Flogiston 28

Часопис за историју и филозофију Journal for History and Philosophy
науке и технологије of Science and Technology
UDC 001 (091) 28/ 2020 issn 0354-6640

ISSN 2620-1720 (Online)
M us e um o f S ci e nc e a nd T e c h no l o g y – B e l g r a d e
Музеј науке и технике – Београд
м узеј науке и технике – београ д
M u s e u m o f S c i e n c e a n d T e c hnolog y – B e lg r a d e
PHLOGISTON
28
ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ И ФИЛОЗОФИЈУ
НАУКЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ
Journal for History and Philosophy of Science

and Technology
Београд – Belgrade
2020
ФЛОГИСТОН
број 28 – 2020
UDC 001 (091) issn 0354-6640 (Штампано издање)

ISSN 2620-1720 (Online)
Издавач / Publisher
Музеј науке и технике – Београд
Скендер-бегова 51
тел: 30 37 962; факс: 32 81 479
е-пошта: Phlogiston@MuzejNT.rs
Museum of Science and Technology – Belgrade
51 Skender-begova Street
Tel: +381 11 30 37 962; Fax: +381 11 32 81 479
Email: Phlogiston@MuzejNT.rs
За издавача / For the Publisher

Рифат Куленовић / Rifat Kulenović
Лектура / Proofreading
Катарина Спасић (KAUKAI) / Katarina Spasić (KAUKAI)
Дизајн корица / Cover Design

Марко Јовановић / Marko Jovanović
Превод / Translation
Катарина Спасић (KAUKAI) / Katarina Spasić (KAUKAI)
Прелом / Layout
Кранислав Вранић / Kranislav Vranić
Штампа / Printing
Службени гласник, Београд
Тираж / Print Run

500
Ова публикација је објављена уз финансијску подршку

Министарства културе и информисања Републике Србије.
This publication has been issued with the financial support of the
Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia.
Главни уредник / Editor-in-Chief
Марина Ђурђевић / Marina Đurđević
Уређивачки одбор / Editorial Board

Видојко Јовић, Снежана Бојовић, Мирјана Ротер Благојевић, Љубодраг
Ристић, Aлeсaндрo Кaмиз, Хaни Aл-Сaлaми, Светлана Голочорбин Кон,
Владан Челебоновић, Илија Марић, Бојана Крсмановић, Предраг Мило-
сављевић, Дрaгaн Вojвoдић, Татјана Мрђеновић, Бранимир Јовановић,
Весна Тодорчевић, Дрeнкa Дoбрoсaвљeвић, Јелена Јовановић Симић,
Снежана Тошева, Саша Шепец, Слободанка Шибалић, Марина Ђурђевић
Vidojko Jović, Snežana Bojović, Mirjana Roter Blagojević, Ljubodrag Ristić,
Alessandro Camiz, Hani Al-Salami, Svetlana Goločorbin Kon, Vladan Čelebo-
nović, Ilija Marić, Bojana Krsmanović, Predrag Milosavlјević, Dragan Vojvodić,
Tatjana Mrđenović, Branimir Jovanović, Vesna Todorčević, Drenka Dobrosa-
vlјević, Jelena Jovanović Simić, Snežana Toševa, Saša Šepec, Slobodanka Ši-
balić, Marina Đurđević
Издавачки савет / Editorial Council

Љубомир Максимовић, Драгош Цветковић, Миљенко Перић, Славко Мен-
тус, Милан Лојаница, Живорад Чековић, Љубиша Ракић, Михаило Војво-
дић, Љубодраг Димић, Владан Ђорђевић, Зоран Петровић, Радоје Чоло-
вић, Миодраг Марковић
Ljubomir Maksimović, Dragoš Cvetković, Miljenko Perić, Slavko Mentus, Mi-
lan Lojanica, Živorad Čeković, Ljubiša Rakić, Mihailo Vojvodić, Ljubodrag Di-
mić, Vladan Đorđević, Zoran Petrović, Radoje Čolović, Miodrag Marković
Рецензентски тим / Reviewer Team

Жaркo Mиjaлoвић, Рaдoмир Ђoрђeвић, Aлeксaндaр Пeтрoвић, Милош Ко-
вић, Ирина Деретић, Вишња Кнежевић, Дejaн Рaкoвић, Сaњa Филипoвић,
Слободан Вујошевић, Зoрaн Пeтрић, Дарко Капор, Мирко Дејић, Владан
Челебоновић, Mирjaнa Рoтeр Благојевић, Maртa Вукoтић Лaзaр, Влади-
мир Михајлов, Брaнислaв Рaнђeлoвић, Смиљaнa Joшић , Светлана Голо-
чорбин Кон, Момир Миков, Kристина Хорjак
Žarko Mijalović, Radomir Đorđević, Aleksandar Petrović, Miloš Ković, Irina
Deretić, Višnja Knežević, Dejan Raković, Sanja Filipović, Slobodan Vujošević,
Zoran Petrić, Darko Kapor, Mirko Dejić, Vladan Čelebonović, Mirjana Roter
Blagojević, Marta Vukotić Lazar, Vladimir Mihajlov, Branislav Ranđelović, Smi
lјana Jošić, Svetlana Goločorbin Kon, Momir Mikov, Kristina Horjak
Секретар уредништва / Secretary of the Editorial Board

Мирјана Бабић / Mirjana Babić
Сви научни радови се рецензирају.

All scientific articles are being reviewed.
САДРЖАЈ / CONTENTS
Научни радови/ SCIENTIFIC ARTICLES
9 Милош Миловановић
Хронологија Све�ог Авгус�ина Хи�онског
Miloš Milovanović
Chronology of Saint Augustine of Hippо
27 Предраг Милосављевић
Скла� и сагласје у ср�ској кул�ури и науци: �ово�ом осам векова
о� Законо�равила Све�ога Саве (I �ео)
Predrag Milosavljević
Harmony and Consonance in Serbian Culture and Science: Marking
Eight Centuries of the Nomocanon of Saint Sava (1st Part)
65 Марина Андријашевић
О �о�ношењу бола у ан�ици
Marina Andrijašević
On Endurance of Pain in Antiquity
81 Бojaнa Шкoрц
Нaучнa ин�уициja и крea�ивнoс�
Bojana Škorc
Scientific Intuition and Creativity
103 Гордана Медић-Симић
Феноменологија и аналогија Михаила Пе�ровића: �ресликавање
ми�олошког обрасца на е�ис�емологију и �сихо�ера�ију
Gordana Medić-Simić
Phenomenology and Analogy of Mihailo Petrović: Transferring of
Mythological Pattern to Epistemology and Psychotherapy
143 Славко Ментус
Бa�eриje - рaс�ући фaк�oр глoбaлнe eнeргe�икe
(Пово�ом Нобелове награ�е за хемију за 2019. го�ину)
Slavko Mentus
Batteries –Growing Factor in Global Energetics
(Marking Nobel Prize for Chemistry for 2019)
175 Весна П. Тодорчевић и Страхиња Н. Ђорђевић
Кра�ак �регле� развоја савремене логике
Vesna P. Todorčević and Strahinja N. Đorđević
A Short Survey on the Development of Contemporary Logic
191 Драгољуб А. Цуцић и Драгољуб Б. Мартиновић
125 го�ина о� о�крића x-зрака – �о�риноси Михајла Пу�ина и
Николе Тесле развоју сазнања
Dragoljub A. Cucić and Dragoljub B. Martinović
125th Anniversary of the Discovery of X-Rays — Contributions of
Mihajlo Pupin and Nikola Tesla to the Development of Knowledge
245 Стефан Славић
Прилог �роучавању изгра�ње Београ�ског сајмиш�а и о�ржаних
манифес�ација �о 1940. го�ине
Stefan Slavić
Contribution to the Study of Construction of Belgrade Fair and the
Events it Hosted until 1940
281 Зoрицa Вукoвић
Урбано �киво као �ео �рос�ора за �ерформанс: секвенца новог
кул�урног и�ен�и�е�а Београ�а
Zorica Vuković
Urban Fabric As Performative Space: Sequence of New Cultural
Identity of the City of Belgrade
315 Никoлa Бoжић
Филoзoфиja нaукe 21. вeкa и oбрaзoвaњe: Ис�рaживaчкa с�a-
ницa Пe�ницa
Nikola Božić
Philosophy of Science of the 21st Century and Education: Petnica
Science Centre
331 Марко Стојановић
Дубрoвник 1950/1956 – oзвaничeњe мo�eрнe aрхи�eк�урe у сo-
циjaлис�ичкoj Jугoслaвиjи
Marko Stojanović
Dubrovnik 1950/1956 — Officialization of Modern Architecture in
Socialist Yugoslavia
СТРУЧНИ РАДОВИ / PROFESSIONAL ARTICLES
345 Нeнaд Лукић

Прва београ�ска фабрика за �рера�у и изра�у кожа, обуће и
разних израђевина о� кожа Пe�рa Aрaмбaшићa нa Чукaрици
1921–1946
Nenad Lukić
The First Belgrade Factory for Processing and Manufacture of
Leather, Shoes and Different Leather Products of Petar Arambašić
in Čukarica 1921–1946
375 Бојан Вићентић
У�o�рeбa рa�aрa у �ро�ивваз�ушној о�брани �оком Другoг
свe�скoг рa�а
Bojan Vićentić
Use of Radars in Anti-Aircraft Defense in the World War II
ПРИКАЗИ / REVIEWS
403 Жарко Мијајловић
Гл. ур. Марко Анђелковић, Михаило Пе�ровић Алас – живо�,
�ело, време
Žarko Mijajlović
EIC Marko Anđelković, Mihailo Petrović Alas – Life, Work, Time
411 Слободан Кнежевић
Ур. Видојко Јовић и Мери Ганић, Вла�имир Д. Ласкарев – живо�
и �ело: �ово�ом 150 го�ина о� рођења
Slobodan Knežević
Ed. Vidojko Jović and Meri Ganić, Vladimir D. Laskarev – Life and
Work: Marking the 150th Anniversary of His Birth
418 Дејан Ђорђевић
Ур. Видојко Јовић и Саша Бакрач, С�еван Бошковић – живо� и
�ело: �ово�ом 150 го�ина о� рођења
Dejan Đorđević
Ed. Vidojko Jović and Saša Bakrač, Stevan Bošković – Life and
Work: Marking the 150th Anniversary of His Birth
422 Ратко Бајчетић
Гл. ур. Марко Анђелковић, У�ицај малих хи�роелек�рана на
живо�ну сре�ину
Ratko Bajčetić
EIC Marko Anđelković, Environmental Impact of Small Hydropower
Plants
426 Марта М. Вукотић Лазар
Мирјана Ротер Благојевић и Харис Дајч, Куће београ�ских јев-
реја/Houses of Belgrade Jews 1920–1941
Marta M. Vukotić Lazar
Mirjana Roter Blagojević and Haris Dajč, Houses of Belgrade Jews
1920–1941
431 Бојана Стевановић
Марка Томић Ђурић, Фреске Марковог манас�ира
Bojana Stevanović
Marka Tomić Đurić, Frescoes in Marko’s Monastery
437 Александар Декански
Гл. ур. Александар Декански, У�ознај елек�рохемију кроз Бео-
гра�ску школу елек�рохемије
Aleksandar Dekanski
EIC Aleksandar Dekanski, Meet Electrochemistry Through the
Belgrade School of Electrochemistry
443 У�у�с�во ау�орима

459 Instructions for Authors
Научни радови
оригиналан научни рад udc 115 Августин, свети
14 Августин, свети
Милош Миловановић1
Математички институт Српске академије наука и уметности, Београд
ХРОНОЛОГИЈА СВЕТОГ АВГУСТИНА ХИПОНСКОГ2
„У тим годинама вам свашта пада на памет, те сам дуго носио

то питање у себи док нисам наишао на одговор код Блаженог
Августина који то објашњава појмом времена. Време је, каже
он, једино трајање које има прошлост, садашњост и будућност.
Прошлост је била – ње нема, будућност ће бити – и ње нема; а
шта има? Има садашњост, али и ње готово да нема; она је до-
дирна тачка између прошлости и будућности у којој будућност
стално прелази у прошлост. Време важи за створена бића, ма-
терију, васиону и поготово за нас људе. Ми живимо и схватамо
у категоријама времена, простора и бројева. Али за Бога, то
не важи. За Њега нема ни прошлости, ни будућности, већ само
вечне садашњости, тако да када ми кажемо да ће нешто бити –
то ће нама бити, али не и Њему. И мени је то решило проблем.
Да није, могла је да буде тачка на бављење богословијом.“3
Патријарх српски Павле
Апстракт
У раду се разматра Августинов (Aurelius Augustinus) појам време-
на, разрађен пре свега у 11. књизи Ис�овес�и. Он одбацује како
кружну тако и линеарну хронологију које се заснивају на кретању,
сагледавајући историју у светлости апофатичког богословља уста-
новљеног тројичним догматом. Време у том погледу представља
стваралачки чин који успоставља континуитет историјског тока
оличен у неповратним и иновативним збивањима. Хронолошка
1 milosm@mi.sanu.ac.rs
2 Рад је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Ре-
публике Србије кроз Математички институт САНУ.
3 Љиљана Стојковић, „Интервју са патријархом Павлом: зло је скривено у
нама“, Профил, 8 (1997); Јован Јањић, Бу�имо љу�и: живо� и мисли �а�ријар-
ха Павла (Београд: Новости, 2016), 14.
9
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs
матрица Светог Августина, према томе, одговара литургичком

времену које се односи на целину историје.
Кључне речи: апофатичко богословље, литургичко време, византин-
ска ера, фрактална геометрија, комплексни системи, постмодер-
на наука
1. Увод
Појам времена, који прожима целокупно Августиново дело, разрађен

је пре свега у 11. књизи Ис�овес�и. Оне представљају интроспективно
сведочанство на коме се темељи ауторов напор да онтолошке теме
расправља из прве руке. Њихов субјективни и на моменте патетични
тон притом не рађа индивидуалну мистику, будући да је нераскиди-
во скопчан са припадањем заједници Духа. У том погледу, истоветна
разматрања такође постоје и у списима Светог Василија Великог који
је незнатно старији од Августина, а да се питање првенства уопште
не поставља.4 Ако и поред тога говоримо о оригиналности његовог
дела, она би се превасходно односила на ауторову светост и верност
предању Цркве које се огледају у аутентичности исповедног стила.
Овај аспекат даје изведеним закључцима нарочиту тежину, чак и када
својом недореченошћу задиру у област апофатичког богословља.
У немогућности да позитивно одговори на питање о времену,5 Ав-
густин пре свега открива шта време није. Његов апофатизам је овде
доведен до савршенства, чиме се он сврстава међу православне бо-
гослове код којих преовлађује овај метод.6 Августинов утицај на ри-
4 Бојан Томић, Физика у Шес�о�неву Василија Великог (Краљево: Епархијски

управни одбор Епархије Жичке, 2008).
5 Аурелије Августин, Ис�овес�и, прев. Милан Тасић (Београд: Дерета, 2009),
11.17: „Шта је, дакле, време? Док ме нико не пита ја знам; кад би, пак, ваљало
да објасним – ја не знам“.
6 Владимир Лоски, Огле� о мис�ичком богословљу Ис�очне Цркве, прев.
хиландарски монаси (Света гора: Манастир Хиландар, 2003), 35: „Управо
апофатичку основу сваког истинског богословља „велики Кападокијци“ су
штитили у својим споровима са Евномијем. Евномије је тврдио да може да
изрази Божанствену суштину природним појмовима у којима се она открива
разуму. За Светог Василија, пак, не само Божанствена суштина, него ни твар-
на суштина не може се изразити појмовима. Сагледавајући предмете ми ана-
лизирамо њихова својства, што нам дозвољава да образујемо појмове. Ипак,
анализа никада не може да исцрпи сам садржај објекта нашег опажања: увек
остаје неки ирационални „остатак“ који измиче анализи и који не може бити
изражен у појмовима. Ради се о неспознатљивој основи ствари, која сачиња-
ва њихову истинску и неодредиву суштину. Имена, пак, која придајемо Богу
10
М. Миловановић, Хронологија Светог Aвгустина Хипонског
мокатолицизам је такође значајан, па рецепција његовог дела служи

као показатељ конфесионалних блискости и разлика.
2. Појам времена у античкој филозофији
О античкој филозофији времена је тешко говорити без упуштања у

накнадна тумачења. Тако се, већ по потреби, уочава овај или онај мо-
дел код Грка, Јевреја или Вавилонаца, а да се сасвим пренебрегавају
међусобни утицаји који повезују – па чак и образују, извесне појмо-
ве.7 Управо је тај моменат, међутим, омогућио бројним народима да
у хришћанству препознају исконску обнову космологије.
Најбитнију школу античког периода представља Ака�емија која је
суверено владала од њеног оснивања 387. године пре н. е. до укидања
529. године. За њеног оснивача Платона, време је вечна слика, коју
покреће број, еон који пребива у јединству.8 Иако овај исказ звучи
језгровито, садржај му је далеко од очигледног. Реч еон се јавља код
Хомера означавајући трајање додељено извесном бићу, које пред-
ставља извор његовог живота. Код пресократоваца, она поприма зна-
чење трајности или чак бескрајно дугог трајања. Међутим, када Елеј-
ци говоре о етеричној безвремености, они не користе ту реч. У том
погледу, Платону се с правом приписује њена употреба која упућује на
елејски појам непроменљивог јединства.
Колико год да је етерични еон стран свету ствари, Платон о њему
говори у појмовима живог бића што открива да је основно поимање
речи остало заступљено. Према томе, у Платоновој као и у Аристоте-
ловој филозофији, она се користи да означи безвремено присуство
које прераста у дуговечност. Дефиниција притом подразумева број
који се супротставља јединству, што је став који се такође сусреће у
аритметици где 1 није сврстан ни у просте ни у сложене бројеве већ
стоји по страни. Однос према броју, који је Платон изричито нагласио,
представља битан чинилац у разматрању времена.9
у ствари нам откривају Његове енергије које силазе до нас, премда нам не
приближавају Његову неприступну суштину“.
7 Матила Гика, Филозофија и мис�ика броја (Нови Сад: Књижевна заједница
Новог Сада, 1987), 6–9.
8 Wolfgang von Leyden, “Time, number and eternity in Plato and Aristotle”, The
Philosophical Quarterly, 14, 54 (1964): 35–52.
9 Marie-Louise von Franz, Number and Time: Reflections Leading towards a
Unification of Depth Psychology and Physics (Evanston: Northwestern University
Press, 1974).
11
У предању Цркве, ову антиномију разрешава тројични догмат на

ком се темељи апофатичко богословље.10 С тим у вези, Свети Максим
Исповедник време сматра вечношћу која тече, а вечност временом
које мирује – чиме их је вером у Тројицу превладана антиномичност
учинила саучесницима.11 Августинова хронологија би сходно томе
представљала израз динамичког идентитета који је синоним таквом
поимању историје.12
3. Мерење времена
Тумачећи почетне стихове Пос�ања,13 Августин појму времена прила-

зи проблемски постављајући га у однос људског и божанског. Притом
запажа да о времену има смисла говорити тек у појмовима тварне
природе, будући да изван њених граница оно нема значаја. Критичари
Пос�ања често су наступали са питањем шта је Бог радио пре но што
је створио небо и земљу, те зашто их није створио раније. Августин
је посебну пажњу посветио управо том проблему и, по Раселовом
(Bertrand Russell) суду, превазишао све што је с тим у вези речено
код античких филозофа.14 По њему, време постоји условно као твар
која је по својој природи призвана из небића. Ова чињеница се огле-
да у његовој располућености на два времена – прошло и будуће – од
којих првог нема више, а другог нема још. Стога, ако имамо право да
кажемо да време јесте, то би било управо зато што оно довршава у
непостојању.15
Но истог трена, он се пита како би се такво што уопште мерило.
Ако је неки догађај прошао или се још није ни збио, то време није ни
дуго ни кратко с обзиром да је непостојеће. Прође ли једном пак, оно
се више не мери будући да не постоји.16 Августин у том погледу скоро
да упућује на Хераклита, тврдећи како се не може два пута ући у исту
реку, па сходно томе ни једанпут, с обзиром да појмови ишчезавају у
10 Лоски, Огле� о мис�ичком богословљу Ис�очне Цркве, 41–58.
11 Вукашин Милићевић, „Десета недоумица Светог Максима Исповедника и
богословски проблем времена“, Теолошки �огле�и, 2 (2015): 257–289.
12 Милош Миловановић и Вукашин Милићевић, „Вечност у једноме сату“,
Саборнос�, 2 (2008): 273–287.
13 1. књига Мојсијева, 1.1–5.
14 Бертранд Расел, Ис�орија за�а�не филозофије , прев. Душанка Обрадовић
(Београд; Подгорица: Нова књига, 2015), 309.
15 Августин, Ис�овес�и, 11.17.
16 Ibid., 11.18–21.
12
ватреној стихији. Стога је принуђен на потрагу за истином прекаље-

ном у огњу, која би се могла супротставити непостојаност.
Августинов говор у Ис�овес�има одликује се интроспективним
субјектом који не тврди већ истражује.17 То је свакако пут ка Канто-
вом (Immanuel Kant) појму времена које представља субјективни об-
лик свести, а с друге стране ка Декарту (Renatus des Cartes), чија је не-
сумњива чињеница постојања управо то да мисли.18 Августин при том
такође гради објективистички концепт времена који би упућивао на
Лајбница (Gottfried Wilhelm Leibniz).19 Он време одређује као однос
међу стварима и ред слеђења једне за другом у њиховим променама
кроз садашњи тренутак.20 Једино би се према томе садашњост могла
мерити, при чему остаје питање како уколико је лишена простирања.
Свети Августин примећује да мерења нема без простора, питајући
се која просторност одговара садашњем времену.21 Без много тру-
да, овде би се назрела теорија релативности у којој просторно-вре-
менска метрика игра улогу инваријанте – на шта такође наилазимо
код других отаца.22 Августин, међутим, наглашава да ова геометрија
не представља никакво кретање будући да је свако од њих релатив-
но.23 Одбацујући научно становиште по ком је време кретање Сунца,
Месеца и звезда, он тиме не оспорава само цикличну већ и линеарну
хронологију.
Августин притом наводи Чудо великог дана које се збило током
Гавонске битке када је сунце заустављено на молбу Исуса Навина
како би се извршила освета Израела над Аморејцима,24 запажајући
да је време без обзира на све то и даље протицало јер је битка отпоче-
ла и окончала се за довољно времена. На исти догађај такође упућује
17 Ibid., 11.22.
18
Аурелије Августин, О �ржави Божијој, прев. Томислав Ладан (Загреб:
Кршћанска садашњост, 1995), 11, 26: „Ако се варам, јесам.“
19 Зоран Стокић, Newton versus Einstein: Њу�нов �ојам �рос�ора и времена
(Београд: Алфа, 1994), 44.
20
Aurelius Augustinus, De genesi ad litteram libri XII, 5.5, in Sancti Aurelii Augustini
Opera omnia (Gaume: 1938).
22 Милићевић, „Десета недоумица Светог Максима Исповедника и
богословски проблем времена“, 273: „Верујем да се у складу са језиком
савремених физичких теорија о времену, полазећи од увида Светог Максима,
без задршке може говорити о четвртој димензији поред три просторне
континуума простор-време“.
24 Исус Навин, 10.12–13.
13
и Галилео Галилеј (Galileo Galilei) у намери да оспори геоцентризам

Птоломејевог и Аристотеловог система.25 Код Светог Августина пак,
он се управо испоставља потврдом геоцентричног становишта бу-
дући да земаљска збивања образују матрицу временског тока.26 Он
запажа да оно што сматрамо временом претпоставља утисак вечно-
сти, закључујући да је његова мера установљена личним начелом.27
4. Геометрија музике
Искључивши линеарну и кружну хронологију, Августин се обраћа

пракси која дуже време мери краћим које је у њему садржано, као
што дужину песме меримо бројем стихова, стиха бројем стопа, а сто-
пе бројем слогова. Но ни тако не долази до поуздане мере с обзиром
да се краћи стих изговорен лагано може чути дуже од дугог изговоре-
ног брже. Произлази да је време само растезање, али у немогућности
да поуздано одреди шта се и како растеже, он наводи на закључак да
је посреди растезање духа.28
Усредсређујући се на музику, Свети Августин примећује да извес-
на арија коју певамо најпре подразумева њену целину од које сваки
део који постаје прошлост изнова долази да заокупи сећање. Тако се
субјективно деловање односи на осећање с обзиром на оно што је
било и очекивање с обзиром на оно што ће бити. Притом, позорност
остаје присутна, те путем ње оно што још није постојало прераста у
оно што већ више не постоји. И како појава одмиче, сећање се богати
оним што губи очекивање – све док то не ишчезне, чиме се дејство
окончало. А све што важи за арију, једнако важи и за сваки њен део
и сваки слог, а такође и за ширу целину чијим би се делом она јавила.
25
Галилео Галилеј, С�иси у о�брану Ко�ерниковог сис�ема, прев. Данијела
Максимовић (Београд: Плато, 2010), 19–22.
26 Miloš Milovanović, „Geocentrism and heliocentrism as opposed paradigmatic
conceptions“, European Journal of Scince and Theology, 9, 4 (2013): 31–45.
27 Августин, Ис�овес�и, 11.36: „Ја време, Господе, управо у теби мерим и
то је тако и не кажи не. Не порекни то у метежу утисака својих. Кажем то
још једном, ја време у теби мерим. Утисак који остављају на тебе ствари које
пролазе траје и онда када ових више нема; ја баш утисак мерим тај док траје,
а не и реалности које, изазивајући га ишчезну и саме. Мерећи њега мерим ја
и време. Остаје дакле или да то буде време или да оно што мерим уопште и
није време“.
28 Ibid., 11.33.
14
Такав је такође цео живот који обухвата све његове радње, или пак
сав људски род чији би делови били извесни животи.29
С тим у вези је значајан Августинов трактат О музици, који је посве-
тио хришћанској уметности у истинском смислу. По његовом назору,
музика је наука о тачном мерењу заснованом на слободном ритму
који је саморазумљив и сам по себи представља блаженство.30 Оно
што нам се допада у осећају ритма је управо метрика установљена
једнакошћу, која образује геометријску структуру.31 Ради се о фрак-
талној геометрији у којој појам самосличности означава хијерархијску
вертикалу, успостављајући вертикално време чија естетика одговара
скалирању својственом природним појавама.32 Он притом на истове-
тан начин поима целокупну историју, у чему се и састоји хронолошка
матрица Светог Августина.33
5. Филозофија историје
Покушавајући да појми безобличност и таму првобитне Земље,34 Авгу-

стин их сматра променљивошћу способном да поприми сваки облик,
29 Ibid., 11.38.
30 Agostino, De musica 2, Ordine, musica, belezza (Milano: Rusconi, 1992), 90–93.
31 Ibid., 246.
32 Miloš Milovanović, Irena Kuletin-Ćulafić, „Vertical Time in Arts“ (у штампи):
„Појам фрактала је сковао Беноа Манделброт од латинског придева који значи
разломљен, али и неправилан у смислу уломка. Упркос томе, истраживање
њихове структуре открива суптилан облик рекурентног поретка. Манделброт
је показао статистичку правилност фракталних образаца, која се назива
самосличност, односећи се на разматрање извесног лика на разним скалама
у појмовима хијерархијског описа. Ово се сматра генеративним својством
скопчаним са растом организма, задајући у сваком појединачном случају
специфичну геометрију разматране појаве. Иако се тиче бројних биолошких
као и социјалних и космичких структура, самосличност се у непосредном виду
испољава гранањем дрвета које наговештава време својствено геометрији –
успостављено скалирањем хијерархије“.
33 Августин, Ис�овес�и, 11.41: „И ако би постојао довољно упућен и
проницљив дух, који би прошлост и будућност схватио онако добро као што
сам учинио то ја са поменутом аријом, тај би дух изазвао дивљење које би
ишло до пренеражености. Јер ништа од прошлости ни будућности векова
њему не би измакло, баш као што певајући ову арију имам ја стално у виду
колико сам строфа отпевао и колико ми остаје још до краја“.
34 Августин, Ис�овес�и, 12.3: „Неви�љива и хао�ична беше, дакле, та Земља,
један не знам какав огроман понор, над којим није плутала никаква светлост,
јер је био овај без облика“.
15
примећујући да ту још нема говора о времену јер тамо где нема об-
лика не може бити ни промене облика.35 Однос између обликованих
ствари и безобличне материје, он пореди са односом песме и звука.
Материја претходи ономе што се из ње изводи, али не у погледу вре-
мена јер не одајемо најпре неорганизоване звукове које бисмо потом
обликовали песмом. Време бележи радње тек када ствари поприме
свој облик, док је материја била безоблична и јављала се у времену
тек са временом самим.36
Свети Августин историју сматра обликовањем материје свет-
лошћу откровења,37 те према томе она одговара шестодневу По-
с�ања.38 Подела на шест раздобља, коју је разрадио ослањајући се
на Лактанцијева промишљања о истој теми,39 подразумева еоне (на
латинском aetas):
1. Од Адама до Ноја (потопа),
2. Од Ноја до Аврама (Абрахама),
3. Од Аврама до (цара) Давида,
4. Од Давида до (вавилонског) ропства,
5. Од ропства до Богородице (Исуса)
6. Од Богородице до Христовог доласка (апокалипсе).
Приметна је аналогија са Хесиодовим спевом који историју дели

на доба од златног до гвозденог.40 Разматрања истог кова су присут-
на и у С�аром заве�у када пророк Данило тумачи сан вавилонског
цара Навукодоносора, који прозире филозофију историје.41 И премда
35 Ibid., 12.8: „Јер оно што сачињава време управо су промене у стварима,
измене њихове спољашњости, што пак за основу има невидљиву земљу, о
којој сам управо говорио, као своју материју“.
36 Ibid., 12.40.
37
Ibid., 13.13: „Наша је ’Земља’ наиме, пре но што је примила облик учења,
била неви�љива и хао�ична, а ми обавијени тамом незнања“.
38 1. књига Мојсијева, 1.
39 Александар Видосављевић, Археологија кален�ара (Београд: Логос, 2010),
597–598.
40 Хесиод, Теогонија, прев. Марко Вишић (Подгорица: Унирекс, 2008).
41 Пророк Данило, 2.31–35: „Ти, царе, виде а то лик велик; велик бејаше лик
и светлост му силна, и стајаше према теби, и страшан бејаше за очи. Глава
томе лику бејаше од чистога злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра
од бронзе. Голијени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље.
Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала гвоздена и
земљана, и сатр их. Тада се сатре и гвожђе и земља и бронза и сребро и злато,
и поста као плева на гумну у лето, те га однесе ветар, и не нађе му се место; а
камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу“.
16
Августина сматрају зачетником ове дисциплине, она без сумње про-

жима корене Цркве који у том погледу сустичу космологију древних
народа.42
Његово дело О �ржави Божијој у први план ставља значај историје
која представља непрекидну борбу чији је циљ остварење Божијег
царства. У сваком од историјских раздобља се водила борба која је
уродила пропашћу царстава одметнутих од Бога. У истим појмовима
се разматра и пропаст Рима, којом се окончава шести еон, чиме би на-
ступило раздобље шаба�а.43 По тумачењу Преподобног Беде (Beda
Venerabilis) који је усвојио Августинову хронологију, оно тече упо-
редо са осталих шест представљајући њихову трансценденцију, што
говори у прилог тврдњи да ова матрица не представља линеарни по-
редак.44 Покушај да се црквеним оцима припише суделовање у појму
линеарног времена, који постаје доминантна хронологија тек са гре-
горијанским календаром новог стила,45 уродио је бројним противреч-
ностима и несувислим тврдњама. У сваком случају, матрица Светог
Августина је супротстављена модерном поимању које историју своди
на геометрију реалне праве.46 Код њега је по среди стваралачки чин
који успоставља континуитет историјског тока, оличен у неповрат-
ним и инoвативним збивањима од непроцењивог значаја за целину.
42
Артур Верслуис, Песма космоса: уво� у �ра�иционалну космологију, прев.
Зоран Лојаница (Београд: Езотерија, 2005), 130, белешка 18.
43 Августин, Ис�овес�и, 13.50–52: „Господе Боже, подај нам мир – ти који си
нам дао све – мир починка, мир шабата, мир без заласка! Јер све ће врло
добре и уређене ствари једном проћи, пошто буду досегле крај који си им
поставио. Биће то њихово вече као што су имале и своје јутро.
Но седми је дан без вечери, без заласка јер си га ти заветовао да траје до у
вечност. И као што си седмога дана узео починак и сам, саздавши већ дотле
своја врло добра дела, мада си чинио то при пуном мировању, и ми ћемо
такође – глас из твоје књиге – остваривши једном сва своја дела, у мери коју
одредиш ти, наћи починак у теби, у шабату вечног живота.
Ти ћеш се тако одмарати у нама, баш као што данас делујеш у нама. И наш
ће одмор бити твој у нама, као што су наша дела само твоја путем нас. Но
ти, Господе, делујеш и подносиш деловања без престанка. Не видиш ти у
времену, не делујеш у времену, нити се одмараш у њему, па ипак управо ти
чиниш могућим наш поглед у времену, саздајеш време само и починак на
крају времена“.
44 Beda Venerabilis, Chronicon de sex aetetibus mundi.
45 Милош Миловановић, Пи�ање клаен�ара у све�лос�и �ре�ања Ср�ске
�равославне цркве (Београд: Metaphysica, 2020). (у штампи)
46 Miloš Milovanović, “The traditional history in terms of complex systems”, in
The Sixth Conference on Information Theory and Complex Systems – TINKOS 2018,
Beograd, June 18–19, 2018 (Beograd: 2018), 1–2.
17
У том погледу, реч је о литургичком времену богослужбеног обреда

чији израз представља иконографија византинског стила.47
Њеним дометом се сматра пасхално правило, установљено од-
редбама Никејског сабора, које је објединило соларни календар Рим-
ског царства са лунисоларним системом јеврејске Пасхе у појмовима
недељног празника. Недеља означава пресудни чинилац никејске пас-
халије, представљајући искорак у односу на седмицу Јевреја који су
празновали шаба�. Исти је обичај био присутан и у Риму до 4. века,48
па Свети Августин такође поистовећује Божије царство са суботњим
даном.49 Установљењем осмог дана пак,50 седмо раздобље поприма
значај средњевековног периода којим је доминирала Византинска
царевина.
6. Византинска ера
Хиљадугодишње царство Византије, којим је обележено седмо раз-

добље, разрадило је до танчина хронолошку матрицу која недељним
данима приписује историјске периоде у трајању од по хиљаду годи-
на. Установивши еру од постања чија је епоха 5508. година пре н. е,
она свој врхунац достиже на истеку седмог миленијума 1492. године
– што би одговарало значају који је Августин приписивао окончању
шестог еона. Међутим, упечатљива је чињеница да ова хронологија
односи превагу над осталим системима средином 9. столећа чиме се
47 Konstaninos D. Kalokyris, “Byzantine iconography and ‘liturgical’ time’”,
Eastern Church Review, 1, 4 (1967): 359–363.
48 Daniel J. Boorstin, The Discoverers (New York: Random House, 1983), 14:
„По Тациту, субота се прославља Сатурну у част будући да од седам звезда
које владају људским делатностима Сатурн господари највишом сфером и
поседује прворазредну моћ“.
49 Свети Августин, С�варање све�а и време, прир. и прев. Небојша
Здравковић (Београд: Службени гласник, 2018), 123: „Крстиће га Амвросије,
милански епископ, познат по речима које ће затим постати изрека: ‘Када си
у Риму, чини као Римљани’. Тако је Амвросије, наиме, одговорио на питање
неког младића да ли треба да благује у суботу како је то онда било у Милану
или у недељу како се то чинило у Риму“.
50 Михаил Федорович Оксиюк, Эсхатология св. Григория Нисского. Истори-
ко-�огматическое иссле�ование (Киев: Типография Акционерного общества
“Петр Барский в Киеве”, 1914), 497: „Тако се срећу у јединственој тајни дан
први и дан осми који се поклапају у недељу. То је истовремено и први и осми
дан, дан улажења у вечност. Седмодневни циклус завршава се божанским
миром; са њим је граница овог циклуса – недеља, дан стварања и поновног
стварања света“.
18
подудара са покрштавањем Словена.51 Колики је пак уплив словен-

ског наслеђа у њено успостављање је питање које остаје нерасветље-
но, мада се претпоставља да сеже знатно даље од преузимања уста-
новљене матрице.52 Ову тезу потврђује миленаризам Срба и блиских
народа, који обухвата више древних елемената у поређењу са грчким
или јеврејским.53
Истек седмог миленијума је заиста био прожет посве особеним
гледиштима,54 која су била посебно јака управо међу Словенима.55
Она су се испољила у томе што је пасхално правило рачунато само
до 1492. године када истиче седма хиљада година од постања.56 На
крају непотпуне пасхалије је писало: „Tу страх, ту туга, ако је овај круг
у Христову распећу, ово лето и на концу јавља се, у њему је и светски
твој долазак“.57
За владавине великог кнеза Ивана III Васиљевича (Иван III Васи-
льевич), сазван је септембра 1492. године у Москви црквени сабор
који је, надопунивши пасхални прорачун, означио почетак осмог ми-
51 Радивој Радић, Друго лице Визан�ије (Београд: Еволута, 2014), 234.

52 Драган Јацановић, Ср�ско кален�арско знање у е�ској наро�ној �оезији
(Рача: Центар за митолошке студије Србије, 2000), 14–15.
53 Трајан Стојановић, „Структурне основе миленаризма код Јужних Словена
у XVII и XVIII веку“, прев. Зорица Хаџи-Видојковић, у Зборник Ма�ице ср�ске
за �руш�вене науке, 120 (2006): 21–34; Traian Stoianovich, „Les structures
millénaristes Sud-Slaves aux XVIIe et XVIIIe siècles“, in Actes du premier congrès
international des études Balkaniques et Sud-Est Européennes Sofia, 26 août – 1
september 1966, III, Histoire (Ve – XVe ss.; XVe – XVIIe ss.) (Sofia: 1969), 809–819.
54 Сима М. Ћирковић, “Крај века – Крај света: стрепње и ишчекивање код
Срба у вези са 7000. годином”, Југословенски ис�оријски часо�ис, 24,1–2
(1996): 11–24.
55 Николай М. Карамзин, История Госу�арства Российского, (Санкт-Петер-
бург: Издание И. Эйнерлинга, 1842), 2.6.8-9: „Осим спољашњих опасности и
непријатеља, млади Иван био је принуђен да унутар државе надвлада општу
клонулост духа, некакво слабљење и дремеж душевних сила. Истицала је сед-
ма хиљада година од стварања света према грчким хронолозима: сујеверје је
са њеним крајем очекивало и крај света“.
56 Ђорђе Сп. Радојичић, С�ари ср�ски књижевници XIV-XVIII века: рас�раве и
чланци (Београд: Југоисток, 1942), 30: „Пасхалија јеромонаха Данила из 1394.
године завршава се седамхиљадитом годином од постања. Испод ње пише:
‘Ту конац лета’.“
57 Даниил Осипович Святский, “Очерки истории астрономии в Древней
Руси“, у Историко-астрономические иссле�ования, 8 (1962), 73: „...зде страх,
зде скробь, аки в распятии Христове сей круг бысть, сие лето и на конце
явмся, в нем же и всемирное Твое пришествие“.
19
ленијума.58 У новообновљеној пасхалији, за Ивана III се каже да је го-

сподар и самодржац целе Русије: нови цар Константин у новом гра-
ду цара Константина – Москви – што је све скупа имало неизмеран
значај. 59 Обнова пасхалног правила није, према томе, представљала
пуко исписивање календара за наредни период. Био је то пре свега
апокалиптични расплет указивањем на могућност да се наново сабе-
ру елементи који су већ стремили распаду.60 Освитом осмог миле-
нијума, ширило се уверење да Русији није суђено да пропадне него да
постане царство будућег еона. Византинска ера се одржала до краја
17. века, када је укинута указом руског цара Петра Великог (Пётр Ве-
ликий) – чиме је смењује линеарна хронологија новог стила.61
7. Естетика постмодерне
Историју модерне науке Емил Мејерсон (Émile Meyerson) сматра про-

гресивним остварењем темељне склоности у људском мишљењу која
различитост и промену своди на истоветност и сталност.62 Он овај
тренд, чији израз представљају закони одржања у физици, назива ели-
минација времена будући да одговара његовом свођењу на параме-
тар линеарног континуума.63 Модерна наука је према томе лишена
временског дојма, што такође важи и за хронологију новог стила која
историју своди на геометрију реалне праве.
Свети Августин не само да не подржава овај режим, већ му се
делатно супротставља. Његова парадигма апофатичког богословља
приступа онтологији с дужним поштовањем, што је чини изразом
зрелог мислиоца. Својим поимањем историјске хронологије, он без
сумње ступа на траг постмодерне науке установљене током 20. ве-
58 Карамзин, История Госу�арства Российского, 222-223.

59 Андрей Николаевич Зелинский, Конструктивные принципы �ревнерусско-
го кален�аря (Москва: Подворье Русского на Афоне Свято-Пантелеймонова
монастыря, 1996), & 26.
60 Алексеј Лосев, Дијалек�ика ми�а, прев. Илија Марић (Београд: Zepter
Book World, 2000), 79: „Апокалиптичка очекивања у прошлости објашњавају
се управо згушњавањем времена, блиским довршењем времена које се
затим растаче. Време, као и простор, има �ре�ибе и �робоје“.
61 Бранислав Скробоња, О рачунању времена и �равославном кален�ару
(Бања Лука; Београд: Романов; Бард фин, 2014), 82.
62 Émile Meyerson, Identité et réalité (Paris: F. Alcan, 1908).
63
Illya Prigogine i Isabelle Stengers, Novi savez: metamorfoza znanosti, prev.
Radmila Zdjelar (Zagreb: Globus, 1982), 264.
20
ка.64 У том погледу, Августин најављује физику комплексних система

којима је својствено време неповратних и иновативних збивања.65
Разматрајући Кунов (Тhomas Kuhn) аргумент о произвољности
естетског мерила у науци,66 Тибор Макан (Tibor Machan) се запитао
чиме образложити чињеницу да модерна наука показује тако скучен
репертоар квалитета који подразумева једноставност, симетрију,
елеганцију – али не и друге, неупоредиво присутније у савременој
уметности.67 Одговор је скопчан са елиминацијом времена, чиме се
наука одвојила од онтологије изгубивши мерило истине установљено
личним начелом.68 Парадигма Светог Августина, према томе, означа-
ва постмодерну естетику која доприноси целисходном утемељењу
уметности и науке. Време у том погледу представља пресудни чи-
нилац квалитета,69 што му придаје нарочити значај за хијерархијско
структуирање свести.
8. Закључак
Августинова хронологија је заснована на поимању времена у цркве-

ном предању, које такође налазимо код других отаца. Оригиналност
дела се огледа у исповедном стилу који изведеним закључцима при-
даје нарочиту тежину. Његова одлика је интроспективни субјект, што
представља пут ка Кантовом схватању да је време субјективни облик
свести.
Одбацујући линеарну и кружну хронологију које одговарају кре-
тању, Свети Августин потврђује геоцентрично становиште закљу-
чујући да је мера времена установљена личним начелом. Он га сматра
растезањем духа, што доводи у везу са фракталном геометријом за-
64 Stepen Edelston Toulmin, The Return to Cosmology: Postmodern Science and

the Theology of Nature (Oakland: University of California Press, 1982).
65 Illya Prigogine, From Being to Becoming: Time and Complexity in the Physical
Science (New York: W.H. Freeman & Co., 1980).
66 Томас Кун, С�рук�ура научних револуција, прев. Станиша Новаковић
(Београд: Нолит, 1974).
67 Tibor Machan, “Kuhn, paradigm choice and the arbitrariness of aesthetic
criteria in science”, Theory and Decision, 8, 4 (1977): 361–362.
68 Miloš Milovanović and Gordana Medić-Simić, “Aesthetical criterion in art and
science”, Neural Computing and Applications (2020).
69 Властимил Зуска, Ес�е�ика: уво� у са�ашњос� �ра�иционалне �исци
�лине, прев. Маша Марковић (Сарајево; Загреб: University Press ; Synopisis,
2016), 88–91.
21
снованом на хијерархијској структури музике. Таквим ставом, Авгу-

стин ступа на траг постмодерне науке најављујући физику комплекс-
них система којима је својствено време неповратних и иновативних
збивања. На истоветан начин, он поима целокупну историју поисто-
већујући је са шестодневом Пос�ања, при чему њена раздобља пред-
стављају борбу за остварење Божијег царства. Филозофија историје,
чијим се зачетником Августин сматра, присутна је такође у С�аром
заве�у прожимајући корене Цркве који у том погледу сустичу космо-
логију древних народа.
Августинова матрица је развијена у виду византинске ере која да-
нима недеље приписује историјске периоде у трајању од по хиљаду
година. Ова хронологија односи превагу над осталим системима сре-
дином 9. века, што се подудара са покрштавањем Словена. Значај сло-
венског наслеђа за њено успостављање је остао нерасветљен, мада
се претпоставља да сеже знатно даље од преузимања установљене
матрице.
22
Литература
1. Agostino. De musica 2, Ordine, musica, belezza. Milano: Rusconi, 1992.

2. Аугустин, Аурелије. О �ржави Божијој. превео Томислав Ладан.
Загреб: Кршћанска садашњост, 1995.
3. Августин, Свети. Ис�овес�и. Превео Милан Тасић. Београд: Дерета,
2009.
4. Augustinus, Aurelius. „De genesi ad litteram libri XII“. In Sancti Aurelii
Augustini Opera omnia. Gaume: 1838.
5. Августин, Свети. С�варање све�а и време. Приредио и превео
Небојша Здравковић. Београд: Службени гласник, 2018.
6. Boorstin, Daniel J. The Discoverers. New York: Random House, 1983.
7. Верслуис, Артур. Песма космоса: уво� у �ра�иционалну космологију.
Превео Зоран Лојаница. Београд: Езотерија, 2005.
8. Venerabilis, Beda. Chronicon de sex aetetibus mundi.
9. Видосављевић, Александар. Археологија кален�ара. Београд: Логос,
2010.
10. Von Franz, Marie-Louise. Number and Time: Reflections Leading towards
a Unification of Depth Psychology and Physics. Evanston: Northwestern
University Press, 1974.
11. Von Leyden, Wolfgang. “Time, number and eternity in Plato and Ari
stotle”. The Philosophical Quarterly, 14, 54 (1964): 35–52.
12. Галилеј, Галилео. С�иси у о�брану Ко�ерниковог сис�ема. Превела
Данијела Максимовић. Београд: Плато, 2010.
13. Гика, Матила. Филозофија и мис�ика броја. Нови Сад: Књижевна
заједница Новог Сада, 1987.
14. Зелинский, Андрей Николаевич. Конструктивные принципы древ-
нерусского календаря. Москва: Подворье Русского на Афоне Свято-
Пантелеймонова монастыря, 1996.
15. Зуска, Властимил. Ес�е�ика: уво� у са�ашњос� �ра�иционалне
�исци�лине. Превела Маша Марковић. Сарајево; Загреб: University
Press; Synopisis, 2016.
16. Јањић, Јован. Бу�имо љу�и: живо� и мисли �а�ријарха Павла.
Београд: Новости, 2016.
17. Јацановић, Драган. Ср�ско кален�арско знање у е�ској наро�ној �ое-
зији. Рача: Центар за митолошке студије Србије, 2000.
18. Карамзин, Николай М. История Госу�арства Российского. Санкт-
Петербург: Издание И. Эйнерлинга, 1842.
23
19. Kalokyris, Konstaninos D. “Byzantine iconography and ‘liturgical’ time”.

Eastern Church Review, 1, 4 (1967): 359–363.
20. Кун, Томас. С�рук�ура научних револуција. Превео Станиша
Новаковић. Београд: Нолит, 1974.
21. Лоски, Владимир. Огле� о мис�ичком богословљу Ис�очне Цркве.
Превели хиландарски монаси. Света гора: Манастир Хиландар, 2003.
22. Лосев, Алексеј. Дијалек�ика ми�а. Превео Илија Марић. Београд:
Zepter Book World, 2000.
23. Machan, Tibor. “Kuhn, paradigm choice and the arbitrariness of aesthet-
ic criteria in science”. Theory and Decision, 8, 4 (1977): 361–362.
24. Meyerson, Émile. Identité et réalité. Paris: F. Alcan, 1908.
25. Milovanović, Miloš and Gordana Medić-Simić. “Aesthetical criterion in
art and science”. Neural Computing and Applications (2020).
26. Milovanović, Miloš and Irena Kuletin-Ćulafić. “Vertical Time in Arts”. (у
штампи)
27. Milovanović, Miloš. “Geocentrism and heliocentrism as opposed para-
digmatic conceptions”. European Journal of Science and Theology, 9, 4
(2013): 31–45.
28. Milovanović, Miloš. “The traditional history in terms of complex sys-
tems”. In The Sixth Conference on Information Theory and Complex
Systems – TINKOS 2018, Beograd, June 18–19, 2018, 1–2. Beograd: 2018.
29. Миловановић, Милош. Пи�ање клаен�ара у све�лос�и �ре�ања
Ср�ске �равославне цркве. Београд: Metaphysica, 2020. (у штампи)
30. Миловановић, Милош и Вукашин Милићевић. „Вечност у једноме
сату“. Саборнос�, 2 (2008): 273–287.
31. Милићевић, Вукашин. „Десета недоумица Светог Максима Исповед
ника и богословски проблем времена“. Теолошки �огле�и, 2 (2015):
257–289.
32. Оксиюк, Михаил Федорович. Эсхатология св. Григория Нисского:
Историко-�огматическое иссле�ование. Киев: Типография Акционе
рного общества “Петр Барский в Киеве”, 1914.
33. Prigogine, Illya i Isabelle Stengers. Novi savez: metamorfoza znanosti.
Prevela Radmila Zdjelar. Zagreb: Globus, 1982.
34. Prigogine, Ilya. From Being to Becoming: Time and Complexity in the
Physical Science. New York: W.H. Freeman & Co., 1980.
35. Радић, Радивој. Друго лице Визан�ије. Београд: Еволута, 2014.
36. Радојичић, Ђорђе Сп. С�ари ср�ски књижевници XIV-XVIII века:
рас�раве и чланци. Београд: Југоисток, 1942.
37. Расел, Бертранд. Ис�орија за�а�не филозофије. Превела Душанка
Обрадовић. Београд; Подгорица: Нова књига, 2015.
24
38. Стојковић, Љиљана. „Интервју са патријархом Павлом: зло је скриве-

но у нама“. Профил, 8 (1997).
39. Стокић, Зоран. Newton versus Einstein: Њу�нов �ојам �рос�ора и вре-
мена. Београд: Алфа, 1994.
40. Стојановић, Трајан. „Структурне основе миленаризма код Јужних
Словена у XVII и XVIII веку“. Превела Зорица Хаџи-Видојковић.
Зборник Ма�ице ср�ске за �руш�вене науке, 120 (2006): 21–34.
41. Stoianovich, Traian. “Les structures millénaristes Sud-Slaves aux XVIIe
et XVIIIe siècles”. In Actes du premier congrès international des études
Balkaniques et Sud-Est Européennes Sofia, 26 août – 1 september 1966, III,
Histoire (Ve – XVe ss.; XVe – XVIIe ss.), 809–819. Sofia: 1969.
42. Святский, Даниил Осипович. “Очерки истории астрономии в Древней
Руси“. Историко-астрономические иссле�ования, 8 (1962): 9–82.
43. Скробоња, Бранислав. О рачунању времена и �равославном кален�а-
ру. Бања Лука; Београд: Романов; Бард фин, 2014.
44. Томић, Бојан. Физика у Шес�о�неву Василија Великог. Краљево:
Епархијски управни одбор Епархије Жичке, 2008.
45. Toulmin, Stepen Edelston. The Return to Cosmology: Postmodern Science
and the Theology of Nature. Oakland: University of California Press, 1982.
46. Ћирковић, Сима М. „ Крај века – Крај света: стрепње и ишчекивање
код Срба у вези са 7000. годином“. Југословенски ис�оријски часо�ис,
24,1–2 (1996): 11–24.
47. Хесиод. Теогонија. Превео Марко Вишић. Подгорица: Унирекс, 2008.
25
Miloš Milovanović
Mathematical Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts,
Belgrade
CHRONOLOGY OF SAINT AUGUSTINE OF HIPPO
The author discusses Saint Augustine’s concept of time, elaborated first

of all in the 11th volume of the Confessions. Augustine dismisses both cir-
cular and linear chronology based upon movement, interpreting history in
the light of apophatic theology established through the dogma of the Holy
Trinity. In that sense, time represents an act of creation which establishes
continuity of the historical process characterised by irreversible and innova-
tive events. Therefore, the chronological matrix of Saint Augustine matches
liturgical time which is related to the complete history.
Key words: apophatic theology, liturgical time, Byzantine era, fractal ge-
ometry, complex systems, postmodern science
Прихваћено за објављивање на сас�анку

Уређивачко� о�бора 20. 10. 2020.
26
оригиналан научни рад udc 141.7(=163.41)(091)
271.222(497.11)-722.51-74 Сава, свети
Предраг Д. Милосављевић1
Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд;
Универзитет у Београду, студије при Универзитету, Историја и филозофија
природних наука и технологије, Београд
СКЛАД И САГЛАСЈЕ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ И НАУЦИ:

поводом осам векова од Законоправила
Светога Саве2
(I �eo)
Апстракт
Овај рад је настао као резултат дела истраживања светосавског
наслеђа посматраног кроз призму примене ареопагитског сраз
мерског обрасца и успостављања друштвеног поретка заснованог
на принципима скла�а („согласја” или хармоније). Полазна осно
ва истраживања је иницирана тежњом за ширим обухватом епи
стемолошке анализе Законо�равила Све�ог Саве (1219) и српског
народног устројства које је из њега проистекло, као и узрока кон
тинуалне посвећености српских стваралаца идеји хармоније. Циљ
рада је да прошири слику о основама и искуствима уграђеним у
наше средњовековно наслеђе и учење о начелу склада и сагласја
које се у српском народу кроз светосавље пренело све до савре
меног доба. Сврха рада је да се кроз шире мултидисциплинарно
сагледавање прошири увид о основама и историјском обухвату
развоја идеје хармоније у стваралаштву српског народа, односно
вековне тежње да се успоставе складна мера и сагласје у духов
ном развоју појединца и саборном односу народног, црквеног и
државног живота и деловања. Рад је посвећен обележавању осам
векова светосавља. С oбзирoм дa интeгрaлнa вeрзиja рaдa знaт
нo прeвaзилaзи прeдвиђeни oбим, тeкст je хрoнoлoшки пoдeљeн
1 pmilosavljevic@gmail.com
2 Рад је проистекао из истраживања спроведених у оквиру научног пројекта
Теорија и �ракса науке у �руш�ву: мул�и�исци�линарне, образовне и међуге-
нерацијске �ерс�ек�иве (ОИ 179048, Минис�арс�во науке, �росве�е и �ехно-
лошког развоја, Република Србија).
27
у двa дeлa, прe и пoслe Другoг свeтскoг рaтa. Други дeo рaдa бићe
oбjaвљeн у слeдeћeм брojу часописа Phlogiston.
Кључне речи: Свети Сава, Законоправило, сразмера, склад, хармонија
1. Хармонија као начело српског стваралаштва
У српској историји и филозофији науке мало је пажње посвећено

идеји скла�а, сагласја или хармоније, као основном начелу које је у
сврху свога стваралаштва поставио велики број истакнутих српских
мислилаца, научника, истраживача и уметника. Још мање је познато
да је расадник поменуте идеје у српском народу био Свети Сава, који
је 1219. године према идеологији ареопагитског јерархијског обрасца
устројио Законо�равило (градско-црквени закон) и успоставио га
као темељ „богосразмерног” уређења међусобног односа српских
цркве, наро�а и �ржаве. Поменути законодавни основ је поред
осталих списа које су током времена начинили Свети Сава и његови
наследници, трeбало сваког слободномислећег Србина да усмери ка
спознаји себе, односно да га путем правде и сагласја приближи Богу
и припреми да душевно чист и духовно озарен, након овоземаљског
живота, закорачи у „Царство небеско”3 – хармонију небеског
поретка. Из тог разлога је будимљански епископ Теофил (13. век) уз
препис Законо�равила Све�ога Саве, начињен 1252. године,4 указао на
следеће:
„[...] Сваки пак учитељ, то јест, епископ или презвитер, или ини
ко учитељски чин држи, ако те књиге не упозна довољно, ни
сам за себе неће знати ко је. Али кад проникне у дубину бого
3 Видети део текста у коме се за Светога Симеона и Светога Саву каже да

се и „после смрти неослабно брину за своје стадо, онај [Симеон] небесном
помоћи, а овај [Сава] божанственим и слатким учењем и духовним поспехом
упућујући све у царство небеско, показујући собом сваки узор [...]” (Живо�
Све�ога Саве, XI), као и део из Живо� Све�ога Симеона (VII): „[...] но тражећи
једино царства небеснога и његове правде, што и нађоше” – Доментијан,
Живо� Све�ога Саве и Живо� Све�ога Симеона, ур. Радмила Маринковић (Бе
оград: Просвета/ Српска књижевна задруга, 1988), 115, 280.
4 Оригинал (протограф) Законо�равила Све�ога Саве чувао се у Манастиру
Жичи одакле је (како се претпоставља) нестао 1253. године, у време када су
Бугари заједно са Куманима девастирали манастир. Поред оригинала до да
нас није пронађен ни најстарији препис Законо�равила (начињен према про
тографу), за који се тврди (према сведочењу из „Милешевског рукописа”) да
га је 1252. године за потребе Будимљанске епархије (са средиштем у Мана
стиру Ђурђеви Ступови) сачинио епископ Теофил.
28
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци
надахнутих ових књига, као у зрцалу и сам ће се видети какав

је и какав треба да је, па ће и друге познати и научити [...]”.5
Како показују одељци појединих средњовековних списа, српско
стваралаштво указује на својеврсни заветни приступ учењу и друштве
ној операционализацији и саборности Срба око идеје скла�а (начела
сагласја или хармоније), као сазнајног инструмента и водиље на „путу
спасења”, односно као својеврсног хришћанског обрасца у припре
ми душе за савршени небески поредак (ред). Из тог разлога и код
јеромонаха Доментијана (13. век) запажамо речи које се односе на
Светога Саву и Светога Симеона, a које указују да „још док су били
живи на земљи бише написани на небесима, по речи апостола: ‘Они
који су добро служили, добар ред [чин] себи стекоше’ [Прва посла
ница Тимотеју, 3, 13]”.6 Иако данас овакав поглед у сазнајном смислу
звучи нејасно, далеко и за већину ирационално и застарело, српско
наслеђе указује да се управо кроз једну такву идеју и логику живот
ног (друштвеног) управљања тежило ка успостављању духовне цело-
ви�ос�и појединаца и целому�рене саборности народа.
Уносећи принцип хармоније у своје стваралаштво српски мисли
оци су на светски пиједестал узнели учење о целини, а човечанство
уздигли на виши ред разумевања света и живота. Да поменуту тврдњу
не бисмо држали далеко од истине, за почетак је корисно да се под
сетимо стваралаштва Николе Тесле (1856–1943), српског научника и
изумитеља, који је с разлогом јасно и недвосмислено указао да идеја
хармоније представља једну од основа са којом је приступио конци
пирању свог високофреквен�ног високона�онског осцила�ора (бе
жичног предајника):
„Највеће добро долази од техничког напретка који тежи
сје�ињењу и хармонији и мој бежични предајник је пре свега
такав [...]”.7
Не треба изгубити из вида да су поменути Теслин став и замисао
о примени начела сје�ињења и хармоније (који су довели до техно
лошке револуције) приликом осмишљавања и реализације бежичног
предајника (до кога је дошао 1899. године у својој лабораторији у Ко
5 Милорад Павић, ур., С�ари ср�ски за�иси ина��иси (Београд: Просвета/

Српска књижевна задруга, 1986), 34–35.
6 Доментијан, Живо� Све�ога Саве и Живо� Све�ога Симеона (XIX), 157.
7 Nikola Tesla, ”My Inventions”, Electrical Experimenter (1919). Текст на српс
ком језику видети у Никола Тесла, Чланци, гл. ред. Александар Маринчић
(Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2006), 64.
29
лорадо Спрингсу),8 довели до кључног решења без кога човечанство

данас не би имало могућност остварења све�ског сис�ема бежичних
комуникацијa (радио-преноса, интернета и другог), односно развоја
�елеау�ома�ике и �елемеханике (даљинског управљања, сателита,
роботике и машинске/вештачке интелигенције и другог), као ни мо
гућност развоја медицине засноване на примени високофреквен�-
них с�руја. У том погледу, звучи заиста зачуђујуће да Тесла скоро
комплетну конструктивну основу својих апаратура није утемељио на
вредностима према којима су га водиле узрочно-�осле�ичне основе
огледних резултата (како је уобичајено у савременој науци), већ је су
протно томе свој инжењерски приступ свео на то да елементи њего
вих апаратура превасходно задовоље „тачне хармоничне односе”. О
томе на непосредан начин сведочи следећи Теслин исказ:
„Мада се главно својство направа ове врсте заснива на чудес
ним својствима кондензатора, посебни квалитети су резултат
ланчане спреге више кола када се води рачуна о �ачним хар-
моничним о�носима, као и свођењу на најмању меру губитака
услед трења и других узрока, што је био један од главних циље
ва при конструисању”.9
Међутим, важно је указати, Тесла није „пусто острво” у вези са
идејом хармоније у српској култури; не, он је само један у низу „ду
ховних оклопника” који су били свесни важности очувања склада у
животу и стваралаштву. Тесла је био само један од оних великана који
су поред мисаоне посвећености хармонији сматрали да општем очу
вању природног склада доприноси и хармонија функционисања тех
ничких решења, за која су наши мислиоци подразумевали да не треба
да служе само човеку као бићу, већ и општем одржању живота као
хармоничној појави (Иван Ђаја).
Поменута идеја се као стожер стваралаштва није случајно појави
ла у глави славног српског изумитеља, већ је она била узвишени иде
ал и плод културног обрасца из кога је наш изумитељ потекао, а због
кога су његов народ и његови преци страдали и истрајавали векови
ма. Посматрано са историјског становишта, доћи до Тесле и његовог
непосредног сведочанства о �ехнологизацији начела хармоније, зна
чи проћи кроз више векова српске борбе да се једна таква идеја и та
8 Више видети у Предраг Милосављевић, „Геометријско-пропорцијске
основе Теслиних резултата истраживања из Колорадо Спрингса: пример
примене система непрекидне поделе, √ 6 , и музичке аналогије”, Phlogiston:
часо�ис за ис�орију науке, 24 (2016): 157–220.
9 Nikola Tesla, ”Electrical Oscillators”, Electrical Experimenter (1919). Видети у
Тесла, Чланци, 292.
30
кав поглед на свет очувају како у сазнајном, тако и у делатном оквиру

народног и културног бића (без обзира на све тешкоће кроз које су
пролазили српски народ и држава). Због тога и не чуди што је и наш
књижевник и нобеловац, Иво Андрић (1892–1975), такође из истог
разлога, у студији Његош као �рагични јунак косовске мисли, у вези са
хармонијом говорио на следећи начин:
„Карактеристика је свих духова да бар једним делом свога
духа и бар у једном делу свога живота неминовно �росањају
сан о висини као хармонији и судбини света као великој дра
ми на чијој нас крајњој тачки поздравља потпуно блаженство
[...]”.10
Ни Андрић, као уосталом ни други српски ствараоци споменути
у овом раду (али и велики број оних које овај рад није обухватио),
све до краја свога живота и стваралаштва нису се одрекли хармоније
као принципа деловања, тo јест као основе и резултанте разумевања
живота и света. Андрићеву доживотну доследност идеји хармоније
запажамо у његовој постхумно објављеној молитви:
„Боже, не допусти да срце наше остане празно, [...] Дај нам
прав пут, са пролазним посртањима, а са миром и славом на
крају. И дај нам мудрости и храбрости, кад нам дајеш иску
шења. И ма куда ишли и лутали, не �ај �а на крају ос�анемо
изван Твоје свеобимне хармоније, јер то сваке секунде, на сва
ком месту, сваким делићем бића желимо”.11
Међутим, без дубљег разумевања појавности и историјске сло
жености проблема и разлога због кога је српски народ свој културни
образац утемељио на заједничком „богосразмерном” деловању црк-
ве, наро�а и �ржаве, није могуће разумети ни дубоку укорењеност
начела сагласја (хармоније) у српском стваралаштву и тежње да се
такав поредак и дух саборности сачувају кроз векове. Подсетимо се
за тренутак само неких истакнутих Срба посвећених начелу хармо
није и присетимо се њихових речи које су на различите начине посве
дочиле о дубини сагледавања и разумевања хармоније као кључног
аспекта живота, науке и ствралаштва. Наиме, тама ропства особеног
за српску историју прве половине 18. века, изнедрила је нове снаге
које су на подвижнички начин наставиле да се бране принцип хар
моније од заборава. Међу њима посебно место заузима јеромонах,
10 Видети у Иво Андрић, „O Његошу и Вуку”, у Уме�ник и његово �ело (есеји,

огле�и и чланци) (Београд: Просвета, 1985), 20.
11
Видети у Иво Андрић, „Немири од вијека”, Знакови �оре� �у�а (Београд:
Просвета, 1981), 20.
31
иконописац, илуминатор, песник и преводилац Гаврило Стефановић

Венцловић (1680–1749), који је без обзира на све животне тешкоће
које је делио са својим народом и црквом, остао доследан светосав
ском духу утемељеном на доктрини изналажења �раве мере духовне
и сазнајне саборности. Иако често под притиском сиромаштва и ино
верних, отац Венцловић издваја своје време како би народу подарио
стихове у славу праве, „вечите мере” – која све мери скла�но, а која је
Србима чинила вековни путоказ на путу уздизања душе и рода ка Бо
гочовеку. И заиста, без околишања, Венцловић своју песму и назива
Похвала вечи�ој мери, у којој, између осталог, каже:
„[...] И све је то на свету постало врло угодно
за проводење нашега живота,
сву�а мери �охо�но;
зна се докле коме допирање и крај,
Што ли, за колико и докле ли што траје”.12
Да није реч о случајном одабиру теме – промишљању о „вечитој
мери” као основи сврховитог и складног учешћа у поретку света, Вен
цловић сведочи у спису Зла�на сре�ина, написаном око 1743. године.
И у овом случају, који одише духом старе синтезе античке и хришћан
ске мисли, наш свештеник је непосредан приликом одабира назива за
један од својих списа, у коме говори о „сврх мери” и о томе да је без
ње немогуће свако деловање. Венцловићеви стихови нас усмеравају
ка старом средњовековном идеалу сједињења старе и нове учености,
која је за циљ имала успостављање духовног склада и смерности у уз
дизању ка божанском:
„[...] Ама што и пре рекох – нема ништо сврх мере да не буде
чињење ни сношење; ни непокретно, а ни баш равно [...]”.13
На другој страни српства („славинства”), у Далмацији, значајно
место имао је Руђер Јосип Бошковић (1711–1787), истакнути дубро
вачки филозоф, математичар, физичар и астроном, који се током 18.
века поред науке успешно бавио и песништвом и дипломатијом. У
својим делима Бошковић није разматрао само основе односа целине
и �ела, односно њихово незаобилазно присуство у обликовању света
и посредовању између �уше и ма�ерије (доводећи их притом у везу
са законом кон�инуи�е�а и а�рак�ивно-ре�улзивним карактером
деловања природе, са природом магнетизма, електрицитета и про
стирања звука), већ и различите аспекте везе је�накос�и (симетрије)
12 Гаврил Стефановић Венцловић, Црни биво у срцу: леген�е, бесе�е, �есме
(Београд: Просвета, 1966), 147.
13 Ibid., 334.
32
и хармоније. Наиме, како би разумео принцип хармоније и поретка

сила у свету, Бошковић је покушао да стекне увид у међусобни однос
целине и �ела, који је посматрао кроз призму односа �уше и �ела, то
јест кроз начин и врсту сједињења ма�еријалних и нема�еријалних
основа и сила природе. У књизи Теорија �риро�не филозофије (Theoria
Philosophiæ naturalis, 1758) Бошковић одбацује Лајбницову (Gottfried
Wilhelm Leibniz) теорију „предодређене хармоније”, указујући при
том на важност положаја који нематеријалне силе заузимају у оквиру
материјалних структура:
„525. Што се тиче разлике душе од материје и начина на који
душа у телу делује, одбацивши теорију Лајбницових следбени
ка о хармонији која је предодређена, ја сам се тиме позабавио
већ у првом делу почевши од броја [с�ава] 153 [...]
526. Овде пре свега поново бива сасвим јасно колика је разли
ка између тела и душе и између онога што приписујемо теле
сној материји и онога што осећамо да припада духовној суп
станцији [...]
527. У нашој супстанцији у којој живимо ми у свом најдубљем
осећају и рефлексији искуствено осећамо и препознајемо
двојаку врсту операција, од којих једну називамо осећањем, а
другу мишљењем и хтењем [...]
531. Надаље, веза између душе и тела, коју називамо ује
дињењем, има три међусобно различите врсте закона, од
којих су две сасвим различите и од оне врсте закона која по
стоји међу тачкама материје, док се трећа врста само донекле
с њом поклапа, али се у много већој мери од ње веома раз
ликује, тако да та врста стоји далеко од сваког материјалног
механизма. Прве две по реду односе се на локална кретања
нашег органског тела или радије на неки његов део, било да је
ту реч о неком врло ретком флуиду, било да је реч о чврстим
нитима, и на нелокална кретања, која су у правом смислу ду
ховна кретања нашег духа, као што су подстицање идеја и чина
воље. Једном и другом врстом закона неке чисто духовне чини
подстичу нека телесна кретања, и обратно, и једна и друга вр
ста тражи између осталог одређен међусобни положај делова
тела и одређен положај душе према тим деловима. Наиме чим
услед веће повреде органског тела дође до поремећаја тог
узајамног положаја делова, престаје одржавање тих закона и
они више не делују ако је душа смештена негде далеко изван
тела [...]”.14
14 Ruđer Bošković, Teorija prirodne filozоfije (Zagreb: Sveučilišna naklada Liber,
1974), 248, 250–251. Такође видети Appendix, Ad Metaphysicam pertinens
de Anima, & Deo, у Rogerio Josepho Boscovich, Theoria Philosophiæ naturalis
33
Са Бошковићем, српска научна мисао започела је свој поход ка

очувању учења о складу (хармонији) у раздобљу које се надовезало
на епоху научне револуције – прелазног раздобља ка ери развоја ин
дустријског друштва.
Важно место у разумевању улоге коју хармонија има у динамич
ком структурирању света имало је дубље сагледавање природе и
везе времена и �рос�ора. У додатку своје књиге Теорија �риро�не
филозофије, Бошковић указује да се особине простора и времена ни
како не могу разлучити само на основу увида проистеклих из чулног
искуства, у вези с чим је изнео следећи став:
„18. У претходној смо допуни говорили о простору и времену
у себи. Преостаје да се у вези с њима дотакнем питања како
их ми спознајемо. Ми никако не можемо непосредно спознати
преко својих чула оне стварне начине постојања нити их може
мо разлучити једне од других [...]”.15
Принцип непроменљивости и спознају чинилаца простора и вре
мена Бошковић доводи у везу са правилним разумевањем и улогом
система размера, односно са међусобним односом величина и раз
мака средишта сила („непротежних тачака”), у вези са којима наш ис
такнути научник уводи појам скла�а и, уједно, износи став по коме је
све што је скла�но, у исто време и је�нако:
„21. Пре свега треба истаћи да из тог принципа непроменљи
вости оних ствари, променa које не запажамо чулима, произ
лази она метода коју примењујемо у упоређивању међусобних
величина неких размака, где оно што узимамо као меру сма
трамо непроменљивим. Ту се служимо принципом: све што је
једнако истој ствари једнако је међу собом, из чега произла
зи и други принцип који се односи на исту ствар: све што има
једнаке множиоце или што има једнаку меру једнако је међу
собом. И коначно: што је складно, то је једнако [...]”.16
Наиме, једну од значајних ставки у погледу Бошковићевог разуме
вања односа сила у свету, поред система хармоније, имао је и систем
је�накос�и (симе�рије). Истакнути Дубровчанин је указао да је чак
и филозофима било тешко да спознају узрок који кроз видљиву (чул
ну) промену „крњи једнакост” на којој се заснива општа геометрија
redacta ad unicam legem virium in natura existentium (Venetiis: Ex Typographia

Remondiniana, 1758): 525, 526, 527, 531.
15 Ibid., 273, „O prostoru i vremenu kako ih mi spoznajemo”.
16 Ibid., 274.
34
природе.17 Поменута непознаница чинила је кључно питање у успо

стављању везе симетрије и хармоније у свету. Када је реч о препозна
вању чулних основа (система) хармоније и дисхармоније, Бошковић
њихову спознају покушава једним делом да објасни геометријом про
стирања звука (на коју се своде односи и брзине осциловања звучних
таласа кроз материју):
„504. [...] Ако би било нужно потпуно решити како да се зада
ном еластичношћу флуидног медија објасни ширење таласа,
затим да се објасни однос између брзине осцилације од кога
на различите начине зависе сви тонови, хармонија и дисхар
монија, а и сва музичка уметност, а онда и да се објасни време
у коме се из заданог места талас шири на задану удаљеност,
тада ствар постаје заиста врло тешка, посебно ако је тре
ба објашњавати без неких помоћних начела и произвољним
хипотезама”.18
Борба да се схвате принципи успостављања међусобног односа
структуре и интензитета сила, односно да се разумеју принципи сра-
змерја које свет држи на окупу, представљало је посебан изазов за
српске мислиоце и својеврсни идеал о очувању и свесном учешћу у
хармонији света. Тако, на пример, српски физичар и писац, руски ака
демик, професор и ректор Универзитета у Харкову и аутор прве књи
ге о метеоритима на свету Атанасије Стојковић (1773–1832), у првом
уџбенику физике објављеном на српском језику (1801. година)19 своје
речи усмерава у првацу уздизања ка Богу, то јест ка истини и закони
ма утемељеним на „сразмерју” којим је „свезана читава природа”,
обраћајући се притом на следећи начин:
„Према теби ја се сад уздишем, о вечна истино, законе твоје
које си вечно природи дао, тражим. Ја �ражим сразмерје,
којим си Ти цели овај света ланац премудро свезао, при че
стицама здања твојега стојим, смелим оком оно расуђујем и
свуда проналазим величанство, премудрост и силу твоју. О, Ти
невидљиво Суштаство, које си над милионима милиона свето
ва силни Престол твој положило, Творче и Оче целога света,
17 Ibid., 275. Такође, видети одељак „Supplementa. II, De Spatio, ac Tempore,
ut a nobis cognofcuntur”, у Rogerio Josepho Boscovich, Theoria Philosophiæ
naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium (Venetiis: Ex
Typographia Remondiniana, 1758): 22.
18 Ibid., 235. Видети одељак „Pars tertia”, у Rogerio Josepho Boscovich, Theoria
Philosophiæ naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium
(Venetiis: Ex Typographia Remondiniana, 1758): 504.
19 Атанасије Стојковић, „Пред тајнама природе”, Арис�и� и На�алија/Фиси-
ка (Београд: Нолит, 1973), 227.
35
уразуми дух наш да бисмо ми, расуђујући дела твоја, свуда

проналазили савршенства твоја и на сваком месту Тебе гледа
ли! [...]”.20
Потребно је нагласити да Стојковић не говори о било каквом „сра
змерју” већ о оном савршеном, из кога проистиче склад не само у
погледу природних релација, већ и духовних категорија, међу које
спада и међусобни однос врлине, разума и среће, односно, живо�а
и смр�и, указујући да таквим складом неминовно управља биће чија
способност превазилази сваку могућност људског расуђивања и
ствралаштва:
„Врлина је правило према којем треба расуђивати о свим људ
ским делима. Њу испуњавати и ка даљем савршенству у њој
ходити обавезује нас разумни закон. Али она на овом свету не
налази одговарајућу јој срећу. Мора, дакле, после овога живо
та доћи други, у коме би се човек могао све више и више при
ближавати врлини и у којем би врлина и срећа у нај�рецизнијем
сагласју (Хармонији) морале доћи. Према томе, неопходно је
да постоји некакво биће које ће управљати овим складом и у
чијој се власти налази свака могућа срећа [...]”.21
Појам хармоније наши великани уносе и у борбу српског народа
за слободу и обнову националног идентитета (с краја 18. и почетка 19.
века). Свој допринос у том погледу дао је и Доситеј (Димитрије) Обра
довић (1739–1811), српски просветитељ и реформатор, један од осни
вача и професора Велике школе (1808), први „попечитељ просвете”,
чија се улога у устаничкој Србији огледала и у узношењу светосавске
идеје која је хришћанску мисао довела у везу са свеопштом хармо-
нијом („согласјем”) и животним сје�ињењем �рав�е и �ош�ења (као
етичком одразу хармоније). Доситеј се о томе изразио у делу Езо�ове
и �рочих разних басно�ворцев:
„Христос спаситељ христјаном заповеда да просе од бога все-
о�ш�е согласије [хармонију] и соје�ињеније у познању јединога
преблагога бога творца, у правди, поштењу и добродјетељи”.22
Сазнајну градицију коју хармонија има у успостављању живота,
Доситеј описује и када је у питању заједништво �уше и �ела, указујући
20 Ibid., 117.
21 Атанасије Стојковић, Кан�ор или о�кровење еги�а�ских �ајни (Рума:
Градска библиотека; Сремски Карловци: Каирос, 2008), 173–175.
22
Доситеј Обрадовић, „Лав и бикови и лисица”, у Сабрана �ела, I (Београд:
Просвета, 1961), 425.
36
да до њега долази управо у „савршеној хармонији”, као нужности

која „свакоме своје даје”:
„Моје је мудрованије о чловеку доста познато, зато се не
бојим да ме ко овде не прими за каква жестока предикатора
који хоће да је човек сав и само дух. Не, то нити је потреба,
нити је пак могуће док смо с телом заједно. Но ово је и нужно
и возможно: да се сваком своје даје. И, на ови начин бива у
нами совершена хармонија илити согласије сла�чајше небесне
музике”.23
С почетка 19. века, начело сагласја или хармоније враћа се на ве
лика врата у живот учене Србије. Свој допринос у том погледу дају
српски владика и песник Лукијан Мушицки (1777–1837) и Симеон
(Сима) Милутиновић Сарајлија (1791–1847), истакнути српски песник,
путописац, историограф, лингвиста и учитељ Његошев, чија мисао
није остала равнодушна у погледу помена целине, сразмере, скла�а и
равно�еже. У песми Глас (х)арфе шиша�овачке..., написаној у мана
стиру Шишатовац (1821), владика Мушицки нас суптилно враћа „му
зама” (античкој мудрости) и узношењу ка поштењу, за које каже да
води хармонији разума („ума”) и осећања („срца”), то јест да јача оно
„дивовско” или херојско (узвишено) у човеку:
„Изображење народу наравствену
Моћ даје, јача груба исполина.
Во�и в согласје [хармонију] ум и срце.
Дарове муза присвоји роду [...]”.24
Тежња за успостављањем согласја (хармоније или склада) у соп
ственом деловању и разумевању света, чинила је кључну основу за
препород народа и његово поновно укључивање у саборни поредак,
као предуслов успешне организације Срба у борби за ослобођење од
туђина (иноплемених и иноверних). У свом делу Сербијанка (1826),
Милутиновић поставља питање да ли је и колико мудро не снисходи
ти „скнаду” – уређености. Наиме, када говори о природи уређења,
Милутиновић подсећа да се „сразмерјем” (које се налази у темељу
„скнада”) одржава равно�ежа у свету:
„А мудро ли не снисходит скнаду [уређености]?
Ког цијелост и без уда опста;
Љубавно л’ је узајмљиват оно,
Што не вољет да се игда врати? [...]
23 Доситеј Обрадовић, „Брат и сестра”, у Сабрана �ела, I (Београд: Просвета,
1961), 570.
24 Лукијан Мушицки, Моје с�руне (Београд: Службени гласник, 2010), 81.
37
Сразмеријем држи с’ равновјесје [равнотежа],

Нит’ ће итко принудит генија, [...]”.25
Светосавски пут којим су снажно и смерно корачали владика Му
шицки и Сима Милутиновић, узнео је и додатно осветлио владика Пе
тар II Петровић Његош (1813–1851), који се у религијско-филозофском
спеву Луча микрокозма (посвећеном Сими Милутиновићу Сарајлији,
1845. године), враћа на светосавско начело трајања (континуитета)
и уједно нас подсећа на узвишени средњовековни идеал симфоније
античке и хришћанске учености – у чијој се основи неприкосновено
налазила спознаја о ре�у и хармонији (складном поретку небеских и
земаљских сила – умних снага). Одјеке таквог доживљаја живота и по
ретка у предаји (баштињењу) знања одсликавају следеће Његошеве
речи:
„Ово грко насље�ије љу�ско
човјек чојку, човјек себи дава,
најсретњи га из ништа стварају
ра�и смр�не �ужне армоније [...]”.26
Како не бисмо остали у недоумици или заблуди у вези са чињени
цом да је учење о хармонији („согласју”) заиста представљало темељ
српске културне доктрине, која се преносила са колена на колено
(међу Србима посвећеним стваралаштву), говори и Његошево писмо
упућено своме учитељу Сими Милутиновићу, у коме наш владика себе
поистовећује са божјом твари чији је основни задатак да �о�ражава
о�ш�е согласје. Јасно и без сувишних објашњења, Његош у светосав
ском духу изјављује:
„Мрави, позвати на биће творцем, састављају своја искустве
на мравишта, и пчеле великољепне своје палате. И ја, као твар
умна створитеља, треба согласју о�ш�ем да подражавам!”.27
И заиста, Његош је за свога живота то подвижнички и учинио. По
ред тога што је хармонију довео у везу са античким наслеђем, он је у
својој поеми Луча микрокозма основу небеске хармоније, као и улогу
размере (као стуба или стожера уређења), довео у везу са општим
законом природе, са основама „електризма” и магнетизма. Међу
25 Симо Милутиновић Сарајлија, „Великачка малешност” (1826), у Сербијан-
ка (Београд: Српска књижевна задруга, 1993), 42.
26
Петар Петровић Његош, Горски вијенац. Луча микрокозма (Цетиње: Обод;
Београд: Просвета, 1980), 139.
27 Петровић Петар Његош, „Писмо 67 – ‘Сими Милутиновићу’, Цетиње, 24.
јуна 1845. године”, у Изабрана �исма (Цетиње: Обод; Београд: Просвета,
1981), 124–125.
38
сведочанствима која непосредно говоре о оваквом Његошевом до

живљају и разумевању ре�а у све�у, налази се и следећи поетски
конструкт:
„[...] Чујем гласе бесмртне музике
и небесну њену армонију
која сладност благодатну лије;
глас њен моју душу забуњену
божанственим стреца елек�ризмом [...]”.28
Односно, када су у питању ре� и размера, о томе сведоче следећи
Његошеви стихови:
„[...] Око горе престолодржеће
четири су горе од алмаза,
превисоке, у �равилном ре�у;
из њих бију четири фонтана
са живошћу пламтећих лучах;
дебели су њихови стубови у �равилном �о�ижу размјеру
у опширну небодршца сферу [...]”. 29
Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 19. века на
путу континуитета и очувању учења о хармонији, значајан прегалац
био је филозоф и политичар Милан Кујунџић Абердар (1842–1893). У
свом уводном говору, под називом Све� хармоније, који је одржао
приликом ступања на место професора филозофије у Великој школи
(6. фебруара 1866. године), Абердар је хармонију довео у везу и са
структуром спознаје света, наглашавајући притом, попут Бошковића,
Милутиновића и Његоша, важност размере („одношаја”), то јест раз
умевање релација међу сазнајним категоријама:
„15. [...] Ту је народ у слици казао судбину познавања нашег.
Горњи свет, то је свет апсолутнога, свет поезије и вере. Доњи
свет, то је свет покушаја, свет предпоставака, свет будућности
научне. Средњи свет, то је свет науке.
Шта је друго наука него уређено знање. Шта је друго знање
него уређене примете. Шта је друго ред примета него о�но-
шај. Наука о апсолутном дакле и није наука, – само најчис�ији
о�ношаји кадри су били од математике створити најсталнију
науку [...]”.30
28 Његош, Горски вијенац. Луча микрокозма, 148.

29 Ibid., 160.
30
Милан Кујунџић, Све� хармоније – чи�ао као �рис�у� к својим филозо-
фијским �ре�авањима у Великој школи у Београ�у, 9. фебруара 1866 (Београд:
Државна штампарија, 1866), 8.
39
Појам и везу размере и хармоније Аберадар своди и на ниво

општег друштвеног деловања, које поистовећује са принципом је�ин-
с�ва и уну�рашњег живо�а ма�ерије, о чему се у свом говору изра
зио на следећи начин:
„17. [...] Одношаји човека свесног спрам породице, спрам дру
жине, спрам човечанства постају сад само излагање најс�ал-
није хармоније између потребе појединога који у друштво сту
па и потребе свију скупа који друштво одржавају [...]
26. [...] Је ли снага родила материју, је ли материја родила сна
гу. То питање далеко је од нас. За нас је снага �ринци� је�ин-
с�ва, унутарњи живот материје, за нас су покрети материје мо
дификатори тога унутарњег јединства. Х а р м о н и ј а њихова
довољна нам је да разумемо себе [...]”.31
С друге стране, у студији Кра�ак �регле� хармоније у све�у, I. Срце
или Наука о осећању, из 1867. године, Абердар је претпоставио да спој
снаге (енергије) и ма�ерије такође представља одраз закона хармо
није, што је изложио указујући на следеће:
„72. [...] Нити има у природи материје без снаге, нити снаге без
материје.
73. И пошто обе ове стране, оба лица тако рећи, само једну
ствар чине, то је нераз�војна хармонија њихова највиша стал
ност у појавама природним до које долазимо, то је највиша
истина њезина.
74. [...] Снага пак представља начело недељивости, јединства
[...] Највиши закон дакле у сталности појава природних може
се назвати: ј е д и н с т в о у м н о г о с т р у к о с т и , или једном
речју х а р м о н и ј а ”.32
У свом другом спису, из 1872. године, под називом Кра�ак �ре-
гле� хармоније у све�у, II. Наука о свес�и, Абердар хармонију доводи
у везу и са развојем свес�и, указујући на то да она представља њен
трећи ступањ (под којим је уједно подразумевао и градацију целине),
о чему непосредно говоре следеће његове речи:
„[...] На првом је ступњу свест у стању ускога непотпуног једин
ства, – њезина грађа још није довољно нагомилана, нити је раз
ликовање њезиних делова потпуно.
31 Ibid., 11.
32 Милан Кујунџић, Кра�ак �регле� хармоније у све�у, I. Срце или Наука о
осећању (Београд: Државна штампарија, 1867), 39.
40
На другоме стању појављује се свест у богатству својих засеб

них одељака, – разликовање делова њезиних јасно је, али без
потпуног сложаја, без потпуне везе и јединства.
На трећем ступњу долази спајање потпуних и јасних одељака у
сталну свесну целину, у хармонију [...]”.33
У тренуцима среће и бола, српски ствараоци су своју душу често
усмеравали ка појму склада (хармонији), који им је давао наду у бољу
будућност и трајање испуњено смислом. Када је у питању сагледавање
односа среће и туге, односно живота и смрти, српски лекар и песник
Јован Јовановић Змај (1833–1904) такође се може сврстати међу ве
ликане чије дело у потпуности сведочи о таквом приступу. Наиме, у
својој збирци песама Ђулићи увеоци (LIII), написаној током прве поло
вине седамдесетих година 19. века – која говори о болној страни жи
вота и љубави (проистеклој из смрти његових супруге и деце), наш ис
такнути родољуб је кроз истанчани поетски израз довео у везу појам
хармоније са циклусом („кругом”) опозитних унутрашњих гласова,
који су пратећи и наговештавајући потресну судбину, испунили његов
и живот његове породице:
„Појте, појте, весел’те се,
Та то мени ништ’ не смета!
Јер се мени тако чини
Да вас гледам с друга света.
Појте, појте својој срећи,
Не дајте је из свог круга!
Само срећа нек је права,
Као што је моја туга.
Усклик ваша радовања
Жице срца моја њија, —
Гласи среће, — гласи бола, —
Па ипак је хармонија”.34
Хармонија је очигледно представљала оно прибежиште у оквиру
кога су осетљиве српске душе тражиле утеху и тежиле смислу живота
и оправданости судбине, али и вере у трајање испуњено љубављу и
стваралаштвом.
Током осамдесетих година 19. века, анализи и разумевању идеје
симетрије и хармоније приступио је и истакнути српски филозоф и
песник Лаза Костић (1841–1910), који је српској култури (као камен
33 Милан Кујунџић, „Наука о свести”, Кра�ак �регле� хармоније у све�у, II.
Наука о свес�и (Београд: Државна штампарија, 1872), 10.
34 Јован Јовановић Змај, Песме: лирске, мисаоне, ро�ољубиве, прир. Б. Петро
вић, (Нови Сад, Матица српска, 1984), 275.
41
темељац) несебично даровао можда најзначајнији европски трактат

који се односи на хармонију као основно начело живота и ствара
лаштва. Наиме, у свом делу Основно начело (1884), Костић је указао да
су до тада прихваћена објашњења симе�рије била донекле погрешно
и непотпуно схваћена јер, како је истакао, „непрестано се хтело да се
симетрија схвати као идеја, уместо да је просто посматрају као поја
ву”. Тако је у вези са симе�ријом навео и следеће:
„И заиста, симе�рија је �ојава, исто као и светлост, топлота,
звук, исто као појаве хемије и механике, магнетизма и елек
трике и њоме влада исто основно начело које је у овим”.35
Костићева објашњења начела и одређености размера следе пут
спознаје Руђера Бошковића и његовог концепта структуралне зако
номерности динамике и хармоније а�рак�ивно-ре�улзивних сила:
„У симетрији се паралелограм снага појављује чулима, оку или
уху. У ње влада ис�о начело што у динамици удешава притег и
одбој, а�ракцију и ре�улсију, центрипеталну и центрифугалну
снагу, што одређује размере у клаћењу клатна, што проводи
зраке или трепете у појава светлости, топлоте и звука; исто
начело што господари појавама поларитета у електрици и
магнетизму”.36
Међутим, разумети првобитно значење хармоније, успостављене
пре интервенција обављених у раздобљу античке Грчке, представља
ло је кључни проблем који је Костић покушао да реши, или, боље рећи,
да на њега укаже. У складу са увидима до којих је дошао проучавајући
дела својих европских претходника и савремника, Костић напомиње:
„После Хомера као да је хармонија сасвим изгубила то своје
првобитно значење, тако просто и уједно тако пластично. Пи
тагора, са својом хармонијом бројева и звукова као да је до
принео те је та реч постала стручан израз за музику. Почевши
од Клинија Таренћанина, наиме од Harmonikona Птоломејевог
– обојица питагоровци – ушло је у обичај да се том речју озна
чује оно, што ново доба зове музиком”.37
И заиста, трагање за првобитним значењем хармоније усмерило
је Костића да потврди став према коме:
35 Лаза Костић, Основно начело: кри�ички уво� у о�ш�у философију (Бео

град: Култура, 1961), 22.
36 Ibid., 21.
37 Ibid., 26.
42
„[...] хармонија није ништа друго до изврнута, или боље скло

пљена симетрија; и обратно, симетрија је изврнута, или боље
расклопљена хармонија”.38
У покушају да одгонетне везу хармоније и симетрије, посматраних
као две супротности јединственог уређења, Костић закључује да „[...]
симетрија и хармонија нису ништа друго до допуна, премица, кон
трола једна другој. Веза је између њих најприснија узајамница. / Хар
монија је синтеза симетрије. Симетрија је анализа хармоније [...]”.39
Поменута Костићева тврдња је сасвим у духу светосавља и тежње за
успостављањем и разумевањем целине, то јест целови�ос�и и целис-
хо�нос�и уређења све�а.
Према схватању које Костић износи у књизи Основно начело, си
метрија и хармонија управо чине оне појаве или начела која су зачела
„васељену” и населила је животом. Оне представљају основе према
којима се усклађују дејства свих сила, а све у складу са одржањем
континуитета целине и потпуности одржања. Иако се о томе изразио
донекле поетски, Костић је ипак јасно изнео идеју о свепрожимајућој
улози појавности симетрије и хармоније:
„По томе као да се природа није задовољила да зачне те две
најважније појаве органског и света другог живота из једне
клице, из начела укрштаја, требало је још да се и оне међу со
бом укрсте. Близнакиње начела крста, оплођене чистим укр
штајем, симе�рија и хармонија су ус�еле �а зачну васелену и �а
је ро�е, развију и населе вечним живо�ом”.40
На Лазу Костића се надовезује мисао истакнутог српског песни
ка и ратника Војислава Илића (1862–1894), који се поетски изражава
када говори о чежњи душе да се настани у пределе у којим влада ве-
чи�а хармонија. Духовни бол чежње за хармонијом Илић описује у
песми Мојим �рија�ељима (1886), у којој са изузетно дубоким увидом
у аспект динамичког смираја који са собом носе �уша и хармонија,
казује следеће:
„Шта ја хоћу? Чему срце жуди?
Ах, та ко би разумети могô [...]
Моја душа од детињских дана
Стремила је у бурном лету
У пределе заношљивих страна,
Неком чудном, непознатом свету,
38 Ibid., 34
39 Ibid.
40 Ibid.
43
Где радошћу све живо мирише

И вечи�ом хармонијом �ише [...]”.41
С друге стране, у свом раду Он�олошки �оказ �ос�ојања а�солу�а
(Der ontologische Bewies für das Dasein des Absoluten, 1897), истакнути
српски философ Бранислав Петронијевић (1875–1954), покушава да
одгонетне у каквом се односу један према другом налазе „два пра
појма мишљења”, и слично Атанасију Стојковићу, поменути проблем
доводи на стазу „сразмерја” („односа одношенога” или односа двеју
размера) и става да се наше мишљење превасходно састоји у изнала
жењу о�носа, то јест релација које усмеравају ка спознаји везе разли
читих вредности:
„[...] Да бисмо то могли увидети [на који начин „један према
другом стоје два прапојма мишљења”], морамо да нађемо ос
новну скелу, основну шему, темељну форму мишљења. Та те
мељна форма се налази у ставу: свако мишљење сас�оји се у
о�носу о�ношенога.
Наше мишљење баш ни о чему не може да мисли, а да не мисли
у некаквим односима: темељна суштина мишљења састоји се у
односу. Релација гради основну форму мишљења”.42
И заиста, схватити принцип хармоније није могуће без претход
не спознаје основних начела и разлике у сразмерском дефинисању
или препознавању просторно-временских вредности и релација у
природи.
На самом прелазу из 19. у 20. век, исте сазнајне темеље уочавамо
и међу резултатима истраживања до којих је у области проучавања
процеса у историји дошао српски филозоф, историчар, књижевник
и преводилац Божидар Кнежевић (1862–1905). Кнежевић долази до
закључка да читава историја има свој �ро�орцијски ток и поредак
(ред) у оквиру кога успостављање хармоније заузима кључно место.
Тако, у књизи Закон ре�а у ис�орији из 1898. године, Кнежевић казује
следеће:
„21. [...] После�ице �ро�орције. Тек онда када је свака ствар
заузела своје право место у простору и времену поред других
ствари, кад су свакој ствари одређене праве границе њене ве
личине, трајања, снаге и вредности, настаје равнотежа, мир,
хармонија целине. Пропорционализација ствари, водећи рав-
41 Војислав Илић, Песме (Нови Сад: Матица српска, 1984), 82.

