теорији, утицаји су се преносили тренутно
на даљину, пркосећи Ајнштајновој теорији релативитета. Трагање за
реалистичном теоријом која не би имала овај проблем нелокалности,
довело га је, на крају, до данас чувене Белове теореме – резултата
који неки сматрају највећим достигнућем у целокупној историји људске
науке, а не само физике. Надовезавши се на поставку из ЕПР парадокса,
Бел је, са математичком стогошћу, доказао да се свака (колико год
компликована) „здраворазумска”, односно локална и реалистична
теорија, неизбежно мора експериментално разликовати од квантне
механике. Другим речима, да квантна механика или мора бити погрешна
на начин који се може доказати експериментом (а Бел је показао и како),
или заувек морамо променити наше схватање универзума и одбацити
сваку наду да се он може објаснити у истинском духу механицистичке
физике и филозофије. Након Белове теореме, остало је да експеримент
донесе своју пресуду.
Коначно, размотрићемо експерименте који су пратили Белову
теорему. Прво Џон Клаузер, па затим и Алан Аспе и Антон Цајлингер –
тројица прошлогодишњих нобеловаца – отклонили су, кроз низ вештих
експеримената, сваку сумњу: наш универзум није локално-реалистичан
и никад неће бити могуће наћи теорију која би била у складу са
Ајнштајновим (а и Беловим) очекивањима, а да притом буде у складу са
експериментима.
Исход ових експеримената нас је приморао да дубоко преиспитамо
наше разумевање универзума. Детаљније ћемо продискутовати о
филозофским последицама ових експерименталних резултата и о томе
какве измене нашег погледа на свет они захтевају. Као што ћемо видети,
једно је извесно: стандардна слика универзума као компликованог
безличног механизма, у коме се сваки утицај може испратити и ништа се
не догађа волшебно и на даљину – сигурно више није научно утемељена
опција и никад више не може ни бити. Данас ово знамо са сигурношћу која
је необична за физику, а коју је могла да пружи само строга математичка
теорема какву нам је Бел подарио.
Кључне речи: ЕПР парадокс, Белова теорема, Белова неједнакост,
заснивање квантне механике, локални реализам
236
scientific review
UDC 51/53:929 Поенкаре А.
Dragoljub A. Cucić1
henri poencaré—from the perspective of

influence on the knowledge of mathematics and
physics on the territory of former yugoslavia2
Abstract
Henri Poincaré (1854–1912) had a significant impact on the devel-
opment of mathematics, philosophy of mathematics and physics,
both globally and among all of the people from the territory of for-
mer Yugoslavia who do not have a language barrier, hence do not
need translations. During their studies, four exceptional individuals
from the Serbian history listened to Henri Poincaré’s lectures. Fur-
thermore, in the journal Science, in 1895, Mihajlo (Michael) Pupin, an
American scientist of Serbian origin, presented Henri Poincaré’s book
Les Oscillations Electriques. Several Poencaré’s texts have been trans-
lated to Serbo-Croatian—including his book Science and Hypothesis,
which was published in Zagreb in 1989, while the people from the
local scientific community repeatedly wrote about him.
The aim of this article is to present the influence of Henri Poincaré on
the scientific community comprised of the people from the territory
of former Yugoslavia (those who do not need translators in order to
communicate amongst themselves).
Keywords: Henri Poincaré, mathematics, philosophy, physics
1 dragoljub.cucic@rctpupin.edu.rs
2 This article is based on an on-line lecture held on July 8, 2022, as part of the
program of the colloquium Poincaré 2022, organised by the Université de Lor-
raine – Archives Henri Poincaré, Nancy, which lasted from July 6 to July 8, 2022.
I would like to thank Dr. Philippe Nabonnand, Director of the Henri-Poincaré
Archives, and Professor of the history of mathematics at the Philosophy
Department of the University of Lorraine, for comments that helped me to make
this article more precise. I would also like to express my gratitude to Slobodanka
Grubić, an English teacher, who helped me with this English version of the text.
237
1. Introduction
“Science is built up of facts, as a house is built of

stones; but an accumulation of facts is no more a
science than a heap of stones is a house.”
Henri Poincaré
Henri Poincaré, one of the most important mathematicians in the world,
has successfully spread his influence in the Balkans, more specifically,
to the Serbo-Croatian-speaking area. This article presents some of the
most important impacts that he had made in these countries, although
the vastness of this question requires a much larger team that could suc-
cessfully examine all of the traces that his actions have left in each of the
former Yugoslavian countries.
When it comes to Henri Poincaré, there are many scientific papers
and texts written about him, in both Serbian and Croatian language,
but the paper in which you can find an explicit explanation of his impact
does not exist; at least not anything close to the article that this one is
envisioned to be.
Several students from Serbia had studied at the Sorbonne with Henri
Poincaré. Books and texts written by Henri Poincaré have been printed
in both Serbian and Croatian, as well as articles and PhD theses dealing
with his life and work. On certain occasions, conferences and lectures
on Henri Poincaré were also organised. Due to the time restrictions, this
article offers a restricted insight into the topic but has a lot of potential
for further research.
The importance of Henri Poincaré in Belgrade is shown by the fact
that one of the most important streets in Dorćol (Old Belgrade) is called
Poenkareova ulica (Poincaré’s Street). Naming the street like that leaves
room for interpretation as to whether the street is named after Henri
or Raymond Poincaré. However, connoisseurs of Serbian history are of
opinion that the street was named after Raymond Poincaré.
An interesting fact is that the Faculty of Mathematics, University of
Belgrade, has a website, which is up to date, and also bears the name of
Poincaré (http://poincare.matf.bg.ac.rs).
2. Students of Henri Poincaré
Several very important people in the history of Serbia studied at the

Sorbonne, and Henri Poincaré was their professor. They include:
238
D. A. Cucić, Henri Poencaré—Influence on the Territory of Former Yugoslavia
1. Ivan Đaja (1884–1957) — a biologist, writer and professor; rector of

the University of Belgrade, full member of the Serbian Academy of
Sciences and Arts and founder of the Institute of Physiology and the
first Department of Physiology among the South Slavic nations;
2. Stanislav Vinaver (1891–1955) — a poet, essayist, satirist, one of the
founders of the expressionist movement;
3. Kosta Stojanović (1867–1921) — a scientist, physicist, mechanic,
mathematician; founder of mathematical economics and several
times minister of national economy of the Kingdom of Serbia and the
Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes;
4. Mihailo Petrović (1868–1943) — a mathematician, university profes-
sor, academician of the Serbian Royal Academy, and fisherman (alas).
2.1. Ivan Đaja
Ivan Đaja was born in Le Havre, France. He completed his elementary and
secondary education in Belgrade. After graduation, in 1902, he returned
to France, to study at the Lycée Corneille in Rouen. He continued his stud-
ies at the Sorbonne, where he was a student of Henri Poincaré, as well
as of physiologist and chemist Albert Dastre: “His studies took him to the
Latin Quarter of Paris, to which he remained faithful for the rest of his
life, and he was a student of the famous physiologist and chemist Albert
Dastre, as well as the famous Henri Poincaré.”3 He defended his doc-
toral thesis in physiology titled Study of Glucosides Ferments and Carbone
Hydrates in Molluscs and Crustaceans (Étude des ferments des Glucosides et
des Hydrates de Carbone chez les Mollusques et chez les Crustacés) in 1909.
In 1937, he wrote a novelized biography of Louis Pasteur. He was elected
corresponding member of the French Academy of Sciences, Department
of Medicine and Surgery, in 1956.4
3 Александра М. Колаковић, „Француски и српски интелектуалци: сарадња и

утицаји (1894–1914)” (докторска дисертација, Филозофски факултет Универ-
зитета у Београду, 2015).
4 „In memoriam, Les Membres de l’Académie des sciences depuis sa création
(en 1666)”, Institut de France (Académie des science), accessed on June 3, 2022,
https://web.archive.org/web/20101123062103/http://www.academie-sciences.fr/
membres/in_memoriam/in_memoriam_liste_alphabetique_g.htm.
239
Figure 1. On the left: Ivan Đaja;

top right: Stanislav Vinaver; bottom right: Kosta Stojanović
2.2. Stanislav Vinaver
Stanislav Vinaver was born in 1891 in Šabac. He began his secondary edu-
cation in Šabac, but he completed the last, eighth grade, as a student of
the First Belgrade High School, where he graduated in 1909. After gradu-
ation, he went to study in France, at the Sorbonne, where he studied
mathematics, physics and music. He left his studies in 1912 when he re-
turned to Serbia to participate in the Balkan Wars. From 1910 to 1913,
he published three books. Vinaver is one of the founders of the expres-
sionist movement (he is the author of the Manifesto of the Expressionist
School in 1920) in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes.
The following record of his student days in Paris has survived:
“At the Paris Sorbonne, he studied mathematics with Henri
Poincaré, philosophy with Henri Bergson, and music with Wanda
240
Landowska. According to family tradition, while he was sitting in the

Sorbonne hall ‘Richelieu’, Henri Bergson approached him, stroked
his head and offered to be his assistant. Henri Poincaré wanted the
same. But, as soon as the First Balkan War began, their great stu-
dent left his studies and went to fight for Serbia as a volunteer. He
later graduated in physics from the University of Belgrade.”5
According to records, Henri Poincaré often invited Vinaver to his
house, where he also met his younger cousin Raymond Poincaré (1860–
1934), who was already, at the time, the Prime Minister of France and
the Minister of Foreign Affairs (January 14, 1912 – January 21, 1913).6
Philosopher Henri Bergson, who was Vinaver’s professor at the Collège
de France, made the greatest influence on Vinaver as he was, according
to his own words, the one who “turned him to literature”. Vinaver called
himself “Bergson’s apprentice”. As a sign of respect and gratitude, in
1924, he dedicated to him the work Problems of New Aesthetics, which
dealt with Bergson’s teaching on rhythm.
2.3. Kosta Stojanović
He studied mathematics and graduated from the Faculty of Philosophy at

the Great School in Belgrade in 1889, with the highest grades. Stojanović
had worked as a professor at the Gymnasium in Niš until 1893, when
he went for a one-year study stay in Paris at one of the so-called Grand
Schools in France, the Ecole Normale Supérieure. In 1897, he went to
study in Leipzig, but after only three months, he returned to Belgrade, ill
and disappointed.7 In Paris, he listened to lectures in mathematics, me-
chanics and physics given by famous French mathematicians and phys-
icists: Émile Picard, Paul Appell, Gabriel Lippmann, Charles Hermite and
Henri Poincaré.
“He is especially enthusiastic about the work of Henri Poincaré
and dedicates a special scientific study to him, and in his science
he finds the starting point for his development. He maintains close
5 Živana Vojnović, „Najpoznatiji šabački Jevreji”, Zbornik, 10 (Beograd: Jevrejski

istorijski muzej, 2015), 225.
6 His title was actually Président du conseil—it is a position similar to the one of
a prime minister. Previously, he was a minister of public education, fine arts and
religion between April and December1893, and then once more, between Janu-
ary 1895 and November 1895.
7 Stevan Panarin, „Organomatika i sinergetika osnove društvenog inženjerstva”,
u Organomatika i sinergija osnove društvenog inženjerstva, prir. Krsto Bosanac (Be-
ograd: Evropski centar za mir i razvoj, Univerzitet za mir Ujedinjenih nacija, 2008).
241
contacts with Mihailo Petrović, who is working on his doctorate

in mathematics in Paris. He is especially interested in the social
sciences and became a member of the Historical Society of France
and the French Astronomical Society.”8
During his stay in Paris, due to his participation at the Peace
Conference in 1919, he worked on a text dedicated to the life and work of
Henri Poincaré. The text was based on an obituary that Kosta Stojanović
was preparing to publish in 1912 and 1913 in the magazine Delo. The final
version was completed on June 1, 1914. Unfortunately, the outbreak of
the World War I stopped it from being published. This highly polished
text written in Paris was about to be printed by Kosta Stojanović in
Belgrade (as soon as he returned to Serbia), but he did not manage to
do so as his life suddenly ended. The Archive of SASA (Serbian Academy
of Sciences and Arts) contains the 121-page manuscript written by Kosta
Stojanović, typed on 67 pages, in which he wrote about the life, works
and philosophical worldview of Henri Poincaré.9
2.4. Mihailo Petrović Alas
After graduating in mathematics at the Department of Natural and

Mathematical Sciences at the Faculty of Philosophy in Belgrade in 1889,
Mihailo Petrović Alas went to Paris, to study at the École normale supéri-
eure. At the Sorbonne, he graduated in mathematics in 1892, and then
in physics in 1893. At the age of 26, in 1894, he defended his doctoral
thesis titled On Zeros and Infinities of the Integrals of Algebraic Differential
Equations (Sur les zeros et les infinis des integrales des equations differ-
entielles algebriques). His doctoral committee included Charles Hermite
(1822–1901), Charles Émile Picard (1856–1941) and Paul Painlevé
(1863–1933).
Mihailo Petrović was a direct student of Henri Poincaré at the
Sorbonne. He was his professor of mathematical physics and probability
theory.10 Even Poincaré’s biographies mention that Mihailo Petrović was
8 Ibid., 4.
9 Радмило Пешић, Кос�а С�ојановић, живо� и �ело, accessed on June 4,
2022, http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/591.
10 Žarko Mijajlović, “Mihailo Petrović and His Age”, in Mihailo Petrović Alas:
Life, Work, Times. On the Occaasion of 150th Anniversary of His Birth, eds. Stevan
Pilipović, Gradimir V. Milovanović, Žarko Mijajlović. (Belgrade: Serbian Academy
of Sciences and Arts, 2019), 14.
242
Figure 2. Title page of Mihajlo Petrović’s doctoral dissertation;

on the right: Mihailo Petrović Alas
his student. There is an opinion that Poincaré also participated in the

formation of the topic of Petrović’s doctoral thesis (Figure 2).11
„In addition to differential equations, Mihailo Petrović wrote
works on the analytical theory of functions, inequalities, but he
also wrote phenomenology, travelogues, etc. He wanted, like his
professor Henri Poincaré, to express his universality and thus rise
to the highest levels of knowledge.”12
“Mihailo Petrović wrote all the works, except one with Karamata,
and that joint one is interesting because it corrects one Poincare
mistake. The reason for this ‘mathematical loneliness’ can be
found in his distinct individuality, and perhaps in the mathematical
culture, or mathematical knowledge he possessed, so he did not
even need associates.”13
11 Stevan Pilipović, “Academician Mihailo Petrović – His Contributions to Science
and Education”, in Mihailo Petrović Alas: Life, Work, Times. On the Occasion of
150th Anniversary of His Birth, eds. Stevan Pilipović, Gradimir V. Milovanović,
Žarko Mijajlović (Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts, 2019), 41.
12 Gradimir V. Milovanović, Miodrag Mateljević, Miloljub Albijanić, “The Serbian
School of Mathematics – From Mihailo Petrović to the Shanghai List”, in Mihailo
Petrović Alas: Life, Work, Times. On the Occaasion of 150th Anniversary of His Birth,
eds. Stevan Pilipović, Gradimir V. Milovanović, Žarko Mijajlović (Belgrade: Serbian
Academy of Sciences and Arts, 2019), 76.
13Pilipović, “Academician Mihailo Petrović – His Contributions to Science and
Education”, 53.
243
Figure 3. On the left: front cover of the book: Henri Poincaré, Znanost i hipoteza;
on the right: front cover of the book: Neven Sesardić, prir., Filozofija nauke.
3. Books and Texts by Henri Poincaré Published

in Serbo-Croatian Language
1. Henry Poincaré, „Astronomija”, Priroda: popularni časopis hrvatskog

prirodoslovnog društva, 7, 2 (1918): 29–34, accessed on May 27, 2022,
https://library.foi.hr/m3/casview.aspx?sql=SDDDDCYC9C8YDDDD2-
DDD-SSDD29; http://library.foi.hr/lib/casopis.php?sqlx=S00001&H=&
E=&lok=&broj=191800002&sqlid=1&preu=&U=.
2. Henry Poincaré, „Nauka i istina”, Priroda : popularni časopis hrvatskog
prirodoslovnog društva, 10, 9 (1920): 169–172, accessed on May 27, 2022,
https://library.foi.hr/m3/casview.aspx?sql=SDDDDCYC92DYDDDD9-
DDD-SSDC69, http://library.foi.hr/lib/casopis.php?sqlx=S00001&H=&E
=&lok=&broj=192000009&sqlid=1&preu=&U=.
3. Anri Poenkare: „Je li znanost umetna?”, u Filozofija nauke, prir. Neven
Sesardić (Beograd: Nolit, 1985), 44–60.
4. Henri Poincaré, “Hipoteze u fizici”, Dijalog – Časopis za filozofiju i
društvenu teoriju, 4–5 (1986).
5. Henri Poincare, Znanost i hipoteza (Zagreb: Globus, 1989).
244
6. Анри Поенкаре: „Простор и геометрија”, Заснивање нас�аве

�еоме�рије, књи�а 2, ур. Владимир Мићић (Београд: Друштво
математичара Србије, 2019), 39–48; Анри Поенкаре, „Експеримент
и геометрија”, Заснивање нас�аве �еоме�рије, књи�а 2, ур.
Владимир Мићић (Београд: Друштво математичара Србије, 2019),
49–56.
4. About Henri Poincaré and His Work
There are different approaches to presenting the life and work of Henri
Poencaré, from reviewing his books in professional journals, giving lec-
tures on various occasions (anniversaries of his birth, death, etc.), to pre-
senting biographical texts, as well as those that deal with his professional
work in the fields of mathematics, physics and philosophy.
We would like to point out several works that deal with various
aspects of Henri Poincaré’s life and work:
1. Michael Pupin, “Les Oscillations Electriques” by H. Poincare (Review),

Science, 1, 4 (1895): 102–109.
2. Michael Pupin, “Les Oscillations Electriques” by H. Poincare (Review),
Science, 1, 4 (1895): 131–136.
3. Никола Салтиков, „Анри Поенкаре (1854-1912)”, Зборник ра�ова
С.А.Н., XLIII – Ма�ема�ички инс�и�у� С.А.Н., 4 (1955).14
4. Радомир Ђорђевић, „Поенкаре, Ајнштајн и Луј де Брољи о улози
интуиције у науци”, Дијалек�ика, 7, 4 (1972): 139–145.
5. Milorad Mlađenović, „Poenkareovi elementi relativiteta”, u Razvoj
fizike (mehanika i gravitacija) (Beograd: IRO “Građevinska knjiga”,
1986), 376–377.
6. Ranko Risojević, „Dvostruki akademik, Anri Poenkare”, u Veliki
matematičari (Beograd: Nolit, 1987), 159–164.
7. Dragan Trifunović, “Contribution à l’histoire d’un problème de
la théorie des fonctions”, Cahiers du séminaire d’histoire des
mathématiques 1re série, 8 (1987): 19–24.15
8. Илија Марић, “Поенкареов конвенционализам”, Глe�иш�а, 3–4
(1990): 202–207.
14 The lecture was held at the Mathematical Institute of the Serbian Academy
of Sciences on June 23, 1953. It can be found at: http://elib.mi.sanu.ac.rs/files/
journals/zr/4/n004p001.pdf.
15 I would like to thank Philippe Nabonnand for information regarding this paper.
245
9. Илија Марић, “Поенкареов конвенционализам”, у Философија и

наука (Београд: ПЛАТΩ, 1997), 211–220.
10. Josip Ćirić, Metodologija znanosti (Zadar, 2003), accessed on June
8, 2022, https://www.researchgate.net/publication/343695701_
Metodologija_znanosti_skripta_v31.
11. Драгољуб Цуцић, „O Поенкареовим схватањима принципа у физи-
ци” (рад представљен на Конгресу физичара Србије и Црне Горе
Петровац на мору, Црна Гора, 2004).
12. Daria Jadreškić, “Poincaréov konvencionalizam i Reichenbachova
prirodna geometrija”, Čemu: časopis studenata filozofije, XI, 21 (2013):
77–91.
13. Радмила Јовановић, “Појам конвенције: Поенкаре, Шилк и
Рајхенбах”, THEORIA, 60, 1 (2017): 69–82.
14. Sonja Žunar, “On Poincare Series of Half-Integral Weight”, Glasnik
matematički, 53, 73 (2018): 239–264.
15. Борис Ајдин, “Рејтрејсинг у Поенкареовом сферном моделу хи-
перболичког простора” (мастер рад, Математички факултет
Универзитета у Београду, 2010), accessed on June 10, 2022, http://
elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1784/Boris2.
pdf?sequence=1.
4.1. Michael (Mihajlo) Pupin
Michael (Mihajlo) Pupin was born on October 9, 1854 in Idvor.16 Michael

Pupin was a famous American scientist, inventor and professor of Serbian
origin.
Pupin was one of the founders of the American Physical Society—
APS, in 1899 (APS was established on May 20, in Pupin’s laboratory
at the Columbia University). He was one of the first members of the
American Mathematical Society. Michael Pupin was also a member of
the first founding committee of NACA (National Advisory Committee for
Aeronautics, 1915), from which NASA (National Aeronautics and Space
Administration) was formed in 1958.
Michael Pupin won the Pulitzer Prize in 1924 for his autobiography
From Immigrant to Inventor. He is the author of three more books:
16 At the time, the small village of Idvor was a part of the Austrian Empire, district
called Banat and the military border. Today, Idvor is an integral part of Banat and
the Republic of Serbia in the province of Vojvodina.
246
Figure 4. Mihajlo Pupin on a banknote of SR Yugoslavia from the 1990s, during

the period of hyperinflation
Thermodynamics of Reversible Cycles in Gases and Saturated Vapors

(1894), The New Reformation; from Physical to Spiritual Realities (1927),
Romance of the Machine (1930). He is the holder of 18 recognized
honorary doctorates.
In 1895, in the Science journal, Pupin presented Henri Poincaré’s book
Les Oscillations Electriques. At that time, Pupin taught at the Columbia
College and was one of the most educated physicists in America.
Michael Pupin is also the winner of the PRIX HÉBERT, awarded by the
French Academy of Sciences, in 1915, for physics.17
5. Graduate Papers and Dissertations
The premise is that graduate papers and dissertations about Henri

Poincaré’s work and achievements are still being written in the 21st cen-
tury. In order to get further information, a team of researchers would
need to gain access to the archives of different faculties and institutes.
Only some of the diploma and master’s theses, as well as doctoral disser-
tations, written in Serbia and Croatia in the last twenty years, are listed
here. This points to the fact that Henri Poincaré is still relevant in the
academic community.
17 “Comptes rendus hebdomadaires des séances de l’Académie des sciences,

tome 161, 1915.djvu/838”, Wikisource, accessed on June 20, 2022, https://
fr.wikisource.org/w/index.php?title=Page:Comptes_rendus_hebdomadaires_
des_s%C3%A9ances_de_l%E2%80%99Acad%C3%A9mie_des_sciences,_
tome_161,_1915.djvu/838&action=edit&redlink=1.
247
1. Снежана Јеличић. Поенкаре и Поенкареов �иск мо�ел (seminar pa-

per, Faculty of Mathematics, University of Belgrade, 2000).
2. Александра Миловановић. Поенкареов мо�ел у хи�еболичкој
�еоме�рији (master’s thesis, Faculty of Natural and Mathematical
Sciences, University of Niš, 2012).
3. Krešo Hegolj, Henri Poincaré (graduate thesis, Faculty of mathemat-
ics, University of Rijeka, 2017).
4. Марина Ваљаревић, Теселације �равилним мно�оу�ловима у
Поенкареовом �иск мо�елу хи�ерболичке равни (master’s thesis,
Faculty of Mathematics, University of Belgrade, 2021).
6. Conclusion
In 2012, the centenary of the death of Henri Poincaré was also marked
in Belgrade, at the Ilija M. Kolarac Endowment. A panel discussion en-
titled Henri Poincaré (1854–1912) — 100 years since his death was held on
December 18, at the Faculty of Teacher Education, University of Belgrade,
in which Dr Rade Živaljević (Mathematical Institute of SASA), Dr Božidar
Jovanović (Mathematical Institute of SASA) and Dr Radoš Bakić all took
part. After the panel discussion, a film titled Everything is relative, Mr.
Poincaré! (Tout est relatif, monsieur Poincaré!) was screened.
A lot of Serbian students have studied in France before the World
War I, and later. There are probably more of them who listened to the
lectures of Henri Poincaré, but in order to get accurate data, we need to
get access to the archives of the Sorbonne. The four people mentioned in
this article have become very important for the history of Serbia. One of
them, Michael Pupin, is among the most important scientists of Serbian
origin. His review of Poincaré’s book is all the more significant since he
was one of the founders of the American Physical Society, and one of the
charter members of the American Mathematical Society. He was a great
admirer of another, possibly the greatest French mathematician, Joseph-
Louis Lagrange. Pupin and Poincaré were born the same year.
At the universities on the territory of the former Yugoslavia, it can be
seen that Henri Poincaré is still very relevant. In order to establish how
current his influence really is, we would need a lot more time to research
and analyse all the data from all the faculties of mathematics and physics
on the researched territory. Articles regarding Poincaré appear regularly
in professional journals and at conferences.
248
Henri Poencaré’s first work, translated into Croatian, was published

in 1918, at the end of the World War I. The next Poincaré’s work that
was translated in Serbo-Croatian—Science and Hypotheses—was also
published in Croatia, in 1989. Given the importance of Henri Poincaré,
much more could have been published. Vladimir Mićić, retired professor
of mathematics at the Faculty of Civil Engineering, University of Belgrade,
made an effort to publish more texts by Henri Poincaré in 2019.
It can be concluded that Henri Poincaré is still current and influential
in this part of Europe, and that his achievements in mathematics, physics
and philosophy are still relevant.
249
Source of Illustrations
Figure 1. “Иван Ђаја – Београдска школа физиологије: од Сорбоне до

Београда”. Српска Академија наука и уметности. Accessed on May
29, 2022. https://www.sanu.ac.rs/ivan-djaja-beogradska-skola-fiziologije;
“Станислав Винавер: језички сладокусан и великан српске књижев-
не речи”. Градске инфо. Accessed on September 29, 2022. https://
gradskeinfo.rs/stanislav-vinaver-23-09-2022/; “Коста Стојановић (1867–
1921), утемељивач математичке економије и претеча кибернетике у
Србији”. Србија – Национална ревија. Accessed on November 20, 2022.
https://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br%2081/04%20Kosta.html.
Figure 2. Todorčević, Vesna and Marija Šegan-Radonjić. “Mihailo Petrović Alas:
Mathematician and Master Fisherman”. The Mathematical Intelligencer
(2019); “POŠTANSKE MARKE Akademik, violinista, vojni šifrant i alas”.
SOWA Media. Accessed on July 7, 2022. https://sowa-media.org/
postanske-marke-pocast-akademiku-vojnom-sifrantu-violinisti-i-alasu.
Figure 3. Poincaré, Henri. Znanost i hipoteza. Zagreb: Globus, 1989; Sesardić,
Neven. prir. Filozofija nauke. Beograd: Nolit, 1985.
Literature
1. Колаковић, Александра М. Француски и ср�ски ин�елек�уалци: са-

ра�ња и у�ицаји (1894-1914). Докторска дисертација, Филозофски
факултет Универзитета у Београду, 2015.
2. Мартиновић, Драгољуб и Драгољуб Цуцић. Научник, �рофесор, из-
уми�ељ и ро�ољуб Михајло И�ворски Пу�ин. Београд: Дом културе
Идвор, Институт Михајло Пу�ин, Академска мисао (пето издање),
2023.
3. Мијајловић, Жарко. „Михаило Петровић Алас и његово време”.
У Зборник ра�ова Михаило Пе�ровић Алас живо�, време, �ело,
�ово�ом 150 �о�ина о� рођења, 14–15. Београд: САНУ, 2015.
4. Пешић, Радмило. Кос�а С�ојановић, живо� и �ело. Аccessed on June
4, 2022, http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/591.
5. Трифуновић, Драган. Бар� ср�ске ма�ема�ике, Михаило Пе�ровић
Алас. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1991.
6. Пилиповић, Стеван, Градимир В. Миловановић, Жарко Мијајловић,
ур. Михаило Пе�ровић Алас: живо�, �ело, време – �ово�ом 150 �о�и-
на о� рођења. Београд: САНУ, 2019.
7. Мићић, Владимир, ур. Заснивање нас�аве �еоме�рије, књи�а 2.
Београд: Библиотека наставника математике, , Друштво математи-
чара Србије, 2019.
250
8. Panarin, Stevan. „Organomatika i sinergetika osnove društvenog inžen-

jerstva”. U Organomatika i sinergija osnove društvenog inženjerstva, prir.
Krsto Bosanac. Beograd: Evropski centar za mir i razvoj, Univerzitet za
mir Ujedinjenih nacija, 2008.
9. Vojnović, Živana. „Najpoznatiji šabački Jevreji”. Zbornik, 10 (Beograd:
Jevrejski istorijski muzej, 2015).
251
Драгољуб Цуцић
анри поенкаре, из перспективе утицаја на познавање

математике и физике на просторима бивше југославије
Анри Поенкаре, чувени француски математичар, теоријски физичар

и филозоф науке, имао је велик утицај на развој математике, филозофије
математике и физике крајем 19. и почетком 20. века, како широм све-
та тако и код нас. Значај и актуелност његовог рада видљива је и данас.
Написао је неколико десетина књига, као и неколико стотина текстова
и стручних и научних радова. Важи за једног од последњих мултидисци-
плинарних научних великана и конвенцијалисту, који је живео у периоду
настанка једне нове мисли и стварања другачијег погледа на свет и науку.
У раду су представљени ученици српског порекла којима је он преда-
вао, његове књиге и текстови који се могу пронаћи на српском и хрватском
језику (у једном периоду, у време трајања Југославије, српско-хрватски
језик је био доминантан назив за језик који је био најраспрострањенији
на територији Југославије), стручни текстови о њему и о његовом раду,
као и дипломски, мастер радови и докторске дисертације на српском и
хрватском језику.
Четири значајне личности из српске историје слушали су, као сту-
денти, предавања Анрија Поенкареа у Француској: Иван Ђаја, Станислав
Винавер, Коста Стојановић и Михаило Петровић Алас. Сва четворица су
из Србије, што говори о усмерености Србије ка природњачким наукама у
периоду пре Првог светског рата.
У Загребу је 1989. године објављена Поенкареова књига Знанос� и
хи�о�еза. Написана је 87 година раније као популарно штиво за публи-
ку која се интересовала за физику и математику. Најстарији текст Анрија
Поенкареа преведен на српско-хрватски такође потиче из Загреба, из
1918. године, и носио је наслов Ас�рономија. Наведено је укупно шест
преведених књига и текстова, објављених у Београду, Сарајеву и Загребу.
У часопису Сајенс (Science), 1895. године, Михајло Пупин, амерички на-
учник српског порекла, представио је књигу Анрија Поенкареа Елек�ричне
осцилације (Les Oscillations Electriques), у два дела. Ради се о предавањи-
ма које је Поенкаре одржао током првог квартала (trimestre) у школској
1892/93. години. Наведено је укупно 14 текстова о Поенкареовом раду,
који су објављивани од 1895. до 2022. године, чиме се потврђује значај
његовог постигнућа за научнике који се баве математиком и физиком и
на које је он утицао својим радом.
252
Осим објављених радова, интересантно је било претражити и сту-

дентске и дипломске радове. Сви наведени радови су написани у прет-
ходних двадесетак година, чиме су на још један начин потврђени актуел-
ност и значај Анрија Поенкареа.
На факултетима на подручју бивше Југославије на којима не постоји
језичка баријера, може се видети да је Анри Поенкаре и даље веома акту-
елан. Колико је заиста актуелан изискивало би знатно више времена како
би се урадиле анализе на свим математичким и физичким факултетима
на истраживаној територији.
Завршимо једним цитатом Анрија Поенкареа, сходно часопису у коме
је овај рад објављен: „За�а�ак вас�и�ача јес�е �а на�ера �ечји �ух �а
�оново �рође �амо ��е су о�ишли ње�ови �реци, брзо �ролазећи кроз
о�ређене фазе, али не �о�искујући није�ну о� њих. У �ом �о�ле�у, ис�о-
рија науке мора би�и наш во�ич.”
Кључне речи: Анри Поенкаре, математика, филозофија, физика
253
прегледни рад
UDC 621.3:929 Санчез М.
Давид Флорес1 621.313.12.015.4
Кабинет Елек�рикалија,
Канет де Мар, Барселона, Шпанија
Зорица Циврић2
Јован Цветић3
ДОПРИНОС РАЗВОЈУ УРЕЂАЈА ЗА ГЕНЕРИСАЊЕ СТРУЈА

ПРИ ВИСОКИМ НАПОНИМА
И ВИСОКИМ ФРЕКВЕНЦИЈАМА:
УРЕЂАЈ МОНИКА САНЧЕЗА ЗА ГЕНЕРИСАЊЕ Х-ЗРАКА
И ВИСОКОФРЕКВЕНЦИЈСКИХ СТРУЈА
Апстракт
Овај рад има за циљ да осветли допринос шпанског инжењера,
проналазача и индустријалца Моника Санчеза развоју уређаја за
генерисање струја при високим напонима и високим фреквенција-
ма. Фокус рада је на уређају за генерисање х-зрака који је овај про-
налазач усавршио почетком 20. века, а који је постао познат након
што је коришћен за потребе флуороскопије током Првог светског
рата. У раду се износе детаљи конструкције уређаја о коме, коли-
ко је за сада познато, није сачувана изворна документација.
Да би се разумела иновативна природа Санчезовог уређаја биће
изнет преглед раних метода и апарата за добијање импулсних
струја при високим напонима и стимулисање пражњења у ренд-
генским цевима до појаве Теслиног револуционарног открића ос-
цилаторно-резонантног кола које је усмерило развој генератора
наизменичних високофреквенцијских струја при високим напони-
ма. Осим тога, изложићемо компаративну анализу основних ти-
пова електричних кола у уређајима који претходе Санчезовом, а
то су Теслин, Д’Арсонвалов и Удинов уређај. Комбиновањем исто-
1 christian.oersted@gmail.com
2 zorica.civric@muzejnt.rs
3 cvetic_j@etf.rs
255
ријског контекста и техничких увида, овај рад има за циљ да допу-

ни историју развоја генератора високофреквенцијских струја при
високим напонима и укаже на иновативан рад Моника Санчеза.
Кључне речи: Монико Санчез, Теслино резонантно-осцилаторно коло,
техника високог напона, гасне цеви, х-зраци
1. Увод
Хелмхолцово (Hermann von Helmholtz) проучавање појаве пражњења

Лајденске боце као првог типа кондензатора средином 19. века, а по-
том и Херцови (Heinrich Rudolf Hertz) експерименти којима је 1888.
године доказао постојање електромагнетних таласа, отворили су пут
бројним истраживањима метода за добијање струја до тада неслуће-
них вредности фреквенција и напона, као и њиховој примени у неко-
лико области науке, па и у медицини – прво у сврхе електротерапије,
а потом и за генерисање х-зрака. Последица ових истраживања је да
су Румкорфов (Heinrich Daniel Rühmkorff) калем и електростатичке
машине, као први извори струја високог напона, замењени новим
изворима.
Како се одувек дешавало да у научно-техничком свету понекад
истовремено настају и развијају се сличне или комплементарне идеје,
методе и уређаји, тако је и крајем 19. века на развоју уређаја за гене-
рисање високофреквенцијских струја при високом напону радило не-
колико научника. То су били Никола Тесла, енглески физичар Оливер
Лоџ (Oliver Joseph Lodge, 1851–1940), америчко-енглески инжењер и
проналазач Елиху Томсон (Elihu Thomson, 1853–1937), француски ле-
кар и биофизичар Жак-Арсен Д’Арсонвал (Jacques-Arsène d’Arsonval,
1851–1940), као и француски лекар и истраживач Пол-Мари Удин (Paul-
Marie Oudin, 1851–1923). Изнећемо упоредни преглед три основна и
најчешће коришћена уређаја – Теслиног, Д’Арсонваловог и Удиновог
– чији је рад заснован на Теслином открићу осцилаторно-резонантног
кола. Струје које уређаји генеришу назване су Теслине, Д’Арсонвало-
ве и Удинове струје.
Историју развоја уређаја за добијање струја при високим напони-
ма и високим фреквенцијама допунићемо студијом у историји науке
важног уређаја који је, почетком 20. века, развио шпански инжењер
Монико Санчез (Mónico Sánchez Moreno, 1880–1961). Санчез је произ-
вео преносни уређај који је, осим осталих, нашао и примену у меди-
цинској дијагностици као извор за напајање х-цеви. Примена уређаја
дала је замаха развоју радиологије у Шпанији, а историјском значају
256
Д. Флорес, З. Циврић, Ј. Цветић, Уређај Моника Санчеза за генерисање х-зрака
уређаја допринела је његова употреба за потребе француске војске

у Првом светском рату. Залагањем Марије Кири (Marie Curie) флуо-
роскопија, врста медицинског снимања која приказује континуирану
рендгенску слику на екрану, постала је доступна и на фронту, у сани-
тетским возилима опремљеним Санчезовим уређајем.
И док су уређаји Тесле, Д’Арсонвала и Удина описани у бројним
стручним књигама и научним радовима, делом јер је за њихов рад
везано и питање приоритета у открићу физиолошког дејства висо-
кофреквенцијских струја, са уређајем Монико Санчеза то није случај.
Сматрамо да је допринос овог рада управо у томе да пружи исцрпну
техничку студију овог уређаја јер нам није познато да је она икада ра-
није урађена у Шпанији или ван ње.
2. Монико Санчез Морено, инжењер, проналазач и индустријалац
Монико Санчез и његов рад су последњих година предмет интересо-

вања и проучавања историчара науке на универзитетима и у музејима
науке и технике у Шпанији. То је коинцидирало са порастом интере-
совања за Николу Теслу у овој земљи. Уочене су и извесне сличности
у њиховој животној и радној биографији (формално образовање и
самообразовање, добра препорука за почетак рада у САД, инвентив-
ност, као и област добијања струја при високим напонима и високим
фреквенцијама као заједничка област истраживања).4
Ко је био Монико Санчез, личност непозната нашој стручној јав-
ности? Рођен је 1880. године у селу Пиједрабуена, у Шпанији, у регио-
ну Кастиља – Ла Манча. Због ограничених економских и друштвених
прилика у родном селу, са 14 година је почео да ради у већим мести-
ма на пословима у вези са трговином. Са 19 година је дошао у Ма-
дрид са намером да студира електротехнику у Школи индустријског
инжењерства (Escuela Central de Ingenieros Industriales), али је шко-
4 Прилог на шпанској националној телевизији емитован 12. марта 2021.