42
Бранислав Петронијевић, Ме�афизичке рас�раве. Изабрана �ела, Први
�ом (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998), 31.
44
но�ежи, миру и хармонији, доноси све ле�о и �обро, ис�ину,

слобо�у и �рав�у”.43
У складу са претходно наведеним, Кнежевић је у својој другој књи
зи, Закон �ро�орције у ис�орији, објављеној три године касније (1901.
године), указао на важан аспект еволуције човека и његовог ствара
лаштва, напомињући различиту динамику у упостављању телесне и
душевне хармоније. Уједно, овај Кнежевићев став у себи носи споз
нају оног дубоког и непосредног облика изражавања једноставности
и тачности која се током времена све више стваралачки губила, или,
можда је боље рећи, која се све мање пресликавала како се цивили
зација историјски развијала (усложњавала). Из тог разлога, Кнежевић
твди:
„5. [...] Човек пре стиже до физичке �равилнос�и �ела него до
хармоније �уше и пре до ове него до хармоније мисли [...]
Што је ранија која уметност тим је и тачнија, више подлеже
математским законима мере и броја; производи архитектуре
тачнији су од производа осталих уметности. И што је која наука
ранија, тим је више правилности у њој, тим су јој закони тачнији
[...]”.44
С друге стране, када је реч о хармонији суживота, Кнежевић је у
књизи Мисли, објављеној 1902. године, говорио о ис�ини, �рав�и и
другим племенитим основама и тековинама душе и друштва, у вези
са којима је указао на следеће:
„108. Ис�ина, �рав�а, �лемени�ос� јесу најкаснији, најфинији,
�е најслабији �онови у о�ш�ој хармонији живо�а, и само се
онда у могу чути кад умукну првобитнији, моћнији тонови гла
ди, насиља, неправде”.45
О нарушавању и успостављању равнотеже унутар �руш�ве хармо-
није на занимљив начин се почетком 20. века сатирично изразио Ра
доје Домановић (1873–1908). Наиме, наш истакнути писац је на више
места у окиру приповетке Мр�во море (1902) описао проблем са
којим се сусрећу креативни појединци унутар заједнице у којој се ус
лед тромости душе („дремежа”) друштвена већина одупире сваком
стваралачком нагону (креативној искри), иновацији или ангажовању
појединца у области науке и уметности (културе и унапређења начина
живота уопште). Снагу коју друштвена већина исказује када је реч о
43
Божидар Кнежевић, Човек и ис�орија (Нови Сад: Матица српска; Београд:
Српска књижевна задруга,1972), 93–94.
44 Ibid., 142–143.
45 Ibid., 225.
45
притисцима на појединце који својим идеалима и јавним деловањем

превазилазе потребе свакодневице и колотечине пуког преживља
вања, Домановић је, између осталог, описао на следећи начин:
„Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало
отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то
мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох
слатком дремежу, па ми то поче годити. Тад сам видео да и ми
Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо
овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прили
ке наше. Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док
се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније
[...]”.46
Очигледно, Домановић је разумео друштвени смисао принципа
(основе) хармоније, који је у погледу деловања заједница довео у
везу са успостављањем нових друштвених равнотежа проистеклих
из односа друштвене већине према појединцима, носиоцима но
вих идеја, који својим залагањем и креативним набојем настоје да
нове парадигме и достигнућа усаде у даљи ток и развој (динамику)
друштвеног живота.
Између 1904. и 1910. године о хармонији се поетски изразио и
Владислав Петковић Дис (1880–1917), који у својим стиховима износи
гледиште по коме се душа и идејност не крију ни у чему другом до у
хармонији све�лос�и и �аме:
„[...] У хармонији све�лос�и и �аме,
Лик душе трајно где се од нас крије,
Где свести нема већ и�еје саме,
Откуд бол слеће, да осећаје свије [...]”.47
У Разумљивој �есми, Дис посматра хармонију као небеску творе
мину или небеско станиште, алудирајући на њену трајност која се на
лази далеко од чулности и пролазне материјалности:
„И на овој земљи живот ме опија.
По њој када лутам, моје мисли бледе,
Губе се у небо, у све� хармонија,
У облак, у звезде, невине погледе [...]”.48
46 Радоје Домановић, Сабрана �ела, II (Београд: Просвета, 1964), 331. Такође,

видети и описе на стр. 322, 336.
47 Владислав Петковић Dis, „Умрли дани”, у Песме (Нови Сад: Матица српска,
1984), 79.
48 Владислав Петковић Dis, , „Кућа мрака, 1904-1910”, у Песме (Нови Сад: Ма
тица српска, 1984), 53.
46
Са поља поетике, српски ствараоци хармонију поново преносе у

област науке, потврђујући тако да њена појава и идеја у главама на
ших мислилаца све време заузимају своје стожерно место и опстају
као својеврсна сазнајна водиља која усмерава ка спасењу душе. У
том погледу, посебан сазнајни и историографски значај имају списи
Косте Стојановића (1867–1921), истакнутог српског математичара,
физичара, економисте, социолога, зачетника кибернетике (термо
нидамичке основе друштвеног развоја) и оснивача математичке
економије. Наиме, Стојановић је конкретан, он сматра да се хармо
нија „прогреса људског види тек онда јасно, ако се као целина могу
у опште сазнати сви напори и сва стања којима се људски ум кретао
у сазнању од опажања чулних утисака спољне природе, до налажења
права каузалности међу појавама”.49 Стојановић у великој мери своја
истраживања усмерава на спознају учешћа хармоније у природним и
друштвеним збивањима. Тако, када је реч о �ринци�у конзервације
енергије и ен�ро�ије, Стојановић неизоставно указује да се он може
разумети тек када се сагледа кроз израз „више хармоније” која влада
у природи:
„Принцип консервације енергије и ентропије, који апсолутно
своје значење имају за ограничени простор, који обухватају
процесе и мене појава, добијају своју пуну апсолутност у при
мени на појаве и процесе безграничног простора, ако им се дâ
тумачење као изразима више хармоније, или обележје, којима
се интонира и наглашује ритмичка општост у акор�има �аха
васионског”.50
Међутим, у вези са хармонијом, Стојановић између осталог нагла
шава и то да људска чула и свест такође резонирају са оним што де
латно произлази из њеног јединства. О томе се наш научник изражава
следећим речима:
„Човек са својим чулима и централним органом свести стоји
према свим могућим врстама тих етарских кретања као неки
резона�ор, и као што разни дијапазони из је�не хармоније
могу затреперити сваки на свој тон, тако и човек разно реагује
на разне врсте тих могућих етарских кретања”.51
Такође, попут Абердара, Стојановић чини и један историјски осврт,
указујући да су све теорије о материји управо проистекле из потребе
49 Коста Стојановић, Рас�раве и чланци из науке и филозофије. Прва свеска

(Београд: ИК Напредак, 1922), 7–8.
50 Ibid., 8.
51 Ibid., 44.
47
за нашом унутрашњом хармонизацијом осећања у вези са процесима

и појавама у природи:
„Све теорије о материји, почев од Јонске школе, Леуципа,
Демокрита, Епикура и других, потекле су из потребе: хармо-
ниса�и осећање манифестација природних појава и процеса
са проблемом, који се људском уму намеће од искона; наћи
крајњи узрок постанка свих промена у нашој околини”.52
Исте године када Стојановић у књизи Рас�раве и чланци из науке и
филозофије (1922) разматра аспекте хармоничног деловања човека
и природе, и Бранислав Петронијевић скреће пажњу на мисао о хар-
монији и �исхармонији, указујући притом на један од Кантових фило
зофских увида, у оквиру кога је изнет покушај формулисања разлике
између ле�ог и узвишеног:
„7.) Док лепо почива на хармонији између имагинације и
разума (као моћи појмова), дотле узвишено почива на хар
монији имагинације и ума (као способности да се замисли
бескрајно)”.53
Исти став Петронијевић је нагласио и у оквиру свог дела Ис�орија
новије филозофије:
„[...] осећање узвишеног почива с једне стране на дисхармо
нији између имагинације и ума, а с друге стране на хармонији
која из те дисхармоније проистиче (та хармонија представља
субјективну целисходност осећања узвишенога)”.54
Две године касније, и мисао једног од најзначајнијих српских сли
кара 20. века, Саве Шумановића (1896–1942), који је својим ликовним
изразом и теоријским радом подражавао савремена уметничка схва
тања, остаје доследна парадигми коју су о хармонији претпоставили
његови претходници. У чланку Сликар о сликарс�ву, објављеном 1924.
године, Шумановић констатује важност успостављања хармоније у
ликовном делу, наглашавајући притом да се „од сваког уметничког
дела тражи хармонија, без које се оно не може ни да замисли”. Своје
виђење ре�а и хармоније у уметности Шумановић сагледава и изра
жава на следећи начин:
52 Ibid., 65.
53 Бранислав Петронијевић, „Кант о лепом и узвишеном”, у О� Зенона �о
Бергсона: с�у�ије и чланци из ис�орије филозофије. Изабрана �ела, Пе�и �ом
(Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998), 269.
54 Бранислав Петронијевић, „Кантова естетика и филозофија органске при
роде” (1922), у Ис�орија новије филозофије. Изабрана �ела, Шес�и �ом (Бео
град: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998), 347.
48
„Хармонија је еквилибрирање контраста. Зато уметник опони

ра вертикали и хоризонтали деструктивну линију; линију која
има нечега што лебди, нешто несигурно, а то је дијагонала;
јер ре� можемо тек онда да осетимо потпуно када му поста
вимо контраст. Драго би ми било када би могао да покажем
једанпут на примерима великих мајстора све ово, и да уверим
свакога [...]”.55
Поред мушке популације, у српској науци ни жене нису остале рав
нодушне у погледу идеје хармоније. Тако је наша истакнута филозо
фкиња Ксенија Атанасијевић (1894–1981) – прва жена која је доктор
ирала на Београдском универзитету (1922) и уједно прва жена која је
постала доцент у Србији (Београдски универзитет), у борби за родну
равноправност прихватила идеју хармоније, коју је уједно увела и као
основу доктрине успостављања трајног мира у свету. Атанасијевиће
ва је у предавању О у�ицају жене на ширење �ацифис�ичке и�еје,
које је одржала на Међунаро�ној конференцији за мир и разоружање
(у Београду, 17–19. мај 1931. године), а које је 20. маја 1931. године
објављено у листу Прав�а, указала на следеће:
„Ниједан напор није сувише тежак, кад је утрошен на оствари
вање највеће филозофско-религијске идеје, која је икад била
постављена о односима између људи. Радећи неодступно на
томе да мир међу народима завлада, феминискиње ће сматра
ти да су њихова напрезања искупљена, ако, у будућности, са
гледају све јасније контуре једне ин�ернационалне слоге и хар-
моније, коју ни једна заблуда и ни једна рђавштина неће више
бити у стању да поколебају”.56
Овом приликом треба констатовати чињеницу која казује да када
је реч о историји српског стваралаштва, у било ком правцу да усмери
мо пажњу, неизоставно ћемо уочити интелектуални набој или одјеке
академске доктрине наших учених људи усмерених у правцу изража
вања или дубоког разумевања и доживљаја присутности хармоније,
односно искрене тежње за успостављањем складне сазнајне целине
између духовног и чулног (материјалног) света, између света науке,
55 Savo Šumanović, „Slikar o slikarstvu”, Književnik: časopis za jezik i poviest
hrvatsku i srbsku i prirodne znanosti, 1 (1924): 20–24. Нажалост, Шумановић, је
дан од српских прегалаца теорије хармоније, није имао прилике да нам за
свога живота до краја дочара свој став о реду и хармонији у уметности јер су
његов живот, заједно са још сто педесет Срба из Шида, на Велику Госпојину
1942. године прекинуле хрватске усташе, које су га након дводневног звер
ског мучења убиле.
56
Ksenija Atanasijević, Etika feminizma, prir. Ljiljana Vuletić (Beograd: Helsinški
odbor za ljudska prava u Srbiji, 2008), 80.
49
уметности и технологије. Такав развојни пут уочавамо и у речима Ста

нислава Винавера (1891–1955), истакнутог српског песника, књижев
ника, преводиоца, дипломате, новинара и ратника (једног од 1300
каплара), који је на Сорбони студирао математику и физику, а који
је у књизи Громобран свемира (1921), у одељку Mанифес� екс�ресио-
нис�ичке школе, указао да промена хармонија васионе (макросвета)
уједно значи и спрегнуту промену на нивоу микросвета:
„Када се мења основна хармонија васељене, мора се промени
ти и најосновнији атом те васељене, мора се извести социјална
револуција у атомима која ће преобратити и саме старе атоме
[...]”.57
Постојаност хармоније представља идеју коју Винавер одражава и
када је реч о проблему „мисли” и „смисла”. Такав пример налазимо у
оквиру књиге Евро�ска ноћ и �руге �есме, у којој се налазе стихови по
свећени вечној хармонији, оној која је до сада преболела све покушаје
нарушавања равнотеже:
„[...] Мисао, смисао, речи, дела,
Све се спаја чудно слаже:
Све је присне равнотеже
Хармонија преболела”.58
Винаверов став на својеврстан начин допуњавају речи Растка
Петровића (1898–1949), истакнутог српског књижевника, сликара и
дипломате, који своју мисао окреће у правцу дистинкције и разуме
вања односа случајности и хармоније. У есеју Пробуђена свест (Јуда),
Петровић указује на њихова опозитна дејства, наглашавајући притом
да из њихове опречности хармонија излази као победник, о чему се
изразио следећим речима:
„[...] Ова последња мисао биће посвећена пријатељима који
неће никад бити овенчани славом: Теорија о Монадама није
ме ничем извесном научила; Случајност и Хармонија не трпе се
као сарадници. Постоји ли Случајност: онда она улази у трагич
ни материјал природе; док Хармонија пре ступа као осмех на
лице победничево: Човек је непрегледности животиња, то јест
звер чије су чељусти разјапљене према бескрајности [...]”.59
57 Станислав Винавер, Громобран свемира (Београд: Филип Вишњић, 1985),

24.
58
Станислав Винавер, „У сну река”, у Евро�ска ноћ и �руге �есме (Београд:
Српска књижевна задруга, 1973), 137.
59 Растко Петровић, Сабране �есме (Београд: Српска књижевна задруга,
1989), 108.
50
И Михаило Петровић Алас (1868–1943), истакнути српски мате

матичар, професор Београдског универзитета и академик САНУ, до
такао се принципа хармоније, односно „хармонијског реда”. У делу
Феноменолошко �ресликавање (1933), Петровић је у оквиру поглавља
(десета глава) које се односи на „примере феноменолошког и ин
верзног пресликавања у временским фактима”, у делу у коме износи
гледиште о „механизму синхронизације појава са слабљеним осцила
цијама које проистичу из периодичних услова”, указао на следеће:
„Кад се у току какве периодичне појаве са поступно слабље
ним синусоидалним осцилацијама појави ма какав периодичан
узрок X, појава ће се променити на тај начин што ће се у њој
појавити суперпозиција више осцилаторних појава: једне која
се убрзо после тога гаси и која има периоду појаве пре акције
узрока X, и других, у ограниченом или бескрајном броју, са од
говарајућим периодама које су аликвотни делови периоде пр
вобитне појаве и које формирају један хармонијски ре� [...]”.60
У вези са поменутим „хармонијским редом”, Петровић је указао
на аналогију са хармонијским звуцима у акустици:
„Свака од ових последњих представља по једну елементарну
појаву и такве појаве играју, наспрам целокупне резултујуће
појаве, улогу коју играју хармонијски звуци у специјалним аку
стичким проблемима [...]”.61
С друге стране, у недовршеној феноменолошкој студији Ме�а-
форе и алегорије (постхумно објављеној 1967. године), Петровић је
разматрајући „примере разноврсних научних сличности”, навео и то
да „аналогије по специфичности дају повода и употреби нарочитих
специјалних фигура у изражавању, у књижевности и у поезији, па и у
обичном, свакидашњем животу”. Тако је у погледу „штампе” указао
да се и она понаша у скла�у, и то у складу са масом, чинећи притом
аналогију са синхронизацијом вибрирања жице на виолини и звука
оближње харфе (други одељак, 12.; део „Сличност међу диспаритет
ним појавама резонанце”):
„За штампу се, на пример, каже да увек вибрира у складу, у
истом тону, са вибрацијама масе, као што жица на виолини ви
брира у истом тону са звуком харфе која је у близини”.62
60 Михаило Петровић, Ма�ема�ичка феноменологија. Сабрана �ела, Књига 6
(Београд: ЗУНС / БИГЗ, 1998), 174.
61 Ibid.
62 Михаило Петровић, Ме�афоре и алегорије. Сабрана �ела, Књига 13 (Бео
град: ЗУНС / БИГЗ, 1997), 62.
51
У истој студији (други одељак, 14.), разматрајући „свођење чиње

ница на типове”, Петровић појам хармоније (склада) уводи прили
ком разматрања позитивистичке филозофије за коју је указао да се
састоји у томе „да се све оно што се мора претпоставити ради раз
умевања онога што постоји или се збива, као и број ставова о поје
диначним случајевима нечега општијег, сведе на што је могуће мању
меру [принцип економичности]”, наглашавајући притом да је то „у
исти мах, и идеални, асимптотни циљ свих наука”.63 Притом, Петро
вић указује да све „што доводи до могућности груписања чињеница
по њиховим заједничким цртама, доприноси у исто време и томе
да се приђе за корак таквом циљу”.64 Наш истакнути математичар
је нагласио да у том погледу „метафоре и алегорије, које су један
специјални облик потпунијег или овлашнијег изражавања сличности
чињеница по тим заједничким цртама, неоспорно доприносе идеји
таквог груписања”.65 Објашњавајући начин на који је дошло до поме
нутог груписања, Петровић је указао на то да се оно „одвајкада вр
шило при општим дефиницијама облика, као и при налажењу општих
правилности и закона за поједине врсте чињеница”.66 Том приликом,
наш истакнути математичар је начинио аналогију, нагласивши да је
томе сличан и „начин груписања по метафорама и алегоријама”. Наи
ме, како истиче Петровић, један тип чињеница се добија онда када се
постигне „заједничка слика посматраних чињеница са одређеног гле
дишта посматрања”, то јест када се „она толико упрости и уопшти да
њени саставци изгубе свако специфично конкретно значење” и када
се они сведу „на нешто апстрактно и типско, што се може привезати
за најразноврсније елементе а да још увек задржавају оно што треба
за могућност предвиђања последица”.67
Наводећи облике груписаних типова Петровић је указао на девет
примера, од којих је за девети пример („нагомилавање и понављање
чињеница ситних узрока има за последицу крупне ефекте”) нагласио
да представља тип који „обухвата безброј појединачних фактора ове
врсте”, међу којима се налазе и они попут тога да „капи воде буше
гранитну стену”, „зрнце песка изједа челичну осовину точка и прело
ми је”, док „ситни неспоразуми покваре занавек хармонију заједнич
63 Ibid., 72.
64 Ibid., 73.
65 Ibid.
66 Ibid.
67 Ibid.
52
ког живота”.68 Притом, Петровић је указао да типови које je набројао

„нису везани искључиво за чињенице материјалне природе”, већ да
они обухватају и „чињенице свих могућих конкретних природа, како
у материјалном тако и у импондерабилном свету”.69
Ни истакнути српски грађевински инжењер, математичар, астро
ном, климатолог и један од првих историчара науке у српском
друштву, Милутин Миланковић (1879–1958), творац Канона осунча-
вања, не заобилази тему хармоније. У својој књизи Кроз царс�во на-
ука Миланковић прави историјски осврт у погледу развоја астроно
мије, подсећајући нас да је хармонија васионе била антички идеал у
погледу спознаје уређења света. Изразивши се у дијалошкој форми
(попут Платона), Миланковић нас упознаје са античком спознајом и
претпоставком о улози хармоније у деловању васионе, о чему износи
следеће речи:
„[Пи�агора:] Када сам се, после свих тих сазнања, обазрео у
природи, нашао сам у њој све те хармоније. Књига природе ис
писана је бројевима – хармонија природе је хармонија бројева
[...] Таква хармонија [изражена „у једноставним аритметичким
размерама”] испољава се у саставу целе васионе. Полупреч
ници кристалних небеских сфера о којима сам вам говорио
стоје, као што сам то могао да израчунам из времена обртања
тих сфера, такође у једноставним хармоничним размерама.
Нашим ушима нечујна музика сфера употпуњава ту хармонију.
Зато васиона оличава савршен један поредак, лепо изражен
речју Космос”;70
односно,
„[Пи�агора:] Хармонија васионе – то је говор бројева! То је
дубоки смисао свих мојих сазнања. – Број обухвата све! Он је
израз свега бивствовања. Говор бројева је виши и савршенији
но говор нашег језика [...]”.71
И заиста, начин на који је и Миланковић писао о античком схва
тању реда (поретка) у природи и космосу, у потпуном је складу са сна
гом идеје коју је теорија хармоније имала међу српским мислоцима
18, 19. и 20. века. Од исте идеје није одступио ни професор Иван Ђаја
(1884–1957), истакнути српски и светски биолог и физиолог, ректор
68 Ibid., 74.
69 Ibid., 74.
70 Милутин Миланковић, „Питагора”, у Кроз васиону и векове / Кроз царс�во
наука (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997), 273–274.
71 Миланковић, Кроз васиону и векове / Кроз царс�во наука, 274.
53
Београдског универзитета, члан САНУ и Француске академије, осни

вач Физиолошког завода и прве катедре за физиологију у словенском
свету. У својим списима Ђаја је настојао да смисао хармоније унесе и
у физиологију, то јест у опште разумевање живота и функција (меха
низама) које живот са собом носи. Довољно је да се подсетимо не
ких од Ђајиних поглавља која довољно говоре о дубини хармонијског
промишљања о свету и животу. Међу таквима се налазе и следећа:
„Хаос и хармонија” (О� живо�а �о цивилизације, I); „Скучен домашај
биолошке хармоније” (О� живо�а �о цивилизације, VII), из 1933. го
дине; или, поглавља у књизи Човек и инвен�ивни живо� (L’Homme et
la vie inventive, 1955), међу којима се истичу: „Одсуство хармоније у
живоме свету узетом у целини”, „Хармонија и прилагођавање”, „Хар
монија не прелази оквир јединке и врсте” и „Живи организам је једна
истинска хармонија у природи”, која су довољно речита да усмере
нашу пажњу према идеји и принципима хармоније у делу овог ис
такнутог српског научника. Тако у књизи О� живо�а �о цивилизације
Ђаја наводи:
„[...] Све је то нешто друго него хаос! А што тај скла� бива поре
мећен сударима у васиони, вулканским ерупцијама, трéшња
ма, поплавама и другим земаљским катастрофама, то само
потврђује његову стварност. Ако томе додамо шта све наша
осетљивост црпе из природе, у којој налази и појам и узоре
лепога, није ли тада заиста природа једно велико дело, је�на
не�ос�ижна хармонија?”.72
Указујући на сукоб сила, Ђаја у истом поглављу износи став у коме
наглашава да хаос заправо представља само прелаз из једне хармо
није у другу, у неко ново динамичко равнотежно стање:
„[...] Јер из сукоба сила које слепо делују на основу закона
механичке узрочности, морају потећи нека више или мање
уравнотежена стања и једнолика збивања, која нам дају слику
хармоније. Да би се па хаос могао трајно одржати, потребно је
да у њему непрекидно узимају удела нови чиниоци, или да се
они који га сачињавају сваког часа друкчије понашају. Хаос је
дакле нешто сложеније од хармоније неорганског све�а, �а је
с�ога само �релазно с�ање из �оремећене равно�еже у нову
равно�ежу. Зато велимо да неоргански свет не тражи своју
промисао [...]”.73
72 Иван Ђаја, „Хаос и хармонија”, О� живо�а �о цивилизације (Београд: Из

давачка књижарница Геце Кона, 1933), 9–10.
73 Ibid., 11.
54
У другом поглављу исте књиге, Ђаја нас подсећа да је сврха жи

вота да развије и одржи ре�, док је организација сваког живог бића
заправо пример посебности различитих хармоничних скло�ова:
„[...] Али у погледу своје организације, живо биће има очевид
ну сврху, а то је: да се живот развије и одржи по некоме �рави-
лу и ре�у. Не само да нам се организација живих бића указује
целисходном у поменутом смислу, већ је јединствен пример
хармоничног скло�а”.74
Наш истакнути физиолог не одступа од хармоније ни у књизи
Трагом живо�а и науке (1931), у којој ре� и хармонију доводи у везу
са константама понашања човека, указујући између осталог и на
следеће:
„[...] Кад би се сваки човек у истим приликама увек на исти
начин понашао, закони би потекли сами, и ре� и хармонија би
били савршенији него што се могу постићи прописаним закони
ма, премда би тај ред био друге природе”.75
Такође, када је у питању „човек од реда”, Ђаја у наведеној књи
зи принцип хармоније доводи у везу са развојем науке напомињући
да „човек од реда и система налази у науци хармонију и предмете за
класификацију [...]”.76 Посебну градацију хармоније природних струк
тура Ђаја је разматрао у књизи Човек и инвен�ивни живо�, у којој
је на суптилан начин направио разлику између хармоније неживе и
живе материје, односно разлику у хармонији биолошке и машинске
интелигенције.
Почетком четрдесетих година 20. века, принцип хармоније – као
основно начело разумевања, развоја и праксе медицине, уочавамо у
раду др Петра Ј. Станковића, који у књизи Божанска ме�ицина (1941)
указује на следеће:
„За једног правог лекара је стога од првенственог значаја да са
самим собом буде начисто, да има правилно схватање о све
ту и људима, као и о општим животним проблемима. Њега не
смеју да море сумње и неизвесност, већ се неминовно мора на
лазити у стању апсолутне духовне хармоније и спокојства. Да
74 Иван Ђаја, „Целисходна природа живих бића”, О� живо�а �о цивилиза-

ције (Београд: Издавачка књижарница Геце Кона, 1933), 22.
75
Иван Ђаја, „Научна истина”, Трагом живо�а и науке (Београд: Издавачка
књижарница Геце Кона, 1931), 76.
76
Иван Ђаја, „Да ли је наука објективна”, Трагом живо�а и науке (Београд:
Издавачка књижарница Геце Кона, 1931), 92.
55
би пак доспео до тог стања, има да прође кроз разне ступњеве

етичког усавршавања”.77
Разматрајући однос добра и зла, Станковић у поменутом спису на
води следеће:
„[...] Изгледаће можда парадоксално ако се тврди да у свету
постоји савршена хармонија, и да је основно битно обележје
свих природних манифестација тенденција да послуже до
бром. Бол, туга, јад, материјалне оскудице и несреће, у ствари
су позитивни фактори, неопходно потребни за усавршавање
човечје личности. У материјалном изобиљу, миру и благостању
не може никад доћи до стварања јаких карактера [...]”.78
Такође, и када је реч о односу болести и здравља, Станковић из
носи претпоставку да се здравље заправо огледа у хамоничном ра�у
свих делова организма:
„Ако се постави питање шта је болест, добиће се одговор да је
то поремећај нормалног функционисања једног или више ор
гана или пак целог организма. Ако се здравље огледа у хармо
ничном раду свих делова нашег тела, онда се као болест има
означити свака настала дисхармонија [...]”.79
Слично Ђаји,80 али са становишта развоја алтернативног и хо
листичког приступа медицини, Станковић указује на значај успо
стављања хармоније у раду и целисходности људског организма:
„Човечји организам како по својој структури тако и по усло
вима под којима треба да живи на земљи, одређен је да буде
здрав. Проучавајући детаљно састав и рад појединих органа,
ткива и ћелија као и њихов међусобни утицај наилазимо сву
да на савршенство у погледу целисходности и хармоније рада
[...]”.81
Наставак у следећем броју.
77 Петар Ј. Станковић, Medicina Divina (Божанс�вена ме�ицина): веш�ина ле-

чења у све�лос�и магије, философије и Божанског с�варања (Београд: Књи
жарница Милорада П. Милановића, 1941), 122.
78 Ibid., 142.
79 Ibid., 199.
80 Иван Ђаја, О� живо�а �о цивилизације (Београд: Књижарница Геце Кона,
1933).
81 Станковић, Medicina Divina, 206. Такође, видети Petar J. Stanković, O
prirodnom lečenju i psihičkoj harmoniji (Beograd: Predrag & Nenad, 2007), 11–26.
56
1. Андрић, Иво. Уме�ник и његово �ело (есеји, огле�и и чланци). Београд:

Просвета, 1985.
2. Андрић, Иво. Знакови �оре� �у�а. Београд: Просвета, 1981.
3. Atanasijević, Ksenija. Etika feminizma. Priredila Ljiljana Vuletić. Beograd:
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2008.
4. Bošković, Ruđer. Teorija prirodne filozоfije. Zagreb: Sveučilišna naklada
Liber, 1974.
5. Будимир, Милан. Са балканских ис�очника. Београд: Српска књижевна
задруга, 1969.
6. Благојевић, Милош. Ср�ска �ржавнос� у сре�њем веку. Београд:
Српска књижевна задруга, 2011.
7. Bogdanović, Bogdan. Mali urbanizam. Sarajevo: Narodna prosvjeta, 1958.
8. Богдановић, Димитрије. Јован Лес�вичник у визан�ијској и с�арој
ср�ској књижевнос�и. Београд: Византолошки институт САНУ, 1968.
9. Богдановић, Димитрије. „Крмчија светога Саве”. У Међунаро�ни на-
учни ску� – Сава Немањић – све�и Сава: ис�орија и �ре�ање, 91–99.
Београд: САНУ, 1979.
10. Борисављевић, Милутин. Зла�ни �ресек и �руги есеји. Београд: Српска
књижевна задруга, 1998.
11. Borisavljević, Milutin. Optičko-fiziološka perspektiva. Beograd: Ministar
stvo građevine FNRJ, 1948.
12. Borissavliévitch, Milutin. Traité d’esthétique scientifique de l’architecture:
avec 512 figures. Paris: M. Borissavlievitch, 1954.
13. Borissavliévitch, Milutin. Lе Nombre D’Or. Paris: Librairie Scientifique et
technique A. Blanchard, 1963.
14. Bošković, Ruđer. Teorija prirodne filozоfije. Zagreb: Sveučilišna naklada
Liber, 1974.
15. Boscovich, Rogerio Josepho. Theoria Philosophiæ naturalis redacta ad
unicam legem virium in natura existentium. Venetiis: Ex Typographia
Remondiniana, 1758.
16. Будимир, Милан. Са балканских ис�очника. Београд: Српска књижев
на задруга, 1969.
17. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (I): Momenat oblika”. Izgradnja,
6 (1978): 1.
18. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (IV): Mitologija oblika”.
Izgradnja, 9 (1978): 1.
57
19. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (V): Geometrijska analogija

oblika”. Izgradnja, 11 (1978): 1.
20. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (VI): Dijalektika sveta”.
Izgradnja, 1 (1979): 3.
21. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (VII): Dijalektika sistema ili
dijalektika antihaosa”. Izgradnja, 2 (1979): 5.
22. Brkić, Aleksеj. Predgovor za jednu teoriju grada. Vrnjačka Banja: Zamak
kulture, 1981.
23. Велимировић, Николај. Религија Његошева. Београд: Издање С. Б.
Цвијановића, 1921.
24. Вулетић-Вукасовић, Јово. „Хармонија: Пјесма Силвију”. Босанска вила,
10, 2 (1895): 21.
25. Велимировић, Николај. Вла�ика Николај: Изабрана �ела у �есе� књига,
3. Уредник Љ. Ранковић. Ваљево: Глас цркве, 1996.
26. Велимировић, Николај. Религија Његошева. Београд: Издање С. Б.
Цвијановића, 1921.
27. Винавер, Станислав. Громобран свемира. Београд: Филип Вишњић,
1985.
28. Винавер, Станислав. Евро�ска ноћ и �руге �есме. Београд: Српска књи
жевна задруга, 1973.
29. Gavela, Branko. Istorija umetnosti antičke Grčke. Beograd: Naučna knjiga,
1969.
30. Гавриловић, Богдан. Кул�ура и хармонија: све�осавски говор рек�о-
ра Београ�ског универси�е�а Бог�ана Гавриловића (�ржан 27. јануара
1924). Београд: Штампарија Драг. Грегорића, 1926.
31. Дероко, Александар. Са са�рим неимарима: сре�њовековни манас�и-
ри у Србији, Црној Гори и Маке�онији. Београд: Туристичка штампа,
1967.
32. Домановић, Радоје. Сабрана �ела, II. Београд: Просвета, 1964.
33. Доментијан. Живо� Све�ога Саве и Живо� Све�ога Симеона. Уредник
Радмила Маринковић. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга,
1988.
34. Дучић, Јован. Песме. Нови Сад: Матица српска, 1984.
35. Дучић, Нићифор. „Крмчија Морачка”. Гласник ср�ског ученог �ру
ш�ва, 2, 8 (1877).
36. Ђаја, Иван. О� живо�а �о цивилизације. Београд: Издавачка књижар
ница Геце Кона, 1933.
37. Ђаја, Иван. Трагом живо�а и науке. Београд: Издавачка књижарница
Геце Кона, 1931.
58
38. Ђурђевић, Марина. „Живот и дело архитекте Милана Злоковића

(1898–1965)”. У Го�ишњак гра�а Београ�а. Београд: Музеј града
Београда, 1991.
39. Đurđević, Marina. „Položaj lepog u estetici arhitekture Milutina Bori
savljevića”, u Položaj лео�ог u estetici: Zbornik radova, 169–178. Beograd:
Estetičko društvo Srbije / Pančevo: Mali nemo, 2005.
40. Ђурић, Војислав Ј. Иконе из Југославије. Београд: Научно дело, 1961.
41. Зорић, Петар. Законо�равило Све�ога Саве и �равни �ранс�лан�и.
Београд: Правни Факултет, Универзитет у Београду.
42. Zloković, Milan. „Uticaj proporcijskog sistema Blondelove Kapije
sv. Deni-a u Parizu na nedovoljno rasvetljeni problem proporcija u
arhitekturi”. Godišnjak tehničkog fakulteta (1946/1947).
43. Zloković, Мilan. „Uloga neprekidne podele ili ‘zlаtnog preseka’ u
arhitektonskoj kompoziciji”. Pregled arhitekture, 1–2 (1954).
44. Zloković, Мilan. „Uloga neprekidne podele ili ‘zlаtnog preseka’ u
arhitektonskoj kompoziciji”. Pregled arhitekture, 3 (1955).
45. Zloković, Milan. „Divina proportione ≠ sectio aurea”. Pregled arhitekture,
4–5 (1955/1956).
46. Zloković, Milan. „Geometrijska analiza proporcijskog sklopa arhitektonskih
redova po Viwoli”. Zbornik radova arhitektosnkog fakulteta, II (1956).
47. Злоковић, Милан. „За улогата и значењето на пропорционите ше
стари во композициските методи на античката ликовна уметност”.
Зборник Техничког факул�е�а у Ско�љу 1957/1958 (1960): 43–94.
48. Zloković, Milan. „Integrisanje ‘MODULORA’-a u internacionalni modularni
sistem”. Arhitektura i urbanizam, 6 (1960).
49. Zloković, Milan. „La coordinazione modulare”. U Industrializzazione
dell’edilizia. Bari: Istituto di Architettura della Facoltà di Ingegneria,
Università degli Studi di Bari, Dedalo libri (1965).
50. Илић, Војислав. Песме. Нови Сад: Матица српска, 1984.
51. Јовановић, Јован Змај. Песме: лирске, мисаоне, ро�ољубиве. Нови Сад:
Матица српска, 1984.
52. Кнежевић, Божидар. Човек и ис�орија. Нови Сад: Матица српска;
Београд: Српска књижевна задруга,1972.
53. Константин Филозоф, Повес� ио словима (Сказаније о �исменех) –
изво�и / Жи�ије �ес�о�а С�ефана Лазаревића. Београд: Просвета /
54. Костић, Лаза. Основно начело: кри�ички уво� у о�ш�у философију.
Београд: Култура, 1961.
59
55. Кујунџић, Милан. Све� хармоније – чи�ао као �рис�у� к својим фило-
зофијским �ре�авањима у Великој школи у Београ�у, 9. фебруара 1866.
Београд: Државна штампарија, 1866.
56. Кујунџић, Милан. Кра�ак �регле� хармоније у све�у, I. Срце или Наука
о осећању. Београд: Државна штампарија, 1867.
57. Кујунџић, Милан. Кра�ак �регле� хармоније у све�у, II. Наука о свес�и.
Београд: Државна штампарија, 1872.
58. Marjanović, Minja. „Milan Zlokovic and the Problem of Proportions in
Architecture”. SAJ , 2 (2010): 69–96.
59. Миланковић, Милутин. Кроз васиону и векове / Кроз царс�во наука.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997.
60. Мilenković, Branislav. „O kompoziciji grčkih hramova” (I–II deo). Arhi
tektura i urbanizam, 39–40 (1966).
61. Милутиновић, Сарајлија Симо. Сербијанка. Београд: Српска књижевна
задруга, 1993.
62. Милосављевић, Предраг. „Геометријско-пропорцијске основе Тесли
них резултата истраживања из Колорадо Спрингса: пример примене
система непрекидне поделе, √ 6 , и музичке аналогије”. Phlogiston: ча-
со�ис за ис�орију науке, 24 (2016): 157–220.
63. Мошин, Владимир. „Правни списи светога Саве”. У Међунаро�ни на-
учни ску� – Сава Немањић - све�и Сава: ис�орија и �ре�ање, 101–128.
Београд: САНУ, 1979.
64. Mošin, Vladimir. „Sergije Troicki, Kako treba izdati Svetosavsku krmčiju”.
Slovo: časopis Staroslovenskoga intituta u Zagrebu, 2 (1953): 57–67.
65. Мушицки, Лукијан. Моје с�руне. Београд: Службени гласник, 2010.
66. Никодим, Милаш. Крмчија Савинска. Задар: Печатња Ив. Водицке,
1884.
67. Обрадовић, Доситеј. Сабрана �ела, I. Београд: Просвета, 1961.
68. Павић, Милорад, ур. С�ари ср�ски за�иси ина��иси. Београд: Про
света, Српска књижевна задруга, 1986.
69. Пантић, Никола К. Трак�а� о је�инс�ву, хармонији и укрш�ају �ри-
ро�ног и �уховног. Сремски карловци: Независни истраживачки цен
тар Плави змај, 1996.
70. Пекић, Борислав. Живо� на ле�у I. Београд: Службени гласник, 2013.
71. Петковић, Dis Владислав. Песме. Нови Сад: Матица српска, 1984.
72. Петронијевић, Бранислав. Ме�афизичке рас�раве. Изабрана �ела,
Први �ом. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998.
73. Петровић, Александар, одг. ур. Флогис�он – часо�ис за ис�орију нау-
ке: Хармонија у �риро�и, науци и уме�нос�и, 7 (1998).
60
74. Petrović, Đorđe. Teoretičari proporcija. Beograd: Vuk Karadžić, 1967.

75. Петровић, Михаило. Ма�ема�ичка феноменологија. Сабрана �ела,
Књига 6. Београд: ЗУНС / БИГЗ, 1998.
76. Петровић, Михаило. Ме�афоре и алегорије. Сабрана �ела, Књига 13.
Београд: ЗУНС / БИГЗ, 1997.
77. Петровић, Миодраг М. О Законо�равилу или Номоканони Све�ога
Саве: Рас�раве. Београд: Култура, 1990.
78. Петровић, Миодраг M. „Свети Сава као састављач и преводилац
Законоправила – Српског номоканона”. Ис�оријски часо�ис, XLIX
(2002): 27–45.
79. Петровић, Миодраг М. Законо�равило све�ога Саве, 1 �ео. Београд:
Историјски институт САНУ, 2005.
80. Петровић, Миодраг. Крмчија све�ога Саве: о заш�и�и обес�рављених
и социјално угожених. Београд: Драгомир Антонић, 1990.
81. Петровић, Његош Петар. Горски вијенац. Луча микрокозма. Цетиње:
Обод; Београд: Просвета, 1980.
82. Петровић, Његош Петар. Изабрана �исма. Цетиње: Обод; Београд:
Просвета, 1981.
83. Петровић, Растко. Сабране �есме. Београд: Српска књижевна задруга,
1989.
84. Петронијевић, Бранислав. О� Зенона �о Бергсона: с�у�ије и чланци из
ис�орије филозофије. Изабрана �ела, Пе�и �ом. Београд: Завод за уџ
бенике и наставна средства, 1998.
85. Петронијевић, Бранислав. Ис�орија новије филозофије. Изабрана
�ела, Шес�и �ом. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства,
1998.
86. Поповић, Јустин. Све�осавље као философија живо�а. Ваљево: Мана
стир Ћелије, 1993.
87. Popović, Mića. Sudari i harmonije. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo, 1954.
88. Радојчић, Светозар ур. Фреске сре�њовековне Србије. Београд: Гале
рија САНУ, 1969.
89. Радојчић, Саветозар. О�абрани чланци и с�у�ије 1933-1978. Београд:
Југославија / Нови Сад: Матица српска, 1982.
90. Свети Сава. Сабрани с�иси. Приредио Димитрије Богдановић. Бео
град: Просвета, Српска књижевна задруга, 1986.
91. Свети Сава. С�у�енички �и�ик, Царс�веник манас�ира С�у�еница.
Приредио Томислав Јовановић. Београд: Завод за уџбенике и настав
на средства, НБС, 1994.
92. Соловјев, Александар В. Све�осавски номоканон и његови нови �ре�и-
си (сепарат). Београд: Народна штампарија, 1932.
61
93. Станковић, Петар Ј. Medicina Divina (Божанс�вена ме�ицина): веш�и-

на лечења у све�лос�и магије, философије и Божанског с�варања.
Београд: Књижарница Милорада П. Милановића, 1941.
94. Stanković, Petar J. O prirodnom lečenju i psihičkoj harmoniji. Beograd:
Predrag & Nenad, 2007.
95. Стефановић, Венцловић Гаврил. Црни биво у срцу: леген�е, бесе�е,
�есме. Београд: Просвета, 1966.
96. Стјепановић, Станка, прир. Сарајевски �ре�ис Законо�равила Све�ог
Саве из XIV вијека: �рево�. Добрун: Дабар, 2015.
97. Стојковић, Атанасије. Арис�и� и На�алија/Фисика. Београд: Нолит,
1973.
98. Стојковић, Атанасије. Кан�ор или о�кровење еги�а�ских �ајни. Рума:
Градска библиотека; Сремски Карловци: Каирос 2008.
99. Стојановић, Коста. Рас�раве и чланци из науке и филозофије. Прва све-
ска. Београд: ИК Напредак, 1922.
100. Срејовић, Драгослав. Ле�енски Вир: нова �раис�оријска кул�ура у
По�унављу. Београд: Српска књижевна задруга, 1969.
101. Тарановски, Теодор. Ис�орија ср�ског �рава у Немањићкој �ржави.
Београд: Лирика, 2002.
102. Тесла, Никола. Чланци. Главни уредник Александар Маринчић.
103. Троицки, Сергије В. „Ко је превео Крмчију са тумачењима”. Глас
Ср�ске ака�емије наука, CXCIII, 96 (1949): 119–142.
104. Троицки, Сергије В. Како �реба из�а�и све�осавску Крмчију
(Номоканон са �умачењима). Београд: САН, 1952.
105. Troicki, Sergije. „Da li je slovenski Nomokanon sa tumačenjima postojao
pre svetog Save?”. Slovo: časopis Staroslovenskoga intituta u Zagrebu,
4–5 (1955): 111–122.
106. Троицки, Сергије В. „Главе светосавског номоканона у хиландар
ским зборницима”. Ис�ориски часо�ис, 16–17 (1966–1967): 1–14.
107. Урошевић, Лазар. Правосуђе и �исано �раво у сре�њовековној
Србији: у све�лос�и �анашњег �исаног �рава. Београд: Штампарија
„Давидовић”, 1939.
108. Филозоф, Константин. Повес� о словима (Сказаније о �исменех) – из-
во�и – / Жи�ије �ес�о�а С�ефана Лазаревића. Београд: Просвета,
109. Црњански, Милош. „Сава Немањић утемељитељ старе српске култу
ре” (1934). У С�ара књижевнос�, прир. Ђорђе Трифуновић. Београд:
Нолит, 1972.
62
110. Чанак, Милош. Ма�ема�ика и музика: ис�ина и ле�о�а – је�на зла�-

на хармонијска ни�. Београд: Службени гласник, 2009.
111. Шејка, Леонид. Трак�а� о сликарс�ву. Београд: Нолит, 1964.
112. Šejka, Leonid. Traktat o slikarstvu. Čačak: Gradac K, 2013.
113. Šumanović, Savo. „Slikar o slikarstvu”. Književnik: časopis za jezik i poviest
hrvatsku i srbsku i prirodne znanosti, 1 (1924): 20–24.
63
Predrag D. Milosavljević
University of Belgrade, Faculty of Teacher Education;
University of Belgrade, Studies at the University, History and Philosophy of
Natural Sciences and Technology, Belgrade
HARMONY AND CONSONANCE IN THE SERBIAN CULTURE AND SCIENCE:

Marking Eight Centuries of the Nomocanon of Saint Sava
(1st Part)
This article is a result of a part of research on the Saint Sava’s heritage seen
through the prism of the application of aeropagite pattern of proportion and
establishment of the social order based on the principles of harmony. The
starting point for this research was an insufficient scope of the epistemological
analysis of the Nomocanon of Saint Sava (1219) and the Serbian national
constitution that stemmed from it, but also the pursuit for comprehensive
understanding of the cause and consequence of the continuous dedication
of the Serbian begetters to the idea of harmony. The aim of this article is to
expand the image of the cognitive basis and experiences built in our medieval
heritage, with a special review of the teachings on the principle of harmony
and consonance (which have been transferred among the Serbs through the
teachings of Saint Sava from medieval to modern times). The key aspect in
that regard is the generalisation of three principles (principle of consonance,
principle of the continuity of knowledge and the principle of relatedness),
which made the medieval foundation for the preservation of the harmonious
order within the ”proportioned to God” action and conciliarity of the Serbian
church, people and the state. The article offers a short overview of the ideas,
insights and approaches in relation to the understanding and application of
the principle of harmony achieved by the greats of the Serbian science and
arts in the period from the 18th to the 20th century. The purpose of this article
is to expand the awareness of the foundations and the historical scope of
the development of the idea of harmony in the achievements of the Serbian
people, through a multidisciplinary approach to research, i.e. the centuries
of effort to establish a harmonious measure and consonance in the spiritual
development of an individual and conciliar relationship between the social,
church and state life and actions. This article is dedicated to the marking of
eight centuries of the Saint Sava’s teachings.
Key words: Saint Sava, Nomoncanon, proportion, harmony, consonance

64
оригиналан научни рад udc 17.023.34(37/38)
616.8-009.7-08:1”652”
Марина Андријашевић1
Универзитет у Београду, Филозофски факултет
– Одељење за класичне науке, Београд
О ПОДНОШЕЊУ БОЛА У АНТИЦИ2
Апстракт
У овом раду бавићемо се методама купирања бола у античким
временима. Иако су појаву болести приписивали различитим
божанствима и разноликим узроцима, Грци и Римљани су ипак
изналазили различите начине да умање како физички, тако и пси-
хички бол. Користиле су се многе опијатске биљке (мак, буника,
мандрагора, кукута) и примењивале рудиментарне лекарске ме-
тоде (каутеризација, ампутација, операција, видање травама) за
ублажавање тегоба изазваних болешћу, повредама у рату, на по-
рођају и слично. Гледано из данашње перспективе, таква лекарска
пракса свакако није била на завидном нивоу, што се не може рећи
за психолошко и филозофско поимање бола. Кључни ставови на
ову тему које проналазимо у списима античких аутора су исправ-
ни, ванвремени и дан-данас актуални. Фокус рада је на схватању
подношења бола у хеленистичкој и посебно римској филозофији,
а укратко ће бити изложена и медицинска становишта.
Кључне речи: бол, лечење, античка медицина, античка филозофија
Од настанка човечанства па до данас, људи се сусрећу са различитим

врстама бола, а самим тим и проналазе начине да га отклоне или ба-
рем ублаже. На основу достигнућа савремене медицине и фармације,
рекло би се да је скоро па недопустиво у 21. веку да трпимо бол. Иако
1 marinamilanovic@outlook.com
2 Рад је урађен у оквиру пројекта 179064: Ис�орија ср�ске филозофије, који
финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике
Србије.
65
и даље постоје здравствена стања која су праћена нелагодношћу

бола у мањој или већој мери, свакако ћемо се сложити да је савре-
мени свет поштеђен многих мука антике. Будући да је бол, осим што
представља одбрамбени систем организма, свакако једно непријат-
но искуство, и у антици су смишљали начине да се са њим изборе. Тим
проблемом су се бавили не само лекари, него и филозофи. Они су ис-
траживали узроке и природу бола, а неки од њих давали су савете
како ментално превазићи такве ситуације. Бол је заправо, према сав-
ременим истраживањима, комплексан доживљај који подразумева
сензорне, емоционално-когнитивне и бихевиоралне компоненте – то
је алармни механизам за самозаштиту организма, који има улогу да
нас брани од повреда,3 а такође нам сигнализира и појаву некаквог
поремећаја у организму.4 Како Пол Бренд (Paul Brand) и Филип Јанси
(Phillip Yancey) сматрају, бол је заправо дар будући да би без њега
наше здравље било веома угрожено, што се и дешава код пацијената
који из патолошких разлога не осећају бол.5
Хронични бол пак не можемо доживети као дар, те Алберт Швај-
цер (Albert Schweitzer) с правом каже да бол страшније управља чо-
вечанством него смрт сама.6
Бол је код Грка и митолошко биће. Песник Хесиод (Ήσίοδος) наво-
ди да су Алгеје (Άλγεα), персонификована божанства бола, кћери Ери-
де (Ἔρις), богиње раздора. Оне представљају физички и психички бол,
а рођаци су им божанства напора, заборава, глади, борбе, битака,
убиства, убица, свађа, лажи, расправа, безакоња, лудости и заклетве
– сви они су такође Еридин пород.7 У Илијади је мотив физичког или
менталног бола често присутан. Скопчан је са повредама јунакâ у боју,
приликом повратка кући, а такође је присутан у жалости и ритуалима
везаним за жаљење и у бризи за ближње.8 Физички бол се углавном
односи на рану или ударац задобијен у окршају војника, па скоро да
3 На пример, осећај бола јавља се када додирнемо врелу воду, а одмах за

њим следи и рефлекс тела да се повуче од опасности.
4 Nikola Grahek, Feeling in pain and being in pain (Cambridge: Massachusetts
Institute of Technology: The MIT Press, 2007), 7–10.
5 Paul Brand and Philip Yancey, The gift of pain (Michigan: Zondervan Publishing
House, 1997).
6 Evangelos Fradelos, Georgia Fradelou and Ekaterini Kasidi, “Pain: Aspects and
treatment in Greek antiquity”, Journal of Medical Sciences and Public Health, 2,
2 (2014): 30, фн. 4, преузето 31. 1. 2020, docplayer.net/25004178-Pain-aspects-
and-treatment-in-greek-antiquity.html.
7 Hesiodus, Theogonia, 226–227.
8 Homerus, Ilias, 6, 6; 16, 15; 18, 1–2; 22, 12; 23, 1; 24, 1.
66
М. Андријашевић, О подношењу бола у антици
нема помена о хроничном болу као пратиоцу одређене болести.9 Из-

узетак би могао бити митски јунак Ахејац Филоктет (Φιλοκτήτης), који
је десет година трпео бол од уједа змије. У хомерском свету бол и
болест често су се доживљавали као божија казна за људе и њихов хи-
брис.10 Еклатантан пример из Илијаде је куга коју је Аполон (Ἀπόλλων)
послао Грцима јер су повредили ћерку његовог свештеника Хри-
са (Χρύσης). Најпознатији исцелитељ грчких јунака је кентаур Хирон
(Χείρων) који се разумео у многе траве и њима помагао повређенима.
У корену његовог имена је реч рука (χεῖρ) што, како Климис (G. Klimis)
сматра, упућује на то да у њима има магију.11 Лечење травама је било
веома заступљено у хомеровим еповима.12
Античка трагедија се темељи на страдању и патњама протаго-
нисте. Са физичким и осталим облицима бола се боре многи јунаци
антике, као што су Едип (Οἰδίπους), Антигона (Ἀντιγόνη), Ајант (Αἴας)
и други.13 Као што могу да пошаљу болест, богови могу и да изле-
че. Аполон се сматрао богом медицине, а поменути кентаур Хирон
је Аполоновог сина Асклепија (Ἀσκληπιός) упутио у тајне исцелитељ-
ства.14 У Илијади се као велики лекари и исцелитељи помињу и Аскле-
пијеви синови Махаон (Μαχάων) и Подалирије (Ποδαλείριος).15
9 Spyros G. Marketos and Gеorgios J. Androutsos, “The Healing Art in the Iliad”,
in History of Mechanism and Machine Science 6 – Science and Technology in Homeric
Epics, ed. Stefanos A. Paipetis (Dordrecht: Springer, 2008), 275, 279; У Илијади
је поменуто укупно 147 случајева рањавања: 106 убода копљем, 17 посеко-
тина од мача, 12 повреда нанетих стрелом и исто толико праћком. Повреде
су обично локализоване у пределу незаштићених делова тела (глава, врат и
екстремитети). Такође је занимљиво поменути да Хомерови повређени јуна-
ци не болују дуго – или умиру од последица повреде или се брзо врате уоби-
чајеним активностима.
10 Гр. ὕβρις – охолост, грех. Fradelos, Fradelou and Kasidi, Pain: Aspects and
treatment in Greek antiquity, 30, 31; Homerus, Ilias, 1. 2.
11 G. Klimis, “Medicinal Herbs and Plants in Homer”, in History of Mechanism
and Machine Science, 6 – Science and Technology in Homeric Epics, ed. Stefanos A.
Paipetis (Dordrecht: Springer, 2008), 284.
12 Homerus, Ilias, 4, 2; 5. 12; 11, 12; 19, 8; Roselyne Rey, The History of Pain (Cam-
bridge: Harvard University Press, 1995), 421–422.
13 Fradelos, Fradelou and Kasidi, Pain: Aspects and treatment in Greek antiquity,
32–33.
14 Hiron, Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje (Leksikografski zavod Miro-
slav Krleža, 2020), преузето 19. 5. 2020, www.enciklopedija.hr/Natuknica.
aspx?ID=25719.
15 Homerus, Ilias, 2. 8. 732; Marketos and Androutsos, The Healing Art in the Iliad,
280.
67
Према модерним стандардима, антички живот је био препун фи-

зичког бола – жене су трпеле бол на порођају,16 војници на бојном
пољу, док су робови на њивама често били шибани, што је био вид
телесне казне. Свакако су међу становницима старог века биле при-
сутне зубобоља, главобоља, па и костобоља, ако су били те среће да
дочекају старост.17 Практиковале су се и одређене операције – ам-
путација, царски рез, санирање бруха, уклањање хемороида и тумо-
ра, као и вађење зуба, а добар хирург је био онај који је радио брзо
и био довољно миран да издржи вриштање несрећника на коме је
интервенција вршена.18 Пацијенти су умиривани физички – неколи-
ко јаких људи их је држало док је операција трајала, а постојали су и
разни биљни екстракти који су изазивали опијеност код људи.19 Међу
њима су мак и буника, о чијој употреби је писао Плиније Старији (Gaius
Plinius Secundus),20 као и мандрагора, коју су Грци мешали са вином и
давали предоперативно против болова.21 Проблем код примене ових
биљака је представљало дозирање. Кукута је такође коришћена као
опијат, али је у већој дози могла имати фаталне последице. Зна се да
је Сократ (Σωκράτης) извршио смртну казну на коју је био осуђен по-
пивши отров направљен управо од ове биљке.
Хипократ са Коса (Ἱπποκράτης ὁ Κῷος) је третирао бол на хомеопат-
ски начин, следећи принцип да се „слично сличним лечи“. Одређене
ране је санирао каутеризацијом (спаљивањем), а користио је и поме-
нуте наркотике – мак, бунику, мандрагору и посебну врсту биљака из
рода �омоћница (лат. solanum).22 Хипократови настављачи дефиниса-
16 Meдeja изjaвљуje дa би трипут у бoj пoшлa нeгo jeднo рoдилa дeтe. Eurip-
ides, Medea, 250; Euripid, Izabrane drame, prevod stiha Gordan Maričić (Beograd:
Plato, 2007), 148.
17 William Harris, “Pain and Medicine in the Classical World”, in Columbia Stud-
ies in the Classical Tradition –Pain and Pleasure in Classical Times, еd. William Har-
ris (New York: Columbia University in the City of New York, Koninklijke Brill NV,
2018), 55.
18 Jeremy Keller, “An Exploration of Anaesthesia through Antiquity”, in History
of Medicine Days, ed. William Whitelaw (Alberta: The University of Calgary: Facul-
ty of Medicine, 2005), 258.
19 Ibid.
20 Gaius Plinius Secundus, Naturalis historia, 20. 198–203; 25. 164; Rey, The His-
tory of Pain, 41–43.
21 Gaius Plinius Secundus, Naturalis historia, 25. 94.
22 Gugsa Nemera Germossa, “History of Pain and Pain Management”, Crimson
Publishers, 3, 4 (2018): 247, fn. 4, преузето 31. 1. 2020, crimsonpublishers.com/
rmes/fulltext/RMES.000567.php.
68
ли су различите карактеристике бола у погледу његове локализације,

трајања и повезаности са другим симптомима, те се развио богат во-
кабулар везан управо за бол.23
Корнелије Целз (Aulus Cornelius Celsus) је у склопу терапије бола
саветовао одмор, али и вежбање, пуштање крви, чак и усецање коже
и стављање уметака од смоле. Избор и редослед третмана зависили
су од врсте и интензитета бола. 24
Аретеј (Ἀρεταῖος) из Кападокије је веровао да бол својим заједнич-
ким деловањем узрокују хладноћа и сувоћа. Бавио се класификацијом
бола, посебно главобољом. Бол је лечио пуштањем крви, испирањем
врућом водом, каутеризацијом врелим гвожђем и утрљавањем леко-
витог биља.25
Гален (Κλαύδιος Γαληνός) је експериментисао на животињама и од
тада је устаљена идеја да бол није својствен само човеку. Он је разли-
ковао моторне – јаке нерве, и сензорне – благе нерве. Благи нерви
примају осећај, а јаки служе за реаговање. Класификовао је бол као
компоненту осећаја додира и разликовао четири врсте бола, напра-
вивши поделу која је остала и до модерних времена.26
Поред поменутих лекара, бол је као појава занимао и многе антич-
ке филозофе.
Поменућемо најпре софисту Антифонта из Атине (Ἀντιφῶν). Он се
сматра зачетником психотерапије јер је тврдио да говорима може
помоћи напаћеним душама. „Приписује му се заснивање тешења као
беседничког умећа, чак и оснивање санаторијума у Коринту где је бе-
седама исцељивао болесне.“27
23 Elisabeth Astyrakaki, Alexandra Papaioannou and Helen Askitopoulou,

“References to Anesthesia, Pain, and Analgesia in the Hippocratic Collection”,
Anesthesia & Analgesia, 110, 1 (2010): 193, преузето 19. 5. 2020, doi: 10.1213/
ane.0b013e3181b188c2.
24 Ibid.
25 Ibid.
26 Ibid., 247–248.
27 Виолета Јелачић Србуљ, Rhetorikè téchne (Београд: Rhetoriké téchne, 2007),
46; Lucius Mestrius Plutarchus, Vitae decem oratorum, 1. Исто сматра и Плутарх:
„Јер, речи могу бити лековите за ојађену душу, кад неко у прво време умири
срце.“ – Lucius Mestrius Plutarchus, Conslolatio ad Apollonium, 2; Noel Putnik,
„Plutarh i Seneka: dva pristupa tešenju ožalošćenih“, u Lucida Intervalla, 30, prev.
Milosav Vešović (Beograd: Filozofski fakultet, 2004): 31.
69
Питагора са Самоса (Πυθαγόρας ὁ Σάμιος) је веровао да бол и бо-

лест могу пореметити хармонију душе. Сматрао је да човек тежи за-
довољству, а бол пак долази невољно.28
Питагорејац Алкмеон (Ἀλκμαίων) из Кротона је сматрао да се цен-
тар бола и других осећаја налази у мозгу,29 а први је изнео тврдњу да
здравље представља стање уравнотежености телесних течности, а да
болест настаје када једна од њих надвлада остале, али и услед лоших
утицаја спољне средине, исхране и начина живота.30
Платоново (Πλάτων) поимање бола се мењало током његовог
истраживачког рада. У спису Горгија (Γοργίας) износи становиште да
је бол недостатак, а задовољство испуњење.31 Бол је заправо жеља
која чека задовољење, а за пример су узети осећаји глади и жеђи.32
Овај став преузео је и Гален.33 Касније, у спису Филеб (Φίληβος), Платон
каже да је бол уништавање природне комбинације, односно склада
и равнотеже границе и неограниченог у живом организму, а велику
улогу у перципирању бола и задовољства има душа.34 У контексту
антагонистичког односа ова два филозофска концепта, треба истаћи
28
Phedon Plato, 86b7–c5; Fradelos, Fradelou and Kasidi, Pain: Aspects and treat-
ment in Greek antiquity, 31, fn. 18.
29 DK, A5, A8, A10. Џон Барнет, Рана грчка филозофија, прев. Бранимир Глиго-
рић (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2004), 233: Он (Алкме-
он) је сматрао да је мозак заједнички сензоријум (чулни апарат), и то схва-
тање су Хипократ и Платон преузели од њега, док су се Емпедокле, Аристотел
и стоици вратили примитивнијем гледишту по коме је срце централни чулни
орган.
30 Aetius, 5, 30, 1; Барнет, Рана грчка филозофија, 235, фн. 81 – прев. Сандра
Шћепановић: Алкмеон за здравље каже да је обједињујућа равноправност

сила – влажног, сувог, хладног, топлог, горког, слатког и осталих – а да прев-
ласт једне од њих ствара болест. Fradelos, Fradelou and Kasidi, Pain: Aspects
and treatment in Greek antiquity, 31. fn. 19, 20.
31 George Couvalis and Matthew Usher, “Pain and Pleasure in Plato’s Physiol-
ogy”, in Greek Research in Australia: Proceedings of the Biennial International Con-
ference of Greek Studies, еd. Elizabeth Close, Michael Tsianikas and George Frazis
(Adelaide: Flinders University Department of Languages - Modern Greek, 2005),
39–52.
32 Plato, Gorgias, 496.
33 Véronique Boudon-Millot, “Must We Suffer in Order to Stay Healthy? Pleasure
and Pain in Ancient Medical Literature”, in Columbia Studies in the Classical Tradi-
tion – Pain and Pleasure in Classical Times, еd. William V. Harris (Columbia: Konin-
klijke Brill NV, 2018), 42.
34 Plato, Philbos, 32b–32c.
70
да Платон сам престанак бола није сматрао задовољством, већ само

враћањем у неутрално стање.35
Аристотел (Ἀριστοτέλης) је сматрао да је бол емоција проузрокова-
на злим божанствима која су кроз повреду ушла у тело, те узнемира-
вају и уништавају природу онога ко бол осећа. Центар бола је, према
његовом учењу, било срце, а не мозак.36
Епикур (Επίκουρος) је сматрао одсуство бола и душевне узнемире-
ности највећим задовољством коме треба тежити.
Поред тога што су покушавали да разумеју узрок и природу бола,
филозофи су неретко писали о томе како бол треба подносити. Из
пера Марка Аурелија сазнајемо како се филозоф Епикур носио са
болом:
„Док сам боловао, нисам разговарао о страдању свог тела.
Ни пријатељима који су ме посећивали нисам говорио о томе.
Стално сам се бавио основним питањима природне филозофије
и покушавао сам да објасним баш то: може ли дух који трпи
од сваког покрета нашег тела, ма какав он био, сачувати своју
срећу и спокојство? На тај начин нисам лекарима давао прили-
ку да се хвале како су са мном направили чудо, него сам и у
болести живео лепо и спокојно. Тако мораш поступати и ти у
болести, ако си болестан, а и у другим неприликама. Јер се све
филозофске школе труде да човек, ма шта га задесило остане
привржен филозофији [...]“37
Другу књигу списа Рас�раве у Тускулу (Tusculanae disputationes)
Цицерон (Marcus Tullius Cicero) је посветио болу. Најпре износи став
својих претходника са којима се не слаже, а који су тврдили да је бол
највеће зло. Тог мишљења је био Сократов ученик Аристип (Ἀρίστιππος)
да би касније такво учење усвојио и филозоф Епикур. После њега је
Хијероним (Hyeronimus) са Родоса учио да је стање без бола највеће
добро. Пошто Епикур од мудраца очекује да, ако се нађе у Фалари-
довом бику,38 каже: „Како је ово пријатно, како ништа не марим за
ово!“, Цицерон износи своје виђење трпељивости:
35 Plato, De Republica, 9, 584b1–3. Mehmet Erginel, “Plato on the Psychology of

Pleasure and Pain”, Phoenix 65, 3/4 (2011): 290.
36 Aristoteles, De anima, 432b29–433a1; Fradelos, Fradelou and Kasidi, Pain: As-
pects and treatment in Greek antiquity, 31, fn. 21.
37
Marcus Aurelius Antoninus, Meditationes sive Ad se ipsum libri, 9. 41. Марко
Аурелије, Самоме себи, прев. Албин Вилхар (Београд: Дерета, 2004), 167.
38 Фаларидов бик је справа за мучење коју је за овог тиранина из Агригента,
по коме је добила име, израдио вајар Перил. Фаларид је затварао своје жртве
у бронзаног шупљег бика, а испод њега би била ложена ватра.
71
„Такву снагу против бола ја не придајем мудрацу. Нека у подно-

шењу бола буде храбар, то је већ довољно за његову дужност;
а да буде још и весео, то не тражим. Јер бол је без сумње жа-
лосна ствар и груба и опора и противна природи, и тешко га је
трпети и подносити.“39
Према Цицероновом мишљењу, срамота може бити највеће зло, и
није ни потребно испитивати да ли је бол зло, већ је потребно ојачати
душу да то поднесе. Врлином се треба борити и против бола:
„Јер док год ти се буде чинило срамотно и недостојно храброга
човека уздисати, кукати, јадиковати, бити савладан, и немоћан
од болести, и док будеш имао осећај самога себе, бол ће уисти-
ну уступити пред врлином и попустиће кад то душа одлучи.“40
Укратко, сваки бол се може поднети напором духа, мирно и сталоже-
но, а томе највише доприноси када се свим срцем мисли на то да је
подношење бола часно:
„Но, када је у питању бол, треба се највише побринути да не
учинимо нешто кукавички, ниско, бојажљиво, понизно или што
доликује жени; а пре свега треба одбацити и сузбити ону филок-
тетску41 вику. Мушкарцу је дозвољено да каткада уздахне, но и
то ретко; али кукање није чак ни жени дозвољено.“42
Бол треба савладавати и трпљењем, за шта је неопходна навика.
Како Цицерон тврди, снага навике је велика, њу ствара вежба. Подно-
шење бола уткано је и у римску представу о јунаштву:
„Наиме, врлина (virtus) је добила име по мужевном човеку (vir),
а њему је у највећој мери својствена храброст, чијe су две глав-
не одлике да презире смрт и бол. Треба, дакле, да имамо те две
особине ако хоћемо да будемо господари врлине, или, боље
речено, ако хоћемо да будемо мужевни људи, пошто је врлина
по њима добила име. Ти ћеш можда упитати на који начин то
да постигнемо; и с правом ћеш то питати. Јер, философија је та
која обећава такав лек.“43
Филозофија нас учи врлини, а врлина нам омогућава да бол под-
несемо нa достојанствен начин кроз вежбање навике истрајавања,
закључује се нa основу Цицероновог излагања. Исто размишља и по
питању патње и других душевних узнемирености:
39 Marcus Tullius Cicero, Tusculanae disputationes, 2. 18. Марко Тулије Цицерон,

Рас�раве у Тускулу, прев. Љубомир Црепајац (Београд: СКЗ, 1974): 61,
40 Cicero, Tusculanae disputationes, 2. 31. Цицерон, Рас�раве у Тускулу, 65.
41 Видети страну број 3.
72
„Дакле, онај ко је ваљан, или, ако ти се више допада, умерен

и уздржљив, тај мора да буде постојан; ко је постојан тај је и
спокојан; ко је пак спокојан тај је слободан од свих душевних
немира, дакле и од патње. А све ово су одлике мудраца; дакле,
мудрац ће бити ослобођен патње.“44
Идентично о болу пише и стоичар Сенека (Lucius Annaeus Seneca):
„Када неко храбро подноси муке, он износи на видело све своје
врлине. Можда ће једна бити очигледнија и можда ће се наро-
чито снажно истаћи, а то је стрпљење: уосталом, ту мора бити
и храбрости, пошто су стрпљење и истрајност у подношењу бо-
лова само гране врлине; тамо је и мудрост без које се не може
подузети ништа и донети никаква одлука, и која саветује да хра-
бро треба подносити све оно што се не може избећи [...]“45
Даље, Сенека саветује да у болу треба посветити пажњу духу јер на тај
начин скрећемо своје мисли и ублажавамо физичке тегобе које нас
муче:
„А оно што неукима телесне патње чине тако тешким јесте то
што нису навикли да опште са својим духом, па се баве и зани-
мају само својим телом.“46
Такође, Сенека говори да свој дух треба да бодримо и да избегавамо
жалбе и кукњаву:
„Напротив, ако почнеш да се храбриш и да самом себи гово-
риш: ‘То није ништа, или свакако није нешто велико, издржаће-
мо; престаће већ једном’, – ако тако будеш мислио, олакшаћеш
себи бол. [...] Сваки човек је онолико несрећан колико мисли
да то јесте. Мислим да и жалбе због болова који су већ прошли
треба смањити и избегавати оне познате речи: ‘Никад никоме
није било горе: колико сам мука, колико зла претрпео!’ [...]
Себе самог посматрај, самог себе хвали!“47
Цар-филозоф Марко Аурелије (Marcus Aurelius Antoninius Augustus),
такође стоичар по убеђењу, слично је писао о болу:
„Увек кад осетиш бол, помисли да он није никаква срамота за
тебе и да душа која у теби влада њиме не постаје гора.“48

45 Lucius Annaeus Seneca, Epistulae morales ad Lucilium, 67. 10. Луције Анеј
Сенека, Писма �рија�ељу, прев. Албин Вилхар (Београд: Дерета, 2003), 145.
46 Seneca, Epistulae morales ad Lucilium, 78. 10. Сенека, Писма �рија�ељу, 184.
47 Seneca, Epistulae morales ad Lucilium, 78. 13/ 21. Сенека, Писма �рија�ељу,
184/186.
48 Marcus Aurelius Antoninus, Meditationes sive Ad se ipsum libri, 7. 64. Аурелије,
Самоме себи, 133.
73
Од свог учитеља Аполонија (Ἀπολλώνιος) из Халкиде и историча-

ра Клаудија Максима (Claudius Maximus), Марко Аурелије је усвојио
уверење да у дугим болестима треба сачувати „постојано држање“ и
„ведрину духа“.49 Иако болест и смрт сматра обичним и природним
дешавањима, говори да душа може изгубити част ако се пода болу
(или се њиме наслађује).50 Попут Цицерона, закључује да бол треба
презрети.51 Хан Балтусен (Han Baltussen) ово дело сматра значајним
због своје примењиве психотерапеутске природе, што модерним ис-
траживачима показује да се и тада сматрало да интроспекција и соли-
локвиј могу значајно допринети развоју сопствене личности.52
Однос према болу је у стоицизму дефинисан кроз однос према вр-
лини која нас оспособљава и мотивише да бол истрпимо не жалећи
се, док у епикурејском смислу бол представља највеће зло те ἀπονία
(одсуство бола) и ἀταραξία (одсуство узнемирености) доноси највећу
срећу:
„Зато, када говоримо да је задовољство коначни циљ, ми не под-
разумевамо распусна и телесна задовољства, како сматрају они
који не знају, не деле или лоше разумеју наше учење – не, ми под-
разумевамо слободу од телесних патњи и душевне тескобе.“53
Поред препорука како да се носимо са физичким болом, у античкој
литератури налазимо савете на који начин да се изборимо са патња-
ма душе. Одговарајући извори за то су нам консолације (сonsolatio),
то јест у�ешни с�иси, који су као књижевна врста били популарни на
преласку старе у нову еру. Првобитно су били општа места – �о�оси
у оквирима других књижевних врста, али су се под утицајем реторике
и филозофије развили у посебан жанр.54 Чувена Цицеронова У�еха
коју је као охрабрење самом себи написао после смрти своје ћерке
није сачувана, али се доста идентичних мотива јавља у већ поменутом
спису Рас�раве у Тускулу – трећа књига посвећена је размишљањима о
патњи. Ту су и Сенекина три утешна списа: У�еха Марцији (Ad Marciam
49 Antoninus, Meditationes sive Ad se ipsum libri, 1. 8/15; Аурелије, Самоме себи,

42, 45.
50 Antoninus, Meditationes sive Ad se ipsum libri, 2. 16; Аурелије, Самоме себи,
59.
51 Antoninus, Meditationes sive Ad se ipsum libri, 5. 31; Аурелије, Самоме себи,
102.
52 Han Baltussen, “Marcus Aurelius and the therapeutic use of soliloquy”, in
Emotion, Power and Status in Late Antiquity. Papers in Honour of R.F. Newbold,
eds. B. Sidwell and D. Dzino (Gorgias Press, 2010), 39–57.
53 Epicurus, Epistula ad Menoeceum, превод аутора рада, 131–132.
54 Putnik, Plutarh i Seneka: dva pristupa tešenju ožalošćenih, 6.
74
de consolatione), У�еха Полибију (Consolatio ad Polybium) и У�еха мајци

Хелвији (Consolatio ad Helviam matrem). Плутарх (Πλούταρχος) је такође
написао три утехе: О �рогонс�ву (De exilio), У�еха су�рузи (Consolatio
ad uxorem) и У�еха А�олонију (Consolatio ad Apollonium). Већина ових
списа настала је поводом смрти ближњег – детета, у случају Марције,
Аполонија и Плутархове супруге, или брата, у Полибијевом случају.
Мотив преране смрти је веома чест, али су речи подршке у виду овак-
ве епистоларне форме упућиване и због тешке повреде или болести,
али и изгнанства. „Утеха обично почиње изразима саучешћа и похва-
лама покојникове личности, а неретко и личности ожалошћеног. Сле-
ди низање аргумената који ожалошћеноме треба да олакшају бол.
Они се у основи своде на подсећање да смо сви рођени смртни, да
је пролазност живота нешто очигледно и само по себи разумљиво,
али да ми на то заборављамо услед различитих илузија које о животу
гајимо. Констатује се да је туга за умрлима природна и оправдана, али
само док је умерена. Ако пак пређе границу умерености, она постаје
страст (πάθος).“55 Потребно је и проценити прави тренутак када по-
слати утешно писмо. Плутарх и Плиније Млађи (Gaius Plinius Caecilius
Secundus) кажу да треба сачекати да свежа рана зацели,56 док Сенека
каже да се не сме дозволити да туга „окошта“.57 Поред наведеног,
многе консолације, попут Плутархове У�ехе А�олонију, препуне су ци-
тата из античке литературе који имају за циљ да неутешног охрабре:
„Зато питагорејци мудро саветују: Какве год да су муке што
смртни од богова трпе, која год судба те чека, трпи и не буди
срдит! И трагичар Есхил [Αἰσχύλος] каже: јер доликује правед-
номе и мудром ни у муци не бити гневан на богове, а Еурипид
[Εὐριπίδης] вели: Ко год се од смртних покорио судби мудрац је
међ нама, божјих тајни зналац, а на једном другом месту каже:
Ко од смртних добро трпи што га снађе, најбољим га и разум-
ним сматрам.“58
Плутарх говори да је најделотворније средство против жалости
разум као одбрана против свих промена у животу,59 те цитира и Пла-
тона који каже:
55 Ibid., 9.
56 Lucius Mestrius Plutarchus, Conslolatio ad Apollonium, 102a; Gaius Plinius
Caecilius Secundus, Epistulae, 5. 16. 11.
57 Lucius Annaeus Seneca, Ad Marciam de consolatione, 1. 8.
58 Plutarchus, Conslolatio ad Apollonium, 29–30; Putnik, Plutarh i Seneka: dva
pristupa tešenju ožalošćenih, 25.
59 Plutarchus, Conslolatio ad Apollonium, 6; Putnik, Plutarh i Seneka: dva pristupa
tešenju ožalošćenih, 18.
75
„Препуштање болу, наиме, спречава човека да поступи онако

како треба: да добро размотри оно што се десило па да – као
код бацања коцки – уреди своје прилике према томе како је
пала коцка његове судбине и како разум захтева да би било
најбоље.“60
Такође, оба писца напомињу да су од највећег значаја за превази-
лажење животних недаћа делфске поруке: С�ознај самога себе (Γνῶθι
σεαυτόν) и Ничег �реко мере (Μηδὲν Άγαν), као и то да време, које Се-
нека назива природним мелемом за најтеже јаде,61 и добар пријатељ
најбоље ублажавају тешке тренутке јер „може снаћи свакога оно што
сналази ма кога“:62
„Пошто је време нашег боравка на овом свету веома кратко,
не смемо себи уништавати живот непребољеним патњама и по-
губним жалопојкама, раздирући се душевним мукама и кињећи
своје тело. Напротив, морамо се окренути ономе што је боље и
достојније човека и ревносно настојати да дођемо у додир с љу-
дима који неће заједно с нама нарицати и ласкањем подгревати
нашу тугу, већ који ће племенитом и достојанственом утехом
развејати сваку бол из нашег срца. [...] За сваку бољку има лека,
за ожалошћеног то је блага реч пријатеља [...]“63
Закључак
Слично данашњем становишту, и у антици се сматрало да је најпре по-

требно пронаћи узроке како физичког бола, тако и душевних патњи у
циљу њиховог превазилажења. Узрок патње и осталих душевних не-
мира може бити у нашем начину размишљања о патњи – да је она тре-
нутно зло које нас је снашло и да је треба преузети на себе.64 Цицерон
се таквом ставу противи и сматра да патња није никакво зло, или је
пак сасвим мало зло са којим се треба изборити:
60 Plutarchus, Conslolatio ad Apollonium, 22; Putnik, Plutarh i Seneka: dva pristupa

tešenju ožalošćenih, 31.
61 Lucius Annaeus Seneca, Ad Marciam de consolatione, 1. 6; Putnik, Plutarh i
Seneka: dva pristupa tešenju ožalošćenih, 52.
62 Seneca, Ad Marciam de consolatione, 9. 5; Putnik, Plutarh i Seneka: dva pristupa
tešenju ožalošćenih, 58, fn. 27.

63 Plutarchus, Conslolatio ad Apollonium, 31, 2; Putnik, Plutarh i Seneka: dva
pristupa tešenju ožalošćenih, 37, 1.
64 Marcus Tullius Cicero, Tusculanae disputationes, 3. 22; Цицерон, Рас�раве у
Тускулу, 90.
76
„Но, треба увек да се вратимо нашем основном мишљењу да

је патња врло далеко од мудраца, зато што је неоснована, што
је узалудна, што не потиче од природе него од нашег суда и
мишљења, које нас на неки начин вуче у тугу, пошто смо утвр-
дили да то тако мора бити. Ако уклонимо то мишљење, а оно је
сасвим произвољно, биће уклоњена и оштрина патње, мада ће
ипак остати емоције и благи титраји духа. Нека се за ово каже
да је природно, нека се остави та претерана, страшна и злокоб-
на реч патња, која никако не може ићи са мудрошћу, нити да
тако кажем, опстати уз њу.“65
Не треба себе сатирати тугом будући да то ни на који начин није од
помоћи.66 Постојало је и уверење да је срамотно патити и да то није
достојно мушкарца, те су многи Римљани јуначки поднели губитак
својих најмилијих, попут Катона Старијег који је изгубио сина.67 Вели-
ки савезник је и време, пре свега као „простор“ за размишљање да
стварно зло не постоји, те да патња није зло.68 Бол јесте непријатност,
али не представља зло или срамоту. Против бола душе и тела треба се
борити врлином, храброшћу, трпељивошћу, у чему нам може помоћи
бављење филозофијом. Из представљених ексцерпата античких ауто-
ра могло би се закључити да је патњи филозофија била најбољи лек,
будући да она даје објашњења и упутства како се треба носити са теш-
коћама. Поједина размишљања старих филозофа блиска су поукама и
саветима које на ову тему можемо читати у савременој литератури;
она су заправо и данас актуална. То се пак не може рећи за начине
третирања физичког бола и психичких тегоба јер су данашњој попу-
лацији доступни модерни начини лечења, те су наше муке објективно
(не и субјективно) лакше од античких.
65 Cicero, Tusculanae disputationes, 3. 82–83; Цицерон, Рас�раве у Тускулу, 115.

66 Cicero, Tusculanae disputationes, 3. 77; Цицерон, Рас�раве у Тускулу, 113.
77
1. Astyrakaki, Elisabeth, Alexandra Papaioannou and Helen Askitopoulou.

“References to Anesthesia, Pain, and Analgesia in the Hippocratic
Collection”. In Anesthesia & Analgesia 110/1 (2010): 188–94. Преузето 19.
5. 2010. DOI: 10.1213/ane.0b013e3181b188c2
2. Аурелије, Марко. Самоме себи. Превео Албин Вилхар. Београд:
Дерета, 2004.
3. Барнет, Џон. Рана грчка филозофија. Превео Бранимир Глигорић.
4. Boudon-Millot, Véronique. “Must We Suffer in Order to Stay Healthy?
Pleasure and Pain in Ancient Medical Literature”. In Columbia Studies
in the Classical Tradition – Pain and Pleasure in Classical Times, еdited by
William V. Harris, 36–54. Columbia: Koninklijke Brill NV, 2018.
5. Brand, Paul and Philip Yancey. The gift of pain. Michigan: Zondervan
Publishing House, 1997.
6. Цицерон, Марко Тулије. Рас�раве у Тускулу. Превео Љубомир
Црепајац. Београд: СКЗ, 1974.
7. Couvalis, George and Matthew Usher. “Pain and Pleasure in Plato’s
Physiology”. In Greek Research in Australia: Proceedings of the Biennial
International Conference of Greek Studies, еdited by Elizabeth Close,
Michael Tsianikas and George Frazis, 39–52. Adelaide: Flinders University
Department of Languages – Modern Greek, 2005.
8. DK = Diels, Hermann and Walther Kranz. Die Fragmente der Vorsokratiker,
griechisch und deutsch. Berlin: Weidmann, 1951–1952.
9. Erginel, Mehmet. “Plato on the Psychology of Pleasure and Pain”.
Phoenix, 65, ¾ (2011): 288–314.
10. Fradelos, Evangelos, Georgia Fradelou and Ekaterini Kasidi. “Pain: Aspects
and treatment in Greek antiquity”. Journal of Medical Sciences and Public
Health 2, 2 (2014): 29–36. Преузето 31. 1. 2020. docplayer.net/25004178-
Pain-aspects-and-treatment-in-greek-antiquity.html.
11. Germossa, Gugsa Nemera. “History Pain and Pain Management”. Crimson
Publishers, 3, 4 (2018): 247–249. Преузето 31. 1. 2020. crimsonpublishers.
com/rmes/fulltext/RMES.000567.php.
12. Grahek, Nikola. Feeling in pain and being in pain. Massachusetts: Institute
of Technology, The MIT Press, 2007.
13. Harris, William. “Pain and Medicine in the Classical World”. Columbia
Studies in the Classical Tradition – Pain and Pleasure in Classical Times,
еdited by William V. Harris. New York: Columbia University in the City of
New York, Koninklijke Brill NV, 2018.
14. Јелачић, Србуљ Виолета. Rhetorikè téchne. Београд: Rhetorikè techné,
2007.
78
15. Keller, Jeremy. “An Exploration of Anaesthesia through Antiquity”. In

History of Medicine Days, edited by William Whitelaw, 257–262. Alberta:
The University of Calgary: Faculty of Medicine, 2005.
16. Klimis, G. “Medicinal Herbs and Plants in Homer”. In History of Mechanism
and Machine Science 6 – Science and Technology in Homeric Epics, edited by
Stefanos A. Paipetis, 283–291. Dordrecht: Springer, 2008.
17. Marketos, Spyros G. and Gеorgios J. Androutsos. “The Healing Art in
the Iliad.” In History of Mechanism and Machine Science 6 – Science and
Technology in Homeric Epics, edited by Stefanos A. Paipetis, 275–281.
Dordrecht: Springer, 2008.
18. Putnik, Noel. „Plutarh i Seneka: dva pristupa tešenju ožalošćenih“. Lucida
Intervalla, 30. Beograd: Filozofski fakultet, 2004.
19. Rey, Roselyne. The History of Pain. Cambridge: Harvard University Press,
1995.
20. Сенека, Луције Анеј. Писма �рија�ељу. Превео Албин Вилхар. Београд:
Дерета, 2003.
79
Marina Andrijašević
University of Belgrade, Faculty of Philosophy – Department of Classical
Studies, Belgrade
ON ENDURANCE OF PAIN IN ANTIQUITY
This paper regards pain-control methods in Antiquity. Apart from

ascribing the occurrence of illness to a variety of deities and a number of
causes, the Greeks and the Romans found an array of ways to reduce
both physical and psychological pain. Numerous herbal opiates (poppy,
henbane, mandrake, hemlock) were used and rudimentary medical methods
(cauterization, amputation, surgery, herbal treatments) were implemented
in order to alleviate difficulties caused by illness, war injuries, childbirth,
etc. From a contemporary perspective, such medical practices were far
from great, though the same cannot be said for their psychological and
philosophical perception of the pain. The pivotal attitudes concerning this
subject, which can be found in the writings of the ancient authors, are
correct, imperishable and contemporary even in this day and age. This paper
focuses on pain endurance in Hellenistic and especially Roman philosophy;
medical viewpoint will be discussed briefly.
Key words: pain, treatment, ancient medicine, ancient philosophy

80
оригиналан научни рад udc 159.954/.956
Бојана Шкорц1
Универзитет уметности, Факултет ликовних уметности,
Београд
НАУЧНА ИНТУИЦИЈА И КРЕАТИВНОСТ
Апстракт
Тема овог рада је повезаност функција мишљења и интуиције. Бу-
дући да се у науци и пракси човек доминантно сагледава као ра-
ционално мислеће биће, последице тако редукованог модела су
занемаривање тоталитета човека, као и превиђање значаја и не-
коришћење других компонентних психичких функција (емоција,
мотива, личних профила, као и интуиције, која се налази у фокусу
овог рада). Анализирају се извори који акцију и динамику интуи-
тивног мишљења објашњавају уз помоћ сублиминалних (пред-
свесних) садржаја, имплицитног значења, метафоричког значења,
дисфокуса и асоцијативне мреже симбола. Анализа компоненти
интуитивног мишљења је дата кроз преглед кључних психолошких
идеја, као и кроз пример анализе народног мита о копачу блага,
који метафорички представља научника или ствараоца у потрази
за новим идејама и концептима. Закључна разматрања предлажу
промену приступа процесу интуитивног мишљења кроз проши-
рење концепта (модела) човека на вишеслојни свесно-несвес-
но-надсвесни систем, финије и систематично препознавање поља
(интра и интер психичког) у коме се интуитивно мишљење одигра-
ва, као и проширење научне парадигме и повезивање научних, ин-
тердисциплинарних и духовних приступа овом питању.
Кључне речи: мишљење, симбол, научна интуиција, креативност
1 bskorc@yahoo.com
81
1. Функција мишљења у целовитом психолошком пољу
Функција мишљења се у временима као што је наше, која наглашавају

рационалног човека, сматра кључном. Због тога се она често
посматра као изолована, односно издвојена из психичког живота.
Ово је разумљиво с обзиром на то да људско биће своју позицију у
оквиру природног система дугује развоју когнитивних капацитета.
Оно се рађа као најмање „довршено“, потпуно зависно од социјалног
окружења и свој развој како у анатомско-функционалном, тако и у
психолошком смислу, не завршава до краја свог живота. Фетализација,
особина људске врсте да долази на свет као отворен, флексибилан
и недовршен систем, јесте истовремено тачка највеће рањивости
(потпуне зависности од социјалног поља), али и тачка највеће
могућности, пластичности која нас држи отвореним према учењу –
мрежном утицају културе. Пошто је најмање финализиран у односу на
друге врсте, човек има огроман капацитет за промену током живота.
Данас, под утицајем рационалне глобалне културе оријентисане на
брз и видљив ефекат, актуелни модел човека подразумева искључиво
свесно мислеће биће, при чему се остатак „људског пртљага“ као што
су осећања, мотиви, нагони, интуиција, мисли на ободу свести, личне
успомене, снови, машта, игровност и све остало што чини тоталитет
маргинализује, а понекад чак и посматра као оптерећујућа сила којом
се замагљује чист ум. Како је историја психологије показала, упрошћен
модел човека, ма колико се чинио корисним у извесним моментима
развоја науке, има своју цену. Неким последицама овог упрошћавања
управо сведочимо – масовни проблеми људи свих култура са
анксиозношћу, осећањем бесмисла, негативним осећањима, падом
мотивације, отуђењем од других и себе, масовном појавом несанице
или незадовољства животим успехом, физичким изгледом, статусом,
усамљеношћу. Недостатак среће, некада свесно видљив, а некада
прикривен индустријом забаве и лагоде, постао је универзално
место у нашој култури. Ипак, како истраживања показују, упркос
многим факторима као што су узраст особе, пол, друштвени статус,
економска позиција и култура којој особа припада, субјективни осећај
среће остаје релативно независан – он припада психолошком пољу
особе. Само 10% варијација одговора на питање личног осећања среће
или испуњености може благо и углавном незначајно да се повеже са
неким од набројаних спољашњих фактора.2
2 Evan F. Morris and Marc-Antoine Jackson, ed., Psychology of Personality (USA:

Nova Science Publisher Inc., 2013).
82
Б. Шкорц, Научна интуиција и креативност
Како видимо, иако смо супериорни у когнитивном смислу, ипак

нисмо целовити – срећа, као уједињујућа сила унутар човека, скоро
је независна од формалних околности нечијег живота и остаје везана
за тоталитет поља у свакоме од нас, почивајући на финој равнотежи
способности и околности у којима се одиграва нечији живот.
Фокус овог рада биће на две психолошки битне чињенице: значају
проширења појма контекста или поља (унутрашњег, као и спољашњег)
за разумевање интуиције, и посматрању интуитивне функције као
опште способности која превазилази оквире мишљења (обухвата и
емотивни и мотивациони аспект). Редефинисање значаја сазнања и
његово смештање у шири концепт човека захтева непрекидно ства-
рање мостова између различитих хуманих капацитета. У овом раду
осврнућемо се на повезивање процеса мишљења са сублиминалним
садржајима свести као што су имплицитно знање, асоцијативне мре-
же, способност имагинације, метафорички симболи и дефокус све-
сти, који сви заједно учествују у процесу који називамо интуиција.
Модели личности које психологија нуди и велико знање које је у
тој области прикупљено омогућавају нам да проширимо схватање
човека од првих, здраворазумских виђења као рационално-свесног
бића, према сложенијим и фино диференцираним компонентама које
у том бићу постоје и делују као мрежни системи. Рана психолошка
истраживања човека3 тежила су да открију садржаје и законе свести,
посматрајући свесно мишљење као једини релевантан садржај. Већ
тад, на старту психологије као самосталне науке, улазећи дубље у чо-
века, показује се да поред будне, свесне, разумне мисли ту постоје и
садржаји који такође припадају човеку али нису доступни кроз раз-
умну свест, тако да је и сам зачетник психологије и један од првих
истраживача свести, Вилијем Џејмс (William James) у каснијим фазама
укључио истраживања ободних и измењених стања свести, као што су
транс и религиозне екстазе. Такође, нека од највећих имена у психо-
логији, као што је Густав Теодор Фехнер (Gustav Theodor Fechner), на
пример, полазећи од редукованог концепта човека постепено проши-
рују модел до дубинских слојева свести, залазећи у трансперсоналне
и надсвесне области.4 Најснажнији утицај на проширење концепта
свесно-несвесног поља човека свакако је извршила психоаналитич-
ка школа, примарно у радовима Фројда (Sigmund Freud) и Јунга (Carl
3 William James, The Varieties of Religious Experience – a Study of Human Nature

(New York: First modern Library Education, 1902).
4 Gustav Teodor Fechner, The Little Book of Life after Death (New York: Weiser
Books: 2005).
83
Gustav Jung), када се први пут научним методама улази у предсвесне

(садржаји на ободу, доступни ако се концентришемо) и подсвесне
(садржаји у дубљим слојевима којима се приступа посебним поступ-
цима) компоненте свести. Оно што је посебно драгоцено у овим при-
ступима је идеја да пошто се састојимо из више комплексних систе-
ма, онда бити здрав, функционалан, ефикасан или срећан значи бити
хармонизован5 – системи унутар нас се налазе у међусобној комуни-
кацији и равнотежи. Тако и функције мишљења и сазнања увек деле
судбину целине, односно зависе од динамичног процеса унутрашњег
баланса.
Интуиција се као функција свести ретко помиње у психолошким
моделима. У свом моделу Јунг дефинише четири основне функције:
мишљење, осећање, интуицију и чулне информације,6 и поставља их
у крстасти модел7 где се два пара функција појављују као супрот-
стављени: мишљење насупрот осећању и интуиција насупрот чулном
опажању. Оне се у свесном искуству постављају као супротстављене
силе од којих свака функција тежи да укине своју супротност. Укину-
та или потиснута функција не престаје да постоји већ је приморана
да се повуче испод прага свести (где је недоступна его искуству),
након чега из несвесних структура наставља своје, сада измењено,
деловање. То значи да под утицајем непосредног искуства верујемо
да, на пример, јаке емоције помрачују наше мишљење или да када се
оријентишемо на чулну информацију нисмо у стању да се трансцен-
дирамо у имагинарни свет. У целини гледано, ово заправо није тачно
јер свака функција управо зависи од заступљености и развијености
свих других, а ова целовитост или дејство поља постаје очигледно у
несвесном пољу које је шире од свести. Ова тензија између супрот-
ности, ма колико деловала реално у свакодневном искуству, запра-
во не постоји на нивоу тоталитета личности, а посебно не у области
несвесног, где свака функција има своју независност и не укида ону
супротну. Једини могући човек је целовит човек у коме функције не
воде унутрашњу борбу.
5 Karl Gustav Jung, Psihološki tipovi (Beograd: Dereta, 2013); Karl Gustav Jung,
Psihologija i religija: Zapad i Istok (Beograd: PU Atos, 2017).
6 Karl Gustav Jung, Arhetipovi i kolektivno nesvesno (Beograd: PU Аtos, 2003).
7 Јolanda Jаkobi, Psihologija Karla Gustava Junga – uvod u celokupno delo
(Beograd: Dereta, 2000).
84
2. Интуиција је функција опште природе
Природа интуитивног мишљења као неке врсте холистичког увида

који је тешко изазивати у експерименталним ситуацијама, условила
је да се оно и даље веома ретко појављује у психолошким теоријама.
Одређени број емпиријских истраживања интуиције се данас заправо
бави нагађањем исхода без познавања премиса, односно скраћеним
предвиђањем, па се због ове нејасноће често појављују несагласни
резултати. Оно што је данас такође лако уочити је да велики део
истраживања интуиције полази од редукционистичке идеје корис�и
– функцију виде као инструмент свог или корпоративног успеха,
увећања профита, напретка или ефикасније манипулације у односима
моћи. Интуиција се ту схвата као инструмент за постизање нечег
другог, неког ефекта који се подразумева и тиме се једна обухватна,
општа способност редукује на средство за постизање резултата изван
ње. Тиме се редослед приоритета обрће. Стога је разумљиво што
се емпиријска наука донекле повукла из ове области и препустила
је духовним учењима, као што је, на пример, модел Успенског који
препознаје идентичне четири функције као и Јунгов модел, али их
смешта у слободнији интерпретативни оквир, или слични модели
развоја интуитивног мишљења који се базирају на фокусираном
самоистраживању свести.8 Ту добијамо корисне идеје о интуицији,
али њих није могуће свести на научни контекст.9 Недостају мостови
који би повезали науку и духовност, заправо човека са својим
тоталитетом, па се чини да је један од задатака нашег времена
проширење научне парадигме и увођење старог знања у нови оквир.
3. Човек као стваралац симбола – грађење кула у ваздуху:

асоцијативне зоне
Мишљење и сазнајне функције представљају осовину око које је наша

врста изградила своју позицију на планети и поставила се у оквиру
општег природног система, што показује компаративно посматрање
организационе структуре коре великог мозга. Током развоја
природног система, свака врста се у оквиру њега определила за неки
облик опстанка који је као и сваки жив систем, динамичан и увек у
процесу развоја. Људски модел показује да је током миленијског
8 Swami Kriyananda, Razvoj intuicije: kako prepoznati unutrašnjeg vodiča i
verovati mu (Beograd: Esotheria, 2007).
9 Петр Дамјанович Успенски, Че�вр�и �у� (Београд: Езотериа, 1994).
85
развоја наше врсте, пропорција сензомоторних регија достигла

одређени ниво после кога је пропорција асоцијативних зона преузела
примат. Поређење пропорционалне заступљености сензомоторних и
асоцијативних зона у кортексу великог мозга пацова, мачке, шимпанзе
и човека показује смањивање доминације чулно-моторичког, а
повећање улоге асоцијативног, симболичког и апстрактног простора
за ментални рад. И док најнапреднија животиња још увек може да
оперише само у тренутним и конкретним физичким околностима и
развија знак у комуникацији,10 човек отвара неслућени простор за
апстрактни, сложен и посредан контакт са физичким светом кроз
стварање значења – симбол. Ово нам је омогућило да остајући и даље
везани за телесно и природно задато окружење,11 изградимо један
потпуно нов и супериоран систем операција12 – грађење апстрактног
значења. Помоћу њега, и искључиво кроз њега, човек чини квантни
скок од механичког према апстрактном бићу – отвореном пољу
за стварање идеја које се ослањају на друге идеје. Човек постаје
самокреирајуће биће.
У скраћеном облику се овај процес може видети, као што су по-
казали истраживачи гешталт школе (Gestaltschule), на примеру
малог детета које се игра писаљком – у неком тренутку ће то од
моторичке игре постати нешто друго: дете уочава траг, а затим да
тај траг оно само ствара и у тој игри стварања појављује се нешто као
први, невешти круг („пракромпир“, како га називају аутори). Оног
момента када дете постаје способно да тај круг препозна као лице,
сунце, зеца, чича Глишу, цвет или безброј других објеката, дошло
је до еволуционог скока – створен је симбол.13 Он више није ни ли-
чан ни колективан, већ се гради кроз сложену динамику између уну-
трашњег (интериоризованог) и спољашњег (културно посредованог)
знања.14 У својој теорији виших менталних функција, Лев Виготски
(Лев Семёнович Выготский) уочава културну посредованост функције
10 Знак код животињских врста може да буде веома сложен и ослоњен на

фасцинантно фине нивое осетљивости. Ипак, он увек остаје везан за означе-
но, неодвојив од конкретног опажајног искуства.
11 Vittorio Gallese and George Lakoff, „The Brain concepts: the Role of the
sensory-motor system in conceptual knowledge“, Cognitive Neuropsychology, 22,
3–4 (2005): 455–479.
12 Anthony Right, Neuroscience, UTHealth, University of Texas, преузето 9. 5.
2020; nba.uth.tmc.edu/neuroscience/m/s4/chapter09.html.
13 Предраг Огњеновић, Психолошка �еорија уме�нос�и (Београд: Гутен-
бергова галаксија: 2003).
14 Lev L. Semjonovič Vigotski, Mišljenje i govor (Beograd: Nolit, 1977).
86
мишљења, а посебно њене повезаности са језиком и говором као

крунским, најсложенијим симболичким системом.
4. Стваралачко мишљење
У психологији је било много покушаја да се дефинише креативност,

почевши од првих студија генија карактеристичних за почетке
психолошких радова 19. века, преко истраживања креативних
појединаца и факторских истраживања структуре личности из
педесетих година прошлог века. Под утицајем когнитивне психологије
Лева Виготског, почетком 21. века питање креативности се проширује
са изузетних људи и изузетних постигнућа према квалитету мишљења
и посматра се као иманентно својство сваког бића које мисли. Свака
мисао је процес интеракције између усвојеног и оног што се тек усваја
и у својој суштини, мишљење не може бити нестваралачко. О односу
између креативности и опште интелектуалне способности, после
почетне еуфорије која је покушала да објасни и предвиђа све друге
интелектуалне способности на основу IQ вредности, утврђује се да
око 80% креативне деце не може да се препозна тестовима опште
интелектуалне способности.15 Каснија мерења утврђују „теорију
прага“,16 односно да постоји одређени минимум интелектуалних
капацитета испод кога се стваралачки потенцијал не може испољити,
али он није директно повезан са степеном „памети“. Код појединаца
код којих су оба капацитета супериорно развијена, интелигенција и
креативност се понашају као независне функције. Конкретније речено,
интелект је моћан инструмент, али не може да делује сам за себе.
Стваралачки потенцијал, иако релативно независан од интелигенције,
не може да се испољи без интелектуалних способности. Тако се
поново враћамо на човека као целовито биће кроз које се смењују
испољени и још неиспољени догађаји, као и динамично биће које се
непрекидно налази у процесу новог настајања (пољу потенцијала).
Стваралачко мишљење је комбинација когнитивне функције са
стваралачким потенцијалом. У свакодневном искуству смо ретко
свесни овог капацитета, али се он најјасније показује у ситуацијама
када постојећа решења нису довољна да разреше неку ситуацију, било
15 Владислав Панић, Психологија и уме�нос� (Београд: Завод за уџбенике,

1997).
16 Robert Sternberg, Elena Grigorenko and Jerome Singer, ed., Creativity – from
Potential to Realization (Washington DC: American Psychological Association,
2005).
87
да се та ситуација смешта у науку, уметност или практичан живот. По-

чевши од Келерових (Wolfgang Koehler) посматрања интелигентног
понашања код животиња, емпиријска истраживања су усмерена на
откривање фактора који подстичу или ометају овај процес. Особе са
повишеном способношћу прецизног памћења, особе са смањеним
степеном ауторитарности или особе са смањеним степеном ригидно-
сти као цртом личности, они који су мање осетљиви на функционално
знање, као и мање конвенционалне особе, биће способнији за про-
дукцију нових решења. Такође, да би се створио нов одговор на стару
ситуацију, потребно је искорачити из стандардног знања о функцији
објеката око нас.17 Све може да буде и оно што нам је познато и неш-
то сасвим друго – од способности сагледавања вишеструких могућ-
ности зависиће ефекти креативног мишљења. Особе које имају на уму
више отворених могућности при решавању тест ситуације постижу
боље резултате не само на тестовима мишљења него и опште интели-
генције. Ментални став отворених могућности и плурализма могућих
опција је такође повезан са фактором личности названим искуствена
отвореност, док се фактор личности назван савесност поставља у не-
гативну корелацију са креативном способношћу мишљења.18
Видети познато у новом светлу, елементе ситуације у новим међу-
односима или познату ситуацију на нов начин, представља услов за
појаву стваралачког мишљења. То захтева одређени степен „нере-
да“, нејасноће, изненађења и неодређености, тако карактеристичних
за стваралачке умове.
5. Научна интуиција и сублиминални садржаји свести
„С друге стране, увек сам осећао да математика и интуитивни

увид иду руку под руку. Свести себе само на једно од овога је
као везати једну руку иза леђа и радити другом.“19
Интуитивно мишљење се одиграва у ситуацији када логички след
премиса није довољан да се извуче закључак, али се он ипак појављује.
Одступање од логике и линеарног мисаоног тока у коме један садржај
следи за другим, поставља интуитивно мишљење у посебну позицију
17 James Kaufman and Robert Sternberg, ed., The Cambridge Handbook of

Creativity (Cambridge: Cambridge University Press, 2010).
18 (Morris, Evan F. and Marc-Antoine Jackson), ed. Psychology of Personality
(USA: Nova Science Publisher Inc., 2013).
19 David D. Bohm, “A New theory of the relationship of mind and matter”,
Philosophical Psychology, 3, 2 (1990): 271-286.
88
– оно и даље остаје мишљење, почива на симболима и денотативном

знању, али чини неку врсту скока од почетне до финалне ситуације
који је немогуће сасвим објективно испратити. Оно задире у нејасно,
метафорично, ирационално поље у коме је знање ипак знање, али
му се приступа на другачији начин. Неки истраживачи сматрају да
због овог неухватљивог вишка значења, креативно мишљење треба
подстицати метафорама и појмовима отвореног обима значења20
јер метафора представља компримовано знање преведено у
нови симболички ред. Ту истину зна сваки учитељ: бајке, митови,
загонетке, легенде, народни ритуали и обичаји, поезија, уметничка
дела која зачаравају дете-посматрача, нису ништа друго до метафоре
и отворена, богата значења која се преливају изван области директно
разумљивог и свесног. Једна од одлика интуитивног увида је и то да
он делује као изненадно, неизазвано просветљење, „аха“ доживљај
или „еурека“ увид који чини да се дотада неповезани концепти и
идеје одједном реструктуирају, односно пресложе у нов систем којим
је могуће објаснити, решити или ускладити до тада неповезане или
супротстављене чињенице и поставити их у нови, обухватнији оквир.
Да интуиција уместо као сметња, може да се схвати и као богат
извор нових идеја и знања, научници и уметници су одавно схватили.
Начини на које су стварали већ сведоче о томе: неко је писао уз мирис
јабука, неко је себи задавао задатке пред спавање па онда по буђењу
записивао, неко је веровао да му мртве колеге шаљу нотне записе и
тако даље. Историјски записи о великим ствараоцима често описују
и њихове личне системе рутине. Висок степен прецизне имагинације
и супериорно овладавање знањем омогућавали су уметницима и на-
учницима да пређу преко непосредно задатог поља, направе помак
и створе слободна решења, уводећи познато у непозната, нова поља
симбола. „Вечност, безграничност, не може се јамачно обујмити, по-
готово речима скројеним по мери ствари, али управо нас мит мами да
пустимо своју интуицију да лута не би ли доспела с ону страну сваког
вербалног и менталног објашњења.“21
У уметности је ово деловање ободних садржаја свести и дефокус
са функционалне фиксираности мишљења лакше опазити јер је дело
уметника мање одређено објективним знањем и правилима струке,
20 Niklas Pramling, Minding Metaphors – using figurative language in learning to

represent (Göteborg: Goeteborgs Universitet: Acta Universitatis Gothoburgensis,
2006).
21 Frederik Lionel, Sakralna astrologija: Ogledalo velikog predanja (Beograd:
Prosveta, 1984), 26.
89
као што је то случај са науком. Ипак, напредак науке и стварање нових

теорија јесу она кључна сила која је одредила развој људске мисли
и то је процес који филозофи науке називају „померање научне па-
радигме“ – проширење знања и интеграција нових налаза који под-
разумевају стварање скокова научне мисли ка све комплекснијим и
обухватнијим слојевима појава.
6. Дух научника наличи ловачком псу

За разлику од уметничке интуиције која не мора да се испољи кроз
рационални продукт, научна интуиција мора да делује у области
струке. Познати су примери ободног мишљења у тренуцима када
научник „дигне руке“ и престане да мисли о нечему (дефокус) или
интуитивних увида током снова, или током периода полусна за
који је карактеристичан изненадни продор луцидних садржаја. Из
аутобиографије Николе Тесле Моји изуми22 можемо видети да је
његова потреба за сном била знатно измењена у односу на уобичајени
профил – проводио је много мање времена спавајући, а налазио
се често у изазваним луцидним стањима, па је тако његов период
физичког одмора трајао краће од 3 сата, за које време је успевао
потпуно да се одмори. Често, он током сна разрађује неку од идеја.
Можемо видети на пример, да је при тестирању успешности рада
неког сложеног, замишљеног апарата, Тесла визуелизовао машину
пред спавање, бележећи у свести сваки од саставних елемената и
постављајући их у замишљену целину. Затим би у мислима покренуо
машину, мирно заспао и пратио како се машина понаша јер ако је у сну
радила, радиће и када се физички створи, а ако нешто није радило, исто
би се догодило у реалности. Никада није погрешио у овој процени.
Наравно, да би се постигао овако висок ниво предиктивности, било је
потребно претходно развити и основу за то – висок степен стручног
знања, као и екстремно висок степен вежбе и дисциплине у погледу
фокуса свести, концентрације и луцидног сневања.
Интуиција која не значи искључивање рационалне мисли већ су-
протно, укључивање и подсвесних елемената који помажу мисаони
ток, видљива је и у делу Милутина Миланковића: „Дух научника мора
имати способност да намирише нове проблеме, као што ловачки пас
нањуши дивљач. Иначе не вреди. Има додуше таквих научника који-
ма дух има добро развијене ноге, може да хода дуго и далеко а да
22 Никола Тесла, Моји Изуми (Београд: ИЦНТ, 2009).
90
се не замори, али ће проћи на два корака поред џбуна где се крије

дивљач и неће је приметити.“23 Да би интуиција у развоју науке и на-
учног сазнања добила значајно место, како видимо, потребно је да
се она примарно ослони на сазнајне процесе и релевантно знање, од-
носно мора почивати на прикупљеном општем познавању своје стру-
ке. Изгледа да тек након преласка неког имагинарног „прага знања“
иза кога сазнато почиње да се прелива преко познате области научне
дисциплине, почиње спремност на говор интуиције. Терминима Ви-
готског, иновативни идејни систем може да се надовезује на већ по-
стојећи стварајући зону наредног развоја у којој се налази отворено
поље мисли и идеја.
7. Интуиција и имплицитно знање
Интуиција као функција, како смо већ навели, изазива много недо
умица. Бихејвиорални научни модел, на пример, не прихвата овај
појам и креативност посматра као способност повезивања удаљених
асоцијација. Креативност се види као више или мање присутна
способност особе да уочи асоцијативне мостове између удаљених,
мање вероватних идеја. Роберт Стернберг (Robert Jeffrey Stern-
berg), следећи овај смер закључује да је креативна способност, када
говоримо о идејама, увидима, концептима, научним решењима и
патентима, повезана са правилом: „купи јефтино, продај скупо“.24
Интуиција би у том смислу почивала на високо развијеној способности
да се схвате и повежу мало вероватне везе. Родоначелник овог
смера, Џон Вотсон (John Thomas Watson) сматра да се поезија ствара
само варирањем речи док се не изведе песма.
И поред редукционистичког покушаја, остаје питање: ако интуи-
тивно знање постоји, а није смештено у рационалну будну свест, где
се онда налази?
У својим кроскултуралним истраживањима значења, Чарлс Озгуд
(Charles Egerton Osgood)25 утврђује да сваки појам који постоји у мис-
лима садржи најмање два слоја значења. Један од њих је доминантни
слој који је заједнички особама које говоре истим језиком и који по-
23 Milutin Milanković, Kroz vasionu i vekove (Beograd: Dereta, 2008), 113.

24 Видети фусноту број 16.
25 Charles E. Osgood, Cross-Cultural Universals of Affective Meaning (USA:
University of Illinois Press, 1975a); Charles E. Osgood et al., The Measurement of
Meaning (USA: University of Illinois Press, 1975b).
91
чива на знању о том појму, а који је назвао денотативним значењем.

Ипак, ту је и мање видљив слој значења који је аутоматски побуђен у
тренутку када користимо неки појам – пратећи конотативни слој, који
Озгуд повезује са личним, емоционалним ставом према појму. Што се
тиче конотативног значења, појмови различитих језика којима људи
говоре на планети, идентични су по овој особини, и када на нешто
помислимо активирамо и овај лични, емоционални домен значења.
Истраживања конотативног значења показала су кроскултуралне уни-
верзалије, те из тог угла посматрано, на пример, појмови Бог, отац или
доктор, биће сродни и тежиће да се повежу у сличан конотативни ред
иако им је значење сасвим различито. На овај начин указује се нова сли-
ка – мишљење и знање нису само рационални, већ имају и део који се
налази изван видљивог, друштвено усвојеног, речничког знања, а ипак
су заједнички свакој особи која мисли. То су најмање две асоцијативне
мреже које делују аутоматски и симултано током мишљења.
8. Сублиминални аспекти свести – страх од таме и копач блага
Под имплицитним, интуитивним знањем у овом раду подразумевамо

све аспекте сазнања који нису директно доступни свести а показују
унутрашњу конзистентност, статистичку законитост и универзалност.
Њихово постојање се јасно очитава у психолошким истраживањима,
иако им није посвећено довољно научне пажње. Усудићу се да разлог
за то видим у редукованом моделу човека данашњице – онога
који верује да се мисао искључиво одиграва у свесним процесима
омеђаним егом, односно будном човеку који опажа материјалну
реалност. Питање за психологију више није да ли такви сублиминални
процеси постоје, већ шта стандардни човек данашњице чини са њима.
Древни страх од таме који нас брани од садржаја које не можемо
свесно да досегнемо, повезан је са немогућношћу њихове контроле,
„тамним вилајетом“ који не познајемо, деловима искуства који нам
нису директно приступачни, дубоким слојевима осећања, успомена,
архаичних облика мисли и праслика, који умеју да нас уплаше када се
појаве кроз стрепње, симболе снова, симптоме које не разумемо и
негативна осећања којима не видимо узроке.
У циљу дубљег сагледавања питања интуиције, послужићемо се на-
даље аналогијом из народне традиције.
Са становишта психологије, однос светло–тама унутар особе, као
и однос дан–ноћ у традицији нашег народа, заправо би одговарао од-
92
носу између свесног и несвесног сегмента личности. Свесни разум би

био светлост, а вансвесне структуре тама. Али, са психолошког стано-
вишта, у тој тами се налази много тога. Као што видимо, овог мрака се
плашимо још од древних времена, а управо би процеси посматрања,
изучавања и довођења ових аспеката личности у фокус науке довели
до бољег разумевања интуиције.
У традиционалном предању нашег народа,26 ноћ као време у коме
човек није друштвено активан, сместа постаје претеће поље за појаву
натприродних бића која су често имала конкретна имена и улоге: ноћ-
ници, виле, дрекавци, чуме, караконџуле, але, море, таласони и чита-
ва плејада застрашујућих бића.27 Такав сублиминални свет је, нарав-
но, много више од наслеђеног празноверја јер управо из њега могу
да нам се обрате највредније идеје и увиди. Традиционалне легенде
о копању блага, на психолошком језику би представљале потрагу за
неосвешћеним, важним елементима сазнања. У српској традицији,
копач блага мора то да ради тајно, у мраку, на прелому ноћи, на по-
себном месту за које само он зна, не сме да разговара и мора да буде
потпуно усредсређен на оно што тражи.28
„На месту где је закопано благо показује се ноћу ватра, треба ићи
у поноћ и копати. Док се копа, наићи ће некаква ‘чудеса’ и свашта ће
питати копача. Уопште не треба да одговара, него само да копа и ћути
и доћи ће до блага.“29
Није тешко уочити: ради се о потрази за сопственим унутрашњим
пољем, рудником широког знања из кога се извлачи вредно благо на
светлост дана (светлост свести). Исто то се догађа научнику надомак
система и теорија када се јавља мутан, неодређен порив да се иде
даље и да се трага јер је негде близу прикривен одговор на сва та пи-
тања, нови увид, нови оквир који може у себи да обухвати још шире и
финије феномене око нас.
Још један аспект овог мита заслужује пажњу: српска легенда гово-
ри да ако копач негде погреши током процеса, оно што је ноћу видео
као злато са светлошћу дана претвара се у угаљ и прашину. Са аспекта
психологије ово указује на правило да доступни сублиминални садр-
26 Veselin Čajkanović, Stara srpska religija i mitologija (Beograd: Srpska književna

zadruga, BiGZ, Prosveta, 1994).
27 Dobrila Bratić, Gluvo doba: predstave o noći u narodnoj religiji Srba (Beograd:
Biblioteka XX vek, 2013).
28 Миленко Филиповић, Различи�а е�нолошка грађа из Војво�ине (Нови Сад:
Војвођански музеј, 1962).
29 Ibid., 22.
93
жаји подсвести не могу директно и једноставно да се „извуку из руд-

ника општег знања“ (негде названог и космичка свест) и поставе се
директно у свесно знање. Ово би требало нагласити због чињенице да
многе духовне школе данас подржавају идеју да се искључиво кроз
проширење безпредметне, прочишћене свести отварају вратнице
универзалног космичког знања из кога се онда може узети било шта.
Верујем да било какво посезање из резервоара бесмртног знања без
ослонца у постојећем свесном мисаоном систему неће донети напре-
дак јер се то увек мора испољити кроз концептуално мишљење и то
оно које историјски тренутак и људи у њему могу да прихвате. Дар
може да буде дар само ако постоји неко ко га прима.
Оно што је могуће урадити јесте пренети само оне сублиминалне
аспекте који у односу на садашњи ниво знања могу деловати развојно
и који могу да се укључе у постојећу научну парадигму. Конкретно,
мора постојати комплементарно поље, „зона наредног развоја“ или
копча између већ развијеног научног знања и оног које се припрема,
спрега између историјског момента развоја научне мисли и онога што
у том пољу може да постане будући корак. У противном, као у леген-
ди, и највредније идеје, ако стижу изоловано или ван времена, пре-
тварају се у угаљ и прашину историје људске мисли.
9. Истраживања имплицитног знања
У серији наших истраживања која су се бавила анализом симбола

боја, естетских симбола, идеограма и симбола снова, показало се
да постоје мреже значења којих особа није свесна, а која активно
учествују у разумевању симбола. На пример, у огледима у којима
се од испитаника тражило да повезују апстрактне појмове (као што
су мудрост, љубав, тишина) са бојама, показале су се статистички
стабилне везе чак и када су испитаници тврдили да не разумеју
задатак.30 Имплицитно знање кога нисмо свесни наводи нас, на
пример, да мудрост повежемо са плавом, љубав са црвеном а тишину
са белом бојом, иако не знамо зашто је тако. У огледима у којима
смо испитивали одговор на непознате симболе (кинеске идеограме)
показало се да су наши испитаници осетљиви на обртање слике. Када
је задатак био да погоде која је права форма (приказани су обрнути и
прави идеограми), погађање није дало статистички значајну меру, али
осећај лепог, односно естетика, показала је да се прави идеограми
30 Bojana Škorc, Boja i krug: Simboličko istraživanje (Zemun: Mostart, 2019).
94
исправно разликују као „лепши“.31 Имплицитно знање, како видимо,

не фукционише на исти начин као и свакодневно, свесно знање,
већ више наличи на благи осећај, „као да“ свест, необавезно, једва
уочљиво ослањање на унутрашње осећање. Парадоксално, оно
се појачава када је у дефокусу, тo јест када се не обраћа пажња на
интуитивни доживљај.
У истраживању веза између апстрактних појмова и њиховог про-
сторног смештања у визуелно поље показало се да, у складу са кон-
цептом мандале (концентрична кружница која симболише садржај
нечијег психичког поља или душе), иако нисмо свесни, појам „ја“ увек
тежи да се смести у центар поља. Мање „важни“ појмови (мајка, отац,
људи) у средишњи обод, а „најмање важни“ (они, брига) у периферне
одсечке. Иако наши испитаници не знају ништа о симболу мандале,
следе јасну законитост просторне симболике. Ово уједно потврђује
да су древни симболи много више од историјске приче или свесног
знања, они су живи у нама, ослоњени на имплицитне мреже значења.
Ова ободна област свести, како показују истраживања, одступа од
формалне логике. Напушта се искључивост или тензија супротности
јер несвесно прихвата парадоксе и паралогичност, као да је то поље
целовитости шире од свакодневног искуства. Тамо је све могуће и уз-
рочност постаје архаична, инклузивна логика која има способност да
све повезује са свим, не као хаос или непредвидљива случајност, него
као сврховит процес у коме се очитују правилности. Могуће је да је
будући задатак науке да повезаност слојева (свега са свим) види у
психологији као нови психички закон интра–интер психичких квант-
них редова. Ову идеју, у оквиру развоја научних модела у физици,
Дејвид Бом (David Bohm)32 описује као промену схватања узрочности
и тиме целовиту промену парадигме, процес који се вероватно оди-
грава у оквиру сваке науке. У области психологије, проширење пара-
дигме има посебну тежину – оно подразумева деловање на модел
који се посматра истовремено као и на оног који посматра јер се ради
о науци у којој се предмет посматрања (објект) и посматрач (субјект)
сустичу у истој тачки.
31 Bojana Škorc, Biljana Pejić i Nebojša Milićević, “Kompleksnost i izvornost

kao komponente dopadanja kod nepoznatih simbola” (rad predstavljen na XXV
Naučnom skupu Empirijska istraživanja u psihologiji, Filozofski fakultet, Univerzitet
u Beogradu, Beograd, Srbija, mart, 2019).
32 David Bohm, Uzročnost i slučajnost u savremenoj fizici (Beograd: Nolit, 1972).
95
10. Научна интуиција и сазнајна отвореност
„Основа ове идеје је да је читав свемир на неки начин умотан у

све и да је свака ствар умотана у целину. Из овога следи да се на
неки начин и до неког степена све умотава или имплицира у све,
али на такав начин да под уобичајеним условима свакодневног
искуства, постоји доста велика релативна независност ствари.
Основна претпоставка је онда да овај однос умотавања није
пасиван или вештачки. Пре, активан је и суштински за оно што
свака ствар јесте. Следи да је свака ствар унутрашње повезана
са целином па тако и са свим осталим.“ 33
Мисаони процес, како показује психологија, тече као многоструки
симултани мрежни процес од којих је веома мали део директно до-
ступан свести. Наши опажајни и интегративни процеси теку независно
од воље и свесног сазнања примајући, препознајући, стварајући ком-
бинације, апстрахујући правила и значења, повезујући паралелне си-
стеме, одмеравајући потенцијалне ефекте и одговоре, припремајући
и извршавајући неке од њих. Ово се одиграва много брже од неурал-
них записа који прате свест. Наш вербални одговор некоме док раз-
говарамо предњачи око 500 ms у односу на неурални догађај свести.
Процес говора је бржи од процеса мишљења. Са садашњег нивоа
развоја мерних поступака којима се прате акције свести, није могуће
објаснити понашање спортисте, на пример, јер су неурофизиолошка
посматрања показала да се одлука о одговору и реакцији доноси пре
него што је противник одиграо свој потез, акција иде испред (и изван)
свесног мисаоног тока.34 Истраживања односа компјутер–човек
показала су да код тешких неуралних лезија и оштећења (мождани
удар, квадриплегија и слично) пацијенти самостално науче да својим
менталним таласима, концентрацијом и праћењем ефеката мисли на
померање машине, усмеравају курсор на компјутеру и на тај начин
комуницирају са околином чак и када изостаје свака друга моторичка
могућност говора35 или покрета. Постаје очигледно да се у научном
смислу човек упутио веома далеко. Постаје такође очигледно да
таква амбиција и брзина уз помоћ којих смо изградили себе, могу да
донесу озбиљне негативне последице уколико људско биће изгуби
свест о целовитости – како себе интрапсихички у унутрашњем пољу,
тако и себе у целовитом природном систему. „Али наш савремени
33 David Bohm, A New theory of the relationship of mind and matter, 274.
34 Jeffrey Gray, Consciousness – creeping up on the Hard Problem (Oxford: Oxford
University Press, 2006).
35 Мичио Каку, Физика Бу�ућнос�и (Београд: Лагуна, 2011)
96
став се арогантно осврће на измаглице сујеверја и на средњевековну

или примитивну лаковерност, потпуно заборављајући да ми носимо
читаву живу прошлост на нижим спратовима небодера рационалне
свести.“36 Интуитивни увиди могу да делују са или без постојања
свести о процесу – интуитивно мишљење се некада свесно изазива,
а некада се јавља утисак као да је све дошло из непознатог. На крају,
интуиција подразумева напуштање „комфорне зоне“ познатог и
контролабилног и прихватање дисконтинуитета, одређеног степена
ризика, хаоса или неравнотеже. Психологијa негује очување контакта
интуиције са свесним знањем. На том очуваном когнитивном мосту
између свесног и предсвесног, испољеног и настајућег, сазнатог
и наслућеног, дискурзивног и недискурзивног симбола, знања и
незнања, налази се простор за могући развојни скок. Он је, како нам
историјски тренутак показује – не потребан, него ултимативан како би
човек очувао своје хумане капацитете и остао повезан са окружењем.
„Не зна само онај који разуме да увек мора да учи и који је на
основу тог разумевања себе довео до тога да пре свега стално
може да учи. То је много теже неголи поседовати познавања.“37
11. Закључак: научна интуиција у контексту
У складу са изнетим идејама у раду, основне карактеристике креа

тивног интуитивног мишљења се могу сажето изразити као:
Знање као �ре�услов – грађење нових увида, како је показала исто-
рија науке, научници морају да поставе на подлогу супериорног по-
знавања струке. Широко и прецизно познавање струке, радозналост
за домен, праћење нових истраживања и систематично знање, неће,
како видимо, нужно довести до интуитивног скока у увиду, али они
свакако јесу предуслов. Целовито познавање струке није гарант инту-
итивних скокова и напретка теорије, али када год је у историји до тога
долазило, неизоставно је постојало велико знање у позадини инова-
тивних концепата. Да би до револуционарног скока у градњи пара-
дигме могло да дође, потребно је да се постојеће прикупљено знање
поштује и да се делује из њега. Често такав предуслов не постоји и у
покушајима да се делује на науку изван ње или без општег познавања,
суочавамо се са мноштвом самониклих, недовољно изграђених кон-
цепата због којих по правилу, када се покажу њихова ограничења, њи-
36 Karl Gustav Jung, Psihologija i religija: Zapad i Istok (Beograd: PU Atos, 2017), 48
37 Martin Hajdeger, Uvod u metafiziku (Beograd: Vuk Karadžić, 1966), 39.
97
хови аутори уместо аргумената знања прелазе у поље метафизике,

религије или духовног учења. Тиме се додатно увећава јаз уместо да
се активно ради на интеграцији између науке и духа.
Дефокус свес�и – како показују интроспективне студије, мисли
на ободу, односно предсвесни и подсвесни процеси, показују вели-
ку флуидност, брзину и ирационалну динамику и због тога су теш-
ки за свесно праћење. Услед тога, креативни мислилац често наоко
напусти проблем, премести фокус свести и делује као да је процес
мишљења заустављен. Он се заправо премешта на предсвесни ниво
где наставља активан процес (ова фаза се назива „инкубација“). Из
тог разлога, када научник осети да је на прагу новог увида а свест му
пружа отпор, вежбе дефокуса свести (опуштање, уметност, физичка
активност, медитација, једноставне дневне рутине) често имају бла-
готворне ефекте.
Проширење �ара�игме – једна од карактеристика модерне науке
је њена стриктна ограниченост домена и специфичност налаза. Чак
и највећи умови неке струке верују да су потпуне незналице за друге
области. Са становишта целовитог знања, ово заправо није тачно јер
постоје универзални закони мишљења, универзална знања, универ-
зални хумани капацитети у свакоме од нас, као и универзални закони
природе (било где да ту природу тражимо: у човеку, у екосистему,
у једноћелијском организму, у физичком закону, у небеским телима,
уметничком делу и тако даље). Интуитивни увид увек надраста област
из које полази и зато представља проширење постојећег сазнања. Је-
дан од уочљивих примера је утицај квантне физике на истраживања
у области психологије, на пример, преко увођења идеја квантних
редова, квантне спрегнутости, имплицитне (implicate) информације,
ефекта посматрача, констелационог поља, кондензованог искуства и
других, где се психолошки феномени, до сада необјашњиви, дају са-
гледати уз помоћ ових налаза. Интуицији је потребно знање али она
не делује преко знања, него преко општих увида који се онда претачу
у знање. Сваки прави научник је, свесно или не, у основи алхемичар
или трагач за универзалним знањем.
Толеранција на не�ре�ви�љивос� – историја људске заједнице
обилује превратима, револуцијама, несигурношћу, трагедијама, ми-
грацијама, пандемијама – догађајима који нам показују да је наш мали
живот рањив, осетљив и кратак. Потреба за сигурношћу, за предви-
дљивошћу и осећањем заштићености нас прати од најранијег детињ-
ства, а развојни неуспех да је превазиђемо често нас држи заробљене
у сигурној зони, чак и када ту зону прерастемо или морамо да напу-
98
стимо стицајем околности. Креативност, односно стваралачки поход

духа, подразумева напуштање предвидљивости, кретање ума у зони
неодређености, често и напуштање усвојених ставова и промену
вредносних система. Зато није изненађење што се битан део улоге
науке данас своди на способност предикције, чиме се она своди на
узак обим. Улога науке би ипак требало да буде да активно ствара
нове реалности, да буде саиграч у стварању света, пре него пратилац
и записивач онога што се већ одиграло. За то је потребна спремност
на ризик.
Свес� о целови�ом љу�ском бићу – човек и његов симбол, два
узајамно градећа феномена, садрже много више од свесне его-мис-
ли. Превласт модела свесно-мислећег човека, занемаривање значаја
поља, повезаности другог реда и невидљивих спрега свега са свим,
учинили су да човек данашњице сувише често има сужену предста-
ву о себи. Неосетљивост за таласања унутар нас самих, као и за сло-
жени сплет сила које делују око нас и које називамо „свет око нас“,
чине да присуствујемо тренутку ризика у коме его-мишљење почиње
да се понаша као „слон у стакларској радњи“ у односу на спољашњу/
унутрашњу екологију. Да би научно сазнање оправдало своје право
првенства у односу на сва друга знања, неопходан је развој свести
о целовитости. Без тога, отвара се претеће поље знања које је само
себи циљ и само себи довољно, а пошто оно нема етику (мозак без
срца), може да нас одведе веома далеко, али да се притом људско
биће, заједно са читавим живим светом, загуби негде на том путу.
99
1. Bohm, David. “A New theory of the relationship of mind and matter”.

Philosophical Psychology, 3, 2 (1990): 271–286.
2. Bohm, David. Uzročnost i slučajnost u savremenoj fizici. Beograd: Nolit,
1972.
3. Bratić, Dobrila. Gluvo doba: predstave o noći u narodnoj religiji Srba.
Beograd: Biblioteka XX vek, 2013.
4. Čajkanović, Veselin. Stara srpska religija i mitologija. Beograd: Srpska
književna zadruga, BiGZ, Prosveta, 1994.
5. Fechner, Gustav Teodor. The Little Book of Life Аfter Death. New York:
Weiser Books: 2005.
6. Филиповић, Миленко. Различи�а е�нолошка грађа из Војво�ине. Нови
Сад: Војвођански музеј, 1962.
7. Gallese, Vittorio and George Lakoff. “The Brain concepts:the Role
of the sensory-motor system in conceptual knowledge”. Cognitive
Neuropsychology, 22, 3–4 (2005).
8. Gray, Jeffrey. Consciousness – creeping up on the Hard Problem. Oxford:
Oxford University Press, 2006.
9. Hajdeger, Martin. Uvod u metafiziku. Beograd: Vuk Karadžić, 1966.
10. Јаkobi, Јolanda. Psihologija Karla Gustava Junga- uvod u celokupno delo.
Beograd: Dereta, 2000.
11. James, William. The Varieties of Religious Experience – a Study of Human
Nature. NewYork: First modern Library Education, 1902.
12. Jung, Karl Gustav. Arhetipovi i kolektivno nesvesno. Beograd: PU Аtos,
2003.
13. Jung, Karl Gustav. Psihološki tipovi. Beograd: Dereta, 2013.
14. Jung, Karl Gustav. Psihologija i religija: Zapad i Istok. Beograd: PU Atos,
2017.
15. Kriyananda, Swami. Razvoj intuicije: kako prepoznati unutrašnjeg vodiča i
verovati mu. Beograd: Esotheria, 2007.
16. Morris, Evan F. and Marc-Antoine Jackson, ed. Psychology of Personality.
USA: Nova Science Publisher Inc., 2013.
17. Каку, Мичио. Физика Бу�ућнос�и. Београд: Лагуна, 2011.
18. Kaufman, James and Robert Sternberg, ed. The Cambridge Handbook of
Creativity. Cambridge: Cambridge University Press, 2010.
19. Lionel, Frederik. Sakralna astrologija: Ogledalo velikog predanja. Beograd:
Prosveta, 1984.
20. Milanković, Milutin. Kroz vasionu i vekove. Beograd: Dereta, 2008.
100
21. Огњеновић, Предраг. Психолошка �еорија уме�нос�и. Београд:

Гутенбергова галаксија, 2003.
22. Osgood, Charles E. Cross-Cultural Universals of Affective Meaning. USA:
University of Illinois Press, 1975a.
23. Osgood, Charles E., George Succi and Percy H. Tannenbaum. The
Measurement of Meaning. USA: University of Illinois Press, 1975b.
24. Pramling, Niklas. Minding Metaphors – using figurative language in learning
to represent. Göteborg: Goeteborgs Universitet: Acta Universitatis
Gothoburgensis, 2006.
25. Right, Anthony. Neuroscience. UTHealth. University of Texas. Преузето 9.
5. 2020. nba.uth.tmc.edu/neuroscience/m/s4/chapter09.html
26. Sternberg, Robert, Elena Grigorenko and Jerom Singer. Creativity –
from Potential to Realization. Washington DC: American Psychological
Association, 2005.
27. Škorc, Bojana. Boja i krug: Simboličko istraživanje. Zemun: Mostart, 2019.
28. Škorc, Bojana, Biljana Pejić i Nebojša Milićević. “Kompleksnost i izvornost
kao komponente dopadanja kod nepoznatih simbola”. XXV Naučni skup
Empirijska istraživanja u psihologiji, Filozofski fakultet, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, Srbija, mart 2019.
29. Тесла, Никола. Моји Изуми. Београд: ИЦНТ, 2009.
30. Успенски Дамјанович, Петр. Че�вр�и �у�. Београд: Езотериа, 1994.
31. Vigotski Semjonovič, Lev. Mišljenje i govor. Beograd: Nolit, 1977.
101
Bojana Škorc
Faculty of Fine Arts, University of Arts, Belgrade
SCIENTIFIC INTUITION AND CREATIVITY
The relationship between thinking as a process and intuition is in the focus

of this research. The common model of human being exaggerates cognitive
functions such as thinking and reasoning, while other human capacities,
such as intuition, emotions, motives, personal traits and imagination, are
underestimated or neglected. This oversimplified concept prevents us from
feeling complete and from using intrapsychic creative resources. In this
article, scientific intuition or intuitive thinking has been discussed in relation
to psychological findings of subliminal, subconscious mind, defocus of
consciousness, implicit knowledge and associative networks. The findings
are discussed in the light of psychoanalytic theory (C.G. Jung), connotative
meaning (Osgood), theory of higher mental functions (Vygotsky) and
psychology of creativity (Sternberg). In addition, main characteristics of the
process are illustrated by the Serbian traditional myth of treasure hunting,
the process similar to creative, intuitive thinking. Treasure hunting is seen
as a task for a chosen individual who is expected to discover a secret place
where the treasure is dug, and has to look for it in the middle of the night
in silence. Some night creatures will appear and they will try to stop the
hunter. If the hunter makes any mistake during the process, when the sun
rises, the treasure will be transformed into ashes. From the psychological
point of view, this myth is a good illustration of the intuitive thinking — the
night represents subliminal, subconscious information, daylight represents
conscious cognitive functions, while the treasure is in the form of new ideas,
insights and concepts.
In conclusion, the importance of understanding the totality of human
capacities and the importance of interrelations between intrapsychic and
interpsychic realities are stressed.
Key words: scientific intuition, symbol, creativity, thinking

102
оригиналан научни рад udc 615.851:165.62
51.01 Петровић М.
2-264:615.851
Гордана Д. Медић-Симић1
Универзитет у Београду, мултидисциплинарне докторске студије при
Универзитету, Историја и филозофија природних наука и технологије,
Београд
ФЕНОМЕНОЛОГИЈА И АНАЛОГИЈА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА:

ПРЕСЛИКАВАЊЕ МИТОЛОШКОГ ОБРАСЦА НА
ЕПИСТЕМОЛОГИЈУ И ПСИХОТЕРАПИЈУ2
Апстракт
У раду су кратко размотрене општа атмосфера која је допринела
развоју феноменологије као филозофског правца, као и потребе
за редукцијом. Такође, присутан је и осврт на допринос феноме-
нолошког приступа пракси психотерапије, али и на извесне слабо-
сти метода Едмунда Хусерла (Edmund Gustav Albrecht Husserl),
oснивача феноменологије и једног од најутицајнијих филозофа 20.
века.
Иако су Михаило Петровић и Едмунд Хусерл имали другачије по-
лазне основе за своја феноменолошка разматрања, могло би се
рећи да су обојица увиђала да је људска свест конститутивна за
домете спознаје и артикулацију научних знања. Путем метафора
и алегорија, Михаило Петровић, у свом постхумно објављеном
делу, залази испод дисциплинарне површине сваке науке, на којој
се мрешкају различитости које кроз мноштво појавних форми сту-
пају у различите међусобне односе.
На том основу, главну тему овог рада представља примена ме-
тоде пресликавања Михаила Петровића на анализу образаца мо-
номита Џозефа Кембела (Joseph Campbell) и његове аналогије са
1 gmedicsimic@gmail.com
2 Првобитна верзија рада настала је 2016. године, као семинарски рад из
предмета Теорија сазнања, у оквиру докторских академских студија смера
Историја и филозофија природних наука и технологије при Универзитету у
Београду.
103
савременим методама личног развоја или терапије. Применом

Петровићевих �и�ских чињеница добијена је посматрачка пози-
ција која открива нову перспективу у разумевању ових образаца.
Како се испоставља, пресликавање је вишеструко; мономит је
могуће пронаћи пресликан у ритмове савременог живота, али је
могуће увидети да они подлежу дубљим структурама природних
начела која и сама играју значајну улогу у процесима динамике
психе и митског �у�овања хероја, према интерпретацији Џозефа
Кембела. На тај начин, она имају потенцијал да трансформишу од-
нос између субјекта и објекта и да тежиште теорије сазнања поме-
ре из его стања и прошире границе сопства, у јунговском смислу.
Улога ега се открива у сасвим другачијем поретку, у динамичном
пресликавању пропадљивих, конкретних бића у непромењива и
феноменолошка, чији обрасци постају видљиви путем аналогија.
Такође, Петровићев феноменолошки приступ који подразумева
да се из мноштва појава може апстраховати заједничка суштина,
може да имплицира повратак првој филозофији – метафизици,
што отвара многе теме за наредна истраживања.
Кључне речи: пресликавање, феноменологија, свест, мит, психоте-
рапија, типскe улогe, путовање Хероја, трансформација, психа,
Lebenswelt
1. Уводна разматрања
„Уколико истина треба да се учи, она се истражује.“
Серен Кјеркегор (Søren Kierkegaard)
Кроз историју цивилизација развијале су се бројне традиције, пред-

научне, а касније и научне праксе, које су покушавале да одгонетну
структуру и процесе који леже у основи света. Путовање свести кроз
пределе видљивог универзума је често било замагљено привреме-
ним увидима и научним истинама које су стицале статус аксиома и па-
радигми да би, после извесног времена, биле превазиђене. Интуиција
је често упућивала на битну улогу свести у овим процесима, али она
у науци бива заташкавана, неуклопљива у јасан и разгове�ан рацио-
нални поредак. Свет објекта и субјекта, на Западу се, картезијанским
располућивањем супстанције, одразио на капацитет ума да опажа, а
опажање је већ први сазнајни чин. Па и сам Хусерл, заговорник фе-
номенолошког редукционизма у сврху разјашњавања темељних
претпоставки сазнања, приметио је да се „ставови и методе помоћу
којих се логички могу конструисати увек нови ставови, увек нове иде-
алности, могу управо непрекинуто наслеђивати кроз векове, док се
104
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића
истовремено не наслеђује моћ реактивирања прапочетка, дакле, из-

вора смисла свега што долази касније“.3
Тако смо затечени у свету у којем је нешто изгубљено, потопље-
но, гурнуто у несвесно и неприхваћено, а опет непрекидно тражи за-
довољење, у почецима, кроз мит, а касније и кроз митолике обрас-
це психичког живота савремених људи, чиме ћемо се бавити у овом
раду.
2. Улога феноменологије у конструисању „света живота“ (Lebenswelt)
2. 1. Значај феноменолошке парадигме
Отуд и потреба за феноменолошком редукцијом, као покушајем спа-

савања људског ума, и питање – јесу ли објекти сазнања само садр-
жаји наше свести или постоје независно од ње? Хусерлово4 поимање
свести подстиче на преиспитивање интеракције свести и објекта
сазнања. Како је свест увек свест о нечему, она поседује интенцију,
моћ конструисања стварности. Тако предмет сазнања постаје има-
нентан, сазнатљив – што је добро. Свест може да напредује, да са
себе збаци наслаге непотребних слојева, предрасуда и претпоставки
и да се очисти од свега што је промењиво, како би истражила оно
фундаментално. За разлику од Кантовог (Immanuel Kant)5 разуме-
вања могућности спознаје која је условљена не својствима предме-
та, већ специфичним активностима субјекта и структуром његових
сазнајних моћи, Хегел (Georg Wilhelm Friedrich Hegel) је, пре Хусерла,
и сам имао увиде о могућностима постепеног напредовања свести
између осетилне извесности и апсолутног знања, које је он назвао ис-
кус�ва свес�и.6
У покушају да одговори на могућност заснивања филозофије као
строге науке, која би, као таква, обезбедила поузданост знања и у
3 Милан Узелац, Прак�ична феноменологија (Вршац: Висока струковна шко-

ла за образовање васпитача, 2012), 21, преузето 16. 6. 2016, www.uzelac.eu/
Knjige/4_MilanUzelac_Prakticna_fenomenologija.pdf.
4 Едмунд Хусерл, И�еја феноменологије, прев. Слободан Новаков и Власти-
мир Ђаковић (Београд: БИГЗ, 1975).
5 Имануел Кант, Кри�ика чис�ог ума, прев. Др Никола Поповић (Београд:
Дерета, 2019).
6 Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Феноменологија �уха, прев. Никола М. По-
повић (Београд: БИГЗ, 1986), 453–465.
105
другим наукама, Хусерл7 је желео да разреши кризу европског на-

чина живота који је утемељен управо на таквим, с�рогим, наукама и
практичним применама које из њих произлазе. Према Хусерлу, људ-
ски ум би, у корену таквих наука, требало прочистити редукцијом,
како би одбацио све догматизме и релативизме, те се засновао на
првобитном искуству свести, есенцији – што би се одвијало путем фе-
номенолошке ре�укције. Код Хусерла феноменологија постаје фило-
зофски метод који истражује облике деловања свести.
Сам Хусерл је увек изнова промишљао своју тему: како је филозо-
фија могућа као наука, може ли бити строга на такав начин да не до-
зволи да се математички свет идеалности прогласи за једини стварни
свет и да притом превиди прави основ наука и уметности – „свет жи-
вота“, односно Lebenswelt8.
Испоставило се да заснивање филозофије као строге науке није
могуће, али је феноменолошки приступ омогућио нове методе у
умећу психотерапије, где померање свести на наре�ни ниво има бла-
готворан ефекат на квалитет живота.
Психотерапеут Светомир Бојанин истиче значај феноменолошког
приступа Хусерловим речима:
• „Није потребан захтев да се све види сопственим очима, већ пре
да се, под притиском предрасуда, оно што је виђено не протума-
чи погрешно“;
• „Наше знање је, ипак, само људско сазнање, везано за људске ин-
телектуалне форме, неспособно да погоди природу самих ствари
по себи“;
• „Ја сам мој доживљајни ток, мој мислећи живот и могућности које
му припадају“.9
Непрекинути ток свести одговара неиздиференцираном свету;
али наш је свет издиференциран; на основу тога ми се у њему креће-
мо. Издиференцирани свет је оно што нас окружује, што опажамо као
такво, али парафразирајући Попера (Karl Popper) –сваки чин опсерва-
ције већ је засићен теоријом.
7 Едмунд Хусерл, Криза евро�ских наука и �рансцен�ен�ална феномено
логија, прев. Зоран Ђинђић (Горњи Милановац: Дечје новине, 1991).

8 Појам који обухвата све облике деловања, вредности и уверења једног
друштва и његове културе. Према Хусерлу, Lebenswelt представља „свет

живота“ – хоризонт крајње потврде човекових сазнања и вансазнајних
евиденција.
9 Светомир Бојанин, Воле�и, али како, основе савремене �сихо�ера�ије (Бе-
оград: Конрас, 2013), 509.
106
Интенционалност свести се показује као аутопилот, пре је ауто-

матска него потпуно свесна, и зато Хусерл говори о �асивној генези
све�а, што ће се касније добро уклопити у модел конструктивистичке
психолошке школе. Наиме, феномени тако постају врста парадигми
– образаца или „модлица“ које делују као силе диференцирања тог
непрекидног тока свести, а чији је носилац људски его.
У психологији конструктивизма,10 заснованој на учењу Џорџа
Александра Келија (George Alexander Kelly), појам личности везује се
за начине на које неко конструише друге. Ови су процеси везани за
појам ау�о�ојезе11– самоорганизујућег процеса развоја личности, при
чему се стварност не приказује непосредно, већ кроз конс�рук�е12
– шаблоне које људи сами стварају, непрестано испробавајући њихо-
ву ваљаност. Отуда, наравно, и способност предикције – conditio sine
qua non13 савремене науке и технологије, али и свакодневног живота.
Свест која тражи потврду да су њени конструкти тачни формира извес-
ну мапу света која је кохерентна, а знање се манифестује као оправ-
дано истинито веровање чинећи у крајњој инстанци „свет живота“.14
Данас су очигледне строге поделе међу научним дисциплинама;
наш свет је, услед интенције колективне свести и устаљених навика,
постао веома издиференциран. Процес диференцијације стварности
траје и даље. Једном када се свест порине у овом правцу, она увек
изнова конструише такав, испарцелисан свет. То је стога што смиса-
оно учење, којим се у сваком смислу васпитавају људи, представља
ин�енцију онога који учи да повеже ново знање с појмовима које већ
поседује.15
Пошто већ поседује појмове ослепеле и окрњене, способност
трансценденције подразумева моћ опажања која би покренула са-
свим другачију, неаутоматску интенцију – била би то способност
свесне пажње и контемплације. Оваква би интенција гледала кроз зи-
дове коју је свест наметнула стварности, а можда их у потпуности и
10 Душан Стојнов, О� �сихологије личнос�и ка �сихологији особа (Београд: Ин-
ститут за педагошка истраживања, 2005).

11 Humberto Maturana & Francisko Varela, Autopoiesis and cognition (Dodrecht:
Reidel, 1980).
12 James Adams-Webber & James Mancuso, “The pragmatic of personal construct
psychology”, in Applications of personal construct psychology, eds. Jack Adams-

Webber & James C. Mancuso (New York: New York: Academic press, 1983), 1–10.
13 Лат. услов без којега се не може.
14 Lebenswelt, према Хусерлу.
15 David P. Ausubel, The Psychology of Meaningful Verbal Learning (New York:
Grune&Stratton, 1963).
107
уклонила. Тако се испоставља да је улога свести у откривању света

истовремено и улога у његовом конструисању, у капацитету за дубље
продоре и просветљујућа искуства.
Чувени Лајбницов (Gottfried Wilhelm Leibniz) став да „душа може
у себи прочитати само оно што је у њој разговетно представљено и
не може одједном раскрилити све своје наборе, јер се они протежу у
бесконачност“,16 могао би се овде наћи као подсетник да потенцијал
знања лежи у несвесном које је потребно интегрисати и можда, учи-
нити свесним.
Лајбниц је сазнање које појединачној монади долази несвесно, на-
звао малим перцепцијама које су увек латентно присутне. Међутим,
како свака појединачна монада, идући према савршенству, сазрева
и шири своју везу са универзумом, мале перцепције се испољавају у
различитим облицима. Притом, аперцепција бива онај део опажања
који стиже до разине свести.17
У савременим разматрањима менталних процеса изузетних људи,
заснованим на новим сазнањима из неуронаука, утврђено је да је оно
што људе као што су Тесла, Леонардо (Leonardo di ser Pietro da Vinci)
и Фројд (Sigismund Schlomo Freud) чини генијима, између осталог, и
ин�енција да стигну до �убинске с�рук�уре18 с оне стране површин-
ских образаца. Њихове су стратегије биле засноване на уочавању ана-
логија, као што је Лаза Костић проналазио аналогије између кристала
и костију, ужљебљења физичких сила, кичмене сржи и музике.19 Слич-
на је ситуација била и с Теслом, када је до свог полифазног обртног
мотора дошао рецитовањем стихова из Фауста. Дилтс (Robert B. Dilts)
тврди да ра� генија увек достиже врхунац у некој врсти �ресликавања у
с�ољашњи облик.20 Лајбниц је, изгледа, наслутио ово начело кореспон-
денције, које је иманентно структурисању света и вероватно је због
тога Јунг (Carl Gustav Jung)21 утврдио да су Лајбниц и Лао Це (Lao Tzu)
16 Ајра Прогоф, Јунг, синхроници�е� и љу�ска су�бина, прев. Јелена Стакић

(Београд: Esotheria,1994).
17
Готфрид Вилхелм Лајбниц, Мона�ологија, прир. и прев. Милорад Љ.
Миленковић (Врњачка Бања: Еидос, 1995), 49–60.
18 Роберт Дилтс, С�ра�егије генија; Фрој�, Леонар�о, Тесла, прев. Душан
Јањић, Слободанка Глишић и Славица Милетић (Нови Сад: Академска књига,
2008).
19 Лаза Костић, Основно начело (Београд: Култура, 1961).
20 Дилтс, С�ра�егије генија, 401.
21 Karl Gustav Jung i Volfgang Pauli, Tumačenje prirode i psihe (Zagreb: Prosvjeta;
Zagreb: Glogus, 1989), 74–94.
108
претече и извори његовог поимања синхроницитета. Пресликавања

ментално конструисаног на спољашњи облик је услов сваке комуника-
ције, па и научне. Ментални процеси остављају траг на понашање – они
доносе нове увиде, нове изуме и уносе нови распоред у ум.
„Онај који аранжира цвеће не уређује само ентеријер, већ и соп-
ствени ум, као и ум онога који све то посматра“, казује источњачка
пословица.
2.2. Потрага за дубинским структурама
Када говоримо о перцепцији, углавном подразумевамо субјект и

објект искуства, и ми већ тад користимо мапу света која налаже дуал-
ни однос између посматрача и посматраног. Оснивач естетике (грч.
αἴσθησις, опажај, осет) као филозофске дисциплине, Александар Ба-
умгартен22 (Alexander Gottlieb Baumgarten), можда је управо због
утицаја Лајбницовог учења о степенима сазнања имао на уму питања
која се данас могу учинити сувише метафизичним: зашто се само
неке, а не све конфузне перцепције држе заједно или су јединствене
у нашем чулном доживљају? Још у античко време уочена је потреба
за идентификовањем неког менталног принципа осетилног јединства
које би ту могло послужити као објашњење. Код Аристотела, дефи-
нисано је заје�ничко чуло (sensus communis) које опажа и обрађује
посебне карактеристике чулног искуства назване заје�ничка својс�ва
с�вари. Његова дефиниција тих својстава јесте да она – кретање, ми-
ровање, облик, величина, целина – нису својствена једном чулу него
су заједничка свима. На тај начин представе различитих чула бивају
уједињене у јединствено сазнање.23
С тим се у везу може довести и Да Винчијево уверење да је про-
порција основно духовно својство, први принцип заједнички ствара-
лаштву уопште: „Пропорцију налазимо не само у бројевима и мерама
него и у звуцима, тежинама, времену, положају и свакој енергији која
постоји“.24 Он је сматрао да хармонија и пропорција проистичу из
односа између делова система и њихове интенције у односу на цео
систем. За њега су равнотежа и пропорција нешто што је засновано
на динамици међусобног утицаја различитих елемената, управо као
што одговара дефиницији sensus communis којом су се бавили разли-
22 Alexander Gottlieb Baumgarten, Aesthetica (Frankfurt Hildesheim: Georg

Olms Verlagbuchhandlung, 1961).
23 Аристотел, О �уши (Београд, Паидеиа, 2012), 66–67.
24 Дилтс, С�ра�егије генија, 338.
109
чити филозофи кроз векове. Један од ближих познаваоца филозофије

Едмунда Хусерла, Анте Пажанин,25 такође инсистира на значају забо-
рављеног осје�илног фун�амен�а �риро�не знанос�и. Милан Узе-
лац, говорећи о Хусерловој феноменологији, помиње Ландгребеову
(Ludwig Landgrebe) констатацију да се проблематика „света живота“
код Хусерла појављује у контексту структуре свести света која се раз-
вија као свеобухватни хоризонт свести.
„Тако се феноменологија показује као темељна наука о све-
ту живота која има задатак да истражи учинке конституисања
света од стране трансценденталног субјекта у његовој дубокој
димензији [...] Све то води томе да се свет живота разуме као
конкретни историјски свет с његовом традицијом и представа-
ма природе у њиховим менама [...] свет живота остаје свет не-
посредног чулног искуства [...]”26
„Свет живота“ испоставља се управо као заборављени чулни ос-
нов природних наука.
2. 3. Феноменологија пресликавања Михаила Петровића
Михаило Петровић, српски математичар, није припадао феномено-

лошкој школи Хусерлове оријентације, већ је разматрао сопствену
аналошку методу пресликавања излажући ову идеју кроз своју фе-
номенологију.27 За разлику од Хусерла, чија је полазишна тачка била
отклон од картезијанског рационализма и научно-филозофског пози-
тивизма, Михаило Петровић је основ промишљања чврсто утемељио
на механицистичком становишту и вери у науку. Душан Недељковић
је указао на интересантну путању Петровићеве аналошке математич-
ке феноменологије, сврставајући његову књигу Механизми заје�нички
�ис�ара�ним �ојавама из 1921. године у ред „оних врхунских дела
савремене природне филозофије и епистемологије која су најчешће
управо са механицистичких позиција чиниле напоре и пружала про-
тивуречне нове путеве да се управо сам механицизам превазиђе“.28
25 Анте Пажанин, Ме�афизика и �рак�ична филозофија (Загреб: Школска
књига, 1988).
26 Узелац, Прак�ична феноменологија, 67.
27 Не може се рећи да је овај израз Петровић потпуно и без колебања
усвојио. Ми ћемо у овоме раду, користити израз феноменологија како бисмо

објединили под једним појмом процесе о којима је писао Михаило Петровић
у његовим делима које наводимо.
28 Душан Недељковић, „Етапе и перспективе природне филозофије Михаила
Петровића“, у Михаило Пе�ровић, човек, филозоф, ма�ема�ичар, зборник

ра�ова (Београд: Завод за издавање уџбеника, 1968), 63.
110
Ипак, према сведочењу Недељковића, Петровић је био мишљења да

би „без Декарта и и класичне механике осећао да губи чврсто тле
под ногама“.29 Петровићев рад у овом домену није имао следбени-
ка јер, према речима Душана Недељковића, у конкретним анализама
показује управо супротно од онога стриктног механицизма који је по-
служио као исходишна тачка.
Ернест Стипанић истиче да се Петровићева феноменологија
прећутно заснива на принципу јединства материјалног света „јер се
само тако може објаснити егзистенција аналошког језра у диспарат-
ним појавама“.30 Отуда, према Стипанићу, истоветност математичких
односа за квалитативно различите процесе, што има своје епистемо-
лошке и опште филозофске импликације на моделовање природних и
друштвених појава, као и људског мишљења.
Иако су Михаило Петровић и Едмунд Хусерл имали другачије по-
лазне основе за своја феноменолошка разматрања, могло би се рећи
да су обојица увиђала да је људска свест конститутивна за домете
спознаје и артикулацију научних знања. „У извесном смислу, Петро-
вићев појмовни апарат развијен је тако да омогући неку врсту фено-
менолошке ре�укције али са циљем да се појава математички пред-
стави“,31 напомиње Вујошевић.
Недељковић ће у Петровићевим Ме�афорама и алегоријама про-
наћи тврдњу да на различитим ступњевима развитка света владају за-
кони сасвим другачије врсте и да је погрешно сводити на механичке
оне који то нису.32 Недељковић, у трећој етапи Петровићевог фило-
зофског развоја, наводи његово разматрање „развитка свеколиког
људског сазнавања као ми�ског �ресликавања које почиње ступњем
древне антропоморфне митологије, затим механицистичке митоло-
гије, да би дошао до феноменолошке митологије“.33 Притом се све
време, како наводи Недељковић, Петровићева мисао креће у дија-
лектичким противречностима.
29 Ibid, 62.
30 Ернест Стипанић, „Михаило Петровић, математичар и феноменолог“ у
Михаило Пе�ровић, човек, филозоф, ма�ема�ичар, зборник ра�ова (Београд:
Завод за издавање уџбеника, 1968), 91.
31 Слободан Вујошевић „Математичка феноменологија и филозофија
математике“ у Михаило Пе�ровић Алас: �ело, живо�, време, зборник ра�ова

(Београд: Српска академија наука и уметности, 2019), 119.
32 Недељковић, Е�а�е и �ерс�ек�иве �риро�не филозофије Михаила
Пе�ровића, 76.
33 Ibid, 82.
111
Несумњиво је да је Михаило Петровић у свом делу о метафора-

ма и алегоријама истакао да су оне „субјек�ивно један од законитих
облика људског сазнања, духа и свести [...] али ће допунити тиме да
овај аналошки облик сазнавања и представљања објек�ивно почива
битно на чињеницама и самој њиховој суштини.“34 У том смислу, ка-
узални детерминизам математичке феноменологије бива замењен
у тестаментарном делу о метаформа и алегоријама, које је изашло
постхумно. Овде „Петровић укључује своју аналошку природну фи-
лозофију у бурни развитак самог стваралачког аналошког пресли-
кавања, предвиђања и моделовања уопште, којим је окарактерисан
револуционарни преокрет делатног дијалектичког развитка методо-
логије природних, техничких, друштвених и филозофских наука, као
и мишљења уопште, у животној пракси и уметности“.35
Путем метафора и алегорија, Михаило Петровић залази испод
дисциплинарне површине сваке науке, на којој се мрешкају различи-
тости које кроз мноштво појавних форми ступају у различите међу-
собне односе:
„Али, оно што је од битног интереса за разматрања [...] јесте ег-
зистенција карактеристичних заједничких појединости и у чиње-
ницама најразноврснијих конкретних природа, које не морају
имати никакве међусобне везе и у којима та природа не игра
никакву улогу.”36
Такође, он тврди да су ове заједничке појединости понекад по-
вршне и очигледне, а да је понекад потребна дубља анализа или јака
песничка интуиција да би се оне запазиле. Алегорија, у његовом разу-
мевању, изражава нешто што се збива, док метафора исказује нешто
што постоји. Кључна реч за Петровићеву феноменологију, животвор-
на реч која заједничке појединости повезује с разнородим чињницама
појавног света јесте �ресликавање.
Шта се пресликава, то је већ речено; на пример, елементи из мате-
ријалног света, конкретни и разумљиви свакодневној свести и резону,
често служе да би се исказали апстрактнији процеси. То је лепо уочљи-
во кроз уобичајене метафоре и алегорије, које Петровић надахнуто
наводи у свом делу. Слично је и са поетским и митским језиком, који
у складну слику доводи елементе сасвим диспаратних скупова, па
тако, понекад, песник интуицијом дотакне нешто што наука тек кас-
34 Ibid, 75.
35 Ibid, 76.
36
Михаило Петровић, „Метафоре и алегорије“ у Сабрана �ела, 13 (Београд:
БИГЗ, 1997), 23.
112
није открива на егзактан начин. Као пример, Петровић наводи Лукре-

ција, који је интуитивно приметио узајамну везу простора и времена,
на којој је много касније установљена теорија релативитета. Овим је
илустровано како велики пробоји, где аналогије и метафоре отварају
дубља врата перцепције природног света – налазе своју примену у
науци. Према Петровићевој феноменологији, чињенице је могуће
свести на �и�ове чињеница – то се чини тако што се врши феномено-
лошка редукција свега што се може апстраховати, а да притом језгро
сличнос�и чињеница које су посматране не изгуби на значају. Овде је
битно имати у виду да Михаило Петровић наглашава улогу гле�иш�а
са кога се ствари посматрају.
Ко пресликава један скуп бића и факата у други? Према Петро-
вићу, то је људска свест.
Она то чини редукцијом „бескрајно шарене слике света факата
на што је могуће простију скицу“.37 Заједничке појединости остају
као кореспонденција између слике и оригинала. Број, величина и
ред представљају феноменолишки тип факата. Али, овде је потреб-
но схватити улогу феноменолошких бића, која су, у ствари, носиоци
феноменолошких појединости, и која растварају у себи појавне по-
ларитете тиме што показују динамичну улогу саставака два скупа у
пресликавању.
Тако се испоставља да су улоге им�улсивног и �е�ресивног факто-
ра, улога на�расног узрока, �ре�реке и корела�ивног ланца, као и улога
�ерена на којем се радња одвија, примењиве на најразличитије скупо-
ве чињеница, од механичких преко економско-социјалних, медицин-
ских и психолошких, па до еволутивних процеса живог света. Њихова
права функција се открива у моћи предвиђања будућих исхода ситу-
ације, што јесте у складу са стандардима позитивне науке. Међутим,
Петровић указује на дубља значења, проширујући своја �ресликавања
на свет који је много шири од области уских дисциплинарности, сле-
пих за аналогије вишег реда. У том смислу, могло би се рећи да је Пе-
тровићева слика света кодирана перцепцијом комплексних система,
холистичким приступом у којем је јасно да сваки елемент поседује
потенцијал за живу интеракцију са сваким другим:
„А све што се дешава у току времена састоји се, у крајњој анализи,
у променама величина доступних или недоступних људском сазнању.
Као што се алегоријски каже, природа је океан тих промена, а про-
37 Михаило Петровић, „Математичка феноменологија“, у Сабрана �ела, 6 (Бе-
оград: БИГЗ, 1998), 17.
113
странство тог океана је бескрајно.“38 На овом месту Петровић цитира

Љубу Ненадовића, који каже да је „цела вечност само један велики
празник: он се зове Преображење“.39
Важност феноменолошког пресликавања налази се управо у мо-
гућности предикције у појавама чији се феноменолошки тип може
препознати, иако можда чак и не разумемо саму суштину појаве.
Према Михаилу Петровићу, потребно је познавати:
1. скуп свега што је значајно за постојање или догађање неке
чињенице,
2. типове улога везане за скуп,
3. када се, из познавања претходног, чињеница може узети за неми-
новну последицу.
Општа форма пресликавања, попут бесконачне нити, повезује це-
локупну егзистенцију створеног света, то мноштво у једно, али увек
сходно тренутним дометима људског знања и капацитетима сазнај-
них моћи. Тако је, на пример, било с механичким пресликавањем које
је, као доминирајуће у једном периоду, примењивано и тамо где му
није било место, све док се нису развиле нове форме пресликавања,
подесније за извесне типове чињеница. Петровић оставља могућност
феноменалног �ресликавања које би у њему савременој концепцији
света, играло улогу сличну оној коју је играло „стародревно митско
пресликавање у примитивној свести“.40 Ово би, према његовим ре-
чима, могло обухватити чињенице које људски ум може схватити и
изразити. Петровић овде визионарски оставља могућност пронала-
жења нове врс�е �ресликавања која би, по наговештају релативистич-
ке физике, која је у то време била у успону, на обухватнији начин упле-
ла чињенице људског знања око неког заједничког језгра на дубљем
нивоу. Тако би, можда, научна ми�ологија ма�еријалног све�а коре-
спондирала увећању људске свесности о међуповезаности чињеница
којима је овладала током историје сопственог развоја. (Чини се да у
данашње време потенцијал за ово заједничко језгро поседује физика
комплексних система.)41
38 Петровић, Ме�афоре и алегорије, 88.
39 Ibid.
40 Ibid., 139.
41 Нарочито су интересантна Петровићева размишљања о природи времена,
када наводи да је приметно укидање митологичности апсолутног времена

увођењем новог, конкретнијег модела посебног релативног времена
као четврте димензије простора. Ипак, остајући при картезијанском
приступу, Петровић превиђа дубље импликације које алегорије и метафоре
приписују времену, категорији која ће бити веома значајна у појави квантне
114
Митологија разних народа, коју Михаило Петровић помиње у кон-

тексту пресликавања, заузима значајно место у развоју свести чове-
чанства. Он напомиње да се митско пресликавање још увек провлачи
кроз целокупно сазнање, притом губећи карактер натприродности.
У овом смислу, њему се наметнуло питање: „Шта су, на пример,
данашњи научни антитети, него митолошки антитети ослобођени
свог спољњег мистичног руха и натприродности, са проширеним об-
ластима акције и људски схватљивим начинима својих интервенција?
Шта је механичка или физичка сила која вуче, гура, помера, привлачи,
одбија, него митолошки антитет Ероса или Еола који ни данас, у чистој
науци, по самој својој конвенцији, не губи свој првобитни, антропом-
орфни карактер?“42
На овај начин Петровић указује да се феномени из различитих сфе-
ра људских пракси и искустава (�ис�ара�не �ојаве) могу изразити ап-
страктним суштинама (феноменолошким �и�ом фака�а).
У овом раду покушаћемо да применимо Петровићев метод прес-
ликавања путем метафора и алегорија на истраживање аналогије
древних мономитова и психолошких процеса савременог човека.
Тиме ћемо проверити Петровићеву хипотезу о сводљивости диспа-
ратних појава на апстрактне суштине и егзистенцију аналошког језгра.
3. Пу� хероја; пресликавање мономита у живот савременог човека

„Финална мисао у целом питању јесте да испитивани, ипак,
лично мора имати истину, и добити је преко себе самога.“
Серен Кјеркегор
3.1. Значај метода типских улога у пресликавању
Говорећи о типским улогама, Михаило Петровић их дефинише као

„начин на који поједини од елемената суделују у постојању онога што
тип изражава“.43 Најчешћи облици типских улога се на крају распо-
делом могу свести на носиоце које и „чини оно бескрајно шаренило
физике. Миловановић је указао на повезаност физике комплексних

система који се одређују оператором својственог времена у Петровићевој
теорији математичких спектара. Видети у: Милош Миловановић, „Значај
Петровићевих спектара у заснивању математике“, Михаило Пе�ровић Алас,
зборник ра�ова �ово�ом с�о �е�есе� го�ина о� рођења (Београд: Српска
академија наука и уметности, 2019).
43 Ibid., 74.
115
света чињеница и даје једном истом типу чињеница оне безбројне

диспаратне облике у којима се он појављује као митолошки Протеј са
својих хиљаду лица и у којима тек оштрије посматрање, дубља анали-
за или песничка интуиција откривају да је то у битности једно исто“.44
У предговору своје књиге која управо носи име Херој са хиља�у
лица, Џозеф Кембел (Joseph Campbell) открива своју намеру да, ком-
паративном анализом мономитова из најразличитијих крајева света,
укаже на аналогије – заједничка искуства древних људи која коре-
спондирају с данашњим човеком и методом психоанализе. У овом
раду ћемо отићи корак даље и мономит пресликати на процесе лич-
ног развоја, па чак и оне који следе исте обрасце, али у неке друге свр-
хе – на пример, за корпоративно, каријерно напредовање и стицање
материјалних и статусних бенефиција.
Наиме, према феноменологији Михаила Петровића, улоге (фе-
номенолошка бића, како их он назива) које су садржане у феноме-
нолошком �и�у фака�а (апстрактним суштинама) не зависе од кон-
кретне природе носиоца улоге. И сам Петровић је приметио сличност
између конкретних митова различитих народа и објаснио то увидом
да „њихову суштину представља исти феноменолошки тип факата“.45
Кембел ће уочити сличне процесе, одгонетајући их језиком психо-
анализе, слично Петровићу, тврдећи да су „стари учитељи знали шта
говоре. Када смо једном поново научили да читамо њихов симболич-
ки језик, није потребно више од антологичарског талента да би се њи-
хово учење поново чуло. Али, пре тога је нужно да научимо граматику
тих симбола, а као кључ за ту тајну ја не знам ниједан бољи савремени
алат од психоанализе.“46
Можда ће се и метод феноменолошког пресликавања Михаила
Петровића Аласа показати као добар ала�. Наиме, пресликавања
су овде вишеструка; митови откривају дубље психолошке процесе,
трансформацију свести из нижег у виши ниво, да би се, на крају, ови
процеси могли ишчитавати у светлу улога им�улсивног, �е�ресивног
фак�ора, �ре�реке, заш�и�е и корела�ивног ланца, па и саме улоге
�ерена на којем се драма живота одвија.
Не толико коришћен метод амплификације Кембел је употребио
да би указао на заје�ничко језгро различитих митова као есенције
људског и човеку својственог односа с трансцендентним. Херој тако
44 Ibid., 76.
45 Петровић, Ма�ема�ичка феноменологија, 197–208.
46 Џозеф Кембел, Херој са хиља�у лица, прев. Бранислав Ковачевић (Нови
Сад: Stylos, 2004), 5.
116
постаје носилац чудесних трансформација свести која се креће кроз

живот кроз формулу мономита: одвајање – иницијација – повратак.
„Херој се отискује из света свакодневице у подручје натприрод-
них чуда: ту среће митске силе и извојује одлучујућу победу: херој
с враћа из те тајанствене авантуре с моћи да подари нешто добро
својим саплеменицима.“47
Носиоце типских улога на које је могуће свести догађај и чињени-
це најразличитијих скупова, користећи феноменологију Михаила Пе-
тровића, препознаћемо у следећим описима типова улога:
– импулсивни фактор
– депресивни фактор
– улога заштите
– улога препреке
– координативна улога
– улога терена
– улога корелативног ланца
Постоје и многи други типови улога, али их у овом раду, због оби-
ма, нећемо помињати.
Петровић проницљиво примећује да се за факторе различитих вр-
ста везују и оне улоге специјалног типа које добијају своје називе пре-
ма контексту случаја у којем учествују, а задржавају их алегоријским
�ресликавањем. На тај начин се говори о социјалном притиску, морал-
ном притиску, о варници – речи која распали конфликт, распаљивачу
– говору који утиче на масу, где улогу клице преузима реч која падне
на подесан терен, улогу надражаја – неповољна вест и тако даље.
Никола Морена указује на пример савремених истраживања мре-
жа малог све�а где је уочено да многе мреже (без обзира да ли су
социјалне, неуронске или дигиталне) имају необичну особину. Наме,
просечно растојање између два чворишта, мерено бројем чворова
који се налазе између њих, упадљиво је мање од претпостављеног, у
односу на величину мреже. Оно је, притом, пропорционално логарит-
му укупног броја чворова у мрежи. Морена је и у овом примеру пре-
познао Петровићеве аналогије у диспаратним фактима, те је истакао
да је Петровићева феноменологија „примењива на све области и све
врсте аналогија“.48
47 Ibid., 39.
48 Никола Морена, „Математичка феноменологија између мита и стварно-
сти“, преузето 21. 6. 2019, nikolamorena.blogspot.com/2012/10/matematicka-
fenomenologija-izmeu-mita-i.html.
117
На основу тога, у овом бисмо контексту могли посматрати цело

путовање митског хероја о којем Кембел говори, као пресликану уни-
верзалну историју људске свести која савременом човеку сведочи
о постојању несвесног као ризнице потенцијала. И управо зато што
зла�но семење не умире, митско је присутно и живо у потребама
савременог човека који тежи Масловљевој (Abraham Maslow)49 са-
моак�уализацији. Овај врхунски мотив заправо је гранично подручје
иманентног и трансцендентног, оно место где је могуће видети ди-
ректну аналогију између сна и мита, имагинације и трансценденције,
простор–време где индивидуални его, следећи дијалектични ток,
бива растворен у вишој стварности.
У том смислу, ниво одигравања животне драме хероја потпуно
се преображава до момента када „тамо где смо очекивали да ћемо
наћи нешто одвратно, наћи ћемо бога; тамо где смо мислили да ћемо
погубити неког другог, погубићемо сами себе; где смо мислили да
ћемо путовати далеко одавде, стићи ћемо заправо у центар сопстве-
ног постојања; где смо мислили да ћемо бити сами, бићемо са целим
светом.“50
Аналогија са дешавањима испод прага свесног очигледна је и ла-
ику; индивидуални снови су препуни општељудске, транскултурне и
свевремене симболике, тако да је и Јунг приметио да је теорија о ар-
хетиповима већ била присутна код многих других пре њега. Кембел
нас подсећа да је и Ниче (Friedrich Wilhelm Nietzsche) о сну говорио
као о резону будног човека пре много хиљада година. Такође, он
тврди да је у разматрањима Адолфа Бастијана (Adolf Philipp Wilhelm
Bastian), Фројда и Џејмса Фрејзера (James George Frazer) присутна
свест о аналогијама религија и митологија Истока и Запада где се
открива општеважећа структура образаца који се могу препознати у
било којој култури.51
Управо се тако ова пустоловина хероја може пратити и у равни фе-
номенолошког пресликавања чију улогу је показао Михаило Петро-
вић, осликавајући апстрактне обрасце типова улога који кореспонди-
рају с порастом свесности у животу савременог човека.
49 Абрахам Маслов је у људској мотивацији разликовао потребе недостатка
(физиолошке потребе, потребу за сигурношћу, за припадањем и уважавањем)

и потребе раста (потреба за самоактуализацијом). Према овом схватању,
човек мора бити оно што може да буде. Да би се тежило овоме, ниже потребе
би требало да буду задовољене у разумној мери, али, то није нужно, као што
су показала нека истраживања.
51 Кембел, Херој са хиља�у лица, 30.
118
У нашем разматрању аналогије мономита и савремених теорија

и пракси личног развоја и психотерапије, кретаћемо се управо по
путањи Петровићевих типова улога, онако како их је он назначио у
својим делима. Показаћемо да се аналогија личног развоја савреме-
ног човека и митско путовање хероја из ове метаперспективе могу
сагледати у новом светлу. Простор/време почетка, тамо где се херој
отискује у непознато, у своје путовање, започиње, наиме, оним првим
– им�улсивним фак�ором.
4. Примена метода феноменолошког пресликавања мономита на

„свет живота“
4. 1. Улога импулсивног фактора

– може се приметити „тамо где објекат акције бива ојача-
ван, игра према конкретној природи чињенице; то може
бити покретачка моћ коју поседују идеје, једнако као и сила
која магнетише, политичка импулсивна тежња, сила срца у
крвотоку“.52
У тумачењу Џозефа Кембела, мит почиње зовом пустоловине; живот-

на рутина бива пресечена изненадним чином, нешто устаљено по-
чиње да се одвија на нов начин: на пример, девојка случајно, једног
дана, испушта златну јабуку (с којом се до тада свакодневно безбриж-
но играла) у бунар. Појављује се жабац који јој помаже, али заузврат
од ње тражи да га воли, да га прихвати као равноправног. Девојка
се лажно обавезује и авантура почиње, или може да почне на овакав
начин, као што Кембел показује у свом делу. Омашка, како изгледа у
почетку, показује се као импулс прелажења прага, зона наредног на-
претка за хероја.
Према Кембеловом тумачењу, симболика бића као што су жаба,
змија или змај, одбачених, као и атмосфера зова смештена у сенови-
то окружење мрачне шуме, густе крошње, дубоког зденца – у ствари
је препозната као код несвесног које се помера у дубини. Херој је по-
зван да истражује и победи свет, а истраживаће и побеђиваће – самог
себе. Већ наговештено превазилажење чврсто формираних образаца
мишљења, естетике, етике и онтологије провешће самог хероја кроз
кризу и тескобу. А како је то Фројд већ тачно приметио, сваки трену-
так тескобе поново производи болна осећања првог раздвајања од
мајке – понестајање даха, убрзање крвотока као при рођењу.53
53 Наведено према: Кембел, Херој са хиља�у лица, 42.
119
Овај митолошко/психолошки патос преобликовао се у импулс

савременог човека који тежи раду на себи како би свесно управљао
сопственим потенцијалима следећи образац митског хероја. С тим у
вези, Мерилин В. Аткинсон (Marilyn W. Atkinson), стручњак из обла-
сти личног и професионалног развоја пише да „приче које најчешће
покрећу и инспиришу људе углавном садрже кључну идеју да човек,
уколико настоји да буде срећан, мора јасно да се фокусира и пре-
дузме акцију у правцу остварења свог животног позива, ма какав он
био“.54
Савремени човек, херој, у постмодерној парадигми често делује
као да је задао себи задатак да оствари искључиво властиту срећу.
На први поглед, то би била разлика у односу на митског јунака чија
мисија није била егоцентрично постављена; његова је одисеја била
од много ширег друштвеног значаја – била је то трансформација
целе заједнице, а понекад и читавог света. Но, чињеница је да постоји
заједнички импулс. Херој се налази пред променом, пред задатком
који ваља извршити како би се остварио пун потенцијал промене чији
је он носилац – стварање новог света. Међутим, уколико се завири
испод површине, видећемо да томе тежи и савремени човек – срећа
је увек у коначном доприносу заједници, промени стања или с�а-
шавању све�а. Савремена научно-фантастична дела такође обилују
овим обрасцем, који је само један од начина на који се мит трансфор-
мише у естетско-етичке одоре новог доба. Дакле, први, импулсивни
фактор може се и овде препознати: „Херој се суочава са изазовом.
[...] Он је изненађен или изазван на такав начин да осећа да мора
почети.“55
Уколико се сетимо Толкиновог (John Ronald Reuel Tolkien) Го-
с�о�ара �рс�енова, Луисових (Clive Staples Lewis) Ле�о�иса Нарније,
Хари По�ера Џоане Роулинг (Joanne Rowling) или филмова Ма�рикс,
Игре �рес�ола, Игаре гла�и, Ава�ар и сличних савремених екраниза-
ција, видећемо да се структура приче не разликује, сем у детаљима,
од дела из старине као што је сумерски Е� о Гилгамешу или Хомерова
О�исеја. У свима њима је значајан тај први импулс, позив који мења
све.
54 Мерилин В. Аткинсон и Реј T. Чојс, Уме�нос� и наука коучинга; Уну�рашња
�инамика коучинга, прев. Наталија Тасић (Београд: НЛП центар, 2011), 129.
55 Ibid., 130.
120
4. 2. Улога депресивног фактора

– „огледа се у наметању слабљења своме непосред-
ном објекту, као што је, на пример, утицај афективних
стања која ометају или парализирају акцију покретачке
моћи идеја.“56
Према Џозефу Кембелу, први степен путовања, импулс, зов аван�уре,

сугерише да је судбина позвала хероја и његов духовни гравитаци-
они центар пренела ван његове зоне у�обнос�и – у непознато. Али,
говорећи језиком Достојевског (Фёдор Михайлович Достоевский) –
учинити нови корак, изговорити нову реч, то је нешто чега се човек
највише плаши. Стога, понекад, он бира да не одговори на зов аванту-
ре и остаје у кругу навика и уобичајених, упросечених оквира. Тада се
авантура може претворити у сопствену супротност: „Заробљен доса-
дом, напорним послом или културом, појединац губи моћ значајнијег
деловања и постаје жртва коју би требало спасавати.“57 Митологија
обилује примерима оних који су одустали од зова; они су или заспали
(Брунхилда из германске митологије; Трнова Ружица) или окамењени
(Лотова жена постала је стуб соли када се окренула да последњи пут
погледа свој град).
Психоанализа и терапија откривају тај моменат грчевитог држања
за инфантилни его, неспособност да се одрасте у правцу више свес-
ности и одвајања од емоционалних односа примарне породице. О
сличном пише и Херман Хесе (Hermann Hesse), посебно у роману
Демијан – о адолесцентима пред �рагом �реласка, омиљеној литера-
тури. Међутим, нису сви који оклевају нужно осуђени на стагнацију и
пропаст. Кембел помиње вољну интроверзију као једно од класичних
оруђа креативног генија – путовање се наставља, али изну�ра. Овакво
деловање могуће је пронаћи у индијској дисциплини јоге58 али и међу
многим генијима Западног света. Позив у себе је такође могући пут
којим херој бива увучен у развој ситуације, ризикујући пад у психозу,
али и награду у приступу несвесним, продуктивним ризницама психе.
Тако и у свакодневном животу, херој у било којем човеку прола-
зи кроз различита стања свести, расположења и преиспитивања како
би се суочио са самим собом, развио сопствене потенцијале или их
успавао на неодређено време. Међутим, како многи истичу, свака
велика промена понашања било на индивидуалном или колективном

58 Ibid., 66.
121
плану захтева сагледавање негативне последице неговања status quo

приступа.
У концизној верзији �у�овања хероја, древног обрасца преслика-
ног у савремени свет, депресивни моменат је у ствари онај тренутак
када херој доноси одлуку. Јунговска аналитичарка Клариса Пинкола
Естес (Clarissa Pinkola Estes) наводи да „као код сваког спуштања у
несвесно, дође тренутак када се просто морамо надати најбољем,
запушити нос и скочити у амбис. Да није тако, не бисмо морали да
створимо речи јунакиња, јунак или храброст“.59
У терапијском приступу, као и у домену тренинга и развоја људи,
сматра се да човекова интелигенција у одређеној сфери деловања
расте пропорционално броју одлука које је човек доносио у тој об-
ласти. Пословни тренинзи чији је циљ побољшање продаје неког про-
извода или услуге такође веома инсистирају на овом моменту. Тако
и сваки наредни ниво напретка хероја зависи од свесно донете и до-
следно спровођене одлуке.
„Он почне да пролази кроз унутрашње преокрете, развија хра-
брост, отпорност, истрајност и друге карактеристике лидерства
и снаге. Он се постепено учвршћује у својој решености и неиз-
бежно превазилази своје границе. Наш Херој постаје сигуран у
своје способности.“60
4. 3. Улога фактора заштите

– „громобран, заклон од светлости или топлоте, атмос-
фера која штити топлоту на површини земље, моћна
личност.“61
Прелазак новог прага увек је само улаз у нову авантуру. Херој непо-
средно пре проласка, добија помоћ о�озго: упутства, амајлију, моћ-
ног помоћника, ментора или заштитника. Следе искушења, полагање
испита издржљивости и подвига. Добар део светске књижевности
од Гилгамеша наовамо, као и митологије записане у крајолику, како
је то код старих Словена, обилује овим фантастичким скаскама. Ри-
туалне праксе традиционалних племенских заједница показују да је
улога фактора заштите веома значајна за друштво као целину. У том
59
Клариса Пинкола Естес, Жене које �рче с вуковима, прев. Маја Костадино-
вић (Београд: Космос издаваштво; Подгорица: Нова књига, 2017), 172.
60 Аткинсон и Чојс, Уме�нос� и наука коучинга; Уну�рашња �инамика
коучинга,130.
122
смислу Геза Рохајм (Geza Roheim) пише: „Врачеви једноставно чине

видљивим и јавним оне системе симболичке фантазије који су при-
сутни у психи сваког одраслог члана тога друштва. Они су предводни-
ци у тој инфантилној игри и громобрани опште анксиозности. Они се
боре са демонима, тако да остали могу да лове и да се уопште боре
са стварношћу.“62
Моменат натприродне помоћи је сачуван за оне који су се упусти-
ли у авантуру. Први сусрет са таквим заштитником, често старицом
или старцем, снабдева хероја додатним ресурсима. Добронамер-
на старица, кума-вила у традицији европских бајки, одговара Паук
жени америчких Индијанаца, али и Богородици или Светој Петки у
хришћанској традицији, као и Фатими у исламу. Кембел истиче да је
та сила водиља приметна и код Дантеа (Dante Alighieri), у моменту
када се моли Девици Марији на путу кроз опасности Три света. По-
некад је натприродни помагач мушког рода – у развијенијим мито-
логијама, према Кембелу, ову улогу водича, учитеља, лађара, играју
Хермес, односно Меркур, и египатски Тот, а код хришћана Свети Дух,
као и Хермес Трисмегист (амалгам Хермеса и Тота, учитељ алхемије
и трансмутације душе).63
У равни савременог човека, хероја на путу самоактуализације,
ономе ко је склон раду на себи такође предстоји сусрет с помоћни-
ком, било да је то терапеут, ментор, психолошки саветник, учитељ
јоге, духовник, спортски тренер или астролог.64 Кембел напомиње да
су духовни симболи и вежбе митолошког и религијског наслеђа које
су водиле раније генерације кроз разна психолошка стања у наше вре-
ме потиснути: „Ми [...] морамо да се суочимо сами или, у најбољем
случају, потпомогнути привременим, импровизованим и не често
врло ефикасним вођством [...] Па ипак, у мноштву митова и легенди
које су сачувани до данас и сакупљени са свих страна света можемо
још увек видети оцртано нешто од нашег људског пута. Међутим, да
бисмо саслушали и профитирали од тога, морамо се на известан на-
чин подврћи прочишћењу и предавању. И то је део нашег проблема:
како то учинити.“65
62 Геза Рохајм, Нас�анак и функција кул�уре, прев. Бранко Вучићевић
(Београд: БИГЗ, 1976), 51.

64 Овде је важно само да уочимо аналогију између потреба савременог и
митског човека, као и образац, улогу фактора заштите на који је указао Ми-
хаило Петровић, а не да детаљно анализирамо улогу сваког појединачног
случаја.
123
Због тога није необично што савремени образац �у�овања хероја

такође истиче значај фактора заштите: „[...] он трага и наилази на чу-
варе и помоћнике који му пристижу у помоћ. Неко одговара на његов
позив.“66
У целој мистичној традицији улога заштите је важна, међутим, тај
моменат наступа искључиво након свесне одлуке хероја да прати свој
пут. „Учитељ наилази када је ученик спреман“, тврди стара послови-
ца. Пинкола Естес тврди „да тај учитељ долази кад год душа позове –
хвала Богу, јер его никад није сасвим спреман. Кад би само од ега за-
висила спремност да привучемо учитеља, читавог живота били бисмо
без њега. Благословени смо, пошто душа наставља да емитује своју
жељу без обзира на променљива мишљења нашег ега“.67
4. 4. Улога фактора препреке

– јавља се „час као материјална веза која држи чврсто
тело непомично, па ма какве биле спољне силе које би
тежиле да га покрену; час као заклон при осветљењу неке
површине.“68
На хероја се изненада обрушавају силне препреке и велика искушења.