године: “Mónico Sánchez, el Tesla manchego olvidado”, преузето 29. маја 2023,
https://www.rtve.es/noticias/20210312/monico-sanchez-tesla-manchego-olvida-
do/2081937.shtml; дијалог на Јутјуб каналу Јавне библиотеке у Сијудад Реалу
(Biblioteca Pública del Estado en Ciudad Real): „Mónico Sánchez, el Tesla español”,
преузето 29. маја 2023, https://www.youtube.com/watch?v=D7A3IdYOOpc&ab_
channel=BibliotecaP%C3%BAblicadelEstadoenCiudadReal; видети и прилог
на Линкдину: Francisco Leonardo Docanto, „Nikola Tesla y Mónico Sánchez
Moreno. Parecidos razonables”, преузето 29. маја 2023, https://www.linkedin.
com/pulse/nikola-tesla-y-m%C3%B3nico-s%C3%A1nchez-moreno-parecidos-leonar-
do-docanto/?trk=public_post.
257
ла била привремено затворена због штрајка студената. Без пред-

знања енглеског језика уписао се на курс електротехнике Института
електротехничких инжењера за дописну наставу (Electrical Engineer
Institute of Correspondence Instruction) који је 1898. године у Америци
основао инжењер Џозеф Вецлер (Joseph Wetzler, 1863–1911).5 У Евро-
пи се курс одржавао из канцеларије Института у Лондону.
2.1. Амерички период
После три године студија, Монико Санчез 1904. године долази у

Њујорк, на препоруку Џозефа Вецлера, који му поверава и први посао
техничког цртача. Потом је радио као електричар у компанији Футе,
Пирсон и компанија (Foote, Pierson & Company) која је производила
телеграфску опрему и електричне инструменте. Када је 1907. године
завршио студије дописне наставе на Институту и стекао диплому елек-
троинжењера, у истој фирми је наставио да ради у звању инжењера.
Наставио је стручно образовање похађањем курса електротехнике
на Универзитету Колумбија (Columbia University).
Године 1908. запослио се као главни инжењер у компанији Ван Ху-
тен и Тен Брук (Van Houten and Ten Broeck) која је производила елек-
тричне уређаје за примену у болницама. У то време, Санчез је пројек-
товао преносиви уређај који је тема овог рада, генератор струја при
високим напонима и високим фреквенцијама за генерисање х-зрака.
На позив Арчија Фредерика Колинса (Archie Frederick Collins, 1869–
1952), америчког електроинжењера и предузетника, Монико Санчез
је од 1909. године радио у компанији посвећеној истраживањима и
производњи уређаја из области бежичне телефоније – Колинс Вајрлес
5 Џозеф Вецлер је радио за америчке часописе Сајентифик Американ
(Scientific American, 1884), Електрикал Ворлд (Electrical World, 1885–1890) и
Електрикал Енџинијер (Electrical Engineer, 1890–1899). Заједно са Томасом
Комерфордом Мартином (Thomas Commerford Martin, 1856–1924) био je
аутор значајне књиге о електричном мотору и његовим применама – The
Electric Motor and Its Applications (New York: W. J. Johnston Co., 1886). На
иницијативу Мартина и Вецлера, Тесла је 1888. године одржао прво јавно
предавање, посвећено систему полифазних наизменичних струја. Вецлер је
био ангажован у раду бројних стручних удружења. Повукао се из активног
новинарства и посветио раду Института за дописну наставу. Велики број
уписаних студената из Велике Британије и Европе га је навео да отвори
канцеларију и у Лондону где је наставио да живи упркос многим позивима
да се врати у Америку. (“Obituary. Joseph Wetzler”, Proceedings of A.I.E.E.,
(1911): 140, 141, преузето 8. јуна 2023, https://ieeexplore.ieee.org/stamp/stamp.
jsp?arnumber=6659696).
258
Телефон Компани (Collins Wireless Telephone Co.), са седиштем у Њу-

арку у држави Њу Џерси. Ова компанија је почела комерцијалну про-
изводњу Санчезовог преносивог уређаја под називом Колинс-Санчез
високофреквенцијски уређај (Collins Sánchez Portable High Frequency
Apparatus), као и промоцију у највећим градовима на источној оба-
ли САД. Због својих радних и физичких карактеристика, уређај је, за
примену у одређеним условима, стекао велику предност у односу на
гломазне, фиксне рендгенске апарате који су тежили неколико стоти-
на килограма. На сајму електротехнике одржаном у септембру 1909.
године у Медисон Сквер Гардену (Madison Square Garden) у Њујорку,
Колинсова фирма је наступала одмах поред павиљона компанија Џе-
нерал Електрик (General Electric) и Вестингхаус (Westinghouse). Сан-
чез је наставио да ради као инжењер и након што је Колинсова ком-
панија спојена са још четири компаније чиме је настала Континентал
Вајрлес Телефон енд Телеграф Компани (Continental Wireless Telephone
and Telegraph Co.). Нови власници су му за патент високофреквен-
цијског уређаја за производњу х-зрака понудили акције у вредности
од петсто хиљада долара, али је Санчез понуду одбио и одлучио да
оснује сопствену компанију – Американ Санчез Електрикал Компани
(American Sánchez Electrical Company).6
Порасту примене новог уређаја за генерисање х-зрака допри-
нело је учешће Моника Санчеза на Петом међународном конгресу
медицинске електрологије и радиологије (Ve Congrès International
d’Electrologie et de Radiologie Médicales) који је одржан 1910. године
у Барселони. Као учесник по позиву, са великим успехом је демон-
стрирао рад и објаснио примену свог уређаја који се већ 1911. године
појављује у референтном америчком приручнику намењеном лека-
рима који примењују високофреквенцијске струје.7 Током боравка у
Шпанији, Санчез је почео да ради на оснивању своје фирме у родној
земљи и већ 1912. године је престала да постоји његова компанија у
Америци, а следеће године је основао фабрику у Шпанији где је наста-
вио да живи и ради.
6 Ramos Rodríguez et al., „Mónico Sánchez Moreno: A pioneer in radiologic

technology”, Radiología, 64, 2 (2022): 172, преузето 23. маја 2023, doi: 10.1016/j.
rxeng.2021.06.005.
7 Noble M. Eberhart, A Working Manual of High Frequency Currents (Chicago:
New Medicine Publishing Co, 1911), 284. Нобл М. Еберхарт (Noble M. Eberhart,
1870–1939), лекар и професор, један је од пионира у истраживању и примени
рендгенског зрачења и високофреквенцијских струја у медицини.
259
2.2. Повратак у Шпанију
У периоду од 1909. до 1912. године Монико Санчез је уређај заштитио

патентом у 14 земаља – девет европских (Шпанија, Француска, Пор-
тугал, Белгија, Италија, Енглеска, Немачка, Швајцарска и Аустрија)
и пет земаља у остатку света (САД, Мексико, Бразил, Аргентина и
Русија).8 На основу досадашњих истраживања нисмо успели да ут-
врдимо којим патентом је Санчезов преносни високофреквенцијски
уређај заштићен у Сједињеним Америчким Државама где је и почела
његова производња. Познато је да је 19. октобра 1909. године у Шпа-
нији поднео патент бр. 46537, Санчезов �реносни рен��енски а�ара�
(Un aparato de rayos x Sánchez portable), који је одобрен 13. децембра
1909. године. Наредне године, 25. децембра, одобрен му је додатак
патента, бр. 49075, под истим називом.9 Године 1910. је регистровао
патент у Великој Британији (бр. 24143), а у Француској 1911. године
(бр. 422168).10
Пети међународни конгрес медицинске електрологије и радиоло-
гије означио је 1910. годину као прекретницу у развоју радиологије
у Шпанији. Др Рамон Торес Карерас (Ramón Torres i Carreras, 1878–
1951)11 приредио је низ демонстрација са рендгенским снимцима
8 База података музејских збирки у Шпанији (La Red Digital de Colecciones

de Museos de España, CER.ES), податак из дигиталног картона предмета
„Преносни напонски извор високог напона и фреквенције”, инв. бр.
DT1995/031/0473, око 1930. године, Национални музеј науке и технологије,
преузето 8. јуна 2023, https://ceres.mcu.es/pages/SimpleSearch?index=true.
9 У бази података Патентног завода Шпаније (Oficina Española de Patentes y
Marcas) наводи се да је први Санчезов патент одобрен у Шпанији био Mос�

Ви�с�он-Санчез (Puente Wheatstone Sánchez), патент бр. 41887 (модификација
Витстоновог моста која омогућава да се преносиви инструмент користи за
лоцирање електричних кварова изван лабораторије). Поднет је 30. октобра
1907, а прихваћен 6. новембра 1907. године. У области високих фреквенција,
22. јула 1911. године је поднео патент бр. 51029, Усавршени а�ара� високе
фреквенције (Un aparato de alta frecuencia perfeccionado), који је одобрен 5.
августа 1911. године; “Un aparato de alta frecuencia perfeccionado”, Oficina
Española de Patentes y Marcas, преузето 8. јуна 2023, http://historico.oepm.es/
buscador.php.
10 Ramos Rodríguez et al., 172.
11 Дипломирао је 1902. године у Барселони, а усавршавао се у Паризу,
Бордоу и Берлину. Један је од оснивача Шпанског друштва за електрологију
и радиологију (Sociedad Española de Electrología y Radiología), основаног
1916. године. Године 1918. објавио је дело о рендгенолошкој семиологији
интраторакалног респираторног система (Semiología röntgenológica del
aparato respiratorio intratorácico). Био је члан издавачког одбора часописа за
физикалну медицину Медисина Фисика (Medicina Física) и ангажован у раду
Друштва за радиологију и електрологију Каталоније (Societat de Radiologia i
260
Слика 1. Уређај који је производила Електрична лабораторија Санчез
добијеним Санчезовим апаратом. Услед пораста интересовања за

примену уређаја, Санчез је с познатим дистрибутерима медицинских
инструмената, браћом Едмундом и Хозеом Мецгер (Edmundo и José
Metzger), склопио уговор о продаји у Шпанији.
Успех овог посла донео му је зараду довољну да затвори компа-
нију у Америци и да у свом родном месту 1913. године оснује фирму
Електрична лабораторија Санчез (Laboratorio Electrico Sánchez) и из-
гради фабрику. Осим уређаја за генерисање х-зрака (слика 1), према
Санчезовим пројектима су се производили и електрични генератори,
краткоталасни радио-уређаји, различите врсте цеви за пражњење,
високофреквенцијске лампе, неонске светиљке, јонизатори, радио-
лошки инструменти, електроде за електротерапију и каутеризацију и
други. Ангажовани су искусни немачки дувачи стакла за производњу
стаклених балона за рендгенске и остале врсте вакуумираних стакле-
них цеви различитог облика и намене.12
Уређај за генерисање х-зрака се продавао у многим земљама Ев-
ропе и Јужне Америке.13
Electrologia de Catalunya). “Ramon Torres i Carreras”, Enciclopèdia.cat, преузе-

то 30. јануара 2023, https://www.enciclopedia.cat/gran-enciclopedia-catalana/
ramon-torres-i-carreras.
13 J. P. Rozas Quintanilla, “Mónico Sánchez, Spanish inventor in The Collins
Wireless Telephone, Co. (1909)” 2010 Second Region 8 IEEE Conference on the
261
2.3. Примена Санчезовог уређаја у Првом светском рату
Значај Санчезовог уређаја порастао је са његовом применом за потре-

бе француске војске у Првом светском рату. Промоцији уређаја у Фран-
цуској допринели су шпански лекар, физијатар, Касијано Руиз Ибара
(Casiano Ruiz Ibarra, 1871–1961), и француски лекари Феликс Лоближе
(Félix Lobligeois, 1874–1941), пионир француске радиологије и један
од оснивача француског Друштва за медицинску радиологију (Société
de Radiologie Médicale), и Лусијен Мате (Lucien Mathé), радиолог, уред-
ник часописа Ла Консеј Терапеутик (Le Conseiller Therapeutique) и члан
Париског медицинског друштва (Société de médecine de Paris). Др Руиз
Ибара је у мају 1914. године пред Друштвом за медицинску радио-
логију објаснио примене Санчезовог уређаја у електротерапији, као
и за генерисање х-зрака. Истакао је повољне радне и физичке карак-
теристике уређаја и предочио серију рендгенских снимака насталих
његовом применом. Сличну презентацију одржао је и пред Париским
медицинским друштвом.14 За нови уређај су били заинтересовани
како специјализована штампа тако и војни лекари, за које је било све
извесније учешће у рату који је био на помолу.
Француска је ушла у рат почетком августа 1914. године, а већ у
септембру је Санчезов уређај био коришћен за пружање помоћи
рањеницима у мањим француским местима у близини границе са
Шпанијом.15 У октобру исте године, у војном центру у Бордоу, војни
лекар Жан Албан Бергоније (Jean Alban Bergonié, 1857–1925)16 је, у
присуству Санчеза и др Руиза Ибаре, испитао апарат за потребе ренд-
генског снимања повреда најтежих рањеника. На основу извештаја др
Бергонија француска влада је набавила педесет уређаја.17
History of Communications, Madrid, Spain (2010): 1–4, преузето 23. маја 2023,
doi: 10.1109/HISTELCON.2010.5735297.
14 J. P. Rozas Quintanilla, “La radiología y la I Guerra Mundial. La contribución es-
pañola: Mónico Sánchez”, Ciencia y técnica entre la paz y la guerra 1714-1814-1914
(SEHCYT 2014), Madrid, 1 (2014): 246–247.
15 Ibid., 249.
16 Жан Албан Бергоније je био професор на Медицинском факултету у Бордоу
и начелник радиографске службе 18. војне области. Један је од аутора Закона
о радиоосетљивости ткива или Бергоније-Трибондо закона (Loi de Bergonié et
Tribondeau), према коме се радиоосетљивост ткива повећава с повећањем
броја недиференцираних ћелија у ткиву, с повећањем митотичке активности
и дужине времена током којих се ћелије активно размножавају.
17 Ramos Rodríguez et al., 173, 174.
262
Слика 2. Марија Кири у пољској болници током Првог светског рата
Марија Кири је одредила начин опремања санитетских кола назва-

них „мали Кири” (Petites Curies) са преносивим Санчезовим уређајем
који се напајао малим генератором покретаним мотором са уну-
трашњим сагоревањем. Била је задужена и за подучавање и обуку вој-
ног особља и теренских медицинских сестара за рад са радиолошком
медицинском опремом (слика 2).18
Генерисање х-зрака није била једина намена Санчезовог уређаја.
Према приручнику за коришћење, апарат је био намењен и за при-
мену у експерименталне сврхе у кабинетима физике, хемије, мине-
ралогије и радиологије, за изазивање катодне фосфоресценције, у
експериментима са Круксовим цевима различитих врста, расветним
цевима са гасом ниског притиска, Гајслеровим цевима и другим, као
и за проучавање производње озона и његове примене. Дакле, то је
био одличан уређај за експерименталне или наставне кабинете и
лабораторије.
3. Високофреквенцијски извори високог напона

у време појаве Санчезовог уређаја
Уређај Моника Санчеза је заснован на принципу резонантно-осцила-

торног кола које је открио и први револуционарно применио Никола
Тесла, а које је Санчез усавршио за потребе свог уређаја. У приручнику
18 Rozas Quintanilla, „La radiología y la I Guerra Mundial...”, 248.
263
Слика 3. Приручник за коришћење

Санчезовог уређаја
за коришћење (слика 3), Санчез истиче да Тесли припада „очинство”

над открићем „веома интересантног модалитета електричне струје”
– мисли се на струје високих фреквенција – за чију производњу је
Тесла применио резонантни уређај који је и понео име Теслин висо-
кофреквенцијски трансформатор. Наводи и да су Д’Арсонвал и Удин
развили врсте резонатора засноване на истом принципу, али са дис-
позицијом елемената прилагођеном за примену у електротерапији.19
Да би се разумела иновативна природа Санчезовог уређаја изнеће-
мо сажет преглед раних метода и апарата за стимулисање пражњења
у гасним цевима пре појаве генерације високофреквенцијских извора
високог напона, а потом и компаративни преглед уређаја тада нове
генерације – Теслиног, Д’Арсонваловог и Удиновог уређаја, који су ко-
ришћени и за генерисање х-зрака.
3.1. Румкорфов калем и електростатичке машине
У првим данима открића х-зрака, рендгенске цеви, у то време јонске

или цеви са разређеним гасом, напајане су индукционим калемом
типа Румкорф или електростатичким машинама. У случају примене
19 Instrucciones para el manejo y técnica de utilización del Aparato Generador

de Rayos X Sánchez y Corrientes de Alta Frequencia para trabajos electrofisicos
(Piedrabuena: Laboratorio Eléctrico Sánchez, n.d.), 13, 15.
264
Слика 4.
Експериментална
апаратура за
генерисање х-зрака
помоћу индукционог
калема са
електромеханичким
прекидачем са
вибрирајућом
котвом
Слика 5. Румкорфов калем са живиним прекидачем
Румкорфовог калема (слика 4), да би се у секундару калема произ-

вели већи напон и снага, осим повећања броја и изолације намотаја,
унапређиван је и механизам за прекидање струје у примарном колу.
Уместо такозваног Вагнеровог чекића сличног кућном звону, који
примарно коло прекида помоћу вибрирајућег електромагнетног ме-
ханизма, прешло се на унапређене прекидаче међу којима се издваја
живин прекидач који електрично коло прекида на бржи и стабилнији
начин. Тиме се добија виши напон на секундару и постиже већа ста-
билност уређаја уз минимизирање електричних губитака насталих ус-
лед несавршености контаката прекидача (слика 5).
265
Повећање брзине прекидања струјног кола и елиминисање или

смањење појаве непотребних варница у контактима прекидача одмах
је утицало на побољшање радних карактеристика и стабилност Рум-
корфовог калема, али тиме су рад уређаја и подешавање параметара
кола постајали сложенији што је увећавало и цену уређаја. Величина
и број елемената апаратуре за напајање рендгенских цеви зависили
су и од њихове величине. Да би се постигле довољно високе вредно-
сти напона за побуђивање пражњења у већим цевима, конструисани
су велики, гломазни и скупи индукциони калеми. У раду са њима је
био потребан велики опрез због високог напона. Као примарни изво-
ри побуде калема коришћени су електрохемијски извори струје, као
и динамо машине на моторни погон, чији су се напон и јачина струје
прилагођавали вредностима које је захтевао индукциони калем,
обично у опсегу од 10–15 V, 3А. Са овим додатним уређајима, додат-
но се усложњавала и целокупна апаратура, а тиме увећавала и цена.
У случају примене електростатичких машина, као што су Холцо-
ва (Wilhelm Holtz), Бонетијева (Louis Bonetti) и Вимшурстова (James
Wimshurst), захтеван задатак је представљало добијање високог на-
пона и одржавање смера струје. Ове машине нису генерисале конти-
нуалну струју већ серију струјних импулса. Да би разумели проблем
смера струје, рецимо да Румкорфов калем производи струју која
има таласне карактеристике (сложенопериодичне) и, иако није јед-
носмерна струја, има смер. Да у случају Румкорфовог калема постоји
промена смера струје препознајемо по ефектима који при промени
начина везивања калема у коло настају у уређајима за чији рад се зах-
тева усмерени ток електрона, односно који имају аноду и катоду, као
што је то случај са Круксовом цеви типа Малтешки крст. Електроста-
тичке машине су високонапонски статички генератори и биле су до-
бар извор побуђивања рендгенских цеви у бројним експериментима,
па и за примену у радиографији, примену типа „блиц” за добијање
снимака, али нису биле погодне када се појавила потреба за дужом,
континуираном употребом рендгенских цеви, на пример, за потребе
флуороскопије.
Интензитет х-зрачења потребан за употребу у медицинске сврхе
био је већи од интензитета зрачења које се производило у наставне
или експерименалне сврхе помоћу мањих цеви побуђених стандард-
ним електростатичким машинама. Да би се произвели уређаји већег
интензитета х-зрачења, у случају, на пример, примене Бонетијеве ма-
шине, неколико пари дискова, односно „неколико машина”, било је
спојено на заједничку осовину (слика 6) која је ротацијом покретала
266
Слика 6. Вишеструка Бонети

машина за побуђивање х-цеви
дискове брзином потребном да се генерише високи напон довољан

за изазивање ефикасног пражњења у рендгенској цеви.
У овом случају морао се унапред предвидети и моторни механи-
зам за покретање осовине, како би се обезбедила довољна снага за
непрекидно окретање осовине, као и да би се осигурала равномер-
на ротација коју је тешко постићи ручним окретањем. Овакав склоп
уређаја био је механички сложен, бучан и нестабилан у раду и углав-
ном се користио у наставним кабинетима.
3.2. Теслин високофреквенцијски трансформатор

и уређаји Д’Арсонвала и Удина
Истраживање економичног и стабилног рада лучних лампи је, од 1888.

године, усмерило Николу Теслу на испитивање дејства струја високих
фреквенција. Изумео је две врсте уређаја за њихову производњу – ви-
шеполни генератор и високофреквенцијски трансформатор.
Употребом генератора са великим бројем полова, до 480, до-
бијао је струје фреквенције до 30 kHz.20 Приметио је да што је виша
фреквенција наизменичне струје то се већа количина електричне
енергије може пропустити кроз тело без већих непријатности, што је
у фебруару 1891. године изнео у чланку O појавама код наизменичних
20 Leland Anderson, ed, Nikola Tesla on His Work With Alternating Currents and
Their Application to Wireless Telegraphy, Telephony, and Transmission of Power
(Denver: Sun Publishing, 1992), 17.
267
Слика 7. Цртеж електричног кола из Теслиног патента Сис�ем елек�рично�

осве�љења, 1891. година
струја врло високе фреквенције.21 Истог месеца пријавио је патент

под називом Ме�о� и уређај за конверзију и �ис�рибуцију елек�рич-
не енер�ије којим је заштитио метод трансформације електричне
енергије помоћу пражњења кондензатора који се пуни електричном
енергијом из генератора високог напона, празни енергију преко вар-
ничара, претвара је у осцилаторну енергију и тако снабдева радно
коло високофреквенцијском струјом.22
21 Nikola Tesla, “Phenomena of Alternating Currents of Very High Frequency”,

Electrical World, XVII, 5 (1891): 128.
22 Патент бр. 462.418 пријављен 4. фебруара, а одобрен 3. новембра 1891,
“Method of and Apparatus for Electrical Conversion and Distribution”, преузето
12. јуна 2023, https://patents.google.com/patent/US462418A/en.
268
Како би добио високофреквенцијске струје још виших напона,

Тесла је у априлу 1891. године поднео захтев за нови патент за систем
електричног осветљења, којим је заштитио уређај који је постао по-
знат као Теслин трaнсфoрмaтoр.23 Патентом је заштићен и метод који
ће донети револуцију у генерисању и примени високофреквенцијских
струја при високом напону. Иновативност метода је у томе што се
кондензатор (C) нагло празни преко варничара (a) кроз примар транс-
форматора без гвозденог језгра који је лабаво индуктивно спрегнут
са секундаром који је израђен као калем са отвореним крајевима
P’S’ (слика 7). Као резултат резонанције примара и секундара и непо-
стојања гвожђа у језгру, између крајева секундара постижу се висок
напон и осцилације струје од неколико десетина хиљада херца.
Варијације описаног резонантно-осцилаторног принципа постаће
основа рада осталих уређаја о којима говоримо у овом раду и отво-
риће пут за истраживања у многим пољима примене струја високог
напона и високих фреквенција, као што су осветљење, бежична те-
леграфија, радио-техника, бежични пренос енергије, електротерапија
и генерисање х-зрака. Рад високофреквенцијског трансформатора,
бројне ефекте и шему уређаја Тесла је први пут јавно приказао у мају
1891. године на предавању у Њујорку (слика 8).24 Објаснио је ефекте
загревања људског тела изложеног деловању високофреквенцијских
струја при високим
напонима. Лекари су
се обраћали Тесли
очекујући да у овим
струјама пронађу
ефикасно средство и
помоћ у развоју но-
вих метода лечења.25
Слика 8. Шема Теслиног високофреквенцијског
трансформатора, 1891. година
23 Патент бр. 454.622 поднет 25. априла, а одобрен 23. јуна 1891. године,
“System of Electric Lighting”, преузето 12. јуна 2023, https://patents.google.
com/patent/US454622A/en. Уређај се назива и Теслин калем, Теслин транс-
форматор, Теслин осцилаторни трансформатор или Теслин резонантни
трансформатор.
24 Nikola Tesla, “Experiments with Alternating Currents of High Frequency
and Their Application to Methods of Artificial Illumination”, Transactions of the
American Institute of Electrical Engineers, VIII, 1 (1891): 266– 319, преузето 12.
јуна 2023, doi: 10.1109/T-AIEE.1891.5570149.
25Nikola Tesla, “Massage with currents of high frequency”, Electrical Engineer,
December 21, 1891, 679.
269
Француски лекар и биофизичар Жак-Арсен Д’Арсонвал јe крајем

седамдесетих година 19. века започео истраживање физиолошког
дејства струја на мишиће и ткива. Радећи са различитим струјним
изворима приметио је да су контракције произведене простоперио-
дичним струјама биле мање болне од контракција које су изазване
импулсним фарадејевим и галванским струјама, а деловале су повољ-
но и на метаболичке процесе. Добијени резултати усмерили су Д’Ар-
сонвала да од 1888. године почне да ради на проналажењу најбољег
извора наизменичних простопериодичних струја, о чему је прве ре-
зултате објавио 1890. године.26 Наставио је да проучава утицај раста
фреквенције струје на неуромишићну осетљивост. О физиолошком
дејству наизменичних струја дао је прво саопштење 23. фебруара
1891. године, два дана након што је објављен Теслин чланак о појава-
ма код наизменичних струја врло високе фреквенције. Више детаља
о свом раду изнео је 2. маја 1891. године пред Друштвом за биоло-
гију (Société de Biologie) у Паризу. Користио је Сименсове (Werner von
Siemens) и Грамове (Zénobe Gramme) машине наизменичне струје
чију фреквенцију и електромоторну силу је мењао променом брзи-
не ротације, као и „посебан облик алтернатора” који је давао струје
фреквенције до 5 kHz. Приметио је да се неуромишићне ексцитације
повећавају са постепеним повећањем фреквенције до 2,5 или 3 kHz,
да остају стационарне у опсегу 3–5 kHz, а затим се смањују са по-
већањем фреквенције од 10 kHz.27
Да би произвео фреквенције више од 10 kHz, Д’Арсонвал је од
децембра 1890. године почео да користи Херцов осцилатор. Пости-
гао је струје фреквенције до 50 MHz, ниског напона, чију вредност
није прецизирао. Ради добијања виших напона Херцов осцилатор је
заменио уређајем на који је 1892. године указао Елиху Томсон, а по-
26 Simón Reif-Acherman, „Jacques Arsene d’Arsonval: His Life and Contributions

to Electrical Instrumentation: Physics and Medicine. part II: High-Frequency
Experiences and the Beginnings of Diathermy”, Proceedings of the IEEE, 105, 2
(2017): 395–396.
27 У писменом саопштењу представљеном 2. маја 1891. године на састанку
Друштва за биологију, Д’Арсонвал се позива на саопштење које је усмено
изнето пред овим Друштвом 23. фебруара исте године. Према: J. A. d’Ar-
sonval, „Action physiologique des courants alternatifs”, Comptes Rendus
Hebdomadaires des Séances Et Mémoires de la Société de Biologie, III, 15
(1891): 283–284. О Д’Арсонваловом експерименту са Грамовом машином:
J. A. d’Arsonval, “Sur les effets physiologiques des courants alternatifs a va-
riation sinusodale Procédé pour les doser en électrothérapie”, Comptes
Rendus Hebdomadaires des Seances de l’Academie des Sciences, CXIV, 26 (1892):
1534–1536.
270
Слика 9.
Шема Томсоновог
уређаја, 1892. година
том уређајем изведеним из експеримената Елиху Томсона и Оливера

Лоџа.28 Уређај излазног напона 150 kV на који је указао Томсон поја-
вио се 1892. године (слика 9).29 Шема Томсоновог уређаја одговара
Теслином осцилаторном колу, а сам уређај се појавио годину дана
након што је Тесла одржао пре-
давање у коме је представио
високофреквенцијски транс-
форматор и за њега добио па-
тент (слике 7 и 8).
Коначан Д’Арсонвалов уре
ђај (слика 10) састојао се од
две Лајденске боце чије су уну-
трашње лимене фолије повеза-
не са снажним Румкорфовим
калемом и варничарем (АА’),
док су спољне фолије (BB’) по-
везане са калемом (CC’) у коме
се ствара осцилаторно коло.
Да би добио веће напоне и
повећао дужину варнице, у при-
марни калем који је назван и
„Д’Арсонвалов калем” уводио
је секундарни калем са већим
бројем навојака затворен у ста-
Слика 10. Шема Д’Арсонваловог клени цилиндар напуњен мине-
уређаја, 1893. година
28 J. A. d’Arsonval, „Influence de la fréquence sur les effets physiologiques des

courants alternatifs”, Comptes Rendus Hebdomadaires des Seances de l’Academie
des Sciences, CXVI (1893): 631.
29 Elihu Thomson, “Induction by High Potential Discharges”, Electrical World, 19,
8 (1892): 116–117.
271
Слика 11. Секундарни калем Д’Арсонваловог уређаја, 1893. година
ралним уљем (слика 11).30 Секундарни калем је назван и „мали Тесла”

с обзиром да је његова функција заснована на Теслином осцилатор-
но-резонантном принципу.31 Уређај је производио струје напона око
10 kV и фреквенције 10 kHz32 што су ниже вредности од оних које је
производио Теслин трансформатор.
Француски лекар Пол-Мари Удин је 1892. године33 закључио да се
у циљу добијања струје високе фреквенције при високим напонима,
повећање напона може остварити коришћењем принципа резонан-
ције између примарног и секундарног калема са ваздушним језгром.
Постојале су две верзије Удиновог уређаја који је назван и Удинов ре-
зонатор. Заједничко им је да је један крај примарног калема (кори-
стио је Д’Арсонвалов калем) уземљен, а други је у вези са секундар-
ним калемом са отвореним крајем. Ранији тип Удиновог резонатора
се израђивао са одвојеним примарним и секундарним намотајима
(до 1904. године). Каснији тип је изведен само са једним намотајем,
тако да примар и секундар формирају аутотрансформатор (сли-
ка 12). Унутрашња лимена фолија сваке Лајденске боце (LJ) повезана
је са Румкорфовим калемом (COIL) и варничарем (М). Спољна фолија
једне боце је у вези са примаром и уземљена је (Gr), док је спољна
фолија друге боце за примар везана преко регулатора (H). Клизним
30 D’Arsonval, „Influence de la fréquence sur les effets physiologiques des cou-

rants alternatifs“, 631, 632.
31 Frederick Finch Strong, High-frequency currents (New York: Rebman Company,
1908), 5, 8.
32 David B. Graves, “Lessons From Tesla for Plasma Medicine”, IEEE Transactions
on Radiation and Plasma Medical Sciences, 2, 6 (2018): 597, преузето 23. маја
2023, doi: 10.1109/TRPMS.2018.2866373.
33Удин се на ову годину позива у саопштењу из 1898. године, видети: Paul
Marie Oudin, „Sur le résonateur et sur l’effluve de résonance”, Comptes Rendus
Hebdomadaires des Seances de l’Academie des Sciences, CXXVI (1898): 1632.
272
Слика 12. Шема Удиновог уређаја,

око 1907. године
покретима регулатора утиче

се на индуктивност примарног
кола све док се не постигне по-
зиција при којој се на отвореном
секундарном крају појављује
снажно четкасто пражњење.
Електродом (CE) се делује на
пацијента. Удинов уређај је
производио снажно четкасто
пражњење од неколико стотина
хиљада до милион волти и фреквенције од 200 kHz до 2 MHz, што су
вредности више од оних постигнутих Д’Арсонваловим уређајем.34
У чланку објављеном 1920. године у Елек�рикал Екс�еримен�еру
(Electrical Experimenter) изнет је осврт на експеримент изведен са
снажним Удиновим резонатором излазног напона 200 kV. Наведена
је и Теслина изјава о томе да је једина разлика између његовог ос-
цилаторног трансформатора и Удиновог резонатора у томе што је
Удин експериментишући управо са Теслиним трансформатором, а
постојало је више типова, променио начин везе у колу и добио Теслин
осцилатор у коме је један крај секундара везан за примар. Тесла је
истом приликом указао и да су сви уређаји који се користе у сврхе
побуђивања цеви са разређеним гасом примарно засновани на њего-
вим објашњењима рада високофреквенцијских апарата и да се у так-
ве апарате убраја и Колинс-Санчезов високофреквенцијски уређај.35
34 Reif-Acherman, „Jacques Arsene d’Arsonval: His Life and Contributions to

Electrical Instrumentation...”, 399. Наводи се на основу P. M. Oudin, “Nouveau
mode de transformations des courants de haute fréquence”, L’électricien—Revue
internationale d’électricité, 6 (1896): 86–91.
35 „Lighting 250 Watt Lamp on 200,000 Volt Oudin Coil”, Electrical Experimenter,
VII, 10 (1920): 1025.
273
Слика 13. Шема Колинс-Санчезовог уређаја, 1909. година
Слика 14. Слева надесно: Теслин, Д’Арсонвалов и Удинов уређај
Електричну шему Колинс-Санчезовог уређаја који се продавао у

Америци (слика 13) налазимо у чланку о струјама и апаратима висо-
ких фреквенција (High Frequency Currents and Apparatus) аутора Харија
Винфилда Секора (Harry Winfield Secor), који на високонапонском
крају уређаја препознаје Удинов резонатор који је заправо варијан-
та Теслиног осцилатора.36 Ова шема одговара и шеми уређаја који је
36 Harry Winfield Secor, „High Frequency Currents and Apparatus”, Electrical

Experimenter, III, 7 (1915): 328–329.
274
Монико Санчез производио у својој фабрици у Шпанији и дистрибуи-

рао само под својим именом.
У чланку објављеном 1907. године Арчи Колинс (Аrchi Frederick
Collins) је изнео компаративни приказ кола уређаја Тесле, Д’Арсонва-
ла и Удина, где се јасно виде сличности кола (слика 14).37 Можемо се
упитати и да ли је управо у трагању за сличним апаратом са повољним
техничким и физичким карактеристикама које би га чиниле траже-
ним на тржишту, Колинс понудио запослење Монико Санчезу 1908.
године.
4. Уређај Монико Санчеза за генерисање х-зрака
Када је Никола Тесла открио да је струје високог напона и високе

фреквенције могуће произвести уређајем који је заснован на систему
осцилаторно-резонантног кола, показао је и да се ове струје, упркос
томе што су наизменичне и стога привидно немају смер, могу ефи-
касно употребити за напајање Круксових цеви, производњу х-зрака и
добијање одличних рендгенских снимака.
Теслин систем је био савршен уколико је, на месту где се при-
мењује, било могуће напајање примарног кола наизменичном струјом
при високом напону, како би се у секундарном колу добио довољно
висок напон за генерисање х-зрака. Али дистрибуција електричне
енергије преко електричне мреже још увек није била устаљена у пр-
вим деценијама 20. века, а није била уопште могућа у неком удаље-
ном месту или на бојном пољу, односно на месту где не постоји елек-
трична мрежа.
Управо је ово контекст у коме појава преносивог апарата Моника
Санчеза добија на значају.
4.1. Карактеристике Санчезовог уређаја
Санчезов уређај је представљао суштинску модификацију Румкор

фовог калема, а користећи Теслин осцилаторно-резонантни принцип
и захваљујући техничком дизајну, стекао је веома повољне каракте-
ристике за практичну примену – смештен унутар кофера укупне масе
до 10 килограма, величине приближне величини ручне торбе коју су
37Аrchi Frederick Collins, „An Easily-Made High-Frequency Apparatus”, Scientific

American Supplement, 63, 1618 (1907): 25929.
275
Слика 15.
Круксова цев;
1 – регенератор;
2 – анода;
3 – анти-катода
са хладњаком;
4 – катода
Слика 16.
Санчезова цев;
1 – регенератор,
помоћна
електрода за
регенерацију
ваздуха,
спречава да цев
губи вакуум;
2 – анти-катода;
3 – катода
у то време користили лекари, компактан, лако преносив, стабилан у

раду, једноставан за коришћење, релативно јефтин, с познатим еле-
ментима постављеним тако да чине иновативно електрично коло, с
могућношћу напајања и једносмерним и наизменичним напонским
изворима од 100 до 200 V, без потребе за додатним уређајима и
трансформатором при напајању. Могао је да се користи за потребе и
флуороскопије и радиографије. Подсетимо да су у време када Санчез
усавршава свој уређај, уређаји који су коришћени за напајање ренд-
генских цеви били већи, тежи, деликатнији за подешавање, компли-
кованији за употребу, као и захтевнији у погледу напајања јер нису
могли да раде на наизменичну већ само на једносмерну струју.
Санчезов уређај је омогућавао и једноструко и двоструко пове-
зивање са различитим типовима цеви. Још једна оригиналност Сан-
чезовог рада је у томе да је пројектовао и производио посебне рен-
дгенске цеви прилагођене његовом уређају. За разлику од Круксове
цеви (слика 15), Санчезова цев нема аноду (слика 16), тако да постоји
само једнострука веза цеви са уређајем, и то између катоде и сфер-
ног терминала високог напона. „Анти-катоду” Санчез повезује са
соленоидом (калемом) који назива „капацитетом”, чија је сврха да
повећа интезитет пражњења у цеви (слика 17). Повећање соленоида
276
Слика 17. Повезивање

уређаја са Санчезовом
цеви
Слика 18. Повезивање

уређаја са Круксовом
цеви типа Малтешки
крст
анти-катоде значи да осцилације продиру у цев у већој количини, аку-

мулирају се у овој полуцеви, тако да нема потребе за анодом.
Када се Санчезов уређај користи у експериментима са Круксовом
цеви, анода се повезује за високонапонски терминал, а катода са дру-
гим терминалом апарата (слика 18).
Санчезова рендгенска цев нема ни додатну цев за хлађење јер
због коришћења високофреквенцијских струја не долази до грејања
материјала те нема ни потребе за хлађењем. Објаснимо овде улогу
регенератора, неизоставног дела Санчезове цеви. Зидови Круксове
цеви су током времена апсорбовали преостали гас из цеви, што је за
последицу имало смањење притиска у цеви, повећање напона, а тиме
и генерисање х-зрака веће енергије, све док цев није постала нефунк-
ционална због генерисања х-зрака непотребно велике енергије. Да би
277
Слика 19. Флуороскоп се поставља тако да су центар анти-катоде и центар

екрана флуороскопа на истој висини, на размаку од 45 cm до 60 cm
се спречио овај процес, за тело Санчезовe цеви је причвршћена мала

цев са лискуном или другим материјалом који при загревању произ-
води гас чиме се у цеви постиже жељени притисак.
У случају примене у флуороскопији, кутију са уређајем је пратила
кутија сличних димензија са флуороскопом чији је екран пресвучен
флуоресцентним материјалом, углавном цинк-сулфидом (слика 19).
За детекцију х-зрака на екрану флуороскопа првобитно је коришћено
скупо једињење, баријум-цијанид-платина, које је с порастом знања о
ефектима рендгенског зрачења на различите материјале замењено
приступачнијим једињењима.
278
4.2. Начин рада Санчезовог уређаја
Начин рада Санчезовог уређаја се унеколико разликује од начина

рада описаног у већ поменутом приручнику за употребу уређаја. Као
што је већ речено, Санчезов уређај је представљао комбинацију Рум-
корфовог калема и Теслиног осцилаторно-резонантног транформа-
тора, а чини га систем од неколико елемената. Сви делови система
су оптимизовани тако да је крајњи резултат компактан уређај чија је
маса око 10 kg. Осим мале масе, предности у односу на уређаје исте
намене биле су и релативно ниска цена и начин напајања (могућност
напајања и једносмерним и наизменичним напонским изворима од
100 до 200 V без потребе за додатним великим и тешким калемовима
и трансформатором при напајању).
Основна, једноставна шема уређаја из приручника за коришћење
приказана је на слици 20: 1 и 8 – прикључни крајеви или терминали
за напајање; 2 – електромагнет; 3 – кондензатор осцилаторног кола;
4 – прекидач; d – вибрирајућа еластична котва прекидача; b и c – тачка
прекида струјног кола и тачка која изазива пражњење у осцилатор-
ном колу; 5 – примарни калем осцилаторног кола; 6 – секундарни ка-
лем осцилаторног кола; 7 – високофреквенцијски терминал.
На слици 21 је приказана детаљнија шема кола која садржи све
елементе као и основна шема (од 1 до 8), али се може видети да
уређај садржи два електромагнетa, што не мења принцип његовог
рада. Унутрашњи електромагнет је с једним намотајем на језгру (2a),
а спољашњи с два одвојена намотаја на језгру (2b). Приказани су и
главни прекидач (9), осигурач (10), као и прекидач (11) и терминали
за примену уређаја у сврхе каутеризације (11, 12).
Према шеми са слике 20, уређај ради на следећи начин: када на
прикључним крајевима 1–8 нема напајања, еластична котва прекида-
ча 4 спаја тачке b и c и успоставља се растућа струја преко прикључка 1
кроз калем 2, преко тачака b и c кроз калем 5, а преко прикључка 8 се
затвара струјно коло. У ствари, овај део кола одговара Румкорфовом
калему без секундарног дела. Струја расте према експоненцијалном
закону:
=I I max (1 − e − Rt / L )
где је I max = U18 / R , U18 напон између тачака 1 и 8, а L = L2 + L5 ≅ L2 ,

јер је индуктивност калема 2 много већа од индуктивности калема 5
(према подацима са слике 21 већа је око 105 пута), и R = R2 + R5 ≅ R2
(исто важи и за отпорност калемова).
279
Слика 20. Основна шема Санчезовог уређаја
Слика 21. Развијена шема Санчезовог уређаја
Струја пуњења се успоставља и кроз кондензатор 3, али је њена

вредност незнатна јер је капацитивност кондензатора мала. Међу-
тим, пре него што се достигне максимална струја I max еластичну
котву прекидача 4 привлачи магнетска сила калема 2 и она раздваја
тачке b и c. Нагомилана магнетска енергија у калему 2 пуни високо-
напонски кондензатор 3 и напон на њему достиже високе вредности.
Ако се занемаре губици енергије у калему 2, напон на кондензатору је
максимално U max = I L2 / C3 где струја I зависи од тренутка искљу-
чења прекидача 4. После пуњења кондензатора 3 струја престаје да
се успоставља кроз калем 2 и он отпушта еластичну котву прекида-
ча 4 спајајући тачке b и c. Сада се успоставља високофреквенцијско
пражњење у новом колу које чине кондензатор 3 и калем 5. Ново
коло представља Теслин осцилаторно-резонантни трансформатор
чији секундарни калем 6 има велики број навоја и у слабој је магнет-
280
ској вези са примарним калемом 5 (коефицијент спреге је обично

0,4–0,6). Фреквенција прекидача 4 зависи од индуктивности калема 2,
капацитивности кондензатора 3, као и од еластичности и масе котве
прекидача 4, а може са достигне и 100 Hz.
Исти елементи се могу видети и на детаљнијој шеми на слици 21,
при чему je додат осигурач 10, а калем 2 је подељен на калемове 2а и
2б који се могу укључити или искључити по потреби мењајући напон
којим се пуни кондензатор 3 чиме се мења и висина излазног напона
у тачки 7 на врху калема 6.
Према шеми на слици 21, фреквенција Санчезовог уређаја је
f = 1/ (2π L5C3 ) а напон на излазу 7 је до 100 kV. Према Теслином
резонантном принципу, делови калема и капацитивности високона-
понског намотаја морају да задовољавају услов L5C3 = L6C7 где је
L6 индуктивност, а C7 укупна капацитивност (сопствена капацитив-
ност међусобних намотаја и капацитивност према околини) секундар-
ног намотаја Теслиног трансформатора. Уређај мора бити повезан са
земљом – највероватније је капацитивно спрегнут доњи крај калема
5 или кондензатора 3 или је напајање у тачки 8 галвански уземљено.
То се може закључити по томе што вакуумирана цев за пражњење и
стварање x-зрака (Санчезова цев) нема аноду или, како је он назива,
„анти-катоду”, односно постоји само катода. Постоји само једностру-
ка веза цеви са уређајем и то између катоде и сферног терминала
високог напона (термини катода и анода су пренесени из експери-
мената са једносмерним високонапонским импулсима из Румкорфо-
ровог индуктора). Тадашње цеви су биле хладне, односно није било
загревања катоде која би отпуштала електроне и који би се убрзава-
ли у пољу катода-анода ударајући у аноду и стварајући x-зраке (так-
ве цеви су захтевале високи вакуум и пронађене су касније). Цеви из
доба у коме је радио Монико Санчез су биле делимично вакуумиране
да би се наелектрисања кретала са што мање судара с неутралним
молекулима и тиме стварала што јачу струју. Међутим, вакуум није
био висок (чак је био и непожељан, па су у цеви додавани посебни
извори гасова односно регенератори) јер су се наелектрисања (пре
свега електрони) стварала у међусобним сударима молекула, а и у су-
дарима позитивних јона са катодом у јаком електричном пољу. Услед
малог броја молекула у високом вакууму није било могуће постићи
довољну струју. С обзиром да електроне убрзава електрично поље за
које мора да постоји и друга електрода, „други” крај цеви или друга
електрода, био је подлога на којој је цев стајала и био је капацитивно
спрегнут са катодом.
281
4.3. Израда Санчезовог апарата
У појединим музејима и антикваријатима може се видети изложен

Санчезов уређај, али његова затворена унутрашњост је неприступач-
на за посматрача. У недостатку литературе са описом појединачних
елемената и детаља израде, одлучили смо да уређај упознамо из-
рађујући његову реплику. Приликом репродуковања научних уређаја
у документарне и образовне сврхе, настојимо да буду, ако не иден-
тични, онда врло слични оригиналним, како по изгледу тако и по вр-
сти и квалитету употребљених материјала, a морају бити у потпуно-
сти функционални. Реплика апарата део је кабинета за дидактичку и
експерименталну физику Елек�рикалија (Electricalia) за проучавање
историје науке, који се налази у Канет де Мару, Шпанија.
Одлагали смо детаљно проучавање Санчезовог уређаја јер нисмо
били сигурни да ли шема електричног кола којом смо располагали
(слика 20) заиста садржи све елементе који се налазе у уређају. Дугује-
мо захвалност инжењеру Херарду Меиру (Gerardo Meiro) из Мадрида,
који поседује оригинални уређај (произведен у Санчезовој фабрици),
што нам је омогућио да се упознамо са детаљима и распоредом свих
елемената, као и што је извршио потребна електрична и физичка ме-
рења. Изненадила нас је унутрашњост уређаја, где се „скривао” ин-
вентиван и компактан распоред елемената који су кључ за разуме-
вања функционисања уређаја. Унутрашњи простор је економично ис-
коришћен, а привидна једноставност карактерише апаратуру која се
састоји од различитих калемова, кондензатора, варничара, релативно
једноставних механизама за подешавање кола и пратећих елемената.
Основна шема електричног кола публикована у приручнику за ко-
ришћење уређаја (слика 20) je илустративна, како смо и претпоста-
вили, јер садржи опште информације, док развијена, детаљна шема
реалног кола (слика 21) обухвата све елементе и посебности кола.
Разлика у количини информација је вероватно последица Санчезовог
настојања да заштити патентна права.
При изради реплике настојали смо да се што више приближимо
оригиналном изгледу и начину израде Санчезовог апарата. Прихвати-
ли смо известан степен разлике јер се на неколико сачуваних приме-
рака може видети да се поједини детаљи израде уређаја који нису од
велике важности разликују зависно од периода производње.
Израда реплике је била сложен посао, како због броја појединач-
них елемената које уређај садржи, тако и због појединих тешкоћа
при њиховој изради. У припремној фази рада, било је очигледно да
282
ће најтежи део за израду бити резонантни трансформатор са секун-

даром у блоку од воштане масе која има улогу изолатора, међутим,
изглед блока је говорио мало о томе шта се у њему налази. Утврдили
смо да се воштана маса састоји од калафонијума и пчелињег воска
помешаних без употребе растварача, што је чини ефикасним и ста-
билним изолатором. Калафонијум и восак се од раних дана користе
за изучавање појава електрицитета због великог изолационог капаци-
тета и лакоће употребе. Изненадило нас је коришћење намотаја би-
филарног типа за израду унутрашњег и спољашњег електромагнета с
обзиром да ову врсту намотаја није лако извести јер се захтева ручно,
истовремено намотавање две паралелне жице. Језгра електромагне-
та су направљена од снопа жице од меког гвожђа које има мале губит-
ке услед хистерезиса.
Прво је приступљено изради кутије уређаја која се изворно произ-
водила од храстовине. За израду реплике коришћено је врста дрве-
та под називом афрички махагони или doussie (лат. Afzelia Africana),
сличне боје, а тврдоћа и завршна обрада омогућавају да дрво добро
Слика 22. Детаљи израде кутије од Слика 23. Завршни изглед кутије
дрвета и потпорни елементи спољашњег
(лево), унутрашњег (у средини)
електромагнета и сферног
терминала
283
Слика 24. Сферни терминал на потпорном стубу и потпорни елемент

спољашњег електромагнета пре намотавања
патинира и делује атрактивно. Детаљи конструкције кутије могу се ви-

дети на сликама 22, 23 и 24.
За израду плоче која затвара унутрашњи део кутије употребљен је
пертинакс због добрих изолационих и механичких особина, а изглед
је идентичан оригиналној плочи од бакелита.
4.3.1. Израда унутрашњег и спољашњег електромагнета

и прекидача примарног кола
На слици 23 се виде цилиндрични потпорни елементи два електро-

магнета са језгром од меког гвожђа и бочним квадратним деловима
од дрвета. Један електромагнет (спољашњи) смешта се с горње стра-
не уређаја (слика 24), док се други (унутрашњи) поставља у затворе-
ни, унутрашњи простор кутије.
Референтне вредности електричних величина којима је подвргну-
та конструкција електромагнета и калемова унете су на шеми са сли-
ке 21. Спољашњи (слика 25) и унутрашњи електромагнет (слика 26)
су изведени са језгром од меког гвожђа и бифиларним намотајем од
двослојно изоловане бакарне жице пречника 0,5 mm.
284
Слика 25. Завршни изглед Слика 26. Завршни изглед

спољашњег електромагнета са унутрашњег електромагнета
прекидачем, вибрирајућом котвом
и регулатором
Слика 27. Прекидач примарног кола

са вибрирајућом котвом
285
Тело прекидача примарног кола, који има улогу главног регулато-

ра електричних процеса, израђено је од сребра, као и код оригинал-
ног уређаја, чиме се спречава оксидација која би ометала правилно
функционисање (слика 27). Ради спречавања оксидације може се ко-
ристити и платина, али она је скуп материјал.
Вибрирајућа котва прекидача је дебљине 0,3 mm и направљена је
од фосфорне бронзе, што омогућава велику брзину савијања и потом
одличан динамички опоравак без кашњења које би се десило у случају
коришћења мање еластичног или дебљег материјала. Урађено је неко-
лико тестова дебљине и врсте материјала плоче како би се постигао
оптимум. Стопа прекидача која се магнетише и причвршћује за вибри-
рајућу плочу мора бити направљена од меког гвожђа из истих разлога
као и језгро електромагнета. Због тога је за израду стопе коришћен
носач неодимијумског трајног магнета са хард-диска рачунара. Намо-
таји унутрашњег и спољашњег електромагнета, као и код оригиналних
уређаја, заштићени су облогом од говеђе коже обилно лакиране шела-
ком, а крајеви облоге се држе повезани памучном плетеницом, како се
види на сликама 25 и 26. Потом су израђени носећи механички елемен-
ти (носач за вибрирајућу плочу прекидача, носач регулатора и други),
као и контактни елементи у висококвалитетној месинг-бронзи.
4.3.2. Израда кондензатора и примарног и секундарног калема