„Сваки неуспех да се носимо са неком животном ситуацијом мора
бити, на крају, приписан ограничењу свести“.69 У психотерапијском
приступу, препреке се често испостављају као пројекције нашег ума.
Проблеми су неретко везани за начин на који сагледавамо и тумачи-
мо оно што називамо реалношћу: „Разлог ове необичне потешкоће
лежи у чињеници да наши свесни ставови о томе какав би живот
требало да буде ретко одговарају ономе што живот заиста јесте.“70
Слично као у источњачком мистицизму, у пракси терапеути често
виде да су догађаји који клијентима причињавају проблеме креације
ума које настају из извесног стања свести. Хиндуистичка маја – илу-
зија, и будистичка ави�ија – незнање, указују управо на то. Ипак, од-
ређено стање свести или расположење је могуће превазићи, а с њим и
препреке – проблеме који су на том месту постојали. На питање: „Шта
те спречава?“ (да урадиш шта желиш или не урадиш шта не желиш), у
коучинга, 130.
67 Пинкола Естес, Жене које �рче с вуковима, 171.
70 Ibid., 111.
124
терапијском раду често је одговор клијената нека тврдња која указује

на њихове вредности и уверења, неретко и на сам њихов идентитет
– то јест концепте с којима они сами себе идентификују, нешто што
одређује стање њиховог ега. Херој о чијем је митском путовању овде
реч такође не може да избегне ову деоницу пута. На улазу у зону по-
већане силе, казује Џозеф Кембел, ван редовних стаза којим иду чла-
нови његове заједнице – готово га извесно чека препрека. Понекад
се деси да је препрека толика да њено превазилажење повуче хероја
у напредни ниво свести, где се растачу сви поларитети од којих је ум
сачињен, како би се достигао трансцендентални принцип. Парови су-
протности (једно–мноштво, биће–небиће, лепо–ружно) бивају прева-
зиђени, као и нада и страх које управљају акцијама у циљу одбране и
присвајања на материјалном плану.
Тако Кембел наводи мит о младом Принцу �е� оружја из буди-
стичке митологије који побеђује демона Ле�љива коса тек онда кад
исцрпи сва своја оружја и преостане му само оружје знања – муња
просветљења која чини да се не плаши ничега. Одбацивши пет оружја
која симболишу пет чула тренутног физичког стања, идентификације
са својим именом и материјалном позицијом, Принц �е� оружја више
то и није; он је сада ослобођен свог ега, а истовремено и од демона.
У том смислу, промена ситуације на унутрашњем плану трансформи-
сала је и спољашњи однос снага, а демон бива укроћен и претворен
у �уха вре�ног �а му �риносе �ону�е у шуми. Кембел, наводећи овај
пример, тврди да је овај мотив познат свуда у свету: Симплегадске
стене о које се разбијају лађе ега, како би у измењеном стању бивства
херој наставио свој пут.71
Често је прелазак преко одређеног стања свести у митологији сим-
болично означен не изласком из одређене зоне, већ управо супротно
– улажењем у раље неког чудовишта, утробу кита, на пример. О том
говоре и легенда о ирокешком поглавици Хијавати, ескимски мит о
Гаврану, хеленски о Херкулу и хришћанска прича о пророку Јони који
је у утроби кита провео три дана и три ноћи.
Оба ова момента „препреке“, било унутрашње или спољашње, на-
глашавају, у ствари, аспект самопоништавања – „ниједно створење не
може достићи виши ступањ природе а да не престане да постоји“,72
каже Ананда Кумарсвами (Ananda Kentish Coomaraswamy).
71 Ibid., 86.
72 Ibid., 88.
125
4. 5. Улога напрасног узрока

– играју је „механички удар, тренутно осветљење осетљи-
ве фотографске плоче дотле чуване ван домашаја свет-
лосних зрака.“73
У психотерапеутском раду улогу овог фактора, на начин на који то

описује Михаило Петровић, свакако имају увиди до којих клијенти
долазе у сесијама. Моменат у којем неко изненада увиђа неки нови
аспект своје ситуације, такозвано а-ха искус�во које имају намерни
проналазачи властитих дубина, могао би се поредити и с механичким
ударом или осветљењем фотографске плоче.
Ништа више није исто; дотадашње искуство хероја организује се
на нов начин и подлеже другачијим интерпретацијама. Свесност је
прешла преко новог прага; освојила је ново знање и ново гле�иш�е.
Мерилин Аткинсон наводи да је то онај моменат када „херој учи како
да се носи с тешкоћама, и на крају их трансформише у вредне ресурсе
који се могу користити у његовој потрази“.74 Џозеф Кембел истиче да
на сликовитом језику митологије, жена представља тоталитет онога
што може бити сазнато: „Херој је тај који и у митологији и у психоте-
рапији долази да нешто сазна; Како напредује у лаганој иницијацији
која је сам живот, богињин (женин) облик за њега пролази кроз неко-
лико трансформација; она никада не може бити већа него што је он,
мада увек може обећавати више него што је он у стању да разуме“.75
Овде је реч о подизању капацитета хероја да заиста схвати тајну
која се сама скрива, не подлегавши уобичајеним људским разумским
реакцијама оптерећеним страшћу и незнањем. Баш као у старој из-
реци: „Пре зена, планине су биле планине, а дрвеће је било дрвеће.
За време зена, планине су биле престоли духова, а дрвеће гласови
мудрости. Након зена, планине су биле планине а дрвеће је било
дрвеће.“76
Улогу напрасног узрока могао би да игра и магијски однос према
свету и његовом хармонизовању који је уочљив, на пример, у хелен-
ском миту о Хармонији. Митска Хармонија се, наиме, удала за Кадма,
на првој свадби којој су присуствовали богови с Олимпа. Међутим,
њих двоје су касније морали да напусте Тебу због несрећа које су за-

74 Аткинсон и Чојс, Уме�нос� и наука коучинга; Уну�рашња �инамика коучин-
га, 130.
76 Пинкола Естес, Жене које �рче с вуковима, 414.
126
десиле њихове кћери, а које су, како се испоставило, биле праведна

казна за убиство Арејевог змаја које је извршио Кадмо.
Александар Петровић у делу Аналогија и ен�ро�ија, изучавајући
методе аналогије у размишљању неких наших филозофа и научника
из прошлости, такође испитује мит о Хармонији као значајан при-
мер магијског односа према реалности, у епистемолошком смислу.
Наиме, он наводи да је „ћерка свих супротности заправо Хармонија,
а за жену може да је добије онај ко дође до знања и овлада приро-
дом, лугом који змај чува. Хармонија, сједињавање супротности, и
змај, знање о томе, брат су и сестра. Убиство брата Хармоније, на-
силно освајање знања, стога урађа последицама од којих је најзнат-
нија општи рат, који преживљава само неколико људи с којима Кадмо
оснива нови град“.77
Александар Петровић указује на значење које код Карла Јунга по-
седује архетип чији је носилац мит о Хармонији, где се она узима као
prima materiа, а како истиче Петровић, може се видети да је ствара-
лац мита умео да разуме праву природу односа Хармоније и Кадма,
убице посвећеног змаја. Магијско значење чина сађења змајевих зуба
у земљу из овог мита може да укаже на улогу на�расног узрока, оки-
дача за креирање новог поретка ствари у природи јер „као што секи-
ра засеца дрво, тако и зуби засецају земљу и то убојито знање рађа
убојитим плодовима“.78
Врхунски увиди, они који доносе просветљење, познати су у ми-
стичним праксама разних религија. Ово су пробојна искуства која
херојеву свест гурају ван уобичајених поларитета. То је, уосталом, и
крајњи циљ – ослобођење од подељености спознавалац–спознато,
субјект–објект.
Кембел, говорећи о Рамакришнином чудесном сусрету с богињом
Кали, у њеном злоћудном и доброћудном виду, наводи да „једино
генији способни за највиши увид могу схватити потпуно откровење
сублимности ове богиње. За друге људе она смањује своје блешта-
вило и допушта себи да се појави у облицима сагласним са њиховим
неразвијеним моћима. Њено потпуно сагледавање било би ужасна
несрећа за сваку особу која није духовно спремна“.79 Овде је јасна
веза пресликавања мономита у раван епистемологије која проуча-
ва сазнајне способности, али и у раван могућих терапијских пракси.
77 Александар Петровић, Аналогија и ен�ро�ија, филозофија �риро�е и хармо-
није Лазе Кос�ића и Кос�е С�ојановића (Нови Сад: Матица српска, 2005), 140.
78 Ibid.
127
Генији, способни за највиши уви�, према нашем тумачењу, управо су

људи способни за специфичну способност апстраховања која је срж
феноменологије пресликавања Михаила Петровића.
4. 6. Улога фактора координације

– „час је улога магнета при оријентацији скупа магнетних
игала или гвоздених опиљака; час је улога координатив-
не моћи при продукцији вољних аката, час улога дисци-
плине у организованој друштвеној установи с одређеним
циљем.“80
Хераклит је тврдио да ни Сунце не може �а �рекорачи своје мере, јер

ће га Ериније, �омоћнице Прав�е, за �о казни�и. Потребно је искоор-
динисати психолошке процесе и односе са самим собом; то се потом,
манифестује у односу према другима. Изборити се са сопственим
егом и поравнати га хероју је најтеже; у ствари, на целом се путовању,
заправо о томе и ради. Због тога није чудно што митови сведоче о
путовању суперега и потиснутог ида у уравнотежени, са светом изми-
рени его. То се не може прескочити нити лажирати; потребно је ис-
тински проћи кроз трансформишуће искуство. Уколико то појединац
не учини сам, уравнотежујући своју психичку енергију и усмеравајући
је на одмерен начин, неки виши нивои, хераклитовски говорећи, учи-
ниће то уместо њега.
Мит о Фаетонту, који је наговорио свог оца Хелија да му на један
дан уступи своју кочију са упрегнутим крилaтим коњима сведочи о
томе шта се дешава када недовољно дорасли, недовољно иницирани
предузму акцију. Фаетон је изгубио контролу, спаливши небо и земљу,
све док Земља није завапила да Јупитер заустави страшно уништа-
вање постојећег света. Фаетонт је, у пламену, пао и, према Овидију, на
гробу му је касније стајао следећи епитаф:
„Овде Фаетонт лежи, управљач очевих кола,
Којих одржо није, те с велике смјелости паде.“81
Иако неки психотерапеутски приступи тврде да ника� није касно за
срећно �е�ињс�во, многи одрасли људи ипак доживљавају себе као
жртве тог периода живота. До момента промене гледишта и сагледа-
вања сопственог положаја са емотивне дистанце, дуг је пут.

128
Отуд у психоанализи, као и у митологији, велика тема оца и мајке

никада није у потпуности исцрпљена. Духовни прелазак у сферу оца
сваког члана људске заједнице чека у оном тренутку иницијације у об-
ласт поступака одраслих. У племенским друштвима постојали су по-
себни ритуали у те сврхе, као што су обрезивање, обреди жртвовања
и томе слично.
Психолошки смисао митова повезаних с ликовима оца и мајке,82
према Кембелу, налази се у следећем: „Као првобитни уљез у рају де-
тета с његовом мајком, отац је архетипски непријатељ; отуда, кроз
цео живот сви непријатељи су (за несвесно) симболизовали оца.“83
У дубини односа према ауторитету је увек слика оца. Међу савре-
меним психолошким саветницима постоји шала да је разлика између
коучинга и психотерапије у следећој дефиницији: у терапији се ради
на односу с оцем, а у коучингу са – шефом. Улогу фактора координа-
ције у миту, као и у психолошком процесу одрастања, игра моменат
превазилажења конфликта, измирења с оцем. „За сина који је заиста
сазрео да упозна оца, муке и искушења су нешто што је спреман да
поднесе; овај свет више није долина плача, већ блаженством да-
рујућа, вечна манифестација Његовог присуства.“84
Ово је моменат који је добро познат у пракси развоја и тренинга
људских ресурса; преузимање одговорности за сопствени живот и
рад, неокривљивање других, првенствено значајних �ругих (оца, мај-
ке) како би особа ослобођена инфантилних тежњи могла да напре-
дује у оним правцима у којима то свесно жели и у којима је то реално.
Мерилин Аткинсон наводи да, у овој тачки, „херој приступа ресурси-
ма и развија посебне вештине и средства. Он открива своје предно-
сти и овладава вештином“.85
Тако, истински иницирани у свет одраслих бива прочишћен од
инфантилних фиксација; „правилно испољавање његове моћи неће
бити онемогућено због мотива самовеличања, самоповлађивања или
огорчења“.86
82 У свим психотерапијским праксама родитељске улоге су изузетно важне,
што је утемељено још од заснивања Фројдове психоанализе, Јунгових

архетипова, као и Лаканових функција структуре које имају карактеристике
универзалних категорија. Међутим, у овом раду се нећемо упуштати у дубља
разматрања ове теме.
84 Ibid., 133.
коучинга, 130.
129
Михаило Петровић је указао на то да типске улоге могу бити при-

мећене и у свету поезије, која интуицијом открива језгро сличности
међу скупом чињеница. У том смислу, улогу координативног фактора,
оног који доводи до коначне одлуке хероја да се суочи са светом и ис-
корачи у њега можемо пронаћи у следећим стиховима, који, на неки
начин, откривају стања свести кроз која херој пролази:
„Много самујеш и дуго ћутиш, сине мој, затрављен си сновима,
изморен путевима духа. Лик ти је погнут и лице блиједо, дубоко
спуштене вјеђе и глас као шкрипа тамничких врата.
Изиђи у љетњи дан, сине мој!
– Шта си видио у љетњи дан, сине мој?
– Видио сам да је земља јака и небо вјечно, а човјек слаб и
кратковијек.
– Шта си видио, сине мој, у љетњи дан?
– Видио сам да је љубав кратка, а глад вјечна.
– Шта си видио, сине мој, у љетњи дан?
– Видио сам да је овај живот ствар мучна, која се састоји од не-
правилне измјене гријеха и несреће, да живјети значи слагати
варку на варку.
– Хоћеш да уснеш, сине мој?
– Не, оче, идем да ж и в и м.“87
Коначна одлука је измирење оца и сина, прихватање поларитета у
којима се живот манифестује и херојева предаја даљем путу.
4. 7. Улога терена
– „играју је час распоред маса при распростирању каквог
топлотног, електричног, магнетног, економског и другог
стања у каквоме феноменском пољу или области; општи
карактер личности при извођењу вољних аката.“88
Један од постулата неуролингвистичког програмирања, на којима је

заснован приступ психолошког саветовања Ериксон колеџа (Erickson
College) и Мерилин Аткинсон гласи: Ма�а није �ери�орија.89 Смисао
је у концепту да сваки појединац поступа у складу са сопственом ма-
пом света коју чине његове вредности, уверења и идентитет. Ма�а
87 Иво Андрић, „Ex ponto, немири, лирика“, у Сабрана �јела, 11 (Сарајево:
Удружени издавачи, 1984), 80.

89
Ову је тврдњу, у ствари, први артикулисао Алфред Корзибски (Alfred Hab-
dank Skarbek Korzybski), пољско-амерички научник који се посебно бавио об-
лашћу семантике.
130
често не одговара �ери�орији, иако, у овом нашем контексту, и јед-

на и друга играју улогу �ерена; једна уну�рашњег, друга с�ољашњег.
Кембел то представља примером легенде о искушењу младог принца
Готаме. Наиме, када је он сео под бо дрво – Дрво просветљења, при-
шао му је Кама-Мара, бог љубави и смрти. Али он није само бог тих
супротности, већ велики мајстор обмане – његово име значи жеља-
не�рија�ељс�во. Смисао појављивања бога Кама-Маре јесте да суо-
чи искушеника са последњим пројектованим фантазијама чије је оли-
чење у поларитету жеља и непријатељстава, у окружењу каузалитета
којем подлеже већина нормалних људских бића.
Улогу фактора терена овде игра људска унутрашњост која коре-
спондира, �ресликава се на спољашњост и vice versa.90 Одмах је уо-
чљива аналогија између овог учења о личном развоју и постулатима
фројдовске психоанализе где ерос и танатос одговарају будистичким
појмовима кама (жеља) и мара (непријатељство, смрт). Ово су два на-
гона на којима почива и унутрашњи и спољашњи свет. „У несвесном
укорењене обмане из којих настају жеље и непријатељства се у оба
система развејавају психолошком анализом (санскрит: viveka) и уви-
дом (санскрит: vidya)“,91 наводи Кембел, истичући да циљеви ова два
учења, традиционалног, религијског и оног секуларног, психоанали-
тичког, нису исти.
Док је циљ другог да појединца вра�и и оспособи за активан жи-
вот у заједници чији су ритмови условљени поларитетима ероса и та-
натоса, циљ првог је тотално искорењивање ових импулса, чишћење
терена за потпуно умирење ума. У ствари, ум индивидуе је све време
терен на којем се цела ова драма одвија.
У складу с Осмоструким учењем будистичког пута, развејавање обма-
не, жеље и о��ора дешава се када се достигне:
„Исправно разумевање, исправна мисао,
Исправан говор, исправно деловање,
Исправно живљење, исправан напор,
Исправна сабраност, исправна концентрација“.92
Тако се открива да највиши дар који херој на свом путу добија
може бити очишћен �ерен свог сопства за просветљење. Није, нарав-
но, свако томе ни дорастао; и сам Кембел примећује иронију у чињени-
ци да, док херој који је остварио наклоност бога може молити за дар
просветљења, већина ипак затражи нешто много разумније: оружје да
90 Лат. обрнуто.
92 Ibid., 148.
131
победи непријатеља, добро здравље породице или продужење века

свом телу. Терен степена свести хероја неминовно може навести на
погрешну претпоставку да је могуће пронаћи личну физичку бесмрт-
ност (чијa je манифестација у свакодневном потрошачком друштву
свакако култ младости). Уосталом, овде је потребно сетити се краља
Миде и његове жеље да се све што дотакне претвори у злато. Благо-
слов се претвара у проклетство када додирне храну да једе и када
загрли сопствену малу кћерку. Онај који се, пак, одлучи за пут про-
светљења, креће се ка нирвани. Међутим, он може да постане и бо�и-
са�ва; онај који одлаже достизање крајњег циља, те остаје на плану
живота. Испуњен је самилошћу за бића која сама себе муче и страхују
од пројекција свог сопственог ума; он је ту да подстакне друге на пут
превазилажења парова супротности. Терен спољашњег света бива,
за бодисатву, посматран без поларитета свиђања–несвиђања; дакле
„циљ светачког живота није добијање части, славе, нити постизање
високе моралности, концентрације или поглед на знање. То необори-
во ослобођење срца, то је заиста предмет светачког живота, његова
суштина и његов циљ“.93
4. 8. Корелативни ланац
– „улогу корелативног ланца игра веза између корела-
тивних појава у биологији, физиологији, психологији, као
што је, нпр. [...] веза између надражаја и сензација; веза
при асоцијацијама идеја [...]“94
Херој који се враћа да би заокружио своју авантуру, мора доживе-

ти и преживети судар са светом јер је он бесповратно промењен и
његов контакт са реалношћу других постаје опасан. Контакт између
�ва све�а, људског и магијског је у свим традицијама поседовао по-
себан значај. На пример, Џејмс Фрејзер наводи чињеницу да ни у јед-
ном крају света божанска особа не сме да додирне тло ногом. „Као
што се електрицитет може испразнити из боце додиром са добрим
електричним проводником, тако се и светост или магијска моћ може
извући из човека додиром са земљом, која је, према овој теорији, од-
личан проводник магијског флуида.“95
93 Србислава Елезовић, прев., Тако је говорио Бу�а (Београд, Графос, 1985),

79.
95
Џејмс Фрејзер, Зла�на грана, прев. Живојин В. Симић (Београд: Драганић,
1992), 314.
132
Психолошка оправдања за овако нешто, као и аналогије у секулар-

ном свету постоје и данас; изолованост појединаца у специфичним си-
туацијама је очигледна, било да се ради о монашкој одежди, бурми
која издваја ожењеног човека/удату жену или неку другу манифеста-
цију изолованос�и. Када се сетимо бројних митова, па и оног Плато-
новог, о пећини, видимо да је ситуација слична: херој, одлучивши да
се врати својој заједници, улази у нову опасну зону. Циљ мистичног
пута у већини религиозних традиција завршава се повратком заједни-
ци и сведочењем о пређеном путу.
Свети Јован Лествичник такође говори о процесу кроз који људска
душа пролази и у његовој лес�вици можемо препознати аналогију не
само криза менталног здравља, већ и процесе самоспознаје; „како да
се ослободи лажних модела који га саплићу, онемогућавајући га да
буде оно што он, у ствари, и јесте у својој упојединачености“.96
У исламској гнози, на пример, та путања је омеђена постајама
(arap. makam), а сама тежња гностика да, усавршавајући се, достиг-
не истину и просветљење назива се сајер ва сулук.97 Овде сулук пред-
ставља прелажење пута, док сајер подразумева посматрање каракте-
ристичних момената тог пута. И овде, управо као и на описаном путу
хероја, неизбежно долази до тренутка када салик (путник), напушта
своју вољу и предаје је вечној Божјој вољи. Моменат одрицања и ки-
дања везаности за материјални свет је присутан и овде, као и у другим
религиозно-филозофским системима.
Ибн Араби истицао је учење о универзалном човеку („инсан ка-
мил“) који је сличан с православним богочовеком, свечовеком. Ова
доктрина подразумева да је сваки човек потенцијално универзалан.
Само неколицина, ипак, стигне до момента када се потенцијал реа-
лизује у јединству с трансцендентним (Богом). Оно што се даље де-
шава након овог преображаја свести јесте, у ствари, повратак међу
људе; како у митологији, тако и у религији. Познаваоци кажу да на
материјалном плану све остаје као што је и било и да је мало оних
који могу препознати трансформацију душе која се догодила. Херој,
посланик у овом случају, сада има способност да разговара с обич-
ним људима на једноставан начин, у складу с капацитетима тих људи.
На просветљенима је да одрже равнотежу између света јединства до
96
Светомир Бојанин, Воле�и, али како, основе савремене �сихо�ера�ије (Бе-
оград: Конрас, 2013), 42.
97 Гордана Медић, „Исламски ирфан и његов утицај на персијску поезију“,
Нур, часо�ис за кул�уру и исламске �еме, 43/44, 14 (2005): 68.
133
којег су стигли и света мноштва од којег су кренули. Неретко салик

доноси дубоке увиде који говоре језиком поезије:
„Кад капља кише из облака кану,
Бескрајност мора збуни је и гану;
Зар сам ја, рече, спрам тог мора ишта?
Оно је свуда, ја сам у њем – ништа.
Када ситна виде своје ништавило,
Шкољка је прими радосно у крило:
Под негом неба у седефу оста,
Док сјајан бисер за круну не поста.
Тако кап стиже где се престо диже,
Да буде ишта спусти се до ништа“.98
Овај Садијев бисер у шкољци је, такође, пресликан „драгуљ у лото-
су“ тибетанског махајана будизма и молитве „Ом мани падме хум“99
упућиване бодисатви Авалокитешвари – оном који са саосећањем
гледа на свесна бића у патњи овоземаљског живота. Успешан циклус
психолошког саветовања се завршава на начин идентичан митском
и религиозном: последња станица јесте �овра�ак кући. „Прича се
завршава истинским слављем. Херој се враћа кући, и сви се поново
уједињују и славе. Херој је превазишао све унутрашње и спољашње
изазове, израстао и развио се на много нивоа, и као резултат, дао ис-
тински допринос другима.“100
Дакле, образац митског хероја пресликан је у потпуности на про-
цесе развоја савременог човека и његово архетипско деловање у
заједници. „Пуни круг, образац мономита, захтева да херој сада уло-
жи напор и руне мудрости, златно руно или своју успавану принцезу
донесе натраг у краљевство људи где тај дар може придонети обнови
заједнице, народа, планете или десет хиљада светова.“101
5. Отворене аналогије, отворена питања
Процеси суочавања с нашом личном историјом и разним его стањима

присутни су и данас, код савременог човека, у дубинама несвесног
које рационално оријентисаном појединцу говори директно углавном
98 Персијски песник Саади, наведено у: Медић, Исламски ирфан и његов у�и-

цај на �ерсијску �оезију, 70.
100 Аткинсон и Чојс, Уме�нос� и наука коучинга; Уну�рашња �инамика коу-
чинга, 131.
134
језиком снова. Или, наравно, уколико је равнотежа пољуљана, јези-

ком неурозе и психозе који онда захтевају другачији, чак медицински,
вид вођења хероја кроз препреке. Јунг је направио разлику између
субјективног, индивидуалног смисла сна који доноси субјективна ам-
плификација, и колективног чији смисао даје објективна. Објективна
амплификација обогаћује поједине елементе сна општим, симбо-
личним материјалом бајки и митологија, при чему они расветљавају
општи, за сваког човека важан аспект проблема.102 Исти овај моме-
нат јасан је истраживачу митова; психолошке опасности које су има-
ле карактер личног раста, развоја и мена нивоа свесности у древно
доба, данас су строгом рационализацијом протеране у непостојање:
„Небо је постало космички простор физичара, а божанска сфера пуко
сећање на ствари које су некада постојале. Али срце тиња и нерешена
тајна грицка корен нашег бића“, пише Јунг.103 Чини се да је то разлог
зашто се савремени човек креће на два нивоа постојања: један је на
материјалној основи, дневни свет рада, борбе и освајања, а онај дру-
ги – свет рада на себи, тражења вођства ако не за процес истражи-
вања сопствених дубина, а оно бар за краткотрајну мотивацију и за
држање главе изнад воде.
У овом другом свету, поједини аспекти личног раста и развоја
су неретко препознати и као база за бољу манипулацију другима у
интересу боље продаје производа и маркетиншког наступа. У овак-
вом приступу препрека је створена вештачки; људи се обучавају да
буду бољи у комуникацији и уверавању, али се тачка саморефлексије
пажљиво заобилази. Херој остаје у игри митолошког обрасца али
строго контролисаног корпоративном политиком, тако да се не може
сетити оног иманентно трансцендентног. Потенцијални херој се држи
што даље од истинске, егзистенцијалне препреке оним симулираним,
а улогу водича на овом путу играју такозвани „ментори“ или „спон-
зори“ који обезбеђују хероју неопходне алате и ресурсе како би он
стигао до циља – зацртане квоте и напредовања не у свесности, већ у
корпоративној хијарархији.
Ипак, понекад се догоди да се херој се�и и улогу импулсивног
фактора преузима процес вишег реда; љуска јаје�а – корпорације
бива пробијена и херој излази у свет. То је свет који извлачи из забо-
рава (о чијем су значају за свест писали многи, од Платона до Ничеа,
Фројда, Јунга и других) на ниво свести све змајеве и демоне како би
102 Јоланда Јакоби, Психологија Карла Гус�ава Јунга, прев. Зоран Р. Јовано-
вић (Београд: Дерета, 2000), 131.
103 Наведено у: Кембел, Херој са хиља�у лица, 96.
135
их херој истински победио, на путу који смо описали, надишавши са-

мог себе и ослободивши се лажног ја.
6. Закључна разматрања
Није тешко увидети какав је допринос Хусерлов покушај феноме-

нолошке редукције дао пракси психотерапије. Међутим, сваки по-
кушај дубинског, а само �ојмовног захватања света бивствујућег из
тренсценденталних извора у конституишућем субјективитету, чини
се проблематичним. На то су указивали неки Хусерлови критичари,
говорећи о немогућности да се феноменолошком редукцијом дође
до извесности јер би се редукција могла протезати у бесконачност.
С применом метода пресликавања Михаила Петровића ствари стоје
другачије. Уместо редукционистичког пада у субјективитет, преслика-
вање проширује границе сопства. У том смислу, его више није носи-
лац искуства, већ се његова улога открива у сасвим другачијем по-
ретку, у динамичном пресликавању пропадљивих, конкретних бића у
непромењива, феноменолошка, чији обрасци постају видљиви путем
аналогија.
Пресликавање митолошког обрасца путовања хероја на живот и
динамику психе савременог човека, према феноменолошком методу
Михаила Петровића, имало је у овом раду за циљ да оперативност
ових аналогија учини што очигледнијом.
На једном нивоу пресликавања могу да буду значајне Кембелове
речи да „митологија јесте психологија погрешно ишчитана као био-
графија, историја и космологија“.104
На оном апстрактнијем плану о којем Михаило Петровић говори,
показано је да и у миту, као и у унутрашњим преображајима психе
постоји „типска чињеница која се састоји у томе да нешто, што даље
иде, све више расте док се не почне распадати и не ишчезне“.105
У том смислу, заокружимо причу о пресликавању �у�овања хероја
аналогијом илустрованом персијском легендом о Симургу, чудесној
птици. Прича казује како су хиљаде птица пошле на дуг и опасан пут
како би посетиле птичјег краља Симурга. Међутим, већина њих је, то-
ком тог пута, погинула или одустала. Тридесет најистрајнијих је ипак
стигло до краљевског двора, где је последњу препреку представљао
Симургов гласник који је покушао да их одговори од настојања да се
104 Ibid., 225.
136
сусретну с краљем. На крају, суочавају се с чињеницом: Симург је од-

раз њих тридесеторо у великом огледалу; они су Симург106 (на фар-
сију израз „си мург“ значи, у дословном преводу – тридесет птица
‫)غرم یس‬, само, то нису знали све док нису ви�ели себе �ресликане на
површину воде – огледала. Када су искуствено доживели контекст у
којем се појављују као појединци, проширили су границу сопства, а то
је био и циљ којем су све време тежили.
У покушају креирања интуитивне аналогије с методом феномено-
лошког пресликавања Михаила Петровића, прича о Симургу могла
би имати значење које ћемо објаснити у наставку. Наиме, говорећи о
феноменолошком пресликавању Петровић пише да се, у сфери било
које појединачне науке, због њене фокусираности на једну конкретну
природу феномена, не могу открити феноменолошка бића и типови
факата. Да би тај напор уродио плодом „у мислима треба избрисати
границе појединих области и непосредно посматрати свет у коме се
једне исте појединости провлаче кроз бескрајно шаренило спољних
појава, њиховог спољњег руха“.107
Иако је Михаило Петровић покушао то да уради, заснивајући јед-
ну нову дисциплину око чијег се назива и сам колебао, евидентна је
аналогија и са Хусерловом терминологијом. Аутор Никола Морена
напомиње да феноменолошко пресликавање одговара феномено-
лошкој редукцији, а феноменолошки типови Хусерловим есенцијама,
односно првобитним доживљајима. Морена објашњава да је „енци-
клопедијски прихваћена Болцманова дефиниција математичке фено-
менологије као презентације феномена математичким средствима
обухватила тек подскуп Петровићеве математичке феноменологије
као нове гране филозофије природе која се састоји од генералних
метода за предвиђање појава на основу природе улога оних фактора
који су узрок појаве“.108
За разумевање оваквог приступа Петровићевој феноменологији
можда је потребан повратак �рвој филозофији – метафизици. То отва-
ра нове теме и тумачења везана за феноменологију Михаила Петро-
вића Аласа који превазилазе оквир овог рада, а добро их је имати у
виду за нека наредна истраживања.
106 Сејид Хусеин Наср, „Птичји лет у сједињење“, Нур, часо�ис за кул�уру и
исламске �еме, 12, 41 (2004): 45–62.

107 Петровић, Ме�афоре и алегорије,12.
108
Никола Морена, Ма�ема�ичка феноменологија између ми�а и
с�варнос�и.
137
1. Adams-Webber, Јаmes and James Mancuso. “The pragmatic of personal

construct psychology”. Applications of personal construct psychology
(1983): 1–10.
2. Андрић, Иво. „Ex ponto, немири, лирика“. У Сабрана �јела, 11.
Сарајево: Свјетлост, удружени издавачи, 1984.
3. Аристотел. О �уши. Београд: Паидеиа, 2012.
4. Aткинсoн, Mерилин В. и Рeј T. Чојс. Уме�нос� и наука коучинга;
Уну�рашња �инамика коучинга. Превела Наталија Тасић. Београд:
НЛП центар, 2011.
5. Ausubel, David P. The Psychology of Meaningful Verbal Learning. New
York: Grune&Stratton, 1963.
6. Baumgarten, Alexander G. Aesthetica. Frankfurt Hildesheim: Georg
Olms Verlagbuchhandlung, 1961.
7. Бојанин, Светомир. Воле�и, али како, основе савремене �сихо�е-
ра�ије. Београд: Конрас, 2011.
8. Вујошевић, Слободан. „Математичка феноменологија и филозофија
математике“. У Михаило Пе�ровић Алас: �ело, живо�, време, збор-
ник ра�ова. Београд: Српска академија наука и уметности, 2019.
9. Дилтс, Роберт. С�ра�егије генија; Фрој�, Леонар�о, Тесла. Превели
Душан Јањић, Слободанка Глишић и Славица Милетић. Нови Сад:
Академска књига, 2008.
10. Јакоби, Јоланда. Психологија Карла Гус�ава Јунга. Превео Зоран Р.
Јовановић. Београд: Дерета, 2000.
11. Jung, Karl G. i Volfgang Pauli. Tumačenje prirode i psihe. Zagreb: Globus,
Prosvjeta, 1989.
12. Кaнт, Имaнуeл. Кри�икa чис�oг умa. Прeвeo Никола Поповић.
Бeoгрaд: Дeрeтa, 2019.
13. Кембел, Џозеф. Херој са хиља�у лица. Превео Бранислав Ковачевић.
Нови Сад: Stylos, 2004.
14. Костић, Лаза. Основно начело. Београд: Култура, 1961.
15. Лајбниц, Готфрид Вилхелм. Мона�ологија. Приредио и превео
Милорад Љ. Миленковић. Врњачка Бања: Еидос, 1995.
16. Maturana, Humberto and Francisko Varela. Autopoiesis and cognition.
Dodrecht: Reidel, 1980.
17. Медић, Гордана. „Исламски ирфан и његов утицај на персијску по-
езију“. Нур, часо�ис за кул�уру и исламске �еме, 43/44 свеска 14
(2005): 67–70.
138
18. Миловановић, Милош. „Значај Петровићевих спектара у заснивању

математике“. У Михаило Пе�ровић Алас, зборник ра�ова �ово�ом
с�о �е�есе� го�ина о� рођења, Београд: Српска академија наука и
уметности, 2019.
19. Морена, Никола. „Математичка феноменологија између мита и
стварности“. Преузето 21. 6. 2019. nikolamorena.blogspot.com.
20. Наср, Сејид Хусеин. „Птичји лет у сједињење“. Нур, часо�ис за кул�у-
ру и исламске �еме, 12, 41 (2004), 45–62.
21. Недељковић, Душан. „Етапе и перспективе природне филозофије
Михаила Петровића“. У Михаило Пе�ровић, човек, филозоф, ма�е-
ма�ичар, зборник ра�ова. Београд: Завод за издавање уџбеника,
1968.
22. Пажанин, Анте. Мо�ерна филозофија и �оли�ика. Загреб: РО
Информатор, Факултет политичких наука, 1986.
23. Пажанин, Анте. „Истина и свијет живота у феноменологији касног
Хусерла“. Ме�афизика и �рак�ична филозофија. Загреб: Школска
књига, 1986.
24. Петровић, Александар. Аналогија и ен�ро�ија, филозофија �риро�е
и хармоније Лазе Кос�ића и Кос�е С�ојановића. Нови Сад: Матица
српска, 2005.
25. Петровић, Михаило. „Математичка феноменологија“. У Сабрана
�ела, 6 (Београд: БИГЗ, 1998).
26. Петровић, Михаило. „Метафоре и алегорије“. Сабрана �ела, 13.
Београд: БИГЗ, 1997.
27. Пинкола Естес, Клариса. Жене које �рче с вуковима. Превела Маја
Костадиновић. Београд: Космос издаваштво; Подгорица: Нова књи-
га, 2017.
28. Прогоф, Ајра. Јунг, синхроници�е� и љу�ска су�бина. Превела Јелена
Стакић. Београд: Esotheria, 1994.
29. Рохајм, Геза. Нас�анак и функција кул�уре. Превео Бранко
Вучићевић. Београд: БИГЗ, 1976.
30. Стипанић, Ернест. „Михаило Петровић, математичар и феномено-
лог“. У Михаило Пе�ровић, човек, филозоф, ма�ема�ичар, зборник
ра�ова. Београд: Завод за издавање уџбеника, 1968.
31. Стојнов, Душан. О� �сихологије личнос�и ка �сихологији особа.
Београд: Институт за педагошка истраживања, 2005.
32. Елезовић, Србислава, прев. Тако је говорио Бу�а. Београд: Графос,
1985.
33. Узелац, Милан. Прак�ична феноменологија. Вршац: Висока школа за
образовање васпитача, 2016. Преузето 16. 4. 2016. www.uzelac.eu/
Knjige/4_MilanUzelac_Prakticna_fenomenologija.pdf.
139
34. Фрејзер, Џејмс. Зла�на грана. Превео Живојин В. Симић. Београд:

Драганић, 1992.
35. Hegel, Gotfrid Georg Vilhelm. Fenomenologija duha. Preveo Nikola M.
Popović. Beograd: BIGZ, 1986.
36. Хусeрл, Eдмунд. Кризa eврo�ских нaукa и �рaнсцeн�eн�aлнa
фeнoмeнoлoгиja. Прeвeo Зoрaн Ђинђић. Гoрњи Mилaнoвaц: Дeчje
нoвинe, 1991.
37. Хусeрл, Eдмунд. И�eja фeнoмeнoлoгиje. Рeдaктoр Mилaн Дaмњaнoвић,
прeвeли Слoбoдaн Нoвaкoв и Влaстимир Ђaкoвић. Бeoгрaд: БИГЗ,
1975.
140
Gordana D. Medić-Simić
University of Belgrade, Multidisciplinary doctoral studies at the University,
History and Philosophy of Natural Sciences and Technology
PHENOMENOLOGY AND ANALOGY OF MIHAILO PETROVIĆ;

TRANSFERRING OF MYTOLOGICAL PATTERN ONTO EPISTEMOLOGY AND
PSYCHOTHERAPY
The article briefly discusses the preconditions for creation of phenom-

enology as a philosophical method, as well as the need for reduction. Also,
it offers a review of the contribution of the phenomenological approach to
the practice of psychotherapy, as well as certain weaknesses of the Husserl’s
method.
Namely, trying to respond to the possibility of founding philosophy as a
strict science, which would, as such, secure reliability of knowledge in other
sciences as well, Husserl wanted to resolve the crisis of the European way
of life founded precisely on such strict sciences and practical applications
that stem from it. The human mind, at the root of such sciences, should, ac-
cording to Husserl, be purified by reduction, in order to dismiss all the dog-
matisms and relativisms, and be founded on the initial experience of the
consciousness, which would happen via phenomenological reduction. In Hus-
serl’s work, phenomenology becomes a philosophical method that explores
the shapes of the consciousness’ actions.
Although Mihailo Petrović and Edmund Husserl had different starting
points for their phenomenological studies, it could be said that they have
both realised that human consciousness is constitutional for all the reaches
of cognition and articulation of scientific knowledge. Using metaphors and
analogies, in his posthumously published work, Mihailo Petrović goes be-
neath the surface of each science, where differences that create various mu-
tual relationships through a myriad of manifestations ripple.
According to the phenomenology developed by Mihailo Petrović, it is
possible to reduce facts to types of facts — it is done by phenomenological
reduction of everything that can be abstracted without the core of similarity
of the observed facts losing its significance. Mihailo Petrović, unlike Husserl,
stays loyal to the Cartesian approach and faith in science. However, in his
testimonial work, Metaphors and Allegories, Petrović points out the deeper
meanings, expanding his transfers onto the world which is much wider than
the fields of narrow disciplinarities, blind for the analogies of higher order. In
that sense, it could be said that Petrović’s idea of the world is coded by the
physics of complex systems, a holistic approach in which it is clear that each
element possesses a potential for live interaction with every other element.
141
The general form of transfer, like an endless thread, connects the entire
existence of the created world, that multitude into one, but always accord-
ing to the current reaches of human knowledge and cognitive capacities. My-
thology of various nations that Petrović mentions in the context of transfer,
holds an important place in the development of the consciousness of the
human kind. He mentions that mythical transfer is still threading through
the entire knowledge, whereby losing its character of supernatural. Petrović
points out that phenomena from different spheres of human practices and
experiences (disparate phenomena) can be expresses by abstract essences
(phenomenological types of facts).
Starting from this, the main topic of the article is the application of Mihai-
lo Petrović’s transfer method in the analysis of the monomyth patterns and
their analogy with the modern methods of personal development or therapy.
For this purpose, we used anthropological analysis of Joseph Campbell from
his book The Hero with Thousand Faces, in which the author, using the ampli-
fication method, pointed out the common core of different myths as the es-
sence of the characteristic relationship that man has with the transcendent.
By applying Petrović’s typical facts, we obtained a point of view that re-
veals a new perspective in the understanding of patterns. As it turns out, the
transfer is multiple — it is possible to find a monomyth transferred onto the
rhythms of modern life, but it is also possible to see that they are a subject of
deeper structures of natural laws, which themselves also play an important
part in the processes of the dynamics of the psyche and the mythical Hero’s
journey. In that way, they have the potential to transform the relationship be-
tween the subject and the object and move the centre of the theory of cogni-
tion from the ego state and expand the borders of the Self, as understood
in the Jungian sense. The role of the Ego is revealed in an entirely different
order, in the dynamic transfer of perishable, concrete beings into unchange-
able and phenomenological, whose patterns become visible through analo-
gies. Since Petrović’s phenomenological approach implies that it is possible
to abstract a common essence from the multitude of phenomena, it can im-
ply return to the first philosophy — metaphysics. We believe that this kind of
approach would open numerous topics for further research.
Key words: transfer, phenomenology, consciousness, myth, psychother-
apy, typical roles, Hero’s journey, transformation, psyche, Lebenswelt

142
прегледни рад udc 544.6.076.32:621.352
Славко Ментус1
Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију и Српска академија
наука и уметности, Београд
БАТЕРИЈЕ – РАСТУЋИ ФАКТОР ГЛОБАЛНЕ ЕНЕРГЕТИКЕ

(Повo�ом Нобелове награ�е за хемију за 2019. го�ину)2
Апстракт
Раст садржаја CO2 у атмосфери услед убрзаног трошења фосил
них горива и тиме изазвана претња од неповратних климатских
промена, ујединили су свет на нивоу Организације уједињених на
ција у потреби да се светска енергетика заснована на фосилним
горивима постепено преоријентише на обновљиве изворе енер
гије. Томе у прилог иде и појава литијум-јонских батерија као ко
мерцијалног производа почетком деведесетих година 20. века. У
овом раду дат је кратак историјат овог проналаска и објашњење
вишеструко већег садржаја енергије у литијум-јонској батерији у
односу на њене претходнике. Нова батерија је потпомогла ком
форније коришћење мобилних комуникационих уређаја и прено
сивих рачунара чија примена експанзивно расте од почетка деве
десетих година 20. века. Од 2010. године она почиње да добија и
додатну улогу као средство за спречавање климатских промена,
путем примене за погон електричних аутомобила и резервоара
за нивелисање потрошње електричне енергије прикупљене из об
новљивих енергетских извора.
Значај проналаска литијум-јонске батерије за светску енергетику
истиче чињеница да је тројици научника најзаслужнијих за њен
развој, од почетних фундаменталних истраживања до комер
1 slavko@ffh.bg.ac.rs
2 Израду рада финансијски је потпомогла Српска академија наука и уметно
сти преко пројекта Ф-190, Елек�рока�ализа у савременим �роцесима конвер-
зије енергије.
143
цијалног производа, додељена Нобелова (Alfred Bernhard Nobel)

награда за хемију за 2019 годину.
У раду смо се дотакли и проблема расположивости природних
ресурса, који ће због скока потрошње материјала неопходног за
производњу литијум-јонских батерија ускоро постати огранича
вајући фактор производње.
Кључне речи: литијум, секундарне батерије, емисија CO2, клима, елек
трични аутомобил
1. Глобална потрошња енергије и њен утицај на климу
Двадесети век био је век индустријализације, наглог скока броја

становника Земље и пораста потрошње енергије. Према подацима
које региструје Организација уједињених нација, број становника на
Земљи је од нешто преко три милијарде 1960. године порастао на
7,7 милијарди у 2018. години, првенствено у многољудним земљама
брзо растућих економија – у Кини и Индији. То је било праћено
растућом потрошњом енергије за производњу хране и осталих
животних потрепштина. Потрошња енергије у свету је са нешто
преко двадесетак хиљада терават-сати (TWh) годишње у 1950.
години порасла на око 160.000 терават-сати у 2018. години (слика 1).3
Дељењем броја потрошених јединица енергије бројем сати у години
добија се да је свет у 2018. години располагао са 19 ТW инсталисане
снаге разних видова енергетских капацитета.
На слици 1 се види како се временом мењао удео разних видова
енергије у глобалној потрошњи. Произилази да у новије време око
80 % потрошене енергије у свету потиче из фосилних горива: угља, на
фте и земног гаса, то јест из сунчеве енергије акумулиране миленију
мима у земљиној кори у виду угља и угљеником богатих једињења.
Затим, 10% потрошене енергије потиче из биогорива, 5 % из нуклеарне
енергије и 5 % из обновљивих извора.
Слика 1 такође показује тенденцију повећања потрошње енергије
у наредним годинама. Ако се оствари прогноза о порасту броја ста
новника Земље на 10 милијарди до средине овог века, уз досадашњи
темпо реализације енергетских потреба становништва, инсталисана
снага разних енергетских извора би требало да се до 2050. године
удвостручи, односно да порасте на око 40 TW.
3 Our World in Data, “Energy”, преузето 15. јуна 2020, ourworldindata.org/en

ergy.
144
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике
Слика 1. Потрошња енергије примарних извора током последња два века
Око 50% примарне енергије се троши у индустрији, око 29% одлази

на загревање стамбеног и радног простора, а око 21% на транспорт.
Део енергије из примарних извора претвара се у електричну
енергију. У 2019. години добијено је укупно 26.700 TWh у форми
електричне енергије, а од тога је 38% добијено из угља, 23% из земног
гаса, 10% из нуклеарне енергије, 19% из хидроенергије, 7% из других
извора (сунца, ветра, геотермалних извора, биомасе и тако даље) и
3% из нафте. Угаљ и гас су, према томе, главни извори за производњу
електричне енергије, с тим што је угаљ јачи загађивач атмосфере.
Енергија из фосилних горива која се троши у индустрији и транспорту
има релативно низак степен искоришћења. Топлотне машине у којим
се хемијска енергија горива конвертује у електричну енергију раде
са приближно 30 до 35% ефикасности. По подацима из 2018. године,
око 2,25 TW инсталисане снаге електрана на угаљ одговорно је за
приближно 30% емисије CO2 у атмосферу.4 Транспортна средства
– аутомобили, камиони и бродови, у којима се хемијска енергија
углавном течних горива претвара у кинетичку енергију су још мање
ефикасна. Топлотна енергија која се користи за загревање стамбених
и радних простора такође је непотпуно искоришћена услед лоше
термичке изолације зграда. За сада, 75% зграда није изграђено по
правилима енергетске ефикасности.
4 IEA (International Enerrgy Agency), World Energy Outlook 2019, Flagship

report November 2019, преузето 12. јуна 2020, www.iea.org/reports/world-
energy-outlook-2019.
145
Драстичан скок потрошње фосилних горива последњих деце

нија је узрок емисије великих количина угљен-диоксида и, у мањој
мери, других гасова, што је довело до поремећаја састава Земљине
атмосфере.
Према најновијим подацима5 (слика 2), у атмосферу се годишње
емитује око 35 милијарди тона продуката сагоревања примарних
горива, са тенденцијом да до 2040. године тај износ премаши 40
милијарди тона, а према неким песимистичким прогнозама, до
2050. године, ако се не предузимају мере за смањење, емисија би
могла да достигне и 65 милијарди тона годишње. Пре 1800. године
концентрација CO2 у атмосфери била је 280 ppm (делова на милион).
Године 1958, када је тачност мерења повећана, измерено је 320 ppm,
а 2020. године емисија је достигла 410 ppm. Последице ових промена
по животну средину су вишеструке. Емитовани гасови као што су CO2,
CH4, N2O, SO2 и други, углавном су киселог карактера и растварањем у
природним водама повећавају њихову киселост, што штетно утиче на
осетљиву еколошку равнотежу у биљном и животињском свету.
Друга значајна последица промене састава атмосфере је раст
средње температуре на Земљи (слика 3). Наиме, угљен-диоксид у ат
мосфери апсорпцијом топлотног зрачења утиче на спорије хлађење
Земљине површине („ефекат стаклене баште“). Због тога је по
следњих деценија дошло до пораста средње температуре на Земљи
за око један степен Целзијусове скале у односу на праисторијски пе
риод. Због тенденције повећања потрошње енергије, наставља се и
тенденција раста средње температуре. Пораст са данашњих 1°С на
2°С, довео би да отапања леда на Алпима и на Северном полу и до
подизања нивоа мора за око 1 метар. То би драстично смањило рас
положиве копнене површине, у бројним пределима би изазвало суше
и повећало енергију временских непогода до нивоа који угрожава оп
станак живота на земљи.
Проблематика климатских промена условљена потрошњом фо
силних горива се последњих деценија помно прати и постала је део
политике Организације уједињених нација. Године 1988. Светска
метеоролошка организација6 основала је организацију под називом
Међувла�ин �анел о клима�ским �роменама7, коју је Генерална скуп
5 Climate.gov, преузето 12. јуна 2020, www.bgs.ac.uk/mineralsuk/industry/

2009/09aug.html; www.climate.0gov/news-features/understanding-climate/cli
mate-change-atmospheric-carbon-dioxide.
6 World Meteorological Organization (WMO).
7 Intergovernmental Panel on Climate Changes (IPCC).
146
Слика 2. Раст концентрације CO2 у атмосфери у јединицама ppm (лева оса)

и емисија CO2 у атмосферу у милијардама тона годишње (десна оса)
током 19, 20. и 21. века
Слика 3. Одступања од просека средње температуре површине Земље

током последња два века
штина Уједињених нација8 кооптирала као своје саветодавно тело.

Извештаји овог тела представљају научно утврђене информације из
научних часописа о истраживањима климатских промена. Дијаграм
на слици 3 је резултат мерења Националне управе за ваздухоплов
ство и свемир9 и део је извештаја Међувладиног панела.10
8 United Nations (UN).
9 National Aeronautics and Space Administration (NASA).
10 NOAA Climate.gov graph, adapted from original by Dr. Howard Diamond
(NOAA ARL), „Atmospheric CO2 data from NOAA аnd ETHZ. CO2“, emissions
data from Our World in Data and the Global Carbon Project.
147
Све државе чланице Светске метеоролошке организације и

Уједињених нација имају приступ извештајима Међувладиног панела
и на основу њих формирају како своју, тако и општу политику борбе
против климатских промена. У том духу, на Земаљском самиту УН у
Рио де Жанеиру 1992. године формулисан је и понуђен на верифика
цију споразум под насловом Оквирна конвенција УН о климатским
променама.11 До 1994. године споразум је потписала већина чланица
УН, а од 1995. године, ради испуњења циљева овог споразума, под па
тронатом ОУН одржавају се редовне годишње конференције о кли
матским променама.
На конференцији одржаној 1997. године у Кјоту, Јапан, развијене
земље су преузеле обавезу да редукују емисију CO2 у оквиру догово
рених квота. Године 2010. на конференцији у Канкуну усвојен је спо
разум да глобално загревање не сме да пређе границу од 2°C у односу
на прединдустријски период, тако што ће стимулисати све иновативне
поступке који воде ка том циљу. На конференцији у Паризу 2015.
године, тај споразум је модификован тиме што су земље преузеле
обавезу да предузму мере да спрече да после 2020. године глобална
температура порасте за више од 1,5°C у односу на прединдустријски
период. Научна основа за овај строжи лимит био је Пети извештај
Међувладиног панела. У децембру 2018. године, у Катовицама,
Пољска, на конференцији Међувладиног панела о климатским
променама усвојен је закључак да лимит глобалног загревања од 1,5°C
може да се постигне само под условом да емисија CO2 у атмосферу
до 2050. године падне испод 30 % данашње вредности. (Конвенција
уговорних страна 24).12
Испуњење циља да се глобално загревање задржи испод 1,5°C
захтева да се велики део енергије фосилних горива замени алтер
нативним изворима, те се поставља питање који су то извори. То би у
принципу могла бити сунчева енергија. Количина енергије која стиже
сунчевим зрачењем на Земљу током годину дана износи 3,4x1024 J,
што одговара просечној снази од 170 W/m2-, или укупно 1,08 x105 TW
на читавој површини планете. Та снага зрачења је, ако се упореди
са данашњом глобалним инсталисаном снагом од 19 TW, око пет до
шест хиљада пута већа. Међутим, коришћење соларне енергије, било
помоћу фотонапонских ћелија, било посредством ветрогенератора,
11 United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC).
12
“COP24“ (Paper presented at Тhe 24th Conference of the Parties to the
United Nations Framework Convention on Climate Change, Katowice, Poland,
December 2 to 14, 2018).
148
скопчано је са проблемом велике распрострањености по површини

Земљине лопте и великих дневних флуктуација. Због диспергованог
карактера дневних доза сунчеве енергије, условљеног сменама го
дишњих доба, дана и ноћи и облачних и ведрих дана, потребно је про
наћи ефикасно решење за акумулацију ове енергије ради нивелисања
испоруке расположивих количина у складу са захтевима потрошача.
Стога је пред науком велики изазов да се проблем замене фосил
них горива обновљивим изворима енергије реши, али тај поступак је
неизбежан јер се ради о обезбеђивању опстанка живота на Земљи.
Трагање научника за изворима енергије који би потисли фосилна
горива почела су почетком седамдесетих година 20. века у вези са
првим кризним скоковима цене нафте и наговештајима да би њене
резерве могле убрзо да буду исцрпљене. Електрохемичари су излаз
тражили у водоничној енергетици и горивним ћелијама. Случај је хтео
да у периоду од 1970. до 1980. године дође до научних наговештаја
да и за литијум може да се нађе начин да се користи као енергетски
извор, у виду анодног материјала секундарних батерија (видети сле
деће поглавље).
Трагања електрохемичара за новим изворима енергије постала
су ултимативан задатак у периоду од 1990. до 2010. године, не више
толико због ограничених ресурса, колико због упозорења научника
да је велика потрошња фосилних горива узрок климатских промена
које могу да доведу у питање опстанак живота на Земљи. У утакми
ци између горивних ћелија и батерија, новооткривене литијум-јонске
батерије су доживеле ефикаснији напредак у смислу практичне упо
требљивости и стога, од 2010. године, постају фактор глобалне енер
гетике. С тим у вези, у наставку текста дато је више детаља о томе
како је дошло до проналаска ове батерије и како се све користи.
2. Историјат литијум-јонске батерије: од открића интеркалатних

материјала до Нобелове награде за хемију 2019. године
Значајан фактор који је суплементаран глобалном циљу преласка

на обновљиве изворе енергије јесте развој нових технологија аку
мулације енергије. Велики допринос у том смислу представља
проналазак литијум-јонских батерија, које су се као комерцијалан
производ појавиле почетком деведесетих година 20. века. Том про
наласку допринело је претходно вишедеценијско интересовање
истраживача за испитивања такозваних интеркалатних једињења.
149
Први радови о интеркалатним једињењима потичу из 1938. го

дине, када је Ридорф (Walter Rüdorff) са сарадницима13 нашао да
загревањем графита са јаким неорганским киселинама долази до
дифузије молекула киселине између кристалографских равни графи
та и настанка стехиометријски дефинисаних једињења које је назвао
солима графита. Доста касније, 1955. године, Хeрoлд (A. Herold)14 је
објавио да грејањем калијума са графитом у евакуисаном суду долази
до формирања једињења у коме су између слојева графита правилно
уграђени атоми калијума, односно до садржаја израженог формулом
KC8, који је за разлику од црне боје графита имао златносмеђу боју,
повећану електронску проводљивост, и реаговао је са водом, разла
жући се на графит и KOH, доста мање бурно од металног калијума.
Ридорф и његови сарадници15 су касније, 1972. године, открили и
да већи број халкогенида прелазних метала (оксида, сулфида, селени
да и телурида, који аналогно графиту имају слојевиту кристалну струк
туру), могу загревањем са алкалним металима да награде једињења
у којима су атоми метала распоређени између слојева основне кри
сталографске решетке у кристалографски правилном распореду и у
дефинисаном стехиометријском односу нових физичко-хемијских ка
рактеристика у односу на полазне реактанте. За овакав тип једињења
у литератури се одомаћио назив ин�еркала�на је�ињења. У њима
разликујемо материјал-домаћина (host) – чврсто једињење слојевите
структуре, и гостујући материјал (guest), чији атоми или молекули се
распоређују између кристалографских равни материјала-домаћина.
Као пример, слика 4 приказује структуру интеркалатног једињења
титан-дисулфида и литијума. Основу структуре чине слојеви повеза
них полиедарских јединки са јонима титана у центру и кисеоничним
јонима у рогљевима. Литијумови јони (представљени лоптицама)
се уграђују између слојева основне решетке, уз минималан раст
међуслојних растојања.
Трагајући, за време прве нафтне кризе седамдесетих година 20.
века, за изворима енергије који би заменили фосилна горива, Витин
13 Walter Rüdorff & Ulrich Hofmann, “Über Graphitsalze”, Zeitschrift für an-
organische und allgemeine Chemie, 238, 1(1938), https://doi.org/10.1002/
zaac.19382380102.
14 A. Herold, “Insertion compounds of graphite with bromine and the alkali met
als”, Bulletin de la Société Chimique de France, 999 (1955).
15 E. Bayer & W. Rüdorff, “Reaction of Metalldisulfides having layer structures
with alkakinaphthalides-solutions”, Zeitschrift fuer Naturforschung B, 27, 11
(1972): 1336-1339. doi: 10.1515/znb-1972-1111.
150
Слика 4. Кристалографска
структура слојевитог
интеркалатног једињења
LiTiS2
гем (Stanley M. Whittingham)16 се бавио у то време врло актуелним су

перпроводним материјалима. Случај је хтео да је открио да титан-дис
улфид интеркалиран литијумом, о коме је писао Ридорф,17 има висок
позитиван потенцијал према металном литијуму, те се оријентисао на
истраживање батерија новог типа, са интеркалатним електродним
материјалима. Прва батерија коју је проучавао имала је метални ли
тијум као аноду и TiS2 као катоду (слика 5)18. Као подлога за елект
родне материјале у експерименталне сврхе су у то време коришћене
платинске фолије, а електродни материјал, обично прашкасте конзи
стенције, наношен је уз помоћ додатка пластичног везива. Показало
се да пропуштањем струје помоћу спољног извора, TiS2 може да се
преведе у интеркалат, по реакцији:
ТiS2 + Li+ + е = LiTiS2.
Док траје уградња литијумових јона између кристалографских
слојева TiS2, електрони придошли кроз метални део кола батерије
смањују оксидациони број јона Ti4+ до тровалентнog стања – Ti3+, чиме
се одржава електронеутралност једињења LiTiS2.
Због високог напона као и реактивности металног литијума, у
овом експерименту се као електролит није могао користити водени
16 Stanley M. Whittingham, “The Role of Ternary Phases in Cathode Reactions“,

Journal of The Electrochemical Society, 123, 3 (1976): 315.
151
Слика 5. Батерија Li/LiTiS2 Слика 6. Зависност напона батерије Li/LiTiS2

од степена пуњења/пражњења
раствор, па је коришћен органски растварач диоксолан у коме је био

растворен литијум-перхлорат.
Ова батерија је могла наизменично да се пуни и празни известан
број циклуса, дајући стабилну струја–напон криву, и имала је напон у
границама 2–2,5 V, зависно од степена напуњености (слика 6).19 Овај
експеримент је био од историјског значаја јер је показао да се интер
калатно једињење може формирати и разградити електрохемијским
путем.
Овај проналазак дао је наду да је литијум могуће користити као
основни састојак пуњиве (секундарне) батерије, што је био давнашњи
сан електрохемичара.
Џон Гудинаф (John B. Goodenough) je 1979. године објавио20 да ок
сиди метала прелазних скупина, слојевите структуре, преведени у ин
теркалатна једињења уградњом литијума, имају знатно позитивнији
потенцијал у односу на литијум него сулфиди. На пример, интеркалат
кобалт-диоксида, LiCoO2, имао је потенцијал од око 4 V у односу на
метални литијум,21 што је давало много снажнију батерију oд онe са
титан-дисулфидом, теоријске густине енергије 1,11 kWh kg−1.
19 Stanley M. Whittingham, „Chemistry of intercalation compounds: Metal
guests in chalcogenide hosts“, Progress in Solid State Chemistry, 12 (1978): 41,

doi.org/10.1016/0079-6786(78)90003-1;
20 John B. Goodenough, Kоichi Mizushima and Philip J. Wiseman, EP17400B1,
Filing date (priority) April 5, 1979.
21 Kоichi Mizushima, Philip C. Jones, Philip J. Wiseman and John B. Goodenough,
“LixCoO2 (0<x<1): A new cathode material for batteries of high energy density”,
Materials Research Bulletin, 15, 6 (1980): 783.
152
У периоду од 1980. до 1990. године, група професора Гудинафа пу

бликовала је открића и других материјала који су погодни за катоде
литијум-јон батерија, потенцијала близу 4 V у односу на метални ли
тијум, као што су спинел LiMn2O422 или једињење слојевите структуре
LiNiO2.23 Електролитички раствор који је могао да издржи напон ове
батерије био је пропилен-карбонат са раствореним литијум-перхло
ратом. Литијум као анодни материјал функционише тако што по јед
ном атому отпушта по један електрон, односно 96.500 кулона (ампер
секунди, As), што је еквивалентно 26,8 ампер сати (Ah), или ако се
подели са атомском масом, даје густину наелектрисања (специфични
капацитет) од 26,8/0,007 ~ 3800 Ah/kg. Због мале атомске масе овај
кулонски капацитет је највећи међу металима и стога је литијум још
од памтивека био мета истраживања у електрохемији. Ако се упо
треби у батерији која има напон 3,6 V, обезбедио би густину енергије
од 3.800x3,6 ~ 13.700 Wh/kg, што је скоро једнако густини енергије
фосилних горива. Међутим, главну препреку за његову употребу у
производњи практично употребљиве секундарне (пуњиве) батерије
представљала је његова тешко укротива природа, везана за високу ре
активност са околином и склоност ка пасивизацији. Наиме, при поку
шају пуњења батерије, када се литијумови јони селе из интеркалатног
једињења и неутралишу на аноди, литијум се издваја у облику иглица,
које лако праве кратак спој са катодом, па је таква батерија губила
функцију после релативно малог броја циклуса пуњења и пражњења.
Осим тога на местима кратког споја се развијала висока температу
ра, а како је литијум запаљив, батерија је била склона експлодирању.
Важан корак ка решењу овог проблема направио је Рашид Јазами
(Rachid Yazami) 1983. године24, који је открио да се излагањем гра
фита негативном потенцијалу у органском раствору литијумове соли
добија интеркалатно једињење састава LiC6. Ово једињење има око
10 пута мањи кулонски капацитет (око 370 mАh g-1) него метални
литијум, али му је потенцијал нешто позитивнији од литијума, те није
22 Michaelm M. Thackeray, William I. David, Peter G.Bruce and John B. Goode
nough, “Lithium insertion into manganese spinels”, Materials Research Bulletin,
18, 4 (1983): 461.
23 Michele G.S.R. Thomas, William I. F. David, John B. Goodenough and Paul
Groves, “Synthesis and structural characterization of the normal spinel Li(Ni2)
O4”, Materials Research Bulletin, 20 (1985): 1137; Jeff R.Dahn, Ulrich von Sacken,
Marc W. Juzkow and Hiba Al‐Janaby, “Rechargeable LiNiO2/Carbon Cells”, Jour-
nal of The Electrochemical Society, 138 (1991): 2207–2211.
24 Rachid Yazami and Philippe Тоuzain, “A reversible graphite-lithium negative
electrode for electrochemical generators”, Journal of Power Sources, 9, 3 (1983):
365–371.
153
Слика 7. Шема кретања Слика 8. Микрофотографија пора

електрона и јона Li+ у литијум- полиетиленског сепаратора
јонској батерији литијум-јонске батерије.
Дужина беле марке је 1 µm.
толико реактиван са околином, а самим тим што се литијум на њему

не издваја као метал, приликом пуњења се не граде ни дендрити који
би доводили до унутрашњег кратког споја.
Другим речима, то је био оптималан начин да се литијум уведе у
свет секундарних батерија. Јазами је своје експерименте вршио уз
помоћ чврстог електролита, али значај његовог рада је у томе што је
дао идеју за формирање батерије у којој би и анода и катода биле
интеркалатна једињења литијума.
На основу горе описаних искустава, Акира Јошино (Akira Yoshino)
je 1985. године патентирао прву практично употребљиву батерију са
интеркалатним електродама.25 Као анодни материјал је употребио
угљеник структуре сличне графиту, добијен карбонизацијом катрана
(„petroleum coke”).
Катода је направљена од литијум-кобалт-оксида и електролита
пропилен-карбонат са раствореним LiPF6. (слика 7).
Јошино је рaзрадио све аспекте неопходне да се ова батерија про
изводи на комерцијалном нивоу. У том смислу, важан проналазак је
био то да се као подлога, односно струјни колектор, за катодни ма
теријал може користити фолија алуминијума, пошто се до тада сма
трало да потенцијал од 4 V могу да издрже само племенити метали.
Површински пасивни слој чини алуминијум отпорним на анодно рас
тварање при овако високом потенцијалу. Као носач и метални извод
анодног материјала предложена је танка бакарна фолија. Јошино је
25
Akira Yoshino, Kenichi Sanechika and Takayuki Nakajima, “Secondary battery,
USP4,668,595 and JP1989293”. Filing date May 10, 1985. (Basic patent of the LIB).
154
у патенту описао детаље формирања пасте од анодног и катодног

материјала и њихово наношење на металне фолије. У каснијем до
датном патенту, Јошино26 као сепаратор уводи 20–30 микрона танку
фолију од микропорозног полиетилена или полипропилена (слика 8).
То омогућава да се батерија прави у виду танких слојева, од ми
кронски танких металних колектора на које је везивом налепљен та
нак слој катодног, односно анодног материјала, које раздваја микро
порозна мембрана – сепаратор, натопљена електролитом. Сепаратор
од пластичног материјала, осим што спречава директан контакт ка
тодног и анодног материјала, а омогућава електролитички контакт,
решио је велики безбедоносни проблем склоности батерија ка само
запаљењу. Наиме, ако услед случајног кратког споја или прегревања
током рада дође до опасности од пожара, мембрана омекшава, њене
поре се затварају и она постаје изолатор који прекида струјни ток
кроз батерију. Предност батерије је и то што електролит није реак
тант него служи само за пренос јона литијума са једне електроде на
другу, па може да се користи у минималној количини, тек толикој да
одржава електроде и сепаратор оквашеним. Ово је била батерија ви
соке густине енергије, која се могла пунити и празнити стотинама пута
пре него изгуби капацитет.
Неколико година након првог Јошиновог патента, почетком де
ведесетих година 20. века, три велике компаније започеле су комер
цијалну производњу секундарних литијум-јонских батерија, полазећи
од патентираних поступака, са катодама које је предложила група
професора Гудинафа: Сони Енерџи�ек. Инк. (Sony Energytec. Inc.) је
производила батерију типа C/LiCoO2, Моли Енерџи Л��. (Moli Ener-
gy Ltd.) батерију типа C/LiNiO227, а Бел Комуникејшн Рисерч (Белкор)
(Bell Communication Research (Bellcore)) батерију типа C/LiMn2O428.
Наношење анодног материјала (графита) на ~15 микронску бакарну
фолију и катодног материјала на ~70 микронску алуминијумску фолију,
раздвојене 20–30 микрона танком полипропиленском порозном
фолијом, јесте принцип који се универзално користи за производњу
литијум-јонских батерија и данас. Танкослојност омогућава да се
електроде раздвојене сепаратором умотавају у ролне цилиндричне
26 Akira Yoshino, Kazuhiko Nakanishi and Akira Ono, “Explosion-proof second
ary battery, JP2642206”. Filing date December 28, 1989.
27 Dahn, Ulrich, Juzkow and Al‐Janaby, Rechargeable LiNiO2 / Carbon Cells, 2207–
2211.
28
Zhaolin Liu, Aishui Yu and Jim Y. Lee, “Synthesis and characterization of LiNi1-
x-yCoxMnyO2 as the cathode materials of secondary lithium batteries”, Journal of
Power Sources, 81–82 (1999): 416–419.
155
Слика 9. Паковање литијум-јонске

батерије у цилиндрично кућиште
Слика 10. Начин слагања наизменично поређаних танкослојних катода,

сепаратора и анода литијум-јонске ћелије, са паралелно везаним катодама и
анодама (лево), и упакованим у пластично кућиште
призматичне форме (десно), димензија оквирно 200x230x5 mm
(слика 9) или правоугаоне форме (слика 10) и пакују у одговарајућа

метална или пластична кућишта. Мада је органски електролит мање
проводан од воденог, геометрија приказана на сликама 9 и 10, по
којој је електролит у виду танког слоја унутар пора мембране сепара
тора у контакту са анодним и катодним материјалом по читавој рас
положивој површини, чини његов електрични отпор довољно малим
за несметану практичну употребу.
Захваљујући око четири пута већој густини енергије у односу на
класичне секундарне батерије – оловне или Ni-Cd, литијум-јонске
батерије су постепено потискивале класичне батерије са тржишта.
Од како је почела производња литијум-јонских батерија почетком
деведесетих година 20. века, у усавршавању њихових полазних
модела учествовале су многе истраживачке групе широм света чиме
су знатно побољшане њихове перформансе и смањена цена.
156
Сваки од појединачних катодних материјала, LiNiO2, LiCoO2 и

LiMn2O4 имао је специфичне недостатке – на пример, LiMn2O4 је при
екстракцији више од половине уграђене количине литијума имао
велики пад потенцијала, LiCoO2 је могао да се празни од литијума само
половично јер је веће пражњење изазивало иреверзибилну структурну
промену, а LiNiO2 је имао висок потенцијал према литијуму који је
због електролитичких процеса био штетан по радни век батерије.
Бројна истраживања која су уследила показала су да се већина тих
недостатака може отклонити њиховим комбиновањем у комплексне
оксиде одређеног молског састава. Међу материјалима који имају
високо реверзибилан капацитет а који ублажавају недостатке првих
катодних материјала налазе се једињења ромбоедарске структуре
(просторна група R3m) састава Li(NiyMnzCo1-y-z)O2 (NMC), у коме
y и z могу варирати од 0 до 1, које је први публиковао Жаолин Лиу
(Zhaolin Liu) са сарадницима.29 Цутому Озуку (Tsutomu Ohzuku) и
његови сарадници30 су открили да је као катодни материјал погодан
комплексни оксид са једнаким молским уделом сваког од три
прелазна метала, састава LiNi0,33Mn0,33Co0,33O2. Ови материјали имају
високу структурну стабилност, високу сигурност на повишеним тем
пературама, и повећан капацитет.31
Неки аутори су открили да увођење алуминијума у комплексне
интеркалате може да омогући повећање садржаја никла, до састава
LiNi0.80Co0.15Al0.05O2,32 у којима алуминијум има улогу да спречава
потпуну оксидацију никлових јона до стања 4+, које је опасно
због могућности оксидације електролита, а снижава и цену јер
се смањује удео кобалта чија је тржишна цена већа од цене никла.
29 Ibid.
30 Tsutomu Ohzuku and Yoshinari Makimura, “Layered lithium insertion mate
rial of LiCo1/3Ni1/3Mn1/3O2 for lithium-ion batteries”, Chemistry letters, 7 (2001):
642–643.
31 Dean D. MacNeil, Zhonghua Lu and Jeff R. Dahn, “Structure and electrochem
istry of Li(NixCo1-2xMnx)O2 (0 < x < 1/2)”, Јournal of The Electrochemical Society,

149 (2002): A1332–A1336; Naoaki Yabuuchi and Tsutomu Ohzuku, “Novel lithium
insertion material of Li(Co1/3Ni1/3Mn1/3)O2 for advanced lithium-ion batteries”,
Journal of Power Sources, 119 (2003): 171–174; Ilias Belharouak, Yang Kook Sun, J
Liu and Khalil Amine, “Li(Co1/3Ni1/3Mn1/3)O2 as a suitable cathode for high power
applications”, Journal of Power Sources,123 (2003): 247–252.
32 Marianne Guilmard, Caroline Pouillerie, Laurence Croguennec and Claude Del
mas; “Structural and electrochemical properties of LiNi0.70Co0.15Al0.15O2”, Solid
State Ionics, 160 (2003): 39–50; doi: 10.1016/S0167-2738(03)00106-1; Park Kang-
Joon et al.,“Degradation Mechanism of Ni-Enriched NCA Cathode for Lithium
Batteries: Are Microcracks Really Critical?”, ACS Energy Letters, 4, 6 (2019): 1394–
1400.
157
Истовремено се добија и на густини енергије. Комплексни оксиди

састава Li [Ni0.6Co0.2Mn0.2]O2 (NCM) или Li[Ni0.8Co0.15Al0.05]O2 (NCA)
чији је средњи садржај електрицитета (кулонски капацитет) 275 mAh
g–1 се данас скоро искључиво користе у литијум-јонским батеријама
електричних аутомобила као што су, на пример, Тесла Мо�ел 3 (Tesla
Model 3) или ГМ Бол� (GM Bolt).
Табела 1. Електродни материјали, електролити, напон, густина енергије (ГЕ)

масена теоријска и практична, и запреминска практична, класичних
и литијум-јон батеријa.
тип анода катода електролит на ГЕ ГЕ ГЕ
пон теор. практ. практ.
(V) Wh kg-1 Wh kg-1 Wh l-1
Pb/PbO2 Pb PbO2 H2SO4 2.0 252 35 70
Cd-Ni Cd NiOOH KOH 1.2 244 50 75
Li-јон LiC6 LixCoO2 0.6e ЕC/DMC + LiPF6 3.7 420 206 530
Li-јон LiC6 LiMn2O4 0.8e ЕC/DMC + LiPF6 3.8 330 132 340
Li-јон LiC6 LiNi 0.33Co0.33Mn0.33O2 0.7e ЕC/DMC + LiPF6 3.6 450 210 530
Li-јон LiC6 LiNi0.8Co0.15Al0.05O2 0,75e ЕC/DMC + LiPF6 3.6 470 265 690
У периоду од 2011. до 2019. године Министарство просвете и

науке и технолошког развоја Србије финансирало је пројект Ли�ијум-
јонске ба�ерије и горивне ћелије, ис�раживање и развој, чији је
координатор био Факултет за физичку хемију. Учесници пројекта су
бројним публикацијама у водећим међународним часописима дали
значајан допринос развоју литијум-јонских батерија, кроз развој
нових метода синтезе нанодиспергованих чврстих материјала, као
што су метода сагоревања гела и хидротермалне методе за синтезу
разних катодних материјала нанодисперговане гранулације.33 Испи
33 Славко Ментус, ”Наноматеријали: стање у коме физичкохемијске каракте

ристике материјала зависе од димензија честица”, Phlogiston, 22 (2014): 63–
87; Slavko Mentus, “Gel Combustion synthesis”, in Combustion Synthesis, edited
by Maximilian Lackner (2010): 55–71, Chapter 5. eISBN: 978-1-60805-155-7; Milica
Vujković et al., “Hydrothermal synthesis of Li4Ti5O12/C nanostructured composite:
morphology and electrochemical performance”, Materials Research Bulletin, 48
(2013): 218–223; Milica Vujković, Ivana Stojković, Nikola Cvjetićanin and Slavko
Mentus, “Gel-combustion synthesis of LiFePO4/C composite with improved ca
pacity retention in aerated aqueous electrolyte solution”, Electrochimica Acta,
92 (2013): 248–256; Milica Vujković et al., “The LiFe(1-x)VxPO4/C composite synthe
sized by gel-combustion method, with improved both rate capability and cycle
life in aerated aqueous solutions”, Electrochimica Acta, 109 (2013): 835–842;
Milica Vujković and Slavko Mentus, “Fast sodiation/desodiation reactions of elec
158
тивана је оптимизација наношења угљеничног нанослоја34 којим

се побољшава електронска проводљивост материјала и убрзава
кинетика интеркалације,35 као и интеркалација натријумових јона у
интеркалатна једињења литијума,36 с намером да се оствари уштеда
литијума заменом другим доступнијим металима. У табели 1 је дато
поређење теоријске и практичне густине енергије класичних Pb-PbO2
и Ni-Cd батерија са густином енергије првих верзија литијум-јонских
батерија са простим катодним материјалима, и новијих типова са
катодним материјалима од комплексних оксида. Табела објашњава
зашто су литијум-јонске батерије богатије енергијом од класичних.
Наиме, види се да су по молским масама катодни материјали литијум-
јонских батерија доста лакши него код оловних батерија, мада не
много лакши него код Ni-Cd батерија, те дељење кулонског капацитета
(n26.8 Ah/mol, где је n валентност материјала) са моларном масом
даје доста повољнији или нешто повољнији кулонски капацитет за
литијум-јонску батерију. Међутим, знатно већи напон, који се множи
са кулонским капацитетом да би се добила теоријска густина енергије,
trochemically delithiated olivine LiFePO4 in aerated aqueous NaNO3 solution”,

Journal of Power Sources, 247 (2014): 184–188; Milica Vujković et al., “Versatile in
sertion capability of Na1.2V3O8 nanobelts in aqueous electrolyte solutions”, Elec-
trochimica Acta, 147 (2014): 167–175; Milica Vujković, Miodrag Mitrić and Slavko
Mentus,“High-rate intercalation capability of NaTi2(PO4)3/C composite in aque
ous lithium and sodium nitrate solutions”, Journal Power Sources, 288 (2015):
176–186; Milica Vujković et al., “The influence of intercalated ions on cyclic sta
bility of V2O5/graphite composite in aqueous selectrolytic solutions: experimen
talm and theoretical approach”, Electrochimica Acta,176C (2015): 130–140; Mil
ica Vujković and Slavko Mentus, “Potentiodynamic and galvanostatic testing of
NaFe0.95V0.05PO4/C composite in aqueous NaNO3 solution, and the properties of
aqueous Na1.2V3O8/NaNO3/NaFe 0.95V0.05PO4/C battery“, Journal Power Sources,
325 (2016): 185–193; Radovan Georgijević et al., “The influence of synthesis con
ditions on the redox behavior of LiFePO4 in aqueous solution”, Journal of Alloys
and Compounds, 776 (2019): 475–485.
34 Ментус, Нанома�еријали, 63–87; Mentus, Gel Combustion synthesis, 55–71;
Vujković, Hydrothermal synthesis of Li4Ti5O12/C, 218–223.
35 Vujković, Stojković, Cvjetićanin and Mentus, Gel-combustion synthesis of
LiFePO4/C, 248-256; Vujković et al., The LiFe(1-x)VxPO4/C composite synthesized by
gel-combustion method, 835–842.
36 Vujković and Mentus, Fast sodiation/desodiation reactions of electrochemi-
cally, 184-188; Vujković et al., Versatile insertion capability of Na1.2V3O8, 167-175;
Vujković, Mitrić and Mentus, High-rate intercalation capability of NaTi2(PO4)3/C,
176-186; Vujković et al., The influence of intercalated ions on cyclic stability of V2O5/
graphite,130–140; Vujković and Mentus, Potentiodynamic and galvanostatic test-
ing of NaFe0.95V0.05PO4/C, 185-193; Georgijević, et al., The influence of synthesis con-
ditions on the redox behavior of LiFePO4, 475-485.
159
Слика. 11. Кретање цена батерија у еврима по 1КWh од 2012. године

и прогноза за блиску будућност
даје много већу густину енергије литијум-јонске батерије. Практичне

вредности густине енергије су ниже за све типове батерија, због
учешћа масе струјних колектора, сепаратора, електролита, контаката
и кућишта у имениоцу израза за моларни капацитет,37 а колона
практичних густина енергије показује да су литијум-јонске батерије и
ту доминантне за фактор око четири.
Укратко речено, низом техничких унапређења постигнутих у
периоду од 1990. до 2020. године повећана је практична густина
енергије са полазних ~80 на преко 200 Ah/kg, а смањењем
инвестиционих трошкова и растом економичности пословања цена
батерија је доста опала (слика 11), тако да су литијум-јонске батерије
преузеле велики део глобалног тржишта батерија. На слици 11 сегмен
ти по висини, гледано одозго надоле, су: административни трошкови,
трошкови одржавања погона, трошкови за материјал, трошкови рада
и трошкови инвестирања у производне погоне.38
37 Slavko Mentus, „Contemporary investigations of lithium batteries“. Glasnik

hemičara, tehnologa i ekologa Republike Srpske, VI (2013): 1–9, glasnik.tfbl.org/
brojevi/G_2013_B_VI2013_Svecani-Glasnik.pdf.
38 M&VGroup, brochure, преузето 12. јуна 2020, donar.messe.de/exhibitor/
hannovermesse/2011/C11229/m-w-group-presentation-modular-factory-for-li-
ion-batteries-eng-134529.pdf.
160
3. Експанзија мобилних комуникационих уређаја
Паралелно са појавом и развојем литијум-јонских батерија дешавала

се и експанзија коришћења преносивих комуникационих уређаја
– мобилних телефона и лаптоп рачунара, у којима су се скоро
искључиво користиле литијум-јонске батерије, које су по облику и
величини прилагођене потребама потрошача (слика 12). У почетку су
због великих улагања у почетне производне капацитете прве литијум-
јонске батерије биле скупе и доста су подизале цену комплетних
уређаја, али временом је њихова цена падала са полазних преко 1.000
евра/kWh на око 220 евра у 2016, са циљем да до 2024. године цена
падне до 170 евра/kWh, при чему предоминантан удео у укупној цени
задржава цена материјала. То је имало за последицу опште смањење
цене преносиве електронике, па су, на пример, мобилни телефони
постали доступни већини становништва. У 2015. години, у батерије
за персоналне преносне електронске уређаје уграђен је енергетски
садржај од укупно 31 GWh, а дo 2020. године се очекује уградња око
45 GWh годишње (видети табелу 3).
Слика 12.
Малогабаритне
батерије за
преносиве
комуникационе
уређаје
4. Експанзија производње електричних возила
Као део борбе против климатских промена, у складу са закључцима

конференције у Канкуну 2010. године, развијене земље су донеле
политичку одлуку да подрже финансијски развој аутомобила на
електрични погон у циљу постепеног потискивања фосилних горива
као извора енергије у саобраћају. Тај развој би био тешко остварив
са енергетски сиромашним класичним батеријама, међутим, за ових
петнаестак година од појаве литијум-јонских батерија на тржишту,
квалитет је довољно порастао а цена довољно опала, да су литијум-
161
Слика 13. Раст броја произведених електричних аутомобила по регионима

света у периоду од 2010. до 2017. године
јонске батерије могле да се користе као реална алтернатива за

погон аутомобила. Већ током 2010. године, аутомобили које покрећу
батерије појавили су се у редовном саобраћају, а 2017. године број
призведених електричних аутомобила у свету премашио је милион
(слика 13). По производњи доминира Кина, а нешто мање од Кине
заједно производе Европа и САД.
О реалности употребе батерија за погон електричних аутомобила
говори следећа анализа. Просечан савремени аутомобил троши око
8,6 dm3 течног горива (бензина или дизела) на 100 km. Средња топлота
сагоревања течног горива је ~33,8 MJ dm-3, односно ~ 9.400 kWh
dm-3. То значи да аутомобил за радијус кретања од ~ 500 km троши
~404.000 kWh енергије. Узимајући да је просечна ефикасност мотора
са унутрашњим сагоревањем око 25%, то значи да је ефективних ~100
kWh кинетичке енергије довољно за аутономно кретање аутомобила
до раздаљине од 500 km. Узимајући да је за конверзију у кинетичку
енергију, енергија батерије теоријски искористива са ефикасношћу
од близу 100%, и да је практична густина енергије литијум-јонских
батерија данас 200 Wh kg−1, за раздаљину од 500 km, односно за до
бијање 100 kWh, потребно је око 500 kg потпуно напуњених батерија.
То није превише велико оптерећење за просечну масу аутомобила
(1.000 kg), и ако се распореди на дну аутомобила као што показује
слика 14, остаје довољно простора за путнике и пртљаг. Ако бисмо
пробали да остваримо исти ранг аутономије са оловним батеријама,
чија је густина енергије око 6 пута мања, маса батерија би морала да
162
Слика 14. Носећа платформа Нисана, изложена на изложби мотора

у Токију 2009. године
износи око 3.000 kg, што троструко премашује масу просечног ауто
мобила. Стога је проналазак литијум-јонске батерије и омогућио раз
вој савремених електричних аутомобила.
Табела 2. Преглед водећих произвођача електричних аутомобила, енергија

пакета батерија, произвођача батерија и радијуса кретања аутомобила
Произвођач Модел Енергија Тип Произвођач Радијус

(kWh) батерије батерије кретања
(km)
Tesla S 60-100 C/NCA Panasonic/ 334-508
Tesla
Tesla X 60-100 C/NCA Panasonic/ 334-508
Tesla
BMW I3 22, 33 C/NMC Samsung/ 129, 183
Bosch
Nissan Leaf 24, 30 C/NMC AESC 135, 172
Volkswagen e-Golf 24,35.8 C/NMC Pansonic 135, 200
(Sanyo)
Fiat 500e 24 C/NMC Samsung/ 140
Bosch
Kia Soul EV 27 C/NMC SK 145
Innovation
Ford Focus EV 35.5 C/NMC LG Chem 160
Mercedes B-Class El 28 C/NCA Panasonic/ 137
Tesla
Toyota RAV4 EV 41.8 C/NCA Panasonic/ 182
Tesla
Mitsubishi I 16 LTO/LMO Toshиba 100
163
Пакете батерија енергије до 100 kWh, масе преко 500 kg, који обе
збеђују просечан радијус кретања раван радијусу савремених ауто
мобила на фосилна горива, за сада производи само компанија Тесла
(Табела 2). Други произвођачи, из групе познатих светских аутомо
билских компанија, вођени статистичким податком да се савремени
аутомобили у највећој мери користе у градским условима и на рела
цијама до 50 km, уграђује пакете батерија мањих енергија у распону
16–40 kWh, са мањим радијусом кретања по једном пуњењу, чиме они
постају и сразмерно јефтинији. Табела 2 илуструје типове батерија
које се данас користе и даје информације о главним произвођачима
батерија за електричне аутомобиле.
5. Системи за стабилизацију мрежног напона
У циљу преласка на обновљиве изворе енергије, због њихове про

менљиве снаге, уређаји за стабилизацију извора снабдевања енер
гијом (uninterruptible power supplies – UPS) ће у будућности постати
неопходни. Овакви уређаји малих снага се већ одавно користе за
стабилизацију мрежног напона на улазу у рачунаре. Од како су фо
тонапонски извори ушли у кућну употребу, за стабилизацију излазне
енергије користе се батеријски склопови веће снаге. Најзад, за велике
изворе обновљиве енергије, фотонапонске електричне централе и си
стеме ветрогенератора, редовно се планирају батеријски системи за
стабилизацију њихове излазне снаге.
Стабилизационе станице састоје се од бројних појединачних ба
теријских јединки повезаних у модуле. Паралелно везивање води по
расту садржаја енергије јер се сабира енергија појединачних ћелија,
а серијским везивањем може се добити већи напон. Пошто батерије
дају једносмерну струју оне се са градском мрежом спајају помоћу
инвертора који једносмерни напон претварају у наизменични.
Различите батерије могу да се користе за стабилизационе уређаје,
зависно од односа снаге и енергије, очекиваног времена живота,
цене и тако даље. До 2010. године, прављени су ситеми са Ni-Cd и Na-S
батеријама, а од 2010. године, скоро искључиво се праве стабилиза
ционе станице са литијум-јонским батеријама, због њиховог супери
орног односа цене према квалитету и трајности.
У следећих неколико примера дате су перформансе стабилизаци
оних станица, тек изграђених или у фази изградње.
164
Слика 15. Стабилизаторско постројење фарме ветрогенератора централе

Хорнс�ејл Пауер Резерв у Аустралији
Фирма Тесла је 2016. године, за компанију Сау�ерн Калифорнија

Е�исон (Southern California Edison), изградила стабилизационо по
стројење капацитета 80 МWh и снаге 20 MW. Састоји се из 400 ли
тиjум-jонских модула Пауер�ак-2 (Powerpack-2), а стабилизује енер
гију из градског трансформатора за град Мајра Лома у Калифорнији.
Уређај прикупља вишак енергије у време ниске потрошње, а враћа је
у мрежу у време високе потошње.
Швајцарска компанија Леланше (Leclanché) изградила је 2016. го
дине, у држави Онтарио, Kанада, стабилизациони систем капацитета
53 МWh и снаге 13 МW. Постројење служи за стабилизацију градске
мреже пошто се Онтарио и околина снабдевају енергијом из многих
мањих централа са фотонапонским претварачима или ветрогенера
торима, па је улазна снага врло променљива.
Компанија Тесла је 2017. године инсталирала стабилизациону ста
ницу капацитета 52 МWh у округу Кауаји, на Хавајима, за констант
ну стабилизацију соларне централе снаге 13 МW. Соларна централа
је подигнута са циљем да се смањи енергетска зависност острва од
фосилних горива.
Компанија Тесла је 2018. године инсталирала велику стабилизатор
ску станицу, у склопу аустралијске централе Хорнс�ејл Пауер Резерв
(Hornsdale Power Reserve), за стабилизацију фарме ветрогенератора.
Комплетан уређај обезбеђује 129 МWh енергије. Уређај стабилизује
мрежни напон за случај пада снаге ветра или других проблема. Снага
уређаја од 100 МW је садржана у одељку од 70 МW који може да очува
165
локални енергетски систем током 10 минута, и одељку од 30 МW, који

има већи енергетски капацитет и може да одржи систем напајања то
ком три сата. Стабилизациона станица састављена је од литијум-јон
ских ћелија типа 21–70 фирме Самсунг (Samsung).
У Сједињеним Америчким Државама (САД) инсталиране су ста
билизационе станице у компанијама које производе енергију из об
новљивих извора: Гран� Руџ Пауер План� (Grand Rиdge Power plant)
у Илиноису и Бич Руџ (Beech Rиdge), у Западној Вирџинији, обе снаге
31,5 МW, са литијум-јонским батеријама.
Иако делују импозантно, стабилизационе станице за сада нису
већи потрошачи литијум-јонских батерија од електричних аутомоби
ла, нити су по снази достигле реверзибилне хидроелектране. Ради
поређења, српска реверзибилна хидроелектрана Бајина Баш�а има
максималан садржај енергије, при пуном акумулационом језеру, од
194 GWh и инсталисану снагу од 600 GW.
За научни допринос који је омогућио да литијум-јонске батерије
доживе комерцијалну примену, године 2019. када су ове батерије
врло очигледно почеле да утичу на савремени начин живота, тројица
истакнутих научника, Стенли Витингем, Џон Гудинаф и Акира Јошино,
добила су Нобелову награду за хемију.
6. Колико могу да трају рудни ресурси за производњу

литијум-јонских батерија
Како се кретала потрошња литијум-јонских батерија од 2010. године

до данас и какве су прогнозе потрошње у блиској будућности може
се видети у табели 3.39
До 2010. године већина литијум-јонских батерија је уграђивана у
преносиве електронске уређаје (мобилне телефоне, таблете, камере,
лаптоп рачунаре), а већ 2020. године примат преузимају електрични
аутомобили. За сада стабилизационе станице користе мање енергије
батерија него преносна електроника и саобраћај, али то ће се сигурно
преокренути после 2030. године, због ултимативног циља глобалног
преласка на обновљиве изворе енергије. Према табели 1, из колона
које приказују практичну густину енергије, може се проценити маса
батерије која има садржај енергије 1 kWh, а на основу састава аноде
39 Ghassan Zubi, Rodolfo Dufo-Lopez, Monica Carvalho and Guzay Pasaoglu,

„The lithium-ion battery: State of the art and future perspectives”, Renewable
and Sustainable Energy Reviews, 89 (2018): 292–308.
166
и катоде и удео сировина потребних да се обезбеди та енергија. Из

тих података и података о укупној производњи из табеле 3, може се
израчунати актуелни утрошак сировина и проценити утрошак за про
гнозирану производњу. Прво питање које се притом поставља јесте
коликим резервама сировина свет располаже и да ли ће оне бити до
вољне за прогнозиране потребе.
Табела 3. Продаја литијум-јон батерија у јединицама GWh/год

до данас и процена за блиску будућност
2010 2015 2020 2025 2030

Преносива електроника (мобилни 21 31 45 66 100
телефони, камере, лап-топ рачунари
Електрична возила (све врсте) 0 13 76 137 245
Стабилизационе станице 0 0 2 10 30
Друге примене 1 1 2 7 15
укупно 22 45 125 220 390
Садржај литијума у Земљиној кори у виду минерала се процењује

на 47 милиона тона, а од тога је за економичну експлоатацију доступ
но свега око 14 милиона тона. Много већа количина, око 230 милијар
ди тона, налази се виду растворних соли у океану, али је недоступна
за експлоатацију због ниске концентрације. Најбогатија налазишта се
налазе у Аргентини, Боливији, Чилеу, Кини, САД, Аустралији, Канади,
Русији, Конгу и Србији40.
Данас се преко 80% литијума добија из природно упарених при
обалних сланих језера (Аргентина, Боливија, Чиле, Кина и САД), где
се налази у форми хлорида, и додатком натријум-карбоната лако
може да се преведе у слабо растворан Li2CO3. Мањи део се добија
тежим путем, екстракцијом из силикатних минерала, у рудницима у
Аустралији, Канади, Кини, Финској, Србији и Мексику. У 2016. години
потрошња литијума била је 37.800 тона, од чега је око 40% трошено
на батерије, 30% у производњи стакла и керамике и 30 % у неколико
других области мањих потрошача. Очекује се да ће у 2020. години око
50 % производње литијума бити трошено на батерије. Ако се у табели
3 саберу годишње производње, може се прогнозирати да ће између
2020. и 2030. године батерије садржати око 2,5 ТWh енергије. Имајући
у виду да се у данашње батерије уграђује око 0,16 kg литијума по јед
ном кWh, до краја 2030. биће потребно око 400.000 тона литијума, а
то је 2,9 % светских резерви. Иако то не делује критично, ипак треба
40 US Geological Survey, Mineral commodity summaries, преузето у априлу

2017, minerals.usgs.gov.
167
размишљати о ефикасном рециклирању батерија, али и о алтернатив

ним типовима батерија које не користе литијум.
Недавно се у часопису Нејчр (Nature) појавио чланак са песими
стичним предвиђањима што се тиче резерви никла и кобалта.41
Резерве никла су релативно велике, али могле би да постану огра
ничавајући фактор производње. Процењене количине на светском
нивоу износе 1015 тона, рачунато на метал, а од тога се око 108 тона
може добити на економичан начин. Налазишта никла су дистрибуира
на у већем броју држава. Године 2017, Индонезија, Филипини, Канада,
Нова Каледонија, Русија и Аустралија испоручиле су заједно 72% од
укупно 2,1 милиона тона кобалта произведеног у свету. Већина никла
троши се у индустрији челика и електронике, а за сада само око 10% у
батеријама. Екстракција никла није компликован процес, али растућа
потражња му постепено подиже цену, која је од 2015. године до данас
порасла са 9.000 на 14.000 долара по тони.
Процењене светске резерве кобалта износе 1015 тона, а од тога
се око 107 тона може екстраховати на економичан начин.42 Места
која садрже минерале кобалта су доста ретка. Углавном се налази и
екстрахује као пратилац бакарних и никлових руда. Више од пола, то
јест 56% светске производње, односно 148.000 тона метала, произве
деног у 2015. години потиче из Конга43. Већина од преосталих 44% до
лази из Кине. Аустралија производи 14 % светске производње, али то
је њен максимум и нема ресурса да свој удео даље повећа. Врло мало
минерала садржи концентрацију кобалта довољну за економичну ек
сплоатацију. Већином је концентрација око 0,003%, рачунајући на чист
метал, док је за одржавање цене сепарације на економичном нивоу
од 100 до 150 долара по килограму, потребно да она буде 0,1%.44 Мо
гуће је екстраховати кобалт из дубинских морских алги које га при
купљају својим метаболизмом, али то је за сада неекономичан начин.
У 100 kg катодне масе са високим садржајем никла (последњи
ред табеле 1), налази се 6–12 kg Co и 36–48 kg Ni, зависно од укуп
не енергије батерије. Ако се из табеле 3 саберу планиране годишње
41 Kostiantyn Turcheniuk, Dmitry Bondarev, Vinod Singhal and Gleb Yushin, “Ten
years left to redesign lithium-ion batteries”, Nature, 559 (2018): 467–470.
42 US Geological Survey, Mineral Commodity Summaries 2018 (USGS, 2018), пре
узето 12. јула 2020. www.usgs.gov/centers/nmic/mineral-commodity-summaries.

43
Teresa J. Brown et al., World Mineral Production 2011–15 (Nottingham: British
Geological Survey, 2017).
44 British Geological Survey, Cobalt Commodity Profile. (BGS, 2009), преузето 12
јуна 2020, www.bgs.ac.uk/mineralsuk/industry/2009/09aug.html.
168
количине, произвођачи аутомобила и њихове владе планирају да до

2025. године производе 10 до 20 милиона електричних аутомобила
годишње. Ако се узме да просечна аутомобилска батерија садржи 10
kg кобалта, до 2025. године биће потребно 100.000–200.000 тона ко
балта годишње, што је близу укупној светској годишњој производњи
кобалта. То значи да ће већ после 2030. године, потребе превазићи
актуелни производни капацитет. Надаље, до 2050. године се у складу
са плановима о смањењу емисије CО2 у атмосферу4 планира произ
водња 50 до 80 милиона аутомобила годишње за шта ће бити потреб
но 500.000–800.000 тона кобалта годишње. До 2025. године ће бити
потребно 400.000–800.000 тона никла, односно 20–40% количине која
је укупно у свету потрошена током 2018. године. Можда ће бити по
требно још и више уколико се батерије буду користиле и за погон ка
миона, аутобуса и авиона и бродова. Недостатак никла може да се
појави као проблем већ од средине тридесетих година 21. века.
Пошто су литијум-јонске батерије дугоживеће – трају 15–20 годи
на, рециклажа потрошених батерија неће бити довољан извор недо
стајућег кобалта и никла. Ако смањена понуда проузрокује окретање
ка мање економичним природним ресурсима кобалта и никла, то ће
сигурно изазвати раст цена батерија уместо њиховог досадашњег
опадајућег тренда.
Дакле, ако се не нађе неко ново решење, ресурси кобалта могу
потрајати до 2030. године, а никла краће од 2040. године. До тада је
пред научницима краткорочан приоритетан задатак да направе бате
рије базиране на другим, заступљенијим елементима периодног си
стема, који по могућству немају мању густину енергије од литијум-јон
ских батерија.
169
1. A. Herold. “Insertion compounds of graphite with bromine and the alkali

metals”. Bulletin de la Société Chimique de France, 999 (1955).
2. Belharouak, Ilias, Yang Kook Sun, J. Liu and Khalil Amine.
“Li(Co1/3Ni1/3Mn1/3)O2 as a suitable cathode for high power applications”.
Journal of Power Sources,123 (2003): 247–252.
3. Blomgren, George E. The development and future of lithium ion batter
ies.” Journal Electrochemical Society, 164, 1 (2017): A5019–A5025.
4. Brown, Teresa J. et al. World Mineral Production 2011–15. Nottingham:
British Geological Survey, 2017.
5. British Geological Survey. Cobalt Commodity Profile. (BGS, 2009). Преузето
12. јуна 2020. www.bgs.ac.uk/mineralsuk/industry/2009/09aug.html
6. Climate.gov. Преузето 12. јуна 2020. www.bgs.ac.uk/mineralsuk/industry
/2009/09aug.html. https://www.climate.gov/news-features/understan
ding-climate/climate-change-atmospheric-carbon-dioxide.
7. “COP24”. Paper presented at the 24th Conference of the Parties to the
United Nations Framework Convention on Climate Change, Katowice,
Poland, December 2 to 14, 2018.
8. Dahn, Jeff R., Ulrich von Sacken, Marc W. Juzkow and Hiba Al‐Janaby.
“Rechargeable LiNiO2 / Carbon Cells”. Journal of The Electrochemical
Society, 138 (1991): 2207–2211.
9. E. Bayer & W. Rüdorff. “Reaction of Metalldisulfides having layer struc
tures with alkakinaphthalides-solutions”. Zeitschrift fuer Naturforschung
B, 27, 11 (1972): 1336–1339. doi: 10.1515/znb-1972-1111.
10. Georgijević, Radovan, Milica Vujković, Sanjin Gutić, Meho Alifendić,
Dragana Jugović, Miodrag Mitrić and Slavko Mentus. “The influence of
synthesis conditions on the redox behavior of LiFePO4 in aqueous solu
tion”. Journal of Alloys and Compounds, 776 (2019): 475–485.
11. Guilmard, Marianne, Caroline Pouillerie, Laurence Croguennec
and Claude Delmas. “Structural and electrochemical properties of
LiNi0.70Co0.15Al0.15O2.” Solid State Ionics, 160 (2003): 39–50. doi: 10.1016/
S0167-2738(03)00106-1.
12. Goodenough, John B., Kоichi Mizushima and Philip J. Wiseman.
EP17400B1. Filing date (priority) April 5, 1979.
13. IEA (International Enerrgy Agency). World Energy Outlook 2019. Flagship
report November 2019. Преузето 12. јуна 2020. www.iea.org/reports/
world-energy-outlook-2019.
14. Yazami, Rachid and Philippe Тоuzain. “A reversible graphite-lithium nega
tive electrode for electrochemical generators”. Journal of Power Sources,
9, 3 (1983): 365–371.
170
15. Yoshino, Akira, Kenichi Sanechika and Takayuki Nakajima. “Secondary

battery, USP4,668,595 and JP1989293”. Filing date May 10, 1985. (Basic
patent of the LIB.).
16. Yoshino, Akira, Kazuhiko Nakanishi and Akira Ono. “Explosion-proof sec
ondary battery, JP2642206”. Filing date December 28, 1989.
17. Yabuuchi, Naoaki and Tsutomu Ohzuku. “Novel lithium insertion mate
rial of Li(Co1/3Ni1/3Mn1/3)O2 for advanced lithium-ion batteries”. Journal of
Power Sources, 119 (2003): 171–174.
18. Kang-Joon, Park, Jang-Yeon Hwang, Hoon-Hee Ryu, Filippo Maglia, Sung-
Jin Kim, Peter Lamp, Chong S. Yoon and Yang-Kook Sun. “Degradation
Mechanism of Ni-Enriched NCA Cathode for Lithium Batteries: Are
Microcracks Really Critical?” ACS Energy Letters, 4, 6 (2019): 1394–1400.
19. Liu, Zhaolin, Aishui Yu and Jim Y. Lee. “Synthesis and characterization of
LiNi1-x-yCoxMnyO2 as the cathode materials of secondary lithium batter
ies”. Journal of Power Sources, 81–82 (1999): 416–419.
20. MacNeil, Dean D., Zhonghua Lu and Jeff R. Dahn. “Structure and
electrochemistry of Li(NixCo1-2xMnx)O2 (0 < x < 1/2)”. Јournal of The
Electrochemical Society, 149 (2002): A1332–A1336.
21. Ментус, Славко. ”Наноматеријали: стање у коме физичкохемијске
карактеристике материјала зависе од димензија честица.” Phlogiston,
22 (2014): 63–87.
22. Mentus, Slavko. “Gel Combustion synthesis”. In Combustion Synthesis,
edited by Maximilian Lackner, 55-71 (2010). Chapter 5. eISBN: 978-1-
60805-155-7.
23. Mentus, Slavko. „Contemporary investigations of lithium batteries“.
Glasnik hemičara, tehnologa i ekologa Republike Srpske, VI (2013): 1–9.
glasnik.tfbl.org/brojevi/G_2013_B_VI2013_Svecani-Glasnik.pdf.
24. M&VGroup, brochure. Преузето 12. јуна 2020. donar.messe.de/exhibi
tor/hannovermesse/2011/C11229/m-w-group-presentation-modular-
factory-for-li-ion-batteries-eng-134529.pdf.
25. Mizushima, Kоichi, Philip C. Jones, Philip J. Wiseman and John B.
Goodenough. “LixCoO2 (0<x<1): A new cathode material for batteries of
high energy density”. Materials Research Bulletin, 15, 6 (1980): 783.
26. NOAA Climate.gov graph. Adapted from original by Dr. Howard
Diamond (NOAA ARL). “Atmospheric CO2 data from NOAA and ETHZ.
CO2“. Emissions data from Our World in Data and the Global Carbon
Project.
27. Ohzuku, Tsutomu and Yoshinari Makimura. “Layered lithium insertion
material of LiCo1/3Ni1/3Mn1/3O2 for lithium-ion batteries”. Chemistry let-
ters, 7 (2001): 642–643.
28. Our World in Data. “Energy”. Преузето 15. јуна 2020. ourworldindata.
org/energy.
171
29. Rüdorff, Walter & Ulrich Hofmann. “Über Graphitsalze”. Zeitschrift für an-
organische und allgemeine Chemie, 238, 1(1938). https://doi.org/10.1002/
zaac.19382380102.
30. Tarascon, Jean M., E. Wang, F. K. Shokoohi, W. R. McKinnon, S. Colson.
“The spinel phase of LiMn2O4 as a cathode in secondary lithium cells.”
Јournal of The Electrochemical Society, 138, 10 (1991): 2864.
31. Turcheniuk, Kostiantyn, Dmitry Bondarev, Vinod Singhal and Gleb Yushin.
“Ten years left to redesign lithium-ion batteries.” Nature, 559 (2018):
467–470.
32. Thackeray, Michaelm M., William I. David, Peter G. Bruce and John B.
Goodenough. “Lithium insertion into manganese spinels”. Materials Re
search Bulletin, 18, 4 (1983): 461.
33. Thomas, Michele G.S.R., William I. F. David, John B. Goodenough and Paul
Groves. “Synthesis and structural characterization of the normal spinel
Li(Ni2)O4”. Materials Research Bulletin, 20 (1985): 1137.
34. US Geological Survey. Mineral commodity summaries. Преузето у априлу
2017. minerals.usgs.gov.
35. US Geological Survey. Mineral Commodity Summaries 2018 (USGS, 2018).
Преузето 12. јуна 2020. www.usgs.gov/centers/nmic/mineral-commodi
ty-summaries.
36. Vujković, Milica, Ivana Stojković, Miodrag Mitrić, Slavko Mentus and
Nikola Cvjetićanin. “Hydrothermal synthesis of Li4Ti5O12/C nanostruc
tured composite: morphology and electrochemical performance”.
Materials Research Bulletin, 48 (2013): 218–223.
37. Vujković, Milica, Ivana Stojković, Nikola Cvjetićanin and Slavko Mentus.
“Gel-combustion synthesis of LiFePO4/C composite with improved capac
ity retention in aerated aqueous electrolyte solution”. Electrochimica
Acta, 92 (2013): 248–256.
38. Vujković, Milica, Dragana Jugovic, Miodrag Mitric, Ivana Stojković, Nikola
Cvjetićanin and Slavko Mentus. “The LiFe(1-x)VxPO4 /C composite synthe
sized by gel-combustion method, with improved both rate capability and
cycle life in aerated aqueous solutions”. Electrochimica Acta, 109 (2013):
835–842.
39. Vujković, Milica and Slavko Mentus. “Fast sodiation/desodiation reac
tions of electrochemically delithiated olivine LiFePO4 in aerated aqueous
NaNO3 solution.” Journal of Power Sources, 247 (2014): 184–188.
40. Vujković, Milica, Biljana Šljukić Paunković, Ivana Stojković Miodrag Mitrić,
C.A.C. Sequeira and Slavko Mentus. “Versatile insertion capability of
Na1.2V3O8 nanobelts in aqueous electrolyte solutions”. Electrochimica
Acta, 147 (2014): 167–175.
41. Vujković, Milica, Miodrag Mitrić and Slavko Mentus. “High-rate intercala
tion capability of NaTi2(PO4)3/C composite in aqueous lithium and sodium
nitrate solutions”. Journal Power Sources, 288 (2015): 176–186.
172
42. Vujković, Milica, Igor Pašti, Ivana Stojković Simatović, Biljana Šljukić
Paunković, Maja Milenković and Slavko Mentus. “The influence of in
tercalated ions on cyclic stability of V2O5/graphite composite in aque
ous selectrolytic solutions: experimentalm and theoretical approach”.
Electrochimica Acta,176C (2015): 130–140.
43. Vujković, Milica and Slavko Mentus. “Potentiodynamic and galvanostatic
testing of NaFe0.95V0.05PO4/C composite in aqueous NaNO3 solution, and
the properties of aqueous Na1.2V3O8/NaNO3/NaFe 0.95V0.05PO4/C battery“.
Journal Power Sources, 325 (2016): 185–193.
44. Withingham, Stanley M. “The Role of Ternary Phases in Cathode
Reactions“. Journal of The Electrochemical Society, 123, 3 (1976): 315.
45. Withingham, Stanley M. „Chemistry of intercalation compounds: Metal
guests in chalcogenide hosts“. Progress in Solid State Chemistry, 12
(1978): 41. doi.org/10.1016/0079-6786(78)90003-1.
46. Zubi, Ghassan, Rodolfo Dufo-Lopez, Monica Carvalho and Guzay
Pasaoglu. „The lithium-ion battery: State of the art and future perspec
tives.” Renewable and Sustainable Energy Reviews, 89 (2018): 292–308.
173
Slavko Mentus
University of Belgrade, Faculty of Physical Chemistry and Serbian Academy of
Sciences and Arts, Belgrade
BATTERIES — GROWING FACTOR OF GLOBAL ENERGETICS

(Marking the Nobel Prize for Chemistry in 2019)
The sudden surge in the consumption of fossil fuels in the past several
decades threatens to disturb the climate and endangers the life of Earth. This
has become a problem, which is now seriously dealt with by the Organisation
of United Nations, through the support of innovations that have the potential
to slow down the consumption of fossil fuels and promote the transfer to
renewable energy sources. Invention of lithium-ion battery, which appeared
in the market in the early 1990, has proven quite significant in that regard.
Namely, thanks to about four times greater energy contents compared
to its predecessors, these batteries have gradually been conquering the
exponentially expanding market of portable electronic devices, but in
accordance with the global policy of the fight against climate changes, they
are becoming a tool in the suppression of liquid fuels from the transportation
means. This is not all, since in accordance with the global policy of transfer to
alternative energy sources, the batteries are entering stationary facilities for
the accumulation of electrical energy with the aim to stabilise the voltage in
the urban power grids. Acknowledging the growing importance of lithium-
ion batteries in everyday life, three scientist who hold the most credit for
inventing them were awarded Nobel Prize for Chemistry in 2019.
In the period from 2011 to 2020, Faculty of Physical Chemistry coordinated
a national project titled Lithium Batteries and Fuel Cells — Research and
Development, funded by the Ministry of Education, Science and Technological
Development of Serbia, which has given significant contributions to the
advancement of lithium-ion batteries, represented by patents and numerous
publications in the international scientific journals.
The consumption or raw materials necessary for the production of lithium-
ion batteries will continue to grow up until the moment when it will become
limited by the amount of deposits available in the Earth’s crust, and the
analyses show that already in the 2030s, the resources can become the limiting
factor for further production growth. That is why the scientists face a short-
term task of inventing a new kind of batteries that would solve this problem.
Key words: lithium, secondary batteries, CO2 emission, climate, electric car

174
прегледни рад udc 16(091)
164.08
Vesna Todorčević1
University of Belgrade, Faculty of Organizational Sciences
and Mathematical Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts,
Belgrade
Strahinja Đorđević2
University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Institute for Philosophy
and Interdisciplinary Studies, The History and Philosophy of Natural Science
and Technology, University Rectorate, Belgrade
A SHORT SURVEY ON THE DEVELOPMENT

OF CONTEMPORARY LOGIC
Abstract
In this article, we will give a brief overview of the key aspects of the
development of contemporary logic. Although it is a very old disci-
pline, it wasn’t until the 20th and the 21st century that the logic took
its current form. The first steps towards the shaping of logic in the
modern sense of the word were made by Gottfried Wilhelm Leibniz
and a great contribution in that direction was made by George Bull as
well. However, we can only talk about the logic as we know it today
from Gottlob Frege onwards, so the main focus of the article will be
on this period. Chronologically, we will introduce the key ideas and
figures that have contributed to the constitution of modern logic and
precisely point out their role and importance in the creation of this
discipline. We will then present some key aspects of non-classical ap-
proaches to logic, which are considered to have a significant place
within the contemporary logic. At the end of the article, we consider
how modern logic (including all its variations) has changed and im-
proved the mathematics itself.
Keywords: logic, non-classical logic, foundations of mathematics
1 vesna.todorcevic@fon.bg.ac.rs
2 boostergold@hotmail.rs
175
1. Introduction
While it’s hard to pinpoint one year as the starting point of modern logic,
at least we have a clear idea about the identity of its forerunner. It can be
argued that Gottfried Wilhelm Leibniz is the main precursor of modern
logic, although he didn’t have a direct impact on its development.3 Leib-
niz’s most important works concerning logic were not published until the
20th century,4 but the early editions of his works were published as early
as the 18th and 19th century,5 and some of them could be relevant to con-
temporary logic. Even though his writings on this subject have reached
the public in the 20th century, we can find many elements that link them
to the logic as we know it today. Probably his most important idea is to
reduce the plain language to a precise, mathematical language, which
would remove all the ambiguities that exist in philosophical and scientific
language. He thought that ordinary speech lacks clarity which often leads
to misunderstanding, even when both sides agree. In order to avoid this,
Leibniz had the idea of creating a language suitable for calculus, which re-
sembles subsequent projects of a similar type in the 19th and 20th centu-
ry. A step further from this is his revolutionary idea of the alphabet of the
human mind, which advocates the possibility of breaking down ideas and
attitudes into subtle components for their detailed analysis. This view,
which is based on the position that even the most complex ideas consist
of a set of simple ideas, definitely has serious (logical) implications. This
may be best illustrated by the fact that, according to Leibniz, the simplest
ideas could be represented by unique inscriptions, which we encounter
in mathematics and in logic. Unfortunately, Leibniz lived in the period in
which logic was considered a rigid discipline, and he did not have enough
initiative and support for a more systematic handling of its problems.
2. The Emergence of Logic
The year 1847 is considered to be the year of the beginning of the de-
velopment of contemporary logic. That same year, George Boole pub-
3 Alex Malpass and Marianna Antonutti Marfori, The History of Philosophical and
Formal Logic: From Aristotle to Tarski (London: Bloomsbury Academic, 2017), 102.
4 Dov M. Gabbay and John Woods, The Rise of Modern Logic: from Leibniz to
Frege, Volume 3 (Handbook of the History of Logic) (Amsterdam: Elsevier North
Holland, 2004), 5.
5 These early editions, in all likelihood, did not play a decisive role in the genesis
of symbolic logic.
176
V. Todorčević and S. Đorđević, A Short Survey ... of Contemporary Logic
lished his work The Mathematical Analysis of Logic, Being and Essay To-
wards a Calculus of Deductive Reasoning,6 which led to the foundation of
what would later be called symbolic logic.7 His most important idea is
the statement that logic is the new form of algebra. The laws of Boolean
algebra have the class of all propositions and the class of all sets as the
most important models. In propositional calculus, the universe of Bool-
ean algebra is the class of all propositions with operations of disjunction,
conjunction, and negation, where 0 corresponds to contradiction and
1 to tautology. In the model of sets, disjunction corresponds to union,
conjunction corresponds to intersection, negation corresponds to the
complement, 0 is interpreted as the empty set and 1 as the class of all
sets. He further makes an analogy between logical and mathematical in-
terpretations so that logical operations behave in a similar way as math-
ematical operations of product and sum, thus providing a new approach
to the interpretation of logic. That same year, in his work Formal Logic: or,
the Calculus of Inference, Necessary and Probable,8 Augustus De Morgan
(who introduced the notion of mathematical induction in 1838) formu-
lated logical connectives (conjugates, known as junctures). Their works
represent systematic mathematical processing of logic, which opened up
new perspectives, not only within the frame of logic but also in math-
ematics. The rapid development of this discipline begins in the middle
of the 19th century. It greatly differed from the Aristotelian logic which
was tackling syllogisms and almost exclusively formal principles, so today
it is distinguished as the so-called syllogistic approach. What emerged
from Boole’s and De Morgan’s contributions to the study of logic drew
a great deal of attention from numerous mathematicians, logicians, and
philosophers. One of them was Charles Sanders Peirce, whose father was
an American mathematician Benjamin Pierce. Works of Benjamin Pierce
argued that logic could be reduced to mathematics. Similarly, his son,
who has abandoned a logical system primarily dealing with relations and
quantifiers, had a comparable opinion on this topic. What may have influ-
enced him the most was De Morgan’s relational theory. Pierce’s works
are also significant in this new understanding of logic, although he gained
little recognition for his work during his lifetime. For example, his idea of
adding the relations of inclusion and disjointness (which did not exist in
Boole’s work) is considered an immense contribution to the discipline.
6 George Boole, The Mathematical Analysis of Logic. Being an Essay Towards a Cal-
culus of Deductive Reasoning (Cambridge: Macmillan, Barclay, & Macmillan, 1847).
7 Symbolic logic refers to the link that exists between language and logic.
8 Augustus De Morgan, Formal Logic: or, the Calculus of Inference, Necessary and
Probable (London: Taylor and Walton, 1847).
177
This earliest period of mathematical logic in which the key figures

were Boole and De Morgan is widely known as the algebraic period. An-
other very important figure for the algebraic period of logic is German
mathematician Friedrich Wilhelm Karl Ernst Schröder, to whom the cre-
ation of the terms “mathematical logic” and “propositional calculus” is
often attributed.9 Interestingly, his earlier works on formal algebra and
logic were not influenced by Boole and De Morgan because he did not
know of their contribution to the creation of symbolic logic. In 1873, he
was introduced to their works and they later become the basis for his fu-
ture work. Schröder expands the so-called algebraic logic and in that way
directly influences the progress of logic that will reach its full potential in
the 20th century.
At the end of the epoch of domination of the algebraic approach to
logic, we can consider the period in which Friedrich Ludwig Gottlob Frege
worked, as the most important step towards contemporary logic. Frege’s
discovery of the first-order predicate calculus is considered to be crucial
for the further development in this area. Unlike Boole and De Morgan,
Frege’s approach to logic was not algebraic, since his focus was directed
towards considering logic as the basis of other disciplines. Having primar-
ily focused his work on quantifiers, he succeeded in initiating a new period
called the logicist period. It got its name from the logicism, a movement
whose conceptual creator was Frege, where arithmetic is considered as
a branch of logic. Frege argues that, unlike geometry, arithmetic is based
on principles that have nothing to do with intuition and logical axioms
alone are sufficient for its description. Many logicians hold that Frege’s
work Begriffsschrift (Begriffsschrift, eine der arithmetischen nachgebildete
Formelsprache des reinen Denkens)10 marks the start of contemporary
logic. In the words of Willard Van Orman Quine: “Logic is an old subject,
and since 1879 it has been а great one”.11 Perhaps it should be said that
the Begriffsschrift is primarily important because Frege exhibited a logi-
cal system (in essence, second-order logic) in a way that is very similar
to the one we use today. Curiosity is the concept notation that he used,
but it is also interesting from today’s point of view. Frege’s great project
of reducing arithmetic to logic will begin later, with The Foundations of
9 Andrey Nikolaevich Kolmogorov and Adolph-Andrei Pavlovich Yushkevich,

Mathematics of the 19th Century (Basel: Birkhäuser Verlag, 1992), 27.
10 Literal translation: “Concept notation, a formula language, modelled on that
of arithmetic, of pure thought”.
11 Willard Van Orman Quine, The Methods of Logic (New York: Holt, Rinehart and
Winston 1966), vii.
178
Arithmetic (Die Grundlagen der Arithmetik)12 and will continue in the Basic
Laws of Arithmetic (Grundgesetze der Arithmetik)13. What is outlined in
The Foundations of Arithmetic is the concept that almost all mathematics
can be reduced to logic, which directly opposes the standpoint of Ben-
jamin and Charles Peirce who state that logic can be reduced to math-
ematics. In addition to logic, Frege also contributed to the development
of the so-called linguistic turn, which was guided by the idea that all, or
almost all philosophical problems are in fact linguistic problems and that
they can be solved with the help of linguistic analysis (which should be
precise). The development of contemporary logic made the spoken lan-
guage more precise in the sense that its analysis could be done in a math-
ematical way, although it was not conceived in the way Leibniz imagined
it in his writings. It is also believed that his works provided the basis for
a new understanding, both of the propositional and the predicate logic,
which has largely remained to this day. Unfortunately, Frege’s contribu-
tion to logic, mathematics and philosophy remained unnoticed for a long
time. It was only with Alfred North Whitehead and Bertrand Russel and
their work Principia Mathematica14 that his teachings had found some15
affirmation among logicians. Inspired by Frege’s work, they accepted the
logistical approach and made significant discoveries in the field of logic,
such as Russell’s paradox (which points out the weaknesses of one of the
axiomatic foundations of the theory of sets), the theory of logical types
and antinomy of the set. This antinomy refers to the case when “r is the
set whose members are all sets x such that x is not a member of x. Then
for every set x ∈ r ↔ x ∉ x. Substituting r for x, we get a contradiction”.16
It is important to note that this does not apply to Ernst Friedrich Ferdi-
12 Gottlob Frege, The foundations of arithmetic: A logico-mathematical enquiry

into the concept of number, translated by J. L. Austin (2nd ed.) (New York: Harper
& Brothers, 1960).
13 Gottlob Frege, The basic laws of arithmetic: exposition of the system, trans-
lated by Montgomery Furth (Berkeley: University of California Press, 1964).
14 Alfred N. Whitehead and Bertrand Russell, Principia Mathematica (Cambridge:
Cambridge University Press, 1963).
15 Frege obtained full recognition only through John Langshaw Austin’s transla-
tion of The Foundations of Arithmetic: Gottlob Frege, The foundations of arithme-
tic: A logico-mathematical enquiry into the concept of number, translated by J. L.
Austin (2nd ed.) (New York: Harper & Brothers, 1960), Peter Thomas Geach’s and
Max Black’s translation of his texts: Peter Geach and Max Black (eds.), Translations
from the Philosophical Writings of Gottlob Frege (Oxford: Basil Blackwell, 1960), as
well as Michael Anthony Eardley Dummett’s book on Frege: Michael Dummett,
Frege: Philosophy of Language (New York: Harper & Row, Publishers, 1973).
16 Jon Barwise, Handbook of Mathematical Logic (Amsterdam: Elsevier, 1982), 322.
179
nand Zermelo’s axiomatization of set theory from 190817 and its sub-
sequent reworkings, but another axiomatization suggested earlier by
Frege, which in essence has unlimited axioms of comprehension.
3. Logic and the Foundation of Mathematics
Although Frege’s work was responsible for the emergence of logicism,

there are authors whose main focus was not related to the reduction of
mathematics or some of its special mathematical areas to logic, but to
the axiomatization of mathematical fields such as arithmetic, geometry
and the theory of sets.18 This opinion was widespread among the mem-
bers of the formalist school.19 Its founder and undoubtedly the most
important representative is David Hilbert, whose mathematical contri-
bution is very significant, which is why he represents an important figure
in several mathematical fields. He had an idea that can be considered
analogous to Leibniz’s project of creating an alphabet of the human
mind. Just as Leibniz wanted complex ideas to be reduced to a set of
simpler ones, Hilbert believed that the entire mathematics can be re-
duced to a finite number of axioms, which would allow us to determine
the truth of all mathematical claims. In other words, Hilbert wanted to
develop a method which would help us to know whether a mathemati-
cal claim is true or false, and to determine the axioms to which the entire
mathematics can be reduced. His view holds that the entire mathemat-
ics is founded on a system of a finite number of axioms, based on which
we can prove or deny any mathematical claim. Formalism is the stand-
point that is in direct contradiction with the view that the knowledge
that we can possess is limited. The main objective of Hilbert’s formalism
was to prove the consistency of mathematical analysis. Hilbert thought
that mathematics can be viewed as a game, but a game that has rules
which are dependent on logic, or to be precise, on transformation rule.
This all means that proper axiomatization is sufficient for proving the
consistency of mathematics. There are clear indications that, regarding
the creation of his standpoint, Hilbert was inspired by Julius Wilhelm
17 Jean Van Heijenoort, From Frege to Godel: A Source Book in Mathematical Log-
ic, 1879-1931 (Source Books in History of Sciences) (Cambridge: Harvard University
Press, 1967), 199–215.
18 Theory of sets, as we shall see below, can also be considered as a branch of
logic.
19 Howard Eves, Foundations and Fundamental Concepts of Mathematics (Mine-
ola: Dover Publications, 1997), 270.
180
Richard Dedekind and his contributions.20 In addition to David Hilbert,

one of the most prominent mathematicians of the period was Giuseppe
Peano, who made a significant contribution to the logic and the theory
of sets. In the number theory, Peano introduced this method with the
so-called Peano’s 5 axioms of arithmetic. However, it should be noted
that the original Peano’s system is formulated in second-order logic.
Today, Peano’s arithmetic, or formal arithmetic, implies a first-order
theory in which the original Peano’s induction axiom which refers to ar-
bitrary sets is replaced by a similar axiom but it refers to the first-order
predicates expressed in the language of arithmetic. This formulation of
formal arithmetic belongs to Hilbert and Bernays. It is also worth not-
ing that Dedekind discovered these axioms before Peano, so they are
sometimes (rarely) called Dedekind–Peano axioms.21 It is also interest-
ing that he emphasized the distinction between mathematical and logi-
cal symbols. The axiomatic method used by Peano and Dedekind is one
of the methods that resulted from the development of logic and it has
many applications in contemporary mathematics. Mathematicians later
attempted to automatize other areas of mathematics in order to explain
their character and their unresolved problems.
In the first half of the 20th century, a new direction of thought ap-
peared, which focused on the interpretation of the principals of math-
ematics and had a direct impact on the development of logic. It is the
so-called metamathematics, from which metalogic was derived. When
we talk about metamathematics and metalogic, the majority of experts
in these fields emphasize the influence of the Austrian mathematician,22
logician, and philosopher Kurt Friedrich Gödel, whose contributions
were crucial for the development of this kind of approach to mathemat-
ics. Simply put, metamathematics could be defined as an investigation
of mathematical principles by methods that are mathematical, meaning
that any mathematical theory can be analyzed by some mathematical
theory about it. For example, Gödel supplied mathematical proof that
the rules of the derivation of predicate logic, as well as its axioms, are
complete in the sense that there is no need for any additional rules of
derivations nor axioms for deriving all valid logical formulas. This theo-
20 Dov M. Gabbay and John Woods, Logic from Russell to Church. Volume 5 (Hand-
book of the History of Logic) (Amsterdam: Elsevier North Holland, 2009), 321.
21 Eugen Fischer and John Collins, Experimental Philosophy, Rationalism, and
Naturalism: Rethinking Philosophical Method (London and New York: Routledge,
2015), 248.
22 Stephen Cole Kleene, Introduction to Metamathematics (Groningen: North
Holland, 1971), 206.
181
rem, also known as the Gödel’s completeness theorem (of an axiomatic

system), is very significant for the predicate logic. Gödel’s complete-
ness theorem is one of the examples of the application of the axiom-
atic method as it gives us a variety of new mathematical structures that
stem from the very axiomatic syntax of the given theory (Gödel creates
a structure using the term syntax). A direct effect of this method is the
analysis of non-standard models of arithmetic. Before the introduction of
such models, they were analyzed only in geometry by Nikolai Ivanovich
Lobachevsky, Henri Poincaré, and Georg Friedrich Bernhard Riemann. In
addition to the completeness theorem, Gödel used metamathematics to
prove his famous incompleteness theorems, which had a great impact
on the development of logic. These theorems show that there is no com-
plete and consistent axiomatic system that correctly describes natural
numbers and moreover, that no such system can prove the formal coun-
terpart of the consistency of the system. Recall that Hilbert believed it
is possible to find a finite complete and consistent set of axioms for the
whole mathematics, but Gödel’s incompleteness theorems showed that
there is a serious problem with this belief.
4. Classification of Contemporary Logic
From the mid-20th century to the present, we have had an expansion

of various approaches to logic which resulted in many directions and
schools within the field. From today’s perspective, four main branches
of logic can be distinguished: proof theory, model theory, set theory and
computability theory. The proof theory deals with syntactical constructs,
in particular with proofs, while model theory studies classical mathemati-
cal structures, particularly of the algebraic nature, from the point of view
of mathematical logic. The real beginning of proof theory are considered
to be Gentzen’s article from 1935, “Investigations into logical deduction”
(Untersuchungen über das logische Schließen),23 where he introduced his
sequent calculus and his article from 1936, “The consistency of elementa-
ry number theory” (Die Widerspruchsfreiheit der reinen Zahlentheorie),24
where he proved the consistency of the Peano’s axiomatic system for
arithmetic using induction on the ordinals. However, this proof is not fini-
tary so it is not considered to be a solution for the problem of the consis-
tency of formal arithmetic.
23 Gerhard Gentzen, The Collected Papers of Gerhard Gentzen, translated by M. E.
Szabo (Amsterdam: North-Holland, 1969), 68–131.
24 Ibid., 132–213.
182
On the other hand, Hilbert’s interpretation of mathematical prin-

ciples could be taken as the precursor of the proof theory since its ori-
gin could be sought in the attempt to prove that mathematics can be
reduced to a finite number of axioms. Also, we could consider German
mathematician Georg Cantor as the creator of the theory of sets as we
know it today. One of his most important discoveries is the fact that the
set of real numbers is uncountable. This important point talks about the
relationship between natural and real numbers. Namely, Cantor found
out that even though both sets are infinite, there are more real numbers
than natural numbers. This tells us that there is actually a variety of val-
ues of infinity, which has opened up a series of questions within math-
ematics and logic, thus setting the foundations for the theory of sets.
As for the fourth branch of logic, the computability theory, it deals with
the concepts of computable arithmetical functions, which underwent
successful mathematical analysis in the first half of the 20th century. For-
mal computability was introduced by several logicians, first of all, Kurt
Gödel, Alonzo Church, Alan Mathison Turing, and Stephen Cole Kleene.
However, Turing’s system is the most widely known and it was the most
influential for the establishment of computer science. Turing is respon-
sible for creating the so-called Turing machines that are able to perform
a precise mathematical analysis of computable arithmetic functions. In
other words, these machines have such logical algorithms that they are
able to simulate the logic of any algorithm. These are the recursive func-
tions, which we encounter in the most basic arithmetic. However, with
their combinations and variations, we can find a series of complex algo-
rithms. The first paper written on the computability theory is actually an
article by Gödel in which he proves his incompleteness theorems, since
here Gödel introduced the notion of recursive functions. Alan Turing is
also credited for creating the so-called Turing test,25 which, through logic
and mathematics, directly entered into the field of computer science and
philosophical topics related to the problem of artificial intelligence. All of
this came from logic or the theory of computability as one of the essen-
tial branches of logic.
25 This test was designed to determine the intellectual capability of a machine,

or artificial intelligence. It is done by a human judge communicating with one
machine and one human being, where both parties claim that they are members
of the human race. If the judge cannot determine which one is the machine based
on this conversation, this means that the machine has passed the Turing test.
More about this test in Alan Turing, “Computing Machinery and Intelligence“,
Mind 59, 236 (1950).
183
5. Non-classical, Modal, Linear and other Logics
One of the most important examples of non-classical logic is the so-called

constructivist logic, named that way because it only accepts constructive
methods in carrying out evidence. The most famous form of construc-
tivist logic is intuitionistic logic. The founder of intuitionism is mathema-
tician and philosopher Luitzen Egbertus Jan Brouwer who represented
the view that concepts that mathematics deals with are a construct of
human reason. Although intuitionistic logic is non-classical, there are also
mathematicians who dealt with it in a formal way, for example, German
mathematician and logician Gerhard Gentzen, who formulated his se-
quent calculus in 1934. This Gentzen’s contribution forms the basis of all
natural deductive systems (which means that he formalized a sequent
system so that he could analyze natural deduction system), as well as
semantic tableaux.
Within the framework of non-classical logic, we can single out many-
valued logic, which allows more than two truth values for propositions,
as a major type of logic. This means that classical logic is bivalent (that
propositions can only be attributed to truthfulness or falsehood) which
separates them very clearly from the many-valued logics which gained
their name by the ability to attribute multiple (more than two values)
truth values. Interestingly, the origin of many-valued logic can be traced
back to the works of Aristotle,26 who was the first to write about the law
of excluded middle,27 but did not strictly adhere to it in his works. This
means that the most famous representative of classical logic was in fact
partly responsible for the emergence of non-classical logical approaches.
As for the polyvalent logic and its form as we know it today, the great-
est merit can be attributed to a Polish logician, member of the famous
Lwów–Warsaw school,28 Jan Lukasiewicz.29 Lukasiewicz introduced the
third value possibility in the 1920s, which will later find its application in
the computability theory. This means that a statement does not neces-
sarily have to be true or false if at the moment of speaking it did not yet
26 Gregorz Malinowski, Many-Valued Logics (Oxford: Clarendon Press, 1993), 1.
27 Nevertheless, in his teachings Gödel criticizes the failure of Aristotle’s logic,
which is reflected in the impossibility of presenting the logic laws as a theorem
of a deductive system.
28 This intellectual circle originated in Lviv before the end of the 19th century
and, among other things, it dealt with the problems of logic, mathematics, phi-
losophy and psychology. Its member were Alfred Tarski and its founder Stanisław
Leśniewski. Those two, together with Łukasiewicz, made the famous “troika”
that made the University of Warsaw and its logic teachings famous.
29 Ibid., 2.
184
happen and in that case, it is said to be possible. An example of this could

be the statement: “they will win the game tomorrow”, which at the time
is neither true nor false, but possible.
Inspired by this, the works of numerous logicians in the early to mid-
20th century,30 starting with Clarence Irving Lewis, resulted in the emer-
gence of the so-called modal logic (potentially non-classical logic whose
elements we first encounter in Aristotle),31 which extends the propo-
sitional and predicate logic with certain modalities such as necessity or
possibility. In addition to Lewis, who is considered to be the founder of
modal logic, probably the most significant contribution to this type of
logic was given by Saul Kripke, who introduced the so-called “possible
worlds” semantics, which turned out to be significant in various fields
of research that do not necessarily have to be connected with neither
mathematics nor philosophy. Another important figure in the history of
contemporary logic is Arthur Norman Prior, who is responsible for the
creation of the so-called temporal logic, which deals with time and its
expressions. The latest logical period gave us an eclectic approach to
its main problems, so in the 1960s the so-called fuzzy logic appeared,32
which has polyvalent logic as its basis, but accepts the existence of two
truth values, similar to bivalent or classical logic. One big difference in
relation to classical logic is that it includes the possibility of a continu-
ous transition from truth to the falsehood of a statement and vice versa
that can be marked with any real number between 0 and 1. This way of
thinking definitely incorporates the elements of both classical and non-
classical logic. A similar thing applies to linear logic, which is considered
to be a substructural logic, but it incorporates elements of classical and
30 To be precise as early as 1910, when Lewis introduced modal logic. It has been
claimed that his work was inspired by Principia Mathematica: Sandra B. Rosen-
thal, C. I. Lewis in Focus: The Pulse of Pragmatism (Bloomington: Indiana University
Press, 2007), 14.
31 Even though many argue that modal logic belongs to a set of classical logi-
cal theories, it does not reject the principle of exclusion of the third, as it is the
case with most non-classical logics. What is not controversial is that the critical
examination of Aristotle’s system of modal syllogisms, which could be found in
Prior Analytics (chapters 3 and 8–22 of the first book) gave impetus to the devel-
opment of modal logic (for example, Lukasiewicz “was compelled”, he tells us,
“to construct an entirely new system of propositional modal logic in order to do
justice to Aristotle’s insights” Storrs McCall, Aristotle’s Modal Syllogisms (Amster-
dam: North Holland Publishing Company, 1963), 4.), although the influence of
contemporary logic on it is indisputable.
32 Vilém Novák, Irina Perfilieva and Jirí Mockor, Mathematical Principles of Fuzzy
Logic (Berlin: Springer Science & Business Media, 1999).
185
intuitionistic logic. This synthesis can be explained by accepting dualism

that exists in the classical approach and constructivism that follows from
Brouwer’s teachings. An example of this is the acceptance of complete
involutive negation with a strong constructivist interpretation. Linear
logic is also responsible for giving new contributions, both in classical and
intuitionistic logic, and the most characteristic ones are those achieved in
the field of researching the nature of evidence.
6. Significance of Logic for Mathematics
Having all of this in mind, it should also be pointed out that logic has con-
tributed (and is still contributing) to the development and organization
of the 20th and 21st-century mathematics. Its development reminded
mathematicians of the necessity of supplying proofs for their claims and
that there are standards that must be respected for any correct proof.
One example of this influence is the opening of new mathematical areas
in the 20th century that use language and methods of logic. The develop-
ment of contemporary logic in its deeper branches has contributed not
only to the new areas of mathematics but also to the classical ones. We
believe that because of such applications, logic (including its non-clas-
sical elements) will continue to develop in the future as a vital part of
mathematics (as well as philosophy and other areas of research).
186
References
1. Barwise, Jon. Handbook of Mathematical Logic. Amsterdam: Elsevier,

1982.
2. Boole, George. The Mathematical Analysis of Logic. Being an Essay Towards
a Calculus of Deductive Reasoning. Cambridge: Macmillan, Barclay, &
Macmillan, 1847.
3. De Morgan, Augustus. Formal Logic: or, the Calculus of Inference, Necessary
and Probable. London: Taylor and Walton, 1847.
4. Dummett, Michael. Frege: Philosophy of Language. New York: Harper &
Row, Publishers, 1973.
5. Eves, Howard. Foundations and Fundamental Concepts of Mathematics.
Mineola: Dover Publications, 1997.
6. Fischer, Eugen and John Collins. Experimental Philosophy, Rationalism,
and Naturalism: Rethinking Philosophical Method. London and New York:
Routledge, 2015.
7. Frege, Gottlob. The Basic Laws of Arithmetic: Exposition of the System.
Translated by Montgomery Furth. Berkeley: University of California
Press, 1964.
8. Frege, Gottlob. The Foundations of Arithmetic: A Logico-mathematical
Enquiry into the Concept of Number. Translated by Austin J. L. (2nd ed.).
New York: Harper & Brothers, 1960.
9. Gabbay, Dov M. and John Woods. Logic from Russell to Church. (Handbook
of the History of Logic, 5). Amsterdam: Elsevier North Holland, 2009.
10. Gabbay, Dov M. and John Woods. The Rise of Modern Logic: from Leibniz
to Frege. (Handbook of the History of Logic, 3). Amsterdam: Elsevier North
Holland, 2004.
11. Geach, Peter and Max Black, eds. Translations from the Philosophical
Writings of Gottlob Frege. Oxford: Basil Blackwell, 1960.
12. Gentzen, Gerhard. The Collected Papers of Gerhard Gentzen. Translated by
Szabo, M.E. Amsterdam: North-Holland, 1969.
13. Kleene, Stephen Cole. Introduction to Metamathematics. Groningen:
North Holland, 1971.
14. Kolmogorov, Nikolaevich Andrey and Adolph-Andrei Pavlovich Yushke
vich. Mathematics of the 19th Century. Basel: Birkhäuser Verlag, 1992.
15. Malinowski, Gregorz. Many-Valued Logics. Oxford: Clarendon Press, 1993.
16. Malpass, Alex and Marianna Antonutti Marfori. The History of Philosophical
and Formal Logic: From Aristotle to Tarski. London: Bloomsbury Academic,
2017.
187
17. McCall, Storrs. Aristotle’s Modal Syllogisms. Amsterdam: North Holland

Publishing Company, 1963.
18. Novák, Vilém, Irina Perfilieva and Jirí Mockor. Mathematical Principles of
Fuzzy Logic. Berlin: Springer Science & Business Media, 1999.
19. Quine, Willard Van Orman. The Methods of Logic. New York: Holt, Rinehart
and Winston, 1966.
20. Rosenthal, Sandra B. C. I. Lewis in Focus: The Pulse of Pragmatism.
Bloomington: Indiana University Press, 2007.
21. Ross, William David. Aristotle’s Prior and Posterior Analytics: A Revised
Text with Introduction and Commentary. London: Oxford University
Press, 1949.
22. Tarski, Alfred. “The Semantical Concept of Truth and the Foundations of
Semantics”. Philosophy and Phenomenological Research, 4 (1944): 341–
375.
23. Turing, Alan. “Computing Machinery and Intelligence”. Mind 59, 236
(1950): 433–460.
24. Van Heijenoort, Jean. From Frege to Godel: A Source Book in Mathematical
Logic, 1879-1931 (Source Books in History of Sciences). Cambridge: Harvard
University Press, 1967.
25. Whitehead, Alfred North and Betrand Russell. Principia Mathematica.
Cambridge: Cambridge University Press, 1963.
188
Весна П. Тодорчевић
Универзитет у Београду, Факултет организационих наука и Математички
институт Српске академије наука и уметности, Београд
Страхиња Н. Ђорђевић
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Институт за филозофију и
интердисциплинарне студијe, Историја и филозофија природних наука и
технологије, Ректорат Универзитета, Београд
КРАТАК ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА САВРЕМЕНЕ ЛОГИКЕ
Овај рад нуди кратак преглед кључних аспеката развоја савремене

логике. Иако се ради о веома старој дисциплини, логика свој садашњи
облик добија тек у 20. и 21. веку. Прве кораке ка логици у савременом
смислу начинио је Готфрид Вилхелм Лајбниц (Gottfried Wilhelm Frei-
herr (baron) von Leibniz), а велики допринос у том смеру дао је и Џорџ
Бул (George Boole). Међутим, о логици какву данас познајемо можемо
говорити тек од Готлобa Фрегеа (Gottlob Frege) па надаље, тако да ће
главни фокус рада бити усмерен управо на овај период. Хронолошки ћемо
представити кључне идеје и личности које су допринеле конституисању
савремене логике и прецизно указати на њихову улогу и значај у
стварању ове дисциплине. Затим ћемо представити неке кључне аспекте
некласичних приступа логици, за које се сматра да имају значајно место у
оквиру савремене логике.
На крају рада разматрамо како се савремена логика (укључујући све
њене варијације) променила и унапредила саму математику. Имајући
све ово у виду, истичемо да је логика такође допринела, и да још увек
доприноси, развоју и организацији математике 20. и 21. века. Њен развој
је омогућио математичарима да формулишу језик у коме ће математичке
тврдње бити недвосмислене и помогао је да се успоставе једнообразни
стандарди у математичким доказима.
Кључне речи: логика, некласична логика, темељи математике
Accepted for Publication Octobre 20, 2020.
189
прегледни рад udc 535-34(091)
62:929 Пупин М.
62:929 Тесла Н.
Драгољуб А. Цуцић1
Регионални центар за таленте Михајло Пу�ин, Панчево
Драгољуб Б. Мартиновић2
Универзитет у Београду, Висока школа електротехнике и рачунарства,
Београд
125 ГОДИНА ОД ОТКРИЋА Х-ЗРАКА – ДОПРИНОСИ

МИХАЈЛА ПУПИНА И НИКОЛЕ ТЕСЛЕ РАЗВОЈУ САЗНАЊА3
Посвећено професорима,
проф. др Ђури Крмпотићу
и проф. др Ивану Аничину
Апстракт
Крајем 1895. године, Вилхелм Конрад Рендген (Wilhelm Conrad
Röntgen, 1845–1923), немачки физичар и професор, открио је, а
потом и представио јавности, нове зраке, чије су се карактери-
стике значајно разликовале од карактеристика дотад познатих
зрака. Ово откриће je у врло кратком временском периоду зао-
купило велики број представника света науке, претежно физича-
ра. Михајло Пупин и Никола Тесла, Американци српског порекла,
који су у много чему обележили развој науке и технологије како у
Сједињеним Америчким Државама, тако и у целом свету, значајно
су допринели развоју сазнања о новооткривеним зрацима. У овом
раду указаћемо на њихов допринос, али и приказати колико су
били присутни у новинама и стручним часописима, као и свеукуп-
но ангажовани у периоду док су се бавили истраживањем х-зрака.
Кључне речи: Михајло Пупин, Никола Тесла, Рендген, х-зраци, ренд-
генски зраци
1 dragoljub.cucic@gmail.com ; dragoljub.cucic@rctpupin.edu.rs
2 dragoljub.martinovic@gmail.com
3 Посебно се захваљујемо проф. др Дарку Капору и господину Малколму
Куперу (Malcolm Cooper), независном истраживачу и историчару физике, који
су нам помогли у реализацији рада.
191
1. Увод
Осмог новембра 2020. године навршава се 125 година од како је

Вилхелм Конрад Рендген (Wilhelm Conrad Röntgen, 1845–1923) открио
х-зраке. Научни свет тог времена био је опчињен новим открићем и
многи научници су врло брзо одлучили да га ставе на пробу. Међу тим
првим научним знатижељницима су били и Никола Тесла и Михајло
Пупин, Американци српског порекла, којима је у тренутку открића
нових зрака, рад са цевима под високим вакуумом био добро познат.
Подужи је списак заслужних научника, чији је рад крунисан Рен-
дгеновим открићем: Мајкл Фарадеј (Michael Faraday, 1791–1867), Ју-
лијус Пликер (Julius Plücker, 1801–1868), Јохан Хитроф (Јohan Wilhelm
Hittorf, 1824–1914),4 Вилијем Спотисвуд (William H. Spottiswoode,
1825–1883), Јохан Гајслер (Johann Heinrich Wilhelm Geißler, 1814–1879),
Вилијем Крукс (William Crookes, 1832–1919),5 Еуген Голдштајн (Eugen
Goldstein, 1850–1930),6 Вилхелм Вин (Wilhelm Wien, 1864–1928), Хајн-
рих Херц (Heinrich Hertz, 1857–1894)7, Филип Ленард (Philipp Eduard
Anton von Lenard, 1862–1947),8 Вилијем Кулиџ (William David Coolidge,
1873–1975) и други. Важно је истаћи да у време проналаска х-зрака
ни Рендген ни било ко други, нису имали ни приближну представу о
томе шта се дешава у материјалу који их је емитовао. Модел атома
Ернеста Радерфорда (Ernest Rutherford, 1871–1937) је представљен
1911. године (експеримент је изведен 1909. године), а модел Нилса
Бора (Niels Henrik David Bohr, 1885–1962) 1913. године. Чак је и мо-
дел „пудинга са шљивама” Џозефа Томсона (Joseph John Thomson,
1856–1940) обелодањен тек 1903. године. У време проналаска х-зра-
4 Открио је негативно наелектрисане зраке. Произвео је фосфоресценцију у

цевима евакуисаним до високог вакуума.
5 Бавио се електричним појавама у цевима евакуисаним до високог
вакуума. Први је одредио да су катодни зраци мала наелектрисања која се
крећу великим брзинама.
6 Први се у Немачкој смислено бавио електричним кретањем у цевима са
разређеним гасовима.
7 Године 1891. открива да катодни зраци, у цевима евакуисаним до високог
вакуума, пролазе кроз танке слојеве метала (Au, Ag, Al и други).
8 Херцов ученик. Године 1894. показује како се катодни зраци, напустивши
цев евакуисану до високог вакуума кроз „прозор” од танког алуминијума,
брзо апсорбују у спољном простору. Апсорпција резултује флуоросценцијом
гаса. Више о Ленардовом раду и заслугама које су омогућиле Рендгену да
пронађе х-зраке, може се пронаћи у: Milorad Mlađenović, RAZVOJ FIZIKE III –
Elektromagnetizam (Beograd-Vinča: Institut za nuklearne nauke „Boris Kidrič”,
1984), 327–330.
192
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака
ка, још увек је био актуелан модел атома Џона Далтона (John Dalton,
1766–1844), заснован на принципу старом две хиљаде година, по
коме се материја састоји из атома, који су сићушне и недељиве че-
стице, које не могу бити нити створене нити уништене. У то време се
такође знало за „зраке негативних честица“, познате и као „Едисонов
ефекат“ (Thomas Alva Edison, 1847-1931). На основу експеримената са
тим зрацима 1897. године Џозеф Џ. Томсон ће касније формулисати
постојање електрона.
До сазнања о новоткривеним зрацима се долазило постепено. За
годину дана објављено је око 1.000 радова. У раду на ширењу знања
о х-зрацима веома активно су учествовали и Михајло Пупин и Никола
Тесла. У овом раду биће представљен њихов допринос развоју
сазнања о новооткривеним зрацима, које је, испоставиће се, било
веома значајно. Пионири у развоју сазнања о х-зрацима, пре свега
у Сједињеним Америчким Државама (САД), били су, осим Пупина и
Тесле: Артур Вилијамс Рајт (Arthur Williams Wright, 1863–1915), Џон
Троубриџ (John Trowbridge, 1843–1923), Едвин Брант Фрост (Edwin
Brant Frost, 1866–1935), Џон Kокс (John Cox, 1851–1923), Вилијем
Франсис Меги (William Francis Magie, 1858–1943), Томас Алва Едисон
(Thomas Alva Edison, 1847–1931) и други.
Слике које су настајале услед излагања рендгенским зрацима
су у почетку називане различитим именима. Према тврђењу Марка
Сајфера (Marc J. Seifer), Никола Тесла им је дао назив „сенограф“9:
„Тесла је реч ‘сенограф’ преузео од Сорена Кјеркегора, који ју
је описао у есеју ‘Или/или’. За филозофа егзистенцијалисту се-
нографи су представљали нацрте који потичу од тамније стра-
не живота [...] али нису непосредно видљиви [...] Сенограф не
постаје видљив док ја сам не погледам кроз оно што се види
споља [...] И тек кад погледам кроз то, откривам ту унутрашњу
слику која је сувише деликатна да би споља била видљива, таква
каква је, испреплетана од најнежнијих расположења душе.“10
Физичка наука је основ технике, а техника је средство за ко-
ришћење физичких појава. Научно испитивање манифестација и ка-
рактеристика физичких појава, дефинисање физичких величина, као
и квантификација уз одређивање физичке јединице за мерење, прет-
ходи њиховој практичној примени. У процесу дефинисања физичке
величине примарну функцију има тестирање којим се потврђује по-
новљивост као кључна основа научне истинитости. За појаву х-зра-
9 Радиограф⇔рендгенограм⇔сенограф⇔Рендгенове сенке.
10 Mark Dž. Sajfer, ČAROBNJAK – Život i vreme Nikole Tesle Biografija jednog genija
(Novi Sad: Stylos Art, 2012), 176.
193
ка несумњиво је најзаслужнији Рендген, који је у извештају о свом

открићу набројао и основне карактеристике х-зрака. Даљем развоју
уређаја за генерисање и примену х-зрака значајно су допринели број-
ни научници који су одмах после Рендгена експериментално потвр-
дили карактеристике х-зрака које је Рендген објавио, као и њихова
раније непозната својства, као што су утицај на биолошка ткива и
секундарна емисија. Значај истраживања и после открића непознате
појаве показује и чињеница да је за квантификацију и установљавање
физичке мерне јединице потребно дуго времена, што је било и више
од пола века у случају јединице за дозу х-зрачења – греј (апсорпција
једног џула енергије од стране једног килограма масе) је дефини-
сан 1975. године и назван по Луису Харолду Греју (Louis Harold Gray,
1905–1965).
2. Рендгенски или х-зраци
Рендгенски или х-зраци су продорни електромагнетни таласи чија се

фреквенција налази унутар интервала од 1×1016 до 1×1019 херца (Hz),
односно чија је таласна дужина у интервалу од 0,1 до 10 нанометра
(10−9m) – примера ради, видљива светлост налази се у интервалу од
380 до 750 нанометара. Х-зраци имају велику енергетску вредност и
лако продиру кроз материју.
За стварање рендгенских зрака неопходно је обезбедити слобод-
не електроне (катодни зраци) који се убрзавају у цевима евакуисаним
до високог вакуума помоћу високонапонског трансформатора, чиме
након што електрони стекну одређену енергију, добијају способност
продирања у аноду.
Постоје два типа рендгенског зрачења: закочно и карактеристично.
Рендгенски зраци закочног зрачења (спектар је континуиран) на-
стају наглим успоравањем електрона приликом удара у аноду, при
чему се део енергије предаје аноди, која се јако загрева.11
Рендгенски зраци карактеристичног зрачења (спектар је дискре-
тан) настају тако што електрони који се налазе у орбиталама ближим
језгру атома (чија је енергија везе већа од енергије везе електрона
у спољним орбиталама), примају енергију од електрона („катодни
зраци“, како су их називали у моменту открића рендгенских зрака)
11 Ефекат закочног зрачења је знатно комплекснији. За разумевање закочног

зрачења потребно је познавање квантне механике и релативистичке физике.
194
Слика 1. Лево: Графикон закочног и карактеристичног зрачења;

десно: Емисија карактеристичног x-зрака
који продиру кроз материјал (на пример, платинаста плочица) у атом.

Електрони у орбиталама екситују, прелазе на виши енергетски ниво, и
при повратку у нижи ниво емитује се рендгенски зрак (разлика енер-
гије везе електрона у унутрашњим орбиталама је већа од разлика
енергије везе у спољашњим атомским орбиталама).
Интензитет х-зрака зависи од количине ослобођених електрона
на катоди. „Квалитет“ зрака зависи од разлике потенцијала између
катоде и аноде,12 док апсорпција рендгенских зрака зависи од врсте
супстанце кроз коју зраци пролазе. Рендгенски зраци се боље апсор-
бују када пролазе кроз супстанцију веће атомске масе. На пример, у
случају снимања људске шаке (приликом открића рендгенских зрака,
то је био најчешће коришћен део тела за вршење експеримената), ко-
сти су највећим делом састављене од калцијума, док су месо и кожа
углавном састављени од кисеоника, водоника и угљеника. Калцијум
има већу атомску масу и зато боље апсорбује х-зрачење од елеме-
ната који чине месо и кожу. То је разлог зашто се кости шаке добро
приказују када се она изложи х-зрацима. На пример, олово које има
веома велику атомску масу одлично апсорбује х-зраке и зато служи
као заштитник од зрачења.
У тексту ће подједнако бити коришћени различити изрази за ову
врсту зрачења: рендгенско зрачење и х-зрачење.
12
Mira Jurić, Atomska fizika, III izdanje (Beograd: Prirodno matematički fakultet
Univerziteta u Beogradu i Jugoslovenski zavod za produktivnost rada, 1986), 119.
195
3. Вилхелм Конрад Рендген (1845–1923)
Након што је стекао докторат на Универзитету у Цириху (Universität

Zürich) 1869. године, Рендген је наредних десет година, као студент,
инструктор и млад професор, „пратио“ свог професора Аугуста
Кунта (August Kundt, 1839–1894), по различитим универзитетским и
научним институцијама. Професор Кунт је био професор и Михајлу
Пупину за време његових докторских студија у Берлину, од 1885. до
1889. године.
Рендгеново интересовање за катодне зраке почело је 1894. годи-
не, највише захваљујући истраживањима Вилијема Крукса у Енглеској
и Филипа Ленарда у Немачкој.
Слика 2. Рендгенова лабораторија на Универзитету у Вирцбургу
Као датум открића х-зрака наводи се 8. новембар 1895. године,

када је Рендген у својој лабораторији на Универзитету у Вирцбургу
(Universität Würzburg), извео оглед са Хитроф-Круксовом цеви ева-
куисаном до високог вакуума, коју је обавио непропусним карто-
ном, и индукционим калемом Хајнриха Румкорфа (Heinrich Daniel
Rühmkorff, 1803–1877), за постизање потребног напона у цеви. План
му је био да постави јаку флуоросцентну супстанцу, баријум-платино-
цијанид,13 близу цеви и да посматра ефекте у затамњеној соби. Док
се припремао за експеримент, покренуо је напајање, како би био си-
гуран да извор енергије и његове конекције не емитују варнице. На
13 Со тешког метала која има особину да флуоросцира у сусрету са енергијом.
196
Слика 3. „Рука са прстеном”,

слика леве шаке Рендгенове
жене Ане Берте Лудвиг
(22. 12. 1895)
пола метра од цеви приме-

тио је слабо светло које се
примећивало на клупи као
слаба искра која се рефлек-
тује од огледала из индук-
ционог калема. Поновио је
поступак, и поново је уочио
флуоросцентну појаву, попут слабог зеленог облачића. Извор мисте-
риозног светла био је мали баријум-платиноцијанидни застор који је
лежао на клупи. Наставио је да понавља експеримент, померајући
мали застор све даље од цеви, и сваки пут је добијао исти резултат.
Рендген је потом између застора и цеви постављао различите пред-
мете: дрво, свеске, књигу, али ниједан од њих није могао да заустави
непознате зраке. На крају је поставио своју руку на пут зрачења и на
застору су се појавиле сенке костију у његовој руци.14
Био је веома узбуђен због свог открића, чак до те мере да се ње-
гова жена Ана Берта (Anna Bertha, 1839–1919) уплашила за његово
здравље. Да би је смирио, три дана пре Божића по грегоријанском
календару, у недељу 22. децембра 1895. године, снимио је шаку своје
жене Ане Берте. Та шака се данас рачуна као „нулти снимак” рендген-
ским зрацима.
Убрзо је, након реализације низа експеримената са различитим
струјама и степенима вакуума у цеви, написао рад О новој врс�и зра-
ка. Прелиминарно обавеш�ење.15 Рад је имао 10 страна и поднет је
14 Otto Glasser, Dr. W. C. Röntgen (Springfield, Illinois: Charles C Thomas, 1972).
15 Wilhelm Röntgen, “Ueber eine neue Art von Strahlen. Vorläufige Mitteilung”,
Aus den Sitzungsberichten der Würzburger Physik-medic. Gesellschaft Würzburg,
pp. (1895): 137-147.
197
28. децембра 1895. године за штампу Физичко-медицинском друштву

Универзитета у Вурцбургу (Physikalisch-medizinischen Gesellschaft in
Würzburg).
У раду Конрад Рендген образлаже своје откриће у 17 тачака. Овде
ћемо навести само неке од њих:16
1. произведена флуоросценција не зависи од тога која страна зас-
тора је окренута ка цеви;
2. активни агенс пролази кроз црни картон, који зауставља белу и
ултраљубичасту светлост;
3. провидност различитих супстанци зависи од њихове густине;
4. фотографска проча је осетљива на х-зраке;
5. х-зраци не скрећу у магнетном пољу;
6. х-зраци нису идентични катодним зрацима, већ их катодни зра-
ци производе;
7. х-зраци не интерферирају; и тако даље.
3.1. Хронологија
1. јануар – Рендген шаље свој рад, који је управо примљен за

штампу, неколицини пријатеља широм Европе, како би му дали своје
мишљење о ономе што је открио. Између осталих, рад са девет нових
слика послао је и свом колеги са студија у Цириху, Францу Екснеру
(Franz Exner, 1849–1926) у Беч, а он је ову информацију пренео колеги
Ернсту Лехеру (Ernst Lecher, 1856–1926), чији је отац био уредник у
новинама. Већ 5. јануара је часопис Ди Пресе (Die Presse) први објавио
вест о новим зрацима, а од њега је вест преузео, и дан касније и
објавио, енглески часопис Дејли Кроникл (Daily Chronicle). Часопис
Елек�рикал Енџинир (Electrical Engineer) вест објављује 8. јануара, а
часопис Њујорк Тајмс (The New York Times) 16. јануара објављује чланак
Екс�еримен� �рофесора Рен�гена (Professor Roеntgen’s experiment).17
Тако се информација о новим зрацима врло брзо проширила по свету.
2. јануар – Снимке добијене својим открићем Рендген представља
Физичком институту у Берлину (Рhysikalische Gesellschaft zu Berlin).
12. јануар – Рендген путује у Берлин код цара Вилхелма II да
демонстрира свој проналазак.
16 Milorad Mlađenović, Razvoj fizike III – Elektromagnetizam (Beograd-Vinča: In-

stitut za nuklearne nauke „Boris Kidrič“, 1984).
17 Geoff Meggitt, Taming the Rays (Pitchpole Books, 2018), 2; Otto Glasser,
“W. C. Roentgen and the Discovery of the Roentgen Rays”, American Journal of
Roentgenology, 165 (November 1995): 1036.
198
23. јануар – Рендген је одржао своје прво предавање на тему

новоткривене врсте зрака на Физичком институту у Вурцбургу
(Physikalisches Institut der Universität Würzburg). Тада је представио
снимак шаке свог пријатеља Алберта фон Коликера (Albert von Köllik-
er, 1817–1905), анатома и психолога, који је том приликом предложио
да се зраци које је Рендген већ назвао х-зраци преименују у рендгенови
зраци.18 (Снимци његове шаке често се мешају са снимцима шаке
Конрадове жене Ане Берте). Тог 23. јануара, у часопису Нејчр (Nature)
први пут му излази рад на енглеском језику.19
8. март – У свом другом реферату, испред Физичко-медицинског
друштва Универзитета у Вирцбургу, Рендген је рекао:
„У неким случајевима је између катодне цеви и индуктора боље
монтирати Теслин апарат. Такав уређај има своје предности.
Прибори у којима долази до пражњења мање се загревају и да-
леко ређе се кваре, вакуум се у њима дуже одржава и х-зраци
постају интензивнији [...] Примена Теслиног трансформатора
била ми је од непроцењиве помоћи.“20
10. март – Конрад Рендген подноси свој други рад Физичко-
медицинском друштву Универзитета у Вурцбургу, који је насловљен
као и први21, и представља реферат који је управо одржао.
Рендген је дао само један екслузивни интервју о свом раду са
х-зрацима, јануара 1896, који ће изаћи у Маклур Магазину (McClure’s
Magazine), у САД, под насловом Ново чу�о у фо�ографији.22 У том
тексту се спомињу и Пупин и Тесла.
Након 1897. године Рендген губи интересовање за х-зраке, и своју
пажњу преусмерава на друге изазове у физици.
18 Преузето 15. 4. 2020, wilhelmconradroentgen.de/en/about-roentgen.

19 Wilhelm Röntgen, “On a New Kind of Rays”, Trans. Arthur Stanton, Nature, 53
(January 23, 1896): 274-276.
20
Грант Константинович Цверaва, Никола Тесла (1856-1943) (Београд: Музеј
Николе Тесле, 1998), 148.
21 Wilhelm Röntgen, “Eine neue Art von Strahlen. 2. Mitteilung”, Aus den Sit-
zungsberichten der Würzburger Physik-medic. Gesellschaft Würzburg (1896):
11–17.
22 “New Marvel in Photography”, McClure’s Magazine, Vol. 6, 5, April, 1896.
199
3.2. Објављени радови Конрада Рендгена у вези са х-зрацима:
1. Röntgen, Wilhelm. “Ueber eine neue Art von Strahlen. Vorläufige

Mitteilung”. Aus den Sitzungsberichten der Würzburger Physik-
medic. Gesellschaft Würzburg (1895): 137–147.
2. Röntgen, Wilhelm. “On a New Kind of Rays”. Trans. Arthur Stanton.
Nature, 53 (January 23, 1896): 274-276.
3. Röntgen, Wilhelm. “Eine neue Art von Strahlen. 2. Mitteilung”. Aus
den Sitzungsberichten der Würzburger Physik-medic. Gesellschaft
Würzburg (1896): 11–17.
4. Röntgen, Wilhelm. “Weitere Beobachtungen über die Eigenschaften
der X-Strahlen”. Mathematische und Naturwissenschaftliche
Mitteilungen aus den Sitzungsberichten der Königlich Preußischen
Akademie der Wissenschaften zu Berlin (1897): 392–406.
5. Röntgen, Wilhelm. “Ueber eine neue Art von Strahlen”. Annаlen
der Physik, 64 (1898): 1.
4. Михајло Пупин (1854–1935)

„Али ништа човека не чини толико срећним као његово
поштено уверење: да је учинио све што је могао, улажући
у свој рад своје најбоље способности.“
Михајло Пупин
О доприносима Михајла Пупина у развоју сазнања о рендгенским
зрацима није се много писало, како на нашем тако ни на другим
језицима. На основу онога што је написао сам Пупин, али и онога
што су други писали о њему, знамо следеће: међу првима је у САД
учествовао на потврди Рендгенових открића; објавио је радове о још
увек недовољно познатим зрацима почетком 1896. године; открио је
секундарно зрачење; држао је предавања о новооткривеним зрацима;
половином априла се разболео (од пнеумоније, како је наведено у
званичним извештајима); одмах после њега се разболела и његова
жена Сара Кетрин, која је од исте болести недуго затим умрла, док
је Михајло једва прездравио; никада се више, након оздрављења,
није бавио рендгенским зрацима. Све то се десило у периоду од само
три и по месеца, која су Пупину заувек променила живот. У наредним
редовима ћемо се трудити да будемо што прецизнији како бисмо
растумачили шта се све дешавало у периоду од 1. јануара до краја
априла 1896. године.
Вероватно се Михајло Пупин разболео од вирусне упале плућа,
с обзиром да су његова ћерка, Варвара, као и Сарина деца из првог
200
брака, Мери и Фредерик, такође били болесни, а да се и Сара разбо-

лела кад и он, од исте болести. Све око болести у кући Пупина догађа-
ло се током марта и априла месеца:
„Ноћима је радио, а осим тога, сатима је бдео и крај болеснич-
ке постеље своје деце. Пре месец дана пожалио се да се осећа
лоше, а блиски пријатељи упозоравали су га да превише ради
и да ће се разболети ако не поведе рачуна о себи. Одбацивао
је њихова страховања уз осмех и говорио о својој снажној кон-
ституцији и уобичајеном добром здрављу. Пре три недеље се
прехладио, али није се обазирао на то. Неколико дана касније,
његово стање је било такво да су позвали др Хјуа Хагана [Hugh
Hagan] који је одмах установио да се ради о упали плућа.“23
(превод аутора рада)
Сара Кетрин је, иако је имала помоћ медицинских сестара, све
време била поред деце и мужа, док и њу једног јутра нису пронашли
онесвешћену и исцрпљену од болести која ју је опхрвала. Умрла је у
суботу, 25. априла. У тренутку Сарине смрти, Пупин је још увек био
веома слаб и болестан.
У том периоду Михајло Пупин је радио као ванредни професор
механике на Колумбија колеџу (Columbia College), а био је и потпред-
седник Америчког института инжењера електротехнике (American
Institute of Electrical Engineers – AIEE), у периоду 1895–1897. годинe.
Заинтересованост за струје које теку кроз цеви евакуисане до ви-
соког вакуума развилa се код Пупина још на докторским студијама у
Берлину. У аутобиографији наводи стаклодувача Милера, са Институ-
та за физику у Берлину, као „кривца“ који га је заинтересовао за то
истраживачко поље:
„Још док сам био у Берлину, бавио сам се испитивањем
притисака паре која се диже из растворене соли. За тај посао
ми је била потребна помоћ кога од бољих ливаца стакла. У
Физикалном Институту препоручише ми неког Милера. Често
сам ишао к њему, не само због тога што сам уживао у оној
чудној вештини којом је он лио стакло, већ и због тога што је
он умео, и то врло често чинио, да ме забави својим причама
о чудесним физикалним опитима Доктора Голдштајна, једног
берлинског физичара. Те опите Доктор Голдштајн чинио је
за Немачку Академију Наука. Милер му је био потребан као
изванредан мајстор за ливење стаклених цеви [...]
Милер је први изазвао моју радозналост да дознам што се по-
стигло при опитима са вакум цевима, те сам га увек сматрао за
23 “Professor Pupin at Death’s Door“, The Journal (April 29, 1896): 9.
201
једног од својих великих учитеља у Берлину. Ново знање није

ограничено само на учионице великих университета; често се
оно налази у малим радионицама, код скромног света који није
ни свестан да га је судбина изабрала за чувара тако драгоценог
блага. Милер је био један од тих скромних чувара“.24
У својој аутобиографији Михајло Пупин даље пише:
„Ниједно друго откриће, које сам ја запамтио у свом животу,
није привукло на себе толику пажњу као откриће Х-зракова.
Сваки физичар баци на страну истраживање својих проблема,
да се главачки зарони у испитивање Х-зракова. Физичари у Сје-
дињеним Државама поклањали су врло мало пажње кретању
електрицитета у вакуму. Колико ја знам и верујем, у то време
ја сам био једини американски физичар који је располагао са
искуством у лабораторији за тај рад, до кога сам дошао што
сам радио преко времена у електротехничкој лабораторији
на колеџу Колумбији. На тај посао прешао сам, јер ми је додир
са Милером, ливцем стаклених вакум цеви у Берлину, скренуо
пажњу на то поље истраживања; а нарочито због тога што сам
знао да што друго и не могу отпочети у онако скромно снаб-
девеној лабораторији. Као што рекох, одлучих се да то поље
препустим Џ. Џ. Томсону, професору из Кембриџа, и да посма-
трам шта он ради. Када је, дакле, први пут објављено Рендге-
ново откриће, чинило се да сам, боље него ма ко други у овој
земљи, био приправљен да те његове опите поновим и у томе
сам успео пре него ма ко други с ове стране Атлантика. Први
снимак са Х-зрацима у Америци израдио сам ја 2 јануара 1896,
две недеље након што је то откриће објављено у Немачкој“.25
За ову тврдњу Михајла Пупина нема доказа, осим његове изјаве
у аутобиографији. Највероватније се ради о 2. фебруару, што је две
недеље након првог Рендгеновог реферата, одржаног 23. јануара.26
Прву документовану слику добијену помоћу х-зрака у САД израдио је
Артур Вилијамс Рајт 26. јануара 1896. године.27 Први рендгенски сни-
24 Михајло Пупин, Са �ашњака �о научењака (Велики Бечкерек: Матица
Српска, 1929), 156.

25 Михајло Пупин, Са �ашњака �о научењака (Београд: Нолит, 1989), 304; Пу-
пин, Са �ашњака �о научењака (1929), 157.
26 Љубинко Митранић претпоставља, без објашњења, да се ради о 1.
фебруару. (Љубинко Митранић, „Допринос Михајла Пупина открићу и
примјени Х-зрачења”, у Зборнику ра�ова са научног ску�а: 150 го�ина о�
рођења Михајла Пу�ина (Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике
Српске, 2004), 57–67.
27 Arthur Williams Wright, “Cathode rays and their effects”, American Journal of
Science, 4, 1 (1896): 235–244.
202
мак у медицинске сврхе на тлу САД су начинили проф. Едвин Фрост,

професор физике на Дармут колеџу (Dartmouth College), и његов
брат др Гилман Фрост (Gilman DuBois Frost, 1864–1942), 3. фебруара
1896. године у лабораторији на Дартмут колеџу. Води се да су Пупин
и Артур Гудспид (Arthur Willis Goodspeed, 1860–1943), са Универзите-
та Пенсилваније (University of Pennsylvania), клинички опис употребе
х-зрака начинили први после њих, пет дана касније, 8. фебруара.28
Александар Маринчић и Бранимир Лолић, према Пупиновом тексту
у часопису Елек�риси�и (Еlectricity) од 15. априла,29 изводе закљу-
чак да је прву успешну фотографију помоћу х-зрака Пупин добио 7.
фебруара.30
Сам Пупин наглашава да је његов допринос у побољшању фото-
графије снимљене х-зрацима и скраћивању времена експозиције по-
стигнут пре свега захваљујући флуоросцентним засторима Томаса
Едисона.
Људи и компаније који су радили са Михајлом Пупином и који су
му помогли да оствари резултате са рендгенским зрацима, а којима
се јавно захваљује у својим радовима су Чарлс Ритенхаус (Charls T.
Rittenhouse, 1871–1900), Чарлс Чендлер (Charles Frederick Chandler,
1836–1925), Лауди (Laudy), Роберт Доремус (Robert Ogden Doremus,
1824–1906) и компанија Галвано-Фара�ик Мануфакчуринг (Galvano-
Faradic Manufacturing Company).
Лета 1896. године, Херберт Хокс (Herbert Hawks, 1872–1943), Пу-
пинов асистент на колеџу, демонстрирао је рендгенске зраке у про-
давници Блуминг�ејл Бра�ерс (Bloomingdale Brothers’) у Њујорку. Чети-
ри дана је, током поподнева и вечери, радио по два–три сата. На крају
четвртог дана, дејство рендгенских зрака на његово тело приморало
га је да престане са радом. Прво је дошло до сушења коже на шта
Хокс није обраћао пажњу, али након неког времена је оно постало
болно. Руке су почеле да му отичу и изгледале су као да су изгореле
на сунцу. Две недеље касније кожа му се сљуштила с руку. 31
28 Peter K. Spiegel, “The First Clinical X-Ray Made in America-100 Years”, Ameri-
can journal of roentgenology, 164, 1 (1995): 241–243.
29 Мichael Pupin, “Diffusive Reflection of Roentgen Rays”, Electricity (April 15,
1896): 207–209. (M.I. Pupin Columbia University, April 14, 1896).
30 Александар Маринчић и Бранимир Лолић, „Пупинов прилог развоју
примене Х зрачења“, у Живo� и �eлo Mихajлa И�вoрскoг Пу�инa – збoрник
рa�oвa нaучнoг ску�a (Нoви Сaд: Пoкрajинскa кoнфeрeнциja ССРН Вojвoдинe,
1985), 144.
31
Philip C. Goodman, “The New Light: Discovery and Introduction of the X-Ray”,
American Journal of Roentgenology,165 (1995): 1041–1045.
203
У време док се активно бавио истраживањем х-зрака, Михајло Пупин

је са породицом живео у хотелу Марија Ан�оане�а, на углу 66. улице
и Булевара (Бродвеја), на Менхетну.
1. фебруар – Предао је рад који ће бити објављен 5. фебруара у
часопису Елек�риси�и.32
2. фебруар – У листу Џурнал (The Journal) је објављено како је Пу-
пин, заједно са Франсисом Крокером (Francis Bacon Crocker, 1861–
1921), био у посети лабораторији Данијела Макфарлана Мура (Daniel
McFarlan Moore, 1869–1936), проналазача, који се, попут Николе Те-
сле и Едисона, бавио лампама.33 Познат је по такозваној „Муровој
лампи“.
6. фебруар – Велики чланак под називом Екс�еримен�и �р Пу�и-
на34 излази у листу Њујорк Трибјун (New-York Tribune).
7. фебруар – Први пут добија јасну слику служећи се х-зрацима. Из-
лазе му радови у часопису Елек�риси�и35. Дневне новине, посебно
Џурнал и Њујорк Трибјун, редовно прате његов рад.
12–19. фебруар – Обезбедио је електростатичку машину Вилхел-
ма Холца (Wilhelm Holtz, 1836–1913), и са њом је обавио „обиман низ
експеримената“ о којима је резулате објавио у раду Рен�генски зраци
са с�а�ичком машином.36
19. фебруар – Одржао је предавање о х-зрацима на Рударском фа-
култету (School of Mines) Колумбија колеџа.37
22. фебруар – У новинама је објављена вест како је Пупин сликао
рањену десну руку једног адвоката са Вол стрита.38
25. фебруар – У листу Џурнал је изашао текст који најављује како
ће Михајло Пупин и др Карл Бек (Carl Beck, 1856-1911), из Болнице
Сент Марк (St. Mark’s Hospital) тог поподнева, уз помоћ рендгенских
32 Мichael Pupin, “Roentgen Rays”,. Electricity, 10, 4 (February 5, 1896): 53
(submitted on February 1).

33 “Artificial Daylight”, The Journal (February 2, 1896): 32.
34 “Dr Pupin’s Experiments”, New-York Tribune (February 6, 1896): 8.
35 Мichael Pupin, “Roentgen Rays”, Electricity, 10, 4 (February 5, 1896): 53;
Мichael Pupin, “A Few Remarks on Experiment with Roentgen Rays”, Electricity,
10, 5 (February 12, 1896): 68-69.
36 Мichael Pupin, “Roentgen Rays with static machine”, Electricity, 10, 6
(February 19, 1896): 88–89.
37 “Dr. Pupin lectures on X-rays”, Electrical Age, XVII, 10 (March 7, 1896): 114–115.
38 “The X Rays”, Marietta Daily leader (February 22, 1896): 4.
204
зрака покушати да маркирају и изваде метак који се налази у кости

адвоката Пароа Маренга (Paro Marengo).39 Одржан је редовни месеч-
ни састанак Америчког института инжењера електротехнике, коме је
Михајло Пупин, као потпредседник, највероватније присуствовао.40
2. март – Познати професор и научник, један од оснивача Америч-
ког физичког друштва (American Physical Society – APS), Артур Гордон
Вебстер (Arthur Gordon Webster, 1863–1923), објавио је чланак у ли-
сту Ворчес�ер Газе� (Worcester Gazette), у којем је, између осталог,
написао:
„Са професором Пупином у његовој лабораторији испитивао
сам ефекат флуоросцентног застора. Ставио сам своју руку под
балон и за пет минута струја је прекинута [...] Резултат је био —
најбоља плоча коју сам икада видео [...] Онај ко је видео слич-
не експерименте и зна колико је времена потребно за добар
резултат, може добро оценити у чему је побољшање. Мислим
да доктору Пупину треба признати да је у ствари успео у скраћи-
вању времена eкспозиције десет до двадесет пута.“41
23. март – Одржао је предавање о Рендгеновом открићу на
Њујоршкој академији наука (New York Academy of Sciences) (најава у
часопису Сајенс (Science)).42
24. март – Члановима Института у Бруклину (Brooklyn Institute)
одржао је предавање о х-зрацима, које је трајало сат и по времена.
Демонстрирао је снимак шаке једне госпође која није скинула
рукавице и за снимак му је требало 5–10 минута. Показао је и снимак
руке једног човека који је био рањен изнад лакта. На предавању је
закључио да за разлику од светлости, рендгенски зраци не могу бити
рефлектовани, преломљени и поларизовани.43
26. март – Учествује на Трећој годишњој изложби Њујоршке
академије наука у Природњачком музеју у Њујорку (American Museum
of Natural History). Михајло Пупин је увече, пред пуним аудиторију-
мом, одржао предавање о употреби Круксове цеви за добијање рен-
дгенских зрака.44
39 “Ray Surgical Operation”, The Journal (February 25, 1896): 1.

40 “The American Institute of Electrical Engineers.”, The Electrical world, 27, 14
(April 4, 1896): 368.
41 Пупин, Са �ашњака �о научењака (1989): 306
42 “GENERAL”, Science, 3, 64 (March 20, 1896): 435.
43 “Freaks of the X Rays”, The Brooklin Daily Eagle (March 25, 1896): 11.
44
“Annual Reception of the New York Academy of Sciences”, The Electrical
World, XXVII, 14 (April 4, 1896): 359.
205
6. април – Предавање на Њујоршкој академији наука: Дифузна реф-

лексија рен�генских зрака. Рад са тог предавања изаћи ће у часопису
Сајенс 10. априла.45
15. април – Михајлу Пупину је позлило.
25. април – Умире Сара Кетрин Пупин.
28. aприл – Сахрањена је Сара Кетрин Пупин.46
16. децембар – Учествује на 111. скупу Америчког института ин-
жењера електротехнике у Њујорку, на коме је одржао дуже излагање
о х-зрацима.47
4.2. Скраћење експозиције х-зрацима
Пупин је испитивао различита својстава х-зрака: продорност, дифу

зност рефлектованих зрака, стварања флуоросценције, рефлексију
и рефракцију. Проучавао је и утицај трајања зрачења на квалитет,
контраст и оштрину рендгенских слика. Описао је сопствени метод
за скраћивање времена излагања делова људског тела рендгенским
зрацима, што је било веома значајно због штетног дејства ових
зрака на организам (што се у то време још није знало) и значајно је
побољшао квалитет снимка. У ту сврху je посебно успешно применио
флуоросцентни застор48 испред осетљиве фотографске плоче. Како
и сам наводи:
„Флуоросцентни застор постављен испред осетљиве плоче у
циљу скраћивања времена експозиције даје охрабрујуће резул-
тате“.49 (превод аутора рада)
Принцип рада флуоросцентног застора заснива се на томе што
сам застор, услед деловања х-зрака на њега, постаје емитер, што се
огледа у његовој флуоросценцији. Флуоросцентна светлост узрокује
хемијски ефекат на фотографским плочама и тако долази до форми-
рања слике.
Током експериментисања, Пупин је снимао и пацијенте које су
му доводили лекари сарадници. Остала је, као чувена, сачувана сли-
45 Мichael Pupin, “Diffuse Reflection of Roentgen Rays”, Science, 3, 67 (April 10,

1896): 538-544 (announcing Pupin’s discovery of secondary X-ray radiation).
46 “Professor Pupin at Death’s Door”, The Journal (April 29, 1896): 9.
47 “The Rӧntgen Ray”, Science, 13 (December 16, 1896): 420–428.
48 Флуоросцентни застор⇔флуоросцентни екран⇔флуоросцентна фолија.
49 Michael Pupin, A Few Remarks on Experiment with Roentgen Rays, Electricity,
10 (February 12, 1896): 68-–69.
206
ка шаке њујоршког адвоката Прескота Хола Батлера (Prescott Hall

Butler, 1848–1901)50:
„Славни хирург, покојни Доктор Бул из Њу Јорка послао ми је
једног болесника са близу сто малих сачма у левој шаци. Бо-
лесник се звао Прескот Хол Ботлер, добро познати њујоршки
адвокат, коме се несрећом у корен шаке сручила пушка пуна
оловних сачма [...] Први покушаји нису пошли за руком, јер је
болесник био и сувише слаб и потрешен а да би био у стању
да издржи скоро читав сат времена потребног за ово снимање.
Мој добри пријатељ, Томас Едисон послао ми је неколико
изванредно добрих флуоросцентних застора, те смо помоћу
њихове флуоросценције могли и ја и болесник видети много-
бројне мале сачме. Већ на први поглед било је јасно да су очи
и ови флуоросцентни застори били много осетљивији него фо-
тографска плоча. Зато покушах да сложим овај Едисонов флу-
оросцентни застор и фотографску плочу уједно, па да на зас-
тор ставим руку болесникову. Тако су х-зраци прво деловали
на застор, а застор, помоћу своје флуоросцентне светлости, на
плочу. То је испало много боље него што сам ја очекивао. За
неколико секунада добили смо један красан снимак. На фото-
графској плочи показаше се многобројно оловне лоптице као
да их је неко ту нацртао оловком или мастилом. Доктор Бул из-
врши операцију и извади сваку сачму током једне кратке и лаке
хируршке операције. Прескот Хол Ботлер опет је био здрав. И
то је била прва слика са Х-зрацима, добивена у почетку фебруа-
ра 1896., и то прва хируршка операција извршена у Америци на
основу снимка који су дали Х-зраци. Овај мој начин да се скра-
ти време за излагање при фотографисању са Х-зрацима сада се
примењује свуда [...] сам га ја описао у часопису ‘Електрицитет’
још 12. фебруара 1896. [...]“.51
О томе да су се научници утркивали ко ће од њих постићи најбољи
снимак, при најкраћој експозицији, у чему је учествовао и Пупин, све-
дочи и извод из текста:
„Иако је још увек питање да ли је дејство рендгенских зрака
на осетљивој фотографској плочи последица флуоросценције
емулзије, дефинитивно се показало да присуство флуоросцен-
ције у близини суве плоче материјално убрзава њено дејство,
чиме се време експозиције знатно скраћује. Изгледа да је ту
чињеницу, на коју нам је др Пупин први скренуо пажњу, неко-
лико других истраживача недавно ускратило јавности, изгледа,
50 Био је адвокат фирме пријатеља Николе Тесле, архитекте Стенфорда Вајта
(Stanford White).
51 Пупин, Са �ашњака �о научењака (1929), 158.
207
Слика 6. Едисонов флуороскопски

апарат
барем у једном случају, без друге

намере осим жеље да постигну
најкраће забележено време екс-
позиције“.52 (превод аутора рада)
Ко се први послужио комбиновањем застора и филма ради
смањења времена експозиције х-зрацима, није најјасније. Спомињу
се Анђело Батели (Angelo Battelli, 1862–1916) и Антонио Гарбасо
(Antonio Garbasso, 1871–1933) (Италија), Алан Свинтон (Alan Archibald
Campbell-Swinton, 1863–1930) (Велика Британија), Хенри ван Херк
(Henri van Heurck, 1838–1909) (Белгија) и Михајло Пупин (САД). Ова
идеја се развила крајем јануара, почетком фебруара 1896. године.
На предавању, 6. априла, на Њујоршкој академији наука, Пупин је
посебну пажњу посветио флуоросцентном застору, односно Е�исоно-
вом флуороско�у – како га је називао, који му се показао врло кори-
сним у експериментима које је реализовао. Тако наводи:
„Овај флуоросцентни застор је успешно коришћен за три разли-
чите намене. Прво, да се проучи рад вакуумске цеви у различи-
тим условима; друго, да се скрати време експозиције [излагања
Х зрацима]; и треће, за проучавање феномена дифузне рефлек-
сије“.53 (превод аутора рада)
4.3. Секундарни х-зраци
И без експлицитног наглашавања секундарне емисије као новооткри

вене појаве у Пупиновим објављеним радовима, откриће секундарне
емисије х-зрака приписује се Пупину као веома значајан допринос
рендгенoлогији. Тако сe, примера ради, већ у првој реченици научног
рада посвећеног секундарној емисији рендгенских зрака Боа Линдела
(Bo Lindell, 1922–2016) наводе само имена Рендгена и Пупина.54
52 “`Cathodic`, not `Anodic`”, The Electrical world, 27, 15 (April 11, 1896): 390.
53 Michael Pupin, “Diffuse Reflection of Roentgen Rays”, Science, 3, 67 (April 10,
1896): 539.
54 Bo Lindell, “Secondary Roentgen Radiation”, Acta Radiologica, 41, 4 (Decem-
ber 14, 1954): 353–376.
208
Пупин је открио секундарно зрачење користећи Едисонове флуо-

росцентне засторе. Проучавајући услове евентуалне рефлексије рен-
дгенских зрака од разних тела и под разним угловима, закључио је
да је та рефлексија дифузна. Рад и предавање које је Пупин одржао у
Њујоршкој академији наука представљају извештај о резултатима ис-
траживања својстава и манифестација х-зрака.55 Откриће секундар-
ног зрачења х-зрака Михајло Пупин није патентно заштитио. У раду
објављеном као предавање на Академији јасно назначава:
„Дифузно одбијање рендгенских зрака од тела која им се нала-
зе на путу може се описати и овако: свака супстанца, подвргну-
та деловању х-зрака, постаје и сама одашиљач ових зрака“.56
И Никола Тесла је у то време већ имао објаву о постојању се-
кундарног зрачења: „У последње време добијам сенке само
рефлектованим зрацима, на тај начин несумњиво показујући да
рендгенски зраци поседују ово својство“.57 (превод аутора рада)
Иако није била позната природа настанка секундарног зрачења,
ово је био велик помак ка разјашњавању флуоросценције и структуре
природе атома.
Када се материјал подвргне дејству х-зрака, чија је енергија до-
вољна да се избаце електрони из унутрашњих орбитала атома, атоми
постају нестабилни, побуђени. У стабилно стање се враћају када елек-
трони из спољашњих орбитала пређу на позиције унутрашњих орби-
тала, при чему се такође ослобађа рендгенско зрачење. То зрачење
се назива секун�арни х-зраци, или секун�арно рен�генско зрачење.
Оно је карактеристично за сваки елемент подвргнут дејству х-зрака.
Секундарно зрачење је последица дејства примарног електро-
магнетног зрачења које има мању таласну дужину, односно већу
учесталост, па зато и већу енергију. Подсетимо се да је по Планко-
вој (Max Planck, 1858–1947) формули, енергија зрачења директно
пропорционална учесталости, односно обрнуто пропорционална та-
c
ласној дужини ( E = hν = h , h – Планкова константа, ν – учестаност,
λ
с – брзина светлости, λ – таласна дужина). Рендгенски зраци произво-
де секундарно зрачење у виду светлосних зрака, док светлосни зраци
55 Драгољуб Мартиновић и Драгољуб Цуцић, Научник, �рофесор, изуми�ељ
и ро�ољуб Михајло И�ворски Пу�ин (Идвор: Дом културе „Михајло Пупин“;
London: Global Publishing Ltd., 2018).
56 Michael Pupin, “Diffuse Reflection of Roentgen Rays”, Science, 3, 67 (10. April,
1896): 543.
57 Nikola Tesla, “Тesla’s Latest Results: He now produces radiographs at a dis-
tance of more than forty feet”, Electrical Review, 28, 12 (March 18, 1896): 147.
209
производе топлотне, а све по закону о ентропији енергије и Виновом

закону померања спектра зрачења у зависности од температуре.
Секундарно зрачење се у рендгенској техници користи за кон-
струкцију појачивача рендгенске слике, што омогућава смањење
интензитета рендгенског зрака, односно дозе зрачења, и омогућава
дуже снимање у реалном времену, што је, на пример, неопходно код
снимања желуца. Принцип функционисања појачивача рендгенске
слике је следећи: рендгенски зраци после прозрачивања пацијента
озрачују плочу рендгенског појачивача који се састоји од три слоја и
то флуоросцентног, фотоосетљивог и металног слоја; у фотоосетљи-
вом слоју фотони х-зрака изазивају секундарну емисију фотона свет-
лости; фотони светлости делују на проводну плочу изазивајући еми-
товање слободних електрона што је познато као фотоелектрични
ефект; емитовани електрони се умножавају и убрзавају енергијом из
извора електричног напона; тако убрзани електрони производе задо-
вољавајућу слику на екрану дијагностичког монитора.
Та секундарна емисија светлости, која може бити изазвана и де-
ловањем ултраљубичасте и видљиве светлости на појединим мате-
ријалима, назива се фотолуминисценција. Ако емисија траје колико и
побуда, ради се о флуоросценцији. Ако емисија траје и након побуде,
ради се о фосфоросценцији.
У првим месецима развоја рендгенских уређаја, експерименти-
сања и снимања са х-зрацима, ризици озрачивања још нису били по-
знати. Истраживачи и пацијенти су апсорбовали прекомерне дозе
зрачења опасне по здравље. Забележене су такође и неке очигледне
жртве озрачивања.
Најзначајнији допринос Михајла Пупина у вези рендгенских зрака
јесте дефинисање секундарних х-зрака. Како Пупин, тако и сви други
научници тог времена, користили су термин дифузно расејањe, од-
носно дифузни х-зраци, који се данас назвају секундарни х-зраци (ди-
фузно расејање данас у физици има друго значење).
4.4. Текстови Михајла Пупина и о њему у периоду бављења

рендгенским знацима
4.4.1. Текстови у новинама о Михајлу Пупину и његовим сазнањима

и доприносу у вези са рендгенским зрацима, у држави Њујорк
— “Artificial Daylight”. The Journal (February 2, 1896): 32. (У чланку се

говори о постигнућима Данијела Макфарлана Мура, проналазача,
који се, попут Николе Тесле, бавио лампама (Мурова лампа). Ми-
210
хајло Пупин се спомиње као један од стручњака из области елек-

тротехнике који је посетио његову лабораторију.)
— “Roentgen’s Ray not Costly after All”. The Journal (February 6, 1896):
4. (Михајло Пупин у интервјуу спомиње како ће х-зраци ускоро
бити доступни „скоро сваком лекару“. Спомиње и како су Круксо-
ве цеви скупе – 12–20 долара.58 Такође описује своје експеримен-
те. Спомиње снимак наочара у кожној футроли, који ће се уско-
ро појавити у раду “A Few Remarks on Experiment with Roentgen
Rays”. Electricity, 10, 5 (February 12, 1896): 68–69. Такође говори о
корисности проналаска, на пример, за проналажење дефеката у
челичним плочама намењеним за изградњу бродова.)
— “Dr Pupin’s Experiments”. New-York tribune (February 6, 1896): 8.
— “Its Life-Giving Ozone”. The Journal (February 10, 1896): 5. (Спомиње
се изјава Михајла Пупина, дата дан раније, како не може да добије
снимак шаке, а да се види месо, и како је то само Рендгену пошло
за руком. Описује један свој експеримент и говори о присутности
озона у просторији где се изводе експерименти.)
— “To Intensify the Rays”. New-York Tribune (February 11, 1896): 2.
— “Famine of Crookes Tubes”. The Journal (February 12, 1896):7.
— “Will not Bring the Dead to Life”. The Journal (February 12, 1896): 3.
— “New use for the X Rays”. The Journal (February 13, 1896): 3.
— “At Work on the X Rays”. New-York tribune (February 13, 1896): 10.
— “Roentgen’s Tubes the Best”. New-York Tribune (February 15, 1896): 9.
— “Dr Pupin Successful”. New-York Tribune (February 17, 1896).
— “The X Rays”. Marieta Daily leader (February 22, 1896): 4.
— “Ray Surgical Operation”. The Journal (February 25, 1896): 1.
— “Dr Pupin Postpones His Work”. New-York Tribune (February 29,
1896): 3.
— “Prof. Pupin on the Roentgen Rays”. The New York Times (March 6,
1896): 10.
— “Wonders of Roentgen Rays”. New-York Tribune (March 8, 1896): 12.
— “Pupin Says ‘Wonderful’”. The Journal (March 16, 1896): 2. (О произ-
водњи Едисонових цеви и њиховом значају.)
58 Може се видети, из реклама у часописима тог доба, да зимски капут кошта

15 долара. Цена ових новина је 1 цент. Ако узмемо да је цена новина (на
пример Поли�ике) код нас, 45 динара, то значи да је цена Круксових цеви,
преведено у наше услове била 54.000–90.000 динара. (Њујорк Трибјун кошта 3
цента, те би цена Круксове цеви била у распону 18.000–30.000 динара).
211
— “Freaks of the X Rays”. The Brooklin Daily Eagle (March 25, 1896).
— “Took Out Shot by Means of X Rays”. The Journal (March 26, 1896).
— “Some Results of X Rays”. The New York Times (April 10, 1896): 6.
Ово вероватно нису сви новински текстови који су изашли у прва
четири месеца 1896. године, пре Пупинове болести, док је његов до-
принос овој теми био актуелан.
4.4.2. Текстови у стручним часописима у којима се спомиње Михајло

Пупин и у којима се његово име повезује са сазнањима о рендгенском
зрачењу
— “The New Photography”. The Electrical World, XXVII, 6 (February 8,

1896). 147–149.
— “The Rӧntgen Rays”. The Electrical World, XXVII, 7 (February 15,
1896): 170.
„Иако су начињени бројни сенографи, не може се рећи да је
постигнут неки значајан напредак даље од открића проф. Пу-
пина да унутрашње електроде у вакуумским цевима нису нео-
пходне [...] Научни аспект феномена је врло мало или нимало
расветљен. Др Пупин, као што је претходно наведено, открива
да металне траке ван вакуумске цеви реагују подједнако као
и унутрашње електроде [мисли се на ефекте дејства катодних
зрака, прим. аутора] [...] Међу запаженим експериментима са
сенографијом извршеним током прошле недеље, налазе се и
опити др Пупина и господина Крумбија за добијање сенографа
из других извора осим катодног зрачења.“ (превод аутора рада)
— “Atmospheric Cathode Discharges”. The Electrical World, XXVII, 7
(February 15, 1896): 171.
„Током протекле недеље изведени су многи експерименти у
факултетским лабораторијама, и другде, за добијање сеногра-
фа помоћу рендгенских зрака, али и даље постоји неизвесност
у погледу карактера самих зрака – да ли вибрације припадају
ултраљубичастом, ултрацрвеном или видљивом делу спектра.
Проф. Пупин, са Колумбија колеџа, успео је да добије велики
број сенографа – репродукцију једног од њих смо штампали на
другом месту. Неколико предмета са леве стране је затворено у
алуминијумску кутију, а наочаре су биле у кожној футроли. Обе
посуде су биле постављене на ебонитни капак клизача камере.
Др Пупин не користи обичан облик Круксове цеви, већ уређај
који је сам осмислио у којем електроде не улазе у унутрашњост
цеви. У неким случајевима су коришћене месингане траке по-
стављене са спољне стране завршетака цеви са полусферним
212
крајевима, а у другим случајевима су електрични прикључци