резонантног трансформатора
Примарни калем резонантног трансформатора (бр. 5, слике 20 и 21)

израђен је од пет завојака жице пречника 3 mm. Секундарни калем
(бр. 6, слике 20 и 21) израђен је од 20
слојева бакарне жице пречника 0,25 mm,
тако што је сваки слој намотаван навој по
навој, а између слојева је стављен инду-
стријски папир дебљине 0,18 mm који се
користи за изоловање намотаја трансфор-
матора (слика 28). Секундарни калем је
постављен унутар примарног и они су као
целина смештени у засебну кутију, а затим
заливени врућом мешавином калафонији-
ма и чистог пчелињег воска без додавања
Слика 28. Секундарни калем у фази

конструкције
286
Слика 29. Примарни и секундарни калем заливени чистим пчелињим воском

и калафонијумом; метални јарбол у центру служи за везу са сферним
терминалом високог напона
Слика 30. Кондензатор

растварача. Ово је био деликатан процес рада, али од суштинског зна-
чаја, јер се у овом делу уређаја генеришу високи напони. Кутија са за-
ливеним калемовима смештена је у затворени унутрашњи део кутије
(слика 29).
Као кондензатор је коришћен индустријски кондензатор за ми-
кроталасну пећ, капацитета 1 μF, из којег су уклоњени алуминијумско
кућиште и отпорник за унутрашње пражњење кондензатора. Смештен
је у картонску кутију испуњену мешавинoм воска и калафонијума да би
се избегло просипањe изолационог уља из кондензатора (слика 30).
287
Слика 31. Осигурач са бакелитним носачем – поред електромагнета лево;

комутатор – у углу доле десно; утичница
и мрежни прикључни кабл – са стране десно
4.3.3. Остали детаљи израде
Сви унутрашњи проводници су направљени од једножилног пласти-

фицираног бакра, али су обложени изолационим текстилним мате-
ријалом који се одувек користио у радио-техници, пречника 6 mm.
Осигурач са бакелитним носачем, централни прекидач (комутатор),
утичнице и мрежни прикључни кабл одговарају епохи израде ориги-
налних уређаја (слика 31). Као комутатор је употребљен двоструки
прекидач, уобичајен почетком 20. века. За сферни терминал је упо-
требљена месингано-бронзана кугла, од бронзе (Cu-Zn) и калаја (Sn),
која је због старости већ стекла патину. Стуб високонапонског терми-
нала, на чијем је врху сфера, направљен је од дрвета, а основа стуба је
од стакла дебљине 5 mm чији је центар перфориран за пролаз метал-
ног јарбола са слике 29.
Сви елементи су неколико пута обилно лакирани шелаком, који је
одличан електрични изолатор. Када су све везе направљене пратећи
оригинално коло, уређај је без проблема почео да ради. Било је по-
288
Слика 32. Општи изглед апарата у фази провере рада
Слика 33. Сферни терминал, прикључни елементи и каблови смештају се са

унутрашње стране поклопца кутије
требно добро подесити прекидач примарног кола и бити пажљив у

детаљима, поставити облоге на електромагнете, како је већ објашње-
но, и патинирати нове материјале што је више могуће како би се по-
стигла кохерентност изгледа са оригиналом. Коначан резултат након
што су сви елементи повезани и састављени може се видети на сли-
ци 32. Када се уређај не користи, да би се кутија затворила, поједини
елементи смештају се у поклопац кутије (слика 33).
289
Слика 34. Коначан изглед

апарата повезаног са
Круксовом рендгенском
цеви
Слика 35. Уређај у раду

са варницом дужине око
10 cm
4.4. Тестирање уређаја
Уређај смо тестирали помоћу Круксове рендгенске цеви и могла се

видети жуто-зелена луминисценција стакла када су га пробили х-зра-
ци. Као што је већ објашњено, Круксовa цев повезује се са уређајем
двоструко (слика 34).
С обзиром на опасност од зрачења, за будућа подешавања рен-
дгенску цев смо заменили Круксовом цеви типа Малтешки крст. До-
бијене су веома задовољавајуће перформансе и варница дужине око
10 cm, што значи да је варница између терминала у ваздуху напона
око 100 kV, што се поклапа са вредношћу напона коју Санчез наводи у
приручнику за коришћење уређаја (слика 35).
290
У мерењима које је инжењер Херардо Меиро спровео у својој

лабораторији у Мадриду на уређају који је произведен у Санчезо-
вој фабрици, добио је на високонапонском крају струју фреквенције
око 170 kHz, што је вредност која нас је изненадила јер је далеко од
вредности од 7,5 MHz коју наводи Монико Санчез у приручнику за ко-
ришћење уређаја.
На високонапонском крају се добијају следеће рачунске вредно-
сти фреквенције f = 1/ (2π L5C3 ). Фреквенција примара за измере-
не вредности L5=1 μH и C3=0,8 μF износи 177 kHz. Фреквенција секун-
дара износи 170 kHz за измерене вредности L6=120 mH и C7=7 pF.38
5. Епилог
Санчезов генератор за генерисање х-зрака и струје високе фреквен-

ције коришћен је у медицинске сврхе све до краја тридесетих година
20. века. Санчезов апарат је током Првог светског рата добио кон-
курента у виду преносивог рендгенског апарата који је за америчку
војску израдила фирма Џенерал Електрик. Овај апарат је користио
рендгенску цев нове генерације, такозвану Кулиџову цев – вакуумску
цев чији је рад заснован на термоелектронској емисији. Амерички на-
учник Вилијам Кулиџ (William D. Cooledge, 1873–1975) који је радио у
истраживачкој лабораторији Џенерал Електрика, изумео је 1913. го-
дине, а патентирао 1916. године рендгенску цев која је била револу-
ционарна на више начина. Ово откриће усмериће и даљи развој ренд-
генских цеви и уређаја.
Фабрика Монико Санчеза у Пиједрабуени је успешно радила све
до почетка Шпанског грађанског рата када су лабораторија и на-
менска електрична централа заплењене. По завршетку рата посао
је замро услед послератних тешкоћа и међународне изолације Шпа-
није. Монико Санчез није успео да поново покрене фабрику. Отворио
је фабрику леда, бензинску станицу, па чак и биоскоп у свом родном
граду.39 Преминуо је 1961. године у Сијудад Реалу. Његова породица
је чувала поједине машине заједно са више од 200 рендгенских цеви
и 2010. године их је даровала Националном музеју науке и техноло-
гије (MUNCYT Museo Nacional de Ciencia y Tecnología: Sala Innovación
Española) који у свом седишту у Ла Коруњи излаже неке од најбољих
38 Односи се на капацитивност кондензатора (C=0,8 μF), сферног терминала

(C=5 pF) и каблова.
291
примерака.40 Поједини уређаји који су се користили у настави физи-

ке у Шпанији сачувани су у наставним центрима, као што су Колеџ
Безгрешног зачећа (Colegio de la Inmaculada) у Хихону, Колеџ Светог
Фрање Паулског (Colegio San Francisco de Paula) у Севиљи41 и Универзи-
тет Комплутенсе (Universidad Complutense) у Мадриду, као и у разли-
читим музејима медицине широм Шпаније.
40 “Descubre MUNCYT Alcobendas”, Museo Nacional de ciencia y Tecnología

(MUNCYT), преузето 12. јуна 2023, https://www.muncyt.es/sites/default/fi-
les/2023-03/DESCUBRE_MUNCYT_ALCOBENDAS.pdf.
292
Слика 1. Фондација Библиотека науке и артиљерије (La Fundación Biblioteca

de Ciencia y Artillería).
Слика 2. “Les Petites Curies of Marie Curie“. RINCONEDUKATIVO. Преузе-
то 12. јуна 2023. https://rinconeducativo.org/en/recursos-educativos/
les-petites-curies-of-marie-curie.
Слике 3, 16, 17, 18, 19, 20. Instrucciones para el manejo y técnica de utilización
del Aparato Generador de Rayos X Sánchez y Corrientes de Alta Frequencia
para trabajos electrofisicos. Piedrabuena: Laboratorio Eléctrico Sánchez,
n.d..
Слика 4. Aubert, L. La photographie de l’invisible—les rayons X. Paris:
Schleicher Frères, 1898, 101.
Слике 5, 15. Википедија, јавни домен.
Слика 6. Sparkmuseum. Преузето 12. јуна 2023. http://www.sparkmuseum.
com/FRICTION.HTM.
Слика 7. Преузето 12. јуна 2023. https://patents.google.com/patent/
US454622A/en.
Слика 8. Electrical World, New York, 18, 2 (1891): 26.
Слика 9. Thomson, Elihu. “Induction by high potential discharges”. Electrical
World, 19, 8 (1892): 117.
Сликe 10, 11. Comptes Rendus Hebdomadaires des Seances de l’Academie des
Sciences, 116, (1893): 632.
Слика 12. Kassabian, Mihran Krikor. Roentgen Rays and Electro-Therapeutics.
Philadelphia: J.B. Principles Lippincott Co., 1907, 142.
Слика 13. Secor, H. Winfried. “High Frequency Currents and Apparatus”.
Electrical Experimenter, III, 7 (1915): 328–329.
Слика 14. Collins, А. Frederick. “An Easily-Made High-Frequency Apparatus”.
Scientific American Supplement, 63, 1618 (1907): 25929.
Слике 22–35: Фотографије аутора из 2022. године.
1. Anderson, Leland, ed. Nikola Tesla on His Work With Alternating Currents
and Their Application to Wireless Telegraphy, Telephony, and Transmission
of Power. Denver: Sun Publishing, 1992.
2. Collins Frederick, Аrchi. “An Easily-Made High-Frequency Apparatus“.
Scientific American Supplement, 63, 1618 (1907): 25929.
293
3. D’Arsonval, Jacques-Arsène. “Influence de la fréquence sur les effets

physiologiques des courants alternatifs”. Comptes Rendus Hebdomadaires
des Seances de l’Academie des Sciences, CXVI (1893): 630–633.
4. D’Arsonval, Jacques-Arsène. “Sur les effets physiologiques des
courants alternatifs a variation sinusodale Procédé pour les doser
en électrothérapie”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Seances de
l’Academie des Sciences, CXIV, 26 (1892): 1534–1536.
5. D’Arsonval, Jacques-Arsène. “Аction physiologique des courants
alternatifs”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances et Mémoires
de la Société de Biologie, III, 15 (1891): 283–286.
6. “Descubre MUNCYT Alcobendas”. Museo Nacional de ciencia y
Tecnología (MUNCYT). Преузето 12. јуна 2023.https://www.muncyt.es/
sites/default/files/2023-03/DESCUBRE_MUNCYT_ALCOBENDAS.pdf.
7. Finch Strong, Frederick. High-frequency currents. New York: Rebman
Company, 1908.
8. Graves, David B. „Lessons From Tesla for Plasma Medicine“. IEEE
Transactions on Radiation and Plasma Medical Sciences, 2, 6 (2018): 594–
607. Преузето 23. маја 2023. doi: 10.1109/TRPMS.2018.2866373
9. Instrucciones para el manejo y técnica de utilización del Aparato Generador
de Rayos X Sánchez y Corrientes de Alta Frequencia para trabajos
electrofisicos. Piedrabuena: Laboratorio Eléctrico Sánchez,n.d.
10. Krikor Kassabian, Mihran. Roentgen Rays and Electro-Therapeutics.
Philadelphia: J.B. Principles Lippincott Co., 1907.
11. La Red Digital de Colecciones de Museos de España, CER.ES. Преузето 8.
јуна 2023.https://ceres.mcu.es/pages/SimpleSearch?index=true.
12. “Obituary. Joseph Wetzler”. Proceedings of A. I. E. E., April, 1911, 140,
141. Преузето 08. јуна 2023. https://ieeexplore.ieee.org/stamp/stamp.
jsp?arnumber=6659696.
13. Oudin, Paul–Mari. „Sur le résonateur et sur l’effluve de résonance“.
Comptes Rendus Hebdomadaires des Seances de l’Academie des Sciences,
CXXVI (1898): 1632–1634.
14. Ramos Rodríguez, R, Juan P. Rozas Quintanilla, E. Nava Baro and F. Sendra
Portero. “Mónico Sánchez Moreno: A pioneer in radiologic technology”.
Radiología, 64, 2 (2022): 169–178. Преузето 23. маја 2023. doi: 10.1016/j.
rxeng.2021.06.005.
15. Reif-Acherman, Simón. „Jacques Arsene d’Arsonval: His Life and
Contributions to Electrical Instrumentation in Physics and Medicine.
Part III: High-Frequency Experiences and the Beginnings of Diathermy“.
Proceedings of the IEEE, 105, 2 (2017): 394-404.
16. Rozas Quintanilla, Juan P. “Mónico Sánchez, Spanish inventor, in The
Collins Wireless Telephone, Co. (1909)”. In 2010 Second Region 8 IEEE
294
Conference on the History of Communications, Madrid, Spain (2010):

1–4. Преузето 23. маја 2023. doi: 10.1109/HISTELCON.2010.5735297.
17. Rozas Quintanilla, Juan P. “La radiologia y la I Guerra Mundial. La
contribución española: Mónico Sánchez”. In Ciencia y técnica entre la paz
y la guerra: 1714, 1814, 1914 (SEHCYT 2014, Madrid) /coord. por Francisco
A. González Redondo, 1 (2014): 245–252.
18. Tesla, Nikola. “Massage with currents of high frequency”. Electrical
Engineer, December 21 (1891): 679.
19. Tesla, Nikola. “Method of and Apparatus for Electrical Conversion and
Distribution“, US462418A. Преузето 12. јуна 2023. https://patents.
google.com/patent/US462418A/en.
20. Tesla, Nikola. “Phenomena of Alternating Currents of Very High
Frequency“. Electrical World, XVII, 5 (1891): 128–130.
21. Tesla, Nikola. “System of Electric Lighting“, US454622A. Преузето 12.
јуна 2023. https://patents.google.com/patent/US454622A/en.
22. Thomson, Elihu. “Induction by high potential discharges”. Electrical
World, 19, 8 (1892): 116–117.
23. „Un aparato de alta frecuencia perfeccionado”. Oficina Española de
Patentes y Marcas. Преузето 8. јуна 2023. http://historico.oepm.es/
buscador.php.
295
David Flores
Cabinet Electricalia, Canet de Mar, Bacelona, Spain
Zorica Civrić
Jovan Cvetić
A CONTRIBUTION TO THE DEVELOPMENT OF DEVICES FOR

GENERATION OF HIGH-VOLTAGE AND HIGH-FREQUENCY CURRENTS:
MONICO SÁNCHEZ’S DEVICE FOR GENERATION OF X-RAYS AND HIGH-
FREQUENCY CURRENTS
Mónico Sánchez Moreno (Piedrabuena, 1880 – Piedrabuena, 1961),

Spanish engineer, inventor and industrial, began his studies of electrical
engineering in Spain by enrolling in a correspondence course of electric
engineering at the London branch of the American Electrical Engineer
Institute of Correspondence Instruction. After completing a three-year
course, in 1904, upon a reccomendation by Joseph Wetzler, the founder of
the Institute, he was employed by a telegraphic equipment and electrical
instrument company in New York. In 1907, at the Institute, he obtained
his degree of electrical engineer and afterwards, continued his profesional
advancement at the Columbia University.
At the time, X-ray technology was becoming more and more advanced,
but fixed, expensive and very heavy and massive X-ray machines posed a
great problem. In 1908, Sánchez became the main engineer at a company
specialised in electro-technical instruments for hospitals. He designed a
portable generator of high-frequency current for generation of X-rays,
which had significant practical advantages compared to the existing X-ray
machines. Upon the invitation of Archie Frederick Collins, American electrical
engineer and an enterpreneur, in 1909, he joined the company Collins Wireless
Telephone Co. which started commercial production and promotion of a
portable device known as the Collins-Sánchez device. When the company
was transformed, due to an unsatisfactory offer by the new management
regarding the further manufacture of the device, Sánchez continued his
work at his own company American Sánchez Electrical Company.
Between 1909 and 1912, he protected his device with a patent in Spain
and 13 other countries (France, Portugal, Belgium, Italy, England, Germany,
Switzerland, Austria, USA, Mexico, Brazil, Argentina and Russia). The device
was sold in Europe and South America.
The device became popular after Sánchez successfully participated at
the International Congress of Medical Electrology and Radiology in 1910
in Barcelona. Concluding a contract for the sale of the device in Spain
296
encouraged Sánchez to close his company in the USA in 1912 and open a
factory Laboratorio Electrico Sánchez in 1913 in his hometown, where he
began the production of his device, as well as other devices according to
his own designs. Application of the portable device has spread beyond the
production of the X-ray generation device, including experimental uses in
physics and chemistry. During the World War I, it was used by the French
Army on the battlefields. Marie Curie played a key part in the equipping of
the medical vehicles with Sánchez’s portable devices and training of nurses
on the field.
Mónico Sánchez’s device is based on the principle of resonant oscillating
circuit discovered and revolutionized by Nikola Tesla in his high-frequency
transformer, which Sánchez perfected for the purpose of his device.
D’Arsonval and Oudin developed resonators based on the same principle, but
with a different disposition of elements adapted to the use in electrotherapy.
Sánchez’s device represents an essential modification of the Ruhmkorff coil
and by using the resonant oscillation principle and thanks to its technical
design, it gained very favourable characteristics for practical application—a
total mass of 10 kg, the size of a physician’s handbag, compact, easily
portable, stabile in operation, easy to use, relatively cheap, with known
elements laid out so that they comprise an innovative electric circuit with a
possibility of charging using both direct and alternating currents from 100 V
to 200 V, without the need for additional devices and a transformer during
charging. It could also be used for fluoroscopy and radiography, with single
or double connection to various types of tubes. Sánchez’s inventiveness can
also be seen in the advancement and production of an X-ray tube which,
unlike the Crookes tube, does not have an anode and does not require an
additional cooling tube because of the use of high-frequency currents, and
also includes a regenerator for maintaining the desired pressure in the tube.
For application in fluoroscopy, the device was accompanied by a fluoroscope
with a fluorescent screen. Sánchez’s device remained in use until the 1930s.
In the absence of literature with a description and details of the
manufacture of individual elements of the device, especially those located
in a closed part inaccessible to the observer, we decided to get to know
the device by making a replica of it. This included the construction of a box
to house all the elements; two electromagnets, an inner one with a single
winding on the core and an outer one with two separate windings on the
core, both with a soft iron core and with bifilar windings; primary circuit
breaker with regulator; capacitor and primary and secondary windings of
the resonant transformer in a block of rosin and beeswax as an insulator.
The replica was fully functional and successfully generated high-frequency
currents at high voltage.
The efforts were made to make the replica as close as possible to the
original look and method of making the Sánchez’s device. A certain degree
of difference was accepted, because on several preserved specimens it can
297
be seen that in different periods of production, the device differed in certain

details that are not of great importance. The replica device is part of the
didactic and experimental physics cabinet Electricalia for the study of the
history of science located in Canet de Mar, Spain.
The device was tested with a Crookes X-ray tube, which produced a spark
approximately 10 cm long, indicating a voltage of about 100 kV. According
to Sánchez, the device works at a frequency of 7.5 MHz, while frequency
measurements on one of the preserved original samples yielded a frequency
of around 170 kHz, which is a deviation from the stated value.
Keywords: Mónico Sánchez, Tesla’s resonant oscillating circuit, high-
voltage technology, gas tubes, X-rays

298
претходно саопштење
UDC 7.016.4
Огњен Ш. Миљанић1
Универзитет у Хјустону, Хемијски факултет, Хјустон,
Сједињене Америчке Државе
ЕНЕРГЕТИКА КАО ИНСПИРАЦИЈА УМЕТНОСТИ
Апстракт
Док нове технологије често омогућавају нове облике уметничког
изражавања, сама технологија је ретко предмет таквог израза. У
овом раду су представљени неке изузеци од овог општег тренда,
са фокусом на приказ различитих енергетских технологија у умет-
ности. Чини се да је угаљ најчешће обрађивана тема, вероватно
због његове дугогодишње повезаности са новим капиталистич-
ким и социјалистичким друштвима, индустријализацијом, напрет-
ком и радничким покретом. С обзиром да њихова експлоатација
и прерада захтевају мање напорног рада, друга фосилна горива
– нафта и природни гас – изазвала су много мање интересовања.
Нуклеарна енергија чини сопствену категорију, због своје пове-
заности са нуклеарним оружјем, и чест је мотив у литератури и
филмовима о катастрофама. Обновљива енергија је изазвала ре-
лативно мало интересовања, а хидроенергија је најзаступљенија у
различитим видовима уметности. Овај рад пружа прелиминаран
пресек приказа различитих извора енергије кроз различите обли-
ке уметничког изражавања.
Кључне речи: технологија, уметност, ликовна уметност, филм, музи-
ка, књижевност, енергетика, архитектура, плес
1. Увод
Технологија и уметност су у спрези од древних времена. Преисторијски

цртежи у пећинама су преживели до данашњег времена захваљујући
1 miljanic@uh.edu
299
томе што су наши преци пронашли довољно стабилне природне

пигменте који могу да трају миленијумима. Та се традиција наставила
и открића нових пигмената и боја су наставила да утичу на развој
сликарства – од византијског до пруског плавог, нове нијансе боја
су отварале врата новим нијансама уметничког израза. Слична је
ситуација и у архитектури – древна открића попут малтера или свода
су омогућила изградњу до тада невиђених грађевина. У модерно
доба, металуршки и хемијски напретци – као што су висококвалитетни
челици, темперовано стакло или армирани бетон – померају границе
простора, димензија, висине и географије. Музика је такође одувек
била у спрези са физиком и механиком, а веза између филма, хемијске
и оптичке технологије је више него очигледна. Можда једини изузетак
од овог правила представља књижевност, на коју развој технологије
није имао толики утицај, изузев у веома општем смислу, као што је,
на пример, откриће мастила или штампарске пресе. Тај се утицај
углавном односио на �ос�у�нос� писане речи широј публици, али не
и на сам њен садржај.
Ова спрега је, међутим, била доста једнострана. Док је утицај тех-
нологије на уметност значајан и трајан, уметност се ретко бави техно-
логијом као таквом. Наравно, ликовна уметност често слави боје као
естетски и филозофски концепт, али се готово никада не бави про-
изводњом пигмената као тематиком. Архитектура понекад велича
своје модерне материјале, али у већини случајева то чини као фусно-
ту, а не као централну поставку грађевине.
У овом раду ћу покушати да се усредсредим на изузетке од овог
општег правила, односно на уметничка дела у различитим гранама
уметности којима је тематика управо технологија, и то специфично
енергетика.2 Овај преглед ће, сасвим сигурно, бити непотпун, али се
надам да ће ипак инспирисати читаоце да траже ове паралеле у умет-
ничким делима која сам ја пропустио. Напомињем да сам овој теми
приступио с тачке гледишта једног хемичара и енергетичара, те да се
нисам користио аналитичким алатима из хуманистичких области, по-
пут, на пример, етномузикологије, историје уметности или антропо-
лигије. Стога се надам да ће овај рад подстакнути и колеге из тих об-
ласти да обрате пажњу на ову интересанту тему и да својим знањем
даље допринесу њеној стручној анализи.
2 Barry Lord, Art and Energy: How Culture Changes (American Alliance of
Museums, 2014).
300
О. Ш. Миљанић, Енергетика као инспирација уметности
2. Музика
У традиционалној кантри музици северне Америке,3 читав један

поджанр се бави копањем угља. Вероватно најчувеније песме тог
поджанра су Ћерка ру�ара у�ља (Coal Miner’s Daughter, 1970) ауторке
Лорете Лин (Lorettа Lynn) и Мрачан као �амница (Dark as a Dungeon,
1946) Мерла Трависа (Merle Travis), но кантри песама о рударима
угља вероватно има неколико стотина. Неке од њих се баве веома
специфичним проблемима у рударским животима, као што је, на
пример, пнеумокониоза или такозвана болест црних плућа, о којој су
певали А. Џ. Роуч (A. J. Roach) у песми Црна �лућа (Black Lung, 2007)
и Џо Фриман (Joe Freeman) у песми У рају неће би�и црних �лућа
(There’ll Be No Black Lung Up in Heaven, 2007). Синдикални односи су
такође честа тема, као што се види у песми Син�икалац (Union Man,
2011) групе Блу Хајвеј (Blue Highway). Међу најтужнијим песмама
с овом тематиком су оне које опевају несреће које су довеле до
погибије рудара, попут Несреће у За�а�ној Вирџинији (West Virginia Min-
ing Disaster, 1971) или Екс�лозије у ру�нику Дерби (Explosion at Derby
Mine) Чарлија Магарда (Charlie Maggard). Компилација под називом
Музика у�ља (Music of Coal) је номинована за престижну музичку
награду Греми за 2007. годину, али је није освојила. У популарној
музици с простора бивше Југославије, малобројне су песме које се
дотичу енергетике и рударства – примери су Маљчики (1981) И�ола и
Па�уљци (или Она ра�и у ру�нику, 1986) Владе Дивљана – али у смислу
много уопштенијем од својих америчких пандана.
Сједињене Америчке Државе су велики произвођач како угља,
тако и нафте и природног гаса, али су ова друга два горива знатно
ређе била теме песама. Зашто је то тако? Ако се детаљније анализи-
рају текстови песама о рударима угља, већина њих говори о страдању,
тешким животу и мукама рудара и њихових породица. То је страдање
сигурно било највеће код експлоaтације угља: нафтна и гасна инду-
стрија запошљавају много мање радника (у већој мери користећи тех-
нологију), а ти радници су обично и боље плаћени и раде у сигурнијим
условима него рудари угља. Индустрија угља је такође и доста старија
од осталих енергетских грана, те историјске везе и усмено предање
сигурно играју улогу у одржавању и неговању ових песама.
3 Неки критичари се вероватно не би сложили са класификовањем ове попу-

ларне музике као гране уметности, већ више популарне забаве. Да би ток дис-
кусије у овом раду било што линеарнији, ипак ћу музику овог жанра сматрати
уметношћу, а дискусију о њеним квалитетима оставити за неко друго место.
301
У омањем опусу музике о нафтној индустрији, слика коју ове песме

стварају је потпуно другачија од оне о индустрији угља. Песме о нафта-
шима из Сједињених Америчких Држава углавном представљају своје
протагонисте као романтичне, мужевне усамљенике којима се смеши
велики успех након мучног рада. Такве су песме Наф�аш (Roughneck,
1963) Џонија Кеша (Johnny Cash) или С�ара бушо�ина (This Old Rig,
1957) Фредија Френка (Freddie Frank). Ликови у песмама о рударима
угља о таквом успеху не могу ни сањати—очај и сиромаштво су њи-
хова генерацијска и непроменљива судбина. Честа тема у песмама о
нафтној индустрији је и рад далеко од куће, као у песми О�ац наф�аш
(Оilfield Dad, 2015) Брајана Мартина (Bryan Martin). Овај мотив се ређе
среће у песмама о угљу: рудари су обично генерацијски, заједно са
својим породицама, живели у близини рудника.
Песама о природном гасу готово да и нема, чак ни у земљама које
су биле пионири у експлоатацији овог природног ресурса: Холандији,
Азербејџану или Шкотској.
Спрега енергетике и уметности се понекад може наћи у најнеобич-
нијим ситуацијама. Песма Конвој (Convoy, 1975) групе Менхајм С�имро-
лер (Mannheim Steamroller) је инспирисана догађајима из седамдесе-
тих година 20. века, када је током нафтног ембарга америчка влада
ограничила брзину на аутопутевима на 90 km/h како би се штедело
гориво. Ово је сметало возачима камиона којима је успоравање
транспорта смањивало приходе. Томе су се супротставили тако што
су та ограничења смишљено кршили, али возећи у великим конвојима
јер полиција није могла да заустави читав конвој. Песма је била
велики хит, а испирисала је и истоимени филм из 1978. године, који је
режирао Сем Пекинпо (Sam Peckinpah).
Aко се изузму песме које алудирају на нуклеарни рат и катаклизме
проузроковане нуклеарним експлозијама, праве музике о нуклеарној
енергији има релативно мало. На енглеском говорном подручју, песме
попут Уранијумске �рознице (Uranium Fever, 1955), жанровски доста
сличне кантри музици везаној за рударење угља, нису достигле већу
популарност. Немачка група Краф�верк (Kraftwerk) је 1975. године,
на самом почетку немачког антинуклеарног покрета, објавила албум
под називом Ра�ио-Ак�ивнос� (Radio-Aktivität). Интересантно је да
значајнијих песама о нуклеарној енергији нема ни у Француској, која
око 80% своје струје добија од нуклеарне енергије.
Обновљива енергија готово да није инспирисала музику. Енергија
ветра је, донекле зачуђујуће, одсутна чак и из популарне данске музи-
ке 20. века, иако је ова земља била водећа у свету у развоју ове врсте
302
енергије још од почетка 20. века. Ово донекле оповргава хипотезу да

су старији извори енергије чешће опевани. Соларни панели, ветротур-
бине и геотермалне инсталације вероватно не носе у себи ни роман-
тику ни осећај несигурности везане за неке од горенаведених извора
енергије. Изузетак су, донекле, хидроелектране, које су инспирисале
песму о брани Гренд Кули (Grand Coulee Dam), која је изграђена че-
трдесетих година прошлог века како би покретала највећу америчку
хидроелектрану. Аутор песме Брана Грен� Кули (Grand Coulee Dam,
1941) је Вуди Гутри (Woody Guthrie), који пева о томе како ће се струја
из хидроелектране користити за производњу алуминијума и мангана,
али такође велича брану и као осмо светско чудо, што сугерише да је
песма имала пропагандно-патриотски карактер. Гутрија је у то време
запослила локална компанија за електродистрибуцију, те је он сни-
мио двадесет и шест песама које описују електрификацију тог дела
Америке. С наше временско-просторне дистанце, песма је жанров-
ски опет најближа америчкој кантри и блугрес музици. Чувена песма
Момак са ау�о�у�а (Highwayman, 1977) Џимија Веба (Jimmy Webb),
у једном делу описује рад на Хуверовој брани (Hoover Dam) у југоза-
падном делу САД. Мегапројекти као што су бране су током изградње
запошљавали велики број радника и тиме су вероватно инспирисали
популаризацију музичког стваралаштва. У том смислу, постоје пара-
леле са индустријом угља.
Иако ветротурбине и музика немају много додирних тачака, један
амерички музичар је и те како утицао на њихов развој. Наиме, Сони
Боно (Sonny Bono), члан популарног америчког поп дуа Сони и Шер
(Sonny & Cher) из шездесетих и седамдесетих година 20. века, био је
од 1988. до 1992. године градоначелник Палм Спрингса, живописног
монденског града у ветровитим пустињама јужне Калифорније. Када
је касних осамдесетих година кренула изградња ветротурбина у
близини тог града, он јој је био један од најгласнијих и најутицајнијих
противника, сматрајући турбине руглом и водећи кампању против
њих како у Калифорнији, тако и у Вашингтону. Касније је то мишљење
променио и постао један од њихових најватренијих присталица.4
Противљење ветротурбинама, а касније и изградњи различитих
постројења, пре свега, из естетских разлога, у Америци се од Боновог
времена назива “нимбизам” (NIMBYism, скраћено од “Not In My Back
Yard”, што би у буквалном преводу значило „не у мом дворишту”).
4 Robert W. Righter, Wind Energy in America: A History (Norman: University of
Oklahoma Press, 1996).
303
3. Књижевност
Неки од класика светске књижевности се баве копањем угља као

илустрацијом социјалних тензија и људске патње током раних дана
капитализма. Међу њима су Герминал (Germinal) Емила Золе (Émile
Zola) из 1885. године, који описује штрајкове рудара у северној
Француској, и који је два пута адаптиран у филм и још двапут у
телевизијске серије. Чувен је такође и роман Ричарда Лјуелина (Rich-
ard Llewellyn) Како је била зелена моја �олина (How Green Was My
Valley) из 1939. године, који се бави рударским животом у Велсу, а
који је светску славу доживео након истоимене филмске адаптације
коју је режирао Џон Форд (John Ford) 1941. године. Ревијски преглед
америчких романа о индустрији угља је објављен 1988. године;5 један
од његових закључака је да Америка – за разлику од Западне Европе
– никад није произвела „велики роман о угљу” попут ова два. Већина
романа са овом тематиком је била прилично једнодимензионална
и бавили су се подтематиком која је у време њиховог писања била
актуелна као, на пример, антиимигрантском хистеријом крајем 19.
века или осећајем економске несигурности током тридесетих година
20. века.
Међу белетристиком која се бави нафтном индустријом истиче
се роман Наф�а! (Oil!, 1927) Аптона Синклера (Upton Sinclair), која је
био инспирисан скандалима везаним за корупцију око приватизације
нафтних бушотина током двадесетих година 20. века. Књига је инспи-
рисала и филмску адаптацију под насловом Биће крви (There Will be
Blood) коју је 2007. године режирао Пол Томас Андерсон (Paul Thomas
Anderson).
Розалинд Марш (Rosalind Marsh) је у одличном чланку сажела од-
нос совјетских књижевника (али и цензора) према употреби нукле-
арне енергије како у ратне, тако и у мирнодопске сврхе.6 Совјетски
песници су разматрали ризике нуклеарне енергије (мада понекад у
увијеној форми) у песмама попут М. Љвовове (М. Львов) Произво�и
рас�а�а уранијума (Продукты распада урана, 1960)7 или Озе (Оза,
1964) Андреја Андрејевича Вознесењског (Андрей Андреевич Возне-
5 Stephane E. Booth, “The American Coal Mining Novel a Century of Deve

lopment”, Illinois Historical Journal 81 (1988): 125–140.
6 Rosalind J. Marsh, “Soviet Fiction and the Nuclear Debate”, Soviet Studies, 38
(1986): 248–270.
7 М. Львов, „Продукты распада урана”, Литературная газета (1960): 2.
304
сенский),8 чија је радња смештена у истраживачку станицу у Дубни.

Вознесењски у својој поезији критички анализира ризик од деперсо-
нализације човека уколико технолошки напредак постане сам себи
сврха –дилема која је и те како актуелна и данас.
4. Филм
У филму, наравно, треба разграничити стваралаштво на документарно

и играно; у документарном, прича о енергетици има доста, али у овом
раду ћу се посветити другој категорији. Филмова о угљу такође има
у великом броју, мада угаљ не доминира толико филмски опусом
као у области музике или литературе. Међу критички најбоље
прихваћеним филмовима у овој области спадају амерички Ма�вон
(Matewan, 1987) који се бави штрајком рудара и њиховим обрачуном
са приватном војском власника рудника у истоименом америчком
градићу током двадесетих година 20. века. На сличној локацији се
дешава и радња новијег филма Окно број 9 (Mine 9, 2019) у којем је
група од девет рудара заробљена у окну три километра под земљом
након експлозије метана која је урушила излаз.
Инспирација за акционе филмове се могла пронаћи у различитим
несрећама везаним за енергетску индустрију као, на пример, у по-
лудокументарном филму Дипво�ер Хорајзон (Deepwater Horizon) о
експлозији истоимене нафтне платформе у Мексичком заливу 2010.
године, или у старијем Гра� у ва�ри (City on Fire, 1979), који су мно-
ги критичари прогласили колосалним промашајем. Далеко бољи је
био Урбани каубој (Urban Cowboy, 1980), у коме је Џон Траволта (John
Travolta) одиграо незаборавну улогу младог тексашког каубоја који се
сели у Пасадену, градић у близини Хјустона, како би прешао на боље
плаћени посао у рафинерији. Класици Џин (Giant, 1956), са Елизабет
Тејлор (Elizabeth Taylor) и Џејмсом Дином (James Dean), и Пе� лаких
кома�а (Five Easy Pieces, 1970) са Џеком Николсоном (Jack Nicholson)
су, на неки начин, оба посвећени пресеку породичних односа, осећаја
усамљености у друштву и природи, као и нафтној индустрији која
ствара велико богатство али и „храни” тај осећај самоће. Оку�ира-
ни (Okkupert, 2015–2019) је норвешка серија високе продукције, која
се бави хипотетичком инвазијом Русије на Норвешку коју Европска
унија прећутно подржава како би се одржала производња норвеш-
ке нафте и гаса. Нигеријски филмови Олоибири (Oloibiri, 2015) и Црни
8 Андрей Андреевич Вознесенский, „Оза”, Молодая гвардия, 10 (1964):
11–35.
305
новембар (Black November, 2012) разматрају проблематику „нафтне

клетве” – парадоксалног и, нажалост, честог феномена осирома-
шења земаља богатих природним ресурсима. Ова два филма испитују
манифестације нафтне клетве у насељима у делти реке Нигер, где
прилив новопридошлог новца узрокује локалну корупцију и крими-
нал. Неколицини филмова посвећених нафти а снимљених у арапским
земљама, критичари нису били наклоњени. Вероватно најпознатија је
катарско-француска копродукција Дан сокола (Day of the Falcon, 2011)
која описује почетке развоја нафтне индустрије у региону. Међу најин-
тересантнијим филмова овог жанра је Афера Ма�еи (Il Caso Mattei,
1972) Франческа Росија (Francesco Rosi), о нафтном магнату Енрику
Матеију који се одупирао продаји италијанске нафтне компаније Ени
америчким концернима. Матеи је умро под неразјашњеним околно-
стима, а овај одличан филм о њему је добио Велику награду Канског
фестивала (Cannes Grand Prix).
Као ни у другим уметностима, природни гас није био инспирација
за много филмова, али вреди поменути Обећану земљу (Promised Land)
из 2012. године, филм који анализира хидраулично ломљење (fracking),
због чега је критикован од стране индустрије природног гаса.
Антинуклеарни покрет је филм Хирошима, љубави моја (Hiroshima,
Mon Amour, 1959) преузео као неку врсту манифеста. Петоделна игра-
на серија Чернобиљ (Chernobyl, 2019) у продукцији медијске куће ХБО
(HBO) описује, са много историјски тачних детаља, несрећу у Чер-
нобиљу и првих неколико недеља њене санације. Слична, али потпу-
но фиктивна, јесте и тема јужнокорејског филма Пан�ора (Pandora,
2016), у коме експлозија корејске нуклеарне електране ставља радни-
ке те нуклеарне електране и локалне руководиоце пред тешке избо-
ре. Јапански играни филм Фукушима 50 (Fukushima 50, 2020) анализи-
ра узроке несреће у нуклеарки Фукушима 2011. године.
У тренутку писања овог рада, у биоскопима широм Србије и света
можемо да пратимо један неуобичајен феномен – тренутно најпопу-
ларнији филм је О�енхајмер (Oppenheimer, 2023), биографија истоиме-
ног америчког физичара и творца америчке атомске бомбе, Џулијуса
Роберта Опенхајмера (Julius Robert Oppenheimer). У овом филму се
нуклеарна енергија – иако употребљена у ратне сврхе – разматра као
главна тема, укључујући и реперкусије које је Опенхајмер доживео
када је почео да се противи даљем ширењу нуклеарног наоружања.
Филм је донекле инспирисан романом Амерички Проме�еј (American
Prometheus, 2005) аутора Кеја Бирда (Kai Bird) и Мартина Шервина
(Martin J. Sherwin).
306
Андреј Тарковски (Андрей Арсеньевич Тарковский) је сместио

радњу свог одличног филма С�алкер (С�á́лкер, 1979), који је донекле
заснован на научнофантастичком роману Пикник �окрај �у�а (Пикник
на обочине, 1972) Аркадија и Бориса Стругацког (Аркадий и Борис
Стругацкий), у мистериозну Зону, коју неки сматрају алегоријом за
свет уништен нуклеарном катастрофом. Филм је снимљен седам го-
дина пре чернобилске несреће – у напуштеним хидроелектранама на
реци Јагала у данашњој Естонији, те су стога авантуристи који би про-
тивзаконито упадали у забрањену зону око чернобиљског напуште-
ног реактора себе често називали с�алкерима.
Нису сви филмови о нуклеарној енергији трагедије или тешке
драме. Руски филм А�омски Иван (А�омний Иван, 2012) редитеља
Василија Бархатова (Василий Бархатов) је романтична комедија чија
се радња дешава у нуклеарној електрани. Интересантно је да је ово
први играни филм снимљен у нуклеарној електрани уз помоћ руске
Агенције за нуклеарну енергију Роса�ом (Государственная корпора-
ция по атомной энергии “Росатом”). Донекле је сличне фабуле и оз-
биљнија француско-аустралијска копродукција Главна с�аница (Grand
Central, 2013), чија је радња смештена у нуклеарну електрану у долини
Роне, а која је 2013. године у Кану добила награду Франсоа Шале (Prix
François-Chalais). Осим љубавне приче, Главна с�аница дотиче и тему
уклањања нуклеарног отпада, којим се у Француској и данас углав-
ном баве „нуклеарни номади” – сезонски мигранти који раде прљаве
и опасне послове деконтаминације, а којима се запослени у самим
француским нуклеаркама не баве.9
Наравно, класик популарне културе је и америчка цртана серија
Сим�сонови (The Simpsons, 1989–), чији је главни протагониста Хомер
Симпсон, симпатични контролор квалитета у нуклеарној електрани.
Горенаведени примери показују да је 21. век редефинисао однос
уметника према нуклеарној енергији: тајновитост и осећај опасности
уступају месту хумору и свакодневици, са нуклеарним електранама
као мање-више прихваћеном позадинским инфраструктуром.
Енергија ветра је тема филма Дечак који је укро�ио ве�ар (The
Boy Who Harnessed the Wind, 2019), драматизоване копродукције Ма-
лавија и Велике Британије снимљене по истоименим мемоарима Ви-
лијама Камквамбе (William Kamkwamba).
9 Tara Patel, “Guilty Love Is Backdrop in French Film on Nuclear Nomads’ Plight”,
Bloomberg News, преузето 13. октобра 2023, https://www.columbusceo.com/
story/business/2013/09/12/guilty-love-is-backdrop-in/22871313007.
307
Слика 1. Слика Фабрика кокса у Боринажу Винсента ван Гога, оловка и

акварел на папиру (26,4 x 37,5 cm), јул–август 1879. Налази се у Ван Гоговом
музеју (Van Gogh Museum) у Амстердаму.
5. Ликовне уметности
Монументалне скулптуре рудара угља су скоро обавезан део како

социјалистичког тако и капиталистичког реализма 20. века. Има их
и на нашим просторима: С�оменик ру�арима у Тузли (1955) Ивана
Саболића овековечава рударе погинуле у Хусинској буни 1920. године,
када је штрајк рудара због неисплаћених надница угушен у крви.
У сликарству, већ је Винсент ван Гог (Vincent van Gogh) сликао
руднике угља, као, на пример, на акварелу Фабрика кокса у Боринажу
(Coke Factory in the Borinage, 1879), приказаном на слици 1, али и на
низу других дела из тог периода. У двадесетом веку, амерички умет-
ник Марк Баум (Mark Baum)10 осликао је руднике угља у серији дела
у уљу – Ру�ник и јаловина (Colliery and Slag, 1951, слика 2), Цен�ралија
(Centralia, 1951), Површински у�љеноко� (Strip Mining, 1953) и Гомиле
јаловине (Slag Heaps, 1953).
10 “Representational Paintings, 1932–1953”, The Mark Baum Estate, преузето

13. октобра 2023, http://markbaumestate.com/paintings/representational.
308
Слика 2. Слика Ру�ник и јаловина америчког сликара Марка Баума.

Налази се у Музеју америчке уметности у градићу Оганквит (Ogunquit
Museum of American Art).
Овим делима је заједничко да у њима готово уопште нема људ-

ских фигура, а уколико их и има, оне су сићушне у поређењу са ру-
дарским машинама и масивним гомилама угља и јаловине. Велика ко-
лекција уметничких слика и скулптура које описују рударе и њихово
окружење се налази у британском Националном музеју угља (National
Coal Mining Museum for England) у градићу Вејкфилд у западном Јорк-
ширу.11 Међу сликарима издвајам Филипа Тофта (Phillip Toft, слика 3)
и Нормана Филипса (Norman Phillips) – који је као дечак почео да ради
у руднику тридесетих година 20. века, али се после повреде посветио
уметности – а међу вајарима Бети Милер (Betty Miller). Њима је зајед-
ничко фокусирање на ликове рудара у различитим мукотрпним ситу-
ацијама, док Милерова томе додаје и анализу топографије рударских
насеља у том делу Енглеске.
У Британији постоји још неколико музеја посвећених уметности
инспирисаној угљем; у новоотвореној Галерији рударске уметности
11 „National Coal Mining Museum for England”, Art UK, преузето 13. октобра
2023, https://artuk.org/discover/artworks/search/venue:national-coal-mining-mu-
seum-for-england-3478/page/4.
309
Слика 3. Слика Ру�ар ра�и �о� земљом (Miner Working Underground), уље на
платну, 1964, британског сликара Филипа Тофта. Налази се у Националном
музеју угља у градићу Вејкфилд.
(Mining Art Gallery) је смештена Џемини колекција (Gemini Collection

of Mining Art) која се састоји од 420 слика посвећених животу и раду
рудара.12 Чувени енглески сликар Џејмс Тарнер (James Turner) је на
свом платну Је�рењак Темерири (Тhe Fighting Temeraire, 1839) инди-
12 Mining Art Gallery, преузето 14. октобра 2023, https://aucklandproject.org/

venues/mining-art-gallery.
310
ректно приказао како угаљ преузима улогу ветра у покретању моћне

британске флоте. Овај једрењак се прославио у Трафалгарској битци,
али га Тарнер приказује на његовом последњем путовању на отпад – а
тамо га вуче модерни пароброд који плови на угаљ.13
Амерички реалиста Едвард Хопер (Edward Hopper) је чувен по сли-
ци Бензин (Gas, 1940) која је једна од најпрепознатљивијих представа
бензинске пумпе. Апстрактнија је композиција Сирова наф�а (Crude
Oil, 1986) Џорџа Вајта (George White). Млада уметница сенегалског и
кувајтског порекла Монира Алкадири (Monira Al Qadiri) је вероватно
један од најинтересантнијих нових гласова који се баве ликовном
уметношћу. Њен разноврстан опус укључује слике, скулптуре и видео-
инсталације; једно од њених најзапаженијих дела је Ор-Би� (OR-BIT)
– серија од шест скулптура које представљају стилизоване бургије за
бушење нафте, тродимензионално одштампане од пресијавајућих
пластичних материјала. Алкадири је била међу уметницима који
су учествовали на изложби Искус�ва наф�е (Experiences of Oil)
која је 2019. постављена у Музеју уметности (Stavanger Kunstmu-
seum) у норвешком граду Ставангеру. Осим ње, на овој изложби
су учествовали Кристофер Козијер (Christopher Cozier), Кијоши
Јамамото (Kiyoshi Yamamoto), Отобонг Нканга (Otobong Nkanga),
Ширин Сабахи (Shirin Sabahi) и други. Вероватно најмонументалније
уметничко дело везано за нафту је таписерија дужине 67 метара под
насловом Црно зла�о (Black Gold Tapestry, 2017) Канађанке Сандре
Савацки (Sandra Sawatzky), која илуструје историју односа нафте и
наше цивилизације од древних времена па све до сада.14
Међу веома ретким сликама чији је мотив индустрија природног
гаса је Гас из Северно� мора (North Sea Gas, 1968) Валтера Реџиналда
Меиша (Walter Reginald Maish), необично лирског колорита.
Нуклеарна енергија је инспирисала и ликовне уметнике. Чувени
британски вајар Хенри Мур (Henry Moore) је креирао скулптуру
Нуклеарна енер�ија (Nuclear Energy, 1962–1964, слика 4) која је изложена
на Универзитету у Чикагу (University of Chicago) где је четрдесетих
година почео са радом први нуклеарни реактор на свету.
13 Joan Sullivan, “JMW Turner’s Energy Transition”, Artists & Climate Change,
преузето 30. октобра 2023, https://artistsandclimatechange.com/2021/02/25/
jmw-turners-energy-transition.
14 Joan Sullivan, “The Black Gold Tapestry”, Artists & Climate Change,
преузето 30. октобра 2023, https://artistsandclimatechange.com/2021/01/14/
the-black-gold-tapestry.
311
Слика 4. Скулптура Хенрија Мура Нуклеарна енер�ија се налази у оквиру

кампуса Универзитета у Чикагу
Почетком педесетих година 20. века, у Милану је створен Покрет

за нуклеарну уметност (Movimento Arte Nucleare), чији су оснивачи
били Енрико Баж (Enrico Baj), Серђо Данђело (Sergio Dangelo) и Ђани
Бертини (Gianni Bertini), а чији је циљ било стварање уметности као
одговор на нуклеарно доба. Током отприлике једне деценије свог
постојања, покрет је окупио двадесетак уметника, али није произвео
значајнија дела у домену ликовне уметности. У циљу популаризације
нуклеарне енергије међу млађим генерацијама, Међународна
312
агенција за нуклеарну енергију (International Atomic Energy Agency

– IAEA) је 2022. године покренула такмичење за најбољу уметничку
слику посвећену нуклеарној уметности.
Ветротурбине понекад својим дизајном представљају својеврсне
пресеке скулптуре, архитектуре и технологије, поготово уколико
не користе стандардну конфигурацију са три сечива. Енергија ветра
је покретачка снага такозваних кинетичких скулптура, које се крећу
када ветар дува. Неке од њих ротирају и личе на турбине, а неке не:
холандски уметник Тео Јансен (Theo Jansen)15 конструише својеврсне
„животиње са плаже” (на холандском Strandbeesten), комликоване
механизме који „ходају” по плажи када ветар дува.16 Енергија ветра
се користила и да ствара музику, и то још од старогрчких времена:
еолска харфа је жичани инструмент који свира када ветар дува
преко ње. Концептуално су сличне и „морске оргуље”, у којима звук
настаје када налети таласа погурају ваздух у систем цеви који води
до резонантних шупљина. Једна од њих је отворена у Задру 2005.
године, а дизајнирао ју је архитекта Никола Башић. Иако се звукови
које производе еолска харфа и морске оргуље тешко могу назвати
креативном уметношћу, композитори и музичари понекад опонашају
њихове меланхоличне тонове.
6. Архитектура
Вероватно најчувенија грађевина инспирисана енергетиком је

бриселски А�омијум (слика 5), саграђен за Светску изложбу у
Бриселу 1958. године, који представља увеличани сегмент кристалне
структуре гвожђа, али је донекле везан и за атомску енергију у јавној
свести.
Соларна енергија се сама намеће архитектури јер соларни панели
на крововима морају бити видљиви да би уопште функционисали.
Архитектура се томе доста дуго одупирала, те су соларни панели врло
често изгледали као нескладан и непромишљен додатак згради која
је иначе естетски пленила. У последње две деценије, овај се приступ
мења, тако да су соларни панели сада и чест естетски елемент.
15 Theo Jansen, “My creations, a new form of life”, TED: Ideas worth spreading,
преузето 13. октобра 2023, https://www.ted.com/talks/theo_jansen_my_
creations_a_new_form_of_life.
16 Занимљиво је да су Јансен и његове „животиње са плаже” гостовали у
једној епизоди Сим�сонових 2016. године, а да је сам Јансен позајмио глас
свом цртаном лику.
313
Слика 5. Бриселски А�омијум је саграђен 1958. године, у време када је

коришћење нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе тек почињало
Својом оштром геометријом и увек црном бојом они могу створити

интересантан контраст са својим окружењем као, на пример, у
пословној згради Бра�еркаја (Powerhouse Brattørkaia) у Трондхајму у
Норвешкој (слика 6), или се у то окружење органски уклопити као у
пројекту музичке дворане Музикална Сена (La Seine Musicalе) Шигеру
Бана (Shigeru Ban), приказаном на слици 7, или на новој згради
компаније Гу�л (Google) у месту Беј Вју, јужно од Сан Франциска. Један
од препознатљивих симбола исландске престонице Рејкјавик је
Перлан (Perlan, 1939), музеј науке саграђен на шест резервоара који
складиште топлу геотермалну воду за потребе градских топлана.
314
Слика 6. Пословну зграду Бра�еркаја у Трондхајму, у Норвешкој,

карактерише драматични соларни кров у облику неправилног петоугаоника
Слика 7. Музичка дворана Музикална Сена користи соларне

панеле као функционални и естетски елемент у виду „соларног једра”.
Налази се на острву Сеген између Булоњ-Бијанкура и Севра, у западном
предграђу Париза.
315
7. Плес
Иако веза између енергетике и плеса има много мање него оних са
другим врстама уметности, оне ипак постоје. Почетком ове године,
британска плесна трупа Гери Кларк Ком�ани (Gary Clark Company) је
поставила модерни плес под називом У�аљ (Coal), којим се обележавају
годишњнице рударских штрајкова у Енглеској. У њујоршкој четврти
Бруклин, сваке године се одржава улични фестивал под називом
Ж’Увер (J’Ouvert), чији је врхунац плес који се зове џеб-џеб (jab-jab),
а током кога се стотине маскираних плесача мажу моторним уљем,
стављају рогове, и уз звуке бубњева, играју улицама Њујорка. Ова
традиција долази из карипских народа са острва Тринидад и Гренада,
где је џеб-џеб традиционална манифестација током прославе
карневала, а којом се слави ослобођење робова. Црно моторно уље
се користи да би се играчи потпуно офарбали у црно, а често се као
инструмент користе одбачена бурад за нафту.
Током јапанског Бон фестивала (Вon festival), који има историју
дугачку 600 година, традиционално се изводе народни плесови. Један
од њих прати песму Танко Буши (Tankō Bushi) која је први пут снимљена
1932. године, а посвећена је раду у рудницима угља на острву Кјушу.
Плес који прати ову песму ритмично имитира покрете рудара: копање
и гурање колица.
8. Закључак
Шта овај кратак и летимичан преглед говори о улози енергетике

као објекта уметничког посматрања? Може се директно извести
неколико закључака. Прво, старије технологије добијају више пажње
него оне новије, поготово ако су биле покретачка снага важних
промена у друштву: најбољи пример тога је угаљ, који је допринео
индустријализацији и трансформацији феудалних друштава у
капиталистичка или социјалистичка. Друго, технологије које су
проузроковале или имају потенцијал да проузрокују људску патњу –
попут угља или нуклеарне енергије – привлаче више пажње него оне
које су безбедне или запошљавају мањи број радника. Треће, иако
већина уметничких дела наизглед описује енергетске технологије,
мало детаљнији поглед на многе од њих сугерише да она, у ствари,
описују међуљудске односе, друштвено-економске тензије између
капитала и радне снаге и свеприсутну људску бригу због финансијске
и физичке несигурности.
316
Стога је сасвим могуће да нове технологије, попут енергије ветра

и Сунца, никад неће успети да продру у културну свест у оној мери у
којој је то остварио угаљ. С друге стране, уметничко стваралаштво о
климатским променама – које су неумитно повезане са енергетским
технологијама – дели неке од елемената који су популаризовали
уметност о угљу и нуклеарној енергији: бригу о будућности и теш-
ке моралне изборе на индивидуалном и колективном нивоу. Иако у
овом раду није обрађена та тематика у уметничком раду, могуће је да
ће се она у годинама које долазе врло брзо развијати.
317
Слика 1. “Coke Factory in the Borinage”. Van Gogh Museum.

Преузето 6. новембра 2023.
https://www.vangoghmuseum.nl/en/collection/d0370V1962.
Слика 2. Фотографисао Огњен Миљанић.
Слика 3. National Coal Mining Museum for England.
Слика 5. Фотографисао Марек Шливецки (Marek Śliwecki).
Слика 6. Фотографисао Ивар Квол (Ivar Kvaal).
Слика 7. GraphyArchy.
1. Booth, Stephane E. “The American Coal Mining Novel a Century of

Development”. Illinois Historical Journal, 81 (1988): 125–140.
2. Jansen, Theo. “My creations, a new form of life”. TED: Ideas worth
spreading. Преузето 13. октобра 2023, https://www.ted.com/talks/
theo_jansen_my_creations_a_new_form_of_life.
3. Lord, Barry. Art and Energy: How Culture Changes. American Alliance of
Museums, 2014.
4. Львов, М. „Продукты распада урана”. Литературная газета (1960): 2.
5. Marsh, Rosalind J. “Soviet Fiction and the Nuclear Debate”. Soviet
Studies, 38 (1986): 248–270.
6. Mining Art Gallery. Преузето 14. октобра 2023. https://aucklandproject.
org/venues/mining-art-gallery.
7. „National Coal Mining Museum for England”. Art UK. Преузето 13. ок-
тобра 2023. https://artuk.org/discover/artworks/search/venue:national-
coal-mining-museum-for-england-3478/page/4.
8. Patel, Tara. “Guilty Love Is Backdrop in French Film on Nuclear Nomads’
Plight”. Bloomberg News. Преузето 13. октобра 2023. https://www.
columbusceo.com/story/business/2013/09/12/guilty-love-is-backdrop-
in/22871313007.
9. “Representational Paintings, 1932–1953”. The Mark Baum Estate.
Преузето 13. октобра 2023, http://markbaumestate.com/paintings/
representational.
10. Righter, Robert W. Wind Energy in America: A History. Norman: University
of Oklahoma Press, 1996.
11. Sullivan, Joan. “JMW Turner’s Energy Transition”. Artists & Climate
Change. Преузето 30. октобра 2023. https://artistsandclimatechange.
com/2021/02/25/jmw-turners-energy-transition.
318
12. Sullivan, Joan. “The Black Gold Tapestry”. Artists & Climate Change.
Преузето 30. октобра 2023. https://artistsandclimatechange.
com/2021/01/14/the-black-gold-tapestry.
13. Вознесенский, Андрей Андреевич. „Оза”. Молодая гвардия, 10 (1964):
11–35.
319
Ognjen Š. Miljanić
University of Houston, Department of Chemistry, Houston, USA
ENERGETICS AS AN INSPIRATION IN ART
Energy is an economic branch of enormous importance for many human

activities, but it is relatively rarely the object of artistic expression. This article
provides an overview of artworks that are inspired by different sources of
energy. Most of this energy art was created in the 20th or the 21st century.
Coal is the most common theme of creativity in music, literature, and fine arts,
while the oil and nuclear industries are productive subjects for filmmaking.
Renewable energy is rarely seen as an inspiration, with the exception of
hydropower plants in the Western United States, which were featured on
several country music albums from the mid-20th century. The dominance of
coal, oil, and nuclear energy in artistic creation can be explained by: (a) their
roles in the creation of new capitalist and socialist societies from the late
18th to the early 20th century; (b) large scale of labor employed by the coal
industry, and the harsh conditions of their work, and (c) the potential for
catastrophic accidents—nuclear explosions, mine collapses, or oil spills.
Keywords: technology, art, fine arts, film, music, literature, energy,
architecture, dance

320
стручни радови
стручни рад
UDC 351.853
Саша С. Срећковић1 502.131.1:37.014
Етнографски музеј, Београд
нематеријално културно наслеђе

и образовање2
Апстракт
У раду се износе поједини важни акценти из извештаја са скупа
UNESCO-а Живо наслеђе у формалном и неформалном образо-
вању, одржаном у оквиру тренинга за тренере европског огранка
мреже глобалних фасилитатора у области нематеријалног кул-
турног наслеђа. Најпре се разматра концепт образовања у оквиру
одговарајућих међународних образовних и културних политика и
њихових циљева, као и вредносних одређења. Посебно се разма-
трају глобални образовни приоритети. За радионицу је коришћен
UNESCO-ов пакет одговарајућег наставног материјала за настав-
нике под називом Учење уз живо наслеђе, као кључни резултат
пројекта који је спроведен заједно с Европском унијом. Област
примене овог наслеђа у образовању промовише свеобухват-
не компетенције које се стичу током деловања, те их на основу
искуства UNESCO-а дефинише као вештине кључне за напредак
одрживог развоја. Специфичност овог приступа је у томе што се
не односи само на учење о живом наслеђу, већ и на методски при-
ступ учења са живим наслеђем. Учење о нематеријалном култур-
ном наслеђу и са њим омогућава: а) локални контекст, без обзира
на ниво достигнутог образовања, који је блискији ученицима од
неких других, апстрактнијих садржаја; б) могућност побољшања
1 sasasrec@gmail.com
2 Поводом радионице UNESCO-a намењене обуци тренера из мреже
европског огранка у области нематеријалног културног наслеђа, у органи
зацији Регионалног центра за очување нематеријалног културног наслеђа
Југоисточне Европе под окриљем UNESCO-a (Regional Centre for the
Safeguarding of Intangible Cultural Heritage in South-Eastern Europe under the
auspices of UNESCO), Софија, Бугарска, 17–19. октобар 2022. године.
323
комуникације између генерација коришћењем препознатљивих

локалних садржаја; в) развој интердисциплинарног и интерсек-
торског приступа у школама; г) инклузивност.
Кључне речи: нематеријално културно наслеђе, живо наслеђе, обра-
зовање, UNESCO, одрживи развој
У тренутку када сам почео да пишем овај текст – који делимично

обухвата извештај са скупа UNESCO-a посвећеног едукацији у области
нематеријалног културног наслеђа (у даљем тексту: НКН, или пак
живо наслеђе, како се последњих година означава) – целокупну
атмосферу осмишљавања садржаја рада прекрила је тешка сенка
трагичног догађаја у београдској Основној школи Вла�ислав Рибникар.
Првобитна замисао овог текста, природно, више није могла остати
иста. С обзиром да је систем НКН ипак релативно млада културна
дисциплина и да заузима релативно маргинални простор у агендама
школства код нас, а махом и у свету, учинило ми се нужним да ту тему
репозиционирам у контексту ширих вредносних одређења, посебно
имајући у виду оне универзалне вредности савремених друштава које
подржавају етичке приступе.3
Вредности које заговара Конвенција UNESCO-a (Convention for the
Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage) из 2003. године знатним
делом обухватају и тај шири контекст, а ту, рецимо, спадају и начела
�ош�овања и међунаро�не сара�ње. Осим тога, а захваљујући веро-
ватно помало и утицају постмодерне, међу суштинске вредности Кон-
венције из 2003. године спадају и инклузивнос�, те углавном из тог на-
чела имплицирани културна демократија и културна разноликост. Ин-
клузивност, у овом случају, подразумева мање или више равноправно
укључивање различитих категорија становништва у активности пре-
познавања и очувања наслеђа, а посебно оне које су раније спадале
у такозване маргиналне групе (на пример, маргинализоване етничке
заједнице, попут Рома). Културна демократија имплицира вредности
различитих израза културног наслеђа, посебно имајући у виду да у
оквиру Конвенције из 2003. године хијерархизација културних елеме-
3 Овде се мисли на садржај појединих етичких кодекса за академску зајед-
ницу, попут оног у приручнику ETHICS AND UNIVERSAL VALUES – Knowledge
tools for academics and professionals. Module 2: Ethics and Universal Values (Vi-
enna: UNITED NATIONS OFFICE ON DRUGS AND CRIME, n.d.), као и рад: Rich-
ard Kinnier, Jerry Kernes and Therese Dautheribes, ‘’A Short List of Universal
Moral Values’’, Counseling and Values, 45, 1 (2000), doi:10.1002/j.2161-007X.2000.
tb00178.x.
324
С. С. Срећковић, Нематеријално културно наслеђе и образовање
ната није релевантан приступ. Такође, наведени приступ афирмише

и разноликост културних израза, а тај концепт је UNESCO установио
2005. године у новој конвенцији (Convention on the Protection and
Promotion of the Diversity of Cultural Expressions), дакле две године по-
сле усвајања Конвенције о очувању НКН. Додао бих овоме, свакако,
и вредност очувања извесних традиција, а према томе, и континуитет
одржавања културних израза који творе културни идентитет средине
као безусловну вредност.
Meђу задацима скупа у организацији Регионалног центра за очу-
вање нематеријалног културног наслеђа Југоисточне Европе одржа-
ног у Бугарској 2022. године формулисани су и:
–– размена знања и искуства у интеграцији живог наслеђа у
образовање у земљама региона из оперативне и из перспективе
културних политика;
–– развијање капацитета у формулисању стратегија, политика и
механизама и имплементирање алата у циљу интеграције живог
наслеђа у образовање на националном нивоу;
–– идентификовање могућности за појачану регионалну сарадњу
у спровођењу Конвенције из 2003. године и очување НКН, са
посебним фокусом на јачању синергије са секторима образовања.
Између осталог, овде би требало навести још поједине глобалне

образовне приоритете у оквиру којих се и овај програм реализује, по-
пут едукације за глобално грађанство (цивилно друштво), и едукације
за одрживи развој.
Концепт одрживог развоја има за циљ стварање бољег света за по-
стојећу генерацију, а да притом омогући да и будуће генерације имају
обезбеђен приступ природним и културним ресурсима. Све чланице
Уједињених нација усвојиле су 17 циљева одрживог развоја за иско-
рењивање сиромаштва, заштиту планете и побољшавање живота и
животних изгледа за свакога и на сваком месту. Ти циљеви су форму-
лисани у оквиру такозване А�ен�е за о�рживи развој 2030 (The 2030
Agenda for Sustainable Development). Сви актери – млади, цивилно
друштво, медији, приватни сектор, школе, владе и други – требало
би да предузму акцију на глобалном, националном и локалном нивоу
како би остварили циљеве поменуте агенде.
Образовање за одрживи развој требало би да буде холистичко
и трансформативно – осим наставног садржаја и резултата, оно се
залаже и за педагогију и повољно окружење за учење, интегрише у
наставни програм теме као што су климатске промене, сиромаштво,
325
одржива потрошња, обезбеђује интерактивне приступе усмерености

на ученике, оријентисаност на проблем, трансформативну педагогију
оријентисану на акцију, интердисциплинарност, повезивање формал-
ног и неформалног образовања, а свакако, тежи и развоју компетен-
ција како би се ове вредности промовисале.
Образовање за грађанство односи се на осећај припадности гло-
балној заједници, на заједничку свест о човечанству и о заједници која
настоји да постигне глобалну добробит. Она наглашава политичку,
економску, друштвену и културну међузависност локалних, нацио-
налних и глобалних прилика. Овај вид образовања односи се на три
концептуалне димензије трансформативне едукације: знање (когни-
тивни домен), утицај на осећања (социоекономски домен) и подсти-
цање акције која би довела до позитивне промене (бихевиорални
домен).
У овом контексту, област примене НКН у образовању промовише
свеобухватне компетенције које се стичу током деловања, те их на
основу искуства UNESCO-а дефинише као кључне за напредак одржи-
вог развоја и за постизање циљева А�ен�е 2030. Ту спадају: системско
размишљање, антиципативно, нормативно, стратешко, колаборатив-
но, критичко мишљење, самосвест и интегрисане компетенције за ре-
шавање проблема.
У светлу горереченог, наведени наставни програм и приступ
могу бити занимљиви у смислу релевантних садржаја који мотивишу
ученике, подстичу мултидисциплинарност приступа и сарадњу међу
наставницима, оснажују развој иновативних наставних приступа
и алата и коначно, промовишу добробит ученика јер омогућавају
изградњу самопоштовања, социо-емоционалних вештина, навика и
позитивних погледа на свет.
Нешто раније, UNESCO је у јуну 2021. године објавио пакет
одговарајућег наставног материјала за наставнике, такозвани
Resource kit, под називом Учење уз живо наслеђе, као кључни резул-
тат поменутог пројекта који је UNESCO спровео заједно с Европском
унијом о томе како интегрисати живо наслеђе у наставу и учење у шко-
лама, укључујући и ваннаставне активности. Овај пакет je осмишљен
и за наставнике основних и средњих школа и тестиран је кроз десет
пилот-пројеката, односно имплементиран је у партнерским школама
широм Европе, тако што су наставници интегрисали живо наслеђе
у различите наставне предмете, укључујући математику, физику,
друштвене науке и књижевност.
326
Специфичност овог приступа је у томе што се не односи само на

учење о живом наслеђу, већ и на методски приступ учења са живим
наслеђем. Код учења о живом наслеђу фокус је на увођењу немате-
ријалног културног наслеђа као посебног предмета. У настави са жи-
вим наслеђем фокус је на коришћењу елемената живог наслеђа као
могућности учења интегрисаног у оквиру постојећих предмета у шко-
ли. Ово може учинити садржај учења релевантнијим и значајнијим за
ученике јер је повезано са искуствима у њиховим породицама, те њи-
ховим погледима на свет, системима знања и имагинацијом.
У оквиру тематске напомене, а у сврху припреме за наведени скуп,
наглашено је и следеће: „Нематеријално културно наслеђе може да
понуди садржаје и учење који су специфични за контекст методе а
који на тај начин обезбеђују висококвалитетно образовање релевант-
но за ученике; потребни су нам постојећи језик и искуство да бисмо
научили нове концепте и проширили сазнања. Ова релевантност та-
кође укључује уважавање културне разноликости за одржив живот,
глобално грађанство и мир, с обзиром да заснивање процеса учења
на сопственој култури доприноси личној и културној афирмацији важ-
ној за јачање осећаја идентитета, припадности, али и стварању односа
који у исто време омогућавају грађење мостова према другим култу-
рама. Ученици могу научити да разумеју и цене живо наслеђе других
као и своје, посебно у културно или друштвено разноликим школским
окружењима”.4
Међу препознатим добробитима програма треба истаћи и фокус
на младе, указујући на потребу да проуче сопствени културни иденти-
тет, уз јачање међугенерацијског дијалога, у ком случају је област НКН
добар медијум за превазилажење могућег међусобног неразуме-
вања. НКН је такође згодно оруђе за истраживање локалних приступа
за одрживо управљање природним ресурсима, посебно узимајући у
обзир искушења глобалних климатских промена, савремених при-
родних катастрофа и сличног.
Учење се може одвијати на часу или се може комбиновати с излетима,
посетама музејима, фестивалима, невладиним организацијама,
цивилном друштву, групама носилаца и практичара НКН, као и другим
локалним заинтересованим странама. Сами нематеријални културни
елементи могу се користити као „систем” или централна тема на
часу или у наставним или ваннаставним пројектима. Поменути су
4 „Teaching and learning with living heritage: a resource kit for teachers; based
on the lessons learnt from a joint UNESCO-EU pilot project”, UNESDOC, преузето
23. октобра 2023, https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000381477.
327
многи занимљиви примери коришћења локалног наслеђа у настави

(на пример, такозвани Gloecklerlauf, односно локална процесија
светла и звука у Аустрији, као инспирација за наставу физике у тој
земљи, или употребa локалног облика мердевина у оквиру часова
тригонометрије у Непалу).
Нема сумње да постоје извесне предности увођења овог градива у
школе, као што су:
–– локални контекст, без обзира на ниво достигнутог образовања,
који је блискији ђацима од неких других, апстрактнијих садржаја
(одговарајућа знања већ постоје у заједници независно од школе);
–– могућност побољшања комуникације између генерација
коришћењем препознатљивих локалних садржаја;
–– развој интердисциплинарног и интерсекторског приступа у
школама, што адресира претходни глобални проблем атомизације
знања посредством наставних система;
–– инклузивност.
Међутим, задржавам и одређене резерве што се тиче утицаја и на-

претка наставних програма који обухватају НКН. Прво, одговарајућа
позитивна искуства која су представљена током радионице укључи-
ла су десет европских пилот-пројеката специфично финансираних у
оквиру те кампање. Колико год да су они били успешни – а презенто-
вани су на скупу на високостручан и убедљив начин – остаје питање:
шта после, када се пројекат заврши, а заједно с њим се заврши и њего-
во финансирање? Који је њихов будући утицај и има ли пројекат снаге
да магнетизмом успешних претходних резултата привуче подршку
и нове донаторе који ће омогућити одрживост пројектне идеје у бу-
дућем периоду?
Друго, познато је да постоји велики број различитих образовних
агенди у свету, а оне у великој мери зависе од бројних, разноликих
политичких агенди. Шансе за афирмацију НКН углавном леже у њихо-
вој умешности да дају допринос развоју компетенција које су млади-
ма данас потребне.
Такође, рекао бих да не очекујем да настава о НКН и са НКН поста-
не масовни тренд у школама, посебно тамо где вредности културног
наслеђа тек треба заговарати у друштву и образовном систему.
328
1. ETHICS AND UNIVERSAL VALUES — Knowledge tools for academics and pro-
fessionals. Module 2: Ethics and Universal Values. Vienna: United Nations
Office on Drugs and Crime, n.d.
2. Kinnier, Richard, Jerry Kernes and Therese Dautheribes, “A Short List of
Universal Moral Values”. Counseling and Values, 45, 1 (2000). doi:10.1002/
j.2161-007X.2000.tb00178.x.
3. „Teaching and learning with living heritage: a resource kit for teach-
ers; based on the lessons learnt from a joint UNESCO-EU pilot project”.
UNESDOC. Преузето 23. октобар 2023. https://unesdoc.unesco.org/
ark:/48223/pf0000381477.
329
Saša S. Srećković
Ethnographic Museum, Belgrade
INTANGIBLE CULTURAL HERITAGE AND EDUCATION
This article presents certain important points of the Report from the
UNESCO meeting-workshop Living Heritage in Formal and Non-Formal
Education, held as part of the training of trainers for the European branch of
the network of global facilitators in intangible cultural heritage, in October
2022 in Sofia, Bulgaria. It first examines the concept of education within the
appropriate international educational and cultural policies and their goals,
as well as valuations (especially developed within UNESCO, such as the
Convention on Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage from 2003),
while honouring the principles of respect and international cooperation, as
well as cultural diversity, cultural democracy, etc. It also considers the global
educational priorities, such as education for global community (civil society),
and education for sustainable development. The goals of the sustainable
development are defined within the framework of the so-called 2030 Agenda
for Sustainable Development. The workshop used UNESCO’s resource kit for
teachers titled Teaching and Learning with Living Heritage, as the key result of
a project implemented together with the European Union (created in 2021).
The area of application of this heritage in education promotes comprehensive
competencies gained through action, and based on the experience, UNESCO
defines them as key skills for the advancement of sustainable development.
The specificity of this approach is that it relates not only to learning about
living heritage, but also to the methodical approach of learning with the living
heritage. In learning about living heritage, the focus is on introducing the
intangible cultural heritage as a separate subject. In learning with the living
heritage, the focus is on using elements of the living heritage as a learning
possibility integrated within the existing subjects in school. Learning about/
with living heritage enables: a) local context, regardless of the achieved level
of knowledge; b) opportunity to improve intergenerational communication
using recognisable local contents; c) development of interdisciplinary and
intersectoral approach in schools; d) inclusion.
Keywords: intangible cultural heritage, living heritage, education,
UNESCO, sustainable development

330
стручни рад
UDC 674:330.526.34(497.11)
Ненад М. Лукић1
ОСНИВАЊЕ И РАД ПАРНЕ СТРУГАРЕ ОСТРУЖНИЦА

МИХАИЛА МИЉКОВИЋА 1939–1948
Апстракт
Дрвна индустрија је била једна од значајних привредних грана
крајем 19. и у првој половини 20. века. Што се Београда и околине
тиче, радило је само неколико парних и електричних стругара и
стога је циљ овог рада да се с аспекта историје индустријског на-
слеђа Београда и Србије осветли и прикаже једна мање позната
парна стругара, која је у радовима који се баве историјом инду-
стрије Београда, готово по правилу, била изостављана. Методо-
лошки, рад је написан на основу података који су највећим делом
преузети из примарних извора, превасходно сачуване архивске
грађе, затим релевантне литературе, а неки подаци су добијени
и теренским радом у Остружници. Рад је омеђен 1948. годином
када је стругара из приватних прешла у државне руке, након чега
јој се убрзо мења и основна делатност.
Кључне речи: дрвна индустрија, парне стругаре, Остружница, Ласово,
Михаило Миљковић, Тароли�
1. Увод
Када данас кажемо Шумадија, прва помисао нам је на централни, сре-

дишњи део Србије који обухвата простор између токова река Саве и
Дунава на северу, Велике Мораве на истоку, Западне Мораве на југу
и Дичине, Љига и Колубаре на западу. Седиште Шумадијског округа
је Крагујевац, али највећи град је Београд, који такође улази у његов
састав. Током периода који овај рад обрађује Шумадија је терито-
1 nenad.lukic@muzejnt.rs
331
ријално припадала делом Дунавској и веома малим делом Моравској

бановини, а током окупације у Другом светском рату, била је у зони
немачке управе и квислиншке владе Милана Недића. Само име Шума-
дија јасно говори да је та област већински била прекривена шумом,
те је обиловала дрветом које је било неопходно за израду кућа, по-
моћних зграда, алата, као и за огрев. Закон о шумама из 1891. године
извршио је поделу шума на: државне, општинске, сеоске, манастир-
ске и приватне шуме, и у њему се први пут помиње подизање фабрика
за прераду шумских производа. Готово до краја 19. века сеча шума и
прерада дрвета вршили су се на врло примитиван, мануелни начин.
Највећи број стругара су биле поточаре чији је механизам довођења
воде до тестере и коришћења њене снаге био сличан као у воденица-
ма, од којих су неке имале и сопствене стругаре. Према подацима из
једног извештаја Министарства народне привреде, у Србији је 1906.
године било 90 таквих стругара-поточара. Недостатак ових стругара
је био мали капацитет, који je варирао у зависности од тога за шта се
дрво секло. Тако је, на пример, стругара на потоку Солотуша у сре-
зу Бајина Башта, са једном тестером могла да саструже 400 m2 обле
грађе годишње, а неке су могле састругати и до 1.000 m2. Индустриј-
ски начин сечења и прераде дрвета довео је до значајног повећања
капацитета исечене грађе. Прве парне, електричне и моторне стру-
гаре имале су модерну опрему која је долазила из западних и техно-
лошки развијених земаља, превасходно Немачке. Оне су имале гате-
ре, циркуларне тестере, висеће тестере, полустабилне локомобиле,
парне котлове, аутоматске пумпе и електричне моторе најпознатијих
фабрика као што су биле: Гебру�ер Сек (Gebruder Seck) из Дрездена,
АЕГ (AEG), Ганц (Ganz) и Г. Тофам и ком�анија (G. Topham & Co).2
Држава је повластицама из Закона о потпомагању домаће инду-
стрије из 1898. године помагала и развој ове привредне делатности,
а један од првих који је добио повластицу за градњу стругаре је био
Душан Сиротановић. Он је у Београду 1899. године изградио струга-
ру на имању краља Александра Обреновића, поред железничке пру-
ге и прекопута општинског сењака, ниже државне Фабрике дувана,
а повластицу за њену модернизацију добио је 1901. године. Наредне
године је повластицу добила и Прометна банка, којој је уступљено
државно земљиште поред Дунава, на Дорћолу. Осим београдских,
повластице су добиле и стругара Божидара Ј. Јеличића на Копаони-
ку, стругара Миодрага Симовића у Забрежју, стругара Ђорђевића и
2 Никола Вучо, Развој ин�ус�рије у Србији и XIX веку (Београд: Српска

академија наука и уметности, 1981), 312–313.
332
Н. М. Лукић, Oснивање и рад парне стругаре Oс�ружница
Параноса у Шапцу и стругара браће Вилотијевић у Ваљеву. У Србији је

1908. године било укупно 25 стругара, од којих је 8 било парних, а 17
турбинских.3
По окончању Првог светског рата у Београду је обновљен рад у
стругари Прометне банке на Дунаву, основана је Парна стругара Трго-
винско индустријске банке у Макишу, а на Чукарици је у Мердарској
улици 1928. године стругару подигао и Милош Ј. Поповић.4 У попису
индустријских предузећа из 1940. године у Београду и околини, наве-
дено је да су радиле следеће стругаре: Макишка, стругара Милоша
Поповића на Чукарици, стругара Прометне банке, стругара Мило-
ша Симовића у Забрежју, као и стругара и млин Сувобор у Обренов-
цу. Као што се може видети, у овом попису нема стругаре Михаила
Миљковића из Остружнице.5
2. Оснивање стругаре Михаила Миљковића
Парна стругара или боље рећи, фирма Михаила Миљковића основана

је 1939. године и састојала се од стругаре и шумске експлоатације у
Шекуларима у срезу Андријевица. Ово друштво за експлоатацију било
је из Сарајева, а Михаило Миљковић га је откупио од њих 1938. годи-
не. Шума се налазила између Андријевице и Берана на Комовима, 10
km од реке Лима. Пошто је шума била велика, са око 300.000 m3 дрвне
масе, ради даље обраде и експлоатације је током 1938. и почетком
1939. године подигнута стругара у Остружници, која је протоколиса-
на 25. маја 1939. године код Окружног суда у Београду.6 Дозволу за
обављање радње одобрило је начелство Посавског среза 22. децем-
бра 1940. године, под бројем 14848.7 Налазила се на плацу где је данас
А.Д. Тароли�, у близини железничке станице на ускоколосечној прузи
3 Ibid., 314, 316, 319, 322.

4 Драган Петровић, Ис�орија ин�ус�рије Бео�ра�а, �ом II (Београд: Српско
географско друштво, 2006), 243.
5 С�а�ис�ика ин�ус�рије Краљевине Ју�ославије са а�ресаром ин�ус�риских
�ре�узећа (Београд: Министарство трговине и индустрије, 1941), 129, 131.
6 Архив Југославије (даље: АЈ), Министарство трговине и индустрије
Краљевине Југославије (даље: МТИКЈ) (65), ф. 510, Упутство за прикупљање
статистичких података у индустрији, табеларни приказ за 1939. годину, без
пагинације.
7 АЈ, Министарство индустрије ФНРЈ (17), ф. 54, Питања Министарства
индустрије ФНРЈ претставнику предузећа Миљковићу и његови одговори,
9.4.1946.
333
Београд–Обреновац, тачније, негде на средини старог Обреновачког

пута између Остружнице и Умке, на десној страни, уз реку Саву.
Према пројекту V број 127/39, одобреном од стране Краљевске
банске управе, стругара је изграђена на катастарској парцели 795/2 и
имала је следећи изглед и распоред: састојала се из сутерена у коме
су се налазила два одељења и то: ковачко-браварска радионица са
потребним машинама и алатом и простор испод одељења гатера где
су се налазили главна трансмисија, лагери, доњи стројеви машина, ра-
дионица и друго.
Приземље се састојало из четири одељења и то: одељење за
погон, у коме су се налазили једна локомобила Волф (Wolf) од 150
коњских снага са припадајућим постројењем и један динамо мотор
од 50 коњских снага. У гатерском одељењу су била 2 гатера од 110
cm, 1 гатер од 65 cm, 1 шпарт-гатер од 400 mm и 8 кружних тестера. У
приземљу је фирма имала још два одељења: канцеларију и малу ради-
оницу за израду летви, у којој је била и једна кружна тестера.
У дворишту су били подигнути димњак са зиданом основом виси-
не 36 m и пречника 50 cm, један копани бунар и два индустријска ко-
лосека укупне дужине 1.000 m.
У одобрењу за подизање и рад стругаре, Краљевска бановин-
ска управа је такође навела да власник за раднике мора подићи и
одељење за трпезарију, гардеробу и умиваонике, клозете са писоари-
ма, затим обезбедити безбедне услове за рад ограђивањем трансми-
сија и електромотора, као и да за радништво мора обезбедити пијаћу
воду, противпожарну заштиту и ручну апотеку. Површина плаца из-
носила је 25.000 m2, а две зграде су биле површине 300 m2. Вредност
земљишта је 1940. године износила 180.000 динара, зграда 350.000
динара, машина и постројења 1.400.000 динара и осталог фабричког
инвентара 200.000.8
3. Рад, опрема и финансијско пословање стругаре

у периоду 1939–1941. године
Стругара је имала и своју електричну централу која је служила

искључиво за потребе предузећа; телеграфска адреса јој је била
стругара Ос�ужница и имала је два телефонска броја: 55-021 и
21426. Почела је са радом у јуну 1939. године и у њој је највише
8 AJ, MTIKJ (65), ф. 510. Предмет: Миљковић Михајло из Београда –

одобрење подизања стругаре у Остружници, без пагинације, 20. 3. 1939.
334
упослених радника било у септембру и октобру: 3 административна,

14 квалификованих и 55 неквалификованих – укупно 72 радника.
У јулу, августу, новембру и децембру било их је 64, а најмање их
је било на самом почетку, у јуну месецу – 57. Вредност машина и
постројења је 1939. године била 1.547.300 динара, зграда и инвентара
685.700, вредност робе, сировина и осталог материјала је на дан 31.
децембра 1939. године износила 7.399.393, док је основна главница
била 703.547. динара. Фирма је 1939. године на рачун плата и надница
исплатила 676.953,98 динара, социјални допринос за раднике износио
је 41.065,50, државни непосредни порез, бановински и општински
прирез 13.000, порез на пословни промет 73.198,30, општинска
трошарина 10.745,30, а на остале јавне дажбине дато је 6.318,90
динара. Укупан износ фактички уплаћеног капитала износио је
1.700.000 динара.9
Од електричних машина, стругара је била опремљена са 6 елек-
тромотора марке Ганц (Ganz) укупне снаге 30 коњских снага, који су
служили за покретање циркулара; 1 електромотором марке Ганц сна-
ге 12 коњских снага, који је служио за извлачење балвана; 1 електро-
мотором марке Ганц снаге 8 коњских снага, који је служио за обло-
вање, и још једним електромотором марке Ганц од 6 коњских снага,
који је служио за оштрење тестере.
Од осталих машина, радилица, апарата и уређаја, стругара је по-
седовала следећу опрему: 2 електричне тестере домаће израде за
сечење балвана; 2 гатера марке Фол (Foll) за сечење грађе, пречника
1.100 mm; брзоходни гатер марке Фолза (Volza) за сечење грађе преч-
ника 650 mm; гатер марке Ш�ал� (Spalt) за сечење грађе пречника
450 mm; 2 машине брусилице марке Ганц за оштрење тестера; 1 ма-
шина марке Ганц за хобловање; 4 циркулара за кричење; 1 двоструки
циркулар.
У периоду од 1. јуна 1939. па до краја те године, стругара је утро-
шила 62,55 тона или 12.500 m3 листопадног дрвета. На ушур10 је пре-
рађено 250 m3 четинарског дрвета. За прераду дрвета је потрошен
следећи амбалажни и потрошни материјал: каљене жице за везивање
отпадака број 14, 16 и 18 – 1.800 kg; калафонијума за ремење – 100
kg, опуте за ушивање кајиша – 10 kg, жаксон-шрафови за спајање ре-
мења – 10 kg, уља за негу ремења – 10 kg, гатерских тестера од 1,5 до
2, 5 mm – 200 комада, циркуларних тестера 3 x 550 mm – 15 комада;
9 AJ, MTIKJ (65), ф. 510, Упутство за прикупљање статистичких података у

индустрији, табеларни приказ, без пагинације.
10 Ушур је део од пуне количине одређене робе и углавном износи 10%.
335
турпија за оштрење тестере од 6’’ – 30 комада; ланчаних тестера за

зарубачу – 10 комада; тоцила за оштрење тестера – 50 комада.
Током године је произведено 8.000 m3 меке резане грађе (талпе,
греде, даске), а продато је 5.000 m3, док су сви пилански отпаци у ко-
личини од 1.500 тона такође продати. На ушур је произведено 150 m3
тврде резане грађе (греде, талпе, даске).
При осмочасовном радном времену, капацитет производње је, за
300 радних дана, био тестерисане грађе: греде, даске, штафле и летве
– 15.000 тона или 30.000 m3, док је у случају 24-часовног рада, такође
за годину дана, ова количина била 40.000 тона или 80.000 m3; отпаци
за гориво за осмочасовно радно време износили су 2.000 тона (200
вагона), а за 24 часа, 5.000 тона (500 вагона).
Што се дрвене грађе тиче, технички капацитети стругаре су то-
ком 1940. године били: даске, греде, штафле за 8 сати рада 72 m3 или
21.600 m3 за 300 радних дана у години, док је пун капацитет за 24 часа
износио 64.000 m3; отпаци за 8 сати рада 40 m3 или 12.000 m3 за годину
дана, а при непрекидном 24-часовном годишњем раду – 36.000 m3;
различити балвани за 8 сати 120 m3 или годишње 36.000 m3; потро-
шња жице за везивање годишње је износила 15 тона, а од помоћног
алата потрошено је 150 комада различитих товила, затим турпије, те-
стере и крпе у вредности од 100.000 динара годишње; струготине и
различити отпадака за погон је, при осмочасовном раду, утрошено
600 m3, а потрошња различитог уља је износила 10 тона. У периодима
непрекидног, двадесетчетворочасовног рада, било је запослено 10
административних радника, 2 техничка радника, 25 квалификованих
и 100 неквалификованих радника. Годишње је било потребно око 100
сезонских радника за превоз робе сплавовима. Стругара није имала
возила у Остружници, док је у шуми Шекуларки фирма поседовала
3 трактора, 4 приколице од 10 тона, 10 пари коња који су служили за
превоз сировина, а константно је било упослено 300 радника.11 Пар-
на стругара Милоша Миљковића била је мањег капацитета у односу
на велике стругаре које су радиле на територији Краљевине Југосла-
вије али се на основу поређења са стругарама из њене околине може
рећи да је по капацитету била средњег капацитета и локалног значаја
и карактера. Најбоље је можемо упоредити са две суседне стругаре –
Милоша Поповића са Чукарице, која је основана 1928. године, и А.Д.
Сувобор из Обреновца. Стругара Милоша Поповића је 1940. године
имала следећи капацитет: прерада дрва у облом стању за годину дана
11AJ, MTIKJ (65), ф. 510, Упутство за прикупљање статистичких података у

индустрији, табеларни приказ, без пагинације.
336
при двадесететорочасовном радном времену – 27.000m3, различите

остале обле грађе у истом временском периоду – 18.000 m3, дасака –
22.500 m3, летви – 18.000 m3 и различите грађе сличног типа – 13.500
m3. Као што се може видети, стругара Милоша Поповића је била
мањег капацитета у односу на Миљковићеву стругару.12 Међутим,
стругара у оквиру А.Д. Сувобор је током 1937. године изрезала 81.680
m3 обле грађе, што јасно указује да је по капацитету била значајно
већа и продуктивнија од Миљковићеве.13
4. Рад стругаре у периоду 1941–1948. године
Стругара је пословала до 1. октобра 1941. године, када је због недо-

статка сировина обуставила даљи рад. У периоду од 6. априла 1941.
године до краја 1942. године радила је укупно 100 дана или 800 сати,
за приватне фирме и окупаторску власт. Миљковић је стругару дао у
закуп извесном Радовановићу који је радио са немачким капиталом,
а после њега и Милутину Исаиловићу из Београда.14 Један од мајсто-
ра на гатеру у стругари био је у то време Пољак Теофило Стемпак, а
његов помоћник је био Славољуб Манић из Остружнице. Након рата,
у стругари је радило 43 радника.15 Управитељ и пословођа предузећа
био је Михаило Миљковић. Укупна вредност годишње производње
током окупације износила је између четири и пет милиона динара.
Стругара је радила за приватна лица и предузећа, али и за окупатор-
ске власти. Током окупације је у предузеће инвестирано индиректно,
односно окупаторске власти су подигле споредни железнички коло-
сек дужине око 600 метара, који је у потпуности завршен након њи-
ховог одласка. Стварна ратна штета предузећа износила је 4.446.700
динара, „измакла” ратна добит, односно она која се услед ратне
штете на постројењима и зградама није могла остварити, процењена
је на 2.000.000, а остварена ратна добит коју је Месни народни од-
бор (МНО) Остружнице проценио с обзиром на то да Миљковић није
био ништа пријавио, износила је 4.312.500 динара. Стругара је током
12AJ, MTIKJ (65), ф. 504, Упутство за прикупљање статистичких података у

индустрији, табеларни приказ, без пагинације, 1940. година.
13 Милан Ђурђевић, „Индустријско трговачко А.Д. ‘Сувобор Обреновац’
1908-1947. година”, Гласник међуо�ш�инско� ис�оријско� архива Ваљево, 33
(1999): 85.
14 Архив Србије, Министарство финансија Народне републике Србије, Одсек
народне имовине, ф. 1.
15 Ibid.
337
Слика 1. Поглед на А.Д. Тароли� са реке Саве 2023. године
окупације исекла 7.000 m3 грађе чија је вредност у новцу износила

42.000.000 динара. Та резана грађа је, по тврдњи МНО, већим делом
ишла окупатору и немачкој привреди. Године 1946. државни повере-
ник у Миљковићевој стругари био је Аћим Вујичић из Остружнице и те
године је она током лета стављена под судски секвестар. У моменту
секвестације у њој је радило 36 радника, а за принудног управитеља
је одлуком МНО постављен Павле Н. Сарајлић, искусни радник фабри-
ке.16 Стругара је национализована највероватније током 1948. године
и до данас је променила неколико назива, али и пословних намена.
Прво је предата на управу Дрвном комбинату Макиш, да би полови-
ном педесетих година променила име у Таромон� с обзиром да је
грађа стизала са Таре. Године 1956/7. Таромонт се издваја из Дрвног
комбината и прелази у предузеће Ком�ра�, да би 1960. године коначно
постао самостално предузеће Тароли� (слике 1 и 2) које ће касније та-
кође бити припајано другим предузећима, с тим што је главна произ-
водна делатност овог предузећа постала израда изолоционих плоча
које су изграђене од таролит масе – дрвених влакана која су пресвуче-
на цементом и минерализована. Од старе стругаре данас су сачувани
16 AJ, MIFNRJ (17), ф. 54, Питања Министарства индустрије ФНРЈ управитељу

предузећа Павлу Сарајлићу и његови одговори, август 1946.
338
Слика 2. Поглед на А. Д. Тароли�

са старог Обреновачког друма 2023. године
само један помоћни објекат и трафо-станица. Сви остали објекти су у

међувремену прерађени или порушени.17
5. Михаило Миљковић
Михаило Миљковић (слика 3), од родитеља Димитрија и Станиjе,

рођен је 1882. године у селу Ласову код Зајечара.18 Био је ожењен
Милевом рођеном Генчић из Зајечара са којом није имао потомства.
Био је познати добротвор и донатор за изградњу цркве у Ласову где
је финасирао изградњу темеља и куповину три звона половином два-
десетих година 20. века. Пре стругаре у Остружници поседовао је и
стругару у месту Кусјак код Неготина, на Дунаву код ушћа Пека, затим
млин у Нишу (данас Побе�а) и млин у Кусјаку. За превоз своје робе ку-
пио је мањи брод тегљач који је пловио под именом Кусјак. Миљковић
је био и овлашћени продавац пољопривредних машина произвођача
17 Духомир Цветковић, Ос�ружница (Београд: Културно просветна заједни

ца, 2004), 366–367.
18Историјски архив Београда, Управа града Београда (1), Картотека житеља
Београда и Земуна.
339
Слика 3.
Михаило Миљковић
Хофер и Шранц и Клеј�он и Ша�лвор� (Hofherr & Schrantz, Clayton &

Shuttleworth) и био је један од богатијих становника Београда пред
Други светски рат. Након национализације стругаре у Остружници
после Другог светског рата, Миљковић се вратио у Београд где је у
Загребачкој улици, од улаза из Карађорђеве улице, поседовао неко-
лико зграда, али су му и оне национализоване, као и вила у Ужичкој
улици на Дедињу. Миљковић се потом са супругом Милевом вратио у
родно Ласово у коме је живео до смрти 1952. године. Сахрањен је на
локалном гробљу.19
19 Цветковић, Ос�ружница, 365–366; Љубиша Митровић и Стеван Вељковић,
Ласово, село ис�о� Ту�ижнице (Зајечар: Културно просветна заједница општи-

не, 1999), 102–103; Списак захтева за реституцију доступан је на веб-сајту
Агенције за реституцију.
340
Извори
1. Архив Југославије, фонд Министарство трговине и индустрије

Краљевине Југославије.
2. АЈ, фонд Министарство индустрије ФНРЈ.
3. Архив Србије, фонд Министарство финансија Народне републике
Србије.
4. Историјски архив Београда, фонд Управа града Београда.
Слика 1. Фотографија Страхиње Јовановића.