изведени у комад обичне алуминијумске фолије обавијене око
крајева цеви. У експериментима др Пупина извор електричних
струја је мали алтернатор, односно трансформатор за смањење
напона, постављен између терминала алтернатора и индукци-
оног калема. Прикључци Круксове цеви нису изведени дирек-
тно на стезаљке индукционог калема, али један од њих води
до спољашње оплате лајденске боце, а други до једне стране
искришта, чији је други терминал повезан са другом страном
лajденске боце; обе оплате лајденске боце су спојене са два
терминала индукционог калема. Уз помоћ искришта се добија
дисруптивно осцилаторно отпуштање, које значајно повећава
фреквенцију струје која пролази кроз Круксову цев. У једном
од експеримената др Пупина тестиран је ефекат премазивања
траке негатива флуоросцентном супстанцом, а чинило се да то
повећава ефекат, мада не толико изразито да би се могао изве-
сти коначни закључак.“ (превод аутора рада)
— “Roеntgen Rays”. The Electrical World, XXVII, 7 (February 15, 1896):
171–172.
— “Electro-Physics and Magnetism“. The Electrical World, XXVII, 7
(February 15, 1896): 181–182.
— “Rontgen Rays”.The Electrical World, XXVII, 8 (February 22, 1896):
194.
— “Light. Shadowgraphs”. The Electrical World, XXVII, 8 (February 22,
1896): 194.
— “Electro-Physics and Magnetism”. The Electrical World, XXVII, 8
(February 22, 1896): 206–208.
— “Rontgen Rays”. The Electrical World, XXVII, 9 (February 29, 1896):
219-221.
(February 29, 1896): 229–231.
— “The Rӧntgen Rays”. Nature, 53, 1376 (March 12, 1896): 449–450.
— Freedman, William H. “Shadow Pictures”. The Electrical World, XXVII,
11 (March 14, 1896): 280.
— “Rontgen Rays”. The Electrical World, XXVII, 12 (March 21, 1896):
309.
— “Dr. Pupin’s X Ray Photograph of a Wounded Hand”. Scientific
American, 74, 12 (March 21, 1896): 184.
— Wade, Herbert T. “Annual Reception and Exhibition of the New York
Academy of Sciences”. Science, 3, 66 (April 3, 1896): 507–509.
213
— “Annual Reception of the New York Academy of Sciences”. The

Electrical World, XXVII, 14 (April 4, 1896): 359.
— “Reflection of Röntgen Rays”. The Electrical World, XXVII, 14 (April 4,
1896): 360.
— “An Interesting Analogy”. The Electrical World, XXVII, 14 (April 4,
1896): 369.
— “Röntgen Ray Nomenclature”. The Electrical World, XXVII, 14 (April 4,
1896): 370.
(April 4, 1896): 376–378.
— “Cathodic, Not Anodic”. The Electrical World, XXVII, 15 (April 11,
1896): 390.
— “Diffused Reflection of Röntgen Rays”. The Electrical World, XXVII,
16 (April 18, 1896): 422.
— “Wave-Length of Röntgen Rays”. The Electrical World, XXVII, 17
(April 25, 1896): 449–450.
— Freedman, William H. “An Arc Phenomenon”. The Electrical World,
XXVII, 17 (April 25, 1896): 462. (Letter to the Editor)
У коментару на писмо професора Фридмана, уредник је дао следећи
коментар:
„Ако смо правилно разумели господина Фридмана, он је први
препознао да се карактер лука у потпуности мења када напон
достигне одређену вредност; ипак, на чињеницу да се негатив-
на електрода истовремено и загрева, први је скренуо пажњу др
Пупин“. (превод аутора рада)
(April 25, 1896): 465–466.
— “Recent Work with Rӧntgen Rays”. Nature, 53, 1383 (April 30, 1896):
613–616.
— “A Practical Working Laboratory for the Exposition”. The Electrical
World, XXVII, 18 (May 2, 1896): 488.
— Thomson, Elihu. “Diffusion of Röntgen Rays”. The Electrical World,
XXVII, 18 (May 2, 1896): 488. (Letter to the Editor)
„Открио сам да је др М. И. Пупин, у издању часописа Сајенс од
10. априла, објавио извештај о свом истраживању дифузије рен-
дгенских зрака, који се у најважнијим тачкама поклапа са мојим
резултатима. Нисам био свестан његовог експеримента који је
описан у чланку и сада са задовољством примећујем да је при-
214
ступио теми врло пажљиво и веома темељно – у ствари, темељ-

није него што је то мени време дозволило.” (превод аутора рада)
— “Röntgen Rays”. The Electrical World, XXVII, 19 (May 9, 1896): 506.
— “The Law of Inverse squares”. The Electrical World, XXVII, 23 (June 6,
1896): 670.
(June 27, 1896): 781–782.
4.4.3. Објављени текстови Михајла Пупина о рендгенским зрацима
1. Рен�генови зраци (Pupin, Мichael. “Roentgen Rays”. Electricity, 10,

4 (February 5, 1896): 53 (submitted on February 1)).
У свом првом тексту у коме се бави новооткривеним зрацима,
поред кратког историјског прегледа о катодним зрацима (спомиње
доприносе Крукса, Херца и Ленарда), аутор указује на Рендгеново от-
криће и постојање још једног облика „зрачне енергије“, поред топло-
те и флуоросцентне светлости, који стварају катодни зраци у цевима
евакуисаним до високог вакуума. Овако описује карактеристике тих
новоткривених зрака:
„[...] и ако су они у стању да произведу јаку флуоросценцију,
баш као катодни зраци, они нису под дејством магнетне силе,
и не само да они нису апсорбовани од гасова при нормалном
притиску него су чак и најнепродорнији за све супстанце, тј. ме-
тали су више или мање прозирни за ове нове зраке.“59
Види се да већ у првом чланку о рендгенском зрачењу, Михајло
Пупин подржава да се, још увек недовољно познати, тек откривени,
зраци назову по човеку који их је пронашао.
2. Неколико �риме�би на екс�еримен�е са рен�генским зрацима
(Pupin, Мichael. “A Few Remarks on Experiment with Roentgen
Rays”. Electricity, 10, 5 (February 12, 1896): 68–69. (M.I. Pupin.
Columbia College, February 11, 1896.))
У наредном броју часописа Елек�риси�и, Пупин у свом раду изла-
же слабости експеримента које је раније извео (цеви са лоше еваку-
исаним вакуумом, што условљава потребу за дужом експозицијом) и
побољшања која су начињена у новим експериментима. Образлаже
приложене слике, сличне експерименте које обављају Трoубриџ и
Рајт, и наводи како му је експозиција трајала сат времена. Анализи-
ра слике шаке које су уснимили Рендген и Свинтон, наводећи како су
59 Михајло Пупин, Чланци (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства,
1998), 155–156.
215
Слика 4. Вакуумска цев повезана

са лајденским боцама за стварање
рендгенских зрака. Експеримент
Михајла Пупина
Рендгенови снимци знатно бољег

квалитета.
По први пут спомиње флуорос-
центни застор који „даје охрабрујуће резултате“, као још и низ других
техничких детаља за реализацију експеримената. Такође, спомиње и
дифузно светло.
Најављује практичну примену новооткривених зрака и захваљује
се Ритенхаусу, свом асистенту на Колумбија колеџу, на помоћи.
3. Рен�генски зраци (Pupin, Мichael. “Roentgen Rays”. Science, 3, 59
(February 14, 1896): 231–235 (потпис: M.I. Pupin. Columbia College,
February 8, 1896)).
Овај текст је мало проширен и прерађен у односу на објаву из ча-
сописа Елек�риси�и од 5. фебруара. Први део је идентичан, а затим
се наглашава искуство стечено новоизведеним експериментима. Де-
таљно описује фотографију табакере од алуминијума и изражава своје
уверење у важност дужине експозиције за резултат који се добија на
фотографији. Пореди резултате фотографија Рендгена и Свинтона.
Најављује да „флуоросцентни застор, постављен испред осетљи-
ве плоче ради скраћивања времена експозиције, даје охрабрујуће
резултате“.60
4. Рен�генски зраци са с�а�ичком машином (Pupin, Мichael.
“Roentgen Rays with static machine”. Electricity, 10, 6 (February 19,
1896): 88–89. (потпис: M.I. Pupin. Columbia College, Feb. 17, 1896.)).
Објављује да је набавио Холцову електростатичку машину. Нај-
боље резултате добија са Круксовим цевима. Пише да је експозицију
приликом снимања шаке смањио на 14 минута, али и да му је циљ да
сними стране предмете у шаци, а не само њен скелет. Указује да је
време експозиције услов за оно што се на фотографији види:
60 Ibid., 165.
216
Слика 5. Лабораторија са комплетном апаратуром за рад на рендгенским

зрацима: секундарна батерија, волтметар, амперметар, индукциони калем,
цев, флуоресцентни екран
„Са довољно дугом експозицијом може се остварити да кости

ишчезну и, ако се икакви метални предмети налазе у кости, они
ће се појавити на фотографији.“61
Захваљује се компанији Галвано-Фара�ик Мануфакчуринг за Холцо-
ву машину, професору Чандлеру и др Лаудију са Колумбија колеџа,
као и професору Доремусу са Сити колеџа у Њујорку (New York City
College).
5. О�криће новог зрачења �рофесора Рен�гена (Pupin, Мichael.
“Professor Rӧntgen’s discovery of a new radiance”. The Engineering
Magazine (March 1, 1896): 1021–1028 (потпис: M.I.P. February 18,
1896)).
Као изванредан професор и педагог, Пупин је о х-зрацима написао
и један изванредан прегледни рад О�криће новог зрачења �рофесора
Рен�гена, објављен у Енџиниринг Магазину (Engineering Magazine) мар-
та 1896, а написан 18. фебруара 1896. године.
У овом раду Пупин је детаљно објаснио састав и функционисање
опреме за експериментисање. Осим тога, изложио је и своја искуства
која се тичу снимања резличитих предмета помоћу х-зрака. Интере-
сантно је да су се током читавог 20. века рендгенски апарати пројек-
61 Ibid., 169.
217
товали по истој основној електричној шеми коју је Пупин нацртао у

овом раду, с том разликом што је уместо лајденске боце коришћена
високонапонска диода, и што се уместо Круксове вакуумске цеви ко-
ристила специјализована вакуумска електронска цев названа ренд-
генска цев.
Такође је интересантно што Пупин овде извештава о практично
свим карактеристикама х-зрака: не преламају се и не одбијају се као
светлост због чега се не могу фокусирати помоћу сочива, а такође са-
општава и да је за прозрачивање непрозирнијих предмета потребна
дуготрајнија експозиција, као и бољи вакуум у Круксовој цеви.
На крају, Пупин је у овом раду изванредно предвидео могуће при-
мене не само у медицини него и у индустрији за детекцију и испити-
вање метала. Овим радом Пупин је показао да је био најсвестранији
истраживач х-зрака, због чега се с разлогом често наводи у научним
часописима.
6. Ласкава �ре�орука Е�исоновог флуороско�а (Pupin, Мichael. “A
Flattering Endorsement of Edison’s Fluoroscope”. Electricity, 10,
12 (April 1, 1896): 187 (Letter to the Editor) (потпис: M.I. Pupin.
Columbia College, March 28, 1896)).
„Господо: — Фирма Ejлсвор� и Џексон из Ист Оранџа у Њу
Џерзију [Aylesworth & Jackson of East Orange, N.J.] ми је, у
име г. Томаса Алве Едисона, уручила калцијум-волфрамитски
флуороскоп. То је величанствен апарат и несумњиво ће бити
од велике користи у новој области рада коју је отворило
Рендгеново откриће. Не могу довољно да истакнем његову
вредност и са великим задовољством га препоручујем свима
које занима рендгенско зрачење. Такође желим да напоменем
да је ова препорука спонтана и да је ни на који начин нису
сугерисали нити чак наговестили великодушни донатори.
Г. Едисон и његови помоћници, фирма Ејлсворт и Џексон, за-
служују најдубљу захвалност људи од науке и јавности, за своје
величанствене флуоросцентне засторе.
Њујорк. М. И. ПУПИН“
7. Шели�ни62 флуороско� (Pupin, Мichael. “Tungstate of Calcium

Fluoroscope”. Electrical World, 27, 14 (April 4, 1896): 373 (Letter to
the Editor)).
62 Волфрамова со, волфрамит (WO4) и калцијум чине CaWO4. Врста руде која
се зове и калцијум-волфрамит.
218
Писмо је једнаког садржаја, само другог назива, као оно објавље-

но 1. априла у часопису Елек�риси�и.
8. Дифузна рефлексија рен�генских зрака (Pupin, Мichael. “Diffuse
Reflection of Roentgen Rays”. Science, 3, 67 (April 10, 1896): 538-544
(announcing Pupin’s discovery of secondary X-ray radiation) (пот-
пис: M.I. Pupin. Columbia University, April 2, 1896)).
Најсвеобухватнији рад о својим истраживањима х-зрака Пупин
је изложио Њујоршкој академији наука и објавио га кao научни рад
под насловом – Дифузна рефлексија рен�генских зрака (“Diffusive
Reflection of Rontgen Rays”. Science (10. April, 1896)).
У уводу рада Пупин истиче да је то кратак опис експеримената
које је обављао последњих шест недеља и да резултати које је добио
имају научни и практични значај. Систематском и детаљном излагању
у коме описује експерименте и резултате претходних експеримента-
тора Рендгена, Руда (Ogden Nicholas Rood, 1831–1902) и Тесле прет-
ходи и детаљан опис коришћене лабораторијске опреме: брзог пре-
кидача који у индукционом калему производи висок напон, Круксове
вакуумске цеви и Едисоновог флуоросцентног застора. Изражава
сумњу у исправност теорије молекуларног бомбардовања коју подр-
жава Никола Тесла. Пупинови експеримети су показали да практично
нема рефлексије – одбијања, нити рефракције – преламања х-зрака,
што искључује могућност да су то честице, због чега њихова природа
остаје непозната. Пупин истиче да су то потврде Рендгенових претпо-
ставки и побија теорије да су х-зраци молекуларне природе. На крају
рада Пупин је написао:
„У закључку желим да напоменем да теоријама о својству х-зра-
ка можемо додати и ону која се може лако извести из донекле
занемареног есеја који је пред смрт написао професор Хелм-
холц. Ради се о есеју Закљуци из Максвелове �ероије о кре�ању
чис�ог е�ра [“Inferences from Maxwell`s theory concerning the
motion of pure ether”].“ (превод аутора рада)
Овај закључак јасно указује да је Пупин интуитивно наслућивао, а
можда и био убеђен, да су х-зраци електромагнетни таласи, али није
хтео директно да се изјашњава без експерименталних доказа.
У овом раду се помиње секундарна емисија флуоросцентних засто-
ра као већ познат појам јер је Пупин Едисонове засторе користио и у
експериментима у којима је испитивао дисипацију, односно апсорпцију
х-зрака и транспарентност различитих тела, о чему је претходно писао
у часопису Елек�риси�и. У раду истиче (курзив) да свака супстанца
подвргнута дејству х-зрака и сама постаје извор зрака једнаких карак-
219
теристика. Мада, мора се назначити да је сам Рендген већ у првом раду

изразио сумњу у постојање нечег, за шта ће се касније испоставити да је
секундарно зрачење, изјавом да: „слика добијена на филму је подједна-
ко добра као и она на сувој плочи.“63 (превод аутора рада)
9. Дифузна рефлексија рен�генских зрака (Pupin, Мichael. “Diffusive
Reflection of Roentgen Rays”. Electricity (April 15, 1896): 207–209.
(M.I. Pupin Columbia University, April 14, 1896)).
Попут претходног рада једнаког назива, објављеног пет дана ра-
није у часопису Сајенс, и овај рад предстaвља записано предавање
које је Михајло Пупин одржао 6. априла у Њујоршкој академији нау-
ка. Непромењеног је садржаја све до последњег поднаслова Пос�с-
кри��, који је као додатак на текст објављен у часопису Сајенс.
У Пос�скри��у Михајло Пупин наводи проверљиве датуме, као
и комплетно писмо Артура Гордона Вебстера (написано новинама
Ворчес�ер Газе� 2. марта), који му, по његовом мишљењу, дају прио-
ритет за употребу флуоросцентних и фосфоресцентних материјала, у
односу на Френсиса Хенрија (Francis Henry Williams, 1852–1936) и Ен-
рика Салвионија (Enrico Salvioni, 1863–1936), које Никола Тесла наво-
ди у тексту Тесла о рен�генском зрачењу.64
Прва четири наведена рада су преведена и могу се пронаћи у ше-
стој књизи изабраних дела Михајла И. Пупина, Чланци (Београд: За-
вод за уџбеника и наставна средства, 1998).
4.4.4. Радови о доприносу развоја сазнања о х-зрацима Михајла

Пупина, на српском језику
1. Маринчић, Александар и Лолић, Бранимир. „Пупинов прилог

развоју примене Х зрачења“. У Зборнику ра�ова научног ску�а:
Живо� и �ело Михајла И�ворског Пу�ина, 139–145. Нови Сад:
Покрајинска конференција ССРН Војводине, 1985.
2. Поповић, Лазар. „Проналазак фолија и њихов значај у рендгено-
логији“. У Зборнику ра�ова научног ску�а: Живо� и �ело Михајла
И�ворског Пу�ина, 147–148. Нови Сад: Покрајинска конференција
ССРН Војводине, 1985.
3. Поповић, Лазар. „Пионирски подухват Михајла И. Пупина у при-
мени рендгенских зрака у САД“. У Зборнику ра�ова научног ску�а:
Живо� и �ело Михајла И�ворског Пу�ина, 149–150. Нови Сад: По-
крајинска конференција ССРН Војводине, 1985.
63 Wilhelm Röntgen, “On a New Kind of Rays”, Nature, 53 (January 23, 1896): 274.
64 “Tesla оn Roentgen Radiations”, Electrical Review, 28, 15 (April 8, 1896).
220
4. Гавриловић, Вера. „Допринос Михајла Пупина светској медицин-

ској науци“. У Зборнику ра�ова научног ску�а: Живо� и �ело Ми-
хајла И�ворског Пу�ина, 151–156. Нови Сад: Покрајинска конфе-
ренција ССРН Војводине, 1985.
5. Митранић, Љубинко. „Допринос Михајла Пупина открићу и
примјени Х-зрачења“. У Зборнику ра�ова са научног ску�а: 150
го�ина о� рођења Михајла Пу�ина, 57–67. Бања Лука: Академија
наука и умјетности Републике Српске, 2004.
6. Лишанин, Љубомир, Вујновић, Саша, Видић, Перо. „Михајло Пу-
пин – пионир радиологије“. У Зборнику ра�ова са научног ску�а:
150 го�ина о� рођења Михајла Пу�ина, 68–70. Бања Лука: Акаде-
мија наука и умјетности Републике Српске, 2004.
7. Бабић, Раде. „Михајло Идворски Пупин отац америчке радиоло-
гије“. Acta Medica Medianae, 44, 4 (2005): 89–91.
5. Никола Тесла (1856–1943)
Никола Тесла је 1896. године, док је цео свет био опчињен новим, још
недовољно испитаним х-зрацима, био веома активан, и то не само
на том пољу. Треба истакнути да је 19. јула 1896. године почела да
ради хидроелектрана на Нијагариним водопадима, и да је Никола
Тесла, с обзиром да су његови генератори за производњу струје били
уграђени у њу, у то време сигурно био посвећен овом свом највећем
постигнућу.
Никола Тесла, те исте и наредне године, стиже да и сам напише
неколико текстова о новооткривеним зрацима, али његово име се
појављује и у новинским чланцима, као и у радовима ауторитета на
пољима х-зрачења.
Вероватно најважнији допринос Николе Тесле у доприносима
око развоја сазнања о рендгенским зрацима јесте проналазак Тесли-
ног калема, 1891. године, који је стварао висок напон, неопходан за
стварање рендгенских зрака у цевима. Не може се порећи ни његово
писање о штетном дејству х-зрака, као ни изванредно познавање ва-
куумских цеви.
5.1. Никола Тесла на трагу открића х-зрака
На предавању одржаном на Колумбија колеџу, 20. маја 1891. године,

под називом Екс�еримен�и са наизменичним с�рујама веома високих
221
фреквенција и њихова �римена на ме�о�е веш�ачког осве�љења, које

је касније објављено у часопису Елек�рикал Енџинир,65 Никола Тесла је
представио нов начин стварања светлости путем вибрација. Стаклени
балон био је испуњен разређеним гасом, који је затим изложен
деловању високофреквентних струја. На тај начин, побуђивањем
молекула гаса, добијао је флуоросцентно светло. Ово су биле основне
радње на основу којих ће се, модификацијама експеримента, стећи
услови за стварање х-зрака.
Своје експерименте и сијалице приказао је на предавањима у Лон-
дону, Паризу и на Светској изложби у Чикагу.
Крајем 1894. године, Никола Тесла је изводио огледе са фосфорес-
центнoм и флуоросцентнoм светлошћу. Помоћу високофреквентног
осцилатора напајао је Круксове цеви, Гајслерове цеви, али и цеви које
је сам конструисао. На фото-плочама су се појављивале сенке, чију
природу настанка није умео да објасни. У марту 1895. избио је пожар
у Теслиној лабораторији, који је потпуно прекинуо његова истражи-
вања. Када је Рендген у децембру објавио откриће х-зрака, Николи
Тесли су ефекти, које је већ имао прилике да види на својим плочама,
и физички добили смисао.
„Стога су неке цеви које су емитовале јаку светлост имале врло
слабо дејство на фотографске плоче, док су неке које су емито-
вале слабу светлост врло снажно деловале на такве плоче. Ве-
лики број ових плоча [...] био је смештен у лабораторији госпо-
дина Тесле када је она уништена у пожару, па он није могао да
испита да ли су Рендгенови ефекти деловали на њих. Веровао
је да је замало пропустио откриће по коме је Рендген постао
познат, а иако је био детаљно упознат са Ленардовим радом,
није видео довољно далеко.“66 (превод аутора рада)
Едвард Рингвуд Хјуит (Edward Ringwood Hewitt, 1866–1957), про-
налазач и хемичар, брат Питера Купера Хјуита (Peter Cooper Hewitt,
1861–1921), инжењера електротехнике и проналазача, у аутобиогра-
фији То су били �ани: �риче о �угом живо�у, објављеној 1943. годи-
не, наводи да је са супругом те 1895. године често виђао Николу Те-
слу, који је експериментисао и са Гајслеровим цевима. Сазнавши да
Тесла жели да направи фотографије користећи Гајслерове цеви као
извор светлости, препоручио му је да позове Марка Твена (Samuel
65 Nikola Tesla, “Experiments with Alternate Currents of Very High Frequency

and Their Application to Methods of Artificial Illumination”, Electrical Engineer,
12, 166 (July 8, 1891): 35–48.
66 “Roentgen Rays Mr. Tesla Before N.Y. Academy оf Sciences”, Electrical Engi-
neer (April 14, 1897): 400–401.
222
Langhorne Clemens, 1835–1910) да учествује у снимању. О чину фото-

графисања Тесла није никоме причао. Хјуитова сећања представљају
једино сведочанство о овом догађају:67
„Једног дана Тесла ми је рекао да би требало снимити известан
број фотографија користећи те цеви као извор светлости. Од-
говорио сам да би Марк Твен био прави избор за фотографи-
сање новом техником. Обећао сам да ћу га довести сутрадан,
јер ионако долази код нас на ручак. Твен је радо пристао. На-
кон ручка, сви заједно смо отишли до Теслине лабораторије. По
договору, моја жена је читала Твену током експозиције, која је
због слабости светла морала потрајати. Колико се сећам, изно-
сила је петнаест минута. Марк Твен је седео савршено мирно,
са главом на ослонцу. Два дана касније, отишао сам да видим
Теслу и сазнам како је слика испала. Он ми је рекао да је снимак
потпуни промашај, у тој мери да га је одложио на страну у мрач-
ној комори. Замолио сам га да видим плочу, али ми је узвратио
да је сасвим неупотребљива.
Око два месеца касније, Рендген је објавио откриће х-зрака.
Поново сам отишао до Тесле и преклињао га да извади плочу и
дозволи ми да је погледам. Изнео ју је из мрачне коморе и при-
нео светлости. Видео сам слику кружнице сочива, са бочним
завртњем за подешавање, као и округле тачкице, које су пред-
стављале металне шрафове на предњем делу дрвене камере.
Тесла је бацио поглед. Онда је треснуо плочу о патос и разбио
је у хиљаду комадића, узвикнувши: ‘Проклета будала! Уопште
нисам приметио!’
Не верујем ни да бих ја боље од њега разазнао шта смо фото-
графисали и колико је велика вредност тог открића. Али бих
свакако волео да сам бар имао прилику да покушам на време.
Колико знам, Тесла за живота никоме није рекао за овај до-
гађај, а ја сам био веома опрезан да га не поменем како га не
бих повредио. Била је то прилика каква се пружа једном у живо-
ту. Обојица смо је пропустили.“68
5.2. Рендген о Тесли
У једином интервјуу са Рендгеном везано за х-зраке може се пронаћи:

„Има већ неколико недеља како је господин А. А. К. Свинтон, из
Лондона, смањио потребно време излагања Рендгенове фото-
67 Bratislav Stojiljkovic, Dragoljub Cucic and Zoran Pajic, “Nikola Tesla and Sam-
uel Clemens: The Friendship Between Two Luminaries of the Gilded Age”, Mark
Twain Journal, 52, 2 (2014): 24–62.
68
Edward Ringwood Hewitt, Those Were the Days: Tales of a Long Life (New York:
Duell, Sloan and Pearce, 1943), 199–200.
223
графије са петнаест на четири минута. Употребио је, међутим,

Теслин уљани калем [...]“69 (превод аутора рада)
У другом Рендгеновом обраћању 9. марта 1896. године, на Физич-
ком институту Универзитета у Вурцбургу, Теслино име се спомиње
три пута. Два пута у тачки 19, а трећи пут се његов трансформатор
помиње у закључку:
„19. У многим случајевима пожељно је укључити Теслин апарат
(кондензатор и трансформатор) између уређаја за пражњење
који производи рендгенске зраке, и индукционог калема.
Овакав распоред има следеће предности: прво, апарат за
пражњење се теже пробија и мање се загрева; друго, вакуум
се дуже одржава, барем у апарату који сам сам конструисао;
треће, многе цеви за пражњење под овим условима дају интен-
зивније х-зраке. У случају цеви које нису довољно испражњене
или су пак превише испражњене да би их на задовољавајући
начин погонио само индукциони калем, додавање Теслиног
трансформатора свакако помаже.
Одмах се поставља питање – и дозвољавам себи да га поста-
вим, а да тренутно нисам у могућности да допринесем његовом
решењу – да ли се рендгенски зраци могу произвести контину-
ираним пражњењем при константној разлици потенцијала; или
да ли су промене овог потенцијала од кључне важности и неоп-
ходне за производњу зрака.
[...]
Апарат за пражњење је посебно припремљен за експерименте
са наизменичним струјама Теслиног трансформатора; у њему
су обе електроде алуминијумска конкавна огледала чије су
осе под правим углом; у њиховом заједничком средишту за-
кривљења постављена је платинаста плоча за примање катод-
них зрака. Даље информације о употребној вредности овог апа-
рата биће дате касније.“ (превод аутора рада)
У осмој тачки трећег обраћања, 10. марта 1897. године, на Физич-
ком институту Универзитета у Вирцбургу, Теслино име се спомиње че-
тири пута: два пута спомињући Теслин трансформатор, једном прили-
ком набрајања утицаја на квалитет х-зрака у вакуумској цеви, када се
наводи да су то Теслини апарати (завојнице, калемови), и у фусноти
где се наглашава како се у француском издању његовог обраћања на-
води да варница има сличан ефекат као код Теслиног трансформато-
ра, а да је у немачком издању истог обраћања то изостављено.
69 H. J. W. Dam, “The new Marvel in Photography”, McClure’s Magazine, 6, 5

(April 1896): 403–415.
224
Рен�геново �исмо Николи Тесли
У Музеју Николе Тесле у Београду постоји сачувано писмо, написано

20. јула 1901. године, које је Рендген послао Тесли, а које гласи:
„Драги господине!
Изненадили сте ме лепим фотографијама предивних пражњења
и пуно Вам се захваљујем на томе. Кад бих само знао како пра-
вите такве ствари! Уз израз посебног поштовања, остајем Вама
посвећен,
В. К. Рендген“70
Никола Тесла је експериментисао са цевима Вилијама Крукса, али

и са високим напоном, знатно пре Рендгеновог открића х-зрака и
примећивао је физичке појаве за које није имао објашњење. Он се
током 1894. и 1895. године бавио фосфоресцентним и флуоросцентним
телима као изворима светлости:
„Помоћу једног високофреквентног осцилатора напајао је
Круксове цеви, као и цеви које је сам конструисао, са једном
електродом или без њих. Уочио је да цеви током рада изазивају
различите ефекте на фотографским плочама, које су у то време
биле одложене и наслоњене на зидове лабораторије у Јужној
петој авенији. На тако осветљеним плочама појавиле су се раз-
личите сенке и мрље, чије се порекло могло приписати дејству
неког непознатог зрачења“.71
Пожар у лабораторији у Јужној петој авенији број 33–35 (данас
Лагвардија Плејс), 13. марта 1895. године, сигурно је направио велики
прекид у Теслином раду. Своју нову лабораторију отвориће, јула исте
године, у Улици Ист Хјустон број 46–48, где је и реализовао све екс-
перименте са х-зрацима, описане у текстовима из 1896/1897. године.
1896.
13. фебруар – Дружећи се са Саром Бернар (Sarah Bernhardt, односно

Henriette-Rosine Bernard, 1844–1923), са којом је био на вечери
након представе Изијел, упознао је и Свамија Вивикананда (Svami
Vivekananda, 1863–1902), које га је наредне недеље позвао у своју
лабораторију. Дан раније Кетрин Џонсон га је писмом позвала да је
70 Музеј Николе Тесле, Београд, број документа MNT, CXLIV, 152.

225
Слика 7. Сенограф
ноге у ципели.
Снимљено
1896. године
х-зрацима помоћу
вакуумске цеви
на удаљености од
8 фита (око 244
центиметара).
обиђе. То је и време, почетак 1896. године, када је са Џоном Џејкобом

Астором (John Jacob Astor IV, 1864–1912) покушао да успостави
пословни ангажман. Крајем фебруара одлази у Колорадо Спрингс
да провери локацију за потенцијалну лабораторију – период када,
између осталог, најозбиљније размишља о преносу великих количина
енергије на даљину.72
23. фебруар – Први чланак који се може пронаћи, а у коме се име
Николе Тесле повезује са рендгенским зрацима, јесте чланак Тесла и
рен�генски зраци из листа Њујорк Херал� (New York Herald).73 У чланку
пише како је Тесла направио снимак људског мозга недељу дана ра-
није, о његовом раду у Улици Хјустон, о постигнућима Ленарда и Тесле
пре две године, као и о фотографијама које је радио осветљавајући
писца Марка Твена и глумца Џозефа Џеферсона (Joseph Jefferson,
1829–1905) помоћу својих флуоросцентних сијалица.74
11. март – Први текст, којим се Никола Тесла званично огласио о
рендгенским зрацима, био је објављен у стручном часопису Елек�ри-
кал Ривју (Electrical Review). Назив чланка је био Тесла о рен�генским
зрацима.75
72 Mark Dž. Sajfer, ČAROBNJAK – Život i vreme Nikole Tesle Biografija jednog geni-
ja, 172-3.
73 “Tesla And The Roentgen Rays”, New York Herald (February 23, 1896).
75 “Tesla On Roentgen Rays”, Electrical Review, 28, 11 (March 11, 1896), 131, 135.
226
19. јул – Почео је да ради први генератор наизменичне струје на

Нијагариним водопадима. Никола Тесла је и око тога био веома анга-
жован, с обзиром на значај тог изума.
6. август – Поново му пише Катарина Џонсон како је Тесла веома
брине јер је чула да је болестан, и наговара га да направи себи мало
одмора. У првој половини 1896. године, у периодима када није радио,
Никола Тесла се интензивно дружио са Џонсоновима. Током те годи-
не је пријавио 8 патената за свој бежични систем. Праћење развоја
сазнања о рендгенским зрацима није била главна преокупација Нико-
ле Тесле током 1896. године.
Колико је Никола Тесла био „обузет” и другим размишљањима,
најбоље показује податак да је у периоду од 22. априла до 5. новем-
бра 1896. године поднео 9 патентних пријава, које су се углавном ти-
цале електричне струје и високих фреквенција – ниједна се није одно-
сила на новооткривене зраке. И наредне, 1897. године, поднеће, од
17. фебруара до 10. децембра, још 7 патентних пријава, у којима не
примећујемо његово интересовање за х-зраке.76
2. децембар – У стручном часопису Елек�рикал Ривју, излази Тес-
лин чланак под називом Тесла о рен�генским млазевима.77
1897.
Њујоршка академија наука је 5. и 6. априла одржала Четврту годишњу

изложбу савремених научних постигнућа, у Природњачком музеју у
Њујорку. Између осталих, и Михајло Пупин је дао на увид индукциони
калем и прекидач за генерисање рендгенских зрака. У уторак увече, 6.
априла, Никола Тесла је одржао предавање Зраци Ленар�а и Рен�гена
и нови а�ара�и за њихову �роизво�њу:78
„Предавач је на изложби имао низ својих усавршених електрич-
них осцилатора, посебно дизајнираних за коришћење уместо
индукционих калемова старог типа. Изложио је бројне дијагра-
ме који илуструју резултате добијене у његовим експерименти-
ма како би се утврдила природа Ренгенових зрака. Било је пре-
ко 100 различитих цртежа сијалица, који показују обим основе
76 Снежана Шарбох, Па�ен�и Николе Тесле (Београд: Музеј Николе Тесле,

2006).
77 “Tesla On the Roentgen Streams”, Electrical Review, 29, 23 (December 2,
1896): 277, X. (Letter to the Editor).
78 Теслино предавање није никада објављено у целости. Лиланд Андерсон га
је реконструисао користећи се текстом из два чланка Николе Тесле у часопису
Елек�рикал Ривју, од 5. и од 11. августа 1897. године.
227
коју је предавач покривао у овом предавању. Осим тога, било

је изложено неколико изузетних фотографија које су снимље-
не једним од изложених малих осцилатора. Након предавања,
инструменте и фотографије је с највећим занимањем погледао
велики број оних који су остали и инсистирали на допунском
предавању, које је господин Тесла љубазно пристао да одржи,
упркос томе што, како је весело споменуо, још није вечерао“.79
У том тексту се, по писању Елију Томпсона (Elihu Thomson, 1853–
1937), може пронаћи Теслино излагање о томе како је крајем 1894. го-
дине истраживао актиничну80 снагу фосфорoсцентних тела, и да је то-
ком тих експеримената уочио како је незанемарљив број плоча имао
на себи трагове које није препознао као последицу х-зрака. Може се
пронаћи и Теслина тврдња о скретању х-зрака помоћу магнета, што
са позиције данашњег знања указује да Тесла није имао добру идеју о
њиховом идентитету.
Уредништво часописа Елек�рикал Енџинир, 14. априла објављује
текст Гос�о�ин Тесла о рен�генским зрацима81 у коме се примећује да
је предавање било веома успешно и посећено, и где се изражава нада
да ће Тесла наћи времена да напише текст о својим експериментима и
ставовима по питању х-зрака за стручни часопис Њујоршке академије
наука Трансакшнс (Transactions).
5. мај – Објављен је текст О ш�е�ном �ејс�ву Ленар�ових и Рен�-
генових цеви,82 послат уреднику часописа Елек�рикал Ривју.
11. август – обајављен је текст О извору рен�генских зрака и
�рак�ичном �рављењу и безбе�ном ра�у Ленар�ових цеви,83 послат
такође уреднику часописа Елек�рикал Ривју.
79 Elihu Thomson, “The New York Academy Of Science: An Interesting Electrical

Exibition – Address by Nikola Tesla. Announcing Recent Achivements”, Electrical
Review (April 14, 1897): 175; “Mr. Tesla before the New York Academy of Sci-
ence”, Electrical Engineer, XXIII, 467 (April 14, 1897): 400. (У овом непотписаном
тексту се може пронаћи препричавање истог догађаја)
80
Зрачење у ултраљубичастом делу спектра које може изазивати хемијске
промене.
81 B. P. Remy, “Mr. Tesla On Roentgen Rays”, Electrical Engineer, 23, 457 (April
14, 1897): 398.
82 “Tesla On the Hurtful Actions of Lenard and Roentgen Tubes”, Electrical
Review, 30, 18 (May 5, 1897): 207, 211. (Letter to the Editor)
83 “Tesla On the Source of Roentgen Rays and the Practical Construction and
Safe Operation of Lenard Tubes”, Electrical Review, 31, 4 (August 11, 1897).
228
5.4. Радови Николе Тесле и текстови о Николи Тесли у вези са

х-зрацима
5.4.1. Текстови у новинама о Николи Тесли и његовим сазнањима и
доприносу у вези са рендгенским зрацима
— Име Николе Тесле се у вези х-зрака, током 1896. године, појавило

у следећим дневним новинама:84
— “Tesla And The Roentgen Rays”. New York Herald (February 23,
1896).
— “May Medicate Rays”. New York Herald (March 11, 1896).
— “Tesla And The X-Ray”. New York Sun (March 11, 1896).
— “Nikola Tesla Discusses X-Rays”. New York Times (March 11, 1896).
— “Nikola Tesla On Radiography”. New York Tribune (March 11, 1896).
— “Views On Tesla’s Ideas”. New York Times (March 12, 1896).
— “Character Of The X-Ray”. New York Times (March 13, 1896).
— “The Rontgen X-Rays Nikola Tesla’s Results And Theories”. Public
Opinion (March 19, 1896).
— “Tesla’s X-Ray Researches”. New York Tribune (March 20, 1896).
— “The Development Of The New Radiography”. The Independent
(March 26, 1896).
— “Nikola Tesla’s Experiments”. New York Tribune (March 27, 1896).
— “Tesla On Roentgen’s Rays”. Review of Reviews (April 1, 1896).
— “Tesla On The X-Ray”. Leslie’s Weekly (April 2, 1896).
— “Made With Reflected X-Rays”. New York Tribune (April 9, 1896).
— “Can See Through A Man”. New York Herald (April 10, 1896).
— “Saw A Man’s Heart”. New York Herald (April 22, 1896).
— “Tesla And Roentgen Rays”. New York Evening Sun (April 22, 1896).
— “Human Heart Stands Revealed”. New York Herald (April 26, 1896).
— “Nikola Tesla Burned”. New York Herald (April 27, 1896).
— “Tesla On X-Rays”. New York Herald (July 25, 1896).
— “X-Rays On The Blind”. New York Herald (December 2, 1896).
— “Tesla Experiments With X-Rays”. New York Tribune (December 2,
1896).
— “Nikola Tesla - X-Ray Experiments, Blindness and Fertilizers
Manufactured by Electricity”. Middletown Daily Argus (December 2,
1896).
84 Сви текстови, и више од овог наведеног (који се не тичу директно Николе
Тесле), могу се пронаћи на веб-страници The Tesla Collection, teslacollection.
com.
229
5.4.2. Текстови у стручним часописима у којима се спомиње Никола

Тесла и име му се повезује са сазнањима о рендгенском зрачењу
У стручним часописима, када је ново откриће још увек било

неистражено и актуелно, име Николе Тесле се такође често
спомињало.
У 1896. години:
— Adams, E.K. “News And Interviews”. Electrical Review, 26, 7 (February
13, 1895).
— “Rontgen Rays“. Electrical World, 27, 9 (February 22, 1896): 194.
— “Tesla’s Radiographs”. Electrical Review (March 11, 1896): 134.
— Guy G.H. “Tesla’s Work In Radiography”. Electrical Review (March 18,
1896): 146.
— Miller, D.C. “Roentgen Rays”. Electrical World, 27,13 (March 28,
1896): 343–344.
— Miller, D.C. “Tesla’s Latest Contribution To Science”. Electrical Review
(April 1, 1896). 170.
— “Röntgen Ray Nomenclature”. The Electrical World, 27, 14 (April 4,
1896): 370.
— Stuy, W.M. “Comment On Tesla’s Work: Views of Eminent Physicians
and Scientist on Tesla’s Articles on Roentgen Rays”. Electrical Review
(April 8, 1896): 180.
— Stuy, W.M. “Radiography”. Electrical Review (April 8, 1896): 182.
— Thompson, E.P. “Phosphorescence As The Source Of X-Rays”.
Electrical Engineer, 21, 414 (April 8, 1896): 356–357.
— Thompson, E.P. “Candle Power Of The X-Rays”. Electrical Engineer
(April 15, 1896)
— Houston, E.J. & A.E. Kennelly. “Tesla’s Latest Investigations Of The
Roentgen Ray”. Electrical Review (April 22, 1896): 206.
— “Professor Roentgen’s New Discovery”. Electrical Review (April 29,
1896): 223.
— “Recent Work With Rontgen Rays”. Nature, 53, 1383 (April 30, 1896):
613–616.
— Digest. “Roentgen Ray Investigation”. Electrical World, 27, 18 (May
2, 1896): 491.
— Herdmen, W.J. “Tesla And Edison Apparatus”. Electrical Review (June
3, 1896): 286.
— Miller, L. “Tesla Transformers For Rontgen Photography”. Electrical
Review (Lon), 39, 973 (July 17, 1896): 76.
230
— Miller, L. “New Tesla Coil For X-Ray Work”. Electrical Review (July 22,
1896): 39.
— Dunlap, O.E. “An English Form Of Tesla’s Apparatus For Radiography”.
Electrical Review (August 5, 1896): 63.
— “Rontgen Rays and Material Particles”. Electrical World, 28, 5 (August
1, 1896): 127.
— Dunlap, O.E. “Tesla On The Nature Of The Roentgen Rays”. Electrical
Review (August 12, 1896): 78.
— McKissick, A.F. “M. Tesla On The Roentgen Rays”. English Mechanic &
Worldof Science, 1643 (September 18, 1896): 105–106.
— “Tesla’s New X-Ray Experiments”. LITERARY DIGEST (July 25, 1896):
398.
— Bottone, S. “Tesla Apparatus For X-Ray Work”. English Mechanic &
Worldof Science, 1644 (September 25, 1896): 144.
— Bottone, S. “Roentgen-Ray Work”. English Mechanic & Worldof
Science, 1645 (October 2, 1896): 166.
— Bottone, S. “Tesla Effects”. English Mechanic & Worldof Science, 1645
(October 2, 1896): 166.
— Smith, F.J. “Note On The Tesla Spark And X-Ray Photography”.
Nature (October 22, 1896).
— Bottone, S. “Tesla’s Latest Contribution To The Roentgen Ray
Phenomena”. Electrical Review (December 2, 1896): 276.
У 1897. години:
— Willyoung, E. G. & H. L. Sayen. “X-Ray Apparatus And Methods”.

Electrical Review, 30, 4 (January 27, 1897): 44–45, 51, 64.
— Willyoung, E.G. “Time Of X-Ray Exposures”. Electrical Review, 30
(March 3, 1897).
— Remy, B. P. “Mr. Tesla On Roentgen Rays”. Electrical Engineer, 23,
457 (April 14, 1897): 398.
— Remy, B. P. “Mr. Tesla Before N.Y. Academy Of Sciences”. Electrical
Engineer, 23, 457 (April 14, 1897): 400–401.
— “The New York Academy Of Science: An Interesting Electrical Exibition
– Address by Nikola Tesla. Announcing Recent Achivements”.
Electrical Review (April 14, 1897): 175.
— „Mr. Tesla On X-Rays”. Electrical Review (Lon), 40, 1015 (May 7,
1897): 626.
231
— “Mr. Tesla On X-Ray Burns”. Electrical Engineer, 23, 471 (May 12,
1897): 504–505.
— Kolle, F. S. “The Harmful Effects Of The X-Ray”. Electrical Engineer,
23, 471 (May 19, 1897).
— Woods, E. “An Interesting Review Of X-Ray Practice”. Electrical
Review, 31, 11 (September 15, 1897): 124–125.
У стручним радовима су се и касније појављивали радови који су
повезивали име Николе Тесле са рендгенским зрацима, али знатно
ређе, вероватно јер је актуелност свепланетарне опчињености х-зра-
цима пролазила:
— “Tesla’s Latest Claim”. Mining & Scientific Press (November 19, 1898):
506.
— “Rontgen Society”. Electrical Engineer (Lon) (November 25, 1898):
675–676.
— “Teslaic Transmissions”. Electrical Engineer (Lon) (November 25,
1898): 675–676.
— “The Use Of Tesla Coil For X-Ray Work”. Model Engineer & Electrician
(January 19, 1905): 65.
— Bottone, A. “Tesla Coil For X-Ray”. Popular Electricity (October 1,
1909): 407.
Јасно се може пратити развој мишљења Николе Тесле у текстови-
ма из дневних новина, кроз интервјуе и тумачења његових текстова,
као и из стручних часописа, које је редовно објављивао од 11. марта
1896. године.
У тексту Скорашњи ра� са рен�генским зрацима85 разматра се
више резултата научника који су експериментисали са х-зрацима, из-
међу осталих и Пупинови и Теслини ставови.
Никола Тесла је заступао тезу о корпускуларној природи рендген-
ских зрака, и трудио се да свој став докаже својим експериментима:
„Господин Тесла практично стоји сам у залагању за корпускуларну
теорију ренгенових зрака, али његова вера у исправност те теорије
изгледа да постаје све јача како време пролази и како се његови екс-
перименти умножавају“.86 (превод аутора рада)
85 “Recent Work with Rontgen Rays”, Nature, 53, 1383 (April 30, 1896): 613–616.
86 “Mr. Tesla оn X-Ray Burns”, Electrical Engineer, 23, 471 (May 12, 1897):
504–505.
232
У чланку Рен�генови зраци и ма�еријане чес�ице87 можемо прочи-

тати како Тесла проналази, сваким даном, све више потврда за своје
тврдње да су рендгенски зраци корпускуларне (честичне) природе.
О заштити од х-зрачења, Тесла је написао:
„Ради спречавања опекотина од рендгенских зрака, г. Тесла
открива да је главна мера предострожности постављање тан-
ког алуминијског лима или алуминијске жичане газе, спојених
са земљом директно или преко кондензатора постављеног
између цеви и особе изложене зрачењу. Овај застор, према г.
Тесли, спречава стварање електростатичких млазева [...] То-
ком својих експеримената, г. Тесла је приметио, међутим, да се
штетни ефекти са повећањем удаљености од терминала изгле-
да не смањују постепено, већ да нагло престају [...]
Али можда најупечатљивија чињеница коју је господин Тесла
открио у овим истраживањима, јесте то да су цеви које садрже
електроде од платине штетније од оних које имају алуминијум-
ске електроде, и у прилог томе наводи бројне експерименте.
Укратко, господин Тесла саветује:
1. Напуштање цеви које садрже платину.
2. Замена за њих је правилно направљена Ленардова цев, која
садржи само чист алуминијум.
3. Употреба алуминијумског застора као заштите, као што
је горе наведено, или уместо овога, влажне крпе или слоја
течности.
4. Излагање на удаљености не мањој од 14 инча, и да по могућ-
ности дужа излагања буду на већој удаљености.“ 88 (превод ау-
тора рада)
5.4.3. Текстови Николе Тесле о рендгенским зрацима
Никола Тесла се оглашавао у стручним часописима текстовима који

су објашњавали његове ставове о новооткривеним зрацима, као и
експерименте које је вршио како би допринео бољем сазнавању о
њима. Једанаестог марта 1896. године Никола Тесла је објавио први
текст о х-зрацима. До 11. августа 1897. године објавио је укупно десет
текстова о х-зрацима и сви су били објављени у стручном часопису
Елек�рикал Ривју:
87 “Rontgen Rays and Material Particles”, The Electrical World, 28, 5 (August 1,
1896): 127.
233
1. Тесла о рен�генским зрацима (“Tesla On Roentgen Rays”. Electrical

Review, 28, 11 (March 11, 1896) , 131, 135. (Потпис: Nikola Tesla,
New York, March 7, 1896)).
У овом раду, Никола Тесла хвали Ленардов рад и Рендгеново
постигнуће. Каже да је поновио експеримент и да је своју енергију
усмерио на испитивање природе зрачења и усавршавање стварања
х- зрака.
У првом излагању ни не претпоставља њихову природу. Закључује
да њихово стварање зависи од интензитета „катодних зрака“, која
опет зависи од разлике потенцијала успостављене у цеви: „У циљу
стварања интензивнијег ефекта прво треба да узмемо у обзир да они,
каква год да им је природа, зависе од интензитета катодног млаза.”
(превод аутора рада) У наставку пише како је импресиониран тиме што
је већина резултата у Европи постигнута уз помоћ Румкорфовог кале-
ма, који је знатно слабији од опреме коју је он поседовао. Указује и
на чињеницу да je коришћена цев врло важан елемент за успешност
експеримента.
У раду описује шта је радио, као и своја искуства и ставове. Види
се да је упознат са експериментима Келвина (William Thomson, 1st
Baron Kelvin, 1824–1907) и Џозефа Џ. Томсона. Снимао је главу и опи-
сује своје утиске и добијене снимке.
2. Теслини �осле�њи резул�а�и: Он са�а �роизво�и ра�иографе
на �ис�анци већој о� 40 фи�а (“Tesla’s Latest Results: He now
produces radiographs at a distance of more than forty feet”.
Electrical Review, 28, 12 (March 18, 1896): 147 (Letter to the Editor)
(Потпис: Nikola Tesla, New York, March 14, 1896)).
Жали се на чланак објављен пре седам дана и начин како је пред-
стављен. Такође, наводи исправке у вези претходног текста и даје
образложења.
Служи се флуоросцентним застором, и изражава наду да ће се пра-
ва побољшања тек десити: „Са таквом сијалицом је такође очигледно
да је деловање на флуоросцентни застор сразмерно веће него када
се користи уобичајена врста цеви, и већ сам приметио довољно да бу-
дем сигуран да тек треба очекивати велика дешавања у овом правцу.
Мислим да ће Рендгеново откриће, које нам омогућава да уз помоћ
флуоросцентног застора видимо кроз непрозирну супстанцу, донети
још лепше снимке од оних снимљених на плочи.“ (превод аутора рада)
Изјављује да је за седам дана значајно напредовао. Тврди да до-
бија сенографе само помоћу рефлектованих зрака, чиме показује да
х-зраци поседују то својство. Ови наводи подржавају ефекте секун-
234
дарног зрачења. Такође наводи и експеримент помоћу којег износи

тврдњу о евиденцији честица х-зрака који се појављују изван цеви,
што је, посматрано са становишта данашњег познавања физике, било
погрешно протумачено.
3. Тесла о о�бијеним рен�генским зрацима (“Tesla On Reflected
Roentgen Rays”. Electrical Review, 28, 14 (April 1, 1896): 171, 174.
(Letter to the Editor) (Потпис: Nikola Tesla, New York, March 30)).
Никола Тесла и сам наглашава да је своја истраживања започео не
много мотивисан, али ипак жељан да проанализира добијене ефекте
катодних зрака. Он је очекивао рефлексију млаза честица (знало се
да је катодни зрак млаз честица, али није било јасно којих честица и
какав је њихов материјални значај). Његови експерименти ишли су у
том смеру.
Он описује цеви и експерименте које је изводио. Користио је раз-
личите елементе за електроде и плоче. Користио је и цеви различитог
облика, у жељи да постигне ефекат који је хтео да истакне:
„Употреба високих потенцијала од великог је значаја, зато што
омогућава знатно скраћивање времена излагања, а утицај на
плочу је на много већим удаљеностима.“ (превод аутора рада)
Тесла је сарађивао са професором Вилијемом Ентонијем
(William Arnold Anthony, 1835–1908) са Универзитета Корнел (Cornell
University), који му је предложио неке идеје, које је он у својим екс-
периментима реализовао. Користио је разне елементе као рефлек-
тујућа тела, и у табелама је дао податке о резултатима трансмисије и
рефлексије.
4. Тесла о рен�генском зрачењу (“Tesla On Roentgen Radiations”.
Electrical Review, 28, 15 (April 8, 1896): 183, 186. (Letter to the
Editor) (Потпис: Nikola Tesla, New York, April 6)).
И овај текст представља наставак претходног. У њему видимо на-
предак у размишљању о реализацији експеримената: комбинација
елемената на плочама, спречавање интерференције, „мешања” како
то Тесла назива, одбијених зрака и друго. У размишљањима и њего-
вим покушајима да докучи шта се дешава у различитим ситуацијама
види се јасна, научничка прецизност Николе Тесле.
Користи се флуоросцентним папиром да би скратио време изло-
жености зрачењу. Он као предлагаче фосфоросцентних и флуорос-
центних тела за скраћење експозиције наводи Хенрија и Салвионија,
што ће Едисонови радници већ у фебруару 1896. године технолошки
унапредити.
235
У раду су описана искуства и приликом коришћења флуоросцент-

них застора.
5. Теслина најновија ис�раживања о рен�генском зраку (“Tesla’s
Latest Roentgen Ray Investigations”. Electrical Review, 28, 17
(April 22, 1896): 207, 211. (Потпис: Nikola Tesla, New York, April
20)).
Текст почиње тако што наставља да тумачи табеле дате у претход-
ном тексту од 8. априла. Изводи шест закључака:
1. Јако испражњене сијалице емитују честично зрачење, које дело-
вањем на металну површину ствара рефлексију.
2. Те зраке чине честице које су у елементарном стању.
3. Ти млазеви честица су вероватно исто оно што узрокује елек-
тромоторну тензију између метала, и у самом контакту.
4. Сваки метал или проводник је извор таквих млазева.
5. Ови млазеви су настали зрачењем које постоји у средини.
6. Млазеви налик катодним морају бити емитовани и од стране
Сунца.
Тесла запажа да и катодни зраци, као и х-зрачење, имају природу
која се разликује од онога што се дотадашњним знањем могло оправ-
дати: „У својој преписци са вама од 1. априла, први пут сам изјавио да
су ови зраци састављени од материје у ‘примарном’ или елементар-
ном стању. Изабрао сам овај начин изражавања како бих избегао упо-
требу речи ‘етер’, која се обично користи у Максвеловском тумачењу,
што не би било у складу са мојим тренутним уверењима у погледу
природе зрачења.“ (превод аутора рада) Електрони тада нису били по-
знати као елементарне честице, а ни структура атома помоћу које би
се могао оправдати „положај“ х-зрака у електромагнетном спектру.
С обзиром да је био једини ко је радио са наизменичним струја-
ма, Тесла је покушавао да пронађе зависност оштрине сенографа од
фреквенције струје. Није нашао такву зависност. Разматра могућно-
сти како да постигне највећу оштрину слике.
6. Тесла о�исује ин�ересан�но је�но својс�во зрачења х-зрака
(“Tesla Describe An Interesting Feature of X-ray radiations”. Electrical
Review, 29, 2 (July 8, 1896): 13-14. (Letter to the Editor) (Потпис: N.
Tesla, New York, July 1, 1896)).
У овом раду описује цев која емитује х-зраке, али и даље је
мишљења да им је природа честична и да се крећу великом брзином.
236
7. Рен�генски зраци или млазеви (“Roentgen Rays or Streams”.

Electrical Review, 29, 7 (August 12, 1896): 79, 83. (Letter to the
Editor) (Потпис: Nikola Tesla, New York, August 11, 1896)).
У овом раду Никола Тесла разматра природу катодног млаза
и х-зрака. Запажање му се заснива на претпоставкама Рендгена и
Келвина, на чију потврду указују и резулати експеримената које сам
прави. Он размишља о елементарним честицама као о фрагментима,
али и о „трансформацијама материје у етар“. Тесла истовремено раз-
мишља и у правом и у погрешном смеру. Фасцинантно је пратити раз-
мишљање, лутање и потрагу за одговарајућим одговорима, који ће на-
чинити конзистентну слику добијену из експерименаталних података.
У тексту има 11 поднаслова у којима образлаже своје ставове: Фе-
номен ис�ражњавања, Веза између не�розирнос�и и гус�ине, Дефини-
ција сенки на зас�ору или �лочи, Зраци су сви ис�е врс�е, Дешавања
на филмовима, Понашања различи�их �ела �ри рефлексији зрака,
По��уно о�сус�во о�бијања, Пражњење �рово�ника, Извор зрака,
Сенке у �рос�ору изван сијалице, Сва �ела су �розирна за веома јаке
зраке. (превод аутора рада)
7. Тесла о рен�генским млазевима (“Tesla On the Roentgen Streams”.
Electrical Review, 29, 23 (December 2, 1896): 277, X. (Letter to the
Editor) (Потпис: Nikola Tesla, New York, November 30)).
Указује на могућност да текст буде користан и физичарима и ле-
карима. Иако образлаже могућности настанка зрака, напомиње да
је сам начин њиховог стварања, у намери њихове примењивости, од
мале важности. Јасно му је да х-зраци настају на месту удара катодног
млаза, без обзира да ли се ради о аноди или о зиду посуде. И даље их
тумачи као материјалне фрагменте, настале у судару. Чак разматра и
да Њутнов честични модел светлости треба размотрити кроз призму
Рендгенових постигнућа.
Описује сопствена искуства у експериментима које је изводио.
Погрешно тумачи да оштећења на кожи ствара озон, а не само х-зра-
чење. Даје леп пример, мисаони експеримент о рендгенским зраци-
ма, са новчићем и мецима. На крају, може се закључити да је и Нико-
ла Тесла сликао људе да би открио страна тела (конкретно, метак) у
њима.
9. Тесла о ш�е�ном �ејс�ву Ленар�ових и Рен�генових цеви (“Tesla
On the Hurtful Actions of Lenard and Roentgen Tubes”. Electrical
Review, 30, 18 (May 5, 1897): 207, 211. (Letter to the Editor))
Подржава истраживачки рад на х-зрацима и поред штетних ефе-
ката зрачења, којих су научници постали свесни. Описује своје екс-
237
Слика 8. Побољшана Ленардова цев
перименте и искуства. Још увек мисли да иритацију коже приликом

излагања х-зрацима изазива озон који се ствара јонизацијом ваздуха.
Нове експерименте које је реализовао је изменио тако што је: од-
бацио алуминијумски застор; користио цев у којој су електроде уме-
сто од алуминијума биле од платине и смањио удаљеност излагања
плоче х-зрацима. Тиме је постигао још већи интензитет х-зрачења.
Сам се излагао зрачењу и описивао је запажања.
Указује да се даља разматрања морају усмерити на: термичке,
електричне и електрохемијске ефекте – како назива ефекат стварања
озона.
10. Тесла о извору рен�генских зрака и �рак�ичном �рављењу и без-
бе�ном ра�у Ленар�ових цеви (“Tesla On the Source of Roentgen
Rays and the Practical Construction and Safe Operation of Lenard
Tubes”. Electrical Review, 31, 4 (August 11, 1897): 67, 71. (Letter
to the Editor) (Потпис: Nikola Tesla, New York, August 9, 1897). [The
Electrical Engineer, XXIV, 485 (August 19, 1897): 164–166]).
Излаже побољшања која је направио на Ленардовим цевима,
која помажу, по његовом мишљењу, да се избегну, или бар умање,
лоша дејства х-зрачења, а што је представио 6. априла на предавању у
Њујоршкој академији наука.
Свестан лутања у последњих годину дана дефинише три правца
свог рада: да ли је неопходно да катодни млаз удара у препреку уну-
тар цеви, да ли је важно да препрека буде у чврстом или течном стању
и у којој мери брзина катодних зрака одређује карактер х-зрака.
Сви текстови се на српском језику могу пронаћи у књизи Нико-
ла Тесла – чланци (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства,
2006).
238
5.4.4. Радови Николе Тесле о доприносу развоја сазнања о х-зрацима,

на српском језику
1. Бабић, Раде Р. „Никола Тесла о штетном дејству Х зрака“. Acta

Medica Medianae, 44, 3 (2005): 67–69.
2. Бабић, Раде Р. „Никола Тесла о Х зрацима“. Acta Medica Medianae,
44, 2 (2005): 91–92.
3. Бабић, Раде Р. „Тесла о Х зрацима“. Војносани�е�ски �регле�,
63, 11(2006): 979–982.
4. Сарић, Жељко „Тесла и откриће Х зрака“. Medical data 1, 4 (2009):
83–85.
6. Закључак
Рад на развоју сазнања о х-зрацима у САД почео је непосредно

након открића и прве објаве o њима. У групи америчких научника
који су се прихватили разјашњавања резултата експеримената
са новооткривеним зрацима са становишта физике, свој велики
допринос дали су и Михајло Пупин и Никола Тесла.
Након открића, на основу којих су покренути макропројекти и
остварена масовна примена, као што је то био случај и са открићем
радио-таласа и гама зрака, постојао је велики број учесника који су
значајно допринели добробити која је настајала од тих открића. За
откриће х-зрака и уочавање њихових најосновнијих општих каракте-
ристика свакако највише заслуга припада Рендгену. Осим Рендгена,
значајне доприносе за дефинисање х-зрака и запажање њихових фи-
зичких карактеристика, дали су бројни научници и истраживачи међу
којима се истичу и Михајло Пупин и Никола Тесла. Они су, одмах по-
сле Рендгеновог открића, посветили велики део свог истраживачког
рада испитивању х-зрака. Обојица су били део научног света, а били
су врло запажени и код шире публике.
Пупин је значајан због објављених радова у којима описује апа-
ратуру за: генерисање х-зрака, одређивање карактеристика х-зрака,
скраћивање озрачивања коришћењем секундарне емисије, као и због
дефинисања могућности примене у медицини и индустрији. Цитиран
је упоредо са Рендгеном у научним часописима, касније часописима
из рендгенологије, а у вишетиражном илустрованом атласу анато-
мије човека у одељку о Рендгену налази се слика скелета шаке са Пу-
пиновим потписом.
239
Никола Тесла предњачи по броју објављених текстова у стручним

часописима и још више по броју текстова у дневној штампи, што је
било веома значајно за популаризацију открића х-зрака. Теслин до-
принос је значајан због његовог високонапонског трансформатора
који је нашао примену за генерисање х-зрака већег интензитета јер
претходне електростатичке машине нису биле погодне за генери-
сање већих струја у вакуумским цевима. Теслино објашњење да су
х-зраци честице није било тачно.
Мишљење да је Тесла, експериментишући са вакуумским цевима
под високим напоном, још раније производио х-зраке није неоснова-
но. Статистички посматрано, проценат произведених х-зрака сразме-
ран је брзини ударних електрона на аноди. Х-зраци се могу детекто-
вати тек када електрони који долазе са катоде приликом продора ка
језгрима атома катоде постигну довољно велику брзину. Стога нема
сумње да је и Крукс као конструктор цеви, и експериментатор, про-
изводио х-зраке занемарљивог интензитета, као што су их произво-
дили и сви телевизори у боји са катодним цевима под напоном већим
до 25.000 волти, иако се о томе због занемарљиве количине зрачења
није говорило.
Стиче се утисак да се Никола Тесла бавио х-зрацима некако
„успут“. Он се истовремено интензивно бавио и својим наизменич-
ним системима и флуоросцентним и фосфоросцентним сијалицама, а
из искуства стеченог у раду на тим пољима проистекао је и његов рад
на х-зрацима.
Михајло Пупин спомиње Николу Теслу тек су свом последњем
раду о х-зрацима, Дифузна рефлексија рен�генских зрака, који је
објављен 10. априла 1896. године. У одељку О најефикаснијем ра�у
цеви – кри�ична �ем�ера�ура, Михајло Пупин критикује Теслино
образложење експеримента у коме катодним зрацима пробија ста-
кло цеви, и ефекте смањења вакуума у цеви. У одељку Дифузна реф-
лексија и рен�генско зрачење, Михајло Пупин се осврће на коментаре
Руда и Тесле поводом експеримената које су извели како би испитали
рефлексију рендгенских зрака. Никола Тесла ни у једном свом тексту
о х-зрачењу не спомиње Михајла Пупина.
Два су основна доприноса Михајла Пупина у развоју сазнања о
х-зрацима:
— рад на скраћењу експозиције употребом Едисоновог флуорос-
центног застора,
— објашњење секундарног зрачења.
Значај Николе Тесле у развоју сазнања о х-зрацима био је:
240
— Развој високонапонских трансформатора који су били неопходни

за стварање велике потенцијалне разлике за убрзавање електро-
на (катодних зрака).
— Вишегодишње искуство, у моменту када су зраци откривени, у
раду са високим напонима и вакуумским цевима.
241
Извори преузетих илустрација
Слика 2. Deutsches Röntgen Museum. Преузето 25. 3. 2020. roentgen-

museum.de.
Слика 3. Преузето 2. 4. 2020. Wellcome Images/Wikimedia.
Слика 4. Pupin, Michael. “A Few Remarks on Experiment with Roentgen
Rays”, Electricity. 10 (Febr. 12, 1896): 68.
Слика 5. Theerman, Paul. See-Through Science: The Rise of the X-Ray.
Преузето. 27. 3. 2020. nyamcenterforhistory.org/2014/11/07/
see-through-science-the-rise-of-the-x-ray.
Слика 6. “The Edison Fluoroscope”. The Electrical world, 27, 14 (April 4,
1896): 360.
Слика 7. Музеј Николе Тесле у Београду, документ: MNT, VI/II, 122.
Слика 8. Tesla, Nikola. “Tesla On the Source of Roentgen Rays and the
Practical Construction and Safe Operation of Lenard Tubes”. Electrical
Review, 31, 4 (August 11, 1897): 67.
1. Anderson I. Leland, ed. Nikola Tesla: Lecture before the New York
Academy of Science, April 6, 1897. Breckenridge, Colorado: Twenty First
Century Books, 1994.
2. Glasser, Otto. Dr. W. C. Röntgen. Springfield, Illinois: Charles C Thomas,
1972.
3. Goodman, C. Philip. “The New Light: Discovery and Introduction of the
X-Ray”. American Journal of Roentgenology,165 (1995): 1041–1045.
4. Jurić, Mira. Atomska fizika. III izdanje. Beograd: Prirodno matematički
fakultet Univerziteta u Beogradu i Jugoslovenski zavod za produktivnost
rada, 1986.
5. Lindell, Bo. “Secondary Roentgen Radiation”. Acta Radiologica, 41/4
(December 14, 1910): 353–376.
6. Mlađenović, Milorad. RAZVOJ FIZIKE III – Elektromagnetizam. Beograd-
Vinča: Institut za nuklearne nauke „Boris Kidrič”, 1984.
7. Rosenbusch, Gerd Annemarie de Knecht-van Eekelen. Wilhelm Conrad
Röntgen: The Birth of Radiology. Cham, Switzerland: Springer, 2019.
8. Sajfer, Mark Dž. ČAROBNJAK – Život i vreme Nikole Tesle Biografija jednog
genija. Novi Sad: Stylos Art, 2012.
9. Stojiljkovic, Bratislav, Dragoljub Cucic and Zoran Pajic. “Nikola Tesla and
Samuel Clemens: The Friendship Between Two Luminaries of the Gilded
Age”. Mark Twain Journal, 52, 2 (2014): 24–62.
242
10. Tesla, Nikola. My Inventions: the autobiography of Nikola Tesla.

Williston, Vermont: Hart Brothers, 1982.
11. Thompson, Edward P. Roentgen rays and phenomena of the anode and
cathode. Principles, applications and theories. New York: D. Van Nostrand
company, 1896.
12. Jončić, Koča, gl. ur. Život i delo Mihajla Idvorskog Pupina – zbornik radova
naučnog skupa, Novi Sad – Idvor, 4–7. oktobar 1979. Novi Sad: Pokrajinska
konferencija SSRN Vojvodine, 1985.
13. Мартиновић, Драгољуб и Драгољуб Цуцић. Научник, �рофесор, из-
уми�ељ и ро�ољуб Михајло И�ворски Пу�ин. Идвор: Дом културе
„Михајло Пупин”; London: Global Publishing Ltd., 2018.
14. Пупин, Михајло. Са �ашњака �о научењака. Велики Бечкерек: Матица
Српска, 1929.
15. Пупин, Михајло. Са �ашњака �о научењака. Београд: Нолит, 1989.
16. Пупин, Михајло. Чланци. Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства, 1998.
17. Цверава, Грант Константинович. Никола Тесла (1856-1943).
Београд: Музеј Николе Тесле, 1998.
243
Dragoljub A. Cucić
Regional Centre for Talents Mihajlo Pupin, Pančevo
Dragoljub B. Martinović
Belgrade University, School of Electrical and Computer Engineering of
Applied Studies, Belgrade
125 YEARS SINCE THE DISCOVERY OF X-RAYS – CONTRIBUTION OF

MIHAЈLO PUPIN AND NIKOLA TESLA TO THE DEVELOPMENT OF
KNOWLEDGE
At the end of 1895, new rays, which had characteristics that were very
different from the characteristics of all the known rays at the time, were
discovered and then presented to the public. Wilhelm Conrad Röntgen
(1845–1923), a German physicist and professor, was the “culprit” for
the discovery, which in a very short time, occupied a large number of the
representatives of the world of science, mostly physicists. Mihajlo Pupin and
Nikola Tesla, Americans of Serbian origin, who in many ways marked the
development of scientific knowledge and technology of the United States of
America and the world, gave a significant contribution to the development of
knowledge of the newly discovered rays. The aim of this article was to point
out their contribution, but also to show their presence in the newspapers
and professional journals, as well as their overall engagement in the period
in which they were working on the X-ray research.
Keywords: Mihailo Pupin, Nikola Tesla, Wilhelm Conrad Röntgen, X-rays,
Röntgen rays

244
прегледни рад udc 725.21(497.11)”1937/1949”
339.174(497.11)”1937/1940”
Стефан С. Славић1
Универзитет у Београду, Архитектонски факултет,
докторске академске студије, Београд
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ИЗГРАДЊЕ БЕОГРАДСКОГ

САЈМИШТА И ОДРЖАНИХ МАНИФЕСТАЦИЈА
ДО 1940. ГОДИНЕ2
Апстракт
Кроз овај рад је истражена и анализирана доступна грађа везана
за настанак и изградњу комплекса старог Бeогра�ског сајмиш�а,
које представља први урбанистички и архитектонски ансамбл у
престоници тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца пројек-
тован по модернистичким принципима. Како би се добила што ис-
црпнија слика о његовом настанку и развоју, кроз систематизацију
и анализу расположиве грађе дат је допринос бољем познавању
појединих етапа изградње, почев од иницијалних идеја о његовом
оснивању до завршетка, као и карактера и значаја бројних до-
маћих и међународних манифестација одржаних у кратком пери-
оду од 1937. године до избијања рата. Упознавање са комплексом
и његовим културно-историјским вредностима као непокретним
културним добром са статусом споменика културе, спроведено
је на основу расположиве грађе и до сада објављених радова и
систематизовано у карактеристичне фазе изградње, а посебан
акценат је стављен и на сајамске изложбе и друге манифестације
које су биле важне за развој тадашње привреде, технике и култу-
ре. Основни циљ овог рада јесте откривање и презентација писа-
них и ликовних извора, који ће уз до сада објављена тумачења,
продубити познавање не само урбанистичко-архитектонског зна-
чаја комплекса, већ и указати на његов значај за развој модерне
техничке историје земље и њене престонице. Истраживање је за-
1 stefanslavic1994@gmail.com
2 Рaд сaм нaписao кao стипeндистa Mинистaрствa прoсвeтe, нaукe и тeх-
нoлoшкoг рaзвoja Рeпубликe Србиje, брoj угoвoрa 451-03-01606/2019-14/eв.
брoj 2579.
245
сновано на историографском методу, док је тежиште рада на при-

купљању, класификацији, систематизацији и анализи разноврсне и
расуте грађе. Релевантна грађа и подаци су прикупљени у архиви-
ма, библиотекама, музејима и приватним колекцијама, а тежиште
истраживања је на необјављеној архивској грађи, посебно оној са-
чуваној у Историјском архиву Београда, али и у Универзитетској
библиотеци и Музеју града Београда, где постоји разноврсна, до
сада недовољно позната грађа из међуратног периода у виду пла-
нова, фотографија, извештаја из дневне штампе и слично, на осно-
ву које је могуће извршити реконструкцију структуре комплекса
из периода његовог оснивања, што је веома значајно за његову
савремену обнову и истицање очуваних аутентичних елемената.3
Кључне речи: Београдско сајмиште, техничка култура, модерниза-
ција, културна баштина
1. Увод
Полазни циљ овог рада представљају истраживање и анализа архив-

ске грађе како би се створила што детаљнија слика о настанку и раз-
воју комплекса старог Сајмишта у Београду, данас заштићеног кул-
турног добра.4 Необјављена архивска грађа сачувана у Историјском
архиву Београда представља значајан и најобимнији извор сазнања о
карактеристикама самог комплекса јер она садржи разноврсни, до
сада недовољно презентовани материјал из међуратног периода, у
виду ситуационих планова, планова појединачних павиљона, фото-
графија, техничких описа, предмера и предрачуна радова, статичких
прорачуна и просторних скица. Планови и цртежи већине павиљона
који су се налазили у склопу комплекса, као и ситуациони прикази,5
расветљавају и омогућавају реконструкцију првобитног изгледа и
структуре комплекса, што је веома значајно са аспекта савременог
деловања у оквиру овог заштићеног комплекса и очувања интегри-
3 Овај рад је део ширег истраживања у коме је проучаван развој старог Бе-
оградског сајмишта од настанка до савременог доба, спроведеног у оквиру
докторских студија, на студијском програму Архи�ек�ура и урбанизам, на
Архитектонском факултету Универзитета у Београду, шк. 2018/19. године.
4 За културно добро – споменик културе С�аро Сајмиш�е – Логор Гес�а�оа,
проглашено је пола века након изградње, 1987. године (Службени лис� гра�а
Београ�а бр. 16/87, преузето 5. 6. 2020. са сајта Завода за заштиту споменика
културе града Београда, beogradskonasledje.rs/kd/zavod/novi_beograd/staro_
sajmiste_logor_gestapoa.html.
5 Планови се налазе у Историјском архиву Београда у оквиру фонда (22)
Скупштина општинe Нови Београд, кутије 1 и 2 и у фонду (1180) Скупштина
општине Земун, кутијe 249/565 и 249/564.
246
С. С. Славић, Прилог проучавању изградње Београдског сајмишта
тета његових вредности. Истраживање грађе у овом архиву је важно

и са аспекта разумевања сложености комплекса и његове физичке
структуре зарад анализе и објективног разматрања улоге овог про-
стора у развоју српске архитектуре и урбанизма новијег доба.
Осим тога, за истраживање значаја који је комплекс имао у погле-
ду друштвених, економских, културних, социјалних и политичких про-
мена које су биле важне за град Београд тридесетих година 20. века,
важно сведочанство представљају фотографије из збирке Урбанизам
и архитектура Музеја града Београда које су део сачуване грађе, као
и новински текстови и фотографије објављени у дневној штампи из
предратног периода, као што су БОН (Београ�ске о�ш�инске новине)
и Време, из фонда Универзитетске библиотеке у Београду, као и из
архиве дневног листа Поли�ика. Сачуване фотографије и новински
извештаји представљају вредно сведочанство о манифестацијама
које су се одржавале на Сајмишту и сликовито документују тадашњи
развој техничке културе и њено презентовање у оквиру комплекса. У
погледу досадашњих истраживања, значајне изворе чине објављени
текстови Марте Вукотић Лазар и Јована Бајфорда, на основу којих је
такође могуће детаљније упознавање са основним карактеристикама
комплекса и његовим историјским развојем.
2. Настанак идеје о изградњи
По окончању Првог светског рата 1918. године Београд постаје пре-

стоница новоформиране државе Краљевине Срба, Хрвата и Словена-
ца. Тиме Београд први пут у новијој историји престаје да буде погра-
нични град, а источна граница некадашње Аустроугарске монархије,
мочварно тло леве обале Саве, постаје саставни део града и нова
територија ка којој ће се усмерити раст. Нови правац развоја града
и искорак на леву обалу Саве је уобличен усвајањем Генералног урба-
нистичког плана (ГУП) за Београд 1923. године, којим се предвиђа ши-
рење престонице према северозападу.6 Усвојени ГУП је настао након
одржаног међународног конкурса,7 са циљем уређења и трансфор-
мације Београда у модерну европску престоницу, те остваривања
његовог модерног развоја и достизања осталих европских престони-
ца, како у урбанистичком, тако и у културном и економском погледу.
6 Марта Вукотић Лазар и Мирјана Ротер Благојевић, “The 1923 Belgrade Mas-
ter Plan – Historic Town Modernization”, Planning perspectives, 33, 2 (2017): 286.
7 Злата Вуксановић Мацура, Сан о гра�у: Међунаро�ни конкурс за уређење
Београ�а 1921–1922 (Београд: Орион Арт, 2015).
247
Управо је у том духу модерног европског развоја и напретка југосло-

венска привреда истицала неопходност изградње сајма међународ-
ног карактера у престоници, који би требало да послужи као место
сусрета привредног и пословног света Истока и Запада.
С том намером, 1923. године је основано Друштво за приређивање
сајма и изложби у Београду. Друштво је било састављено од неколи-
ко привредних организација – Индустријске занатске и привредне
коморе, Савеза удружења трговаца, Главног савеза српских земљо-
радничких задруга и Удружења југословенских инжењера и архите-
ката и започело је свој рад прикупљањем неопходних средстава ради
остваривања овог циља. Рад друштва и његове активности текле су
доста пасивно све до 1929. године када је у Министарству трговине и
индустрије предата молба за одобрење оснивања Института за орга-
низацију међународног сајма у Београду.8 Одабиру и обезбеђивању
земљишта неопходног за простор Сајмишта приступило се 1930. годи-
не. Међу понуђеним и потенцијалним локацијама налазили су се трка-
лиште код Цареве ћуприје, Доњи град, Топчидерско брдо, општинско
земљиште код нове електричне централе на Дунаву и терен на левој
обали Саве. Првобитном одлуком одлучено је да локација Сајмишта
буде на Топчидерском брду, како се наводи у извештају привреме-
ног одбора поднетог Скупштини 1. априла 1934. године, а Београдска
општина је требало да унесе ту локацију у Генерални урбанистички
план као место резервисано за Сајмиште.9 Међутим до промене одлу-
ке о локацији на којој ће бити изграђено Сајмиште долази децембра
1935. године када Београдска општина бесплатно уступа Друштву за
приређивање сајма земљиште од око 363.000 m² на левој овали Саве
поред новог Моста краља Александра.10 Обавеза Друштва је била
да уз финансијску помоћ Општинске штедионице и Заложног завода
града Београда наспе и исуши овај терен и потом на њему сагради
Београдско сајмиште.11 Тиме оно постаје први урбанистички и архи-
тектонски комплекс којим Београд врши прелаз на леву обалу Саве
и прва реализација којом се остварује замисао о ширењу Београда
према северозападу како је дефинисано ГУП-ом из 1923. године.
8 Марта Вукотић Лазар, С�аро Београ�ско сајмиш�е (Београд: Урбанистич-

ки завод Београда, 2007), 5.
9 Александар Секулић, „Први Београдски сајам између Првог и Другог свет-
ског рата“, Го�ишњак Музеја гра�а Београ�а, IV (1957): 587.
10 Марта Вукотић Лазар, „Старо Београдско сајмиште: оснивање и из-
градња“, Го�ишњак Музеја гра�а Београ�а, LI (2004): 150.
11 Јован Бајфорд, С�аро сајмиш�е: мес�о сећања, заборава и с�орења (Бео-
град: Београдски центар за људска права, 2011), 23.
248
3. Ток изградње Београдског сајмишта
Дефинитивном одлуком о избору локације и утврђивањем величине

простора на коме ће бити смештен комплекс, приступило се форми-
рању његовог урбанистичко- архитектонског решења. Друштво за
приређивање сајма, на челу са председником друштва Миланом Стоја-
диновићем, донело је одлуку о расписивању конкурса како би се до-
било решење које би најадекватније одговорило на потребе и захтеве
за одржавање међународних сајамских изложби. Расписан је конкурс
за идејну скицу Београдског сајмишта, предвиђен само за архитекте
из Београда. Априла 1936. године у Великој сали Занатског дома (да-
нас зграда Радио Београда) отворена је изложба пристиглих радова.
Од 11 достављених радова прва награда додељена је скици архитекте
Игњата Поповића, док је друга награда додељена предлогу архитекте
Милана Злоковића.12 Након додељивања награда уследила је реак-
ција Удружења југословенских инжењера и архитеката и Клуба архи-
теката око исправности приликом додељивања награда, услед учешћа
председника жирија господина Нешића у креирању првонаграђеног
решења.13 Такође, сходно процени да је за реализацију сваког од при-
стиглих решења потребно више материјалних средстава од оних који-
ма Друштво располаже, одустало се од реализације било ког конкурс-
ног решења.14 Након тога Друштво за приређивање сајма организује
свој Технички биро чији је задатак било формирање новог решења за
комплекс Београдског сајмишта и израда појединачних планова па-
виљона. Рад Техничког бироа предат је на оцену тројици општинских
архитеката, Миливоју Тричковићу, Рајку Татићу и Ђорђу Лукићу, при
чему се од њих очекивао извештај у облику службеног реферата. Како
је у поднетом реферату новонастало решење Техничког бироа оцење-
но као неадекватно, уз одсутство познавања суштине проблема и изо-
станка архитектонске композиције, Друштво је одлучило да тројици
поменутих архитеката повери израду новог решења.15
Трочланом тиму општинских архитеката прикључио се и инжењер
Јулије Хахамовић, који је био задужен за решавање конструкције
појединачних павиљона. Израђен је план са правилном композицијом
комплекса са доминантним тргом у средини и радијалном структу-
ром комуникација, које воде ка тргу и кули која је не само простор-
12 Вукотић Лазар, С�аро Београ�ско сајмиш�е: оснивање и изгра�ња, 150.

13 Ibid., 151.
14 Секулић, Први Београ�ски сајам између Првог и Другог све�ског ра�а, 590.
249
Слика 1. Ситуациони план Сајмишта, 1937. година
ни репер сајамског комплекса, већ и препознатљив урбани елемент

нове модерне панораме града. Формирано је урбанистичко решење
по модернистичким принципима уз конструктивистичку архитектуру
појединачних павиљона.16
Архитектонско решење је представљено председнику Београд-
ске општине господину Влади Илићу у виду једне птичије перспективе
комплекса и у основи у размери 1:1000. Решење је усвојено септем-
бра 1936. године и представљало је основ за даљи развој и изградњу
комплекса.17 Замишљена композиција је окарактерисана као мону-
16 Ibid., 166.
17
Дарко Татић, ,, Рестаурација урбанистичког комплекса старог сајмишта у
Београду“, Изгра�ња, 3 (2003): 84.
250
Слика 2.
Изградња централне куле
ментална структура, са модерним отвореним планом.18 План усвоје-

ног решења је објављен у листу Време 3. октобра 1936. године, чиме је
широј јавности предочен будући изглед комплекса.19
3.1. Прва фаза изградње Сајмишта
Прва фаза изградње Сајмишта започела је пролећа 1937. године по

завршетку припремних радова на 126.000 m² земљишта. За датум по-
четка изградње узима се 6. јун 1937. године, дан када је постављен
и освећен камен темељац трећег павиљона Краљевине Југославије,
највећег од пет предвиђених националних павиљона. О важности тог
догађаја, градским представницима који су присуствовали догађају,
као и о повељи коју је израдио калиограф Општине града Београда
18 Марта Вукотић Лазар и Јасмина Ђокић, “Complex history as a source of

planning problems: Old Belgrade Fairground”, Spatium, 13–14 (2006): 35.
19 Објављени план налази се у оквиру архиве Универзитетске библиотеке –
лист Време, М VII 382/1936, фонд 16.
251
Слика 3а. Планови централне куле и павиљона

Задужбине Николе Спасића
Милутин Штерић и која је узидана у темељ, извештавали су новински

листови предратног Београда. У часопису БОН је у јуну 1937. објављен
текст повеље која је уграђена у темељ, уз детаљан извештај о активно-
стима на Сајмишту, као и земљама за које се наговештавала изградња
националних павиљона у склопу комплекса.20
У изузетно кратком периоду, од само три месеца, изграђено је
свих пет националних павиљона, а пројекти су рађени по нацртима
тројице општинских архитеката Рајка Татића, Миливоја Тричковића
и Ђорђа Лукића. Од њих тројице, најистраженији су опус и деловање
Рајка Татића рођеног 1900. године у Нишу, архитекте који је 13 година
радио у Техничкој дирекцији Београдске општине и био ангажован
у изради јавних здања у међуратном периоду.21 Архитект Миливој
20
Стеван Поповић, ,,Свечано освећење камена темељца Београдског сај-
мишта“, Београ�ске о�ш�инске новине, 4–6, (април–јун 1937): 341. УБ М Ч 168
фонд 55 бр. 4/6.
21
Саша Михајлов, Рајко М. Та�ић 1900-1979 (Београд: Завод за заштиту спо-
меника културе града Београда, 2013).
252
Слика 3б. Планови централне куле и павиљона

Задужбине Николе Спасића
Тричковић рођен је 1895. године у Неготину. Радио је као општински

архитекта у периоду од 1927. до 1941. године, а такође је био и про-
фесор на Архитектонском факултету у Београду.22 Трећи члан групе
општинских архитеката који је радио на изради пројекта, Ђорђе Лу-
кић, рођен је 1902. године у Београду.23 Поред основне композије
комплекса израдио је и пројекат за ресторан, међутим, до реализа-
ције тог пројекта никада није дошло.
Централна кула, такође простор намењен сајамским изложбама,
изведена је према пројекту архитекте Александра Секулића рођеног
1898. године у Београду.24 Према пројекту истог архитекте у првој
фази је реализован и изложбени павиљон Николе Спасића, који је
финансирала задужбина познатог београдског трговца. Секулић је
такође израдио пројекте за зграду Управе сајма, као и за билетар-
22 Зоран Маневић, Лексикон ср�ских архи�ека�а XIX и XX века (Београд:

Грађевинска књига, 2008).
24 Ibid., 158.
253
Слика 4. Планови павиљона Италије, Мађарске,

Чехословачке и Румуније
нице на улазима у комплекс, укупно њих четири, односно по две на

сваком улазу. Укупна површина пет националних павиљона износила
је 13.500 m², док је површина павиљона Задужбине Николе Спасића
износила 1.320 m².25 Планови наведених павиљона налазе се у скло-
пу Историјског архива Београда, а такође је сачувана и разноврсна
грађа везана за ове павиљоне у виду статичких прорачуна и технич-
ких описа.
Током прве фазе изградње такође су изграђени и национални
павиљони страних земаља: Италије, Мађарске, Румуније и Чехосло-
вачке. Осим њих, изграђен је и известан број приватних павиљона од
којих је већина била привременог карактера, а од павиљона који су
грађени као стални елементи структуре комплекса изграђени су па-
виљони Траверза, Алма, Ангелов Никола, Ин�ериер, С�ли�.26 Површи-
не националних павиљона страних земаља биле су приближно истих
величина. Италија је изградила највећи павиљон, површине 604 m², за-
тим Мађарска, чије је павиљон имао површину од 529 m², Румунија је

26 Стеван Поповић, ,,После првог Београдског сајма“, Београ�ске о�ш�инске
новине, 9 (септембар, 1937): 548. УБ М Ч 168 фонд 55, бр. 9–12.
254
имала павиљон величине 458 m², a Чехословачка површине 391 m².27

Национални павиљони страних земаља рађени су према пројектима
архитеката тих земаља, којима је притом остављена слобода у стил-
ском и обликовном изражавању.
На сачуваним пројектима, који се налазе у Историјском архи-
ву Београда, виде се потписи архитеката који су израдили планове.
Италијански павиљон је изграђен према пројекту архитекте Дантеа
Петронија (Dante Petroni), чехословачки павиљон је био дело архи-
текте Вацлава Гирса (Girsa Vàclav), павиљон Краљевине Румуније је
био дело архитекте Виктора Смигелског (Victor Smigelschi), док је
мађарски павиљон пројектовао архитекта Жорж Лехотски (Georg
Lehotsky). Поред објеката, у периоду прве фазе изградње комплек-
са постављено је и уређено око 13.500 m² пута и 4.750 m² стаза, а за-
сађено је и 1.200 различитих садница.28 Тиме је 1937. године окончана
прва фаза изградње комплекса Сајмишта и формирана је структура у
оквиру које је реализована прва изложба на Београдском сајмишту –
Први београ�ски сајам, који је одржан 1937. године у периоду од 11.
до 21. септембра.29
3.2. Друга фаза изградње Сајмишта

Друга фаза изградње и развоја комплекса Сајмишта обележена је из-
градњом националног павиљона Турске. Нема тачних података о ау-
тору овог пројекта, а павиљон је смештен у склопу групације коју су
чинили остали национални павиљони страних држава који су до тада
изграђени у оквиру комплекса: италијански, чехословачки, румунски
и мађарски.
Такође је подигнут и Рибарски �авиљон, који се налазио на уласку
у комплекс из правца Савског моста. Намена овог павиљона није била
изложбена, већ су у њему били угоститељски садржаји. Наиме, прво-
битно је била планирана изградња ресторана оријентисаних ка реци,
према пројекту архитекте Ђорђа Лукића, међутим, како тај пројекат
није изведен, приступило се изградњи Рибарског павиљона, знатно
мањег капацитета, како би се ипак задовољила потреба за угости-
27 Бајфорд, С�аро сајмиш�е: мес�о сећања, заборава и с�орења, 23.