Слика 2. Фотографија Страхиње Јовановића.
Слика 3. Митровић, Љубиша и Стеван Вељковић. Ласово, село ис�о�
Ту�ижнице. Зајечар: Културно просветна заједница општине, 1999.
1. Вучо, Никола. Развој ин�ус�рије у Србији и XIX веку. Београд: Српска

академија наука и уметности, 1981.
2. Ђурђевић, Милан. „Индустријско трговачко А. Д. ‘Сувобор Обреновац’
1908-1947. година”. Гласник међуо�ш�инско� ис�оријско� архива
Ваљево, 33 (1999): 75–93.
3. Митровић, Љубиша и Стеван Вељковић. Ласово, село ис�о� Ту�ижнице.
Зајечар: Културно просветна заједница општине, 1999.
4. Петровић, Драган. Ис�орија ин�ус�рије Бео�ра�а, �ом II. Београд:
Српско географско друштво, 2006.
5. С�а�ис�ика ин�ус�рије Краљевине Ју�ославије са а�ресаром
ин�ус�риских �ре�узећа. Београд: Министарство трговине и инду-
стрије, 1941.
6. Цветковић, Духомир. Ос�ружница. Београд: Културно просветна
заједница, 2004.
341
Nenad M. Lukić
ESTABLISHMENT AND OPERATION OF THE STEAM SAWMILL

OF MIHAILO MILJKOVIĆ OSTRUŽNICA 1939–1948
Forest felling and wood processing were among the most important
economic and industrial branches in the Kingdom of Yugoslavia. As far as
Belgrade is concerned, only a few sawmills worked there during this period,
one of which was Mihailo Miljković’s steam sawmill in Ostružnica. The saw-
mill had a decent capacity. It was commissioned in 1939 and it operated suc-
cessfully until the beginning of the World War II. It was not one of the larger
sawmills on the territory of the Kingdom of Yugoslavia, but it was of excep-
tional local importance and character. During and after the end of the war, it
operated solidly and it retained an unchanged ownership format until 1948,
when it became a state property. During the later period, it changed several
names, and finally its business activity was changed as well. Today, in its place
is the joint-stock company Tarolit, in bankruptcy. One auxiliary building and a
transformer station, in their original condition, are all that remains from the
old sawmill. Beside the sawmill, all other property of Mihailo Miljković, the
owner of the sawmill, in Belgrade was nationalized and confiscated, which
is why he and his wife returned to live in his native Lasovo, where he died in
1952.
Keywords: timber industry, steam sawmills, Ostružnica, Lasovo, Mihailo
Miljković, Tarolit

342
Прикази
Милан Попадић1
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд
Никола Крстовић
Деве� живо�а кус�оса: о� музеоло�ије
�о музео�рафије
Београд, Центар за музеологију и херитологију, 2022.
и
Милица Божић Маројевић
Ме�о� као �ре�ме� или �ре�ме� као ме�о�:
�оучавање (о) уме�нос�и у осам корака
Београд, Центар за музеологију и херитологију, 2022.
Ако позајмимо и пригодно преформулишемо чувену уводну рече-

ницу из Толстојевог дела Ана Карењина, могли бисмо да кажемо да
све добре књиге личе једна на другу, док све лоше… (у ствари, не
морамо да завршимо ову паралелу – лоше књиге нас, барем тренут-
но, не интересују). Већ на први поглед, иако нас једна друга, такође
позната изрека упозорава да не судимо према корицама, јасно је да
књига Милице Божић Маројевић Ме�о� као �ре�ме� или �ре�ме�
као ме�о� и књига Николе Крстовића Деве� живо�а кус�оса вео-
ма личе. Ликовно обликовање обе књиге (за које је заслужна Ивана
Зорановић, из студија Досије) је елегантно сведено: бела површина
предње корице испуњена је тек именом ауторке, односно аутора, и
насловом издања, између којих је смештена „илустрација”: скуп од
осам, односно девет тачака, распоређених у ритму који евоцира мо-
жда неки логички задатак или графичку игру. При дну корице налазе
се и ознаке Филозофског факултета Универзитета у Београду и Центра
за музеологију и херитологију. Јасно је, дакле, да су ове две књиге
осим из исте дизајнерске, изашле и из исте издавачке „кухиње”. Реч
је о четрнаестом и петнаестом издању Центра за музеологију и хе-
ритологију, а која је четранаесто а која петнаесто, то се већ не може
знати јер су се књиге појавиле истовремено, у другој половини 2022.
године. Исте те године су и аутори књигa изабрани у звање ванредних
1
milan.popadic@f.bg.ac.rs
345
професора при Одељењу за историју уметности Филозофског факул-

тета Универзитета у Београду. Ту се сличности између књига и аутора
не завршавају, али предосећамо да наш пажљиви и благонаклони чи-
талац лагано, али сасвим извесно, постаје нестрпљив, па и нервозан,
те зато прелазимо на ствар.
Осим свих горепоменутих подударности, јасно је, ипак, да је реч о
две садржински, предметно и стилски врло разноврсне књиге, дакле,
о две научне монографије које самостално и свеобухватно обрађују
две теме које нестручном оку делују неповезано. Књига Милице
Божић Маројевић, Ме�о� као �ре�ме� или �ре�ме� као ме�о�: �оу-
чавање (о) уме�нос�и у осам корака, писана је с циљем да студенте
историје уметности (различитих академских узраста и опредељења)
уведе у свет у коме ће они бити с друге стране школске клупе, те да
их охрабри да у њега „смело закораче”. Отуда не чуди што ауторка
структуира своје излагање као низ од осам „корака”: од увођења у
образовне реалности између теорије и праксе (1), преко расправа о
уметности и њеној сврховитости (2), методима образовања и васпи-
тања (3), њиховом историјском развоју (4) и савременим дидактич-
ким моделима (5), до конкретизације спреге метода и модела наста-
ве, оцењивања и наставних средстава (6), као и практичног опроба-
вања теоријских сазнања (7), те, коначно, до закључних разматрања
које воде „од �олично� ес�е�ско� �онашања до поља разумевања
уметности” (8). Но, не смемо пасти у замку да ову књигу сведемо на
пуки след корака (од првог до осмог), што би неопрезног читаоца од-
вело до претпоставке да је реч о неком упутству за употребу, „how-
to” књизи или сличном. Јасна структура ове књиге није алгоритамски
образац за стицање инстант вештина, већ знак поуздане систематиза-
ције знања о методици историје уметности. И не само то. Како аутор-
ка каже, број поглавља је могао бити и седам или девет, али је број
осам изабран због свог симболичког потенцијала. Другим речима,
поузданост академског знања обогаћена је језичком прегнантношћу
текста (елоквенцијом и ерудицијом ауторке, сликовитошћу коришће-
них извора и примера, метафорама и суптилним иронијским лазури-
ма и другим). Тако нас оно клатно што се у наслову књиге њише од
метода до предмета те од предмета до метода, коначно води и од по-
зиције читаоца/студента до позиције учесника/саговорника и назад.
Управо у том смислу, поменимо на крају да се на почетку књиге, да-
кле пре расправног текста Милице Божић Маројевић, налази уводна
студија Реч уна�ре�: о �ожељнос�и ме�о�ике ћу�ења слике или како
с�вара�и ликовну кул�уру, из пера професора Драгана Булатовића.
Ни то није типски предговор или пука подршка – „endorsement” што
346
Прикази
би се рекло елоквентним стилом савремених електронских медија.

Текст професора Булатовића је „доливање уља на ватру”, то јест,
распиривање ионако запаљиве теме односа између (ликовних) умет-
ности, образовања, осећаја (ћу�ила) и могућности њиховог култиви-
сања. У сваком случају, искусно справљени аперитив који непогреши-
во отвара апетит за оно што у књизи следи.
У књизи Николе Крстовића Деве� живо�а кус�оса: о� музеоло�ије
�о музео�рафије нема предговора или уводних речи, али има „про-
ло(н)г-ирања”. О чему је реч? У том почетном одељку књиге, сасвим у
складу са идејом пролога, сазнајемо о намерама аутора и околности-
ма и поводима настанка текста, који су аутора нужно одвели у про-
лонгирање завршетка рада на рукопису. Јер није лако ставити тачку
на разматрања питања места, улоге и значаја кустоса у савременом
добу, било да је реч о глобалном или локалном контексту. Много је
ту више узвичника и упитника, често и здружених, него тачака које
умирујући сугеришу да је неки проблем решен. Но, како у књизи није
реч о смрти кустоса (где би била обавезујућа она коначна тачка), већ
о његовом животу (где је заправо потребно ставити не једну, него
три тачке на крају), аутор је истраживање уобличио управо као след
различитих животних инкарнација главног јунака књиге: кустоса/
баштиника/музејског професионалца. Тај и такав јунак креће се од
музеологије до музеографије, дакле од академских и научних присту-
па у проучавању корпуса баштине до прагматичних исхода у исказу и
приказу знања о баштини. Но, аутор књиге, музејски саветник и уни-
верзитетски професор, дакле искусни практичар и академски зналац
у поменутом пољу, јасно препознаје да то није једини контекст у коме
се одвија (или кује) судбина кустоса, па отуда у своје истаживање
укључује и друге околности, од општедруштвених, глобалистичких,
до идеолошких, политичких, али и ситнополитиканских, па и ситно-
душних назора.
Која су то животна искушења пред којима се савремени кустос
налази? У следу којим их је аутор распоредио то су: институционал-
на предефинисаност и њена хронична несталност (1), потреба за от-
кривањем прошлих и будућих светова (2), запетљано клупко текста и
контекста (3), каналисање сопственог искуства док се користи туђим
наслеђем (4), испитивање граница слободе коју осваја и у којима је
заробљен (5), различит дијалог са посетиоцем, публиком и јавношћу
(6), спрега позиције моћи и јавног добра у дугачкој сенци приватних
интереса (7), шекспировска дилема бити или не бити: чиновник, на-
учник, стваралац или друго (8), а на коју се, на крају, наслања либе-
рално-капиталистичка упитаност како бити плаћени професионалац,
347
а не професионални плаћеник (9). Овај „ход по мукама” је проткан

музеолошко-херитолошким теоријским полазиштима, примерима из
светске и домаће музејске и баштинске праксе, али и јединственим
искуствима самог аутора која књизи дају нарочит интегритет, од си-
туација „been there, done that” до темељно промишљене и истинске
бриге за развој кустоског послања.
***
Надам се да смо повратили благонаклоност нашег пажљивог читао-

ца, укратко му приказавши садржај књига Милице Божић Маројевић
Ме�о� као �ре�ме� или �ре�ме� као ме�о� и Николе Крстовића
Деве� живо�а кус�оса, тако да сада можемо да се вратимо на ма-
лопре (пре две-три стране) поменути став да је реч о две научне мо-
нографије које самостално и свеобухватно обрађују две теме које
нестручном оку делују неповезано. Књига Милице Божић Маројевић
остварује темељни допринос у систематизацији знања о модели-
ма образовања и васпитања у „научавању ликовности”, док књига
Николе Крстовића, такође темељено, проблематизује улогу кустоса
у савременом друштву, тражећи од оних који себе тако називају да
се запитају да ли заиста јесу кустоси. Другим речима, „нестручно”
око ове две књиге види као прилоге из методике историје уметности
с једне, и музеологије и музеографије с друге стране. У ствари, мора-
мо бити поштени, није то око толико нестручно, колико навикло на
актуелну дисциплинарну неупитност. И управо у тој академској дис-
циплинарности је замка. Књиге Милице Божић Маројевић Ме�о� као
�ре�ме� или �ре�ме� као ме�о� и Николе Крстовића Деве� живо�а
кус�оса своју тачку конвергенције не остварују у актуелним диципли-
нарним поделама, већ у будућности пред којом стоје изазови да на
нове начине повеже тачке које су се нашле на насловним странама
ове две књиге.

348
Драган Булатовић1
Јелена Павличић Шарић

Баш�ина Бо�оро�ице Љевишке у Призрену и очување
�амћења
Звечан, Факултет уметности Универзитета
у Приштини – Звечан, 2021.
Наслов овог монографског дела указује нам да предмет расправе

ауторке подразумева упитаност о наизглед потпуно складном од-
носу између два темељна појма хуманистичког знања – баштине и
памћења. Истраживање за ово монографско саопштење је обављено
у две, ауторки матичне, истраживачке дисциплине – историји умет-
ности и херитологији, те ако се гледа с тих различитих становишта,
може се рећи да у том односу нико никога не куди док се обе дис-
циплине узајамно окоришћавају фактографијом према сопственом
избору и интересу. Међутим, у овој студији се проблематизација њи-
хових односа поставља наддисциплинарно. Наиме, баштина је у хери-
тологији дефинисана као неговано наслеђе, прецизније речено, као
сталан процес који истиче негу споменика као носиоца значења. Тако
је нега као стални процес укључена у одржање памћења. Сама нега је
већ високо култивисан однос према пробраном наслеђу који је ула-
гањем нашег искуства конституисао културу памћења као смислено
одржив процес репрезентативног памћења за сваког субјекта култур-
не заједнице. Указујући да је смисао баштињења у очувању памћења,
ауторка потенцира да се ради о сталном процесу неговања и мате-
ријалног и семантичког тела споменика древности како би се они оду-
прли забораву или промени идентитета. На тој линији заступа рецент-
ну теоријску парадигму музеологије и херитологије која посланство
културе памћења везује за очување сведочанствености феномена
дугог трајања – споменика и процеса повесног памћења његове све-
дочанствености. У образложењу свог опредељења истиче објективне
недовољности традиционалних теоријских позиција и једне и друге
1
dbulatov1@gmail.com
349
научне дисциплине, као и потребу за проширењем методолошког ин-

струментарија ради очувања тоталитета наслеђа. То је у овој студији
конкретно изведено као разматрање различитих историјских облика
баштињења верског, политичког, друштвеног и културног наслеђа.
Ово питање је смишљено истраживачким примером везано за један
од споменика дугог трајања у који су јасно уписане различите прошло-
сти. Наслеђе Богородицe Љевишкe у Призрену добило је улогу репре-
зентативне потпоре полазног теоријско-методолошког модела цело-
витог трезорирања и интегралног интерпретирања. Ауторка се по-
светила анализи баштињења тог сложеног наслеђа с циљем да утврди
стандард целовите херитолошке интерпретације културног наслеђа.
Убедљивости понуђеног модела интегралне интерпретације допри-
носи јасно полазиште у истраживању по коме се наслеђе посматра
као жива баштина јер другачије, осим у савремености, ни једно њено
значење не може бити сачувано од заборава. Актуелизацији свих про-
шлости допринело би оно збирање свих споменичких својстава које
при изради сведочанствених описа и њиховом стандардном докумен-
тацијском похрањивању (тезаурисању) не заборавља категоријалну
улогу културног памћења у читању, разумевању и улози и смислу бе-
лега прошлости у сваком времену које похрањује сведоке, то јест у
свакој савремености.
Након пажљиво пробране кодификације сведочанствености,
те критичке дискусије доктринарне, правне и друштвене заштите
старине, ауторка изводи студију културе памћења сведочанствено-
сти Богородице Љевишке. Најпре се овај споменик културе разматра
као посебно говорљив сведок развоја �руш�вене свес�и о одржању
система документарне вредности. Потом се првенствена важност
друштвеног чувања сведочанствене вредности споменика дугог
трајања доказује у анализи судбине културног памћења у времену
ратних сукоба на Косову и Метохији на прелазу миленијума. Управо
из ових анализа обављених на темељу богатих емпиријских радњи се
изводи и нови доказ о незаобилазности модела целовитог докумен-
товања сведочанствености споменика дугог трајања. Следствено из-
ложеној поступности, ауторка и закључује тумачење резултата својих
истраживања холистичком систематизацијом сазнања сведочанстве-
ности у свим фазама културног трајања Богородице Љевишке, од дис-
циплинарних истраживања, експертских интерпретација, производње
документације о културном сведочанству до његових идеолошко-се-
мантичких трансформација у служби кривотворења идентитета.
Захваљујући добро постављеној теми научног истраживања
ауторка не преза од расправе јер трансдисциплинарно сучељава
350
Прикази
ограничења појединачних наука и поставља прогресивну хипотезу

о временовању сведочанствене вредности, а избегава јалова над-
горњавања о комеморативној, меморијалној или митолошкој произ-
водњи вредности споменика и супротставља им сведочанственост
као градивно својство културе памћења. Нотирани оптимизам није
тек теоријски умишљај младе ауторке већ он произилази из стан-
дардно постављеног историографског поступка, с том разликом што
су овим истраживањем обухваћене све историографије, односно и
историографија споменика као предмета историје уметности, али и
историографија репрезентације вере (преко дуговеког модела оико-
номи), идеологије, политике, економске и војне моћи, али и свакодне-
вице и интиме. Симптоматично је да читање ових потоњих умногоме
зависи управо од промењеног приступа (храм – свето место – кул-
турно-историјски објекат, музеј) споменику као сведочанственом
процесу чије читање омогућава тек историографија рецепције тих
својстава у протоку времена – временовању као истрајавању хтења
за очувањем памћења. Наравно, како је у два уводна поглавља на-
глашено (Заш�и�а наслеђа као очување �амћења и Теоријски оквир
разумевања баш�ине), приступ је динамичан, а не само кумулати-
ван. Наиме, кумулација је преовлађујућа тежња у традиционалној
историографији која се манифестује у кодификацији истраживачких
поступака којима се стварају и увећавају корпуси извора за историо-
графске синтезе, класификовани као писани, визуелни, градитељски
или перформативни – који могу бити дворски, црквени или обичајни
церемонијали. Ауторка овај линеарни поступак надограђује непре-
кидним подсећањем на целовитост корпуса баштине и на холистич-
ку природу баштињења. Деконструисано, може се тврдити да је, док
се материјално тело споменика древности, исто као и његова при-
марна функција или статусна симболика, може сврставати у корпус
извора кад за уметничку, кад за верску, а кад за политичку историју,
својство баштињења да само као жив организам може одавати своја
изворна сведочења, па и ова малочас набрајана. Дакле, посредством
оних који настављају да их се сећају било као корисници, било као
посвећени или учени тумачи. У супротном би се у корпусима налази-
ли само бледи ликови (било материјални, било идеолошки) изворног
живота древних сведока и њихове генезе од предмета до споменика
који памти, преко физичког страдања или потискивања памћења. О
тој тананој разлици између селективних ликова и копија лица, преко
рестаурација тела и реконструкција памћења у којима баштина увек
представља животно сведочанство и у нашем времену а корпуси су
само умртвљени регистар слика, ауторка је убедљиво расправљала
у посебном поглављу под називом Copie Confоrme.... Демонстрацији
351
целовитог третмана баштињења је посвећена посебно исцрпна ана-

лиза и убедљива крајња квалификација сведочанствености као кру-
цијалног критеријума за очување памћења како у колективном корпу-
су, тако и у наукама које га проучавају.
Због тога се и може рећи да средишњи део ове изузетно система-
тичне расправе, упркос традиционалистичких именовања поглавља,
врло суптилно прелази из линеарног историографског наратива у
простор логичких премиса које су постављене као циљ у главном рас-
правном моделу истраживачке хипотезе. Одређујући предмет свог
рада између реалности заборава и изазване потребе за памћењем,
ауторка поставља тезу о заштити наслеђа као производњи сећања.
Њена теза је да времешност споменика какав је Богородица Љевишка,
сведочи о „памћењу, сећању и заборављању” и да та специфична био-
графска одлика одређује целовитост као кључни принцип у модело-
вању систематске праксе заштите наслеђа. Ову тезу је извела из хери-
толошког разумевања споменика као документа и догађаја – целине
која обликује процес дуготрајног памћења.
Непосредно истражујући управо ову другу појаву културног спо-
меника у сваком времену, његову актуелизацију у некој садашњици,
ауторка је аргументовано указала на интерпретативну фрагментар-
ност у оквиру себичног дисциплинарног интереса (једнако тради-
ционалних музејских наука колико и новонаука које доктринирају
управљање ресурсима природе и човека, па и њиховим баштињењи-
ма) као злоупотребу сведочанствене целовитости споменика култу-
ре као јавног добра, а учврстила тезу о иманентности холистичког
принципа у процесима произвођења културног добра као социјали-
зације његових документарних вредности. Злоупотребе се једнако
манифестују у себичности појединих наука колико и у културној, наро-
чито идентитетској политици, али и у политици „нових државина над
споменицима културе”, да истакнемо само актуелно акутни проблем
самопроглашене државности „R. Kosova”. Тиме је методолошки при-
лаз предмету изучавања који је направљен између историографије
споменика, биографије ствари и феноменологије памћења показао
своју оправданост. Штавише, у закључним разматрањима ауторка до-
казује законитост промене модела памћења у зависности од потре-
бе за производњом нових културних, а чешће, нажалост, искључиво
политичких идентитета. Због тога је драгоцен сваки холистички ис-
траживачко-документацијски приступ који олакшава деконструкцију
новоидентитета и оснажује друштвену заштиту дугог памћења.
Тај лагани ритам искакања из историографског наратива омогућио
је убедљиво потврђивање ауторкине хипотезе у завршном поглављу
352
Прикази
ове расправе. Ауторка је то извела у једном убедљивом наративу

којим је службену преписку повереника Завода за заштиту споменика
културе превела, одговарајућом документацијском обрадом, у изво-
ре велике поузданости. Тачније речено, у атрибуирање сведочанстве-
них каузалитета, налазећи да су се у раној фази рада новоформира-
ног института и службе споменичке заштите ФНР Југославије следиле
најбоље препоруке тада актуелне француске праксе обнове наслеђа.
Но, да сама логичка успешност научног поступка није и круна ово-
га рада ауторка је показала у поглављу у коме збира учинке свог ис-
траживања, где се демонстрира оптималан начин документовања и
презентовања сведочанствености споменика дугог трајања као ње-
гов нови облик савременовања које се неће огрешити о његову бога-
ту сведочанствену биографију и о мноштво његових идентитета.
Чини се да је управо то и моћно оперативно оружје одбране
друштвене вредности споменика древности у овом нашем времену,
додуше само ако се доследно спроведе у институционалној заштити.
Ауторка је пошла од једне мале трансформације традиционалне
дисциплине заштите споменика културе којом је подручје куративне
заштите носилаца памћења померила ка свим (а не само историјско-
уметничким) садржајима памћења које један споменик као докумен-
товано сведочанство нуди. Амбиција је била да се, пре свега, дође
до модела очувања памћења, као и да се научни интерес помери не
само са очувања материјала као коначног циља организоване профе-
сионалне заштите споменика културе већ и са безинтересне научне
чињенице ка живом културном процесу – сећању. У раду је овај про-
цес изведен померањем истраживачког интереса ка сведочанствено-
сти остатака прошлости као систематској делатности произвођења
докумената о садржајима сведочења. У савременом геополитичком,
идеолошком и стратешком односу према наслеђу ово је доминантна
глобална промена. У овом раду се инсистира на одрживости сећања
без обзира на појединачни интерес чланица тог процеса у поремеће-
ној структури локалних заједница (пре свега у егзодусу аутентичних
непосредних баштиника, као и у промени државине над наслеђем од
општег националног значаја), али с јасном, незаобилазном и практич-
но примењивом наменом у свакој врсти и свачијој обавези очувања
памћења и одбрани угрожених идентитета. С друге стране, ауторка
је критиковала несистематичност у производњи менталних трезора
културе памћења као варијанте идеологизованих историјских рецеп-
ција значења споменика као конструкта памћења.
Овако подигнут фокус историографског читања који наткриљује
појединачне политичке, верске, градитељске или само естетске
353
разине, показао је обиље старих дисциплинарних чињеница у новом

светлу историје друштвеног памћења. Из архивске грађе су испливале
преписке између кореспондената који имају улогу субјеката заштите
наслеђа на различитим нивоима одлучивања, али са једнаком свешћу
о одговорности свог посланства. Драгоцена је упоредна структура
коју ауторка изводи наспрам немe и безличнe процедурe (доктри-
нарне) заштите, као истраживачко збивање различитих актера делат-
ности очувања наслеђа с јаким социјалним емпатијама. Документи о
материјалном пословању, једнако као и дијалози повереника и упра-
витеља установа, као и дилеме које се рађају на обе стране преписки,
дозволиле су истраживачу да изатка аргументацију за своју добро по-
стављену хипотезу о неопходности интегралног документовања свих
облика (или на свим нивоима) сведочанствености споменика дугог
трајања.
Баш зато што је себи поставила задатак да употпуни историограф-
ски приступ феноменима духовне производње тако што ће прихва-
тити удео интуитивног открића у феноменологији сведочанствено-
сти (ауторка га по аналогији с неким систематичарима музеологије
– Странски, Мароевић – именује као идеалистички приступ спомени-
ку), имала је довољно моћно оружје да утврди да су сензибилитет и
интуитивност повереника заштите споменика културе имали управо
ту драгоцену улогу у покретању процедуре препознавања, докумен-
товања, проглашења, заштите и афирмације споменичких вредно-
сти. Да њихова улога није тек административна протеза у оскудним
друштвеним околностима (када нема довољно ни кадрова ни мате-
ријалних добара) већ да је њихова специфичност у томе да су били
на извору „предања о светим местима и рушевинама за поштовање”,
показала је тако што је у њиховом раду проналазила драгоцена све-
дочанства о рецепцији споменика кроз векове, о облицима и начину
присутности њиховог значаја у времену када их повереници еви-
дентирају као општу друштвену знаменитост. Те својеврсне скице
реконструкције чудесног живота споменика древности у затеченим
предањима које бележе повереници, показале су се драгоценим за
ревитализацију биографије споменика дугог трајања без које је сва-
ка научна идеализација била мањкава управо на семантичком пољу,
како истиче ауторка. Односно, у пракси Савезно� института за проу-
чавање и заштиту споменика и Ре�убличко� завода за заштиту спо-
меника културе идеална реконструкција формалних материјалних
својстава споменика урађена је ефикасно и ефектно, да би се по учвр-
шћењу историјско-уметничке генезе стилова потпуно заборавило на
354
Прикази
животну причу (биографију споменика) која је неретко била пресудан

окидач у генеалогији уметничко-стилских реконструкција.
Завидна је сигурност ауторке која је у проблеме свог истраживања
ушла с потпуним познавањем тренутног статуса теорије у музеоло-
гији и херитологији и проблема који се појављују у темељним научним
дисциплинама, пре свега историји уметности. Уочавајући поновним
пажљивим читањима, на пример, Ервина Пановског (Erwin Panofsky),
да је научна неефикасност и прескромна културна употребљивост
стереотипа у тумачењу споменика прошлости плод мале заинтересо-
ваности за сарадњу међу несродним дисциплинама, својим радом је
дала допринос јаснијем теоријском утемељењу категорија које извор-
но припадају ширем хуманистичком подручју. Осим што се убедљиво
оправдава ниво теоријског унапређења једне практичне дисциплине,
чију је суптилну природу још Алојз Ригл (Alois Riegl) терминолошки
убедљиво удомио као негу споменика (Denkmalpflege), ауторка раз-
ложно поставља као свој и као ужедисциплинарни непосредни циљ
изградњу једног ефикасног херменеутичког модела сталне неге
сведочанствености.
Изведено истраживање је на веома знаковитом примеру култур-
ног добра дугог трајања потврдило ефикасност теоријских позиција
херитологије и указало на реалне могућности сврховитијег трезо-
рирања памћења које носи Богородица Љевишка као драгоцен мно-
гознаковит сведок. Такође, изгледно је да се резултати овог рада ис-
користе за нову парадигму очувања баштинске целовитости било где
и било када.

355
Стеван Јокић1
Универзитет у Београду, Институт за нуклеарне науке Винча, Винча
Жан Франсоа Бах, Оливије Уде, Пјер Лена и Серж Тисерон

ДЕТЕ и ЕКРАНИ – з�рава у�о�реба без ш�е�них �осле�ица
Београд, Службени гласник, 2021.
Пројектом Рука у �ес�у настојимо да искористимо добру праксу

партнерства с Француском академијом наука и Фондацијом Рука у
�ес�у (La main à la pâte) у пружању једнаких могућности сваком де-
тету и адолесценту у промишљеном коришћењу екрана на путу према
стопостотној дигитализацији. У наставку је дат приказ књиге ДЕТЕ и
ЕКРАНИ – з�рава у�о�реба без ш�е�них �осле�ица.
Ову књигу потписују четири француска академика – Жан Франсоа
Бах (Jean-François Bach, генерални секретар Француске академије
наука 2006, имунолог), Оливије Уде (Olivier Houdé, бавио се пробле-
мом когнитивног развоја веома мале деце суочене с дигиталним све-
том), Пјер Лена (Pierre Léna, астрофизичар, покретач пројекта Рука
у �ес�у, инострани члан САНУ и аутор предговора српском издању
књиге) и Серж Тисерон (Serge Tisseron, психијатар, психоаналитичар,
доктор психологије, специјализовао се у пружању помоћи адолесцен-
тима који су постали жртве различитих типова зависности), али је у
раду на њој учествовало и тридесетак еминентних стручњака разли-
читих профила.
Познато је да одрасли и млади углавном поистовећују дигиталну
револуцију са екранима, који их снажно привлаче. Ту генерацију мла-
дих је познати француски филозоф Мишел Сер (Michel Serres) назвао
„Палчица и Палчић” јер на екрану пишу и покрећу слике углавном ко-
ристећи палчеве. Карактеристика тих младих људи, као и данашње
деце, јесте да слику гледају у просеку 7 секунди, а одговор траже за 15
секунди, при чему су пред екраном барем неколико сати дневно; они
живе и у виртуелном и у метричком простору, истовремено баратају
са више информација, ближе им је циркуларно мишљење (култура
1
sjokic@vin.bg.ac.rs
356
Прикази
екрана) него линеарно (култура књиге), а језик који ће користити у

наредних четрдесет година имаће и до 30.000 нових речи.
Како наводе аутори, циљ није да се из живота малишана елими-
нишу екрани, већ да они науче како да не подлегну њиховој тиранији.
Позитивни аспекти употребе екрана укључују учење детета да кори-
сти интуицију, да брзо реагује и да развија хипотетичко-дедуктивну
методу размишљања. Дигитални објекти могу да побуде радозналост
и да развијају интелигенцију и социјализацију, али истовремено могу
подстаћи и патолошку зависност, занемаривање реалности и ства-
рање илузије. Зато је у ери дигиталне револуције и све већих комер-
цијалних апетита неопходно заштитити децу, научити их самоконтро-
ли и дати предност разговору, а не забранама.
Преводом ове књиге желео сам да пружим допринос упознавању
научног приступа теми екрана и подстицању сарадње између роди-
теља, наставника, академске заједнице и деце у превазилажењу од-
ређених проблема с којима се свако од нас суочава. Приказујемо
укратко садржај сваког поглавља ове књиге:
У По�лављу 1 – Наше виђење, аутори су навели мотиве за реализа-
цију овог подухвата.
У По�ављу 2 – Пре�оруке, у облику начела су дате препоруке веза-
но за потребу постојања свести о револуцији која је у току и судару
између традиционалне културе књиге и нове дигиталне културе, као
и резервисаног става према виртуелном; свести о неопходности при-
лагођавања технолошким променама и разумевању потреба младих;
свести о неопходном прилагођавању педагогије узрасту детета и ис-
тицању потребе развоја његове самоконтроле. Родитељима је пред-
ложено како би требало да се опходе с дететом – пре друге године
живота, од друге до дванаесте године, као и са дететом старијим
од 12 година (адолесценција); дат је осврт на улогу видео-игара, ко-
ришћење интернета, друштвених мрежа, проблем насиља, превен-
ције, као и патолошке ризике у вези са екранима.
У По�лављу 3 – Како корис�и�и књи�у у функцији постављених пи-
тања наведена су питања у која се односе на узраст детета, разуме-
вање, видео-игре, мреже, информатичку револуцију и друго.
По�лавље 4 – Љу�ско биће ис�ре� екрана је посвећено скицирању
шеме, с аспекта когнитивне и еволуцијске психологије, помоћу које
ће се боље разумети континуитет између старих структура, функција
нашег мозга и реакција које настају у односу на свет слика и екрана.
У њему се разматрају проблеми пажње и перцепције, награде, симу-
лације, социјализације и когниције, као и предрасуда које се овде до-
воде у питање.
357
По�лавље 5 – Ум и мозак ис�ре� екрана, о� рођења �о зрелије� �оба

разматра дефиницију појма виртуелности, као и термина дигитално,
нумерика и имагинација. Табела 1 – Култура књиге, култура екрана,
указује на супротстављене тачке ових двеју култура и детаљно при-
казује њихове културне, когнитивне и психолошке аспекте, а табела
2 указује на специфичности излагања екранима у функцији старосног
доба, од бебе до адолесцента. Посебно се разматра виртуелна реал-
ност – имерзија и посматрање сопствених активности.
По�лавље 6 – Повра�ак на науке о моз�у, ко�ниција и �онашање
разматра актуелни развој неуронаука, когнитивних наука и студија
клиничке психологије и развојне психијатрије, као и других наука у
пракси. Оне могу помоћи родитељима, наставницима, здравственим
радницима и другима који воде бригу о младима, као и самим млади-
ма, како би, у сусрету са светом екрана, научили да их и даље користе
без пратећих проблема и развоја лоших навика.
Успостављање нових „функционалних зона”, којима печат даје
технолошка универзалност, подразумева да наш мозак усвоји и ов-
лада новим дигиталним алаткама и интегрише их у неурофункционал-
не зоне. Истраживања у области когнитивних неуронаука омогућа-
вају осмишљавање нових образовних програма који узимају у обзир
принципе функционисања мозга (на пример, приликом читања и ра-
чунања). Наведени су примери Графо�ејма (Graphogame), игре која по-
дучава успостављању везе графема–фонема и помаже у савладавању
читања, или Трке бројева (The Number Race), програма који помаже
код проблема дискалкулије.
Развојна психологија детета ставила је на располагање педагошке
процедуре за вежбање когнитивне контроле, посебно инхибиције по
аутоматизму и флексибилности за сваки узраст, од деце предшкол-
ског узраста до адолесцената. Указано је на позитиван утицај акци-
оних видео-игара на пажњу и визуелну флексибилност деце, као и
одраслих, као и на могућности употребе различитих врста екрана за
вежбање функција селективне пажње и когнитивне контроле мозга на
интересантан и педагошки начин.
Такође је разматрано и питање могуће болести зависности од
екрана, али већина резултата истраживања није потврдила ту могућ-
ност када су у питању адолесценти.
По�лавље 7 – Различи�и екрани, различи�е у�о�ребе посебну
пажњу посвећује могућностима појединих екрана, али указује и на
чињеницу да брзина технолошких промена поништава класичне гра-
нице између различитих функција или чак ствара нове оригиналне
функције, јер таблет постаје компјутер, а екрани одговарају на додир,
358
Прикази
слику или реч. Разматрани су позитивни и негативни аспекти употре-

бе друштвених мрежа, као и видео-игара.
По�лавље 8 – За боље у�о�ребе екрана указује на чињеницу да нове
технолошке алатке само проширују спектар традиционалних лудич-
ких активности; наглашава се да би друштво морало да примети, ува-
жи и награди креативност адолесцената уз истицање улоге родитеља
и школе на том плану; наводе се примери коришћења екрана у терапе-
утске сврхе. Посебан део је посвећен педагошкој и образовној улози
екрана. Дат је осврт на улогу екрана у спољашњој и унутрашњој моти-
вацији младих и разматра се улога у разумљивијем представљању ин-
форматичке науке. Такође се, у том контексту, подсећа да су екрани
само видљиви део неизмерне комплексности, остварене суптилном
интеракцијом између машина (компјутера), алгоритама, језика и ин-
формација. Наведено је неколико препорука у вези са избегавањем
претеране изложености младих људи екранима свих врста и поменут
је програм под називом И�ра �ри лика која је названа према три улоге
које се најчешће срећу у телевизијским остварењима за децу и дечјим
играма: нападач, жртва и бранитељ. У овој игри би ученик требало
да поступно игра сваку од три поменуте улоге. Она је већ уведена у
образовне системе Француске, Белгије и Швајцарске.
У По�лављу 9 – Закључак, из низа закључака које аутори износе, из-
двојио бих: „Дете препуштено екранима завршиће у самоћи, док ће
уз пратњу и разумевање родитеља моћи да искористи нове могућно-
сти и више него што се то очекује”.
По�лавље 10 – До�аци на првом месту наводи састав радне групе и
консултаната који су учествовали у писању ове књиге; а затим се наво-
де и извештаји и препоруке у вези са екранима у Француској и Европи.
Такође су дата и разматрања о екранима као видљивој страни диги-
талног света уз представљање бројних научних и техничких аспеката
структуре дигиталног света у коме су екрани само један облик његове
видљиве површине. Поменимо само проблеме криптографије, поја-
ве спинтронике, помињање Гугловог претраживача и друго. Затим
се разматра развој индустрије екрана и видео-игара, наводи литера-
тура у вези употребе екрана и даје врло обиман речник с детаљним
описом појмова који се користе у овој књизи. Посебно место је дато
педагошким модулима које је развила Фондација Рука у �ес�у. Краћи
приказ тих модула, преведених на српски језик, биће ускоро доступан
за преузимање у PDF формату на сајту Рука у �ес�у.