28 Ibid., 24.
новине, 9 (септембар, 1937): 405. УБ М Ч 168 фонд 55, бр. 9-12.
255
Слика 5. Планови павиљона Бајлони, Аге Руше, Стефановић и Зорка
тељским садржајима.30 Пројекат по коме је изграђен ресторан налази

се у Историјском архиву Београда.
У склопу ове фазе реализован је и павиљон холадског произвођа-
ча електронике, фирме Фили�с (Philips). Он је изграђен у непосредној
близини Рибарског павиљона, али није познат аутор тог пројекта. Та-
кође је за потребе међународне изложбе ваздухопловства, у склопу
комплекса подигнут и Шкодин челични падобрански торањ.31 Торањ
је имао висину од 74 метра, што га је чинило највишим торњем у
Европи у том периоду и служио је за обуку падобранаца, али и као
својеврсна атракција за посетиоце сајамских манифестација.
У другој фази развоја комплекса била је планирана изградња нацио-
налних павиљона Француске, Бугарске и Грчке, али то никада није ре-
ализовано. Француска је чак и закупила земљиште непосредно поред
павиљона Краљевине Румуније, али је присуство ових земаља сајам-
ским изложбама било реализовано у изнајмљеним просторима.
Друга фаза изградње комплекса окончана је 1938. године, чиме је
формирана структура са пет националних павиљона Краљевине Ју-
гославије, централном кулом, пет националних павиљона страних
земаља – Италије, Чехословачке, Румуније, Мађарске и Турске, као и
30 Ibid., 26
31 Ibid., 28
256
Слика 6. Ситуациони план Сајмишта из 1939. године са обележеним

порушеним и сачуваним павиљонима
преко 20 павиљона приватних фирми и компанија, од којих су за неке

сачувани планови, попут павиљона Бајлони, Зорка, Аге Руше и Не�ељко
Савић.32
Скупштина општинe Нови Београд, кутије 1 и 2.
257
Слика 7. Планови шестог павиљона Краљевине Југославије

и павиљона Немачке
3.3. Трећа фаза изградње Сајмишта
Трећи период изградње комплекса карактерише ширење према запа-

ду, а започет је 1939. године. Наиме, правац ширења комплекса је од-
ређен првобитним пројектом из 1936. године, када су на западној иви-
ци комплекса постављена два павиљона паралелелна један са другим
(4. и 5. национални павиљони Краљевине Југославије), дефинишући
тиме продор осовине око које се предвиђао даљи раст и развој ком-
плекса ка тој страни. Реализација ове замисли је започета изградњом
великог немачког павиљона (3.000 m²) у проширеном делу комплек-
са. Пројекат је реализован према нацртима двојице немачких архите-
ката Ота Ренера (Otto Renner) и Петера Пиксиса (Peter Pixis), који су
потписали пројекте који се чувају у Историјском архиву Београда.33
Значајно место у композицији проширеног дела Сајмишта је до-
дељено шестом националном павиљону Краљевине Југославије. Њего-

Скупштина општинe Земун, кутија 249/565.
258
Слика 7. Планови шестог павиљона Краљевине Југославије

и павиљона Немачке
ва изградња је започета почетком 1940. године према пројекту архитек-

те Александра Секулића који је у том периоду био технички директор
Сајма. Шести национални павиљон никада није завршен, а од архивске
грађе су сачуване основе павиљона, које се чувају у Историјском архи-
ву Београда, као и фотографије настале у периоду његове изградње.
Павиљон је 22. августа освећен, а у дневној штампи (БОН) је описан
као најлепши и највећи павиљон на Сајмишту, са импозантним улазом
од мермера, у облику шкољке. У склопу павиљона је предвиђена и
највећа дворана у граду од 3.100 m², при чему је посебна пажња по-
свећена акустици како би простор био погодан за разне фестивале,
музичке, позоришне, спортске, културне и хуманитарне манифеста-
ције. Циљ је био да Београдско сајмиште добије један велики и импо-
зантан изложбени простор, а престоница неопходни културни дом.34
34
Стеван Поповић, ,,IV Јесењи међународни сајам у Београду“, Београ�ске
о�ш�инске новине, 9 (септембар 1940): 727. УБ М Ч 168 фонд 58, бр. 1-12.
259
Такође, у проширеном делу комплекса је била предвиђена и из-

градња новог италијанског павиљона. Простор који је био резерви-
сан за овај објекат налазио се између петог националног павиљона
Краљевине Југославије и немачког павиљона, али услед избијања
рата он није реализован.
Тиме је окончан развој комплекса Београдског сајмишта, насталог
на принципима тада модерног европског урбанизма и архитектуре,
којим се град шири на до тада неизграђени простор са леве стране
Саве. Значај његове изградње за историју архитектуре и урбанизма
у Србији је и у томе што је целокупан процес његовог планирања,
пројектовања, изградње и финансирања био потпуно јаван, а у процес
доношења одлука били су укључени људи из струке, инвеститори и
грађани.35 Читава реализација комплекса је вршена према пројекту
који је обележен новим стилом модерне и прогресивним вредности-
ма које она носи. У прилог томе, о значају и важности реализације
пројекта Сајмишта говори и Орден југословенске круне којим су одли-
ковани аутори пројекта, архитекти Миливоје Тричковић, Рајко Татић
и Ђорђе Лукић.36
Данас, 83 године након настанка комплекса Сајмишта, од нека-
дашње структуре сачувани су централна кула, павиљон Задужбине
Николе Спасића, зграда Управе сајма, као и павиљони Италије, Немач-
ке, Чехословачке, Мађарске, Турске и један мањи павиљон приватне
фирме, што чини мање од једне трећине укупне физичке структуре
којом је град започео искорак на леву обалу Саве.
4. Одржане манифестације на Београдском сајмишту 1937-1941.
4.1. Први београдски сајам 1937. године
Да је Београд заиста постао град који је успео да искористи свој по-

вољан географски положај у циљу искоришћавања великих могућно-
сти међународне размене добара сведочи управо Први београдски
сајам одржан 1937. године у периоду од 11. до 21. септембра.
Оно што је јединствено за све извештаје о првој изложби одржа-
ној на Београдском сајмишту јесу оцене да је постигнут невероватан
успех који је премашио сва очекивања. Штампа је тај успех изражава-
35 Марта Вукотић Лазар и Јасмина Ђокић, Complex history as a source of

planning problems: Old Belgrade Fairground, 35-36.
260
Слика 8. Први београдски сајам
ла кроз бројеве о чак 883 излагача који су били присутни на Сајмишту,

при чему се осим домаћих нашао и велики број страних излагача из
Немачке, Италије, Чехословачке, Румуније, Мађарске, Аустрије, Дан-
ске, Швајцарске, Сједињених Америчких Држава (САД), Француске,
Енглеске, Бугарске, Шведске, Белгије, Финске, Холандије и Јапана. Та-
кође, говорећи о интересовању за учешће на Сајму изнесен је податак
о 147 одбијених пријава, које нису могле бити прихваћене услед по-
пуњености излагачког простора. Остао је податак да је Први београд-
ски сајам обишло 250.000 посетилаца за десет дана трајања изложбе
1937. године, Стеван Поповић...37
Након завршетка Првог београдског сајма у новинском чланку
објављеном у БОН-у 1937.38 године, Стеван Поповић у свом извештају
износи хронологију догађаја са Сајма дајући описе појединачних па-
виљона и изложби које су се у њима одвијале. У павиљону Задужбине
Николе Спасића одржана је свечаност отварања Сајма и приређена је
изложба о туризму у Југославији, а што се тиче националних павиљо-
на Краљевине Југославије, у првом павиљону била је смештена из-
37 Секулић, Први Београ�ски сајам између Првог и Другог све�ског ра�а, 596.
новине, 9 (септембар, 1937): 405. УБ М Ч 168 фонд 55, бр. 9–12.
261
Слика 9. Румунски павиљон на Првом међународном сајму, 1937. године
ложба текстилне индустрије, а у другом павиљону су били изложени

намештај, папирна роба и музички инструменти.
Трећи павиљон је као највећи могао да прими најразличитије из-
ложбе и у њему су били смештени производи металургије, хемијске
индустрије, грађевинарство, дечије играчке, писаће машине, као и
производи од стакла, порцелана, керамике, гуме и коже. Павиљон
број четири је највећим делом заузео Савез српских пољопривред-
них задруга, те су у њему биле изложене животне намирнице, али и
обућа, парфимерија, бижутерија и алкохолна пића. Пети павиљон је
примио изложбу посвећену аутомобилима, односно аутомобилску
индустрију и индустрију моторних возила.
Изложбени простор централне куле био је подељен различитим
друштвима и савезима те се у њеном склопу налазила изложба Са-
веза набављачких задруга државних службеника, Општинске штеди-
онице, Аустријског путничког бироа, као и изложба радиофоније и
радио-телеграфије.
Из приказа изложби организованих у националним павиљонима
страних земаља сазнајемо да је у павиљону Чехословачке организо-
вана изложба металургијске индустрије.39 У италијанском павиљону
39 Ibid., 544.
262
такође су представљени индустријски производи са фокусом на бро-

дарској, моторној и авио-индустрији, док је изван павиљона био мон-
тиран један модел комплетне железнице.40
У румунском изложбеном павиљону су били представљени про-
изводи земљорадничке индустрије. На сличан начин су у мађарском
павиљону биле презентоване пољопривредне машине, али постојао
је и део посвећен мађарском туризму и националним производима
вина и ракије. 41
Осим наведених павиљона изложба је била одржана и у десетак
павиљона приватних фирми, попут павиљона Алфа, Бриген Иван, Ре-
мец и Ком�, прве српске парне пиваре Ђорђе Вајфер�, као и у слобод-
ном простору између павиљона где су најчешће смештани индустриј-
ски производи који су били исувише велики да би били представљени
у павиљонима.42
4.2. Манифестације у 1938. години
Осим редовног пролећног и јесењег сајма излагачке активности на

Београдском сајмишту манифестовале су се организовањем радио-
изложбе, међународног салона аутомобила, међународне авио-
изложбе, ловачке изложбе, изложбе дечије заштите, земаљске
изложбе, народног фестивала песме и игре, али и организовањем
спортских догађаја у виду тениских и бокс мечева.
Прва у низу организованих изложби била је Ра�ио изложба одржа-
на у периоду од 23. јануара до 1. фебруара, организована под покро-
витељством Министарства пошта и телеграма. Изложба је била орга-
низована у павиљону Задужбине Николе Спасића, а учешће је узело 12
светских фабрика за производњу радио-апарата и радио-станица.43
Прва земаљска ловачка изложба организована је на Београдском
сајмишту под покровитељством кнеза Павла Карађорђевића. Излож-
ба је била постављена од 19. до 27. фебруара, а као и код ранијих
изложби организована је свечаност отварања којој су присуствова-
ли председник владе Милан Стојадиновић, председник Београдске
40 Ibid., 545.
41 Ibid., 546.
42 Ibid., 548.
43
Стеван Поповић, ,,Радио изложба на Београдском сајмишту“, Београ�ске
о�ш�инске новине, 1 (јануар, 1938): 48. УБ М Ч 168 фонд 56, бр. 1–12.
263
Слика 10. Први и други павиљон
општине Влада Илић, кнез Павле и изасланик краља Петра пуковник

Цесарац.44
Први међунаро�ни салон ау�омобила на Београдском сајмишту
приређен је у периоду од 5. до 15. марта 1938. године. Изложба је
била распоређена у трећем, четвртом и петом националном павиљо-
ну Краљевине Југославије, као и у павиљону Италије.45 О атмосфери
са Салона, изложеним моделима и званичницима који су обилазили
изложбу сведоче бројне фотографије објављиване у листовима БОН,
Време и Поли�ика, као и фотографије које се чувају у Музеју града
Београда, али и фотографије из приватних колекција. Такође, о деша-
вањима током сајма аутомобила сведоче и чланци објављени у новин-
ским листовима оног периода.
Први �ролећни сајам у Београ�у је отворен 30. априла и трајао је
до 9. маја 1938. године. Забележен је број од 638 излагача, а произво-
ди су излагани у свим павиљонима осим у италијанском, у коме су се
вршиле припреме за предстојећу међународну авио-изложбу. Свеча-
ност отварања је одржана у павиљону Задужбине Николе Спасића уз
44 Стеван Поповић, ,,Прва земаљска ловачка изложба“, Београ�ске о�ш�ин-
ске новине, 2 (фебруар, 1938): 121. УБ М Ч 168 фонд 56, бр. 1–12.
45
Стеван Поповић, ,,Први Међународни салон аутомобила“, Београ�ске
о�ш�инске новине, 3 (март, 1938): 210. УБ М Ч 168 фонд 56, бр. 1–12.
264
присуство кнеза Павла и књегиње Олге.46 О изложбеним активности-

ма, врсти изложених производа и њиховом распореду у оквиру сајам-
ског комплекса највише детаља сазнајемо из новинског чланка Стева-
на Поповића, објављеног у БОН-у маја 1938. године. У првом павиљону
излагало је 50 излагача текстилних прерађевина, док је други павиљон
био намењен излагању намештаја, музичких инструмената и фото-а-
парата и у њему је било смештено 40 излагача. У трећем, највећем
павиљону, било је смештено 120 излагача, а излагани су најразноврс-
нији производи металне индустрије. У четвртом павиљону је било
смештено 40 излагача, а био је намењен производима прехрамбене
индустрије, док је у петом павиљону било смештено 60 излагача са
најразноврснијим производима модне индустрије.
У централној кули била је смештена изложба Општинске штедио-
нице и изложба италијанске текстилне робе. У павиљону Задужбине
Николе Спасића биле су изложене дуванске прерађевине и произво-
ди дуванске индустрије.47 Изложбене активности у националним па-
виљонима страних земаља састојале су се од излагања производа од
керамике, порцелана, кристала и стакла у павиљону Чехословачке,
док су у румунском павиљону представљени индустријски производи
намењени пољопрвреди.48
У павиљону Мађарске доминантан сегмент изложбе чинили су
производи удружених подрума и винограда Пиваре Дребер. Отворе-
ни простори комплекса, као и раније, служили су за представљање ин-
дустријских машина већих габарита, а забележено је да је у односу на
Јесењи сајам присутан већи број мањих павиљона приватних фирми,
њих око двадесетак. Остаје оцена да је Сајам посетило око 100.000
људи и да је било учесника из 13 страних земаља.49
Прва међунаро�на ваз�ухо�ловна изложба је трајала од 28. маја до
13. јуна 1938. године и приређена је под директним покровитељством
кнеза Павла Карађорђевића. Изложба је одржана у свим павиљонима
како домаћим, тако и страним, а поред земаља које су имале своје
павиљоне у оквиру комплекса, на изложби су учествовале и Енгле-
ска, Француска, Пољска, САД, Холандија и Немачка. Током изложбе
46 Стеван Поповић, ,,Пролетњи сајам у Београду“, Београ�ске о�ш�инске но-

вине, 5–6 (мај–јун 1938): 318. УБ М Ч 168 фонд 56, бр. 1–12.
47
Стеван Поповић, ,,I Београдски међународни пролећни сајам“, Београ�ске
о�ш�инске новине, 5–6 (мај–јун 1938): 349. УБ М Ч 168 фонд 56, бр. 1–12.
48 Ibid.
49 Ibid., 350.
265
Слика 11. Ваздухопловна изложба
одржани су и бројни дефилеи домаћих и страних група, као и велики

међународни аеро-митинг.50
Паралелно са одржавањем Међународне ваздухопловне излож-
бе, на Београдском сајмишту је током вечерњих часова организован
и народни фестивал песама и игара. Вечери народног фестивала биле
су организоване тако да прикажу песме и игре из свих крајева Краље-
вине, а листови дневне штампе извештавали су о овим догађајима и
најављивали предстојеће наступе.51
Други београ�ски јесењи сајам узорака одржан је од 9. до 19. сеп-
тембра и окарактерисан је као најуспешнија изложба одржана на
Београдском сајмишту. Како се наводи у чланку Стевана Поповића,
објављеном у часопису БОН септембра 1938. године, укупна излагачка
површина павиљона износила је 24.795 m², уз рекордан број излагача,
њих 910, од којих 474 домаћих и 436 страних излагача из 16 земаља,
при чему је Турска први пут на Сајмишту отворила свој национални
павиљон.52
50
Стеван Поповић, ,,Прва Међународна ваздухопловна изложба“, Београ�ске
о�ш�инске новине, 5–6 (мај–јун 1938): 430. УБ М Ч 168 фонд 56, бр. 1–12.
51 ,,Завршне вечери народног фестивала“, Поли�ика, 12. 6.1 938, 17, П 2484
1938 06 12 017.
52 Стеван Поповић, ,,II Београдски јесењи међународни сајам узорака“, Бео-
гра�ске о�ш�инске новине, 9 (септембар 1938): 594. УБ М Ч 168 фонд 56, бр.
1–12.
266
Као и ранијих година стране земље су користиле своје национал-

не павиљоне за приказивање карактеристичних националних произ-
вода, па су тако у италијанском павиљону били представљени инду-
стријски производи ове земље. Слично томе Румунија је приказива-
ла пољопривредне машине и справе, а Чехословачка своју металну
индустрију и индустрију прецизне механике. За разлику од претход-
них година, Француска је закупила скоро читав павиљон Задужбине
Николе Спасића и у њему презентовала своју туристичку понуду. У
мађарском павиљону били су приказани производи текстилне и кож-
не индустрије, док је Турска у свом павиљону углавном представила
пољопривредне медитеранске производе и дуван.53
Међунаро�на изложба �ечје заш�и�е организована је на Београд-
ском сајмишту као прва своје врсте у Европи, у периоду од 1. до 25.
октобра. У павиљону Задужбине Николе Спасића су били приказани
графикони који показују здравствену статистику балканских земаља,
рад на заштити деце у овим земљама и стање демографије и здрав-
ствених институција у поређењу са другим земљама у Европи. Умет-
нички део изложбе је садржао дела академског сликара Михајла Пе-
трова, а његови радови су такође били изложени и у павиљону Задуж-
бине Николе Спасића. У павиљону број два је била смештена изложба
која је настала здруженим радом Београдске општине, Београдске
секције Уније за заштиту деце, Дравске секције Уније за заштиту деце
и Државне дечије заштите Савске бановине.54
Прва земаљска зана�лијска изложба отворена је на Београдском
сајмишту 8. октобра под покровитељством кнеза Павла. Како се наво-
ди у чланку БОН-а објављеном новембра 1938. године, Милан Стоја-
диновић, председник Занатске коморе, одржао је говор на свечаном
отварању изложбе. Укупно је било 575 излагача, а изложбе су биле
распоређене у првом, трећем, четвртом и петом националном па-
виљону Краљевине Југославије, затим у централној кули и у павиљо-
ну Задужбине Николе Спасића. У првом павиљону били су смештени
кујунџије, казанџије, књиговесци, сефиџије, мидери и часовничари –
углавном занатство јужне Србије.55 У трећем павиљону своје произ-
воде су презентовали ливци, лимари, чамџије, инсталатери, димнича-
ри, керамичари, обућари, грађевинари, грнчари, колари, штампари,
53 Ibid.
54
Стеван Поповић, ,,Међународна изложба дечје заштите“, Београ�ске
о�ш�инске новине, 10 (октобар 1938): 789. УБ М Ч 168 фонд 56, бр. 1–12.
55 Стеван Поповић, ,,I Земаљска занатлијска изложба“, Београ�ске о�ш�инске
новине, 11 (новембар 1938): 808–809. УБ М Ч 168 фонд 56, бр. 1–12.
267
фотографи, керамичари, ковачи и казанџије. У четвртом павиљону су

били смештени бомбонџије, посластичари, месари, кобасичари, пле-
тари, фризери, папучари и јувелири, а у петом павиљону шеширџије,
модескиње, кројачице, крзнари, ћурчије, јорганџије, абаџије и ташна-
ри. У централној кули је била организована изложба ручних радова
занатских школа, док су у павиљону Задужбине Николе Спасића били
представљени целокупан пропагандни материјал, занатска читанка и
литература. Током изложбе, у павиљону Задужбине Николе Спасића
је била организована и прослава поводом 50 година од оснивања
прве занатлијске организације у Србији.56
На Београдском сајмишту су се такође организовале и спортске
манифестације и мечеви. Током 1938. године, тачније 22. јануара, све-
чано је отворено зимско тениско игралиште у првом павиљону и на
њему је одиграно неколико мечева.57
Први бокс меч одржан је на Сајму 23. јануара 1938. године у
трећем националном павиљону Краљевине Југославије пред око
3.000 гледалаца.58
Такође су биле организоване и музичке представе. Наиме, 10. и
11. априла 1938, три највеће југословенске филхармоније, из Београ-
да, Љубљане и Загреба, приредиле су два велика концерта у трећем
националном павиљону Краљевине Југославије са 220 извођача пред
око 7.000 слушалаца, што је био први такав концерт одржан у Краље-
вини Југославији.59 Такође, у Филипсовом павиљону су вршени теле-
визијски преноси који су се емитовали уживо, а први такав пренос
извршен је 9. септембра 1938. године.60
4.3. Манифестације 1939. године
Због политичке ситуације у Европи излагачка делатност је била знатно

мања него претходних година, како у погледу броја одржаних мани-
фестација, броја страних земаља које су узеле учешће на изложбама
56 Ibid., 809–810.
57 ,,Јуче је свечано отворен тенис терен на сајмишту“, Поли�ика, 23. 1.
1938,18, П 2484 1938 01 23 018.
58 ,,Један редак боксерски подвиг“, Поли�ика, 24. 1. 1938, 14, П 2484 1938 01
24 014.
59 Стеван Поповић, ,,Првих шест месеци у животу Београдског сајма“, Бео-
гра�ске о�ш�инске новине, 3 (март 1938): 175. УБ М Ч 168 фонд 56, бр. 1–12.
60 ,,На сајмишту је јуче извршена успела проба с телевизијом“, Поли�ика, 10.
9. 1938,7, П 2484 1938 09 10 007.
268
и броја излагача, тако и посетилаца. О одржаним манифестацијама,

као и ранијих година, највише извештаја је написао Стеван Поповић у
часопису БОН, тако да из тих текстова стичемо најбољи увид у одржа-
не манифестације.
Прва манифестација одржана је у априлу месецу (са закашњењем,
с обзиром да је излагачка делатност 1938. године почела у јануару) и
том приликом је одржан Међунаро�ни салон ау�омобила заједно са
Изложбом �у�ева и �уризма. Изложба је трајала од 1. до 8. априла,
а број излагача на Салону аутомобила био је 89, односно 25 излагача
на изложби путева и туризма, при чему је забележена посета од око
32.000 посетилаца. Заузета излагачка површина је била већа него на
претходном салону и износила је 10.400 m², на којој су била изложена
укупно 422 различита примерка моторних возила. Свечано отварање
изложбе је одржано, као и ранијих година, у павиљону Задужбине
Николе Спасића, док је отварање изложбе путева и туризма изврше-
но у првом националном павиљону Краљевине Југославије, у коме
је изложба и била смештена. Салон аутомобила био је организован
у другом, трећем и четвртом националном павиљону Краљевине Ју-
гославије, као и у италијанском павиљону и на отвореном простору
између павиљона.61
Други београ�ски �ролећни сајам одржан је у периоду од 15. до 24.
априла. Из текста Стевана Поповића објављеном у часопису БОН маја
1939. године сазнајемо да је и на овом сајму забележен пад у погле-
ду броја излагача и посетилаца. На укупној излагачкој површини од
20.018 m² било је смештено 375 излагача и то 205 домаћих и 170 изла-
гача из иностранства. Број страних земаља на Сајму остао је исти као и
претходне године – 14, али се бележи пад у броју излагача из Францу-
ске и САД, док су излагачи из Енглеске потпуно изостали. Највише изла-
гача било је из Немачке (76), а први пут се на Сајмишту појављују изла-
гачи из Летоније. Укупан број посетилаца износио је око 55.000 људи.62
Свечаност отварања Пролећног сајма одржана је у павиљону
Задужбине Николе Спасића уз присуство великог броја министа-
ра, краљевог изасланика, изасланика патријарха, гувернера Народ-
не банке, београдског надбискупа и представника београдских
привредних и културних установа. У мађарском павиљону је била при-
61 Стеван Поповић, ,,Пролетње манифестације на Београдском сајмишту“,

Београ�ске о�ш�инске новине, 4 (април 1939): 168. УБ М Ч 168 фонд 57, бр.
3–12.
62 Стеван Поповић, ,,II Београдски пролетњи сајам“, Београ�ске о�ш�инске
новине, 5 (мај 1939): 225. УБ М Ч 168 фонд 57 бр. 3–12.
269
ређена изложба ретких и драгоцених књига, а у румунском павиљону

изложба посвећена туризму и пољопривреди, док је Италија у свом
павиљону углавном презентовала путничке и теретне аутомобиле. У
првом националном павиљону Краљевине Југославије била је смеш-
тена изложба путева и туризма, уз акценат на поморским пароброд-
ним пловидбама, а у другом павиљону су традиционално представље-
ни намештај и музички инструменти. Трећи павиљон је био испуњен
производима домаће и стране индустрије, док су у петом били пред-
стављени производи од коже, текстила, гуме, керамике, сребра и зла-
та. У централној кули су били изложени производи прехрамбене инду-
стрије и алкохолних пића, а у павиљону Задужбине Николе Спасића су
биле приређене изложбе Српског планинарског друштва и пољских
железница. Отворени простор сајамског комплекса био је у великој
мери искоришћен за приказивање читавих инсталација практичних
примена алата и машина.63
Други фес�ивал наро�них игара и �есама одржан је под покрови-
тељством председника Београдске општине господина Владе Илића.
Фестивал је трајао од 18. до 31. маја и био је смештен у трећем нацио-
налном павиљону Краљевине Југославије капацитета око 3.500 места
за посетиоце. Свечано отварање одржано је 18. маја увече уз дефиле
свих учесника из разних крајева Краљевине Југославије.64
Трећи београ�ски јесењи сајам узорака одржан је од 14. до 23. ок-
тобра 1939. године. Након првобитног одлагања услед избијања рата,
одржавање и организовање Сајма је доведено у питање. Први плани-
рани термин манифестације био је од 7. до 17. септембра, али је услед
геополитичких прилика управа Сајма одлучила да тај термин одложи,
али не и да га потпуно откаже.65 Под утицајем ратног сукоба и еко-
номских прилика у Европи, настављен је пад у погледу броја излагача,
тако да је њихов број износио 223 домаћих и 289 излагача из страних
земаља. Излагачи су долазили из Немачке, Италије, Румуније, Турске,
Чешко-моравског протектората, Енглеске, Француске, Швајцарске,
Данске, Шведске, САД и Бугарске.66
63 Ibid., 226.
64 Стеван Поповић, ,,Други фестивал народних игара и песама на београд-
ском сајмишту“, Београ�ске о�ш�инске новине, 5 (мај 1939): 307. УБ М Ч 168
фонд 57, бр. 3–12.
65 Стеван Поповић, ,,III Београдски јесењи сајам узорака“, Београ�ске
о�ш�инске новине, 10 (октобар 1939): 594. УБ М Ч 168 фонд 57, бр. 3–12.
66 Ibid., 595.
270
Највећу пажњу привукао је велики новоотворени павиљон Не-

мачке у којем је била смештена изложба предмета металне инду-
стрије, електротехничких производа, као и производа од порцелана
и пластике.
У павиљону Италије су били представљени електрични апарати,
бицикли, играчке, радио-апарати, оптичка опрема и производи од ке-
рамике.67 У турском павиљону су били изложени производи од свиле,
трикотаже, лончарија, производи од маслина и биља, као и приказ
туристичких потенцијала Турске. У некадашњем павиљону Чехосло-
вачке, коме је услед политичких промена назив промењен у павиљон
Чешко-моравског протектората, била је приређена колективна из-
ложба о привредној делатности ове земље. У румунском павиљону
су били изложени карактеристични производи румунске привреде,
нарочито пољопривреде, рударства и шумарства, као и нафте и ње-
них деривата. Изложба у националном павиљону Мађарске је била
посвећена домаћој кућној радиности мађарског сељака.68
У националним павиљонима Краљевине Југославије су организо-
ване изложбе сличне ранијим годинама, те су у првом павиљону били
смештени текстил, ћилимарство и народна везива, а у другом павиљо-
ну је била изложба намештаја, канцеларијског прибора и музичких ин-
струмената. У трећем павиљону су били изложени производи тешке
индустрије, у четвртом прехрамбена индустрија, а у петом колектив-
на изложба светске радио-индустрије. Централна кула је послужила
за изложбу Управе државних монопола, малопродавница дувана и
пошта, док је у павиљону Задужбине Николе Спасића био приређен
Сајам књига, а на првом спрату је организована продајна изложба
слика. Како се наводи у чланку Стевана Поповића, објављеног у ча-
сопису БОН октобра 1939. године, услед великог успеха Сајма књига
и продајне изложбе слика одлучено је да се у наредним годинама на-
стави пракса организовања оваквих манифестација. Сајамску понуду
је допуњавао велики број приватних павиљона, њих двадесетак, међу
којима се издвојио Филипсов павиљон у коме је организована презен-
тација радио-апарата.69
67 Ibid.
68 Ibid., 597.
69 Ibid.
271
4.4. Манифестације 1940. године
Трећи београ�ски �ролећни сајам одржан је под велом неизвесности,

како наводи Стеван Поповић у чланку објављеном у БОН-у априла
1940. године, услед све заоштренијих међународних државно-по-
литичких односа. Рат је попримао све веће размере и ширио се на
друге државе, међутим, управа Сајма је донела одлуку да се Про-
лећни сајам ипак одржи у периоду од 13. до 22. априла, а као мера
привлачења излагача донето је решење о снижавању цене закупнине
штандова.70 Осим Немачке која је била и најзаступљенија по броју из-
лагача (128), на Сајму су учествовале још и Мађарска, Чешко-морав-
ски протекторат, Бугарска, Румунија, Италија, Шведска, Француска и
САД. Распоред изложених производа је направљен на сличан начин
као и током претходних сајамских изложби, тако да су у првом наци-
оналном павиљону Краљевине Југославије били изложени асортиман
текстилних производа, ћилимарство, намештај, књиге и музички ин-
струменти. У другом павиљону били су заступљени производи мета-
лургијске индустрије, машине, мотори, електроника и пећи. Највећи,
трећи павиљон, био је у потпуности намењен немачкој аутомобилској
и моторној индустрији, а аутомобили и мотори били су изложени и у
четвртом павиљону. Бугарска колективна изложба била је приређена
у петом националном павиљону Краљевине Југославије и састојала
се од металне галантерије, пећи и козметике. Као и ранијих година,
сајамску понуду су употпуњавали производи излагани у павиљонима
приватних фирми.71 Укупан број излагача био је 519, од чега 209 до-
маћих и 310 страних.72
Изложба бугарског и југословенског задругарства је одржана на
Београдском сајмишту у четвртом националном павиљону Краљеви-
не Југославије. Изложба је отворена 16. јуна и служила је за прика-
зивање развоја задругарства у ове две земље. Састојала се од фото-
графија, слика и графикона које су припремили Главни савез српских
земљорадничких задруга и бугарско задругарство, како се наводи у
тексту Стевана Поповића, објављеног у БОН-у јуна 1940. године.73
70 Стеван Поповић, ,,Поводом овогодишњег Београдског пролећног сајма“,

Београ�ске о�ш�инске новине, 5 (мај 1940): 421. УБ М Ч 168 фонд 58, бр. 1–12.
71 Ibid., 423.
72 Ibid., 427.
73 Стеван Поповић, ,,Изложба бугарског и југословенског задругарства у Бе-
ограду“, Београ�ске о�ш�инске новине, 6 ( јун 1940): 615. УБ М Ч 168 фонд 58,
бр. 1–12.
272
Че�вр�и јесењи међунаро�ни сајам у Београду је одржан у перио-

ду од 7. до 16. септембра. Свечаност отварања Четвртог међународ-
ног јесењег сајма одржана је у павиљону Задужбине Николе Спасића
у присуству великог броја званичника власти и привредних произ-
вођача.74 За потребе Четвртог јесењег сајма Италија је свој павиљон
изнајмила Бугарској, а сопствену изложбу приредила у изнајмљеном
трећем националном павиљону Краљевине Југославије.75 Распоред
излагача у националним павиљонима Краљевине Југославије органи-
зован је по утврђеном систему, тако су се у првом павиљону нашли
излагачи производа од текстила, а изложени су и ручни радови до-
маће индустрије. У другом павиљону излагани су намештај и музички
инструменти, а у трећем како је већ наведено, била је приређена ко-
лективна изложба производа из Италије, међу којима је било најраз-
новрснијих производа од текстила, занатских производа, уметничких
дела, пољопривредних машина, тешке индустрије, електротехнике,
а била је представљена и туристичка понуда Италије. У четвртом па-
виљону била је организована туристичка изложба Краљевине Југосла-
вије, али су ту били изложени и производи прехрамбене индустрије и
алкохолних пића. У петом павиљону била је смештена колективна из-
ложба Грчке, уз презентовање њиховог занатства, пића, тепиха, као и
колективна словачка изложба коже, текстила, разбоја, галантерије и
резбарије у дрвету.76
У мађарском павиљону били су приређени модна ревија и приказ
производа од коже и текстила, док је изложба у турском павиљону
била усмерена ка презентовању јужног воћа и ликера. Румунски па-
виљон је представио пољопривредне машине, слично као и павиљон
Чешко-моравског протектората. У немачком павиљону такође су
били приказани производи тешке металне индустрије и производи од
челика.
Број фирми које су имале своје приватне павиљоне у склопу Сај-
мишта порастао је на 23, а остало је забележено да је Јесењи сајам
посетило 40.000 људи, што је оцењено као још једна успешна манифе-
стација одржана на Сајмишту.77
Уједно је то била и последња изложба организована у овом ком-
плексу и последњи период кад је комплекс имао намену за коју је
74 Стеван Поповић, ,,IV Јесењи међународни сајам у Београду“, Београ�ске
о�ш�инске новине, 9 (септембар 1940): 727. УБ М Ч 168 фонд 58, бр. 1–12.
75 Ibid., 726.
76 Ibid., 729.
77 Ibid., 730.
273
пројектован, као место сусрета и презентовања најсавременијих

остварења, а уједно и место привредног, културолошког и економ-
ског развоја.
5. Закључна разматрања
Полазни циљ овог рада представљали су истраживање и анализа при-

марних извора, првенствено архивске грађе, ради стварања целокуп-
не слике о настанку и развоју првог комплекса Београдског сајмишта
у периоду између два светска рата. Током рада су у извесној мери
расветљени и појединачни сегменти и етапе карактеристичне и важ-
не за разумевање динамике изградње и развоја комплекса. Његова
изградња је била важан корак у процесу урбанистичке и архитектон-
ске трансформације Београда у модерну европску престоницу, након
страдања у Првом светском рату и преузимања улоге престонице
нове, знатно пространије државе. Оснивањем модерног сајмишта
град је такође добио и важно место домаћих и међународних сусре-
та, презентовања и размене напредних идеја и најсавременијих до-
стигнућа привреде, науке и технике, као и поприште других друштве-
них и културних догађања.
Комплекс представља истинско сведочанство о томе да је током
тридесетих година 20. века Београд заиста постао град који је успео
да искористи свој повољан географски положај и постане значајно ме-
сто привредног повезивања. У прилог томе говори велики број мани-
фестација које су одржане у склопу комплекса у периоду између 1937.
и 1940. године. Наиме, током четири године колико је комплекс ко-
ришћен као место одржавања манифестација, на Сајмишту је одржа-
но на десетине сајамских изложби, фестивала и спортских догађаја, а
о одржаним активностима редовно су се писали новински извештаји
који су објављивани у дневним листовима међуратног Београда. Они
говоре о великом економском и техничком полету, као и о модерни-
зацији земље и значајни су за разумевање друштвеног и културног на-
претка тадашње Краљевине Југославије. Сајмиште је било и поприште
и епицентар изузетно значајних културних дешавања, а сходно томе
је постало и сведок свих нематеријалних аспеката културе времена у
коме је настало. У прилог томе говоре одржане манифестације, међу
којима треба истаћи Други београдски јесењи сајам узорака, изложбу
која је оцењена као најуспешнији догађај у склопу кога су изложена
најсавременија техничка достигнућа тог периода. Сходно томе, сам
274
комплекс је имао међународни значај за развој привреде и техничке

културе. Такође, од великог значаја су и фестивали народних игара и
песама одржавани у склопу Сајмишта, који потврђују културолошки
значај који је комплекс имао пре рата. Стога и сам простор поседује
вишеслојне карактеристике важне за укупан развој друштва за које
би требало наћи места у његовој обнови и будућој презентацији Сај-
мишта као споменичког комплекса.78
Други светски рат је за комплекс Сајмишта значио деградацију и
трансформацију у концентрациони логор, у коме је током трајања
рата било укупно 31.972 заточеника, а укупан број страдалих износи
10.636 људи.79 Наиме, након капитулације Краљевине Југославије и
њене окупације од стране Немачке извршена је подела државе којом
река Сава поново постаје граница, сада између Краљевине Југосла-
вије и новоформиране Независне државе Хрватске (НДХ). Тиме се
комплекс Београдског сајмишта формално нашао на територији НДХ,
али је управљање обалама река остало у надлежности немачких оку-
пационих власти.80
За саму физичку структуру комплекса трансформација у логор зна-
чила је и претварање сајамских павиљона у места страдања и патњи,
као и њихово адаптирање како би добили нове функције. Том прили-
ком је порушен и известан број мањих павиљона приватних фирми.
Окончање Другог светског рата је донело даље пропадање ком-
плекса, рушење већег дела зграда и трајно нарушавање првобитне
композиције. Девастација комплекса је настављена све до данашњих
дана и проглашења комплекса за културно добро, у тренутку када је
структура Сајмишта доведена до непрепознавања и када је очувана
свега једна трећина павиљона и то у веома руинираном стању. Оста-
ли су само поједини трагови постојања некада велелепног сајамског
комплекса, чија су урбанистичка концепција и обликовање павиљона
следили тадашњу прогресивну европску модернистичку архитектуру.
Због наведеног ратног и каснијег вишедеценијског уништавања и
губитка материјалних трагова физичке структуре комплекса, који би
78 Мirjana Roter Blagojević i Мarta Vukotić-Lazar, ,,Renewal of a destroyed
authenticity? Significance of the Оld Fair grounds and the New Military
headquarters restauration for preservation of cultural and architectural identity
of Belgrade”. У Прос�ори �амћења: зборник ра�ова / Spaces of Memory:
collection of works, Том 1 – Архи�ек�ура /Architecture, ур. Александар Кади
јевић и Милан Попадић (Београд: Филозофски факултет, 2013), 307–321.
79 Милан Кољанин, Немачки логор на Београ�ском сајмиш�у 1941-1944
(Београд: Институт за савремену историју, 1992), 450.

80 Бајфорд, С�аро сајмиш�е: мес�о сећања, заборава и с�орења, 33.
275
својим постојањем сведочили о првом модернистичком комплексу у

Београду, сачувана архивска грађа, у виду планова, старих фотогра-
фија, новинских чланака и слично, представља непроцењиви, и често
једини, примарни извор и аутентични доказ о настанку, изгледу и жи-
воту сајамског комплекса, важног за разумевање развоја и модерни-
зације националне архитектуре и урбанизма у периоду између два
рата. Ова грађа је посебно важна за реконструкцију и упознавање са
важним техничким достигнућима презентованим на Сајмишту, самим
карактером простора, достигнутим степеном привредног развоја и
техничке културе, као и другим друштвеним и културним манифеста-
цијама које су се одиграле у овом слојевитом комплексу којим је град
започео своје ширење на леву обалу Саве и трансформисање у мо-
дерну европску престоницу.
276
Извори
1. Историјски архив Београда (ИАБ), фонд (22) Скупштина општинe

Нови Београд, кутије 1 и 2; фонд (1180) Скупштина општине Земун,
кутијe 249/565 и 249/564.
2. Музеј града Београда (МГБ), збирка Урбанизам и архитектура.
3. Универзитетска библиотека (УБ), Београ�ске о�ш�инске новине (БОН)
УБ М Ч 168 фонд 55 бр. 4/6, фонд 55 бр. 9–12, фонд 56 бр. 1–12, фонд
57 бр. 3–12, фонд 58 бр. 1–12 Време, М VII 382/1936.
4. Архива листа Поли�ика, П 2484.
5. Приватна колекција Милоша Јуришића.
Слика 1. Историјски архив Београда, Скупштина општине Земун (1180),

к. 249/564.
Слика 2. Колекција Милоша Јуришића.
Слика 3. Историјски архив Београда, Скупштина општине Нови Београд
(22), к. 1 и 2.
Слика 4. Историјски архив Београда, Скупштина општине Земун (1180),
к. 249/565.
(22), к. 1 и 2 и Скупштина општине Земун (1180), к. 249/565.
Слика 6. Вукотић Лазар, Марта. „Старо Београдско сајмиште: оснивање и
изградња“. Го�ишњак Музеја гра�а Београ�а, LI (2004): 163. Интервен-
ције на плану и легенда су дело аутора рада.
(22), к. 1 и Скупштина општине Земун (1180), к. 249/565.
Слика 9. Музеј града Београда, Ур 397.
Слика 10. Музеј града Београда, Ур 2129.
1. Бајфорд, Јован. С�аро сајмиш�е: мес�о сећања, заборава и с�орења.

Београд: Београдски центар за људска права, 2011.
2. Вукотић Лазар, Марта. С�аро Београ�ско сајмиш�е. Београд:
Урбанистички завод Београда, 2007.
3. Вукотић Лазар, Марта. „Старо Београдско сајмиште: оснивање и из-
градња“. Го�ишњак Музеја гра�а Београ�а, LI (2004): 143–169.
277
4. Вукотић Лазар, Марта и Јасмина Ђокић. ,,Complex history as a source

of planning problems: Old Belgrade Fairground”. Spatium, 13–14 (2006):
34–40.
5. Вукотић Лазар, Марта и Ротер-Благојевић, Мирјана. ,,The 1923
Belgrade Master Plan – historic town modernization“. Planning
perspectives, 33, 2 (2017): 271–288.
6. Вуксановић Мацура, Злата. Сан о гра�у: Међунаро�ни конкурс за
уређење Београ�а 1921 – 1922. Београд: Орион Арт, 2015.
7. Кољанин, Милан. Немачки логор на Београ�ском сајмиш�у 1941–1944.
Београд: Институт за савремену историју, 1992.
8. Маневић, Зоран. Лексикон ср�ских архи�ека�а XIX и XX века.
Београд: Грађевинска књига, 2008.
9. Михајлов, Саша. Рајко М. Та�ић 1900–1979. Београд: Завод за зашти-
ту споменика културе града Београда, 2013.
10. Roter Blagojević, Мirjana i Мarta Vukotić-Lazar. ,,Renewal of a destroyed
authenticity? Significance of the Оld Fair grounds and the New Military
headquarters restauration for preservation of cultural and architectural
identity of Belgrade”. У Прос�ори �амћења: зборник ра�ова / Spaces of
Memory: collection of works, Том 1 – Архи�ек�ура /Architecture, уред-
ници Александар Кадијевић и Милан Попадић, 307–321. Београд:
Филозофски факултет, 2013.
11. Секулић, Александар. „Први Београдски сајам између Првог и Другог
светског рата“. Го�ишњак Музеја гра�а Београ�а, IV (1957): 587–596.
12. Татић, Дарко. ,,Рестаурација урбанистичког комплекса старог сај-
мишта у Београду“. Изгра�ња, 3 (2003): 84.
278
Stefan S. Slavić
University of Belgrade, Faculty of Arhitecture, Doctoral academic studies,
Belgrade
CONTRIBUTION TO THE STUDY OF CONSTRUCTION OF BELGRADE

FAIRGROUND AND THE EVENTS IT HOSTED UNTIL 1940
Since the article contains research and analysis of the available

material on construction of the complex of the Old Belgrade Fairground,
the importance of the research lies in the better understanding of the
stages in the construction of the first modernist complex in Belgrade and
the significance of the events held within the complex for the industrial,
technical and cultural development of the city. Based on the historiographical
method, the aim of the research is reflected in discovery and presentation
of the sources that are important for understanding of the structure of the
complex at the time of its construction, which is important from the aspect
of the modern activities in the field of restauration of the complex and its
reintegration in the urban life of the city. The complex itself was created
in response to the need for space that would be used to present the most
modern achievements of the mankind and creation of space where the
business worlds of the East and the West would meet. Therefore, the land
next to the newly constructed Bridge of King Aleksandar was chosed as the
most appropriate location for the construction of the complex that would
become a gathering place. Concept design for the Fairground produced by
architects Milivoje Tričković, Rajko Tatić and Đorđe Lukić and it represented
a modernist construction with a central square and a tower, which would
become a recognisable landmark within the structure of the city. The
preserved plan of the urban composition, which was the base for further
development of the complex structure, represents an important testimony
of the development of modernism in Belgrade. The construction itself and
further development of the complex represented an important segment of
the social activity, so the works on the Fairground were regularly monitored
and published in the newspapers of the post-war Belgrade. The speed with
which the Fairground was constructed was a testimony of the technical
advancement characterised by a modernist approach to the construction of
the complex. Since the complex was envisioned as a place of international
gatherings, foreign countries also participated in the construction of their
national pavilions. The countries that constructed their own pavilions
included Romania, Hungary, Italy and Czechoslovakia, thus completing
the structure of the space that would host numerous events in the period
of four years. The surviving layouts of the individual pavilions represent an
important, and often the only evidence of the architectural characteristics
of the space with which Belgrade began its expansion onto the left bank of
279
the Sava river. The period in which the Fairground existed was characterised
by continuous development of the complex and dynamic construction of
the new exhibition pavilions not just by foreign countries, but by private
companies as well. The completion of the development of the Belgrade
Fairground complex resulted in a physical structure consisting of five national
pavilions of the Kingdom of Yugoslavia (the construction of the sixth pavilion
was only commenced, but not completed), central tower, national pavilions
of Italy, Romania, Hungary, Czechoslovakia, Turkey and Germany, pavilion
of the Nikola Spasić Foundation, Philips pavilion, building of the Fairground
Administration, parachute tower and a dozen of smaller private company
pavilions. The dynamic development of the physical structure of the complex
was followed by even more dynamic sequence of international events at the
Belgrade Fairground. It is definitely worth emphasizing the First Belgrade
Fair held in 1937 as the first event realised in the newly constructed complex.
The daily press covered all the events at the exhibition and that practice
continued for all the following events at the Fairground, thus preserving
an immeasurably valuable evidence of the industrial, economic and cultural
impact of the Fairground on the life in the former Kingdom of Yugoslavia.
Apart from the articles, surviving photographs also represent an important
source of information on the character of the space and the activities held
within the complex created as the place for international gatherings. War
devastations in the World War II drastically changed the role of the complex
in the life of the city and its residents and made indelible scars on it. Because
of the devastation and destruction of the material elements of the structure
of the Belgrade Fairground complex, archival material represents the most
direct evidence of the creation and existance of the first modernist complex
in Belgrade.
Key words: Belgrade Fair, technical culture, modernisation, cultural
heritage

280
announcement udc 7.025(497.11)
711.4 (497.11)
Zorica Vuković1
Università degli studi di Firenze, DIDA – Scuola di Architettura
URBAN FABRIC AS PERFORMATIVE SPACE:

SEQUENCE OF NEW CULTURAL IDENTITY IN THE CITY
OF BELGRADE
Abstract
This article presents a synthesis of the research and possible archi-
tectural project integration in the area between the Sava waterfront
and Kosančićev venac hillside in Belgrade. The study and the analysis
aim to give a thorough explanation and reveal the motives behind
the decades of continuous discontinuity in Belgrade’s oldest neigh-
bourhood and give an insight into the important historical and urban-
istic developments of the city. The main goal is to provide a practi-
cal explanation for the complexity of the Sava waterfront area and
Kosančićev venac, offering a potential pragmatic architectural solu-
tion, based on spatial limitation defined by the Detailed Regulation
Plan. This plan provides an active protection of the zone with con-
temporary approaches to development of structures and new urban
elements in this location. One of the main priorities is increasing cul-
tural awareness and improving cultural identity of the Belgrade’s old-
est neighbourhood with introduction of cultural facilities. Performing
Arts Center K13 fits in the physical parameters of the city’s historical
framework and sets a new sequence of concentrated cultural com-
plex functions. The intervention should rehabilitate the area, creat-
ing a social space that regenerates life and restores memories of the
place. This project is one of the many solutions for the Belgrade’s
waterfront along Karađorđeva Street, whose value lies in the offered
new social scenarios by creating a new city generator for residents
and visitors.
Key words: city, Belgrade, identity, heritage, revitalization
1 zorika.vukovic@gmail.com
281
1. Introduction
Located at the crossroads between the East and the West, caught in a
place where various political, ethnical and cultural currents of our conti-
nent intertwine, Belgrade is one of the oldest and most frequently de-
stroyed towns in Europe. Razed and rebuilt numerous times, its cultural,
artistic and architectural heritage has been endlessly ripped apart and
reshaped. All the major events in European history have unfolded at this
very place. The significance of the Belgrade’s geographical position has
changed several times during various historical periods. Acting sometimes
as a boarder, or just simply lying on the confluence of two rivers — the
Sava and the Danube, this city maintained its original position, refusing
to cease to exist, just like a phoenix, always rising from the ashes. Bel-
grade’s oldest neighbourhood, between Kosančićev venac and the Sava
waterfront, is the subject of this research and the place of proposed archi-
tectural intervention. The complexity of the historical entity and physical
structure of the city is evident in fragments of different cultures that have
remained to this day as traces of the past and physically formed the last
layer at the end of the 19th century. Later development in the remarkably
contrasted Belgrade radically deformed the urban structure of the city
centre. The unevenness of development across the urban area and most
notably, the condition of disconnectedness between Kosančićev venac,
the inner city and the waterfront are confronted in this article. Gradual ur-
ban transformation that happened over time shows us the changes origi-
nating from clear orientation towards Western models and the ambition
of the public authorities to follow after the European trends.
Considering the above-given observations, as well as the examination
of the Belgrade’s potentialities on an urbanistic and architectural scale,
new questions about the potential use of the urban fabric in the histori-
cal context arise. This article will focus on examining the reasons for city’s
neglection, isolation and discontinuity in historical developments for de-
cades, as well as the detailed methodological approach for improvement
and urban revitalization of the researched zone offering an architectural
proposal as a final result.
2. Belgrade: Historical development and beginning

of the city urbanization
At the beginning of the 19th century, Belgrade was a small, ruined and
neglected Ottoman fortification consisting of a civilian settlement with
282
Z. Vuković, Urban Fabric as Performative Space
earthen ramparts with palisades and a moat. It was constructed during

the Austrian rule in the 18th century and reconstructed later by the Otto-
mans. Due to the permanent war threats, the internal clashes in the Ot-
toman Empire and the frequent fires and plague epidemics, the number
of its inhabitants decreased. The trade and the commerce, as well as the
construction of new buildings, stagnated.2 Power and predominance of
the Ottomans started to decrease at the end of the century, preparing
the terrain for new scenarios to be played out at this strategically impor-
tant point.
With regard to urban planning in the 1830s, it is important to note
that due to the unfeasibility of major urbanistic interventions in the
Ottoman-populated parts of the town and the fortress, the planning of
the inner city, taken as a whole, was at a standstill. The interventions in
the Serbian parts of the inner city were limited and restricted to partial
regulations of existing streets and land parcels to allow for the traffic
and relatively orderly layout of the new buildings.3 The clear distinction
between the inner and outer parts of the city, non-regularised Ottoman
Oriental-type inner city and the regularised outer suburbs, as well as the
consequent difference in the planning paradigms, are best recorded in
the Austrian plan produced by captain König4 in 1854.5
In the changing political climate, with the mass exodus of the Otto-
man population, which was finalized in 1867, along with the change of
government and population structure, the town also changed its profile.
Belgrade became the capital of the vassal state of the Principality of Ser-
bia in 1841.6 The gradual conquering of independence and formation of
the renewed Serbia created conditions for the development of civil engi-
neering and forming of the Belgrade Borough. By the time the Ottomans
2 Mirjana Roter-Blagojevic, “The Modernization and urban transformation of
Belgrade in the 19th and early 20th century”, in Planning Capital Cities: Belgrade,
Bucharest, Sofia, eds. Grigor Doytchinov, Aleksandra Đukić and Cătălina Ioniță
(Graz: Verlag der Technischen Universität Graz, 2015), 21.
3 Ljiljana Blagojevic, “Urban regularisation of Belgrade, 1867: Trace vs. Erasure”,
SAJ-Serbian architectural journal, Context-Belgrade, 01 (2009): 29
4 The König plan, Gustav König, War Archives, Vienna, 1854 (KAW. G 1, b 53). So
far, this has been the sole plan that gives a complete, general view of Belgrade
following a series of planned developments, compiled on the basis of the
observations by Austrian Captain Gustav König on a scale of 1:14 600. See: Marta
Vukotić Lazar and Marija Lalošević, Beograd u mapama i planovima od XVIII do XXI
veka (Kartografska gradja) – Belgrade: Maps and Plans From the 18th – 21st Century
(Beograd: Urbanistički zavod Beograda, 2008), 16.
5 Ibid.
6 Ibid.,30.
283
Figure 1. Illustration of Belgrade in 1876 – View from Kalemegdan towards

Kosančićev venac hillside.
had left for good, Belgrade appeared as a hybrid Oriental-Occidental city,

its urban structure swaying between the extant Ottoman morphology
and the constantly escaping European paradigm. With a quite significant
development of the suburbs, the urban structure of Belgrade within the
moat remained most critical, and totally cut off from the rest of the city.7
The person who entirely understood this change and recognised it
as the defining point for the future of Belgrade as a European city, was
University Professor Emilijan Josimović.8 In the period 1864–1867, in a
detailed geodetic survey, he documented for the first time the exact
situation and the number of houses and important buildings in the “Old
Town”, with the principal irregularity of disproportionate, congested
and unhygienic urban structure. This fragmented configuration of alleys
with an urban structure of the ancient Turkish mahalas (Turkish word for
“neighbourhood” or “quarter”) and Ottoman public buildings originat-
ing from the 16th century, was to be replaced with a rectangular grid.
7 Ibid.
8 Emilijan Josimović (1823–1897) was the first Serbian urban planner and the
first professor of architecture at Lyceum/Great School in Serbia, known for
drafting the first urban plan of Belgrade in 1867 (“Explanation of the Proposal
for Urban Regularization of that Part of Belgrade which Lies within the Moat”)
See: Branko Maksimović “Arhitektonska teorija Emilijana Josimovića”, Godišnjak
Grada Beograda, III (1956): 295–301.
284
The survey remains the most important and comprehensive document in

terms of ideas and plans for the arrangement of the urban structure of
Belgrade before the reconstruction. Josimović’s initiative to realise a re-
construction project in Belgrade marked a new stage in the development
of the Serbian urban planning; it was a stepping stone for all further work
on the “regulation” of our unsettled boroughs. Josimović’s reconstruc-
tion project for old Belgrade, by its scope and the decisive and deter-
mined changes to erase the inherited excess of orientalism, has become
an undeniable, prominent pattern for all subsequent regulatory plans un-
dertaken in Serbia during the 19th and early 20th century.9
Based on his survey, Josimović prepared the regularisation plan and
published it in 1867 under the title Explanation of the Proposal for Urban
Regularisation of That Part of Belgrade which Lies within the Moat, with
One Lithographic Plan with the Scale of 1/3000.10 This was the first profes-
sional book in the field of urbanism in Serbia, demonstrating how the role
of urban activity could contribute to better living conditions in Serbian
towns.
It was the reconstruction of Vienna as conceived by Franz Joseph I,
and carried out by the architect Ludwig Förster and others in the period
between 1857 and 1870s, that was the most relevant point of reference
for Josimović’s plan. The plan demonstrates the universality of the Euro-
pean planning paradigm of that period, and more precisely, of the ring
principle which was employed in Vienna, yet it clearly brings out the spe-
cific character of Belgrade and introduces it in the proposal for recon-
struction.11 The proposal is based on the plan of the new urban structure
consisting of hundred and nineteen perimeter blocks and a fairly regular
network of streets, suitable for traffic and circulation. In technical terms,
wherever it was possible and practical, the new plan followed the pat-
tern of the principal existing streets, taking care that not many private
properties are affected in a major way by the regularisation, but also se-
curing space for widening of the streets and their incorporation into the
planned network.12 In addition to regularisation of the streets within the
inner part of the city and the ones connecting it with the outer parts, the
plan proposes a kind of a ring, or rather a green belt encircling the town
9 Branko Maksimović “Josimovićeva Rekonstrukcija Beograda u Šancu (Prvi

pokušaji rekonstrukcije starog Beograda van Šanca iz 1842. godine)”, Godišnjak
Grada Beograda, IV (1957): 207.
10 Blagojevic, Urban regularisation of Belgrade, 1867: Trace vs. Erasure, 31.
11 Ibid.
12 Ibid.,34.
285
Figure 2. Emilijan Josimović, Plan of Regularisation of Belgrade, 1867.
along the moat. Josimović planned all the land within the former moat to
be turned into six interconnected public parks of varying sizes. 13
Josimović’s starting point is a well-known model of forming a ring
zone of green and open urban character in place of the demolished ram-
parts, therefore, he introduces what he calls the town wreaths / ghirlanda
della città / gradski venci. The planning of the town wreaths connecting
the parks in the areas of the former moat represents the most charac-
teristic feature of the plan. The wreaths are shaped as a loose sheaf of
traffic roads, riding paths and wide pedestrian promenades set into a
lush plantation landscape of interconnected free-form parks. In this way,
13 Ibid.,35.
286
the proposal provides the most pleasant connection and scenic route be-
tween the banks of the Sava and the Danube rivers, which encircle the
inner town.14
The town wreaths form an innovative seam between the inner and
the outer town, making the connection between the two most attractive
public spaces in the whole city. The line of wreaths clearly emphasized
the frame of the city, by accentuating the centre of Belgrade and divid-
ing the suburbs from it. In the old town of Belgrade these wreaths are
still entirely present. They spread in the direction from the Sava to the
Danube in a continuous line: Kosančićev, Topličin, Obilićev, Andrićev and
Gundulićev venac.
The researched wreath, Kosančićev venac, was and still is one of the
most important wreaths of the city, because of its strategic position on
the Sava waterfront. It’s characteristic dividing path leads from the Sava
bank towards today’s Great Stairs, encircling lower part of the Sava river
slope and following the continuing line of the wreaths. In this way, the
explored slope beneath the Kosančićev venac, the Karađorđeva Street
zone, remained excluded from the previously mentioned inner part of
the city. One of Josimović’s ideas was the construction of a tunnel be-
neath Kalemegdan, which would enable a better connection of the set-
tlements on the Sava and the Danube banks and clear the area beneath
the Belgrade Fortress and along the river banks.15
Some of Josimovic’s ideas were partially incorporated into the later
plans of the regulation, but they were implemented mainly in other parts
of the city, while on the Sava slope only some of the streets were remod-
elled, without making deeper changes in their structure. The only inter-
vention was in the space around the Cathedral Church, where the orthog-
onal scheme of the streets was regulated, and the area of Kosančićev
venac and the Sava bank was left with a previously formed spontaneous
irregular structure.16
In the following decades, until the end of 19th century, the reconstruc-
tion of the inner city central parts and the areas towards the Sava was
carried out in parallel with the rapid development and regularisation of
the parts of the outer city.17 The dynamics of first regulation plan of the
14 Ibid.
15 Mirjana Roter, “Problemi rekonstrukcije i revitalizacije dela Karađorđeve ulice
na potezu Savskog pristaništa”, Edicija Arhitektonika - Arhitektonski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Unapređenje Stanovanja, 8 (1993): 336.
16 Ibid., 337.
17 Blagojevic, Urban regularisation of Belgrade, 1867: Trace vs. Erasure, 38.
287
“Borough in the trench” (Varoš u šancu) in 1878, was followed by geo-

detic plan by engineer Stevan Zarić.18 Despite the concept of the town
wreaths being largely compromised and gradually removed, according to
Zarić’s plan, Kosančićev venac, due to the configuration of the terrain, re-
mained separated from the port zone and the Karađorđeva Street. This
encircled lower part has always had a transportation and trading func-
tion, and its important characteristics are still preserved. With the grow-
ing importance of the Sava waterfront, and the declining significance of
the Danube waterfront, this zone became the largest trade and tourist
gateway of Belgrade of that time and it is still preserved. The settlement
on the Sava slope was expanded soon afterwards, beginning from the
upper part of Kosančićev venac to the waterside of the Sava. The area of
the city was greatly expanded by filling the space next to the river bank,
creating amphitheatrical space, at the bottom of which the railway sta-
tion was built in the 1880s. Population mostly settled in the area outside
the trench, in the locations of today’s neighbourhoods of Savamala and
Palilula, which greatly affected the construction activity in Belgrade.
The proclamation of the Kingdom of Serbia in 1882 saw Belgrade’s
rapid transformation and its growth into a modern city following the
state’s economic growth, foreign investments, and the construction of
the first factories.19 Thereafter, Belgrade saw a phase of unregulated ex-
pansion, primarily due to the illegal construction of suburban low-quality
houses.20 City authorities wanted to overcome the city’s poor state with
the basic goals of modern city traffic, communal infrastructure, new resi-
dential complexes and improved green areas.21 The authorities had to
define a new master plan, so they requested the transformation of the
capital into a more organized structure in the spirit of modern European
urbanism.22
New Master Plan from 1923, operated in three sections: railway traf-
fic, city zones and docks. Senior city architect George Pavlovich Kova-
18 Stevan Zarić was a second-class engineer at the Ministry of Public Works.

This plan of Belgrade was made to meet the requirements of Belgrade’s prima-
ry schools. Stevan Zaric, Belgrade plan drawn for the needs of Belgrade primary
schools - Plan Beograda udesen za potrebe beogradskih osnovnih skola), accessed
on 15. 7. 2019, urbel.com/beograd-kroz-planove/?script=lat
19 Marta M. Vukotic Lazar and Mirjana Roter-Blagojevic, “The 1923 Belgrade Mas-
ter Plan - historic town modernization”, Planning Perspectives, 2, 33 (2018): 272.
20 Ibid.
21 Ibid.,274.
22 Ibid.,275.
288
levsky23 conducted all planning activities. The plan directly addressed

infrastructure problems and utility services, especially of the river and
railway infrastructure, considered vitally important for successful future
planning, growth, and development of the city and the country. In terms
of infrastructure system and utility services, the Master Plan included
construction of a tunnel connecting the old main train station in the west,
in the Sava area, as a transit station and a large railway cargo station, and
port in the north, in the Danube area, thus creating a direct link between
the west and north. It additionally proposed introduction of a new subur-
ban circular railway line for local passenger and cargo transport.24
An important element of the Master Plan was the subdivision and
zoning of the city with site restrictions. The city was divided into suburbs
with residential areas for industrial workers. The aim was to achieve a fa-
vourable arrangement of housing, commercial activities, industry, social
and cultural life, as well as a rational usage of the city’s overall area and
an improved network of infrastructural facilities. In terms of landscap-
ing requirements, the city centre was encompassed by a wide peripheral
boulevard, connected to the boulevard on the river bank, forming a ring
around the city. One of the oldest parts of the city, Kosančićev venac, on
the Sava slope, was envisioned as a terrace – belvedere. In the Terazije
Square area, in the old city centre, a similar majestic terrace with public
buildings was planned towards the Sava embankment.
One of the reasons for the partial implementation of new ideas in
practice was the widespread destruction of the city during the First World
War. The government and city authorities had severe financial difficulties
in securing basic living conditions for an expanding population and, at
the same time, funding the realization of a demanding reconstruction
programme.25 With the building expansion that soon followed, the zone
suffered a significant fallback and it was greatly neglected in terms of
architectural and urban development. In the suburbs, many newly devel-
oped settlements expanded uncontrollably, contrary to regulations and
outside the official city construction area.26
Master Plan was never completely realized because of the Munici-
pality’s financial, legal, and organizational problems and ultimately, the
23 George Pavlovic Kovalevsky was an urban planner and senior city architect.
He is one of the most significant authors who worked in the interbellum period
in Belgrade. See: Vukotic Lazar and Roter-Blagojevic, The 1923 Belgrade Master
Plan - historic town modernization, 278.
24 Ibid., 280.
25 Ibid., 284–285.
26 Ibid., 284.
289
Figure 3. George Pavlovich Kovalevsky – General Urban Plan of Belgrade

from 1923.
World War II, which prevented its implementation. Further development

of Kosančićev venac zone continued after the war, when some of the
buildings of great importance, such as Đumrukana (Customs House)27,
Hotel Kragujevac28, The National Library and the Bridge of King Alek-
27 Đumrukana (Turkish word gümrük for customs), built in 1835, is one of the
most important material elements built in this period within the Belgrade Sava
Port. It’s attributed to Slovak civil engineer Franc Janke, who holds the greatest
credit for the prevailing Western way of thinking in the architecture in Serbia at
that time. The footprint of the building located on the corner of the Karađorđeva
and Great Stairs streets. In terms of physical appearance, Đumrukana was a sin-
gle-storey building with arcades on the façade that formed eleven semi-circular
arches. In 1834, when Serbian capital moved from Kragujevac to Belgrade, Đum-
rukana became the First Regular Theatre (1841–1842). See: Divna Đurić-Zamolo,
Graditelji Beograda 1815-1914 (Beograd: Muzej Grada Beograda, 1981), 52–53.
28 Hotel Kragujevac was probably the most significant building in the vicinity,
supplementing the Customs House. Numerous retail shops, craft workshops,

hotels and residences were built around the hotel. The building was first opened
as a tavern and afterwards it officially became a hotel. It was separated from
Đumrukana only by a narrow passage and according to the characteristics of its
architecture, it belonged to the transitional type between Oriental and Western
architecture. The designer is still unknown. See: Divna Đurić-Zamolo, Hoteli
i kafane iz XIX v. u Beogradu (Beograd: Muzej Grada Beograda, 1988), 41–42;
Roter, Prilog proucavanju nastanka i razvoja naselja na prostoru Savske padine i
transformacije njegovog razvijenog izgleda, 110.
290
sandar I, were destroyed. Other buildings in the vicinity were constantly

rebuilt, replaced or demolished because of their temporary character, il-
legal construction and great shortage of commercial and housing space,
generating an architectural disproportion of the streets. The condition of
the Sava waterfront drastically deteriorated after the construction of the
railway tracks in the beginning of the 20th century, and due to construc-
tion of the new bridge on Sava river (Brankov Bridge).
Currently, the existing urban structure in the area of Kosančićev ve-
nac, is divided into three zones: 1) the first zone includes central zone
with historical buildings: Cathedral Church, The Patriarchate, Elemen-
tary School Kralj Petar I and French Embassy. Other historical buildings
include: Princess Ljubica’s Residence, Dimitrije Krsmanović’s House and
the Hotel Nacional; 2) Second zone consists of the street and buildings
along the former border of the “Borough in the trench”: Kosančićev Ve-
nac, Zadarska Street and residential houses; 3) the third zone includes
Karađorđeva Street and the passenger port on the Sava with numerous
warehouses.29
Set of the remaining dwellings in Karađorđeva Street that represent
important examples of the traditional architectural character of the Ser-
bian housing, are built according to the morphology of the terrain of
the Kosančićev venac slope. According to the date of origin, we can dis-
tinguish four categories of the remaining buildings: 1) residential build-
ings built in the first half of the 19th century – 29, 3 and 39 Karađorđeva
Street; 2) buildings built in the second half of the 19th century – 6, 7, 9,
17 to 19, 21 and 27 Karađorđeva Street; 3) high-rises built between two
wars (1900–1935) – 1, 3, 23, 31, 41 and 43 Karađorđeva Street; and 4)
residential buildings built after World War II – 11, 13, 15, 25, 33 and 35
Karađorđeva Street.30
These, and other buildings in the vicinity, are material evidences of the
historic development of Kosančićev venac as an administrative, residen-
tial and cultural centre of Belgrade. Besides architectural valorisation of
the remaining buildings, the importance of the ensemble of Kosančićev
venac also lies in the non-material elements that define ambient qualities,
natural conditions, historical importance of the studied area.
29 JUP Urbanistički zavod Beograda, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada

Beograda, Plan Detaljne Regulacije Prostorne Celine Kosančićev venac, accessed on
02. 01. 2017, sllistbeograd.rs/pdf/2007/37-2007.pdf#view=Fit&page=1.
30 Mirjana Roter Blagojević, “Problemi rekonstrukcije i revitalizacije dela Karad-
jordjeve ulice na potezu Savskog pristanista”, Edicija Arhitektonika - Arhitektonski
fakultet Univerziteta u Beogradu, Unapređenje Stanovanja, 8 (1993): 339.
291
3. Contemporary conceptions of the city and priorities

for action in preservation of historical centres
During the entire last century, Belgrade has been raising major questions
regarding changes and mutations on its urban territory. The most impor-
tant one is connected to the identity of the city. Is it even possible to attri-
bute such a term to a city itself, especially nowadays, when technological
and contemporary (r)evolution is so fast and could have a greater impact
on it? Different understanding of the contemporary visions of the urban
core and its demand to change, seem to be influential and dominant dur-
ing design process and in architecture in general. Contemporary cities,
as well as the ancient ones, are shaped by geographical position, cultural
level, as well as their individual, traditional and sociological character. For
this reason, the production of elements of which the city is composed
results in a number of images and perceptions trying to represent and
interpret the character of the examined territory. Some of the most im-
portant conceptions of the city such as Belgrade, its identity and how the
urban territory is perceived, conceptualized and designed, are explained
in the works and writings of contemporary architects and theorists.
Relationship between contemporary city and architecture is categori-
cally explained in postmodern urbanism work Architecture of the city, by
Aldo Rossi, where he tackles the issue of identity and the city through
several disciplines such as urban geography, urban topography, architec-
ture, etc. He attempts to use form, drawn from history and context, in or-
der to create or preserve local urban identity. This example can be directly
applied to the Belgrade situation, where connection to historical heritage
is one of the main arguments for its reconstruction. In contrast, in his
work Generic City, Rem Koolhaas decisively dismisses this intention and
rejects strategies of form, space and order in favour of strategies based
upon identity and perception. According to him, identity is very dynamic,
unstable and transitory, and it is able to regenerate itself in order to ad-
dress evolving circumstances. In this very rapid change of architecture
perception, rehabilitation of directly involved public areas bears great
significance. In other words, the current identity of Belgrade, and also
its individual suburbs, is reflected onto our political, economic, and social
actions, so consequently our conception of its identity is transformed.
Also directly related to this are the residents of the city, whose behav-
iour is an indicator of how they identify themselves with the changeable
identities of their surroundings. According to Aldo Rossi, the relationship
between the users and the city, how they feel and orient within it, as
well as the development of their sense of the space, is important. This as-
292
pect constitutes an important feature, which is conceptualization of the

space, and it can be largely based on anthropological studies and urban
characteristics. Kevin Lynch’s The Image of the City also elaborates this
argument that city itself is a powerful symbol of a complex society. The
structure of the city exists not only in physical reality defined by physical
characteristics, but equally in the minds of its inhabitants, with represen-
tations in the minds of its users. An environmental image, introduced by
Lynch, is the generalized mental image of the exterior physical world of
an individual. This image is both product of immediate sensation and of
the memory of past experience, and it is used to interpret information
and to guide actions. Lynch proposes that these mental maps consist of
five elements: 1) paths; 2) edges; 3) districts; 4) nodes and 5) landmarks.
According to Lynch, an environmental image of the city has three compo-
nents: identity (the recognition of urban elements as separate entities),
structure (the relationship between urban elements and other objects,
as well as the observer), and meaning (its practical and emotional value
for the observer). Urban inhabitants should be able to actively form their
own stories and create new activities.31
Historical development plans of Belgrade clearly show urbanistic de-
mand in relation to the city and at the same time, unsuccessful attempts
to restore unity and continuation. Over time, the centre of Belgrade has
shifted, and what was once the only gateway into the town as Belgrade,
now became an exit. In our case, neither the centre nor the periphery
undergo the process of decentralization, but rather a restoring process
to link what has been disconnected.
In development of future cities an interesting approach to architec-
ture and urbanism lies within a concept that follows profit, where most
of the contemporary architecture becomes the product of economics
and politics. The most important thing regarding this approach is the
criticism of politization within the technical issues and vice versa; de-
bates and public reviews, critical dialogues and nurturing of the freedom
of expression are used for that purpose. In that sense, the main goal of
the development of the city, in the neighbourhoods that have long de-
fined their urban framework, is the fight for development and the pro-
motion of the environment in the cities, as opposed to the stagnation of
the problems.32 Similar consideration is found in Koolhaas’ statements,
31 Michiel de Lange, “Review: Kevin Lynch – The Image of the City” in
The Mobile City, accessed on 15. 08. 2019, themobilecity.nl/2009/05/08/
review-kevin-lynch-the-image-of-the-city/.
32 Srđan Gavrilović, Savski Amfiteatar – od ideje do realizacije (Studije primera), 6,
accessed on 10. 06. 2017, www.academia.edu/9178563/Savski_amfiteatar.
293
in which he proposes conceiving urbanism and planning in new ways that

recognize and respond to the global, consumerist society. He affirms the
homogenizing effects of global economy and insists that the process of
globalization is an unstoppable force that cannot be judged on ethical
grounds.33 Possible solutions to this problem can be found in the eco-
nomic approach or in the approach of social interaction of the city, where
city becomes reflection of its users’ possibilities and demands. This is
why, for an example, some quarters of the city develop unaccordingly in
relation to one another, just like in our case, Sava waterfront in regard to
the city centre of Belgrade.
Considering the above-stated, one can understand that all cities are
the same, but differences arise out of the issues related to how we live in
and use the city. Social interaction has a significant role in defining cities
and creating an urban identity, mostly because it’s defined not only by
physical and natural elements but also by urban life. In understanding
Kosančićev venac and Belgrade’s waterfront possibilities and demands,
with the aim of providing possible solutions, public competitions have a
major influence. In these works, we can clearly see attempts for optimal
integration of the city in regards to Sava river as duality or a twin relation-
ship that establishes a secure bond between two heterogeneous entities.
One of the recent competitions for the mentioned locations is Branislav
Redžić’s winning proposal for City Gallery at Kosančićev venac in Belgrade,
where a more blending approach is used in order to integrate the project
into a segment of the slope of Kosančićev venac in a formative, function-
al and ambient sense. The concept emphasizes the unique geographical
position of the gallery and strengthens connections of Kosančićev venac
Street with the slope area in order to activate urban entity and restore
cultural awareness of the location’s importance. Also, in this example,
social interaction plays an important role, as it defines relationship be-
tween users and historical context. Opposite to this concept is the win-
ning competition project of Sou Fujimoto for the new Beton Hala Water-
front Centre which lies on Sava riverbank, near Kosančićev venac hillside.
Main idea of the project is to adopt urbanistic approach that would link
multiple points of attraction on the site by using public transportation
to re-establish connection with the city while obliterating stratification
of historical layer. Facilities defined by this project have more visionary
approach, as they do not seem to form a completely defined space but a
series of sequences by which its development will take place.
33 Mark Gilbert, “On Beyond Koolhaas- Identity, Sameness and the Crisis of City
Planning”, 1, accessed on 21/08/2019, https://www.uibk.ac.at/wuv/pdf/ehem/gil-
bert_city.pdf
294
In order to understand various different approaches for the problem

in question, we shouldn’t turn towards the estrangement and separation
of the urban tissue from the essence of the city but proceed towards
further upgrade of the space. We should rely on the different layers of
space, spatial sensations, user experiences, mental images and identi-
ties, so that over time, we could achieve the ultimate design of that same
space which enhances the urban territory. Nowadays, new strategies of
management of historical centres take place, framing the most important
approaches towards determining correct actions of rehabilitation. They
were directed not only towards the heritage protection but also towards
broader issues connected to management, but by means of more direct
involvement of the local community, residents of historical places and
the people who create development policies, officials and local authori-
ties. The goal was to link issues of social cohesion and economic develop-
ment; the need for preservation of functional diversity of historical envi-
ronments and identity with the current trends.34 The presence of similar
problems was noted in various European historical centres in relation to
their current development: 1. Rising trend of depopulation and even the
loss of residential function; 2. Dilapidation of the old city parts and de-
struction of social structures which enhance the identity and strengthen
the relation with certain areas of solidarity of the residents; 3. Emergence
of independent initiative of the residents and other informal groups; 4.
Increased uneven growth of the real estate market; 5. Prominent deteri-
oration of old and increased number of abandoned buildings and ground;
6. Demolition of old buildings in order to build new ones which should be
abandoned since old structures are being lost unnecessarily in the name
of modernization and progress; 7. Discrepancy between common model
of reinvestment (growth of public and private service activities) and the
desire to preserve native population (which is completely disappearing
in certain locations); 8. Functional and social segregation, destruction of
diversity which constitutes the essence of every historical city.35
Voluntary and long-term actions have to be taken in order to identify
recognizable urban values, establish political responsibility and develop
a suitable management framework. Urban values include identity and
complexity of the city with understanding and emphasis on its mor-
34 Mirjana Roter Blagojevic and Marko Nikolic, “Active Preservation and Use of
Historical Urban Centers – The Case Study of Belgrade Old City Core”, in REHAB
2015 – Proceedings of 2nd International Conference on Preservation, Maintenance
and Rehabilitation of Historic Buildings and Structures, ed. Rogerio Amoeda, Ser-
gio Lira and Cristina (Porto, Portugal: Green Line Institute, 2015), 1096.
35 Ibid.
295
phology and typology over a long period. Recontextualising this, we can

suggest that a coherent approach to the management of built cultural
heritage, whether it be a single object or building, a site, an area (or in-
deed a town), will involve: 1. Identification and measurement of heritage
values; 2. Identification of the attributes or elements of the asset that
embody and represent those values — so that it is clear what needs to be
protected and hopefully enhanced; 3. Identification of any factors that
may adversely affect cultural values now and in the (measurable) future;
4. Identification of opportunities for protection and enhancement of cul-
tural significance — including a proactively search for opportunities for
positive changes; 5. Identification of “where are we now” in relation to
such matters as the condition and use of the place; 6. The development
of a management plan that links the assessment of cultural values to the
operational needs and activities of the place and to the objectives of the
organisation(s) that own and/or occupy it (and which integrates built
cultural management planning into the general built asset planning on
‘mixed’ estates). Such a management plan must also focus on actions,
processes and priorities in the protection of built cultural heritage val-
ues, i.e. be primarily concerned with the implementation of management
practices that maximize protection and enhancement of heritage values;
7. The development of evaluation and review processes that address is-
sues of “how are we doing” whilst also considering the continuing valid-
ity of (heritage) objectives.36
The ultimate determinant for a successful rehabilitation of the city
canter would be a timeline connection of the past with the present, in
order to understand future needs of the community. Historical centres in
European cities commonly preserve the legacy, but they are also continu-
ously changing and their rapid progress and evolution leave a constant
mark in the surroundings for future generations.
3.1. General requirements for urban development plan

of the Sava waterfront and Kosančićev venac
In 1971, Kosančićev venac was officially added to the Spatial Cultural-

Historical Units of Great Importance list, and in 1979, it was named a cul-
tural monument.37 The concentration of culture and art in Kosančićev
36 Derek Worthing and Stephen Bond, Managing Built Heritage - The Role of Cul-
tural Significance (London: Blackwell Publishing Ltd, 2008), 11.
37 Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, “Cultural Properties in
Belgrade”, accessed on 15. 02. 2019, beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/
kosancicev_venac.html
296
venac is more felt in the ambient values and atmosphere it manifests

than in the offer of activities and institutions provided by this cultural
district. Future procedures of protection, revitalization and presentation
were defined in the framework of regulatory plan from 2007, with the
cooperation of the Institute for the Protection of Cultural Monuments of
the City of Belgrade and Urban Planning Institute of Belgrade.38
The purpose of the Detailed Regulation Plan of Belgrade for 2021 is
to bring cultural heritage, economic activities, social context, different
types of traffic (river, light rail - LRT, road and pedestrian traffic), cultur-
al content and spiritual centre of Orthodoxy all into the relatively small
historical space Kosančićev venac.39 Therefore, the plan should provide
general urban conditions for the development in terms of specific and
detailed transformation of the Kosančićev venac area.
Urban plans for analysis of the Sava waterfront and Kosančićev ve-
nac zone are made according to expert criteria, based on the analysis of
the existing situation and the range of information available in this field
(physical characteristics, demographic and economic structure and other
characteristics), as well as the development program. Environmental as-
pects and constraints such as population, density, topography, geology
and microclimate are very important in determining new development
possibilities in the historical context of Belgrade.
General requirements for urban development plan of the Sava wa-
terfront consist of the analysis of parameters such as: 1) urban design
elements and landscaping requirements, 2) land use, 3) infrastructure
system and utility services, 4) standard building requirements, 5) zoning
and site restrictions and 6) density or typology of building types. The es-
sential factor for this area is location development with analysed poten-
tials of brownfield (retrofit) and greenfield (new site) construction of the
zone. Heritage, cultural landmark or particular neighbourhood character
and other significant site amenities are crucial for determining site pos-
sibilities for future development in historical complex.
1) Landscaping requirements of the zone consist of the programmed
plan to retain, rehabilitate and revitalize the existing green and recre-
ational facilities on specific surfaces, as well as improve the existing con-
dition with new green spaces. The construction of temporary buildings
or temporary public spaces is not permitted within the public green spac-
es. Also, permanent facilities that do not comply with the rules of this
plan, or any intervention in a space that does not conform to the function
38 Ibid.
39 Ibid.
297
of public greenery, aesthetic and the ambient values of the public space
is forbidden. In order to improve the system of urban greenery in the
Kosančićev venac zone, the plan is to keep the existing ones along the
street avenues that are already in good condition, with possible gradual
reconstruction or replacement of inappropriate species. New establish-
ment of tree-lined avenues are required in some streets in the vicinity.
2) In terms of the land use, Kosančićev venac is divided into three
zones: 1) the upper plateau area that consist of public and other cultural
objects, embassies, education buildings and other construction land; 2)
Zone along Karađorđeva Street with numerous temporary buildings and
with neglected green surfaces in the surrounding area. The rest of the
construction land holds dwellings with commercial contents, that are
generally of poor credit rating. Some parts of this zone are inadequately
occupied by warehouses and illegal construction facilities. 3) The zone
along the Sava river mainly belongs to construction land intended for
road, pedestrian, bicycle and rail traffic, and also includes parts of the
area that are in the function of an international and domestic inland pas-
senger port. The rest of the construction land is intended for business
and warehousing and refers to the Beton Hala facility.
3) Infrastructure system and utility services — the concept of a street
network is based on the Belgrade Master Plan until 2021. The street
network of the premises in question changes in response to the exist-
ing situation. The subject area, as a central city and high-traffic area, is a
crossroad between different capacity infrastructure networks and with
a high concentration of different types of traffic. The plan for the relo-
cation of the railway and bus station leads to the exclusion of certain
categories of traffic — rail, intercity bus and freight transport, from this
area. Karađorđeva Street puts the whole area in question because of
the highfrequency transit, which divides the Sava waterfront from the
Kosančićev venac entity even more. The plan enhances the network of
pedestrian paths, raising the quality of existing pedestrian path pave-
ments and planning new, attractive pedestrian paths and environments.
Planned walking surfaces allow continuous connection of contents and
buildings within the boundaries of the plan, and connection with the sur-
rounding contact spaces of the city centre.
4) As regards to the general building requirements, due to the great
diversity of the existing buildings in terms of volume, style, age, quality
and degree of protection of the facilities present within the individual
blocks, as well as the specificity of the configuration and geological com-
position of the terrain, new buildings within the future zone of interven-
298
tions should ensure continuity and ambient integrity. Moreover, it is im-

portant to achieve natural integration within morphological specificity of
the Kosančićev venac slope, and preservation of altitudinal relationships
between the alluvial plane of Karađorđeva Street and high terraces of
Kosančićev venac, where height alignment of new facilities should be in
accordance with the height of existing buildings that are retained and
preserved.
5) In terms of the zoning and site restrictions, it’s important to state
that within the zone it is not allowed to build or make any changes in
the entity that could impair the condition of the environmental factors,
impair the stability of the rim of the “natural terrace”; construction of
structures on the associated green spaces, as well as any individual work-
manship that could impair or compromise the basic living conditions of
neighbours or security of adjacent facilities, is also not allowed;
6) Density and typology of building types in the Kosančićev venac
zone refers to a contemporary approach to design, in a space character-
ized by the historical stratification of the occurrence of individual objects.
As a final result, new buildings are set to complete unity of the ambience.
Within the planned construction zones, it’s allowed to build several build-
ings on the individual plot, with compliance with other parcels. Existing
facilities that remain on site are set to be refurbished as useful business
and housing spaces. Unbuilt parts of the parcels in Kosančićev venac are
to be covered with green surfaces. The planned objects should be de-
signed in a modern way as a new marker in accordance with the results
of the planned architectural and urban planning competitions.
3.2. Kosančićev venac: ambient values and revitalization according

to new regulation plan
The valorisation of this architectural ensemble and the definition of the

monumental qualities of the surroundings and the individual buildings
give the basic elements based on which the character and extent of the
protection can be planned. Therefore, protection of cultural monuments
provides a system of measures, which ensures preservation of the cul-
tural and historical heritage and encompasses the registration, investiga-
tion and practical revitalization. In order to emphasize Belgrade’s cultural
and historical importance and effectively implement the new Detailed
Regulation Plan of the Kosančićev venac zone, it is suggested to make a
precise categorization of the active and passive protection of the monu-
ments and buildings within the zone.
299
Figure 4. View of the Sava bank and the silhouette of Kosančićev venac.
A passive protection of the zone consists of an institutional frame-

work that allows legal protection of cultural property of Kosančićev ve-
nac that is prescribed by the constitution and laws for the purpose of per-
manently preserving material regarding spiritual and ambient values o f
the territory. Old buildings within the zone are monitored by the authori-
ties in order to preserve their identity and authentic values of the histori-
cal environment within the contemporary reconstruction of the evaluat-
ed zone. Also, a set of legal norms is directly guiding social connection in
relation to cultural, architectural, art and history monuments. One of the
priorities in terms of improving public awareness and underlining identity
of Belgrade’s oldest neighbourhood, would certainly be construction of
the memorial on the site of former National Library, construction of a City
Gallery in Kosančićev venac zone, and development of institutions of the
highest importance and culture such as museums, theatres, operas, bal-
let, libraries, cinemas, and other comparable institutions.
An active protection of the zone suggests complete revitalization
of the above-mentioned historical context and problematic setting of
Kosančićev venac zone. Therefore, the existing urban structure of this
area leads to the division into three revitalization zones. These zones are
set to be restored within their original function or provide a new function
that is consistent with the original purpose of the object.
1) The first zone includes central zone with historical buildings with
permanent functions for which these buildings were built: Cathedral
Church, The Patriarchate, Elementary School Kralj Petar I and French Em-
bassy. Other historical buildings are: Princess Ljubica’s Residence, Dimi-
300
trije Krsmanović’s house and the Hotel Nacional.40 These, and other build-
ings, are material evidences of the historic development of Kosančićev
venac as an administrative, ecclesiastical and cultural centre, as well as
a residential neighbourhood. Kosančićev venac keeps the elements that
have been preserved in continuity from the moment they were created
as the first important institutions after the establishment of the Serbian
state.41 Traditional dwellings, due to their historical importance, would
sustain minor changes, in terms of façade restoration and structure
stabilization. Inner and boundary streets of the zone are protected and
would be partially restored in order to better constrain the new polyva-
lent structures. New interventions are planned on the upper plateau of
Kosančićev venac area, along Fruškogorska Street and it will undergo
permissible complementary repurposing that would not damage, but
rather improve the basic character of the zone and its cultural and edu-
cational offer.
2) The second zone consists of streets and buildings along the for-
mer border of the “Burrough in the moat”: Kosančićev venac Street, Za-
darska Street, Pariska Street, Great Stairs Street and others. This zone
mostly contains residential houses — sometimes in combination with the
trading shops on the ground floor.42 This zone is considered very impor-
tant because of the most effective relationship between the hillside and
the Sava River. Until 2021, according to the General Regulation Plan, a
specific treatment for reconstruction and reformation of this zone will in-
clude improvement of the urban tissue and better define a specific char-
acter of the cultural buildings in the context. Planning of the new cultural
institutions (national museums, theatres, opera, ballet, libraries, national
galleries, Museum of Contemporary Art and other new comparable insti-
tutions) are considered of the utmost importance for the development
of culture in Belgrade, and therefore, they can be built in all-purpose ar-
eas, including greenery, with appropriate professional and public analysis
and suitable solutions.43 The very meaning of this space lies in the deniv-
elation of 20-25 m, which, although it introduces a number of useful ele-
ments that we can use, still represents somewhat significant barrier in
the communication between the city and the waterfront. To make this
40 See footnote 29.

41 See footnote 38.
42 See footnote 29.
43 Ibid.
301
connection over the slopes, it is necessary to transform the lower part

along the Karađorđeva Street and the Upper Plateau.44
Underneath this great slope of Kosančićev venac, there is a huge
cave network connecting subterranean passages, dating from the Aus-
trian-Hungarian period, which served as storage areas for food, wine and
grain imported to feed the growing city in the late 19th century. Accord-
ing to the available data from the geodetic survey, as well as the visit to
the site, it was found that the caves are located in the backyards, in the
zone of dwellings at 13, 15, 17, 19, 21, 23, 25, 27, 29, 31, 33, 39 and 43
Karađorđeva Street.45 The caves are accessible through a passage that
leads from the street level into the inner courtyard. Today, many of the
caves are inaccessible, covered with dirt and rubble. Some are intercon-
nected, while the others are intentionally separated. These caves are no
longer used as storage depots and only a few of them are still active,
serving as wine shops and cafés. According to the Detailed Regulation
Plan of the Kosančićev venac zone, some of the caves are planned to be
refurbished and made accessible to visitors. Interventions are only need-
ed at the entrance where there are brick walls that are partially ruined by
weather influences.46
Stabilization of the slopes on the hillside of Kosančićev venac is
also predetermined by careful insertion of green surfaces and pedes-
trian terraces. Numerous old industrial and municipal buildings along
Karađorđeva Street, whose architectural and aesthetic values have been
impoverished over time, are subject to functional transformation. The
central place in this zone would be the former location of the National Li-
brary building, which was destroyed in German bombing on April 6, 1941.
The goal is for different cultural layers, from the remains of ancient Ro-
man construction found in lower parts to the remains of the Library from
the beginning of the 20th century, to be presented in a suitable manner,
by founding a memorial place or open public space.47
3) The third zone includes Karađorđeva Street with the Sava Passen-
ger Port where, in addition to the residential part and the service sector
on the ground floors (shops, cafés, workshops and similar), there are nu-
merous warehouses and storehouses in the abandoned inner courtyards.
44 JUP Urbanistički zavod Beograd, Zaštita prostora u GP Beograda 2021-
Aktiviranje arhitektonskog nasleđa u GP Beograda 2021 (Beograd: 2008), accessed
on 10. 06. 2017, http://urbel.com/.
45 See footnote 29.
46 Ibid.
47 Djukic, Roter Blagojevic and Nikolic, Serbian Cultural Territorial Systems First
Experiences, 265-284-8.
302
The Regulation Plan suggests that in the works of the structure renova-
tion, the original traditional style should not be changed. Balanced and
solid, monumental values should be preserved, while improvements
should be made on the buildings that have less monumental value and
are in poor condition. Since in the public buildings near the Cathedral
Church plot plans, architectural configuration and interior design have
already been established, only individual reconstruction work can be car-
ried out.48 Particularly important part is the treatment and revitalization
of Karađorđeva Street zone and the formation of a contact zone with old
city tissue. It opens the question of connection with the Terazije Plateau
with the initial desire for the formation of an entity such as La Villet in
Paris or the London Docklands. The natural expectation is the more in-
tensive use of the bank, and the treatment and affirmation of the square,
block and street level is also important.49
Unfortunately, this zone is in the poorest condition and the great-
est modifications have been requested in terms of strengthening physi-
cal structure and utilization of supplementary functions. By intensifying
the activity of the port, the Sava waterfront is set to introduce new and
healthy environment for travellers and tourists. This includes primary ser-
vice and commercial sectors (cafés, restaurants, bars, hotels and similar),
which have been present at the waterfront area since the beginning of
the 18th century. In the last decade, parts of old rail tunnel, the so-called
Beton Hala next to the Sava Port, were restored by offering numerous
attraction points which significantly increased the number of visitors and
tourists in this part of the city. As a result, private investors, as well as the
city and republic authorities were stimulated to invest in the reconstruc-
tion of buildings and public spaces in the port area —which attracted
new commercial and cultural activities. In 2006, some parts of the old
Sava Port facility (Beton Hala) were converted into an exhibition space,
a jazz club and an exclusive shop. Lot of concerts, exhibitions and other
cultural events started to take place in the Port area. In 2010, new Mu-
seum of Sport settled in the same building, confirming yet again the cul-
tural character of the new city–river integration. It became clear that the
passenger port and the city life can benefit from each other.50
48 See footnote 29.