359
Александра Илијевски1
Саша Михајлов
Архи�ек�онско с�варалаш�во Јосифа Најмана
Београд, Завод за заштиту споменика културе града
Београда и Институт за савремену историју, 2022.
Научна монографија Архи�ек�онско с�варалаш�во Јосифа Најмана

ауторке Саше Михајлов, угледне историчарке уметности и вишег
конзерватора Завода за заштиту споменика културе града Београда,
објављена је 2022. године у издању Завода за заштиту споменика кул-
туре града Београда и саиздавача Института за савремену историју у
Београду. Књига је резултат ауторкиног дугогодишњег и свеобухват-
ног историографског истраживања живота и дела архитекте Јосифа
Најмана (Београд, 19. 5. 1894 – Београд, 6. 1. 1951). Представља
приређену докторску дисертацију Архи�ек�онско с�варалаш�во
Јосифа Најмана (1894–1951) која је одбрањена на Филозофском фа-
култету Универзитета у Београду 2021. године. Главна и одговорна
уредница ове значајне публикације је Оливера Вучковић, директорка
Завода за заштиту споменика културе града Београда, а уредница мо-
нографије је др Марина Павловић. Квалитету научне монографије до-
принели су рецензенти др Александар Кадијевић, редовни професор
Филозофског факултета Универзитета у Београду; др Владана Путник
Прица, виша научна сарадница Филозофског факултета Универзитета
у Београду; и др Тијана Антонијевић, ванредна професорка Факултета
уметности Универзитета у Нишу.
Монографија је систематизована на 415 страна и поткрепљена
је са 146 висококвалитетних илустративних прилога који употпуњују
наратив. Наиме, књигу обогаћује разнородна архивска грађа, наро-
чито архитектонска планска документација, из Историјског архива
града Београда, Архива Југославије, Архива Народне банке Србије,
Историјског архива Националне банке Француске и других установа.
1
ailijevs@f.bg.ac.rs
360
Прикази
Такође, историјске фотографије из колекције Милоша Јуришића

представљају незаобилазни визуелни извор за историју Београда.
Већина наведених прилога је први пут објављена и чини посебну дра-
гоценост монографије. Највећи број савремених фотографских сни-
мака је дело Снежане Неговановић, a Пеђа Паровић и Пак� с�у�ио су
савременим графичким решењем технички уобличили књигу.
Након Пре��овора и Освр�а на �ре�хо�на ис�раживања, ауторка
је монографију систематизовала у четири основне целине: Био�рафија,
Ср�ска архи�ек�ура Најманово� �оба, С�варалаш�во и Јосиф Најман
у ср�ској и ју�ословенској архи�ек�ури: закључна разма�рања. Након
тога следе С�исак скраћеница, изузетно користан Ка�ало� �ела са на-
поменама о архивским изворима, Извори, Ли�ера�ура, резимеи на
енглеском и француском језику битни за читаоце ван нашег говорног
подручја и Извори илус�рација.
У оквиру главних целина, Саша Михајлов кроз тематска поглавља
и потпоглавља успоставља прецизне атрибуције архитектонског ства-
ралаштва Јосифа Најмана и поставља га у контекст српске и југосло-
венске архитектуре 20. века. Након сажетог Пре��овора и предоченог
предмета истраживања следи Освр� на �ре�хо�на ис�раживања
у коме ауторка напомиње да заоставштина архитекте Најмана није
доступна јер је породична зграда Најманових у Влајковићевој 20 у
Београду, где се налазио и његов пројектни биро, претрпела дирек-
тан погодак током априлског бомбардовања 1941. године. Због на-
ведених околности, основно истраживање је спроведено у бројним
архивским установама у Београду, Новом Саду, Шапцу, Скопљу,
Битољу, Сарајеву и Паризу. Повезивање расутих архивских извора
је допуњено сећањима чланова породице. Драгоцени извор су била
сведочења супруге Јулије Најман, рођене Клопфер, и сина Драгољуба
Најмана. Ауторка такође презентује претходне историографске сту-
дије и осврте на архитектонски опус Јосифа Најмана, у којима се ње-
гово архитектонско стваралаштво посматрало у оквиру променљи-
вих друштвено-историјских прилика.
Прва целина, Био�рафија, започиње прегледом историје јеврејске
заједнице у Београду од средине 19. века. Наиме, Јосиф Најман је
потицао из угледне породице Јевреја Ашкеназа из Будимпеште.
Сагледавајући историјске околности, ауторка открива податке о
досељавању породице трговца Исидора Најмана (Neumann), оца
Јосифа Најмана, у Београд и интеграцији породице у српско друштво.
Дошавши у Београд, Исидор је временом постао успешан трговац
и власник трговинске радње на велико и мало Мориц Тилер и Ком�.
Његови родитељи Јосиф (Josef) и Марија Најман, рођ. Конер (Marie
361
Kohner), као и сестре и брат, отишли су да живе у Беч. Исидор Најман

се оженио Евелином Нојхут (Eveline Neuhut) у Београду 1889. године.
Имали су четворицу синова – Рихарда (Richard), Ериха (Erich), Јосифа
(Josef) – будућег архитекту, и Николу.
Темељном обрадом изворне грађе ауторка уобличава биогра-
фију Јосифа Најмана. Прати његово школовање у основној школи
код Саборне цркве, Првој београдској гимназији и Реалци, када му
је избијање Првог светског рата онемогућило похађање завршних
разреда. Двадесетогодишњи Најман добровољно одлази у рат и пре-
живљава голготу преласка преко Албаније. Након опоравка на Крфу,
упућен је на фронт. Године 1918. је као војник-ђак похађао Битољску
гимназију у Волосу и Солуну, где је и матурирао. Најман се 1919. годи-
не уписао на Архитектонски одсек Техничког факултета у Београду и
дипломирао 1923. године. Боравио је у Француској на усавршавању
у Школи лепих уметности (École nationale supérieure des beaux-arts) у
Паризу, а професионално искуство је стекао у пројектантском бироу
Националне банке Француске (Banque de France).
Након повратка у Београд постао је архитект Националног завода
за израду новчаница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Краљевине
Југославије. Године 1929. ступио је у брак са Јулијом Клопфер и на-
редне године пројектовао породичну стамбену зграду са пројектним
бироом у Влајковићевој 20 у Београду у којој су и живели. Добили
су сина Драгољуба и ћерку Иванку, а давање српских имена аутор-
ка тумачи и као пример интеграције ашкенаске породице у српско
друштво. Складан породични живот прекинуло је избијање Другог
светског рата у Европи. Јулија је с децом избегла у Лион у пролеће
1941. године. Нажалост, Никола Најман, Јосифов млађи брат, преми-
нуо је у логору у Оснабрику. Јосиф, резервни официр у чину мајора,
такође је заробљен, али је успео да побегне из логора и сретне се с
породицом у Лиону. Због окупације су били приморани на бекство у
Швајцарску, где су остали до краја рата. Породица Јосифа Најмана је
била међу малобројним припадницима београдске јеврејске заједни-
це који су избегли Холокауст. У измењеним политичким околности-
ма Најман није обновио рад свог бироа. Као афирмисани стручњак
заузимао је руководеће положаје у грађевинском сектору државног
система. Године 1950. је непуних годину дана радио као хонорарни
професор на Архитектонском факултету у Београду. Изненада је пре-
минуо 1951. године, у педесет седмој години, и сахрањен је на Новом
гробљу у Београду.
У наредној целини, Ср�ска архи�ек�ура Најманово� �оба, ауторка
прво кроз два поглавља која обухватају периоде Краљевине Србије
362
Прикази
и Краљевине СХС/Југославије анализира правце развоја српске архи-

тектуре. У оквиру првог поглавља, од 1890. године до 1914. године,
разматра пораст броја становника у Београду, индустријализацију,
изградњу саобраћајне инфраструктуре, формирање државног архи-
тектонско-урбанистичког апарата, грађевинског законодавства, ства-
рање Архитектонског одсека на Техничком факултету и струковног
удружења. Тумачи значајна дела архитектуре романтизма, доминант-
ног академизма и сецесије, као и водеће протагонисте.
Период од 1918. године до 1941. године дефинише као време еко-
номског и културног узлета Београда. Град се развија као престоница
и административни центар нове државе. Ауторка указује на после-
ратну обнову и изградњу обимног грађевинског фонда, нагли пораст
становништва и убрзану урбанизацију. Између два светска рата стра-
ни архитектонски утицаји имали су важну улогу у правцима развоја
српске архитектуре. Француски утицај је био учвршћен догађајима
током Првог светског рата. Паралелно се оснажује допринос емигра-
ната из царске Русије и утицај савремене чехословачке архитектуре
преко домаћих архитеката школованих у Прагу. Српска архитектура
се манифестује кроз више архитектонских стилова и праваца: закас-
неле сецесије, академизма, српско-византијског стила, фолклоризма,
ар декоа и модернизма. Као кључне теме архитектонског развоја из-
дваја оснивање Клуба архитеката, Групе архитеката модерног прав-
ца (ГАМП) и процват српског црквеног градитељства.
У наредном поглављу, Француски у�ицаји у ср�ској архи�ек�у-
ри, ауторка формулише путеве ширења француског архитектонског
утицаја, од Светске изложбе (Exposition universelle) у Паризу 1900.
године, преко усавршавања српских архитеката у главном граду
Француске интензивираног након Првог светског рата доделом др-
жавних стипендија, до архитеката који су радили у пројектантским
бироима. Издваја специјализанте Школе лепих уметности Милутина
Борисављевића, Александра Ђорђевића, Јосифа Најмана и Богдана
Несторовића као носиоце француског академизма у српској сре-
дини. Након Међународне изложбе индустријских и декоративних
уметности 1925. године (Exposition Internationale des Arts décoratifs et
industriels modernes) на којој је учествовала и Краљевина СХС, тумачи
рецепцију ар декоа у српској средини као умереног крила модерне
архитектуре.
Ауторка у поглављу Јевреји �ра�и�ељи Бео�ра�а �о 1941. �о�ине из-
носи преглед стваралаштва архитеката који су припадали јеврејској
заједници и тиме поставља архитектонски опус Јосифа Најмана у
оквир студија јеврејског наслеђа. Запажа да су главни протагонисти
363
Виктор Давид Азриел, Леон Талви, Јован Коен, Јосиф Најман, Миша
Манојловић, Исак Азриел, Јосиф Албала, Милан Шланг и Алфред
Меламед потицали из београдских породица.
Средишња и најобимнија трећа целина монографије, С�вара
лаш�во, подељена је на више поглавља и потпоглавља. Започиње
освртом на уметничко формирање архитекте Најмана, где ауторка
ставља акценат на средњоевропски и француски културни утицај.
Наиме, осим Београда, града у коме се родио и школовао, Најман
је боравио и у Бечу где су живели чланови његове шире породице.
Осим тога, у Паризу се усавршавао и стекао радно искуство. Ауторка
приказује ток Најмановог школовања указујући на наставне програ-
ме и утицај његових професора. У поглављу о професионалној акти
вности Јосифа Најмана у трећој деценији 20. века наглашава да је она
започела управо у Француској, у архитектонском бироу Националне
банке Француске, где је у тиму архитекте Алфонса Дефраса (Alphonse
Defrasse) специјализирао пројектовање емисионих установа. У пери-
оду 1923–1927. године извео је и два значајна спомен-обележја стра-
далима у Првом светском рату на француским војничким гробљима у
Скопљу и Битољу (данас Северна Македонија).
На првом урбанистичко-архитектонском конкурсу у Београду
Најман је учествовао 1924. године. На конкурсу за уређење Точидера
и Кошутњака (шифра Ad honores) је у тиму са колегама из Школе
лепих уметности Богданом Несторовићем и Гастоном Петитоом
(Gaston Petitot) освојио трећу награду. Конкурсно решење је исте го-
дине било изложено у оквиру селекције архитеката Краљевине СХС
на Међународној изложби индустријских и декоративних уметности
у Паризу. Најман и Несторовић су на конкурсу за израду фасаде па-
лате Министарства финансија у Београду расписаном 1925. године
такође добили трећу награду.
Ауторка нарочито издваја Најманово ангажовање у служби
Народне банке Краљевине СХС/Југославије и изградњу Завода за изра-
ду новчаница (1927–1929) у Београду, дело којим се афирмисао у бео-
градским стручним круговима. Најман је био аутор урбанистичког ре-
шења, пројектант фабрике и пратећих објеката, а машински инжењер
Миливоје Обрадовић технологије и машинских постројења. Трговачка
академија (1928–1929), Задужбина браће Николе и Васе Радојковића
у Цетињској 5–7, једини је објекат просветне намене који је извео то-
ком своје каријере. Задужбина Николе Спасића (1929–1930) у Кнез
Михаиловој 47 убраја се у значајне примере архитектуре француског
академизма у Србији. За подизање монументалне палате Француског
посланства (зидана 1929–1933. године, отворена 1935. године) у
364
Прикази
Париској 11, архитект Роже-Анри Експер (Roger-Henri Expert) лично је

изабрао Јосифа Најмана за сталног сарадника у Београду.
Језик модерног стила ауторка препознаје у низу стамбених објека-
та насталих у четвртој деценији 20. века у Београду, које детаљно ана-
лизира: зграда Јулије Најман у Влајковићевој 20 (1930), зграда Славка
Сингера у Ресавској 59 (1932), зграда Фрање Херцога у Француској 25
(1932–1933), зграда Милоша Обрадовића у Војводе Миленка 21 (1934),
зграда Исидора Данона у Браће Југовића 5 (1937), зграда Стевана
Нешића у Светог Саве 15 (1938), зграда Миодрага Стојадиновића у
Господар Јевремовој 35 (1938–1939), зграда Василија Јовановића
у Кнегиње Љубице 12 (1938–1939), зграда Александра Богојевића у
Руварчевој 15 (1939). Од стамбено-пословних објеката издваја стамбе-
но-пословну зграду и штампарију Анатолија Ивановића на Обилићевом
венцу 5 (1933–1934), потом стамбено-пословне зграде Јована
Ненадовића у Крунској 29 (1931), Јосифа и Матилде Мандиловић у Вука
Караџића 7 (1937–1938), Морица и Матилде Леви у Вука Караџића 7а
(1938), Алберта Алтараца у Васе Чарапића 22 (1938) и Јакова Алкалаја
у Добрице Ћосића 2 (1938). Један од најважнијих Најманових послов-
них објеката је зграда Општинске штедионице (1935–1936) у Улици
Зелени венац 16, изведена у коауторству са архитектом Живојином
Живојиновићем. Југословенски павиљон на сајму у Будимпешти (1938)
једини је објекат привременог карактера који је Најман подигао.
Ауторка истиче да је Најман пројектовао и неколико значајних ин-
дустријских комплекса. Први су објекти Топионице антимона у Зајачи
код Лознице (1936–1939). С коауторком Видосавом Игњатијевић је
извео Државну маркарницу (1936–1949) у Булевару војводе Мишића
у Београду, са зградом за штампарију, стамбеним зградама и обда-
ништем. Потом је настала Фабрика хартије и лепенке Анатолија
Ивановића (1937–1939) на Умки, са помоћним објектима. Зграда
Фабрике Телео��ик (1938–1939) у Улици цара Душана у Земуну имала
је производну и администативну функцију и њеном архитектуром се
Најман највише приближио естетици интернационалног стила.
Следи завршно поглавље главне целине монографије у коме се
архитектонска делатност од 1945. године до 1950. године анализира
кроз друштвено-политички контекст, обнову и изградњу Београда и
оцењује се професионална активност Јосифа Најмана као архитекте у
служби града Београда. По ауторкиним речима, прве послератне го-
дине обнове и изградње ратом разрушене земље обележила су два
градитељска концепта. Први се тицао стамбене изградње, док је дру-
ги био фокусиран на монументалну архитектуру државних објеката.
У исто време израђују се први урбанистички планови српских градова
365
и насеља. Недостатак стамбеног простора је био последица великих

миграција становништва у градске центре. Последично, први пери-
од стамбене изградње (1947–1952) обележио је концепт „станова за
минимум егзистенције”. Као симболички крај периода обнове и из-
градње ауторка дефинише Прво саветовање архитеката и урбаниста
Југославије, одржано у Дубровнику 1950. године.
Архитектонску и грађевинску активност у Београду ауторка је
поделила на две етапе: обнову и реконструкцију града (1945–1947)
и период реализације првог Петогодишњег плана развитка Београда
(1947–1951). Завршетак првог периода обележило је доношење
Генералног урбанистичког плана Београда 1950. године. У том пери-
оду Јосиф Најман је постао један од водећих архитеката у градским
грађевинским структурама. Више се није бавио пројектовањем, из-
узимајући додатне активности на објектима Државне маркарнице
и Фабрике Телео��ик. Био је шеф Одсека за комуналне грађевине
1946–1947. године, и под његовим руководством су радили архитекти
Рајко Татић, Владета Максимовић, Нада Богојевић, Богдан Игњатовић,
Јездимир Денић, Људмила Крат, Марко Андрејевић, Радан Тришић,
Јован Симић, Милица Стефановић, Богиња Дамјановић, Борис
Марков, Андрија Катеринић и Јелена Бајаловић. Извршни народни од-
бор (ИНО) Београда је 1947. године расписао конкурс за израду идеј-
не скице за станове и за приземне и четвороспратне стамбене зграде.
Током конкурса, Извршни одбор Народне одбране (ИОНО) Београда
је основао пројектантски биро за стручни надзор над извођењем на-
ведених објеката, и за директора именовао Јосифа Најмана. У Управу
за пројектовање архитект Најман је прешао 1949. године у звању
грађевинског саветника. Као искусан стручњак био је и председник
Секције архитеката Друштва инжењера и техничара НР Србије (1948–
1949). Под руководством архитекте Милоша Сомборског и помоћни-
ка архитеката Јосифа Најмана и Ђорђа Шуице, у Урбанистичком заво-
ду Управе за пројектовање ИОНО-а Београда је урађен Генерални ур-
банистички план Београда 1949–1950. године. У исто време, Најман је
започео и универзитетску каријеру. Наиме, године 1949. се пријавио
на конкурс за место хонорарног професора на предмету Елемен�и
�ројек�овања и �руш�вене з�ра�е, у звању доцента. На факултету је
радио непуних годину дана, односно један семестар.
Четврту целину монографије чини завршно поглавље, Јосиф Најман
у ср�ској и ју�ословенској архи�ек�ури: закључна разма�рања, у коме
ауторка сумира претходно изнете ставове и даје оцене сагледавајући
стваралаштво Јосифа Најмана у ширем, европском и југословенском
оквиру. Културне средине које су обликовале Најманову личност и
366
Прикази
стваралаштво, осим Београда, били су Беч, Париз и Ремс. Ауторка је

потцртала и утицај савременика Адолфа Лоса (Adolf Loos). Изнела је
закључке о форми, типологији, конструкцији и просторној организа-
цији изведених објеката. Препознала је важност Најманових личних
и професионалних контаката са колегама, наручиоцима, такође са-
радницима и помоћницима у сопственом бироу. Истиче да о значају
његовог дела говори и чињеница да су грађевине које је извео поста-
ле неизоставни део националног културног наслеђа. У национални
Регистар споменика културе уписани су Завод за израду новчаница и
Трговачка академија у Београду.
У монографији ауторка је идентификовала шездесет један проје-
кат архитекте Јосифа Најмана, од којих је реализовано тридесет осам.
Његове грађевине особеног уметничког израза обогатиле су урбано
ткиво Београда, Скопља, Битоља и околине Лознице. Закључује да је
Јосиф Најман својим стваралаштвом допринео прихватању и распро-
стирању модерне архитектуре. Најманова архитектура је била под
француским утицајем, али су присутни и средњоевропски упливи, на-
рочито, како наводи, у просторним концепцијама и затвореној форми
композиције модернистички обликованих грађевина.
Научна монографија Саше Михајлов Архи�ек�онско с�вара-
лаш�во Јосифа Најмана даје велики допринос историографском ис-
траживању српске архитектуре 20. века. Резултат ауторкиног дугого-
дишњег рада у бројним архивским установама је утемељен на реле-
вантним изворима и критичкој интерпретацији литературе. Особито
је значајно расветљавање живота и професионалне активности ар-
хитекте Јосифа Најмана кроз аспекте променљивих историјских и
друштвено-политичких прилика. Томе је умногоме допринео и пара-
лелни истраживачки ток реконтекстуализације бројних тема које нису
биле у довољној мери разматране у науци. На тај начин Саша Михајлов
нуди нове перспективе сагледавања жанра биографије и националне
историје архитектуре 20. века, дајући завидан допринос културној
историји Београда, јеврејским студијама и студијама сећања. Због
своје мултидисциплинарности и ауторкиног особеног стила писања,
научна монографија Архи�ек�онско с�варалаш�во Јосифа Најмана
представља изузетан пример на који начин се биографски метод ар-
хитектонске историографије употребом савременог научног апарата
поставља у шири оквир друштвених, културолошких и уметничких
контекста епохе.

367
Драгољуб А. Цуцић1
Дренка Добросављевић
Никола Тесла (1856–1943)
Нови Сад, Прометеј, 2022.
У издању новосадске издавачке куће Проме�еј је, 2022. године,

изашла књига Никола Тесла (1856–1943), у поднаслову Знање, мисао
и с�варалаш�во и Самообразовање Николе Тесле са освр�ом на
образовање. Ауторка, Дренка Добросављевић, подарила нам је
изванредну књигу, са великом историографском специфичном
тежином, и то у времену када постоје многи који себи дају за право
да тумаче и тврде истине само њима знане, а када све изречено треба
да има валидне референце.
Никола Тесла, како се удаљавамо од његовог физичког прису-
ства међу нама, постаје све више „магнетичан”. Једном од садржај-
них карактеристика тог магнетизма – образовање и самообразо-
вање Николе Тесле – у овој књизи се, на 195 страна, бави и Дренка
Добросављевић.
У књизи се прати мисао Николе Тесле у „све три области његовог
проналазачког и инжињерског стваралаштва: електроенергетике,
бежичног преноса и машинства”, али мора се истаћи, најзначајнији
допринос књиге јесте јасно представљен развој институционалног
и ванинституционалног образовања, као и самообразовања, како у
породичном окружењу пре одласка на студије у Грац, тако и за вре-
ме студија у Грацу и Прагу, али и у време када је већ постао познат и
признат. Изузетно развијен самомотив водио га је, кроз цео живот,
тежњи за знањем.
Књига представља анализу изузетно обимне грађе, којом је оства-
рена тежња да се сазна која је то стручна и научна литература коју је
Тесла изучавао. Књига је настала на основу студије Самообразовање
1
dragoljub.cucic@rctpupin.edu.rs
368
Прикази
Николе Тесле (с освр�ом на образовање), представљене на симпозију-

му у Карловцу, Хрватска, у јуну 2018. године.
Много је написано о Николи Тесли, што је свакако значајно. Много
се и говори о њему, али често много тога бесмисленог. Он је један
од стожера српског идентитета. Кад год се помисли да нема више
шта ново да се каже, појави се неко као Дренка Добросављевић, ко
нам Николу Теслу представи из једне другачије перспективе. О овом
аспекту живота Николе Тесле сви ми који изучавамо Теслу мислимо
да много знамо, али је овај пут формулација, са историјским изво-
рима, била врло прецизна и представљен нам је један Тесла каквог
нисмо раније познавали.
Утицај оца, помоћ ујака, интензиван рад на себи – „Учио сам десе-
так језика, удубљивао се у књижевност и уметност и утрошио своје
најбоље године на медитирање по библиотекама и читање свега што
ми је допало шака” – указују на карактер који је Никола Тесла изгра-
дио. Толико људи, некада изузетно значајних у свим светским окви-
рима, данас је заборављено, али не и Никола Тесла, чак ни када се
закорачи изван српске перспективе и наше снажне потребе да вели-
чамо своје.
Ауторка нас, у својој књизи, води од Теслиног школовања у Реалки,
на Политехници у Грацу, на Универзитету у Прагу, преко осврта на
увид у познавање принципа физике и математике, увида у одржана
предавања и написане текстове, до закључка о самообразовању –
стицању знања, свакодневном и интензивном. Мноштво прилога који
поткрепљују тезу обогаћују књигу и указују на њену озбиљност. Само
у литератури су наведене 94 референце.
Како је и у књизи наведено, „Никола Тесла се веома рано усмерио
према ‘реалним предметима’”. Са десет година је кренуо у Нижу реал-
ку, у Госпићу, да би потом школовање наставио у Царско-краљевској
вишој реалној гимназији, у Раковцу (K.K. Ober-Realschule in Rakovac),
данас део Карловца у Хрватској. Вишу реалку је уписао 1870. годи-
не, тада четврти разред. Сазнајемо да је пети прескочио и да је на-
редне године кренуо у шести разред. Интересантно, Михајло Пупин,
иако две године старији, Вишу реалку у Панчеву (K.K. Ober-Realschule
in Pancsova), уписао је само годину дана раније, 1869. године, али од
првог разреда. Он је такође прескочио пети разред. Иако су обојица
у периоду уписа Више реалке били житељи Аустроугарске царевине
(настале 1867. године), до Више реалке су стигли похађајући различи-
те типова школа. Никола Тесла је након 3. разреда у Нижој реалци на-
ставио школовање у 4. разреду Више реалке. Михајло Пупин је након
3. разреда Четно-тривијалне школе (похађао је у Перлезу и Црепаји),
369
уписао 4. разред Главне школе, у Панчеву (предразред за упис у Вишу

реалку), да би након тога уписао 1. разред Више реалке, такође у
Панчеву. На сличан начин као Михајло Пупин, Вишу реалку је уписао и
Урош Предић. Тако сазнајемо да су постојали различити начини да се
стекне услов за упис у Вишу реалку.
Завршивши Вишу реалку Никола Тесла одлази у Грац, у Царско-
краљевску високу техничку школу (Kaiserlich-königliche Technische
Hochschule in Gratz), на даље школовање. Тај период живота Николе
Тесле је у књизи одлично описан. Дат је увид у препис сведочанства
за године студија. На трећој години студија, 1877/78. године, Никола
Тесла напушта студије и за ту годину није плаћена школарина. Године
1937, шездесет година након што је похађао Високу техничку школу
Грац-Лебен (Technischen und Montanistischen Hochschule Graz-Leoben),
школа му је доделила титулу почасног доктора техничких наука.
Такође, сазнајемо да је јануара 1880. године отишао на Физичко-
математички факултет Универзитета Карла Фердинанда у Прагу
(Universitas Carolo-Ferdinandea) – чувени физичар Ернст Мах је 1879.
године постао ректор на Универзитету у Прагу – али ниједан од чети-
ри курса које је уписао није био у могућности да плати, због чега није
стекао услов да полаже испите. Период одласка у Праг је време када
је умро Теслин отац Милутин, 1879. године, а студије у Аустроугарској
царевини није свако могао да приушти. Иако је Николин ујак, Петар
Мандић (световно), Николај (црквено), био владика, није било јед-
ноставно обезбедити средства за даљи наставак студија. Уз велики
број референци, позивајући се на многе референтне ауторе (Гранта
Константиновича Цвераву, Бранимира Јовановића, универзитетског
архивисту у Грацу Бернхарда Рајсмана (Bernhard Reismann)), али и на
саме текстове Николе Тесле, Дренка Добросавевић нам прегледно и
јасно представља његово студирање, професоре Николе Тесле, његов
однос према њима, као и према самим студијама.
Мора се нагласити да је изванредан и одељак Пре�авања, ра�ови,
чланци, у коме се такситивно наводе сва предавања Николе Тесле, у
периоду с краја 19. века, када је, по том питању, био веома активан.
Како каже и ауторка књиге, „сва предавања Тесла је остварио у дека-
ди свог вртоглавог проналазачког успона, научног и друштвеног при-
знања, славе и финансијске подршке […]”. Списак предавања почиње
с првим Нов сис�ем мо�ора и �рансформа�ора наизменичне с�рује,
одржаним 16. маја 1888. године у Њујорку, и завршава се предавањем
под насловом Високофреквен�ни осцила�ори за елек�ро�ера�е-
у�ске и �ру�е намене, одржаним 13. септембра 1898. године у Бафалу.
Ауторка пише и о шездесет научно-стручних и научно-популарних
370
Прикази
радова Николе Тесле. Осим практичног духа, који је довео до изван-

редних проналазака, и данас незаобилазних у разматрању историје
технологије, Никола Тесла је имао потребу и за разматрањем света са
филозофског и изразито духовног становишта. И ти аспекти Теслине
личности могу се пронаћи међу страницама ове књиге са цитатима
како Николе Тесле, тако и аутора који су га изучавали.
Никола Тесла је много читао и много се бавио собом и својим
константним развојем како у сазнавању научних чињеница, тако и у
духовном развоју. Одатле и потиче термин самообразовање Николе
Тесле, који је главна потка ове књиге, од прве до последње страни-
це. Како и сама ауторка књиге каже, „удубљивао се и у хришћанску
и далекоисточну религиозну мисао и њихове погледе на онтологију
људског бића и свет у целини, и то све не као пуки знатижељни прона-
лазач, експериментатор, инжењер, него систематски и темељно, као
научник, филозоф, историчар и филозоф наука и мислилац. Посебно
је улазио у филозофију природних наука изучавајући развој науч-
но-филозофске мисли”. Човек отвореног ума, спреман да се упусти
у све врсте сазнања које му је време у коме је живео дозвољавало.
Човек без предрасуда, спреман на све врсте ризика. Било је и оних
који су спутаавали његово деловање зато што изванредан појединац
у друштву многима представља велику сметњу.
„Систематско и темељно стицање ширег и продубљеног знања,
знања које се досеже додатним учењем и проучавањем литера-
туре, Тесла је започео одласком на студије у Грац.” Изучавао је у
Грацу Декарта (René Descartes), Њутна (Isaac Newton), Архимеда
(Αρχιμηδης), највероватније Леонарда да Винчија (Leonardo di ser
Piero da Vinci), Волтера (Voltaire) и друге, са изванредним оценама.
Јасно је да је то био врло интензиван период живота Николе Тесле,
када је све своје време улагао у продубљивање и проширивање свог
сазнајног света. Такав однос према библиотекама Никола Тесла је
задржао и у Прагу, али и касније, у Њујорку. Куповао је велики број
књига и био је претплаћен на већи број часописа из области науке и
технике.
У књизи Дренке Добросављевић сазнајемо да је отац Николе
Тесле, Милутин, иначе свештеник, био „зналац мнемотехнике”, али и
познавалац филозофије природе, који је свог сина увео у тај свет. Он
га је увео и у свет књига. У оквиру поглавља У сусре� Саже�ку: Ш�а
још о самообразовању и научним и �ру�им ин�ересовањима и мислима
Николе Тесле казују �ра�ови о ономе ш�о је чи�ао у библио�екама
и књи�е које је имаo у својој?, добијамо одличан увид у библиотеку
Николе Тесле, који осликава његова истинска интересовања. На тај
371
начин, сагледавајући његову библиотеку, види се да је Никола Тесла

изучавао „историју наука и проналазаштва, еволуцију појединих науч-
них дисциплина, историју филозофске мисли, културу и митове древ-
них цивилизација […]”. Постоје многи текстови који се баве Теслином
читалачком културом, а у овој књизи она је приказана на јасан и ело-
квентан начин из кога схватамо да је „знање стекао систематским,
свестраним и контекстуалним проучавањем свега”.
Искрено препоручујем књигу Никола Тесла (1856–1943), у поднас-
лову Знање, мисао и с�варалаш�во и Самообразовање Николе Тесле
са освр�ом на образовање, како онима који се само интересују за
живот нашег великана, тако и стручњацима који Николу Теслу посма-
трају и изучавају са историјско-научног становишта.

372
Ана М. Радованац Живанов1
Републички завод за заштиту споменика културе, Београд
Ур. Александар Кадијевић

Кул�урна баш�ина и криза: хери�олошки и архи�ек�онски
ас�ек�
Београд, Филозофски факултет,
Универзитет у Београду, 2021.
У тегобном времену оптерећеном изазовима које је наметнула панде-

мија вируса корона, стручној јавности је 2021. године понуђен нацио-
нални тематски зборник радова Кул�урна баш�ина и криза: хери�о-
лошки и архи�ек�онски ас�ек�, настао у оквиру научноистраживач-
ког пројекта Човек и �руш�во у време кризе, у издању Филозофског
факултета Универзитета у Београду. Окупивши сараднике, захтевног
уредничког посла се прихватио проф. др Александар Кадијевић.
Зборник садржи осам чланака са апстрактом и кључним речима на
српском и енглеском језику, у преводу самих аутора. Предговор који
потписују уредник и др Милан Попадић упућује читаоца на тему, мо-
тиве и циљеве зборника, наглашавајући подједнаку важност приступа
основној идеји с херитолошког и са архитектонског аспекта. Сажети
увид у радове, дат у Пре��овору, представља пожељан путоказ кроз
разноликост индивидуалних премишљања, сугестија, расправа и мо-
гућих решења уочених проблема.
Наглашавајући да се реч „криза” у архитектонској литератури по-
некад олако употребљава у контексту различитих раздобља и умет-
ничког стваралаштва, а да се њен „прави” смисао тешко доказује,
аутор др Александар Кадијевић у расправи У�ицај �руш�вених
криза на развој архи�ек�уре са освр�ом на с�ање у Србији о� 1990.
�о 2021. �о�ине полази од спољашњих и унутрашњих узрока кризе,
остављајући простор за расправу који су од њих пресудни. Аутор из-
дваја став Чарлса Џенкса (Charles Jencks, 1939–2019) да је погрешно
уважити само један узрок кризе и да „окидач” треба тражити у низу
1
ana.zivanov@heritage.gov.rs
373
повезаних симптома, спољашњих и унутрашњих, чије разрешење

подразумева комплетне промене и реформе на више нивоа. Аутор
заокружује и сажима проблематику постављајући низ питања на која
до сада нису понуђени адекватни одговори, а која задиру у срж сагле-
даваног проблема – преиспитивање узрока застоја у архитектури и
сагледавање пута који би водио позитивном исходу.
Осврт на разлоге који су довели до неуједначеног, понекад кон-
традикторног тумачења криза у архитектури, аутор излаже кроз ана-
лизу различитих теоријских приступа вези између друштвене кризе
и уметности. Определивши се за син�е�ички приступ, уважавајући
његову слојевитост и минималну искључивост – заговарање тезе да
друштвене кризе утичу на уметност, али да је не заустављају – аутор
осветљава карактеристике те корелације у Србији на прелазу векова.
Истраживања су истакла кључне моменте у посматраном периоду с
најпогубнијим утицајем на градитељство у Србији – распад СФРЈ, агре-
сију НАТО пакта – а затим и све замке на које је неминовно наишла
нестабилна, рањива демократија. Као својеврстан стожер струке
још од краја 19. века, Бео�ра�ска архи�ек�онска школа је успела да
задржи кредибилитет и деведесетих година 20. века, прожетих бе-
дом, ратом и деградацијом хумане мисли. Крај диктатуре Слободана
Милошевића, мада лично није био склон узурпирању архитектуре
у дневнополитичке сврхе, отворио је пут постепеном ублажавању
друштвене кризе, па самим тим и прижељкиваном узлету уметнич-
ке самосвести градитеља. Апострофирајући недостатак историјске
дистанце за свеобухватну анализу блиске архитектонске прошло-
сти, Александар Кадијевић истиче да обим изградње у Србији јесте
повећан, али да је ауторска архитектура обесмишљавана све снаж-
нијом деперсонализацијом, експанзијом кича, тако драгог сензиби-
литету „нове елите”, превлашћу страних инвеститора сумњивог ре-
номеа, политичким волунтаризмима, неометаном корупцијом и све
снажнијим утицајем инвеститорског урбанизма. Креативна мањина
струке се опире, бранећи право на аутономно деловање, на слободан
архитектонски израз и на „неисплативо уметничарење”. Отпор тур-
бо-архитектури се манифестовао плановима одрживог развоја, лан-
сирањем идеје „паметног града”, еколошки прихватљивом градњом,
покретањем манифестација и едиција, петиција, а када је било нео-
пходно, и веб-порталима, часописима, изложбама, саветовањима,
борбом за заштиту културне баштине. Понесеност загарантованим
профитом је резултирала олаким заобилажењем постулата профе-
сионалног кре�а – да уметничко дело није ни тржишно добро ни по-
литичко средство. Охрабрујућа иницијатива да се обнови руинирана
374
Прикази
фасада Коруновићеве Пош�е Бео�ра� 2 на Савском тргу, добија горак

призвук када се има на уму да ће, како аутор каже, „остати у трајном
несагласју” с мастодонтским објектом нејасне, агресивне иконогра-
фије, спомеником Стефану Немањи, и сабласним силуетама комплек-
са Бео�ра� на во�и.
У раду др Милана Попадића Баш�ина у �оба кризе јавно� �обра
у Србији �оче�ком 21. века, који припада херитолошком одељку
Зборника, кроз појавне облике њиховог представљања и употребе,
разматра се динамика односа између академског и научног изуча-
вања културног наслеђа. У исцрпном уводу се интерпретирају модели
употребе баштине у 21. веку. Сазнајемо да нематеријална баштина
Србије место које јој припада добија усвајањем Конвенције UNESCO-a
тек 2003. године, те Србија, у периоду од 2014. до 2020. године, на
Листу нематеријалног културног наслеђа UNESCO-a поносно уписује
четири ставке. Аутор указује на често занемаривану чињеницу да су
прошлост, садашњост и будућност културне категорије времена које
се прожимају и допуњавају и чије поимање захтева комплексно читање
и разумевање. Упозорава да се сећањем лако манипулише, нарочито
када се испољи тежња за преобликовањем јавне меморије. Посебан
сегмент рада односи се на природну баштину, на чврст сплет културе,
природе и наслеђа, као и неодвојивост важности ових појмова када је
реч о очувању и заштити. Баштина, као део основних људских права и
део јавног добра, укључује идеју јавне меморије, па анализи овог не-
раздвојивог постојања треба пажљиво приступити. Осврћући се на че-
сто проблематизовање бриге о баштини, као на својеврстан стерео
тип који на јавној сцени одговорних чинилаца у Србији периодично
добија простор у наративу, Милан Попадић скреће пажњу на проблем
приватног и јавног интереса. „Случај г. Дерока” из 1933. године по-
служио је као адекватан и данас актуелан пример колико је осетљиво
питање приватног и јавног и до каквих апсурдних последица може
довести. Јавно манифестовање поштовања према старинама, према
баштини, осликава се најчешће и најједноставније визуелним мате-
ријалним средствима. Социокултурни миље друштва недораслог да
избегне изазове који вребају из појма „естетика” лако постаје погод-
но тло за кич. Аутор подсећа да „кич није само лоша уметност, кич
је начин размишљања” друштва које је занемарило општеприхваће-
не вредности и приклонило се конзумирању безвредног садржаја, у
коме све мора бити велико, још веће и вулгарно.
Београд није успео да умакне оваквим тенденцијама. Гигантски,
нехумани блокови Бео�ра�а на во�и доминирају Савским амфитеа-
тром, ругајући се урбаној морфологији и Београђанима, пркосећи
375
„велелепношћу” хиљада тона безличне масе, заштићени и недо-

дирљиви. Да допринесе Бео�ра�у на во�и, да га на неки начин подржи
својом величином и разметљивошћу, на Савском тргу је, као ерупција
вулкана, никао споменик Стефану Немањи, потврдивши све већ ре-
чено о кичу и отварајући озбиљна културолошка, естетска и етичка
питања.
У доба свеприсутне кризе, грубо преобликовање јавне меморије
перцепира се само као још једно готово безначајно насиље над кул-
туром памћења и културом уопште. Аутор у закључку констатује да је
почетак треће деценије 21. века оптерећен новим изазовима и да раз-
мишљања о кризи баштине, јавног добра и јавног памћења у Србији
неминовно указују на наше специфичности, но ипак кохерентне гло-
балним дешавањима. Дуготрајна владавина лаганог генерацијског
таложења јавне меморије устукнула је пред „флеш-меморијом”, моћ-
ном дигиталном технологијом која у секунди бележи, бира и памти.
Њен производ може се употребити и злоупотребити, само је питање
ко ће, када и шта пожелети или имати интерес да сачува или уништи.
Оглед др Милице Божић Маројевић Мес�а с�ра�ања као мес�а
сећања: о� �ре�ознавања наслеђа �о креирања заје�ничке баш�ине
разматра једну осетљиву тему. Осврт на године с краја 20. и почет-
ка 21. века у нашем региону, праћене променама на пољу политике,
идеологије и друштвених вредности, уводи читаоца у наратив о де-
вастацији сећања ниподаштавањем симбола тог сећања – присутних,
а често нежељених. Потрага за брзим „решењем” је довела до низа
дисонантних појава: с једне стране, затирања донедавно прихваћене
прошлости, а с друге, наметања концепата, од стране владајуће гар-
нитуре, који за јавност немају ни препознатљивост ни значај.
Места страдања представљају болну тачку овог процеса. Добре
иницијативе, којих је било, нису дале жељени резултат. Разлози су
бројни: недостатак јасне државне стратегије, затим игнорисање по-
стојећих закона и недовољна сарадња између релевантних институ-
ција. Запостављено је примерено обележавање места која памте људ-
ску патњу и она су препуштена милости локалних установа и доброна-
мерних појединаца. Ауторка поставља питање „шта се дешава у гла-
вама”, како ми памтимо и како бирамо чега ћемо се сећати. Наводи
анкету организовану за потребе писања овог рада, спроведену међу
студентима историје уметности и археологије. Одговори су потврди-
ли да, пре свега, неадекватно образовање, а затим и мањкава пре-
зентација наслеђа и не увек кредибилна идеолошка интерпретација
његовог садржаја, недовољно развијена социјална свест и свеукупна
незаинтересованост, пружају лошу слику о степену информисаности
376
Прикази
младих, што ствара плодно тло за будућу небригу. Градска власт дала
је недавно „допринос” меморијалима подаривши граду споменик
Стефану Немањи – скаредан, горостасан објекат непримерен окру-
жењу, баналне недоречене иконографије, који намеће дилему како
ће бити вреднован у будућности, како тумачен, да ли ће и на који на-
чин допринети граду и његовим житељима. Јавно памћење је варљи-
во, а валоризација историјских личности и догађаја је сложен посао,
често са неусклађеним закључцима.
Милица Божић Маројевић анализира случај Старог сајмишта, ре-
чима обојеним уздржаном емоцијом. Место на коме је извршен зло-
чин који је Србији донео неславну квалификацију прве територије под
нацистичком окупацијом која је „очишћена од Јевреја”, није препо-
знато као достојно да постане достојанствено место сећања. Како
су године пролазиле, након завршетка рата, Сајмиште доживљава
судбину кројену политичким мотивима – ту се смештају припадници
омладинских радних акција, уметници, грађани са нерешеним стам-
беним питањем. Памћење и сећање победника на Други светски рат
дају примат обележавању партизанског отпора, запостављајући ме-
ста страдања цивила. Старо сајмиште данас нема историју – нежеље-
на историја се брише, замагљује, прекројава и немилосрдно вређа
жртве. Данас је Старо сајмиште простор који својом запуштеношћу
вређа и осећај Београђана за правду. Ауторка иницира размишљање
о визији како наслеђе претворити у баштину која би припадала сви-
ма нама, жељена или нежељена, неоптерећена дневном политиком
и наметањем сопствене идеологије било које власти, као заједничка
прошлост коју ће чувати заједничка култура сећања, у којој своје ме-
сто треба, мора да нађе пијетет исказан онако како доликује према
онима који то не могу да траже.
У раду Музеји и „о��овори” на кризе: моћ слика – слике немоћи др
Никола Крстовић окреће се практичнијим, музеалним темама. Музеји
су битан део културног миљеа сваког већег града и духовна потре-
ба човека који као мислеће биће одвајкада показује жељу за знањем,
радозналост за новине и изражену тежњу да се упозна с временом
које је прошло. Откако су установљени први приватни музеји, шаре-
нолики музејски процвати су регистровани у различитим временима
и у различитим деловима света. Упоредо са интересовањима људи
расте и потреба за музејима, разматра се и развија филозофија њи-
ховог пословања, музејске установе формирају се у складу са својим
садржајима – једном речју, музејска сцена се константно усложња-
ва. Различити теоријски приступи – кроз музеологију, херитологију,
културу сећања – формирају сферу интересовања за рад музеја и
377
донекле одређују њихов положај и улогу у друштву. Већ на почетку

рада аутор истиче да је музеј као институција у парадоксалној пози-
цији у односу на центре моћи који су одговорни за његово функциони-
сање, а сами нису ништа више од сервиса система, односно друштва
коме музеј служи. То је сложен однос у коме се уочава претварање
музеја из установе културе у производ. А када музејске институције
постану „производ” (слике немоћи саме установе), настаје криза про-
фесионалне аутономије музеалне праксе. Закључује се да су музеји
у континуираној кризи идентитета и модела комуникације, те се по-
ставља питање: шта после криза?
У делу са поднасловом Први кру� кризе: музеји и музеоло�ије Никола
Крстовић помиње публикацију Њу музеолоџи (The New Museology)
Питера Верга (Peter Vergo), као и термине нова музеоло�ија и екому-
зеји чије дефиниције даје, анализира и поткрепљује примерима. Даље,
у одељку Произво�ња слике: моћ �о хоризон�али, аутор износи слу-
чајеве с политичком конотацијом. Поиграва се посетом бившег аме-
ричког председника Обаме Ријкс музеју (Rijksmuseum) у Амстердаму
и његовом конференцијом за новинаре испред Рембрантове Ноћне
с�раже, питајући се шта тај избор значи и да ли уопште ишта значи.
Овај обимни рад аутор смешта у још неколико поднаслова –
Кор�ора�ивизација: неви�љива моћ обавезе са�ашњос�и, затим
Слике све�а, све� у сликама и Музеј �о мери човека, у којима полеми-
ше о музејима попут Лувра у Абу Дабију (Louvre Abu Dhabi), Гугенхајм
музеја у Билбау (Guggenheim Bilbao Museum), затим о филмској инду-
стрији – Ква�ра� (The Square), Човек који је �ро�ао со�с�вену кожу
(The Man Who Sold His Skin), као и о филму домаће ауторке Маје
Новаковић, А са� се с�уш�а вече, који карактерише као „музеј” по
мери човека. За крај поставља питање: како би изгледали музеји који
су превазишли кризе? Такви музеји би могли да настану само у савр-
шеном друштву, ослобођеном стега политике, било какве идеологије
и демонстрације моћи, односно насиља. Њихова највећа вредност би
требало да буде нада.
У раду др Владане Путник Прица Повра�ак �рошлос�и: с�амбе-
но �и�ање и криза кул�уре с�ановања у новијој ср�ској архи�ек�у-
ри тема стамбене кризе је сагледана на широј историјској позадини.
Двадесети век је донео ратове и изазвао велике миграције станов-
ништва ка градовима, што је условило немогућност станоградње која
би одговорила константно растајућим потребама. Ауторка истиче
недостатак свеобухватне студије која би се бавила утицајем кризе
културе становања не само парцијално, већ сагледајући комплетан
развој новије српске архитектуре. Резимирање стамбених проблема
378
Прикази
међуратног периода указује на премоћ приватног капитала који је ус-

меравао и наметао обим и реализацију стамбене продукције. Сама др-
жава је била недовољно заинтересована за улагање у објекте социјал-
ног становања. Лоши, нехигијенски услови живота доводили су до
драматичног ширења болести, у то време највише смртоносне тубер-
кулозе. Криза је чинила своје, решења нису била ни на видику, а Други
светски рат је сејао смрт, глад и беду. По ослобођењу Југославије на-
стају велике промене. Држава се труди да умањи стамбену кризу и
показује велику одговорност. Изгубљени стамбени фонд обнавља се
издвајањем знатних средстава, добровољним акцијама, кредитима, а
тај период доноси и експропријацију и национализацију. Свака од пре-
дузетих мера имала је и добру и лошу страну. Социјалистички период
је био обележен напором да се испланира и спроведе задовољавајућа
стамбена политика – назире се почетак планске стратегије не само
по питању квантитета станоградње, већ и у погледу њеног квалитета.
Ауторка низом примера поткрепљује излагање, пружајући прегледну
и прецизну слику сваког периода, допуњену бројчано израженим ре-
зултатима успона и падова на путу изласка из кризе. Поменимо цифру
од 6,5 милиона становника Југославије који су у периоду од непуних
35 година мигрирали из села у градове. Током ових година бесправ-
на градња добија залет, изазвана немогућношћу државе да стамбено
обезбеди, пре свега, раднике и социјално угрожено становништво.
Немоћ државних органа била је видљива и кроз мањкавост у доно-
шењу јасних прописа, па су нелегални објекти толерисани, донекле
решавајући кризну ситуацију, а у исто време нарушавајући архитек-
тонски идентитет градова, не померајући с мртве тачке квалитет и
културу становања.
Несрећни распад Југославије и грађански рат су уништили многе
„старе” вредности и наметнули нове, што се осетило у свим области-
ма живота. Током последње деценије 20. века велики број избегли-
ца се слива у СР Југославију, настањујући се где стигну и како могу.
Парадоксално, нова економска елита, неуздрмана ни друштвеном ни
економском кризом, гради луксузна насеља резиденцијалног типа.
Ауторка истиче утицај глобализације и неолиберализма на развој
архитектуре у Србији у последње две деценије. Повратак приватног
капитала изазвао је непланску и брзу, недовољно промишљену из-
градњу нових станова, трку за квадратима и заобилажење естетских
критеријума, угрожавајући идентитет градова наметљивошћу подиг-
нутих објеката. И даље присутан недостатак сигурно осмишљене и јас-
не државне стратегије која би зацртала и спроводила развој градова
и станоградњу, као и беспомоћност архитеката пред инвеститорским
379
урбанизмом, воде ка стагнацији, ако не и урушавању напора да се

реши стамбено питање.
Студија Суочавање музеја са кризом: нови �рис�у�и за нову с�вар-
нос� настала је делимично као део истраживачког рада спроведеног
у оквиру пројекта Ре�овни �ро�рам – нова с�ална �ос�авка Музеја
Ју�ославије у коме је ауторка др Милена Јокановић узела учешће као
водич кроз музејски комплекс. Друштвена криза изазвана пандемијом
вируса корона избацила је на површину аномалије присутне у свим
сферама свакодневнице и свет, затечен неочекиваном несрећом, ста-
вила пред нова искушења. Већ дуго у целом свету актуелно питање
новог одређења музејске институције и усаглашавања са савременим
потребама, постаје још актуелније када су многи изложбени просто-
ри (привремено) затворени, а тежи, болешћу наметнути проблеми
заслужују приоритет. Музеји на здравствену кризу одговарају на свој
начин – почињу да колекционирају предмете који ће временом поста-
ти „сведоци” тешког раздобља, да организују дебате и трибине на ин-
тернету, одржавајући комуникацију и тежећи формирању закључака
или бар идеја у вези питања која дуго муче музејске делатнике: како
привући и задржати публику, треба ли деколонизовати колекције,
како спровести рекатегоризацију и реинтерпретацију предмета, ко-
лико и на који начин променити и побољшати сталне поставке.
Ауторка анализира завидно искуство Музеја Југославије у
Београду, који својим специфичним колекцијама, проминентним по-
ложајем у градском миљеу и публиком посебног сензибилитета зау-
зима јединствено место у музејској понуди главног града. Првобитно
под именом Музеј историје Југославије, алоциран на месту опте-
рећеном политичким збивањима и уско повезаним са животом и чу-
вањем сећања на Јосипа Броза Тита, постао је терет, део нежељене
прошлости коју је требало преправити, заборавити или, још боље
– избрисати. Знамо да то није ни лако ни добро – прошлост ће увек
постојати, само је треба музеализовати пажљиво, критички, истинито
и објективно. Рекреирање Музеја одвија се постепено, запошљавају
се млади кустоси, дизајнира се нови лого, прихвата се неопходност
ревалоризације наслеђеног фонда предмета, тежи се креирању пот-
пуно новог идентитета ове институције. Проблем Музеја је и публика
– југоносталгичари на једној страни, грађани који из својих разлога
одбијају и да прођу поред овог места на другој, млади који долазе да
обиђу изложбе савремене уметности уприличене на овом простору,
несвесни да он садржи још нешто – Кућу цвећа. Спроведене су разно-
врсне акције – пројекат Нови с�ари музеј који је представио скицу за
будућу сталну поставку под именом Ју�ославија о� �оче�ка �о краја,
380
Прикази
за коју је већ постојећи фонд Музеја био подршка и визуелизација

идеје. Затим се идеја премешта на ново полазиште, из другог угла,
с тим да посетиоци постану и креатори. Изложба О�ворени �е�о је
укључивала позив савременим уметницима да кроз своје радове пру-
же тумачење југословенског наслеђа, поново уз укључивање публи-
ке. Милена Јокановић говори о „хаосу мисли сваког ко уђе у депое
преплављене наслеђеним предметима [...]”, правдајући тиме постав-
ку изложбе која личи на истраживачки простор. О�ворени �е�о, уз
сав напор, није у већој мери допрео до збуњене публике. Поменимо
и идеју Ју�ославија у с�о �ре�ме�а која би се остварила концентри-
сањем на феномене дефинисане као вредности – југословенство, мо-
дернизација, антифашизам, демократизација, интернационализација
културе. Пандемија је зауставила ове напоре, али тражење пута ка
осавремењавању Музеја није замрло, чак ни у изузетно турбулентном
времену.
Будући да је Југославија прошла кроз мучне периоде које карак-
теришу озбиљне промене, несреће, политичке авантуре, затирање
традиционалних вредности и успостављање нових кроз друштвена
расула, Музеј Југославије би требало да обједини све, да буде сведок
времена у свим областима живота, да поштује наслеђе а да никога не
повреди нити да икоме повлађује, и да пружи праву слику земље која
нам је некада била заједничка.
У раду Хумани�арна криза и �ехничка ели�а: ср�ски архи�ек�и
у Првом све�ском ра�у Александра Илијевски детаљно осветљава
учешће српских градитеља у Великом рату. Већ исцрпљена балкан-
ским ратовима, Србија је била материјално и културно разорена
догађајима које је иницирао пуцањ у Сарајеву. Већи број архитека-
та је добровољно учествовао у рату, као и више десетина студената
Техничког факултета Универзитета у Београду. Предани рад на архив-
ском материјалу, потрага за фотографским снимцима и драгоцени
лични дневници, помогли су да се добије слика о разноврсним делат-
ностима српских архитеката – неких у униформи, неких запослених
по министарствима – који су дали свој допринос ратним напорима
Србије. Ауторка набраја архитекте који су преминули пре или почет-
ком рата, наглашавајући да је српска архитектонска елита остала без
угледних стваралаца: Димитрија Т. Лека, Јована Илкића (у аустроугар-
ском логору у Нежидеру), Милорада Рувидића, Михајла Валтровића,
Миленка Турудића (учесник Првог светског рата), Стојана Тителбаха
(прешао Албанију, стигао на Крф). Јелисавета Начић је интернира-
на у Нежидер, али је преживела. Никола Несторовић је рат провео
у аустроугарским логорима Ђенђеш и Цеглед. Момир Коруновић је
381
носилац Златне медаље Милош Обилић за храброст показану на бој-

ном пољу. Био је учесник Церске битке, Колубарске битке, битке за
Београд. Са војском је стигао на Крф где је уређивао војничка гробља
на острву. Јанко Шафарик је носилац Ордена Карађорђеве звезде
са мачевима. Са Крфа је прешао на Солунски фронт и учествовао у
рововским борбама. Током рата је израдио споменик палим војни-
цима Дринске дивизије и спомен-капелу на Кајмакчалану, која над
улазом чува посвету регента Александра „[...] и осташе овде као ве-
чити стражари на прагу Отаџбине”. Ауторка емотивно описује зајед-
нички рад архитекте Шафарика, сликара Миловановића и песника
Станимировића на подизању и украшавању споменика војницима
Дринске дивизије: барељефи, импозантан крст, уклесани стихови
– сва тројица су били припадници Дринске дивизије. Списак архи-
теката учесника у рату је дугачак: Драгутин Маслаћ, Милан Минић,
Стојан Вељковић, Милутин Борисављевић, Светозар Јовановић, Јован
Новаковић, Ђорђе Јанковић, Стеван Савковић, Стеван Тоболар. Део
рада је посвећен и српским архитектама који су својим хуманитар-
ним и пропагандним акцијама у иностранству подстицали оптимизам,
помагали избеглице и доприносили борби свог народа. На самом
крају рата српска влада шаље студенте у Италију да наставе студи-
рање. Међу њима је био Александар Дероко, добровољац, учесник
Церске битке. Игром случаја, туђом одлуком је избегао трагичну суд-
бину 1300 каплара јер је послат да „изучи пилотажу”. У Француској
добија диплому војног пилота, па као један од првих српских летача
одлази на Солунски фронт. Демобилисан је због болести и послат у
Рим на наставак студија.
Било у униформи или у цивилу, српски архитекти су били, како
каже Александра Илијевски, „носиоци културне политике и борбе за
спас угрожене државе, нације и баштине”.
У студији Како, заш�о и за ко�а? Савремено саку�љање, �ан�е-
мија и �и�и�ални �е�ои др Марија Ђорђевић поставља нова питања,
осврће се на стара и сугерише одговоре – а тема је функционисање
музејске установе у контексту друштвене кризе. Подсећа да са-
купљање постоји од памтивека, само је с проласком времена мења-
ло облике. Музејске колекције развиле су се из прадавних кабине-
та реткости (Wunderkramer), који су се доживљавали као магијско
оруђе за објашњавање света, камен мудрости који има одговор на
све човекове дилеме и непознанице. Временом су се ширили, бога-
тили и трансформисали у прве јавне музеје. Примарни циљ давног са-
купљања је било потврђивање да људско друштво постоји одвајкада.
Постепено, интересовање се са сакупљених предмета усмерило ка
382
Прикази
сакупљању у виду праксе. Ауторка се бави првенствено савременим

праксама сакупљања које акумулирају савремене предмете и њи-
ховим преображајем у артефакте садашњости намењене будућим
поколењима. Дигитализација у 21. веку отвара питање сврхе музеја
– за кога су, како треба да изгледају и раде и зашто уопште постоје
када је на сцену ступила та надмоћна сила дигиталне комуникације?
Ауторка разлаже значење „сакупљања садашњости” кроз приме-
ре музеја и адекватних институција, закључујући да је најзначајнији
допринос самосвесног сакупљања у музејској и баштинској пробле-
матици концентрисање пажње на сам чин сакупљања. Битно је, на-
равно, шта се скупља, али је још битније на који начин, зашто и за
кога. Зато је важно подстицати учешће заједнице и публике. ICOM-ов
Међународни комитет за сакупљање чине музејски стручњаци и на-
учници чији је циљ да шире и продубљују знање о праксама, теорији
и етици сакупљања. Њихов рад обухвата и стручне дискусије о раз-
воју колекција, материјалних и нематеријалних. Када је проглашена
пандемија вируса корона, примењене су мере строгог физичког дис-
танцирања, па су институције морале да се прилагоде новонасталој
тмурној реалности. Људи су се, колико је ко могао, окренули диги-
талном начину живота. Основне музејске делатности, уско повезане
са директном комуникацијом између установе и публике, преселиле
су се у дигиталну сферу, функционишући преко интернета, веб-пре-
зентација и налога на све распрострањенијим друштвеним мрежама.
Публика је у овој „новој нормалности” имала прилику да „прошета”
кроз виртуелне просторе угледних музеја. Отворила су се многа
питања на која није било лако одговорити. Једно од њих је и да ли
дигиталне колекције омогућавају музеализацију предмета без вало-
ризације – што је ситуација незамислива за било који музеј. Марија
Ђорђевић као позитивне примере борбе са застрашујућом будућ-
ношћу без публике наводи Гети музеј (The Getty Museum) и Музеј
Југославије, коментаришући њихове пројекте који су допрли до
великог броја људи и омогућили интерактиван однос са публиком.
Форсирано сакупљање материјалних и дигиталних предмета („rapid
response collecting”) који сведоче о кризним ситуацијама и кризним
концептима за друштво успело је да се развије у Музеју европских
култура (Museum Europäischer Kulturen) у Берлину. Брзом акцијом, на
позив тима кустоса, грађани су донирали „пандемијске предмете” у
дигиталном формату: фотографије, интимна осећања пустоши, личне
просторе изолације. Одзив је био неочекиван, а идеја је да се ова за-
бележја пандемије једном нађу у Музеју и у физичком облику.
383
У Закључку, ауторка износи пример Историјског музеја Србије који

је позвао грађане да учествују у партиципативном пројекту, фото-кон-
курсу Живо� у Србији у �оба короне, замишљеном као сведочанство
мучног живота за време пошасти која је харала светом и којој се није
видео крај. Будући да прикупљени материјал не може да добије ста-
тус културног добра, музејског предмета, зашто је онда све то рађе-
но, поготово под окриљем Историјског музеја, који треба да памти и
чува важне историјске тренутке? Одговора нема, а вероватно га неће
ни бити. Сигурно је да је садржај са интернет-платформи упамћен
и смештен у неку врсту складишног агрегатора – он није ничија од-
говорност, не заузима музејски простор кога никад није довољно и
тешко да ће икада доћи до његове валоризације. Марија Ђорђевић
на крају даје одговор на питање „зашто” – једноставном и исправном
констатацијом – зато што можемо. А за кога – за будућност. Није све
тако компликовано као што изгледа.
Овај зборник, настао у време изненадне и застрашујуће здравстве-
не кризе, својим садржајем – расправама о кризи културне баштине
– пружио је добродошло скретање пажње са трагичног на „обично и
решиво”. Аутори су на различите, али сродне архитектонске и хери-
толошке теме пружили комплексне и стручно утемељене наративе,
олакшали и мапирали пут за будућа тумачења.

384
Драгомир Бонџић1
Слободан Николић, Јелена Јовановић Симић

MORTUI VIVOS DOCENT– КАД МРТВИ УЧЕ ЖИВЕ: МИЛОВАН
МИЛОВАНОВИЋ И ЊЕГОВО ДОБА – Пово�ом с�о �о�ина
нас�аве из су�ске ме�ицине на Ме�ицинском факул�е�у у
Бео�ра�у
Београд, Музеј науке и технике и Медицински факултет
Универзитета у Београду, 2023.
Kаталог MORTUI VIVOS DOCENT – КАД МРТВИ УЧЕ ЖИВЕ: МИЛОВАН

МИЛОВАНОВИЋ И ЊЕГОВО ДОБА – Пово�ом с�о �о�ина нас�аве из
су�ске ме�ицине на Ме�ицинском факул�е�у у Бео�ра�у аутора проф.
др Слободана Николића и др Јелене Јовановић Симић представља ка-
талог истоимене изложбе коју поводом стогодишњице наставе суд-
ске медицине на Медицинском факултету у Београду организију Музеј
науке и технике у Београду и Медицински факултет Универзитета у
Београду.
На почетку каталога налази се текст под насловом Из ис�орије
су�ске ме�ицине у Србији, у којем су аутори дали сажет преглед раз-
воја судскомедицинске делатности у Србији од средине 19. до почет-
ка 20. века, указујући на правну регулативу у овој области, развој вр-
шења обдукција, формирање првих установа, почетак наставе судске
медицине на Великој школи и живот и рад првих лекара који су се
бавили овом делатношћу у Србији (Аћим Медовић, Милан Јовановић
Морски, Милан Јовановић Батут, Едвард Михел). Текст је пропраћен
сажетим биографијама лекара, фотографијама личности и првих суд-
скомедицинских издања, као и пажљиво одабраним цитатима из из-
вора и литературе.
У главном делу текста под насловом Милован Миловановић и ње�о-
во �оба аутори кроз неколико целина прате живот и рад ове кључ-
не личности српске судске медицине. Почињу од његовог порекла и
1
dragomirbondzic@yahoo.com
385
раних година живота у Неготину и школовања у Зајечару, преко сту-

дија и усавршавања у Бечу, учешћа у балканским и Првом светском
рату, рада под окупацијом и интернације током рата. Поглавље се
наставља описом Миловановићевог рада у Просектури Опште др-
жавне болнице (1919–1923) и рада на оснивању Судскомедицинског
завода, као и у настави судске медицине на Правном и Медицинском
факултету Универзитета у Београду почевши од 1923. године.
Миловановић је, како пишу аутори, именован за ванредног професо-
ра судске медицине на Медицинском факултету 25. јуна 1923. годи-
не, на Правном факултету је хонорарно држао наставу од 1923. до
1939. године, а упоредо је све до 1947. године био и вршилац дужно-
сти управника Просектуре Опште државне болнице. У посебном делу
посвећеном Миловановићевом педагошком, научном и стручном
раду, представљене су његове вишеструке професионалне дужности,
објављени уџбеници, монографије и научни радови (Су�ска ме�ицина,
Самоубис�во, Су�ско-ме�ицинско веш�ачење), рад на оснивању му-
зејске збирке и библиотеке Завода и тако даље. Затим је приказан
и Миловановићев живот и рад током Другог светског рата, када је
кратко време био и декан Медицинског факултета, а потом и живот и
рад током послератних година, непријатности које је доживео од сту-
дената, али и мало познате околности његове смрти, односно само-
убиства. На крају се налази и кратка целина о личности и приватном
животу професора Миловановића, који је, у ствари, био неодвојив од
Завода за судску медицину.
И овај део текста је пропраћен бројним илустративним материја-
лом, фотографијама самог Миловановића, али и његових књига и лич-
них предмета, градова у којима је живео и установа у којима је радио,
ордења које је добио, докумената из његовог живота и рада и новин-
ских чланака. Текст обогаћују и бројни цитати из Миловановићевих
записа, који дају увид у његова схватања и напоре, али нам нуде и сли-
ку једног времена и као такви представљају вредан историјски извор.
У наставку рукописа под насловом MORTUI VIVOS DOCENT налази се
текст о форензичкој збирци Института за судску медицину са катало-
гом. Аутори описују историјат настанка збирке, њен изглед, садржај и
намену, а представљају и данашњи изглед и савремена проучавања.
Текст је богато илустрован фотографијама и описима препарата из
збирке који представљају судске случајеве и речите примере разли-
читих врста убистава, самоубистава и задесних смрти. Приказани су
најстарији сачувани препарати из 1898. године, који потичу још из збир-
ке Едварда Михела, а коју је касније преузео Милован Миловановић.
Описане су и примерима илустроване смрти узроковане вешањем,
386
Прикази
тровањем корозивима, ударом грома, ватреним оружјем, сечивима,

тупим предметима, гажење возом, убиства из страсти, смрти као по-
следице сифилиса, узимања кокаина и друго. Препарати из збирке и
случајеви које они представљају приказани су у контексту времена и
друштва, указано је на њихово представљање у штампи, на љубавне
драме, страсти, али и болести које су иза њих стајале и које се и да-
нас могу потврдити проучавањем и лабораторијском анализом сачу-
ваних препарата из збирке. Дате су фотографије препарата, оружја,
тела и места злочина, новинских чланака и друго.
Аутори, затим, у одељку под насловом Из архиве Инс�и�у�а пишу
о обдукционим налазима жртава експлозије муниције у Смедеревској
тврђави 5. јуна 1941. године, Записнику о ексхумацији/ископавању/
лешева другова и другарица стрељаних/сахрањених од 27. априла до
2. октобра 1944. године на Централном гробљу у Маринковој шуми,
састављеном на дан 27. и 28. априла 1945. године на Централном
гробљу, као и о Прегледу и опису лешева из воде нађених на обала-
ма Дунава и Саве код Београда током јуна и јула 1942. године. Ради
се, дакле, о материјалима који се чувају у архиви Института за суд-
ску медицину и који су настали радом лекара Института, односно
Судскомедицинског завода. Осим што сведоче о стручном раду ле-
кара, ови документи представљају и значајне историјске изворе за
догађаје о којима говоре.
У тексту под насловом Инс�и�у� кроз време аутори дају кратку
хронологију догађаја везаних за Институт за судску медицину, сажет
преглед историје Института, почев од 25. јуна 1923. године и имено-
вања Милована Миловановића за ванредног професора судске ме-
дицине и оснивања Катедре судске медицине и Судскомедицинског
завода Медицинског факултета, до 2023. године када је Институт за
судску медицину одликован Сретењским орденом I степена.
На крају каталога се налази и списак коришћених извора и
литературе.
Каталог MORTUI VIVOS DOCENT – КАД МРТВИ УЧЕ ЖИВЕ: МИЛОВАН
МИЛОВАНОВИЋ И ЊЕГОВО ДОБА карактеришу добра структура, пре-
гледност, информативност и сликовитост. Аутори су сажето и пре-
гледно, те јасно и прецизно приказали развој једне медицинске дис-
циплине, установу у којој се она развијала и главне личности које су
је градиле. У каталогу је успостављен добар однос између дисципли-
не, установе и људи. Миловану Миловановићу, као централној лич-
ности, посвећена је заслужена пажња и детаљно је осветљен његов
живот и рад, али је указано и на континуитет развоја дисциплине, на
Миловановићеве претходнике и директне следбенике, као и на значај
387
и рад установе која обележава читав век постојања и која и даље

траје. Текст обилује прецизним и јасним објашњењима, одличним и
сликовитим примерима, мноштвом података, фотографија и докуме-
ната. Пажљиво су одабрани и поједини цитати из извора и литературе
који додатно подижу квалитет и допадљивост текста. Приказ развоја
судске медицине и проблематике којом се ова дисциплина бавила,
уклопљен је у развој друштва, почев од мукотрпног увођења обдук-
ција средином 19. века, преко значаја форензике у судској пракси, до
откривања „временске и месне моде” – учесталости појединих врста
убистава и самоубистава и случајева у судскомедицинској пракси у
зависности од појединих периода, политичких, друштвених и еко-
номских услова, ратних околности и технолошког напретка. У том
контексту рукопис каталога представља значајан допринос за изуча-
вање историје судске медицине, медицине и науке у Србији, али и за
свако озбиљно истраживање друштвене и политичке историје Србије
уопште.

388
Јелена Јовановић Симић1
Драгомир Бонџић
Више о� века: Заво� за з�равс�вену заш�и�у с�у�ена�а
Београд, Завод за здравствену заштиту студената, 2023.
Иако дуга чак сто четири године, историја организоване здравствене

заштите студената Универзитета у Београду и установа које су је спро-
водиле до сада није била систематски истражена нити представљена.
Свега један сажети приказ, у којем су означени само неки важнији до-
гађаји, био је објављен још пре четврт века2. Стога је иницијатива ру-
ководства Завода за здравствену заштиту студената за приређивање
тематске монографије вредна сваке похвале, а иначе долази у време
када и установе Медицинског факултета (институти и клинике које су
сада у саставу Универзитетског клиничког центра Србије), који је по-
чео с радом 1920. године, последњих година пригодним публикација-
ма обележавају стогодишњице постојања. Осим што јавности први
пут подробно приказује овај важан сегмент медицинске и друштвене
историје, монографија Више о� века: Заво� за з�равс�вену заш�и�у
с�у�ена�а Бео�ра� стиже у „добри час” и као вредан прилог актуел-
ним настојањима усмереним на проучавање и представљање меди-
цинске прошлости у Србији.
Текст монографије је подељен на четири главна поглавља који-
ма претходе уводна реч в. д. директорке Завода докторке Марије
Обрадовић (Писане речи чувају о� заборава), затим Пре��овор и Уво�
из пера Драгомира Бонџића, а следе С�исак за�ослених (од оснивања
Установе до данашњих дана, који садржи чак 1071 име и презиме),
Резиме и С�исак извора и ли�ера�уре. Прва три поглавља написао је
Драгомир Бонџић, научни саветник у Институту за савремену историју,
1
jelena.simic@muzejnt.rs
2
Ковиљка Лалић, „Развој здравствене заштите студената”, З�равс�ве-
на заш�и�а, 2 (1998): 33–35.
389
док пето поглавље, насловљено З�равс�вена заш�и�а с�у�ена�а из

у�ла за�ослених, чине текстови више аутора.
Одлично конципирани Пре��овор садржи кратак осврт на исто-
ријске карактеристике времена у којем је 1919. године положен ка-
мен темељац бриге о студентском здрављу, као и објашњења циље-
ва и методе истраживања, коришћених извора и структуре текста.
Главна поглавља представљају хронолошко-тематске целине. У Уво�у
су језгровито приказани развој високог школства у Србији од настан-
ка устаничке Велике школе 1808. године, преко Лицеја (1838–1863)
и Велике школе (1863–1905), до оснивања Универзитета у Београду
1905. године; околности у којима су живели студенти који су претеж-
но потицали из сиромашнијих слојева друштва, прве иницијативе да
им се у случају боловања обезбеди материјална помоћ за лечење и
опоравак (од 1838. године) и оснивање студентских организација
за узајамну помоћ 1874. године. Наредна три поглавља – у којима је
обрађена главна тема књиге – оправдано су хронолошки подељена
у складу са историјским раздобљима: на раздобља Краљевине СХС/
Југославије (укључујући и време окупације у Другом светском рату),
социјалистичке Југославије и постсоцијалистички транзициони пери-
од до данашњих дана. Резултати истраживања су у свим поглављима
приказани у ширем историјском контексту који читаоцу омогућава
свеобухватно разумевање времена, околности и догађаја.
Прво поглавље – З�равс�вена заш�и�а с�у�ена�а Бео�ра�ско�
универзи�е�а у Краљевини Срба, Хрва�а и Словенаца/Ју�ославији
1919–1944 – подељено је на седам потпоглавља. У првом, уводном,
приказан је развој Универзитета између два светска рата; у наредних
пет потпоглавља представљени су најзначајнији догађаји и карактери-
стике посматраног раздобља – почеци организоване здравствене за-
штите београдских студената и прве године рада доктора Милутина
Копше као лекара Универзитета (1919–1923); ангажовање докторке
Неде Јовановић за бригу о здрављу студенткиња (1923); рад универ-
зитетских лекара и здравствено стање студената током двадесе-
тих година 20. века; отварање студентских домова, од којих је први
био Дом Краљ Алексан�ар I 1928. године; доношење првог Закона о
здравственој заштити студената 1930. године, оснивање и рад Фонда
за здравствену заштиту студената 1930. године и рад Студентске по-
ликлинике 1930–1941. године. Подробно су приказани услови живота
студената – њихове већином лоше материјалне прилике, нехигијен-
ски станови, слаба и неадекватна исхрана и оскудно здравствено ва-
спитање, као и болести од којих су боловали; затим упорна настојања
универзитетских лекара да се ти услови, здравствена заштита и само
390
Прикази
здравље студената унапреде, као и проблеми који су условљавали

спорост у развоју и разгранавању службе здравствене заштите. Тема
последњег потпоглавља је делатност универзитетских лекара током
окупације Србије у Другом светском рату, која се, иако у смањеном
обиму, одржавала и у условима у којима Универзитет није редовно
радио.
Друго поглавље – З�равс�вена заш�и�а бео�ра�ских с�у�ена�а
у социјалис�ичкој Ју�ославији 1945-1991 – подељено је на пет потпо-
главља, од којих су прва два уводна и садрже хронолошке прегле-
де важних догађаја и тумачења карактеристика, начина уређења и
фунционисања државе, друштва и самог Универзитета у социјализму.
Истакнуто је да је у складу са комунистичком идеологијом, држава
поклањала велику пажњу образовању уопште, те да су високошкол-
ске установе биле виђене као „фабрике кадрова” који ће омогући-
ти „испуњење амбициозних привредних и друштвено-економских
планова нове власти” и подизање културног нивоа становништва.
Стога је и брига о здравственом стању и животним условима будуће
„социјалистичке интелигенције” представљала обавезу и дужност
државе, Комунистичке партије, али и самих студентских организа-
ција. Упркос стално присутним тешкоћама, почев од проблема са
снабдевањем храном и недостатком смештајних капацитета у раним
поратним годинама, преко дугогодишње борбе с туберкулозом, ина-
че масовно распрострањеном социјалном болешћу, увек присутним
финансијским ограничењима, а затим и економском кризом из осам-
десетих година, недостатком медицинских кадрова и просторних ус-
лова за рад установа за заштиту здравља студената, у овом раздобљу
је остварен велики напредак. Отворени су бројни студентски домо-
ви, ресторани, опоравилишта и одмаралишта у којима су хигијена и
квалитет исхране били под сталном контролом. Већ 2. марта 1948.
године основана је Студентска поликлиника у Београду као носилац
здравствене заштите београдских студената, која је 1971. године
променила име у Завод за заштиту здравља студената Београдског
универзитета. Вишедеценијска настојања да се законодавним путем
обезбеди бесплатна здравствена заштита за све студенте коначно су
остварена 1970. године. У поглављу је посебна пажња посвећена број-
чаном представљању најучесталијих обољења студената, извршених
лекарских (и специјалистичких) прегледа и структуре медицинских
кадрова. Из тих прегледа стиче се јасан увид у здравствено стање
студената, промене у погледу најучесталије патологије, али и слика о
разгранавању здравствене службе и ширењу поља њене делатности.
Интересантни су подаци о учесталости појединих обољења. Аутор
391
наводи да је крајем шездесетих година, захваљујући упорном спро-

вођењу превентивних мера, али и новим терапијским могућностима,
преваленца туберкулозе била нижа у студентској него у општој попу-
лацији, док су се на високом другом месту на скали учесталости (иза
водећих распираторних обољења) нашла психијатријска обољења.
Сексуална револуција је у истом периоду резултовала значајним по-
растом намерних прекида трудноће и порастом броја обољења ре-
продуктивних органа код студенткиња, на шта је Поликлиника реа-
говала организовањем саветовалишта за контрацепцију и труднице
у којем су студенткиње могле да добију и бесплатна контрацептивна
средства.
Упоредо са разматрањима питања здравственог стања студената,
детаљно је анализиран и рад саме Поликлинике/Завода у сложеним
околностима увођења и функционисања друштвеног управљања (са-
моуправног социјализма) – тешкоће најпре у вези са новим начином
финансирања, потом у условима економске кризе; недостатак кадро-
ва у околностима сталног пораста броја студената и велико радно
оптерећење запослених; дотрајалост и скученост радних просторија;
проблеми у интерперсоналним односима и друго, али и опредељења
запослених да се и у таквим условима континуирано стручно усаврша-
вају, прате најновија достигнућа у медицини и проширују круг својих
делатности на актуелне здравствене проблеме студентске омладине.
Аутор уочава да је осамдесетих година као „апсолутни приоритет” у
раду Завода означена превентивна здравствена заштита.
Треће поглавље под насловом З�равс�вена заш�и�а бео�ра�ских
с�у�ена�а на крају 20. и �оче�ку 21. века 1992–2023, такође запо-
чиње уводом (Србија, Београд и Универзитет на крају 20. и почетком
21. века) у којем су сажето приказане дубоке политичке и друштвене
промене током деведесетих година 20. века почев од распада држа-
ве, избијања грађанских ратова, увођења санкција, економске кризе
и пропадања привреде, преко политичких промена двехиљадитих го-
дина, до доношења нових закона о Универзитету, његове реоргани-
зације, модернизације и укључивања у европске токове. У следећем
потпоглављу под називом Заво� за з�равс�вену заш�и�у с�у�ена�а
Бео�ра�а �оком 90-их �о�ина разматрани су проблеми с којима се
Завод суочавао и борио у тешким економским приликама. Висока
инфлација и осиромашење становништва са последичним падом
студентског животног стандарда и повећањем учесталости обоље-
вања, уз пораст броја студената и долазак великог броја студената
избеглица, поставили су пред Завод велике изазове у време када се
и сам борио са озбиљним финансијским тешкоћама. Изузетно је било
392
Прикази
отежано наплаћивање извршених услуга, што је истовремено спреча-

вало измирење дугова према добављачима, али је снабдевање леко-
вима омогућено захваљујући помоћи Црвеног крста, хуманитарних
удружења, донатора и спонзора. У студентској популацији су и даље
обољења респираторног система била најучесталија, а следила су их
урогенитална и кожна обољења (са порастом случајева шуге и вашљи-
вости током 1993). Слом система социјалистичког самоуправљања
узроковао је и темељне промене у организацији Завода, а актуелни
здравствени проблеми и потребе студената у овом периоду су уста-
нову у значајној мери оријентисали ка раду путем саветовалишта (са-
ветовалишта за ментално здравље, за дијабетес, за сиду и друга) и ка
разноликим облицима здравствено-просветне делатности (едукатив-
не трибине, анкете, здравствене акције, филмови и обраћања путем
медија).
У четвртом поглављу З�равс�вена заш�и�а с�у�ена�а из
у�ла за�ослених обрађене су теме из новије историје Завода.
Представљени су организација и делатност специјалистичких и дру-
гих служби, напори који су улагани у решавање разноврсних пробле-
ма у циљу унапређења пословања и остваривања мисије – креирања
и спровођења квалитетне, савремене и свеобухватне здравствене
заштите, као и активности које су је студентима истовремено учи-
ниле и лако доступном. Описана је сарадња са студентским удру-
жењима, Омладином ЈАЗАС-а, Центром за едукацију о друштвену
емаципацију младих (ЦЕДЕМ), Канцеларијом за младе, Студентским
центром Универзитета у Београду и многим другим. Посебна пажња
је посвећена историјату деловања Центра за превенцију сиде и пол-
но преносивих болести и активностима на превенцији и сузбијању
епидемије КОВИД-а 19 (2020–2023). Овом поглављу прикључени су и
текстови о заводима за здравствену заштиту студената у Новом Саду
и Нишу, који су 1955, односно 1960. године, започели с радом као
огранци Завода у Београду, да би се касније осамосталили.
Монографија на најбољи начин представља и заокружује историју
бриге о здрављу студената у Београду и Завода за здравствену зашти-
ту студената. Уз основни текст, садржи и биографије универзитетских
лекара, као и лекара и руководилаца Поликлинике/Завода, богато
је илустрована пажљиво одабраним фотографијама, документима,
исечцима из штампе, захвалницама и плакетама, а прегледности из-
нетих података значајно доприносе њихови табеларни, графички и
схематски прикази. Изванредно познавање савремене националне
историје, историје Универзитета у Београду, историјских извора и
релевантне литературе, уз истраживачку упорност, умеће анализе,
393
синтезе и представљања чињеница, те вештину писаног изражавања,

омогућили су Драгомиру Бонџићу да у потпуности оствари поставље-
ни циљ: да научну монографију уједно учини и штивом занимљивим
широј читалачкој публици. С друге стране, текстови које су надахнуто
написали запослени у Заводу – људи који су, посвећени свом позиву,
били актери и сведоци бројних важних догађаја – оживљавају новије
доба и вредан су историјски извор и допринос култури сећања.

394
музеј науке и технике – београд
Флогистон часопис за историју и филозофију
науке и технологије
Упутство за ауторе
Уредништво часописа за историју науке ФЛОГИСТОН одлучило је да дослед-

ном применом Ак�а о уређивању научних часо�иса1 Министарства за нау-
ку и технолошки развој Републике Србије, којим се посебно одређује опре-
мање часописа у целини, унапреди квалитет ФЛОГИСТОНА и на тај начин
допринесе његовом потпунијем укључивању у међународни систем разме-
не научних информација. Из тих разлога, радови који се предају редакцији
морају бити опремљени на стандардан начин. Уредништво ФЛОГИСТОН-a је
такође прихватило препоруку Министарства за науку и технолошки развој
Републике Србије о доследној примени правила цитирања литературе, тако
да се саставни делови референци (ауторска имена, наслов рада, извор итд.)
наводе у свим радовима објављеним у часопису на исти начин, у складу са
усвојеном формом навођења.
У складу са светском традицијом заступљеном у часописима из области
историје и других хуманистичких наука, Уредништво ФЛОГИСТОН-a одлучи-
ло се за 16. издање система навођења извора и литературе Универзитета у
Чикагу (The Chicago Manual of Style. 16th edition),2 и то за стил хуманистичких
наука (Humanities Style), Notes-Bibliography верзију. Тај стил цитирања је ве-
ома прилагодљив разноврсним информацијама и обрађује изворе које не
предвиђају други стилови цитирања. Он подразумева цитирања која пред-
стављају библиографску јединицу у напоменама (фуснотама) и библиогра-
фији (литератури). У даљем тексту УПУТСТВА биће приказани начини цити-
рања извора који се најчешће користе као референсна литература у научном
раду.
У складу са Ак�ом о уређивању научних часо�иса и О�ш�им мерилима
за о�абир �омаћих часо�иса за �раћење, вре�новање у оквиру библио-
ме�ријско� извеш�аја о часо�исима и реферисање у ср�ском ци�а�ном
ин�ексу,3 у часопису ФЛОГИСТОН објављиваће се следеће врсте прилога:
I НАУЧНИ ЧЛАНЦИ
II СТРУЧНИ ЧЛАНЦИ
III ИНФОРМАТИВНИ ПРИЛОЗИ
1Ак� о уређивању научних часо�иса Министарства за науку и технолошки
развој Републике Србије доступан је на сајту Министарства: http://www.
nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/akt_o_uredjivanju-casopisa.pdf.
2 Тhe Chicago Manual of Style 16th edition text 2010 by The University of Chicago.
http://www.chicagomanualofstyle.org/16/ch01/ch01_toc.html
3 CEON, Radni dokumenti ERD 19-01/03-11
395
IV ПРИКАЗИ
V ПОСЕБНЕ ВРСТЕ ПРИЛОГА
I НАУЧНИ ЧЛАНЦИ
1. ори�иналан научни ра� (рад у коме се износе необјављивани резулта-
ти сопствених истраживања научним методом);
2. �ре�ле�ни ра� (рад који садржи оригиналан, детаљан и критички при-
каз истраживачког проблема или подручја у коме је аутор остварио од-
ређени допринос, видљив на основу аутоцитата);
3. кра�ко или �ре�хо�но сао�ш�ење (оригиналан научни рад пуног
формата, али мањег обима или прелиминарног карактера);
4. сао�ш�ење (претходно поднето на научном скупу, ако није и објавље-
но);
5. научна кри�ика, о�носно �олемика (расправа о одређеној научној теми
заснована искључиво на научној аргументацији) и осврти.
Изузетно, у неким областима, научни рад у часопису може имати об-
лик монографске студије, као и критичког издања научне грађе (исто-
ријско-архивске, лексикографске, библиографске, прегледа података и
сл.) – дотад непознате или недовољно приступачне за научна истражи-
вања.
II СТРУЧНИ ЧЛАНЦИ
– прилози у којима се излажу искуства корисна за унапређење професио-
налне праксе, али која нису нужно заснована на научном методу (искуства
из праксе, баштина, казуистика, студије случаја и сл.);
III ИНФОРМАТИВНИ ПРИЛОЗИ
– осврти, коментари, полемике, критике, уводници и сл. (ако су научног ка-
рактера);
IV ПРИКАЗИ
– прикази књига (само под условом да имају аутора), монографија или збор-
ника радова научних скупова, случаја, научног догађаја и сл.
V ПОСЕБНЕ ВРСТЕ ПРИЛОГА
– посебне врсте прилога карактеристичне за поједине дисциплине, нпр.
историјски прикази, хронике и хронологије, коментари закона и других нор-
мативних аката (уредаба, декларација, резолуција и сл.).
396
Упутство за припрему рада

У складу с пропозицијама које одређује Ак� о уређивању научних часо�иса4
Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, радови који
се предају редакцији морају бити опремљени на стандардан начин. Сваки
рад треба да садржи:
I ИМЕ И ПРЕЗИМЕ АУТОРА
II НАЗИВ УСТАНОВЕ АУТОРА (АФИЛИЈАЦИЈА)
III КОНТАКТ-ПОДАТКЕ
IV НАСЛОВ РАДА
V АПСТРАКТ
VI КЉУЧНЕ РЕЧИ
VII ОСНОВНИ ТЕКСТ
VIII ТАБЕЛАРНЕ И ГРАФИЧКЕ ПРИЛОГЕ
IX ЛИТЕРАТУРУ
X РЕЗИМЕ
I ИМЕ И ПРЕЗИМЕ АУТОРА
Аутор или аутори рада треба да наведу своје пуно име и презиме,
укључујући и средње слово.
II НАЗИВ УСТАНОВЕ АУТОРА (АФИЛИЈАЦИЈА)
Аутор или аутори треба да наведу пун (званичан) назив и седиште установе
у којој су запослени или назив установе у којој су обавили истраживање чије
резултате објављују. Сложени називи установа наводе се у целини (нпр.:
Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју умет-
ности, Београд). Исписује се непосредно након имена аутора. Функција и
звање аутора се не наводе.
III КОНТАКТ-ПОДАЦИ
Адреса или е-адреса аутора даје се у напомени при дну прве странице члан-
ка. Ако је аутора више, даје се само адреса једног, обично првог аутора.
IV НАСЛОВ РАДА
Наслов треба прецизно да упути на садржај рада, укључујући речи приклад-
не за индексирање и претраживање. Ако таквих речи нема у наслову, по-
требно је да се наслову придода поднаслов.
V АПСТРАКТ
Апстракт је кратак информативан приказ садржаја рада, на језику основног
текста, у обиму од 100 до 250 речи. Треба да садржи податке као што су
циљ истраживања, метод, резултати истраживања и закључак. Пожељно је
да садржи термине који се често користе за индексирање и претрагу рада.
Треба да стоји између заглавља (имена аутора, афилијације, наслова рада) и
кључних речи, након којих следи текст рада.
4Ак� о уређивању научних часо�иса Министарства за науку и технолошки

развој Републике Србије доступан је на сајту Министарства: http://www.
nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/akt_o_uredjivanju-casopisa.pdf.
397
VI КЉУЧНЕ РЕЧИ
Кључне речи треба да буду учестали термини или фразе који најбоље упућују
на садржај рада, а омогућавају лако индексирање и претраживање. Треба
их додељивати у складу с неким најшире прихваћеним међународним из-
вором (попис, речник или тезаурус; на пример: листа кључних речи Web of
Science). Број кључних речи не треба да буде већи од 10. Стоје непосредно
након апстракта.
VII ОСНОВНИ ТЕКСТ
– Рад доставити у електронској форми, у Microsoft Wordu у формату А4.
– Рад куцати ћирилицом, у фонту Times New Roman или Arial (величина
фонта: 12 pts).
– Не користити табулатор на почетку пасуса.
– Не користити више од једног спејса између речи.
– Радови не би требало да прелазе 60.000 карактера са проредом, у форма-
ту А4 укључујући напомене и илустративни део.
– Страна имена и називи у основном тексту пишу се у транскрипцији, са
изворним обликом у загради када се помињу први пут. Такође, при првом
навођењу мање познатих скраћеница у загради треба навести и њихов
пун назив у оригиналу.
VIII ТАБЕЛАРНИ И ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ
– Графички прилози се достављају у посебном директоријуму и не треба да
буду у саставу основног текста (Word верзије рада).
– Илустрације треба да буду у TIFF, PSD или JPG формату и обележене ред-
ним бројевима које носе у тексту.
– Резолуција за илустрације износи 300 dpi (могу имати и резолуцију 72
dpi, али онда морају бити великих димензија – нпр. 80 цм и више).
– Потписи за илустрације могу се дати као посебан фајл или на крају текста.
ТАБЕЛЕ
– Табела не треба да буде шира од 12 цм.
– Фонт може да буде мањи од основног текста (12 pts), али не мањи од 9
pts.
Уређивачки одбор задржава право да графичке прилоге који не
задовољавају техничке стандарде часописа не уврсти у коначан рад.
IX ЛИТЕРАТУРА (листа референци)
Цитирана литература обухвата, по правилу, библиографске изворе (члан-
ке, монографије и сл.) који су коришћени приликом писања рада и даје се
искључиво у засебном одељку чланка, у виду листе референци. Референце
се наводе на доследан начин, по азбучном односно абецедном (уколико
је текст на страном језику) редоследу иницијала презимена аутора или по-
четног слова у називу и дела уколико аутор или уредник нису назначени.
Литература се не преводи на језик рада, већ се исписује на језику и писму
на коме је објављена.
X РЕЗИМЕ
Резиме треба да садржи исто што и апстракт, али у проширеном обиму који
не би смео да прелази 1/10 обима текста. Резиме се даје на крају чланка,
након одељка Литература.
ОЗНАКА ПРОЈЕКТА (ЗАХВАЛНИЦА)
Назив и број (код) пројекта, односно назив програма у оквиру кога је чланак
настао, као и назив институције која је финансирала пројекат или програм
398
наводе се у посебној напомени на сталном месту, по правилу при дну прве

стране чланка.
ПРЕТХОДНЕ ВЕРЗИЈЕ РАДА
Ако је чланак у претходној верзији био изложен на скупу у виду усменог са-
општења (под истим или сличним насловом), податак о томе треба да буде
наведен у посебној напомени, по правилу при дну прве стране чланка. Рад
који је већ објављен у неком часопису не може се објавити у другом (преш-
тампати) ни под сличним насловом ни у измењеном облику.
НАПОМЕНЕ (ФУСНОТЕ)
Напомене (фусноте) дају се при дну стране на којој се налази коментари-
сан део текста. Могу садржати мање важне детаље, одговарајућа допунска
објашњења, назнаке о коришћеним изворима, али не могу бити замена за
цитирану литературу.
Библиографска напомена се састоји од два дела: броја у тексту и броја у на-
помени на дну стране (фуснота). Напомене се означавају у низу, почевши од
броја 1, кроз цео чланак, поглавље или текст. Бројеви у тексту морају бити у
експоненту (superscript) и морају да следе реченице, мисли, наводе (обавез-
но обележене знацима навода), знаке интерпункције и затворене заграде.
Напомена мора да има број нормалне величине.5
БИОГРАФИЈЕ АУТОРА
Аутори свих прилога у часопису ФЛОГИСТОН имаће и објављене биографије
у истом броју. Неопходно је да биографије, писане у трећем лицу, обима до
500 карактера, садрже следеће податке:
• име и презиме
• годину рођења
• о образовању (о завршеним, односно тренутним студијама)
• о запослењу и другим професионалним (стручним) активностима и анга-
жманима
ИЗЈАВА О АУТОРСТВУ И ОРИГИНАЛНОСТИ РУКОПИСА
И ПРЕНОС АУТОРСКИХ ПРАВА НА ЧАСОПИС ФЛОГИСТОН
Уз рад треба приложити писану изјаву о ауторству и оригиналности рукописа
(„Publication ethics statement“), као и о преносу ауторских права на часопис
ФЛОГИСТОН.
РЕЦЕНЗИЈЕ
Сваки научни рад оцењују барем два рецензента. Рецензентима се не откри-
ва идентитет аутора, и обратно, осим када обе стране изразе спремност на
непосредну комуникацију. У случају да рад добије једну позитивну и једну
негативну рецензију, уредништво одређује трећег рецензента. Аутори који
добију условно позитивне рецензије дужни су да уваже примедбе рецензе-
ната, као и лектора и уређивачког одбора, а, уколико то не желе, да повуку
рад из штампе. Коначну одлуку о објављивању позитивно рецензираног тек-
ста доноси уређивачки одбор. Измене текста након достављених рецензија
нису дозвољене, осим ако се односе на примедбе рецензената. Уређивачки
одбор такође одлучује о категоризацији позитивно оцењених рукописа,
на основу критеријума наведених у Ак�у о уређивању научних часо�иса
Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије.
5 „Chicago-Style Citation Quick Guide“, Тhe Chicago Manual of Style Оnline.
http://www.chicagomanualofstyle. org/tools_citationguide.html
399
НАВОЂЕЊЕ ИЗВОРА
Саставни делови библиографских јединица (ауторска имена, наслов рада,
извор итд.) наводе се у складу са усвојеном формом навођења. У примери-
ма који следе наведене су најчешће цитиране врсте референци. Неопходно
је обратити пажњу на то да се библиографска одредница истог дела разли-
кује у зависности од тога да ли се налази у оквиру фусноте или у списку лите-
ратуре на крају текста. Испред сваке одреднице треба да стоји редни број.
I КЊИГЕ
1 ауор:
напомена или фуснота
Име и презиме аутора, Наслов књи�е (Место издања: Издавач, година),
страна.6
Пример: Павле Миленковић, Школа Анала, о�ле�и о социолошкој ис�о-
рио�рафији (Нови Сад: Stylos, 2004), 25.
литература
Презиме, име аутора. Наслов књи�е. Место издања: Издавач, година.
Пример: Миленковић, Павле. Школа Анала, о�ле�и о социолошкој ис�о-
рио�рафији. Нови Сад: Stylos, 2004.
Ако аутор има иницијал, он се у фусноти наводи између имена и прези-
мена, а у литератури иза имена (уколико је први наведени аутор, а ако то
није, онда као и у фусноти).
2 ауора:
Име и презиме и име и презиме аутора, Наслов књи�е (Место издања:
Издавач, година), страна.
Пример: Geoffrey C. Ward and Ken Burns, The War: An Intimate History,
1941–1945 (New York: Knopf, 2007), 52.
Презиме, име и име и презиме аутора. Наслов књи�е. Место издања:
Издавач, година.7
Пример: Ward, Geoffrey C. and Ken Burns. The War: An Intimate History,
1941–1945. New York: Knopf, 2007.
4 или више ауора:
Име и презиме аутора и др.,8 Наслов књи�е (Место издања: Издавач, го-
дина), страна.
Презиме, име, име и презиме, име и презиме, име и презиме и име и
презиме аутора. Наслов књи�е. Место издања: Издавач, година.
Примарна ооворнос уреника, ревоиоца или риређивача, каа
није навеен ауор:
Име и презиме, ур., гл. и одг. ур., прев., прир., Наслов књи�е (Место из-
дања: Издавач, година), страна.
Презиме, име, ур., гл. и одг. ур., прев., прир. Наслов књи�е. Место издања:
Издавач, година.
6 или стране, ако се наводи већи део текста.
7 Код три аутора додаје се и треће име и презиме, а прво и друго се одвајају
зарезом.
8 За књиге штампане на страном језику користи се у наставку скраћеница et al.
400
Ауоризоване књие са риоаим именом уреника или секунарна

ооворнос (уреник, ревоилац или риређивач уз ауора):
Име и презиме аутора, Наслов књи�е, ур., гл. и одг. ур., прев., прир. Име и
презиме (Место издања: Издавач, година), страна.
Презиме, име аутора. Наслов књи�е. Уредник, Главни и одговорни уред-
ник, Превео, Приредио Име и презиме.9 Место издања: Издавач, година.
Полавље или неки руи ео књие – чланци из зборника раова:
Име и презиме аутора, „Наслов поглавља“, у Наслов књи�е, ур.10 Име и
презиме (Место издања: Издавач, година), страна.
Пример: John D. Kelly, “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana, and the
Moral Economy of War”, in Anthropology and Global Counterinsurgency, ed.
John D. Kelly et al. (Chicago: University of Chicago Press, 2010), 77.
Пример: Marko Žilović, „Zašto nisam postao inženjer?“, u Zbornik Beogradske
otvorеne škole. Radovi studenata 2006/2007 (Beograd: BOŠ, 2008), 175.
Презиме, име аутора. „Наслов поглавља“. У Наслов књи�е, уредник Име и
презиме, страна. Место издања: Издавач, година.
Пример: Kelly, John D. “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana, and
the Moral Economy of War”. In Anthropology and Global Counterinsurgency,
edited by John D. Kelly, Beatrice Jauregui, Sean T. Mitchell and Jeremy Walton,
67–83. Chicago: University of Chicago Press, 2010.
Пример: Žilović, Marko. „Zašto nisam postao inženjer?“. U Zbornik Beogradske
otvorene škole. Radovi studenata 2006/2007, 171–187. Beograd: BOŠ, 2008.
Полавље риређено ома књие ориинално објављено на руом
месу (као у римарном извору):
Име и презиме аутора, „Наслов поглавља“, у Наслов књи�е, уредник Име
и презиме, том Наслова књи�е, уредник Име и презиме (Место издања:
Издавач, година), страна.
Презиме, име аутора. „Наслов поглавља“. У Наслов књи�е, уредник Име
и презиме. Том Наслова књи�е, уредник Име и презиме, страна. Место
издања: Издавач, година.11
Преовор, увоник, оовор или сличан ео књие:
Име и презиме, предговор, уводник, поговор у Наслов књи�е, Име и пре-
зиме аутора (Место издања: Издавач, година), страна.
Презиме, име. Предговор, уводник, поговор у Наслов књи�е, Име и пре-
зиме аутора, страна.
Место издања: Издавач, година.
9 Уколико има више лица која носе секундарну одговорност, наводе се сва.
10 Уколико је приређено издање збирка или зборник, обавезно се наводи
уредник или приређивач.
11Уколико је том оригинално издат негде другде, додаје се и: Оригинално
објављено у Име, презиме, ур., Наслов, �ом (Место издања: Издавач, година).
401
Елекронско изање књие:

Ако је књига доступна у више формата, требало би навести ону верзију
која је коришћена у раду.
Име и презиме аутора, Наслов књи�е (Место издања: Издавач, година),
преузето датум, http://adresa.
Презиме, име аутора. Наслов књи�е. Место издања: Издавач, година.
Преузето датум. http://adresa.
II ПЕРИОДИКА
Ра у часоису у шаманом облику (јеан ауор):
Име и презиме аутора, „Наслов текста“, Наслов часо�иса, број, свеска (го-
дина): страна.12
Пример: Далибор Денда, „Војни фактор и изградња фабрике аутомобила у
Краљевини Југославији“, Токови ис�орије 3–4 (2008): 10.
Презиме, име. „Наслов текста“. Наслов часо�иса, број, свеска (година):
стране.13
Пример: Денда, Далибор. „Војни фактор и изградња фабрике аутомобила
у Краљевини Југославији“. Токови ис�орије 3–4 (2008): 9–27.
Ра у часоису (више ауора):
Име презиме и име и презиме, „Наслов текста“, Наслов часо�иса, број,
свеска (година): страна.
Презиме, име и име и презиме. „Наслов текста“. Наслов часо�иса, број,
свеска (година): стране.
Чланак у оуларном часоису:
Име и презиме аутора, „Наслов текста“, Наслов часо�иса, датум изла-
жења, страна.
Презиме, име аутора. „Наслов текста“. Наслов часо�иса, датум изла-
жења.
Чланак у новинама:
Име и презиме аутора, „Наслов текста“, Наслов новина, рубрика, датум.
Новине било ког дана могу да имају неколико издања или посебна из-
дања за одређене географске области (као што је, нa пример, београдско
издање Поли�ике, Блиц за Војводину, итд.), тако да јединице могу да се
помере или избаце у различитим издањима. Због тога је најбоље преско-
чити број страна (по CMS-у).14
Новине се обично наводе у фуснотама или напоменама, али не и у библи-
ографији (по CMS-у).
Уколико се ипак наведу као библиографска јединица, то треба учинити на
следећи начин:
12 Наводе се само стране које су консултоване приликом писања рада.
13 Наводе се све странице чланка.
14
„Documentary Note or Humanities Style“, Тhe Chicago Manual of Style. http://
www.chicagomanualofstyle. org/index.html
402
Презиме, име аутора. „Наслов текста“. Наслов новина, датум, рубрика.
Приказ или рецензија књие у часоису:
Име и презиме, „Наслов текста“, приказ Наслов књи�е, Име и презиме
аутора, Наслов часо�иса, датум, година, страна.
Презиме, име. „Наслов текста“. Приказ Наслов књи�е, Име и презиме ау-
тора. Наслов часо�иса, датум, година.
Текс у on-line часоису:
Име и презиме аутора,15 „Наслов текста“, Наслов часо�иса број, свеска
(година): страна, преузето датум, http://adresa.
Презиме, име аутора. „Наслов текста“. Наслов часо�иса број, свеска (го-
дина): стране. Преузето датум. http://adresa.
Маисарска еза или окорска исерација:
Име и презиме аутора, „Наслов тезе или дисертације“ (магистарска теза
или докторска дис., Назив факултета, година), страна.
Презиме, име аутора. „Наслов тезе или дисертације“. Магистарска теза
или докторска дис., Назив факултета, година.
Ра изложен на научном, сручном скуу или конференцији:
Име и презиме, „Наслов рада“ (рад представљен на Назив скупа или кон-
ференције, Град, Држава, датум одржавања, година).
Презиме, име аутора. „Наслов рада“. Рад представљен на, Назив скупа или
конференције, Град, Држава, датум одржавања, година.
III МУЛТИМЕДИЈАЛНА ДОКУМЕНТА
Музичка комозиција или ариура:
Име и презиме аутора, „Наслов композиције“, у Наслов �убликације, ур.
Име и презиме, страна (Место издања: Издавач, година).
Презиме, име аутора. „Наслов композиције“. У Наслов �убликације, уред-
ник Име и презиме, страна. Место издања: Издавач, година.
Звучни заис:
Име и презиме аутора, Наслов за�иса, продуцентска кућа – медиј.
Презиме, име аутора. Наслов за�иса. Име продуцентске куће, издавача
– медиј.
По CMS-у, звучни записи се наводе под именом композитора, писца или
друге особе задужене за садржај. Име извођача се може додати после
15 Због боље прегледности модела, у неким примерима се наводи само је-
дан аутор. Међутим, ако постоји више аутора, поступак је исти као што је
објашњено у примерима за опис књига са два или четири аутора.
403
наслова. Продуцентска кућа и број записа су обично довољни да се запис

идентификује.16
Виео-заис:
Наслов филма, медиј, редитељ Име и презиме (Место издања: Издавач,
година).
Наслов филма. Редитељ Име и презиме. Место издања: Издавач, година.
Медиј.
CMS каже да су подаци за видео-записе углавном слични записима за
књиге, са додатком у виду податка о врсти медија. Сцене које су поједи-
начно доступне на DVD-у, могу се третирати као поглавља и цитирати по
наслову или броју. Документа која се могу повремено појављивати, а ту
се мисли на критички коментар нпр., цитирају се по аутору и наслову.17
Навођење необјављених раова
Инервју:
Име и презиме аутора интервјуа, Интервју аутора, Место, датум, година.
Презиме, име аутора интервјуа. Интервју аутора. Место, датум, година.
Препорука у CMS-у је да је интервјуе најбоље цитирати у напоменама, а
само повремено их наводити у библиографији.18
Докумени извршних влаиних орана:
Име министарства, Наслов �екс�а, Име и презиме аутора (Место из-
дања: Издавач, година), преузето датум, http://adresa.
Име министарства. Наслов �екс�а. Име и презиме аутора. Место из-
дања: Издавач, година. Преузето датум. http://adresa.
Веб сај (web site):
Овде се не може наћи прецизан модел навођења, јер из искуства знамо
да извори са интернета често немају потребне податке за навођење.19
Најчешће немају ауторе текстова, па чак ни наслове, а нејасно је и коме
припада сајт. Уколико елементи постоје, наводе се као текстови из часо-
писа, са додатком адресе. Ако елемената за навођење нема, најчешће се
наводи само адреса и датум преузимања. Ако неких података ипак има,
они се наводе на следећи начин:
Име организације, „Наслов текста“, Име власника сајта, преузето датум,
http://adresa.
Име организације. „Наслов текста“. Име власника сајта. Преузето датум.
http://adresa.
16
„Documentary Note or Humanities Style“, Тhe Chicago Manual of Style. http://
www.chicagomanualofstyle. org/index.html
17 Ibid.
18 Ibid.
19 Изузетак представљају електронски часописи који имају све неопходне по-
датке. Начин њиховог навођења је наведен у тексту.
404
Или:
Име и презиме аутора, Наслов �ела, издање Име и презиме уредника или
издавача, у Име базе података, преузето датум, http://adresa.
Име базе података. Преузето датум. http://adresa.
Бло (blog) заис или коменар:
Име и презиме, датум слања коментара (време), коментар на Име и пре-
зиме, „Наслов текста“, Име бло�а датум, година, преузето датум преузи-
мања, http://adresa.
Име бло�а. http://adresa.
Е-mail орука:
Име и презиме, е-mail порука аутору, датум.
Ове поруке се готово никада не наводе у библиографији или литератури.
Додатне напомене:
– Након првог навођења, једна иста одредница се у наредним фуснотама
може свести на презиме аутора, део наслова и број стране.
– Ако је фуснота идентична претходној, користи се скраћеница ,,Ibid.“
Уколико је разлика само у броју стране, наводи се ,,Ibid., број стране.“
Скраћенице ,,нав. дело“ и ,,н. д.“ се не користе.
– Фусноте које се састоје од неколико извора који доказују једну чињеницу
требало би одвајати знаком тачка са запетом.
– Вишеструки наводи једне фусноте требало би да упућују на претходну
фусноту (нпр.: Види фусноту број... изнад).
– Када се ради о анонимном делу, фуснота и библиографска јединица по-
чињу насловом рада.
– а директно цитирање извора без броја страна, требало би користити на-
зив поглавља, број пасуса, или неку другу организациону поделу рада.
РАДОВЕ ПРИПРЕМЉЕНЕ ЗА ШТАМПУ ПРОСЛЕДИТИ У ЕЛЕКТРОНСКОМ

ОБЛИКУ НА СЛЕДЕЋУ АДРЕСУ Е-ПОШТЕ: marina.djurdjevic@muzejnt.rs
ГЛАВНИ УРЕДНИК ФЛОГИСТОНА МАРИНА ЂУРЂЕВИЋ

ТЕЛЕФОН 064/1607194, АДРЕСА Е-ПОШТЕ: marina.djurdjevic@muzejnt.rs
ЗА СВА ДОДАТНА ОБЈАШЊЕЊА МОЖЕТЕ СЕ ОБРАТИТИ СЕКРЕТАРУ
УРЕДНИШТВА КАТАРИНИ СПАСИЋ НА ТЕЛЕФОН 062/376498 ИЛИ НА АДРЕСУ
Е-ПОШТЕ: spasicka@sezampro.rs
Упутство за ауторе можете преузети са сајта Музеја науке и технике
405
Museum of Science and Technology – Belgrade
Phlogiston Journal for History and Philosophy
of Science and Technology
Instructions for Authors

The editorial board of The Phlogiston, Journal of the History of Science, decided
to improve the quality of The Phlogiston, thus contributing to its fuller integra-
tion into the international system of exchange of scientific information, through
consistent compliance with the Act on Editing of Scientific Journals20 adopted
by the Ministry of Science and Technological Development of the Republic of
Serbia, which specifies journal editing in general. Therefore, the works submit-
ted to the editorial office shall be edited in a standard manner. Moreover, the
editorial board of The Phlogiston accepted the recommendation of the Ministry
of Science and Technological Development of the Republic of Serbia regarding
the consistent application of the rules on references, meaning that the reference
components (names of authors, title, source etc.) are cited in the same manner
in all the works published in the journal, in accordance with the adopted form of
referencing.
In line with the global tradition represented in the journals in the field of his-
tory and other humanities, the editorial board of The Phlogiston, opted for The
Chicago Manual of Style. 16th edition21, specifically the Humanities Style, Notes-
Bibliography version. This referencing style is very adaptable to various infor-
mation and it processes sources which are not provided for in other styles. It
includes referencing which represents bibliography in footnotes and literature.
Hereinafter, we will present manners of source referencing that are commonly
used as reference literature in a scientific work.
Pursuant to the Act on Editing of Scientific Journals and General criteria for selec-
tion of domestic journals for monitoring, evaluation within the bibliometric re-
port on magazines and referencing in the Serbian Citation Index22, the following
types of articles will be published in the Phlogiston Journal:
I SCIENTIFIC ARTICLES
II TECHNICAL ARTICLES
20Act on Editing of Scientific Journals adopted by the Ministry of Science and
Technological Development of the Republic of Serbia is available on the Ministry’s

website: http://www.nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/akt_o_ure-
djivanju -casopisa.pdf.
21Тhe Chicago Manual of Style 16th edition text 2010 by The University of
Chicago. http://www.chicagomanualofstyle.org/16/ch01/ch01_toc.html
22 CEON, Radni dokumenti ERD 19-01/03-11
407
III NEWS ITEMS

IV REVIEWS
V SPECIAL TYPES OF ARTICLES
I SCIENTIFIC ARTICLES
1. Original scientific paper (paper presenting unpublished results of one’s own
scientific research);
2. Review (paper containing original, detailed and critical review of the research
problem or area in which the author has made a contribution, visible on the
basis of self-quotation);
3. Short or preliminary communication (original scientific, full format paper, but
with small-scale or preliminary character);
4. Communication (previously submitted at a scientific conference, if not pub-
lished);
5. Scientific review and/or thesis (discussion on a specific scientific topic based
exclusively on scientific argumentation) and reviews.
Exceptionally, in some areas, scientific paper in the journal can take the form of
monographic study, as well as the critical edition of scientific material (historical
and archival, lexicographic, bibliographic, data review, etc.)- hitherto unknown or
poorly accessible for scientific research.
II TECHNICAL ARTICLES
Articles presenting experiences useful for improvement of professional practice,
which are not necessarily based on the scientific method (practices, heritage,
casuistry, case studies etc.);
III NEWS ITEMS
- Reviews, comments, discussions, criticism, editorials etc. (if scientific);
IV REVIEWS
- Book reviews (provided that they have an author), monographs or collections
of papers from scientific conferences, cases, scientific events etc.
V SPECIAL TYPES OF ARTICLES
Special types of articles characteristic for specific disciplines, e.g. historical re-
views, chronicles and chronologies, comments on laws and other normative acts
(regulations, declarations, resolutions, etc.).
408
Instruction for Preparation of Manuscript

In accordance with the propositions specified under the Act on Editing of
Scientific Journal23 adopted by the Ministry of Science and Technological
Development of the Republic of Serbia, papers submitted to the edito-
rial office have to be edited in the standard manner. Every paper shall
contain:
I AUTHOR’S NAME AND SURNAME
II NAME OF THE AUTHOR’S INSTITUTION (AFFILIATION)
III CONTACT DATA
IV NAME OF THE PAPER
V ABSTRACT
VI KEY WORDS
VII BODY TEXT
VIII TABLES AND CHARTS
IX REFERENCES
X SUMMARY
I AUTHOR’S NAME AND SURNAME
Author or authors of the paper should provide their full name, including middle
initial.
II NAME OF THE AUTHOR’S INSTITUTION (AFFILIATION)
Author or authors should provide the full (official) name and registered address
of the institution in which they are employed or the name of the institution
where they conducted research whose results they are to publish. Long names of
institutions are cited as a whole (e.g. University of Belgrade, Faculty of Philosophy
- Department of History Arts, Belgrade). It is written directly after the author’s
name. The function and title of the author are not specified.
III CONTACT DATA
Address or e-mail address of the author is given in the footnote on the first page
of the article. If there are more than one author, only one address is specified,
usually the first author’s address.
IV NAME OF THE PAPER
Title should accurately refer to the content of the work, including words suitable
for indexing and search. If there is no such word in the title, a subtitle should be
added.
V ABSTRACT
The abstract is a brief informative presentation of the content of work in the
language of the body text, containing from 100 to 250 words. It should include
information such as research objective, method, results and conclusion. It is de-
sirable that it contains terms that are often used for indexing and search. The
abstract should be placed between the header (the author’s name, affiliation,
title of paper) and key words, followed by the body text.
23 Act on Editing of Scientific Journals adopted by the Ministry of Science and

Technological Development of the Republic of Serbia is available on the Ministry’s
website: http://www.nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/akt_o_ure
djivanju-casopisa.pdf.
409
VI KEY WORDS
Keywords should be common terms or phrases that best indicate the content
of the work, and allow easy indexing and search. They should be awarded in ac-
cordance with a widely accepted international sources (list, dictionary or thesau-
rus, for example: the list of keywords Web of Science). The number of keywords
should not be higher than 10. Keywords are placed immediately after the ab-
stract.
VII BODY TEXT
- The paper should be submitted in electronic form, in Microsoft Word in A4
format.
- The paper should be typed in Times New Roman or Arial (font size: 12 pts.).
- Do not use the tab at the beginning of the paragraph.
- Do not use more than one space between words.
- Papers should not exceed 60.000 characters with spaces, in A4 format, in-
cluding notes and illustrative part.
- Foreign names and titles in the body text are written in transcription, the
original form in parenthesis when first mentioned. Moreover, when less
known abbreviations are used for the first time their full name in the original
should be specified in the parenthesis.
VIII TABLES AND CHARTS
- Graphic images are delivered in a separate directory and should not be in-
cluded in the body text (Word version of the work).
- Illustrations should be in TIFF, PSD or JPG format and marked with numbers
used in the text.
- Resolution for illustrations should be 300 dpi (they may have resolution 72
dpi but with great dimensions – e.g. 80 cm or more).
- Signatures for illustrations may be given as a separate file or at the end of
the text.
TABLES
- Table should not be wider than 12 cm.
- Font cannot be smaller than the body text (12 pts.), but not smaller than 9
pts.
The Editorial Board reserves the right not to include the illustrations that do not
meet the technical standards of the journal in the final work.
IX REFERENCES (Reference list)
References include, as a rule, bibliographic sources (articles, monographs, etc.),
which were used during writing and it is exclusively given in a separate section
of the article, in the form of a reference list. References are cited in a consistent
way, in alphabetical order based on the initial of the author’s surname or the
first letter in the name of the work unless an author or editor are not indicated.
References are not translated into the language of the paper, but it is written in
the language in which it was published.
X SUMMARY
Summary should contain the same as an abstract, but in the extended scope
which should not exceed 1/10 of the text volume. Summary is given at the end of
the article, after the section References.
PROJECT CODE (ACKNOWLEDGEMENTS)
The name and number (code) of the project and/or program name under which
the article originated, as well as the name of the institution that funded the
410
project or program shall be specified in a separate footnote at the usual place, as

a rule at the bottom of the first page.
PREVIOUS VERSIONS OF THE PAPER
If the article in the previous version was presented at a conference in the oral
form (under the same or similar title), information about that ought to be listed
in a separate footnote, as a rule at the bottom of the first page. The work that has
already been published in a journal cannot be published in some other journal
(reprinted) not even under a similar title or in a modified form.
NOTES (FOOTNOTES)
Notes (footnotes) are provided at the bottom of the page containing the com-
mented text. It may contain fewer important details, corresponding explanations,
indication of sources used, but it cannot substitute references.
Bibliographic note consists of two parts: the number in the text and number in
the note at the bottom of the page (footnotes). Notes are indicated in sequence,
starting with number 1, throughout the article, chapter or text. The numbers in
the text should be superscript and must follow sentences, thoughts, statements
(mandatory marked with quotation marks), punctuation and closing parenthesis.
Note must have a normal sized number.24
AUTHORS’ BIOGRAPHIES
Biographies of all the authors of articles in The Phlogiston Journal will be pub-
lished. The biographies, written in a third person, containing 500 characters, shall
include the following data:
• Name and surname
• Year of birth
• Education (completed and/or current studies)
• Employment and other professional activities and engagements
STATEMENT OF AUTORSHIP AND ORGINALITY OF THE MANUSCRIPT AND
COPYRIGHT ASSIGNMENT TO THE PHLOGISTON JOURNAL
Manuscript should be accompanied by a written statement of authorship and
originality of the manuscript (“Publication Ethics Statement”), as well as on copy-
right assignment to the Phlogiston Journal.
REVIEWS
Every scientific work is evaluated by at least two reviewers. Reviewers cannot
reveal the identity of the author, and vice versa, except when both parties ex-
press willingness to direct communication. In the event that the work gets one
positive and one negative review, the editorial board appoints the third reviewer.
Authors who receive conditional positive reviews are obliged to take into account
the remarks of the reviewers, editors and the editorial board, and, if they do
not want that, to withdraw the work from the press. The final decision on the
publication of a positive evaluated manuscript is adopted by the editorial board.
Amendments to the text, after the review are not allowed, unless they relate
to the remarks of the reviewers. The editorial board also decides on categoriza-
tion of the positively evaluated manuscript, based on the criteria listed in the
Act on Editing of Scientific Journals of the Ministry of Science and Technological
Development of the Republic of Serbia.
24 “Chicago-Style Citation Quick Guide“, Тhe Chicago Manual of Style Оnline.
http://www.chicagomanualofstyle. org/ tools_citationguide.html
411
LISTING SOURCES
Main components of bibliographic units (copyright name, title, source, etc.) shall
be specified in accordance with the adopted form of reference. In the examples
that follow, the common types of reference are specified. It is necessary to pay at-
tention to the fact that the bibliographic units of the same work differ depending
on whether it is located within the footnotes or in the reference list at the end of
the text. There should be a serial number in front of each reference.
I BOOKS
1 author:
Note or footnote
Author’s name and surname, Book title (Place of publication: Publisher, year),
page.25
Example: Pavle Milenković, Škola Anala, ogledi o sociološkoj istoriografiji
(Novi Sad: Stylos, 2004), 25.
Reference
Surname, name of the author. Book title Place of publication: Publisher, year.
Example: Milenković, Pavle. Škola Anala, ogledi o sociološkoj istoriografiji
(Novi Sad: Stylos, 2004).
If the author has an initial, it is stated between the first name and surname in the
footnote, and after the name in the references (if the first listed author, and if it
is not, then, as in a footnote).
2 authors:
Note or footnote
Author’s name and surname, Book title (Place of publication: Publisher, year),
page.
Example: Geoffrey C. Ward and Ken Burns, The War: An Intimate History,
1941–1945 (New York: Knopf, 2007), 52.
Reference
Surname, name of the author. Book title Place of publication: Publisher,
year.26
Example: Ward, Geoffrey C. and Ken Burns. The War: An Intimate History,
1941–1945. New York: Knopf, 2007.
4 or more authors:
Note or footnote
Author’s name and surname,27 Book title (Place of publication: Publisher,
year), page.
Reference
Surname, name, name and surname, name and surname, name and sur-
name and name and surname of the author. Book title Place of publication:
Publisher, year.
The primary responsibility of the editor, translator or publisher, when the au-
thor is not specified:
Note or footnote
Name and surname, editor, editor in chief, translator, publisher, Book title
(Place of publication: Publisher, year), page.
25 Or pages, if a larger part of a text is quoted.

26 In case of three authors, third name and surname is added and the first and
seconda name are separated by a comma.
27 For books printed in a foreign language, abbreviation et al. is used.
412
References
Surname, name, editor, editor in chief, translator, publisher, Book title (Place
of publication: Publisher, year), page.
Authorised books accompanied by the editorćs name or secondary responsibil-
ity (editor, translator or publisher with the author):
Note or footnote
Name and surname of the author, Book title, editor, editor in chief, translator,
publisher. Name and surname (Place of publication: Publisher, year), page.
Reference
Surname, name of the author. Book title. Editor, editor in chief, translated
by, published by Name and surname.28 Place of publication: Publisher, year.
Chapter or other part of the book - articles from the collection of works:
Note or footnote
Name and surname of the author, “Chapter Title““ , in Book title, editor.29
Name and surname (Place of publication: Publisher, year), page.
Example: John D. Kelly, “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana, and the
Moral Economy of War”, in Anthropology and Global Counterinsurgency, ed.
John D. Kelly et al. (Chicago: University of Chicago Press, 2010), 77.
Example: Marko Žilović, „Zašto nisam postao inženjer?“, u Zbornik Beogradske
otvorеne škole. Radovi studenata 2006/2007 (Beograd: BOŠ, 2008), 175.
References
Surname, name of the author, “Chapter Title““ , in Book title, editor. Name
and surname, page. Place of publication: Publisher, year.
Example: Kelly, John D. “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana, and the
Moral Economy of War”. In Anthropology and Global Counterinsurgency, ed-
ited by John D. Kelly, Beatrice Jauregui, Sean T. Mitchell and Jeremy Walton,
67–83. Chicago: University of Chicago Press, 2010.
Example: Žilović, Marko. „Zašto nisam postao inženjer?“. U Zbornik Beogradske
otvorene škole. Radovi studenata 2006/2007, 171–187. Beograd: BOŠ, 2008.
Chapter of the prepared volume of a book originally published elsewhere (as
in the primary source):
Note or footnote
Name and surname of the author, “Chapter Title““ , in Book title, editor.
Name and surname, volume of Book title, editor Name and surname (Place
of publication: Publisher, year), page.
References
Surname, name of the author, “Chapter Title“. In Book title, editor Name and
surname. Volume of Book title, editor Name and surname, page. Place of
publication: Publisher, year.30
Preface, foreword, afterword, or a similar part of the book:
Note or footnote
Name and surname, preface, foreword, afterword in Book title, Name and
surname of the author (Place of publication: Publisher, year), page.
28 In case of more than one person bearing the secondary responsibility, all of
them are mentioned.

29 In case of a collection or anthology, it is mandatory to specify the editor or
publisher.
30 If the volume was originally published elsewhere, the following is added:
Originally published in Name, surname, editor, Title, volume (Place of publication:

Editor, year).
413
References
Surname, name. Preface, foreword, afterword in Book title, Name and sur-
name of the author, page. Place of publication: Publisher, year.
Electornic publication of a book:
If a book is available in a number of formats, the version used in the work
should be mentioned.
Note or footnote
Name and surname of the author, Book title (Place of publication: Publisher,
year) downloaded date, http://address.
References:
Surname, name of the author. Book title (Place of publication: Publisher,
year) downloaded date, http://address.
II PERIODICALS
Paper in a journal in the printed form (one author):
Note or footnote
Name and surname of the author, “Text title“, Journal title, number, volume
(year): page.31
Example: Dalibor Denda, „Vojni faktor i izgradnja fabrike automobila u
Kraljevini Jugoslaviji“, Tokovi istorije 3-4 (2008): 10.
References
Surname, name. “Text title“. Journal title, number, volume (year): page.32
Example: Denda, Dalibor. „Vojni faktor i izgradnja fabrike automobila u
Kraljevini Jugoslaviji“. Tokovi istorije 3-4 (2008): 9-27.
Paper in a journal in the printed form (moree author):
Note or footnote
Name, surname and name and surname, “Text title“, Journal title, number,
volume (year): page.
References
Name, surname and name and surname, “Text title“, Journal title, number,
volume (year): page.
Article in a popular magazine:
Note or footnote
Name and surname of the author, “Text title“, Journal title, date of publica-
tion, page.
References
Surname, name of the author. “Text title“. Journal title, date of publication.
Newspaper article:
Note or footnote
Name and surname of the author, “Text title“, Newspaper title, column, date.
Newspaper can have several edition or special editions for specific geograph-
ic areas (such as, for example, Belgrade edition of Politika, Blic for Vojvodina,
etc.), thus the units may be repositioned or deleted in various editions.
Therefore it is recommended to skip the number of pages (in accordance
with CMS).33
Newspapers are usually specified in footnotes and notes, but not in the refer-
ences (in accordance with CMS).
31 Only pages used during writing are specified.

32 Article pages are specified.
33“Documentary Note or Humanities Style“, Тhe Chicago Manual of Style. http://
www.chicagomanualofstyle. org/index. html
414
However, if they are mentioned as bibliographic unit, it should be done in the

following manner:
References
Surname, name of the author. “Text title“. Newspaper title, date, column.
Book review in a journal:
Note or footnote
Name and surname, “Text title“, review of Book title, Name and surname of
the author, Magazine title, date, year, page.
References
Surname, name. “Text title“. Review of Book title, Name and surname of the
author. Magazine title, date, year.
Text in on-line magazine:
Note or footnote
Name and surname,34 “Text title“, Magazine title number, volume (year):
page, downloaded date, http://address.
References
Surname, name of the author. “Text title“, Magazine title number, volume
(year): page. Downloaded date, http://address.
Master thesis or PhD thesis
Note or footnote
Name and surname of the author, “Thesis name“ (Master or PhD thesis,
Name of the faculty, year), page.
References
Surname, name of the author, “Thesis name“. Master or PhD thesis, Name
of the faculty, year.
Paper presented at a scientific, professional meeting or conference
Note or footnote
Name and surname, “Paper name“ (paper presented at the Name of a meet-
ing or conference, City, State, date, year).
References
Surname, name of the author. “Paper name“. Paper presented at the Name
of a meeting or conference, City, State, date, year.
III MULTIMEDIA DOCUMENTS
Musical composition or score:
Note or footnote
Name and surname of the author, “Composition title“, in Publication title,
editor. Name and surname, page (Place of publication: Publisher, year).
References
Surname, name of the author. “Composition title“. In Publication title, editor.
Name and surname, page. Place of publication: Publisher, year.
Sound recording:
Note or footnote
Name and surname of the author, Recording title, production house – media.
References
Surname, name of the author. Recording title. Name of the production house,
publisher – media.
34 For easier reference models, in some cases, only one author is listed. However,
if there are several authors, the procedure is the same as described in the
examples in the book description with two or four authors.
415
According to CMS, sound recordings are specified under the name of the
composer, writer or other person in charge of the contents. Name of the per-
former may be added after the title. Production house and recording number
are usually sufficient to identify the recording.35
Video recording:
Note or footnote
Film title, media, director Name and surname (Place of publication: Publisher,
year).
References
Film title. Director Name and surname. Place of publication: Publisher, year.
Media.
According to CMS, data for video recordings are usually similiar to book re-
cordings, with addition of data on media type. Scenes individually available
on DVD, may be treated as chapters and referred to according to title or num-
ber. Documents which may occassionaly appear, such as critical commentary,
e.g. quoted according to the author and title.36
Listing unpublished works Interview:
Note or footnote
Name and surname of the author, Author’s interview, Place, date, year.
References
Surname, name of the author. Author’s interview. Place, date, year.
In accordance with CMS recommednations, interviews should be quoted in
footnote, and ocasionaly quoted in references.37
Documents of executive state authorities:
Note or footnote
Name of the ministry, Text title, Name and surname of the author (Place of
publication: Publisher, year), downloaded date, http://address.
References
Name of the ministry. Text title. Name and surname of the author. Place of
publication: Publisher, year. Downloaded date. http://address.
Web site:
Hereinafter the precise referencing model is presented, since we know from
experience that the sources from the Internet often do not have the neces-
sary referencing data.38 Generally there are no authors of texts, or even titles,
and it is unclear to whom the site belongs. If these elements exist, they are
referred to as articles from the magazine, with the addition of address. If
there are no referencing elements, only address and donwloading date are
specified. If there are some data, they are listed as follows:
Note or footnote
Name of organization, “Text title“, Name of the website owner, downloaded
date, http://address.
References
Name of organization. “Text title“, Name of the website owner, downloaded
date, http://address.
35“Documentary Note or Humanities Style“, Тhe Chicago Manual of Style. http://

www.chicagomanualofstyle. org/index. html
36 Ibid.
37 Ibid.
38Exception are electronic magazines which have all the necessary data. The
manner of referencing is mentioned in the text.
416
Or:
Note or footnote
Name and surname of the author, Paper title, edition Name and surname of
the editor or publisher, in Name of the database, downloaded date, http://
address.
References
Name of database. Downloaded date. http://address.
Blog recording or comments:
Note or footnote
Name and surname, date of comments posting (time), comments on Name
and surname, “Text title“, Blog title date, year, dowloaded date, http://ad-
dress.
References
Blog title. http://address.
E-mail message:
Note or footnote
Name and surname, e-mail message to the author, date.
References
These messages are always never mentioned in bibliography or references.
Additional notes:
- After the first mentioning, the same reference in subsequent footnotes may
be reduced to the author’s surname, part of the title and page number.
- If a footnote is identical to the previous, the abbreviation Ibid. is used. If the
difference is just in the page number, Ibid. and page number. Abbreviation
“above mentioned“ work is note used.
- Footnotes including several sources which prove one fact should be divided
by a comma.
- Multiple references of a single footnote should refer to a previous footnote
(e.g. Look the footnote number...above).
- In case of an anonimous work, footnote and bibliographic unit begin with
the work title.
- For direct source referencing without page numbers, chapter title, para-
graph number or other organizational part should be used.
PAPERS PREPARED FOR PRINTING ARE TO BE SENT IN ELECTRONIC FORM TO THE

FOLLOWING E-MAIL ADDRESS: marina.djurdjevic@muzejnt.rs
EDITOR IN CHIEF OF THE PHLOGISTON JOURNAL IS MARINA DJURDJEVIC,
TEL. +381 64 1607194, E-MAIL ADDRESS: marina.djurdjevic@muzejnt.rs
FOR FURTHER EXPLANATIONS, PLEASE DO NOT HESITATE TO CONTACT
THE SECRETARY OF THE EDITORIAL BOARD, KATARINA SPASIC,
TEL. +381 62 376 498 OR E-MAIL ADDRESS: spasicka@sezampro.rs
417
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
001
ФЛОГИСТОН : часопис за историју и филозофију науке и технологије

= Phlogiston : journal for History and Philosophy of Science and Technology
/ главни уредник Марина Ђурђевић. - Год. 1, бр. 1 (1995)-. - Београд :
Музеј науке и технике, 1995- (Земун : BiroGraf). - 24 cm
Годишње. - Стварни наслов од бр. 13 (2005) Phlogiston. - Текст на срп.

и енгл. језику.
ISSN 0354-6640 = Флогистон
COBISS.SR-ID 102451463
ISSN 0354-6640
9 770354 664005
issn 0354-6640
9 770354 664005

Flogiston Broj 31

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Flogiston Broj 31

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Часопис за историју и филозофију Journal for History and Philosophy

науке и технологије of Science and Technology

UDC 001 (091) issn 0354-6640

Journal for History and Philosophy of Science

UDC 001 (091) issn 0354-6640 (Штампано издање)

За издавача / For the Publisher

Дизајн корица / Cover Design

Тираж / Print Run

Ова публикација је објављена уз финансијску подршку

Уређивачки одбор / Editorial Board

Academician Prof. Vidojko Jović, PhD,

Издавачки савет / Editorial Council

Рецензентски тим / Reviewer Team

Academician Prof. Velimir Radmilović, PhD,

Секретар уредништва / Secretary of the Editorial Board

Сви научни радови се рецензирају.

На­учни радови / SCIENTIFIC ARTICLES

СТРУЧНИ РАДОВИ / PROFESSIONAL ARTICLES

323 Саша С. Срећковић

345 Милан Попадић

395 У�у�с�во ау�орима

the forgotten first women architects of north

observed period. Our current research has identified that at least 14

6 Vladimir B. Ladinski, “Early Engineers and Architects Born on the Territory of

graduates of the University of Belgrade. This assumption is supported by

12Ladinski, “Early Engineers and Architects Born on the Territory of Present

This research investigates three specific areas:

As the directory16 refers to the student’s native county (banate) with-

2. Identified First Women Architects

In her work, Dr Divna Đurić-Zamolo17 has identified 144 women architects

16Марковић, “Именик дипломираних инжењера и архитеката на Техничком

1. A place of birth within the present territory of North Macedonia:

3. The First Women Architects Born on the Territory

3.1. Jovanka Đ. Naumović (Čolaković)

Jovanka Naumović was born on January 6, 1911 in the village of Bukojčani

18 It should be noted that Ms Dimitrijević is listed as Velisava in Dr Đurić-Zamolo’s

to have belonged to the genus Naumovci, which is considered to be one

3.2. Ratislava Č. Vohoska or Vehoska22 (Madžarević)

Ratislava Vohoska/Vehoska (Figure 1) was born on August 5, 191423 or

20 “Букојчани”, Википедија, accessed on July 31, 2023, https://mk.wikipedia.

Figure 1. Architect Ratislava Vohoska/Vehoska Madžarević (sitting on the floor

engineer born on the territory of present North Macedonia and probably

26 Завод за заштиту споменика културе града Београда, an E-mail message to

Figure 2. Architect Danica – Dana Milosavljević Bogojević Jovanović in her studio

3.3. Danica – Dana S. Milosavljević (Bogojević / Jovanović)

Danica Milosavljević (Figure 2) was born on October 30, 1919 or

design office Invest-projekt, urban and architectural design office Plan, as

4. The First Women Architects who Lived on the Territory of Present

4.1. Jelena J. Golemović (Minić)

Jelena Golemović (Figure 3) was

29 Горан В. Анђелковић, “Допринос архитекте Данице Дане Милосављевић

was born in Ohrid, later became a well-known professor at the Faculty of

4.2. Jelena D. Ganović (Gazikalović)

Jelena Ganović (Figure 4) was

31 “15.57 Минић Оливер”, Лексикон српских архитеката, accessed on July 31,

and their daugher Stanislava Župan-Overholt (1956–), an architect, initially

5. The First Women Architects Who Worked in or for the Territory

5.1. Milica P. Čolak-Antić (Krstić)

Milica Čolak-Antić (Figure 5) was born

Milica Čolak-Antić was one of the most prominent women architects

5.2. Jelena K. Tomić (Bokur)

Jelena Tomić (Figure 6) was born on

5.3. Adela I. Pinkas-Štajn

Научни радови / SCIENTIFIC ARTICLES