49 See footnote 32.
50 Jelena Zivkovic and Zoran Djukanovic, “Small Steps Towards Big Vision: Tak-
ing People to the River (again)”, Portus Plus, 1 (2011): 3, accessed on 04. 07.
2017, retedigital.com/en/publications/portus-plus/.
303
4. Research objectives and outcome
Integration issues of the urban voids in the areas of protected histori-

cal sites depend on the stratigraphy of the location and the constraints
defined by the urban planning conditions. In the practice of architectural
design of the cultural buildings, the most difficult tasks are related to
the presentation of the contents of the existing layers. Therefore, the
outcome of the research suggests potential applications of the architec-
tural project in a previously described problematic context that delivers a
space of new sensibility within the historical framework. It is particularly
important to consider this urban segment as a not completely defined
space, but more as a sequence of proposals in which development will
take place. This intention leaves considerable number of the possibili-
ties for further improvement and rehabilitation of the lower part of the
Kosančićev venac zone by accumulating important stratifications of the
cultural history. New proposed project doesn’t suggest bringing a “new
city” to this area, but creating a space of new sensibility within the frame-
work of the city matrix that carries a reminiscence of the former. Exam-
ples of the reconstruction of the London docks, the Hamburg ports, the
great reconstruction of Berlin and the planned reconstruction of the cen-
tral zone of the Katowice amalgam are the key influences. These projects
are not turning to the alienation of city tissue from the essence of the
city, but offer a “new” accommodation in a context of the existing space
with the characteristics of new times and socio-economic patterns with
the application of new technologies.51
When creating our own image of the city according to the new de-
signed space, we have to think about the complexity of the city of Bel-
grade and its elements. Structure of Belgrade doesn’t only exist in a phys-
ical reality, but also has very well-defined physical characteristics in the
minds of its inhabitants as well. Environmental image of the Kosančićev
venac zone is the generalized mental picture of the exterior world in the
minds of the Belgradians. This image is the product of both immediate
sensation and the memory of past experiences in this location. Accord-
ing to these environmental maps, Kosančićev venac and waterfront zone
are defined through its identity, structure and meaning for the observer.
Identity lies in direct relationship between the social involvement and
economic development in the waterfront zone, where the main goal is to
enhance the need for preservation of functional diversity of the historical
environment. Therefore, the new architectural project proposes refur-
51 See footnote 32.
304
Figure 5. K13 Performing Arts Centre with descending connection with the Sava
waterfront.
bishment of the old city block, constrained by the margins of two former
parcels that played a great role in the history of the city (Đumrukana and
Hotel Kragujevac). Parameter of the block is limited by the horizontal and
vertical axis of the streets on two sides (Karađorđeva Street and Great
Stairs Street). Starting point for urban and architectural master plan is
geographical position and its potential for connection to the river. Logic
of formation of the space and its natural frame is very important in this
context since centralization of the location makes significant impact
on its users. The site is formed through a series of cascading terraces,
flanked in slopped terrain by stone walls, while architectural develop-
ment is embedded in the terraced landscape with various descending re-
connections to the Sava waterfront. It suggests improved and enhanced
network of pedestrian areas, attractive terraces and public spaces that
work together as multiple points of attraction.
The expected improvement of the physical and visual connection of
the city with the riverside (waterfront) should create a more solid con-
nection in the structure of the city. The connection between new urban
elements, such as terraced public spaces, offers panoramic points with
a great view of the city, that re-establishes visual connection towards
the confluence of the two rivers, and connects the objects with the ob-
server. Seen from the other side, these urban elements create unified sil-
houette of Kosančićev venac with improved changes in the architectural
balance. Intervention project ensures continuity of the space and ambi-
ent integrity by confirming the idea of centralizing Kosančićev venac and
restoring the process to link what has been disconnected. Some public
spaces and terraces on the slopped terrain are set to be open; others
should remain covered spaces, with inviting character and scenic façade.
The plan proposes an interesting contemporary approach to design, in a
space characterized by the historical stratification, where façade rhythm
of covered terraces is imagined as playful movement, leading to a dy-
305
Figure 6. K13 Performing Arts Centre embedded in the panorama of Belgrade

(silhouette of Kosančićev venac).
namic, changing pattern of light and shades, resembling a memory of the

former Đumrukana’s arched passage. In this way, the users are invited to
actively form their own stories, create unique activities and design their
own space using the immediate sensation in developing a mental map.
Particularly significant is the panoramic viewpoint of Kosančićev venac,
which is set to become a New City Gallery (project proposed by the Gen-
eral Regulation Plan). Diversity of the new segmented intervals should
offer a sense of intimacy to the users, which can use this viewpoint to
observe the public spaces planned in Karađorđeva street and at the Sava
waterfront.
New architectural proposal is set to be re-inserted into the city matrix
with the new ways to respond to both global and local consumerist so-
ciety. The concept that lies behind it is the so-called “concept of the city
within a city”, which implies several different functions/structures and
offers numerous activities, all in one place. Primary building (K 13)52 is
directly conditioned by the new surrounding facilities dispersed through-
out the location, determined by morphology of the terrain. Integral plan
of the future action in the studied zone presents inclusion of cultural,
historical and architectural heritage in the contemporary course of life of
the city. Therefore, new polyvalent structure, K13 Performing Art Centre,
operates as a cultural incubator for this area, making a cluster of per-
formance spaces working together and harmonizing all the functions for
different types of performing arts proposed by the Detailed Regulation
Plan. The complex operates in six different sections and places: K13 Per-
52 K 13 is shortened for building in the 13 Karađorđeva Street — former location
of the Đumrukana building; see footnote 26.
306
Figure 7. Visualization of the public space on the terrace of K13

Performing Arts Centre.
forming Arts Centre, rehearsal facilities, public terrace, cultural pavilion,

performance courtyard and public building flanking the old set of houses
in the Karađorđeva Street. Designed facilities are in accordance with the
previously set urban parameters, as they respect height alignment of the
existing buildings that are retained and preserved. Subset of new facili-
ties generates tangle of spaces, paths, corridors and staircases that ac-
commodate visitors and performers, as well as different target groups:
local population, tourists, students, etc. Secondary facility (K 13a-15)53
is proposed to be a cultural pavilion, and it’s considered as a buffer zone
between the street and the upper part of the slope. Its open architec-
tural character with extensively opened street façade, invites local resi-
dent and tourists, whereas its institutional character is mostly dedicated
to education. Welcoming forum-like courtyard is set in the back of the
cultural pavilion from where the visitors get a clear communication with
the cultural context of the zone and unobstructed view towards the Sava
waterfront.
This architectural proposal also provides a variety of community-
based art programs, conferences, exhibitions, workshops, talks and
hands-on events, through which visitors can increase their understand-
ing of the history of Belgrade, cultural and ecological environment of the
Sava river area and the waterfront region, as well as of the importance
of cultural heritage on the site of Kosančićev venac. Complete character,
dimensions of the buildings, application of the material and the colour,
are representative and in accordance with importance, ambiance and the
53 K 13a-15 is shorter for building in the Karađorđeva Street — former location of
the Hotel Kragujevac; see footnote 27.
307
volume of wider environment by affirming the existing quality and ambi-

ence value of the zone. That is why introducing and in some way re-using
pre-existing colour of the grey-white stone of the slope will not harm the
visual identity of this area, but rather create an even stronger bound with
its past, looking towards a new and interesting future.
5. Conclusion
Problem of integration of new contents into an urban tissue with differ-

ent historical layers of the city core requires a study of various aspects,
starting from the cultural, historical and urban values, to financial and
political responsibilities — serving for the benefit of a sustainable devel-
opment of the cultural complex within the restricted framework.
The complexity of the Sava waterfront and Kosančićev venac area
in Belgrade are reflected in numerous constraints, making the connec-
tion between these two urban segments more difficult, even though
they share the same history. Detailed Regulation Plan provides active
protection and revitalization of the historical context for development
structures and new urban elements, according to which it is possible to
achieve physical balance in connecting these entities. One of the main
priorities in terms of increasing cultural awareness and improving cultur-
al identity of Belgrade’s oldest neighbourhood is bringing new “life” into
this area. K13 Performing Arts Centre fits in the physical parameters of the
city’s historical framework and sets a new sequence of concentrated cul-
tural complex facilities with different functions, making it more suitable
and acceptable for a contemporary way of living. Set of cultural facilities
connected throughout the extensive space represent a missing link to so-
cial involvement by emphasizing spatial sensations of users and creating
a point of departure and arrival. This architectural intervention rehabili-
tates this area, creating a social experience with numerous possibilities
and at the same time restoring the memories of the place, not only by
placing a purely physical architectural gesture, but instead by offering a
better space, a place of social inclusion. K13 Performing Arts Centre rep-
resents one of the possible solutions for this location, whose important
value lies in opening new scenarios for the city of Belgrade.
308
Sources of illustrations
Figure 1. Illustrated London News, 29 July 1876, accessed on 15. 07. 2019,
www.britishnewspaperarchive.co.uk/search/results/1876-07-29?Newspaper
Title=Illustrated%2BLondon%2BNews&IssueId=BL%2F0001578%2F18760729%
2F&County=London%2C%20England.
Figure 2. Emilijan Josimović, “Plan of Regularisation of Belgrade, 1867”,
Explanation of the Proposal for Urban Regularisation of that Part of Belgrade
which Lies Within the Moat, with one Lithographic plan in the scale of 1/3000
(Objašnenje predloga za regulisanje onog dela varoši Beograda što leži u Šancu)
(Beograd: Društvo urbanista, 1997), 25, accessed on 31. 03. 2019, urbel.com/
beograd-kroz-planove/?script=lat.
Figure 3. George Pavlovich Kovalevsky, accessed on 31. 03. 2019, urbel.com/
beograd-kroz-planove/?script=lat.
Figure 4. Accessed on 31. 03. 2019, www.serbia.com/coming-home-belgrade/.
Figure 5. Illustration by Zorica Vuković.
References
1. Blagojevic, Ljiljana. Modernism in Serbia: Elusive Margins of Belgrade

Architecture 1919-1941. Cambridge: MA: MIT Press, 2003.
2. Blagojevic, Ljiljana. “Urban regularisation of Belgrade, 1867: Trace vs.
Erasure”. SAJ-Serbian architectural journal, Context-Belgrade, 01 (2009):
27–44.
3. Centre for the Study of Culture and Society. “The city as Spectacle:
Culture and the reimaging of cities”. Accessed on 12. 05. ‎2017. cscs.res.
in/dataarchive/textfiles/textfile.2007-09-13.4947930283/file.
4. Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade. “Cultural Properties
in Belgrade”. Accessed on 15. 02. 2019. beogradskonasledje.rs/kd/zavod/
stari_grad/Kosančićev_venac.html.
5. De Lange, Michiel, “Review: Kevin Lynch – The Image of the City” in The
Mobile City, Accessed on 15.08. 2019. themobilecity.nl/2009/05/08/review-
kevin-lynch-the-image-of-the-city/.
6. Djukic, Aleksandra, Mirjana Roter Blagojevic and Marko Nikolic. “Serbian
Cultural Territorial Systems First Experiences”. In Cultural Territorial
Systems: Landscape and Cultural Heritage as a Key to Sustainable and
Local Development in Eastern Europe, edited by Francesco Rotondo,
Francesco Selicato, Vera Marin and Josefina Lopez Galdeano, 265–284.
Cham, Switzerland: Springer International Publishing, 2016.
309
7. Đurić-Zamolo, Divna. Beograd kao orijentalna varoš pod Turcima 1521-

1867- arhitektonsko-urbanistička studija. Beograd: Muzej Grada Beograda,
1977.
8. Đurić-Zamolo, Divna. Graditelji Beograda. Beograd: Muzej Grada
Beograda, 1981.
9. Đurić-Zamolo, Divna. Hoteli i kafane iz XIX v. u Beogradu. Beograd: Muzej
Grada Beograda, 1988.
10. Gajevic, Ljubica. “New Belgrade Urban Fortunes: Ideology and Practice
under the Patronage of State And Market”. Masters Dissertation,
Polytechnical University Of Catalonia, 2011.
11. Gavrilović, Srđan. “Savski Amfiteatar – od ideje do realizacije (Studije
primera)”. Accessed on 10. 06.2017. www.academia.edu/9178563/
Savski_amfiteatar.
12. Gilbert, Mark “On Beyond Koolhaas- Identity, Sameness and the Crisis of
City Planning”. Accessed on 21/08/2019. https://www.uibk.ac.at/wuv/pdf/
ehem/gilbert_city.pdf
13. Janić, Siniša. “Novi izvori i podaci o repertoaru Teatra na Djumruku”.
Godisnjak Grada Beograda, IX-X (1962–1963): 141,142
14. JUP Urbanisticki zavod Beograda - Javno Urbanisticko preduzece.
Beograd u Mapama i planovima od XVIII do XXI veka. Beograd:
Urbanisticki Zavod Beograd, 2008. Accessed on 17. 06.2017. urbel.com/
news/beograd-u-mapama-i-planovima/?script=lat.
15. JUP Urbanisticki zavod Beograda. Zastita prostora u GP Beograda 2021-
Aktiviranje arhitektonskog nasledja u GP Beograda 2021. Beograd: 2008.
Accessed on 10.06. 2017. http://urbel.com/.
16. JUP Urbanistićki zavod Beograda, Zavod za zaštitu spomenika kulture gra-
da Beograda. Plan Detaljne Regulacije Prostorne Celine Kosančićev venac.
Beograd: 2007. Accessed on 02. 01. 2017. sllistbeograd.rs/pdf/2007/37-
2007.pdf#view=Fit&page=1.
17. Koolhaas, R. & Bruce Mau, “The Generic City. S,M,L,XL”, New York: The
Monacelli Press, 1995.
18. Lynch, Kevin. “The Image of the City”, MIT press, Massachusetts Institute
of Technology Cambridge, 1990.
19. Maksimović, Branko. “Josimovićeva Rekonstrukcija Beograda u Šancu
(Prvi pokušaji rekonstrukcije starog Beograda van Šanca iz 1842. go-
dine)”. Godisnjak Grada Beograda, IV (1957): 207.
20. Maksimović, Branko. “Arhitektonska teorija Emilijana Josimovića”.
Godisnjak Grada Beograda, III (1956): 295–301.
21. Ministarstvo kulture i informisanja. Kosančićev venac. Beograd: Zavod
za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, 1979. Accessed on 15. 02.
2019, beogradskonasledje.rs.
310
22. Murgescu, Bogdan and Halil Berktay. The Ottoman Empire, Workbook
1. Thessaloniki: Center for Democracy and Reconciliation in Southeast
Europe, 2009. Accessed on 04. 07. 2019. cdrsee.org/publications/educa-
tion/workbook-1-ottoman-empire.
23. Nikolić, Milorad T. “Administrativna organizacija i materijalno poslovanje
Teatra na Đumruku (1841–1842)”. Godišnjak Grada Beograda, XIII (1966):
115,134.
24. Nikolić, Zoran Lj. and Vidoje D. Golubović. Beograd Ispod Beograda.
Beograd: Laguna, 2013.
25. Rossi, Aldo. “The Architecture of the city”, MIT Press, Massachusetts
Institute of Technology Cambridge, 1982.
26. Roter, Mirjana. “Prilog proučavanju nastanka i razvoja naselja na prosto-
ru Savske padine i transformacije njegovog razvijenog izgleda” U Zbornik
radova za posledisplomske studije, kurs-arhitektonska organizacija pros-
tora, materijali sveska 75, 91–132. Beograd, Arhitektonski fakultet, 1998.
27. Roter-Blagojevic, Mirjana. “Problemi rekonstrukcije i revitalizacije dela
Karađorđeve ulice na potezu Savskog pristaništa”. Edicija Arhitektonika
- Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Unapređenje Stanovanja,
8 (1993): 339.
28. Roter-Blagojević, Mirjana. Stambena arhitektura Beograda u 19. i
početkom 20. veka –Residential Architecture of Belgrade in the 19th and at
the beginning of 20th century. Beograd: Orion art; Arhitektonski fakultet,
2006.
29. Roter-Blagojević, Mirjana. “Stvaranje modernog kulturnog identiteta
Beograda”. Limes plus Geopoliticki casopis - Identitet Beograda, 1–2
(2012): 44.
30. Roter-Blagojevic, Mirjana and Marko Nikolić. “Active Preservation and
Use of Historical Urban Centers – The Case Study of Belgrade Old City
Core”. In REHAB 2015 – Proceedings of 2nd International Conference on
Preservation, Maintenance and Rehabilitation of Historic Buildings and
Structures, edited by Rogerio Amoeda, Sergio Lira and Cristina Pinheiro,
1095-1104. Portugal, Porto: Green Line Institute, 2015.
31. Roter-Blagojevic, Mirjana. “The Modernization and urban transformation
of Belgrade in the 19th and early 20th century” In Planning Capital Cities:
Belgrade, Bucharest, Sofia, edited by Grigor Doytchinov, Aleksandra Đukić
and Cătălina Ioniță, 20–42. Graz: Verlag der Technischen Universität Graz,
2015.
32. Savin, Miloš. “Beogradsko pristanište u XIX stoleću”. Godišnjak Grada
Beograda, XIV (1967): 127–136.
33. Schmolke, Birgit and Uwe Eric Laufenberg. Construction and Design
Manual- Theaters And Concert Halls. Germany: Dom Publishers, 2011.
34. The Specific and The Singular - Architecture in Flanders, (2008-2009 year-
book). Flemish Architecture Institute: 2010.
311
35. Vukotić Lazar, Marta i Marija Lalošević. Beograd u mapama i planovima od

XVIII do XXI veka (Kartografska građa) - Belgrade: Maps and Plans From the
18th - 21st Century. Beograd: Urbanistički zavod Beograda, 2008.
36. Vukotić Lazar, Marta and Nataša M. Danilović Hristić. “The Growth and
Development of Belgrade in the Period From 1815 to 1910”. Collection of
Papers of the Faculty of Philosophy, XLV, 3 (2015): 58–76.
37. Vukotic Lazar, Marta and Mirjana Roter-Blagojević. “The 1923 Belgrade
Master Plan - historic town modernization”. Planning Perspectives, 2, 33
(2018): 271–288.
38. Worthing, Derek and Stephen Bond. Managing Built Heritage - The Role of
Cultural Significance. London: Blackwell Publishing Ltd, 2008.
39. Zivkovic, Jelena and Zoran Djukanovic. “Small Steps Towards Big Vision:
Taking People to The River (again)”. Portus Plus, 1 (2011): 6. Accessed
on 04. 07. 2017. retedigital.com/en/publications/portus-plus/.
312
Зорица Вуковић
Универзитет у Фиренци,
Дeпaртмaн зa aрхитeктуру – ДИДA, Фиренца
УРБАНО ТКИВО КАО ДЕО ПРОСТОРА ЗА ПЕРФОРМАНС:

СЕКВЕНЦА НОВОГ КУЛТУРНОГ ИДЕНТИТЕТА БЕОГРАДА
У овом раду представљена је синтеза истраживања и могуће

интеграције архитектонског пројекта на подручју између обале рeке
Саве и Косанчићевог венца у Београду. Студија и анализа имају за циљ
да детаљно објасне и образложе континуитет дисконтинуитета једног
од најстаријег београдског насеља у протеклим деценијама и дају увид
у важне историјске догађаје, кao и у урбанистички развој града. Главни
циљ је да се пружи практично објашњење целокупне сложености подручја
између обале реке Саве и Косанчићевог венца, нудећи потенцијално
прагматично архитектонско решење, засновано на просторним
принципима и ограничењима према утврђеном Плану детаљне
регулације. Овај план омогућава активну заштиту зоне кроз савремени
приступ развојним структурама и новим урбаним елементима на овој
локацији. Један од главних приоритета је повећање културне свести
и побољшање културног идентитета овог подручја уз имплементацију
објеката културне садржине. К13 Performing Art Center се уклапа у
физичке параметрe историјског оквира града, успостављајући нови низ
захваљујући предложеним културним функцијама. Интервенцијом је
обухваћена рехабилитација овог подручја, стварајући нови друштвени
простор захваљујући коме се истовремено постиже и сама обнова
меморије места. Овај пројекат је једно од многих решења за део приобаља
у Београду дуж Карађорђеве улице, чија вредност лежи у понуди нових
друштвених сценарија стварањем новог градског генератора како за
становнике, тако и зa посетиоце.
Кључнe рeчи: град, Београд, идентитет, наслеђе, ревитализација
Accepted for Publication October 20, 2020.
313
научна критика udc 061.6:37(497.11)
37”20”
Никола Божић1
Истраживачка станица Петница, Ваљево
ФИЛОЗОФИЈА НАУКЕ 21. ВЕКА И ОБРАЗОВАЊЕ:

ИСТРАЖИВАЧКА СТАНИЦА ПЕТНИЦА
Апстракт
Велике и брзе промене модерног друштва доводе до тога да је
тешко предвидети његове потребе у дугорочном периоду. Овај
рад анализира изазове развоја образовања у 21. веку и пред-
ставља искуства која су одговорила наведеним изазовима. Анали-
зиран је модел рада Истраживачке станице Петница, самосталне
и независне непрофитне организације која од 1982. године ради
као јединствени центар намењен напредном додатном ваншкол-
ском образовању и подршци младима који показују изразито ви-
сок степен заинтересованости и способности у домену природних
и друштвених наука и савремених технологија.
Кључне речи: Образовање, наука, филозофија науке, иновативно об-
разовање, Петница
1. Увод
Брзина промена у данашњем друштву, како на локалном тако и на

глобалном нивоу, доводи до тога да је све теже предвидети његове
потребе у средњорочном, а посебно у дугорочном периоду.
Образовање служи да долазеће генерације припреми за укључи-
вање у цивилизацијски и историјски ток развоја, да разумеју основне
концепте који функционишу у природи и друштву, да свесни прошло-
сти могу да сагледавају будућност, али и да се припреме за нове непо-
1 nikola@petnica.rs
315
знате изазове који ће се тек појавити. Ако је брзина развоја друштва,

технологије и њихове повезаности толика да је тешко погледати у
наредну деценију, а камоли у наредни век, поставља се питање какво
образовање данас треба да имамо да бисмо будућим генерацијама
омогућили да адекватно функционишу у савременом свету.2
И академска заједница и светски привредници предвиђају да ће
у наредних двадесетак година барем 30% свих актуелних профeсија
бити замењено технологијама.3 Ипак, за разлику од индустријске ре-
волуције која је довела да тога да машине замењују физичку радну
снагу, ова данашња ће довести до замене високообразовних људи.
Управо због тога питање будућности образовања постаје још важније.
Треба имати на уму да образовном систему треба у просеку око
16 година да једног појединца припреми да буде квалитетан профе-
сионалац и да наредних најмање 40 година буде успешан и продук-
тиван. Како се технологије убрзано мењају и развијају све је теже
кроз образовни систем обезбедити вештине и знања које ће пратити
технолошке промене током професионалног живота појединца. Об-
разовни програми у целом свету тренутно каскају за данашњим по-
требама на тржишту радне снаге барем једну генерацију.
Овај век знања производи велику количину података. Тако се про-
цењује да ће 2020. године сваки човек производити 1,7 MB података
у секунди.4 У последње две године смо произвели 90% свих података
од настанка цивилизације. Ово указује на то да образовање више не
може бити засновано на фактографском знању. Не можемо повећа-
вати обим школског градива да бисмо пратили друштвене промене и
технолошке иновације.
Сетимо се да је формат школе настао на крају 19. и почетком 20.
века. Школски разреди и боравак у школи су осмишљени и као начин
социјализације ученика који у то време нису имали контакта са много
својих вршњака. Школско звоно и седење у клупама једних иза других
је имало улогу да дисциплинује будуће раднике и да их припреми за
рад у фабрикама и навикне их на радно време. Понављање чињеница
и знања из књиге или главе професора је имало за циљ да се на нове
2 Council of the European Union: Council Recommendation on Key Competenc-

es for Lifelong Learning, преузето маја 2018, eur-lex.europa.eu/legal-content/
EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32018H0604(01)&from=EN
3 CIO Report, преузето 5. априла 2019, www.cio.com/article/3095287/the-fu-
ture-of-jobs-and-education.html.
4 DOMO Report, преузето 5. априла 2019, www.domo.com/solution/
data-never-sleeps-6.
316
Н. Божић, Филозофија науке 21. века и образовање
генерације пренесу дотадашња знања и вештине. То је у том тренутку

било довољно да се иде напред.
Наравно да су се многе ствари у друштву промениле, па се сходно
томе мењала и школа. Данас је много интерактивнија, слободнији су
односи ученика са својим ауторитетима, а чак је и модел учионице
промењен. Те промене су пратиле савремене токове развоја, али не-
довољно да би данашњи систем образовања био адекватна припре-
ма за будућност која долази.
Један од механизама за унапређење локалног образовног систе-
ма једне земље може бити потрага за успешним моделом који даје
резултате на другим местима на планети. Ипак, метода једностав-
ног копирања модела није довољна. Много је разлога због којих је
неки образовни систем успешан. Треба имати на уму и културолош-
ке одлике народа и државе, социоекономску ситуацију, породичне
односе, климатске и географске карактеристике, историјски развој,
однос друштва према образовању и наставницима и професорима,
тржиште рада и тако даље. Све ово треба узети у разматрање прили-
ком трагања за моделом који може унапредити неки други локални
образовни систем.
Ипак, проблем је овде много глобалнији. Криза образовних ин-
ституција је планетарна. Да ли у ствари постоје успешни образовни
системи, када узмемо у обзир све раније наведено? Дошло се до тре-
нутка када треба мењати основне образовне и академске парадигме,
односно мора да се уради много више од благих адаптација, промена
програма, чињеница или начина рада. Свуда. У целом свету.
Образовање је до сада стриктно било окренуто ка специфичним
научним дисциплинама и предметима. Ипак, већина проблема које
истражујемо и проучавамо нису тако строго раздвојени у дисциплине
(на пример, екологија и животна средина, енергија, здравље, мате-
ријали и друго). Тренутно постоји један несклад у развоју предмета
проучавања (проблема) и самих дисциплина (области). Не постоје
предмети који се баве, на пример, биомедицином или информацио-
ним технологијама, на интегралан начин, али ће у будућности и овак-
ве мултидисциплинарне теме морати да буду обрађене на посебан
начин.
Уколико сагледамо историју високог образовања можемо приме-
тити да у претходних педесет година државе почињу интензивније
да се укључују у његов развој.5 Пре тога су државе имале мало ин-
5 Marcel Van de Voorde and Michael E. Fitypatrick, „Discovery and Innovation
in Science and Technology: Inter- and transdisciplinary in cognitive learning“, in
317
тересовања да се мешају у послове академских институција. Када су

државе схватиле значај развоја науке за целокупно друштво, почеле
су много више да се уплићу у стратегије развоја универзитета и фа-
култета. Истовремено се структура самих факултета и њихових про-
грама мало променила. Кључна особина факултета будућности је да
они буду флексибилни и да разумеју да се данас најважнија открића
дешавају на додирима нечега што су раније биле различите научне
дисциплине.
Кључно је да разумемо да образовање више није само део почетне
фазе живота, него оно постаје целоживотна активност. Континуирано
образовање, стално информисање о области експертизе, непрекидни
рад на сопственим вештинама и праћење других области, кључне су
особине успешних људи у деценијама пред нама. Диплома више није
циљ, али није ни гаранција целоживотног успеха. Само су стални рад
и остајање у току са дешавањима и променама гаранција успешности.
Шта нам онда школа може пружити и у ком смеру је треба развија-
ти? Школи свакако остаје да нове генерације упозна са појавама, фе-
номенима, процесима, међусобним везама и основним чињеницама
о свету око нас, о природи, о друштву и о технологијама.
Оно што би школа данашњице требало да научи своје ученике и
студенте јесу критичко размишљање, решавање проблема, да су на-
уке интердисциплинарно повезане, вештине међусобне сарадње и
вештине комуникације.
Критичко размишљање јесте срж опстанка данашњег човека.
Када научи како се из чињеница долази до правих закључака, како
користећи научни метод проверити одговарајуће претпоставке и хи-
потезе, како се у мору чињеница изборити са лажним и разумети пра-
ве, тада је особа спремна да се избори са свим новим и непознатим
изазовима.
Неговање креативности, сагледавање шире слике, размишљање
ван оквира јесу особине које морају да красе савременог човека. Уме-
ти дефинисати проблем, сагледати све његове делове и сагледати га
из различитих углова, а затим креативно решавати такав проблем је-
сте одлика успешног појединца у времену пред нама.
„Фах идиотизам“ је давна прошлост. Нека врста ренесансности је
потреба 21. века. Данас морамо бити добро информисани о различи-
тим областима друштеног деловања, међусобно повезивати чињени-
це и знања и интердисциплинарно сагледавати стварност.
International Conference on Cognition, Technology & Society, WAAS, Milano, Italy,

2019, doi:10.1109/ICCICC46617.2019.9146083.
318
Рад у тиму треба неговати од малих ногу. Врло је важно да свако

буде свестан својих особина које помажу функционисању групе или
групу чине слабијом. Важно је познавати ове своје особине и добро
управљати њима, а оне добре унапређивати. Вештина рада у тиму
се може увежбавати, а тако се постаје способнији за прилагођавање
променама које могу да се десе било када у професионалном животу.
Умети пренети своје потребе, знања, закључке и ставове другима
на прави начин је врло важна одлика способних стручњака. На вешти-
нама комуникације како вербалне и писане и академске и свакоднев-
не, тако и административне и стручне, мора се свакодневно радити.
Образовање мора да се мења. И због тога што се окружење и кон-
текст образовања у друштву мењају, али и због тога што се наука мења
тако да преобликује досадашњу унутрашњу структуру образовања.
2. Петница: успешан модел неформалног образовања
И у Србији постоје образовни модели који већ више деценија дају

успешне одговоре на све наведене изазове. У овом раду представљен
је један од таквих образовних модела – модел рада Истраживачке
станице Петница.6
Истраживачка станица Петница је самостална и независна непро-
фитна организација која од 1982. године ради као јединствени центар
намењен напредном додатном ваншколском образовању и подршци
младима који показују изразито висок степен заинтересованости и
способности у домену природних и друштвених наука и савремених
технологија. Данас је ИС Петница међу највећим европским центрима
за професионални ваншколски рад са младим талентима у науци, ино-
вацијама и технологији.
Образовне активности Истраживачке станице Петница се не ос-
лањају на стандардне школске програме нити уобичајене методе
наставе. Усмерени на ученике узраста 14–20 година, петнички обра-
зовни програми обухватају широк спектар дисциплина природних,
друштвених и техничких наука. Најважнији циљ рада је да се ученици-
ма помогне да развију вештине посматрања и закључивања, технике
прикупљања података и чињеница, способност аргументације и кому-
никације, као и спремност за непрекидно учење и обогаћивање знања
6 Никола Божић, „Образовни модел Истраживачке станице Петница“ (рад

представљен на Међунаро�ној конференцији „Мен�орски ра� са �ален�има“,
Љубљана, Словенија, 2019).
319
и искуства. Ученици се подстичу да мисле слободно, да размишљају

логички и критички и да сарађују са колегама из различитих култура
и земаља.
Иако је највећи број петничких курсева, кампова или семинара
дизајниран за средњошколце, постоји и доста активности намење-
них наставницима и студентима. Сваке године преко 2.000 ученика из
Србије и из многих других земаља учествује на око 20 разноврсних
програма у Петници. Ова установа је стекла велики углед захваљујући
иновативним методама рада, као и изванредним резултатима у от-
кривању младих талената и подршци њиховом што квалитетнијем
образовању и развоју.
У Петници нема оцена, диплома, круте дисциплине и типичних на-
ставника, али има флексибилних иновативних активности, интерак-
тивне наставе и занимљиве научне опреме. Спремност да се разумеју
и подрже идеје ученика и њихови истраживачки пројекти, као и млада
професионална екипа и бројни спољни сарадници пуни ентузијазма,
учинили су да Петница постане срце српског алтернативног образо-
вања и, што је још важније, омиљено место окупљања младих жељних
свежег знања и разумевања.7
Истраживачка станица Петница (ИСП) користи систем вршњачког
образовања, где су студенти ментори средњошколцима, пружајући
неформалну поставку учења као подстицај развоју научних идеја.
Образовање вршњака, као важан аспект модела, веома је корисно
за младе туторе (студенте факултета) и њихове мало млађе полазни-
ке. Примарна филозофија Петнице је промоција научне писмености
и помоћ средњошколцима у разумевању научног метода. Кроз прак-
тични приступ истраживању и науци, полазници програма уче како да
читају одговарајућу литературу, уче основне методе истраживања и
подстичу се да дефинишу сопствена научна питања. Како полазници
напредују кроз програм, они се укључују у обуку и активности које им
омогућавају да формирају сопствени предлог истраживачког пројек-
та. Након што се предлог пројекта размотри и одобри, студенти имају
прилику да сами спроведу истраживање, анализирају своје резултате
и напишу завршни рад који ће бити рецензиран.
Крајем сваке године средњошколци који су током лета радили
на својим пројектима имају прилику да резултате представе на го-
дишњој петничкој конференцији Корак у науку. Резултати, укључујући
и проблеме са којима су се срели током рада, представљају се у фор-
7 Proceedings of the NYEX Conference on Science Education of Gifted Students

(Ваљево: Истраживачка станица Петница, 2007).
320
ми постера и усмених презентација пред осталим учесницима, као и

присутним предавачима и научницима. Писани радови који морају за-
довољити формалне услове који важе за научне радове, публикују се
у посебној едицији Пе�ничке свеске.
Програми Истраживачке станице Петница покривају широк дија-
пазон области у домену природних, техничких, друштвених и меди-
цинских наука, као и област индустријског дизајна и низ вишедисци-
плинарних и интердисциплинарних области.
Приоритетни циљ образовних активности у Петници није проши-
ривање фактографског знања, већ унапређивање рационалног и ло-
гичког мишљења, способности уочавања и решавања проблема, пла-
нирања и вођења пројекта, закључивања, проналажења квалитетних
извора информација, комуникације са колегама и слично.
Курсеви или кампови намењени ученицима трају четири, шест,
десет, па до 15 дана, а исти ученик може долазити једном, два, па и
три или четири пута у истој години и поново се кандидовати наредне
године и тако све док похађа средњу школу. Сваки наредни долазак
захтева све сложенији рад, а током летњих научних кампова ученици
имају прилику да раде на самосталним научним пројектима које су
сами предложили и припремили.
Главни циљеви образовних активности Истраживачке станице
Петница су следећи:
– препознати даровите и високо мотивисане младе људе из
свих делова Србије, нарочито оне који живе у провинцији и
неразвијеним срединама и пружити им индивидуализовано
додатно образовање;
– омогућити најзаинтересованијим учесницима да реализују
сопствене истраживачке пројекте засноване на реалним
проблемима, уз помоћ одговарајуће научне опреме и уз помоћ и
подршку научника и квалитетних наставника;
– обучити претежно млађе наставнике да у свом раду примењују
савремене научне идеје и концепте и најбоље методе наставе;
– подстицати сарадњу и размену знања, искуства и идеја међу
младима који похађају различите школе или факултете и који се
интересују за различите научне области.
Жеља ИС Петница јесте да идентификује академски мотивисане
и за науку заинтересоване средњошколце. Они не морају имати нај-
боље оцене или бити такмичари, али ако воле науку и већ сами по-
кушавају да се баве науком код куће, онда је Петница право место
за њих. Довољно је да своја интересовања и досадашње активности
321
добро представе и истакну се међу свим осталим пријављеним канди-

датима и постаће полазници програма у Петници.
Истраживачка станица Петница има доста сложен и врло добро
развијен систем обавештавања школа и ученика и селекције кандида-
та, којих је увек доста више од капацитета. У избору кандидата који
траје пет дана учествује сто особа (из редова стручних сарадника).
Избор је организован тако да сваку појединачну пријаву прегледа и
оцењује најмање пет независних особа. У обзир се узимају не само
академски квалитети који су видљиви из пријава и препоруке настав-
ника, већ се обраћа пажња и на иницијативу код ученика, њихове
самосталне и ваншколске активности, као и мотивисаност и заинте-
ресованост. Домаћи стручњаци су више пута истицали овакав систем
избора као изванредан, објективан, коректан и транспарентан.
Осим редовних курсева, кампова и семинара за ученике, Истра-
живачка станица Петница је организатор и низа специјализованих
програма и скупова, најчешће намењених младим истраживачима и
студентима докторских и сличних студија. Такви програми су до сада
успешно изведени у низу области – од археологије, астрофизике,
аналитичке хемије, биомедицине, психологије, биологије, програми-
рања и машинског учења, па све до музикологије, фотографије, дизај-
на и 3Д штампе.
Групе заинтересованих ученика знатно ширег дијапазона узрас-
та – од седам до осамнаест година, заједно са својим наставницима,
могу да се укључе у посебан тип једнодневних програма у Петници:
петнички Научни дан. Током Научног дана ученици могу да изведу за-
нимљиве вежбе и активности које се не могу изводити у школи у окви-
ру једног предмета, већ као мозаик више изабраних области.
Истраживачка станица Петница располаже врхунски опремљеним
кабинетима и лабораторијама – за хемију, биохемију, биологију, фи-
зику, електронику, археологију, геологију и тако даље. Лабораторије
и кабинети у Петници су мултифункционални и флексибилни и омо-
гућавају младима да доживе искуство научног истраживања на реал-
ним проблемима уз помоћ професионалне научне опреме.
Свега неколико километара југозападно од Петнице налази се
река Градац која је под посебном заштитом због изузетно чисте воде,
дивље и очуване природе, бројних пећина и богате флоре и фауне. У
непосредној близини објеката Истраживачке станице налази се и по-
зната Петничка пећина. Пећина садржи разноврсне форме – дворане,
канале, пећинску реку, језеро, разне врсте камених украса, али и рет-
ке врсте флоре и фауне, као и налазе фауне леденог доба и трагове
322
боравка човека у далекој прошлости. Поред пећине налазе се остаци

људског насеља старости преко 7.000 година који су предмет интен-
зивних истраживања у Истраживачкој станици. Све то ствара сјајне
услове за рад у природи.
У Петници данас постоји 20 различитих програма из области при-
родних, друштвених и техничких наука, али и неколико интердисци-
плинарних. Програме најчешће воде студенти докторских студија,
а програмски концепт одобравају програмске комисије за сваку об-
ласт, које чине представници факултета, института и компанија. Чест
је случај и да уводимо експерименталне програме, попут климатских
промена, економије и финансија, као и предузетништва. Када се успо-
стави добар програмски оквир ови програми могу постати редовни
програми у понуди Петнице.
Кроз Петничких преко 3.500 семинара/радионица и тренинга је
у 37 година прошло преко 50.000 полазника. Многи од њих су данас
успешни научници и професори, али и власници компанија. Петнички
полазници се данас могу пронаћи било где на мапи света. Захваљујући
њима лако долазимо до најпознатијих предавача и ментора. Управо је
alumni мрежа та која повезује ИСП са најпрестижнијим институцијама
и компанијама.
Још од средине деведесетих година 20. века, око 70% најбоље
рангираних дипломаца на факултетима блиским програмима Ста-
нице (физика, хемија, биологија, молекуларна биологија, медицина,
фармација, Филозофски факултет, Електротехнички факултет) чине
ранији полазници програма у Петници. Од десет аутора српског по-
рекла који су објавили радове у часописима Nature и Science у перио-
ду 2007–2010. године, седам су били вишеструки полазници програма
Истраживачке станице Петница, а четворо од њих су били први ау-
тори. Осталих троје су старије генерације. Најмлађи први аутор у по-
следњих петнаест година у часопису Science је имао 24 године и био
је у Петници 19 пута.
Петничке образовне активности се ослањају на широку мрежу од
преко 800 стручних сарадника који у својству гостујућих предавача,
ментора или саветника учествују у креирању и извођењу различитих
курсева и кампова. Они долазе са преко стотину факултета или науч-
них института и највећи део њих данас чине бивши полазници петнич-
ких програма.8
Истраживачка станица Петница радо дели своја искуства са коле-
гама који имају сличне активности или идеје. Тако у Петницу редовно
8 Ibid.
323
долазе наставници из Словеније, Хрватске, Италије, Русије, Израела

и других земаља. Истраживачка станица такође подстиче активну са-
радњу између организација сличног типа, те са колегама из Немачке,
Хрватске, Израела и Италије размењујемо ученике.9
У последњих седам година Петница је организовала више од 35
радионица и летњих школа за студенте основних и постдипломских
студија. Сваки такав програм организован је у сарадњи с неком ака-
демском институцијом. Неки од ових програма рeализовани су на
српском језику за учеснике из региона бивше Југославије (Хрватске,
Србије, Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Северне Маке-
доније), али већина их је за иностране учеснике организована на ен-
глеском језику. Неке од тема тих радионица, летњих института и шко-
ла су: Космологија у сарадњи са Међународном школом за напредне
студије10 и Међународним центром за теоријску физику11 (Италија),
Eврoпским цeнтром зa нуклeaрнa истрaживaњa12 и Швајцарским тех-
ничким универзитетом13 (Швајцарска); Физика елемен�арних чес�и-
ца у сарадњи са SISSA и ICTP (Италија); Ас�рофизика у сарадњи са
SISSA и ICTP (Италија), Универзитетом у Новој Горици14 (Словенија)
и Универзитетом Принстон15 (Сједињене Америчке Државе); О�ш�а
�еорија рела�ивнос�и у сарадњи са SISSA и ICTP (Италија), Универ-
зитетом у Новој Горици (Словенија) и Универзитетом Принстон (Сје-
дињене Америчке Државе); Машинско учење (у сарадњи са Мајкросо-
фтом16); Микроско�ија (Универзитет у Београду) и Ме�о�е ис�ражи-
вања у хемији у сарадњи са Универзитетом у Београду и Универзите-
том за технологију Будимпешта17 (Мађарска). Истраживачка станица
Петница је 2012. године била домаћин CERN Трансевропске школе
физике високих енергија.18
Захваљујући својој препознатљивости, Истраживачка станица Пет-
ница је постала и место трагања за талентима у које треба улагати
9 Ibid.
10 International School for Advanced Studies (SISSA).
11 International Centre for Theoretical Physics (ICTP).
12 Centro Europeo per la Ricerca Nucleare (CERN).
13 Eidgenössische Technische Hochschule (ETH).
14 Univerza v Novi Gorici (Slovenija).
15 Princeton University (SAD).
16 Microsoft.
17 Budapesti Műszaki és Gazdaságtudományi Egyetem.
18 TECHEP School.
324
како би се у партнерским институцијама запошљавали образовани

кадрови са практичним знањима и вештинама.
Иако јој то није био примаран фокус нити циљ сам по себи, Петни-
ца је од својих првих година постојања била место за развијање науч-
них кадрова. Развој компетенција за (будуће) научне раднике био је
последица самог петничког образовног модела, што је и препознато
као његова додатна предност, како у области природних, тако и у об-
ласти друштвених и техничких наука. Факултети и институти су разу-
мели да треба да издвоје део времена својих запослених како би за
полазнике програма у Петници припремили предавања на актуелне
теме или били ментори на њиховим малим истраживачким пројекти-
ма. Временом би ови млади људи учећи о наукама које их интересују,
усвајали научни метод и развијали критичку свест, а успут и схватали
како функционише решавање проблема кроз развој пројеката, ради-
ли у групи и стицали вештину јавног наступа и презентовања. Долази-
ли су на факултете са високим нивоом предзнања и тамо су их њихове
колеге које су упознали у Петници као средњошколци, укључивале у
постојеће научне пројекте.
Касније су се као студенти враћали у Петницу да помогну новим ге-
нерацијама само мало млађих полазника, како би што боље разумели
свет науке. Нису били свесни да и у том процесу они настављају уче,
а да се њихов таленат и даље развија. Као вршњачки едукатори, суо-
чени са новим изазовима у свом послу у Петници, развијали су нове
вештине и академске способности, али и свој таленат.
Процес идентификације и почетак неговања талената је у Петни-
ци померен са дотадашњег почетка факултета, на средњу школу. За-
хваљујући томе академска заједница је Истраживачку станицу почела
да препознаје као место откривања младих талената, њиховог него-
вања и даљег развоја, који не престаје уписом факултета него и даље
тече, само на другачији начин.
Временом су партнерске институције постајале и компаније које
имају своје развојне и истраживачке центре, и које поседују стручност
коју могу да понуде учесницима програма у Петници. Компаније су от-
варале своје лабораторије за иновативност средњошколаца и њихо-
ве развојне пројекте. Подржавале су их својим знањем и искуством,
али и пружањем могућности за касније студентске праксе.
Интеграција са успешним привредним субјектима је постајала све
јача, док се није дошло до нивоа сарадње који већ постоји са академ-
ским институцијама.
325
У компанијама, као и на факултетима и институтима, сада ради ве-

лики број некадашњих „Петничара“ који не престају да размишљају
како се може помоћи развој нових талентованих ученика који сваке
године долазе у Петницу.
Данас у Истраживачкој станици Петница имамо примере развије-
них програма за студенте који су настали у сарадњи привреде и Пет-
нице. Ти програми су посвећени веома актуелним темама, високо су
компетитивни и тражени, а сада се на њих пријављују и они који ника-
да раније нису били у Петници.19
3. Закључак
Школа будућности не би требало да буде усмерена ка томе да ученике

и студенте научи свему што следи јер то није ни могуће. Школа
будућности треба да их припреми да буду самостални, способни
да се адаптирају и да одговоре свим изазовима. Школа будућности
треба пре свега да их научи како се учи.
Важно је ученике и студенте оспособити за кључне животне ком-
петенције: писменост, мултијезичност, математичку и научну ком-
петенцију, дигиталне вештине, личне, друштвене и вештине учења,
грађанске компетенције, предузетништво, културну свест и способ-
ност изражавања.20
„Није довољно да (образовне институције) препознају повезаност
између искуства, дисциплина, креативности и идеја. Треба развити
методе, стратегије и праксе које ће трансформисати ове везе у по-
тпуну интегралну целину. Мора се препознати ова међузависност
како би се актуелизовала, а након тога се мора пронаћи начин и да се
прихвати.“21
Уз помоћ новог погледа на ствари и новог разумевања, подсти-
чући приближавање научних дисциплина у нашем образовању мо-
жемо достићи нивое знања који нас воде ка великим открићима у
будућности.22

21 Ron Burnett, “Disciplines in Crisis: Transdisciplinary Approaches in the Arts,
Humanities and Sciences”, Critical Approaches to Culture (2000), преузето 15.
јуна 2019, www.eciad.bc.ca/~rburnett/.
22 Marcel Van de Voorde, “University Education in Crisis? Transdisciplinary Ap-
proaches in the Arts, Humanities & Sciences”, Cadmus, 4, 2 (2020): 265–272.
326
Традиционални модел школе показује своје недостатке у модер-

ном времену. Значај разумевања потребе образовања се за поједин-
ца огледа и у ванредним околностима изазваним пандемијом виру-
са, када су образовни програми морали да се реализују на даљину.
У оваквим ванредним ситуацијама показује се колико је важно да
ученици имају усађен осећај за значај образовања за њих саме. Да би
били мотивисани да прате наставу на даљину морали су лично да раз-
умеју због чега има је образовање битно. У таквим ситуацијама се уче-
ници и студенти ослањају на сопствене стратегије учења, које зависно
од мотивације могу бити више или мање успешне. Истраживачка ста-
ница Петница својим моделом рада имплицитно говори о значају об-
разовања за сваког појединца и тако мотивише на изградњу ефикасне
и успешне стратегије целоживотног учења.
Модел Истраживачке станице Петница показује како је током
скоро четири деценије могуће пратити промене у науци и потребе
нових генерација у њиховом образовању, као и неговати вештине
које ученике оспособљавају за квалитетан професионални развој
и успех током целог њиховог живота.
327
1. Божић, Никола. „Образовни модел Истраживачке станице Петница“.

Рад представљен на Међунаро�ној конференцији „Мен�орски ра� са
�ален�има“, Љубљана, Словенија, 2019.
2. Брофи, Џере. Како мо�ивиса�и ученике �а уче. Београд. CLIO, 2015.
3. Burnett, Ron. “Disciplines in Crisis: Transdisciplinary Approaches in the
Arts, Humanities and Sciences”. Critical Approaches to Culture (2000).
Преузето 15. јуна 2019, www.eciad.bc.ca/~rburnett/.
4. Van de Voorde, Marcel and Michael E. Fitypatrick. “Discovery and
Innovation in Science and Technology: Inter- and transdisciplinary in
cognitive learning” . In International Conference on Cognition, Technology &
Society, WAAS, Milano, Italy, 2019. doi:10.1109/ICCICC46617.2019.9146083.
5. Van de Voorde, Marcel. “University Education in Crisis? Transdisciplinary
Approaches in the Arts, Humanities & Sciences” . Cadmus, 4, 2 (2020):
265–272.
6. DOMO Report. Преузето 5. априла 2019, www.domo.com/solution/
data-never-sleeps-6.
7. Кулић, Радивоје. „Формално, неформално и информално учење и об-
разовање“. Ан�рагошке с�у�ије, 9 (2002): 11–24.
8. Круљ, Рaдeнкo С., Сaит Кaчaпoр и Рaдивoje Кулић. Пе�агогија. Београд:
Свет књиге, 2003.
9. Марјановић, Марија. „Потрага за неформалним образовањем“.
Неформално образовање – Неви�љива снага �руш�ва (2003).
10. Proceedings of the NYEX Conference on Science Education of Gifted
Students. Ваљево: Истраживачка станица Петница, 2007.
11. Павићевић, Миљана и Данијела Петровић. „Разлике између формал-
ног, неформалног и информалног образовања“. Зборник ра�ова
Учи�ељског факул�е�а, 9 (2015): 103–113.
12. Ранковић, Јелена „Неформално образовање – од личног до друштве-
ног развоја“. Неформално образовање – Неви�љива снага �руш�ва
(2003).
13. CIO Report. Преузето 5. априла 2019, www.cio.com/article/3095287/the-
future-of-jobs-and-education.html.
14. Council of the European Union: Council Recommendation on Key
Competences for Lifelong Learning. Преузето маја 2018, eur-lex.europa.
eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32018H0604(01)&from=EN.
328
Nikola Božić
Petnica Science Center, Valjevo
PHILOSOPHY OF SCIENCE IN THE 21ST CENTURY AND EDUCATION:

PETNICA SCIENCE CENTER
The speed of change in today’s society makes it increasingly more dif-

ficult to predict its needs in the long-term future. This paper aims to analyze
the challenges of the development of education in the 21st century, as well
as to show good practices that have already responded to these challenges.
The educational model of the Petnica Science Center (Serbia) was presented.
Petnica Science Center (PSC) is an independent, non-profit organisation
for extracurricular, formal and informal, science education. For the past 38
years, it has been a place of free thinking and inovative ideas for students
with strong interests in science and the scientific method. There are no
marks, tests, exams or certificates given and curicula are easily adapted in
accordance to recent findings and current topics in science. PSC utilizes a
peer-to-peer education system, where university students tutor high school
students, providing a more informal learning setting to foster the develop-
ment of scientific ideas. Peer-to-peer education, as an important aspect of
the model, is highly beneficial for both young tutors (university students)
and their slightly younger students. The primary PSC philosophy is to pro-
mote scientific literacy and help high school students understand the scientif-
ic method. Through hands-on approaches to research and science, students
learn how to read appropriate literature, learn basic research methods, and
are encouraged to develop their own scientific questions.
As students progress through the program, they engage in training and
activities that allow them to create their own independent research project
proposal. After the project proposal is reviewed and approved, students
have the opportunity to conduct their own research, analyze their results,
and write a final peer-reviewed manuscript. Selected manuscripts are pre-
sented at the Petnica annual conference as posters and platform presenta-
tion and are published as papers in the annual proceedings by PSC. Each year,
1500 high school students from Serbia, Macedonia, Croatia, Slovenia, FYR of
Macedonia, and Bosnia and Herzegovina attend regular programs at PSC,
each spending an average of 35 days at the campus annualy. A network of
senior associates, lecturers and peer educators includes nearly 2500 people
from over 450 academic institutions and companies.
The main aim of Petnica’s educational activities is not to emphasise
memorising facts, but to improve students’ rational and logical thinking
skills, their ability to identify and solve problems, to teach them how to de-
329
sign and manage projects, how to draw conclusions, find reliable information
sources, as well as to upgrade their communication skills.
The main goals of PSC educational programs are:
– To identify gifted secondary school and university students from all parts
of the country, especially from provincial and poor regions, and to pro-
vide them with intensive, individualised extracurricular education;
– To enable the most active and the most interested students to imple-
ment scientific projects based on real-world problems using appropriate
professional, scientific equipment, under the supervision of professional
scientists and the best science teachers;
– To train early-career science teachers how to apply state-of-the-art scien-
tific concepts, knowledge and educational methods in their teaching;
– To encourage cooperation and the exchange of knowledge, experi-
ence and ideas among students enrolled in different types of secondary
schools and university programs, and those interested in different scien-
tific fields.
The main goal is to help students learn and develop critical thinking skills,
data collecting methods, and communication techniques, as well as the abil-
ity to continuously learn and enrich their knowledge and experiences. PSC
encourages participants to think freely, logically and critically, and to collabo-
rate with people from different regions and cultural backgrounds.
PSC science and technology training activities cover a broad spectrum of
disciplines such as Astronomy, Life-sciences, Electronics, Psychology, Chem-
istry, Geo-sciences, Physics, Anthropology, Archaeology, Mathematics, In-
dustrial Design, and many others.
In parallel with the regular training programs for teenagers, PSC hosts
many specialised meetings and conferences, mostly focused on early career
researchers and PhD students. In recent years, such activities successfully
covered a broad range of topics – from Archaeology, Astrophysics, Analytical
Chemistry, Bio-medicine, Psychology and Life-sciences, to Musicology, Pho-
tography, Design and 3D printing.
PSC is always happy to share its experience and ideas with partner or-
ganisations. From time to time, PSC hosts training courses for groups of
teachers from Slovenia, Croatia, Macedonia, Russia, Israel and many other
countries from the region and all over the world. It also promotes active co-
operation between similar projects abroad, such as exchanges of students
with institutions in Germany, Croatia, Italy, and Israel.
Key words: education, science, philosophy of science, inovative educa-
tion, Petnica Science Center

330
научна критика udc 72(497.1)”1950/1956”
72.036(497.1)
Марко Стојановић1
Балкански архитектонски бијенале, Београд
ДУБРОВНИК 1950/1956 – ОЗВАНИЧЕЊЕ МОДЕРНЕ

АРХИТЕКТУРЕ У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ
Апстракт
Проналажење кључне тачке у прошлости у којој долази до смене
архитектонских епоха понекад није једноставан задатак за исто-
ричара или теоретичара архитектуре. Ове смене се често не могу
прецизније одредити, али је нарочито важно да оне нису везане
за типичну хронолошку периодизацију. Као и сви други стилови
и покрети, архитектонска мо�ерна није била везана искључиво
за револуционарне или утопистичке идеје својих протагониста.
За њено промовисање и коначно прихватање од стране званич-
них државних апарата, било је неопходно да се искристалишу и
политички интереси. Као најзначајнији пример оваквих процеса
може се узети усвајање модерне архитектуре од стране архитека-
та и управног врха Федеративне Народне Републике Југославије
(ФНРЈ) током периода од 1950. до 1956. године, када су у Дубров-
нику одржана два најзначајнија стручна архитектонска скупа, је-
дан домаћи, а други међународни. Централна фигура оба скупа,
додуше у различитом контексту, био је архитекта Ле Корбизје
(Charles-Édouard Jeanneret, Le Corbusier), као и његово животно
дело – А�инска �овеља.
Кључне речи: архитектура, идеологија, Дубровник, Југославија, Ле
Корбизје, ЦИАМ, Група 10
1 markostojke@gmail.com
331
1. Увод
Модерна архитектура или интернационални стил, назив који је

широко прихваћен од стране историчара и теоретичара архитектуре,2
почиње да бива прихваћена као савремени архитектонски израз
већ у међуратном периоду. Приватни инвеститори све више се
опредељују за овај стил приликом градње својих хотела, робних кућа
и наравно приватних вила, док поједине новонастале државе, попут
Чехословачке, прихватају модерну архитектуру као званични државни
стил приликом изградње управних зграда, болница, индустријских
комплекса и стамбених насеља.3 Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
(СХС), касније Краљевина Југославија, понајвише због личних
аспирација и приватног укуса краља Александра Карађорђевића,
али и копликоване међунационалне политичке ситуације, одлучује се
за генезу истористичко-монументалне архитектуре,4 која модерну
архитектуру потискује на маргине стручног стваралаштва.5 На многим
јавним конкурсима учествују домаће архитекте модерног израза, али
њихова решења, иако су по свим мерилима струке била неколико
деценија испред свог времена, углавном прoлазе незапажена.
Ствари се потпуно мењају након Другог светског рата, када после
краћег периода доминације социјалистичког реализма, архитектура
интернационалног стила постаје званични архитектонски стил соција-
листичке Југославије. Међутим, тај процес стваралачког преображаја
није довољно научно расветљен, тачније историчари архитектуре
нису успели да прецизније одреде тачку преокрета, односно када и
због чега је архитектонски историцизам замењен архитектонским
модернизмом. Наравно, једну од пресудних улога је одиграо архи-
текта Ле Корбизје, односно његови ученици и сарадници из Југосла-
вије, који су следили његове архитектонско-урбанистичке идеје, на-
рочито постулате А�инске �овеље.6 Након проучавања више научних
2 Henri Rasel Hičkok and FilipDžonson, Internacionalni stil, prev. Ivana Trbojević
(Beograd: Građevinska knjiga, 2008), 1–3.
3 Vladimir Šlapeta and Wojciech Lesnikowski, “Functionalism in Czechoslovakian
Architecture”, East European Modernism (1996): 59–109.
4 Тадија Б. Стефановић, „Монументално и монументализам у архитектури
међуратног Београда“, у Зборник ликовних уме�нос�и Ма�ице ср�ске, 46
(Нови Сад: Сајнос, 2018), 141–159.
5 Aleksandar Ignjatović, Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904–1941 (Beograd:
Građevinska knjiga, 2007).
6 Le Korbizje, Ka pravoj arhitekturi, prev. Radivoje Nikolajević (Beograd:
Građevinska knjiga, 2006), 31–48.
332
М. Стојановић, Дубровник 1950/1956 – озваничење модерне архитектуре
извора, а посебно захваљујући једном монографском издању, које у

исто време представља и лично сведочанство једног од очевидаца,
можемо закључити да се корен овог преокрета може тражити на Пр-
вом саве�овању архи�ека�а и урбанис�а Југославије, које је одржа-
но од 23. до 25. новембра 1950. године у Дубровнику.7
2. Дубровник 1950. године
Прво саветовање архитеката и урбаниста Југославије је имало и своју

политичку позадину, односно иницијативу, без које целокупна идеја
не би могла бити покренута, размотрена и напослетку прихваћена.
Ово се пре свега односи на присуство, тачније учешће, Владислава
Рибникара на наведеном саветовању и његов извештај након
завршеног саветовања, упућен директно Јосипу Брозу Титу. Ако
се узме у обзир да је он био једини представник савезних органа,
тачније председник Комитета за кинематографију ФНРЈ,8 и да је по
струци био архитекта, али и један од најближих Брозових пријатеља
и особа од поверења, можемо претпоставити да је њему била
поверена одговорност за визуелну манифестацију државне политике
и обавеза да као један од учесника саветовања (вероватно и један
од организатора) и представник државног апарата, састави извештај,
односно закључак овог значајног стручног догађаја. На тај начин би
се државни врх упознао са проблемима и потенцијалним решењима
на пољу архитектуре и урбанизма. Рибникар је тај задатак веома
темељно обавио, а резултати овог саветовања убрзо су се појавили
и у пракси, односно у планирању и пројектовању објеката у ФНР
Југославији.
Присуство већег броја представника из готово свих републичких
архитектонских удружења (изузев из Босне и Херцеговине), међу
којима су се налазила реномирана имена предратне и послератне ар-
хитектонске сцене, дало је значајан легитимитет овом стручном ску-
пу. Било је врло важно укључити и старије и млађе модернисте, јер је
свака генерација носила неко своје искуство и виђење у ком правцу
би архитектонско-урбанистички развој државе и друштва могао да
крене. Одсуство Јураја Најдхарта, Ернеста Вајсмана и Николе Добро-
вића, тројице кључних протагониста модерног правца, можда је баци-
ло мању сенку на сам догађај, али не толико да умањи његов значај.
7 Branislav Krstić, prir., Atinska povelja i misao arhitekata i urbanista FNRJ 1950-ih
(Beograd: Atom štampa, 2014), 15–47.
8 Ibid., 79.
333
Теме реферата су биле веома разноврсне и конструктивне. Архи-

текте су излагале о проблемима урбанизма и застарелим принципима
планирања и пројектовања постојећих градова, као и новим идејама
које би биле полазна тачка у урбанистичком пројектовању нових гра-
дова. Становање је такође било запажена тема јер је изградња стам-
бених објеката пратила индустријализацију државе и била једна од
кључних елемената обнове постојећих и изградње нових урбаних
средина. Ту су били и јавни објекти, међу којима и архитектура позо-
ришта, којој су била посвећена чак два реферата. Без обзира о којој
теми је било речи, кључно место у већини реферата заузимало је име
архитекте Ле Корбизјеа и његове идеје А�инске �овеље. Иако је са-
ветовању присуствовало и неколико директних ученика и сарадника
Ле Корбизјеа (Милорад Пантовић, Јован Крунић, Владимир Антолић,
Јосип Сајсл и Едвард Равникар),9 потенцирање и промовисање њего-
вих идеја није било ништа мање запажено ни у рефератима других
учесника. Посебно је било важно присуство архитекте Владимира
Антолића, који је заједно са архитектом Богданом Теодоровићем,
био Вајсманов заменик и учесник на Трећем међунаро�ном конгресу
мо�ерне архи�ек�уре – ЦИАМ III 1930. године (Congres Internationaux
d’Architecture Moderne – CIAM III), интернационалном скупу архитека-
та модерниста, чији је један од оснивача био и сам Ле Корбизје.10 Као
један од сегмената извештаја Владислава Рибникара, заокружени су
ставови колега архитеката и урбаниста из целе ФНР Југославије, који
једногласно инсистирају на раскиду са соцреалистичком архитекту-
ром и на прихватању идеја предратних модерниста, на првом месту
Ле Корбизјеа.11
Борба архитеката да соцреализам, чији су верни протагонисти
били у мањини на Архитектонском факултету,12 не постане званични
визуелни идентитет послератне Југославије, поклопио се са епилогом
Резолуције Информационог бироа – ИБ Комунистичке партије (1948)13
9 Љиљана Благојевић, Нови Београ�: ос�орени мо�ернизам (Београд: Завод

за уџбенике, Архитектонски факултет, Завод за заштиту споменика, 2007), 30.
10 Ibid.
11 Иван Штраус, Архи�ек�ура Југославије 1945-1990 (Сарајево: Свјетлост,
1991), 23.
12 Branislav Milenković, Dubrovnik 1950 (Beograd: Eparhijska radionica za
umetničko projektovanje i oblikovanje, 2014), 5; Александар Кадијевић, О

соцреализму у београ�ској архи�ек�ури и његовим о�речним �умачењима
(Наслеђе, IX, Београд, 2008), 75–88.
13 Bernard J. Fišer, prir., Balkanski diktatori – Diktatori i autoritarni vladari
jugoistočne Evrope (Beograd: IPS, Prosveta, 2009), 325–331.
334
и постепеним отварањем ФНР Југославије према Западу. Главну спону

овог отварања представљала је култура, али она не би била могућа без
одлуке државе и партије да се крене са применом блаже варијанте
социјализма. Као најочигледнији пример ове преоријентације, а који
има директне везе са закључцима саветовања у Дубровнику, можемо
истаћи да је 1952. године у Београду отворена прва архитектонска
изложба Ле Корбизјеа.14
3. Дубровник 1956. године
У анализи архитектонских дешавања из периода педесетих година

20. века, многим истраживачима промиче парадокс неусклађености
домаћих протагониста и њихових пројеката са дешавањима која
су тих година наступила на међународној сцени. Само шест година
после Првог саветовања архитеката и урбаниста ФНРЈ у Дубровнику,
у истом граду је одржан кључни Десе�и међунаро�ни конгрес мо�ерне
архи�ек�уре – ЦИАМ X, који је одбацио Ле Корбизјеову А�инску
�овељу као застарелу идеју, уз образложење да је урбанистичко
планирање и пројектовање знатно узнапредовало у односу на
постулате које је Ле Корбизје поставио три деценије раније. Југославија
није имала своје представнике на том конгресу, али је неколико
домаћих архитеката учествовало у својству посматрача. Они су
�ефак�о присуствовали гашењу ЦИАМ-а, које је и званично уследило
већ 1959. године.15 Почетак значајнијих критика уперених против Ле
Корбизјеових постулата, десио се већ на ЦИАМ-у IX, одржаном 1953.
године у Екс ан Провансу, у Француској, када су млађи, радикални
чланови конгреса формирали Гру�у 10, која започиње критичко
разматрање постављених идеја.16 Групу 10 су чиниле архитекте
из Велике Британије и Холандије, од којих су се највише истицали
Јап Бакема (Jacob Berend Bakema), Алдо ван Ајк (Aldo van Eyck),
Алисон Смитсон (Alison Margaret Smithson) и Питер Смитсон (Peter
Denham Smithson). С обзиром да су предњачили у критикама, али и
у изношењу нових идеја које би замениле Ле Корбизјеов концепт,
поверена им је организација наредног ЦИАМ-a у Дубровнику.17 Ле
14 Jerko Denegri, Srpska umetnost 1950–2000 (Beograd: OrionArt, 2013), 11–13.
15 Kenet Frempton, Moderna arhitektura: kritička istorija (Beograd: OrionArt ,
2004), 271.
16 Miloš R. Perović, Iskustva prošlosti (Beograd: Plato, 2000), 45.
17 Charles Jencks, Moderni pokreti u arhitekturi (Beograd: Građevinska knjiga,
2007), 354.
335
Корбизје је увидео да ће поставка новог конгреса бити само свршен

чин за потпуно одбацивање његових идеја, па се није ни појавио, већ
се учесницима обратио једним писмом, у којем помирљивим речима
признаје надмоћ и победу млађих колега.18
Како ли је цео догађај на међународном дубровачком конгресу
могао да делује на домаће архитекте, које су само шест година ра-
није, на том истом месту, са великим одушевљењем прихватили Ле
Корбизјеове идеје? Судећи по дешавањима на домаћој архитектон-
ској сцени, ЦИАМ Х као да није имао никаквог утицаја, односно као
да су југословенске архитекте остале ускраћене за извештај о тим де-
шавањима. Међу присутним домаћим стручњацима био је и Оливер
Минић, професор Архитектонског факултета у Београду и учесник Ду-
бровачког саветовања 1950. године,19 који је оставио сведочанство
о овом догађају знатно касније, тек 1965.20 У Југославији се само пар
година након међународних дубровачких конгреса, кренуло са изра-
дом урбанистичких планова за нове делове већих градова – Нови Бе-
оград (1957–1967), Трнско (Нови Загреб, 1958) и Велење (1956–1957),
али су само неке од ових првих урбанистичких целина биле у потпуно-
сти изграђене по Ле Корбизјеовим идејама Озареног града.
4. ЦИАМ X, Гру�а 10 и југословенске архитекте
Постоји неколико могућих разлога због чега су југословенске

архитекте остале привржене А�инској �овељи и поред њеног
одбацивања само шест година након саветовања југословенских
архитеката и урбаниста:
1. По речима професора Минића,21 Група 10 која је организовала
ЦИАМ X, успоставила је веома елитистичку атмосферу у Дубров
нику 1956. године. Контакти учесника конференције са гостима и
посматрачима били су готово немогући, што је било образложено
потребом за професионалном радном атмосфером. Такође,
чланови Групе 10 били су толико заокупирани својим програмом
и активностима конгреса, да су били потпуно незаинтересовани
18 Ibid.
19 Branislav Krstić, prir., Atinska povelja i misao arhitekata i urbanista FNRJ 1950-ih
(Beograd: Атом штампа 2014), 9–75.
20 Oliver Minić, „Poslednji CIAM 1956. Godine u Dubrovniku: neostvareni susret
sa Le Corbusierom“, Arhitektura urbanizam, 35 (1965): 36–84.
21 Ibid.
336
Слика 1. Групa 10 држи нaтпис кojим симбoличнo укaзуje нa „смрт“

кoнгрeсa ЦИАМ
за проблеме или предлоге представника држава посматрача, што

је изазвало повратну реакцију југословенских архитеката у виду
игнорисања читавог дискурса који је Група 10 покренула.
2. Дискурс који је покренула Група 10 био је у неким тачкама исувише
комплексан и авангардан, а са друге стране знатно помирљив
према постојећим архитектонско-урбанистичким структурама,22
те је било практично немогуће применити га приликом изградње
нових урбаних средина у социјалистичкој Југославији. Партијски
идеали су инсистирали на раскидању свих дотадашњих веза са
прошлошћу и потенцирали су изградњу нових урбаних средина
без историјског контекста. У ову идеологију се Ле Корбизјеов
концепт потпуно уклапао јер је подразумевао изградњу читавих
градова чији су урбанизам и архитектура потпуно игнорисали све
дотадашње приступе. Са друге стране, комплексно разуђивање
и денивелација саобраћајница, пешачких зона, вертикалних
комуникација и стамбено-пословних блокова, готово да је било
немогуће у држави чији градови нису били довољно развијени
22 Frempton, Moderna arhitektura: kritička istorija, 271–279. Jencks, Moderni
pokreti u arhitekturi, 357–363.
337
и инфраструктурно оспособљени. Дакле, грађевинска политика

социјалистичке Југославије је већ чинила надљудске напоре
да премости социолошке, индустријске и архитектонско-
урбанистичке разлике у односу на развијени свет, те су идеје
Групе 10 у том тренутку остале ван њеног домашаја.
3. Последњи, али не мање важан разлог, односио се на лична осећања
југословенских архитеката према Ле Корбизјеу и његовим идејама.
Све југословенске архитекте, којима је после Другог светског рата
поверена нека значајнија улога у пројектовању, изградњи или
теоријско-едукативним активностима, биле су поборници идеја
европских и светских модерниста, међу којима је најсветлија
тачка био Ле Корбизје. За многе од њих, мистификација лика
и дела овог архитекте ишла је дотле да се његове идеје нису
смеле доводити у питање. Како су неки од њих у међуратном
периоду непосредно сарађивали са Ле Корбизјеом током рада у
његовом париском бироу, упознали се с њим, причали и дружили
се, снага његове професионалне ауре оставила је јак утицај на
њих, а самим тим и на југословенску архитектонску сцену, која
се тек шездесетих година прилагодила домаћим потребама и
надградила његове идеје. Такође, сведржавни замах грађевинске
индустрије био је прилика за многе архитекте да остваре своје
архитектонско-урбанистичке замисли, па би преиспитивање и
обарање тек усвојених идеја, одобрених и од стране политичког
врха социјалистичке Југославије, можда створио општу конфузију,
нестабилност и колебљивост у очима домаћих политичара.
Ово игнорисање актуелних проблема на светској архитектонској
сцени, које је Група 10 актуелизирала најпре 1953. године, а затим
поентирала 1956. године, по речима Љиљане Благојевић,23 оставило
је последице и на југословенској архитектонској сцени. Планирање
и пројектовање Новог Београда, где су мањкавости А�инске �овеље
највидљивије, одразило се на недовршену интегрисаност унутрашњих
елемената, али и комплетну отуђеност и сегрегацију новог дела града
у односу на старо урбано језгро.24 Тиме је усвајање и озваничавање
мо�ернизма, то јест његовог изворног, неусавршеног концепта доби-
ло и свој епилог.
23 Љиљана Благојевић, Нови Београ�: ос�орени мо�ернизам (Beograd, ZZU,

AF, ZZS, 2007), 196–212.
24 Miloš R. Perović, Iskustva prošlosti (Beograd: Plato, 2000), 87–146.
338
5. Закључак
Проналажење кључне тачке у прошлости у којој долази до смене

архитектонских епоха, понекад није једноставан задатак за
историчара или теоретичара архитектуре. Оне нису увек везане за
општу историјску хронологију, која подразумева настанак или распад
неке државне творевине или почетак, односно крај неког значајнијег
оружаног сукоба. Такође, не могу се везати за изградњу или рушење
једног архитектонског објекта или урбанистичког комплекса, како
су то неки стручњаци покушали да дефинишу. Из разматраног
озваничавања модерне архитектуре у социјалистичкој Југославији,
можемо закључити да је оно у овом, али и у многим другим случајевима,
било пре свега условљено политичким интересима држава. Након
усвајања резолуције ИБ-а из 1948. године, ФНР Југославија је морала
да пронађе нови пут за исказивање државног визуелног идентитета,
пре свега кроз одговарајућу архитектуру и урбанизам. Како би
се добило адекватно решење, државни врх одлучује да сазове
саветовање архитеката и урбаниста, прво такве врсте у послератној
Југославији, и препусти стручњацима из те области да сами предложе
решење. Ова ситуација се поклопила са порастом анимозитета који
је већи број архитеката модерниста осећао према соцреалистичкој
архитектури. Саветовање је одржано у Дубровнику у новембру 1950.
године, а његов закључак било је усвајање А�инске �овеље и других
принципа предратне модерне архитектуре. Иако су ти принципи
у том тренутку били стари готово три деценије, представљали су
велику победу за домаће архитекте и у том тренутку готово једино
решење за политичке, социолошке, културне и привредне прилике
у социјалистичкој Југославији. Само шест година касније, поново у
Дубровнику, али овај пут на интернационалном конгресу ЦИАМ X,
водећа имена млађе генерације европских архитеката одбацила
су те исте принципе, доводећи у непријатан положај југословенске
архитекте, који су разапети између сопствених симпатија и државних
интереса, из помирљивих разлога били принуђени на игнорисање ових
преломних тренутака за светску архитектонску сцену. Иако су младе
интернационалне архитекте означиле постулате Ле Корбизјеове
А�инске �овеље као застареле, искључиве и недовољно развијене,
они су ипак одиграли пресудну улогу у архитектонско-урбанистичком
развоју градова послератне Југославије.
339
1. Благојевић, Љиљана. Нови Београ�: ос�орени мо�ернизам. Београд:

Завод за уџбенике, Архитектонски факултет, Завод за заштиту спо-
меника, 2007.
2. Denegri, Jerko. Srpska umetnost 1950–2000. Beograd: OrionArt, 2013.
3. Frempton, Kenet. Moderna arhitektura: kritička istorija. Beograd:
OrionArt, 2004.
4. Hičkok, Henri Rasel and Filip Džonson. Internacionalni stil. Prevela Ivana
Trbojević. Beograd: Građevinska knjiga, 2008.
5. Ignjatović, Aleksandar. Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904–1941. Beograd:
Građevinska knjiga, 2007.
6. Jencks, Charles. Moderni pokreti u arhitekturi. Beograd: Građevinska
knjiga, 2007.
7. Кадијевић, Александар. „О соцреализму у београдској архитектури
и његовим опречним тумачењима“. Наслеђе IX, Београд: 2008.
8. Кадијевић, Александар. „Улога идеологије у новијој архитектури и
њена схватања у историјографији“. Наслеђе VIII, Београд: 2007.
9. Krstić, Branislav, prir. Atinska povelja i misao arhitekata i urbanista FNRJ
1950-ih. Beograd: Atom štampa, 2014.
10. Korbizje, Le. Ka pravoj arhitekturi. Preveo Radivoje Nikolajević. Beograd:
Građevinska knjiga, 2006.
11. Milenković, Branislav. Dubrovnik 1950. Beograd: Eparhijska radionica za
umetničko projektovanje i oblikovanje, 2014.
12. Minić, Oliver. „Poslednji CIAM 1956. godine u Dubrovniku: neostvareni
susret sa Le Corbusierom“. Arhitektura urbanizam, 35 (1965).
13. Perović, Miloš R. Iskustva prošlosti. Beograd: Plato, 2000.
14. Стефановић, Тадија Б. „Монументално и монументализам у архитек-
тури међуратног Београда“. У Зборник ликовних уме�нос�и Ма�ице
ср�ске, 46, уредник Александар Кадијевић. Нови Сад: Сајнос, 2018.
15. Šlapeta, Vladimir and Wojciech Lesnikowski. “Functionalism in Czecho
slovakian Architecture”. East European Modernism, London: Thames and
Hudson, 1996.
16. Штраус, Иван. Архи�ек�ура Југославије 1945–1990. Сарајево: Свје
тлост, 1991.
340
Marko Stojanović
Balkan Architectural Biennale, Belgrade
DUBROVNIK 1950/1956 – OFFICIALIZATION OF MODERN ARCHITECTURE

IN SOCIALIST YUGOSLAVIA
Finding a key point in the past that marks an exact turning point in
architectural era, is sometimes not an easy task for a historian or a theorist
of architecture. These turning points cannot often be determined more
precisely, but it is especially important that they are not related to a typical
chronological periodization. Like all other styles and movements, modernist
architecture was not tied solely to the revolutionary or utopian ideas of its
protagonists. In order for it to be promoted and finally accepted by the official
state apparatus, certain political interests had to crystallize. The adoption
of modern architecture by the architects and the governing leadership of
the FNR Yugoslavia, during the period from 1950 to 1956, when two most
important architectural expert symposiums were held in Dubrovnik, can
be used as a clear example of such processes. The central figure of both
symposiums, though in a different light, was the architect Le Corbusier and
his life work — The Athens Charter.
Key words: architecture, modernism, politics, Yugoslavia, Dubrovnik, Le
Corbusier

341
стручни радови
udc 94:675(497.11)”1921/1946”(093.2)
Ненад М. Лукић1
Музеј науке и технике, Београд
ПРВА БЕОГРАДСКА ФАБРИКА ЗА ПРЕРАДУ И ИЗРАДУ

КОЖА, ОБУЋЕ И РАЗНИХ ИЗРАЂЕВИНА ОД КОЖА ПЕТРА
АРАМБАШИЋА НА ЧУКАРИЦИ 1921–1946.
Апстракт
У раду се на основу историјских извора и литературе истражује
оснивање и рад Фабрике кожа и обуће Пе�ра Арамбашића на Чу
карици од 1921. до 1937. године и фабрика његових синова Свето
зара и Драгослава које су из ње потекле од 1937. до 1946. године.
Чланак је конципиран тако да у основним цртама упозна читаоце
са радом фабрике током наведеног периода и у мањој мери са ње
ним власницима чије су биографије биле врло занимљиве, нарочи
то у периоду по окончању Другог светског рата. Хронолошки рад
је омеђен 1946. годином највише због тога што је фабрика тада
прешла из приватног у државно власништво, поставши део већег
удруженог кожарског предузећа.
Кључне речи: Петар Арамбашић, Светозар Арамбашић, Драгослав
Арамбашић, кожарска и обућарска индустрија, Чукарица
1. Увод
Чукарица, индустријско и радничко предграђе Београда, претрпела

је огромну материјалну штету услед ратних дејстава током Првог
светског рата и већина фабрика које су на њој радиле пре рата биле
су трајно уништене или се у њима није могла покренути производња.
До почетка рата, на њеној територији су између осталих привредних
субјеката, радиле и три фабрике у којима се прерађивала кожа:
Фабрика кожа Ђурић и Барловац а.д., Прва српска фабрика обуће
1 nenad.lukic@muzejnt.rs
345
Манојло Кли�ис а.д. и Прва ср�ска �овлашћена фабрика кожа и

кожних рукавица и кожних �роизво�а Јована Новаковића. Све три
су у рату биле у тој мери девастиране да се у њима више није могла
обновити ни покренути производња. Због својих географских и
инфраструктурних потенцијала Чукарица је и у периоду после рата
поново постала интересантна локација за подизање нових фабрика, а
прва која је на њој изграђена поново је била кожара: Прва београ�ска
фабрика за �рера�у и изра�у кожа, обуће и разних израђевина о�
кожа Пе�ра Арамбашића. Оснивач фабрике Петар Г. Арамбашић
рођен је 1872. године у Добановцима у Срему и по занимању је био
опанчар. Са братом Иваном (?–1915), који је по струци био бравар,
највероватније се 1896. године преселио у Крушевац у коме је постао
успешан кожарски занатлија, услед чега је 1911. године добио и
награду Министарства народне привреде.2 Ортачки је са Милорадом
М. Јевтићем у Крушевцу 1913. године отворио Фабрику за прераду
коже И�еал. У огласу објављеном 26. априла 1913. године у Ср�ским
новинама се наводи:
„У овдашњој вароши Крушевцу отворили смо кожарску фабрику
за прераду и израду сваке сорте коже, коју ћемо водити под нашим
заједничким именом и фирмом:
Милорад М. Јевтић и Петар Арамбашић
ФАБРИКА Кожарске „Идеал” индустрије
Целокупну ову нашу заједничку ортачку фирму фабрике, пуноважно
ћемо потписивати и задуживати, оба ортака равноправно, својеручно а
именом овако:
Испод утиснутог штамбиља фабрике горње фирме Милорад М.
Јевтић, потписиваће својеручно, М. М. Јевтић. А Петар Арамбашић, испод
горњега потписиваће својеручно Петар Арамбашић.
18. марта 1913. г. Фабриканти,
у Крушевцу М. М. Јевтић, индустријалац
Петар Арамбашић, опанчар
Да су Милорад М. Јевтић индустријалац овд. и Петар Арамбашић,

опанчар овдашњи, овај поднети оглас као и потпис на њему у свему за
свој признали, крушевачки првостепени суд тврди, с тим да такса у
2 Ненад Лукић, „Обнова индустрије, занатства, трговине и демографски

опоравак Општине чукаричке 1919–1929”, Наслеђе, XIX (2018): 101; Архив Ју
гославије (АЈ), Министарство трговине и индустрије Краљевине Југославије
(65), ф. 595; Тежак, 30. 9. 1911, 4. Двојици браће придружио се и најмлађи
Гаврило (1886–1931), такође опанчар, који је касније у Крушевцу поседовао
кожарску радњу и кожару код Расине. Његови синови Божидар, Александар
и Властимир су постали признати кожарски стручњаци и о њима ће бити још
речи на крају рада.
346
Н. М. Лукић, Прва београдска фабрика за прераду и израду кожа
(60) шесдесет динара наплаћена и прописно поништена, на погрешно

написаном оригиналу огласу Бр. 2059.
Бр. 2094, 21. Март 1913, Крушевац судија Т. Бл. Богдановић”3
Осим фабрике у Крушевцу,

њих двојица су се обратили на
челству Oкруга крушевачког са
молбом да подигну још један
погон фабрикe И�еал са парном
снагом до 50 коњских снага на
свом имању у селу Лазарици, на
коме је некада био парни млин
Саве Милосављевића. Имање се
граничило са државним друмом,
општинским путевима и Лазарич
ким потоком. Начелство је позва
ло све заинтересоване да поднесу
примедбе, уколико их имају, а да
ли је до отварања погона заиста
и дошло за сада није познато.4
Арамбашић наводи да је од 1912.
1. Петар Г. Арамбашић
до 1915. године његово преду
зеће за српску војску лиферовало
обућу и кожни материјал. Први
светски рат је са породицом про
вео у Крушевцу.5
2.Изградња и оснивање фабрике 1921–1922. године
Петар Арамбашић се по завршетку рата са породицом преселио из

Крушевца у Београд и убрзо по доласку почео је да тражи погодан
плац на коме би могао да подигне нову фабрику. Ступио је у контакт
са Општином жарковачком и убрзо је са њеним челницима склопио
3 Ср�ске новине, 26. 4. 1913, Огласи, 364.

4 Ср�ске новине, 27. 4. 1913, Огласи, 3. У: Милорад Сијић, Значајни љу�и
Крушевца (1833-1944) (Крушевац: Епархија крушевачка, 2012), 147, пише да
је Петар Арамбашић убрзо по отварању фабрике тужио свог ортака због
преваре, утаје и потајног отуђивања ортачког фабричког есапа.
5 Архив Југославије (АЈ), Министарство трговине и индустрије Краљевије
Југославије (65), ф. 429.
347
договор да узме у закуп на десет година општински плац величине

око 12 ари који се налазио у непосредној близини имања Српског бро
дарског друштва, у Трговачкој улици број 15.6 Након склапања угово
ра кренуо је са прибављањем потребних дозвола како би могао да
почне са изградњом фабрике. Прво се 23. јуна 1921. године обратио
Главној секцији Управе града Београда, од које је добио потврдан
одговор, да би се након тога 22. јула 1921. године обратио и Мини
старству трговине и индустрије с истим захтевом. Уз њега је прило
жио план изгледа будуће фабрике и навео да ће машине покретати
парна локомобила јачине између 15 и 50 коњских снага. У складу са
тадашњим прописима, да би се оваква дозвола уопште могла издати,
начелство Округа београдског је објавило оглас у коме је позвало све
сопственике који имају имања у близини будуће фабрике да у року
од десет дана поднесу своје примедбе на њену изградњу, уколико
их имају. Замерки у траженом року није било и инспекција рада је 9.
септембра 1921. године донела одлуку да се фабрика може подићи
по приложеном плану, с тим да је власник морао испунити и следеће
додатне мере и радње:
1. под радионице у којој се употребљава већа количина течног мате
ријала мора бити израђен од материјала непропустивог за течност
с нагибом на једну страну како би вода могла отицати;
2. радницима у тим одељењима се мора обезбедити подесна радна
одећа и обућа;
3. зидови свих радних просторија морају за два метра од пода бити
премазани бојом за прање или бити обложени неким другим мате
ријалом за прање;
5. на сваких тридесет лица запослених у предузећу мора се подићи
један нужник. Ако у предузећу има и жена онда се за њих мора
подићи нужник који мора бити удаљен од мушког. На тридесет
мушких мора доћи и један писоар за испирање помоћу воде;
7. за прање руку запосленима треба обезбедити умиваоник са при
бором у коме ће се истовремено моћи прати трећина запослених
у предузећу. За жене је потребно обезбедити посебно одељење за
умивање;
8. сваком раднику се мора обезбедити орман за држање радног
одела;
9. средстава за гашење пожара мора бити у довољној мери;
6 „Чије је имање на коме је подигнута фабрика Петра Арамбашића: Државе

или Општине жарковачке”, Прав�а, 4. 4. 1937, Чланци, 8.
348
10. врата радионица се морају отварати ка унутра;

11. моторна машина за покретну снагу мора бити смештена у засеб
ном одељењу у која могу да уђу само лица која њоме рукују;
12. тежи делови мотора: замајац, клипњача полуга пумпе и друго, мо
рају бити ограђени како би се руковалац додатно заштитио;
13. стављање у покрет и заустављање рада главног мотора саопшта
ваће се свим запосленима уговореним сигналом;
14. свака трансмисиона осовина поставиће се тако да се помоћу спој
ница и других направа може искључити из покрета независно од
осталих трансмисијских осовина и од машина радилица;
15. све хоризонталне и вертикалне трансмисионе осовине треба да
се ограде ради заштите радника;
16. набацивање каиша на котуре се не сме вршити руком већ за то
мора да постоји одговарајућа направа;
17. саставци каиша морају бити сигурни и сви они морају бити ограђе
ни до висине од два метра;
18. санитетског материјала мора бити у довољним количинама и
мора се чувати у посебном орману којим ће руковати за то од
ређени радник. На сваких десет радника морају се набавити једна
носила.
Иако су прелиминарно добијене дозволе и одобрења за изградњу
фабрике, 1. октобра 1921. године жалбу је уложила Краљевска ср�ска
�овлашћена фабрика шећера на Чукарици с образложењем да би јој
изградња фабрике онемогућила даљи рад. Наиме, они су сматрали да
би отпадне воде које би отицале из фабрике кожа, загадиле воду у
бунару Фабрике шећера која је служила за њихову производњу. Пе
тар Арамбашић је већ 7. октобра упутио одговор на жалбу с констата
цијом да његова фабрика није у близини Фабрике шећера и да се оне
не граниче и додао да ће његова фабрика бити опремљена најсавре
менијом опремом тако да не постоји могућност да Фабрика шећера
претрпи било какву штету. Фабрику кожа у изградњи је 12. октобра
посетила посебна комисија у којој су били др. М. (Миливоје, прим.
аут.) Цермановић, лекар, инжењер Боривоје М. Станојевић и Јован
Новаковић, индустријалац са Чукарице. Највероватније на основу ње
ног извештаја, Министарство трговине и индустрије Краљевине Срба
Хрвата и Словенаца (СХС) својим актом од 21. октобра 1921. године
није одобрило изградњу фабрике из следећих разлога: што у плану
нису обележена места за смештај моторних машина, обрадних маши
на, резервоара за штављење, што није поднет ситуациони план и што
349
поменута комисија није поднела своје мишљење да ли се инсталација

одобрава или не. Арамбашић се жалио на ово решење па је Комеса
ријат чукаричке полиције формирао још једну мешовиту комисију са
чињену од представника које су делегирали Фабрика шећера и Петар
Арамбашић, чији су закључци поново били различити. Арамбашић је
29. новембра у складу са закључцима из решења од 21. октобра под
нео ситуациони план, затим шему машина и трансмисија, као и план
зграда из кога се види тачно како и где ће бити смештене машине
и апарати, резервоари за штављење кожа, складиште за киселине,
одељење за израду и сушење кожа, лабараторија за прераду танин
ске киселине и све друго што је потребно по Закону о радњама. С тим
у вези, Арамбашић је замолио Министарство да му пошаље још јед
ну комисију за чији ће излазак он сносити трошкове, а која ће донети
закључак да ли му се може дати одобрење за подизање ове фабрике.
Комисија је изашла на терен и дала позитивно мишљење што је Ми
нистарство трговине и индустрије потврдило својим одобравајућим
решењем бр. 15046 од 15. децембра 1921. године. Са изградњом фа
брике се наставило и током целе наредне године да би се Арамбашић
12. децембра 1922. године поново обратио Министарству трговине и
индустрије са информацијом да је изградња завршена и да очекује од
Министарства комисију која ће коначно дати дозволу за рад. Коми
сија је формирана већ наредног дана и њу су чинили: професор уни
верзитета К. Тодоровић, архитекта Драгутин Маслаћ, физикус др Т.
Марковић, инспектор М. Д. Пајевић и инспектор рада П. Момировић.
Ова комисија је након прегледа фабрике 18. децембра 1922. године
усвојила следећи извештај:
1. грађевина је подигнута по приложеном плану од тврдог грађевин
ског материјала – цигла у цементном малтеру. Зидови су изнутра
облепљени цементним малтером и за висину од 2 метра од пода
премазани бојом за прање. Под у овим одељењима начињен је од
бетона са потребним нагибом за отицање течности. Кровна кон
струкција је од дрвета, а покривка од црепа;
2. као моторна снага за сада се користи једна Рас�он (Ruston, Proctor
& Co, Lincoln, England) парна локомобила која служи за млевење
шишарки уз помоћ једног пара каменова;
3. машине за прераду коже нису за сада инсталиране, већ се прерада
обавља као и у обичним опанчарским радионицама рукама и руч
ним алатима помоћу осам радника;
4. капацитет предузећа је месечно 800 до 1.000 комада говеђих и
коњских кожа за израду ђонова за обућу. Доцније кад се буде из
350
2. План Фабрике кожа Петра Арамбашића
3. Фабрика кожа и обуће Петра Г. Арамбашића
351
вршила инсталација машина за прераду коже радиће се и кожа за

лице, као и викследер;7
5. у погледу хигијене и у погледу заштите живота и здравља радника
нема се шта приметити пошто је сопственик дао доказе да ће учи
нити све што му се законом ставља у дужност.
На основу свега горе наведеног, чланови комисије изнели су
мишљење да се рад у фабрици кожа Петра Арамбашића на Чука
рици може одобрити. На основу овог извештаја Министарство
трговине и индустрије је коначно 22. децембра 1922. године до
нело Решење о одобравању почетка рада у фабрици кожа Петра
Арамбашића која добија званичан назив Прва београ�ска фабрика
кожа Пе�ра Арамбашића. Фабрика се налазила у Трговачкој улици
број 15, данас гледано од Београда, са десне стране Радничке ули
це до реке Саве и првобитно је имала број телефона 18-37.8 У из
градњу зграде за фабрику која је имала приземље (1. спрат), спрат
(2. спрат) и поткровље уложено је 2.000.000 динара, а у машине и
опрему 1.034.284 динара.9 Као што се из закључка комисије види,
на самом почетку рада фабрика још увек није била снабдевена
неопходним машинама, али је то урађено у наредних неколико
година.
3. Рад фабрике 1922–1929. године
О раду фабрике у периоду до 1929. године, нажалост, нема много

сачуваних података. Фабрика је штавила и прерађивала готово све
врсте кожа, највише говеђе и нешто мање овчије и козје. Врсте кожа
које су добијане прерадом биле су ђон10, викследер, лак,11 шевро12,
јухт13, бланк14 и бокс15. Уз прераду кожа, у оквиру фабрике је током
7 Јунећа кожа од које се праве тешке ципеле, цокуле.
8 АЈ, 65, ф. 429.
9 АЈ, 65, ф. 595.
10 Турцизам и значи штављена кожа. Користи се за израду ђонова на обући.
11 Елегантна кожа за израду ципела, торби, новчаника и несесера.
12 Прерађена јарећа кожа, веома мекана и еластична (за обућу и кожну
галантерију).
13 Јухт, кожа телета или козе, биљно штављена, а служи за израду радних или
планинарских ципела.
14 Врста говеђе коже која се користи у сарачком занату за каишеве, опасаче
и слично.
15 Висококвалитетна говеђа кожа.
352
првих година почела занатска израда обуће, превасходно опанака. У

априлу 1923. године Арамбашић је објавио оглас у Ра�ничким новина-
ма у коме нуди посао за додатних 20 радника опанчара нудећи 4,5 ди
нара од пара „колубарских опанака” и 6 динара на сат „опутарима”.16
Овим поводом се огласила Централна управа Савеза кожарско–пре
рађивачких радника независних синдиката и упозорила раднике да
не долазе у Београд јер је у питању лиферација која ће власнику доне
ти „доста ћара”. О условима рада у фабрици писала је тадашња рад
ничка штампа, углавном критикујући власника. Због рђавих услова
рада је 14. маја 1923. године избио штрајк свих 35 опанчарских радни
ка који су захтевали укидање рада на акорд („на парче”, по урађеном
комаду) што је прихваћено и штрајк је 16. маја 1923. године окончан.
Договор је изгледа био кратког века и у фабрици се у наредном пе
риоду рад и даље већином одвијао „на парче”. У њој је 1926. године
било запослено 25–30 радника и пет до осам ученика, а Арамбашић је
те године за израђени пар опанака плаћао пет динара. Један радник
је за 16 сати могао да направи десет пари опанака што значи да му
је просечна дневница за осам сати била 25 динара, што је била више
него скромна зарада.17 Несумњиво је да је повећање обима посла
условило честу додатну потражњу за радницима којих је било доста
на тржишту рада, али је било и основа за тврдњу синдиката о већим
лиферацијама јер је фабрика део својих производа осим приватним
купцима продавала и државним предузећима:
1922. године – 10.000 пари опанака за Команду жандармерије у
Београду, вредности 512.000 динара;
1923. и 1924. године – 5.000 пари опанака за Команду жандарме
рије у Београду, вредности 280.000 динара;
1926. године – 10.000 пари каишева за Речну морнарицу вредно
сти 110.000 динара и 3.500 комада каишева за официре Ратне морна
рице, вредности 48.000 динара;
1927. године – 650 пари гамашни за полицију у Сарајеву, вредности
75.000 динара;
1928. године – 2.000 килограма ђонова за Казнено-поправни завод
у Пожаревцу, вредности 110.000 динара и 10.000 килограма викследе
ра за Министарство војске и морнарице, вредности 970.000 динара;
16 Врсте опанака.
17 Видети више у: Младен Вукомановић и други, Чукарица, Ра�нички �окре�
и НОБ (Београд: Општински одбор савеза бораца Чукарица, 1972), 199, и
у сигнираним текстовима у наведеној публикацији, а који су објављени у
Организованом ра�нику и Ра�ничким новинама.
353
1929. године – 5.000 комада каишева за Речну морнарицу и 200.000

комада футрола Инжењеријском техничком одељењу Министарства
војног у Чачку, вредности 480.000 динара.18
Током двадесетих година 20. века, у фабрици је два пута избијао
пожар који је на одређено време прекидао производњу: 21. новембра
1924. и 23. децембра 1926. године. Други пожар је избио у одељењу за
сушење кожа на трећем спрату, то јест у поткровљу, одакле се ватра
раширила на други спрат и на кров. Прва процена је била да штета
износи око 700.000 динара, док је фабрика била осигурана на чети
ри милиона динара. Арамбашић је 1927. године после другог пожара
тражио стечај за Осигуравајуће друштво Ла Насионал (La Nationale,
Paris), однсно њихову дирекцију за Краљевину СХС, јер му је дуговало
129.545 динара на име одштете за пожар.19
4. Рад фабрике 1929–1937. године
Последице пожара су саниране и у фабрици је настављена произ

водња, с тим што се на основу постојећих планова може закључити
да је фабричка зграда током реконструкције проширена. Ово је до
вело до тога да Петар Арамбашић и званично прошири производни
асортиман фабрике покретањем посебног машинског дела у коме
се производила обућа разних врста. С обзиром да је фабрика доби
ла и додатну делатност, Арамбашић је фабрици променио назив и
решењем број 52041 од 11. јуна 1929. године ју је протоколисао под
новим именом: Прва београ�ска фабрика за �рера�у и изра�у кожа,
обуће и разних израђевина о� кожа Пе�рa Арамбашићa.20
Производни капацитет фабрике је 1932. године био 100.000 ки
лограма прерађене горње коже (за обућу) и 60.000 килограма ђона,
док се у фабрици ципела могло произвести 100 пари дневно. У 1931.
и 1932. години фабрика је збирно прерадила око 300.000 килограма
сировина, од којих је 200.000 било из бановина Дунавске и Дринске,
док је 100.000 било из увоза из Немачке и Мађарске. Од наведене ко
личине прерађених сировина, добијено је 140.000 килограма готовог
производа. Годишњи капацитет се у наредним годинама није много
мењао тако да је он при осмочасовном радном времену 1934. године
износио: 80.000 килограма говеђих кожа, 5.000 килограма коњских
18 АЈ, 65, ф. 595.

19 Лукић, Обнова, 101.
20 АЈ, 65, ф. 595.
354
4. Заглавље пословног писма Фабрике Петра Арамбашића
5. Ситуациони план Фабрике кожа
355
кожа, 20.000 килограма телећих кожа, 30.000 килограма свињских

кожа и 15.000 килограма овчијих и јарећих кожа. С друге стране, фа
брика је те године прерадила 50.000 килограма говеђих кожа (ђон,
викследер и јухт), 15–17.000 фуса21 лаке горње коже, 3.000 килогра
ма коњских кожа, 20.000 килограма свињских кожа, 20.000 килогра
ма разне горње коже и 25.000 фуса овчијих и јарећих кожа. Године
1935. у фабрици је израђено око 1.000 комада тешких кожа, 4.000 ко
мада лаких кожа и 20.000 пари разноврсне обуће. Од ове количине,
око 2.000 кожа је било домаће, а остатак је био из Америке, Немач
ке, Швајцарске и Холандије. Сличан обим производње био је и 1936.
године, с тим што је те године произведено 30.000 пари разноврсне
обуће. У обућарском делу производиле су се радничке ципеле (цоку
ле) од куване чисте коже, као и најфиније класичне ципеле са непро
мочивим ђоном.22 Осим ципела израђивале су се и женске сандале
од браон бокса са белим ђоном, ђачке торбе, каишеви и други про
изводи од коже. Ни отпаци од сировина се нису бацали тако да су се
рогови којих је било око пет тона годишње употребљавали за израду
разних кончаних ствари (чешљеви); мешина (лајмледер) се користи
ла за израду туткала, длака за израду четака, док се остали отпадни
материјал мешао са угљем и горео у парној машини.23 „Злато ципеле”
потковане од чисте коже произведене у фабрици су 1930. године ко
штале 98 динара, ципеле јухтане и од бокса 118 динара, ловачке ципе
ле од јухта које „хватају зеца на брзину” 168 динара, док су сандале
1933. године могле да се купе за 16–68 динара за пар.24
Фабрика кожа и обуће је и даље један део својих производа осим
приватним купцима лиферовала и државним предузећима:
1930. године – 5.000 килограма разне коже за Министарство са
обраћаја, вредности 500.000 динара;
1931. године – 10.000 килограма викследера Министарству војном
за управу војне одеће, 480.000 и 5.000 футрола за пијук сикирице –
310.000 динара;
1932. године – 6.400 килограма кожа за Казнено-поправни завод у
Пожаревцу – 270.000 динара;
21 Јeдиницa зa мeрeњe кoжe: пoвршинa квaдрaтa чиja je стрaнa дугa 0,3048

m, a чиja пoвршинa изнoси 0,092903 m2.
22 Лукић, Обнова, 101.
23 АЈ, 65, ф. 595.
24 Време, 11. 12. 1930, Огласи, 8; Прав�а, 16. 6. 1933, Огласи, 15.
356
1933. године – 10.000 килограма викследера Министарству војном

– 640.000 динара.25
Из за сада неутврђеног разлога, решењем министра војске и мор
нарице од 18. септембра 1933. године фабрика је искључена из свих
државних набавки и продаја на рок од две године.26
Обућарски радници, њих двадесет и један, 20. октобра 1930. годи
не потписали су и предали писани захтев Петру Арамбашићу у коме
су тражили акордно (по пару ципела) повећање плате за 10 динара.
Они су у образложењу навели да је дотадашњих 20 динара по пару
мало с обзиром да су они за 13–14 сати рада дневно могли да направе
2–2,5 пара ципела, што је на дневном нивоу износило 40–50 динара.
Власник фабрике је одговорио да он може да повећа плату за 1 ди
нар, што наравно није задовољило раднике, те су они наредног дана
отпочели штрајк због чега се у обућарском одељењу морао обустави
ти рад. Петар Арамбашић је одмах по отпочињању штрајка дао оглас
у дневним новинама Прав�и и Времену у коме је тражио 50 обућар
ских радника, што је довело до тога да се за посао јави довољан број
њих који је хтео да почне да ради за исте услове као и пре штрајка.
Штрајкачи су се жалили Радничкој комори чији је инспектор покушао
да посредује са предлогом да повећање буде 5 динара, што Арамба
шић није прихватио. Рад у обућарском одељењу обновљен је након
четири дана са новопридошлим радницима и десет штрајкача који су
одустали од својих захтева.27
Кожари су радили „на сат”, а обућари „на парче”, с тим што се
евентуални прековремени рад није посебно плаћао. Петар је са сино
вима радио у кожарском одељењу док су две кћерке, касније једна,
радиле административне послове. Машиниста у фабрици је 1931. го
дине имао месечну плату 1.600 динара, пословођа 1.200, а ложач 1.000
динара. „Парчетарима” (радници на комад, акорданти) се плаћало:
за ципеле за поруџбину – 30 динара за пар, за ципеле за лагер – 20
динара, а за ситније радове на сандалама се плаћало до осам динара
јер су се оне шиле машински. Радница није било, а шегрти су били
старији дечаци и питомци друштва Привре�ник. Радно време било је
двократно од 7–12 часова и од 13–17, док су фабрика и радионица
биле отворене од 7–19 часова. У фабрици је 1931. године радило 12
25 АЈ, 65, ф. 595.

26 Службени војни лис�, 1933, 1510.
27 Извештај Београдске радничке коморе о раду 1926-1931, 1, Положај
ра�ничке класе у Србији (Београд: Београдска радничка комора, 1932), 441–
445; Прав�а, 22. 10. 1930, Огласи, 12; Време, 22. 10. 1930, Огласи, 9.
357
квалификованих и један неквалификовани кожар, шест обућара пен

диста, шест обућара херихтера (зaнaтлиjа кojи крojи и шиje гoрњи дeo
oбућe), један пословођа обућарски, један машиниста и један ложач,
један обућарски шегрт и два кожарска шегрта. Просечна надница у
јулу 1931. године износила је 37,60 динара за квалификованог кожа
ра, 30 за неквалификованог кожара, за обућара пендисту 34,60 и за
херихтера 45 динара.28 Године 1934. у фабрици су на неодређено
време радили један административни радник, два бравара, десет
кожара и 20 обућара, док су сезонски били упослени један бравар,
десет кожара и 40 обућара, као и шест малолетних радника: два ко
жара и четири обућара. Наредне године број радника је био исти, да
би 1936. године у њој на неодређено време радило два администра
тивна радника, два бравара, десет кожара, 30 обућара, а сезонски су
били упослени један бравар, 20 кожара и 20 обућара, као и четири
малолетна радника: три кожара и један обућар.29 Као што се раније
могло видети, фабрика је често имала отворен оглас за пријем кожар
ских и обућарских радника што се може тумачити на више начина: да
су они били потребни због повећања обима посла, због потребе за
стручним кадром или да услови рада и зарада можда нису били за
довољавајући, што је доводило до одлазака, повремених штрајкова
или можда отпуштања радника које је требало заменити. Тако су, на
пример, 1932. године тражени радници за израду актен-ташни, 1934.
године је тражено 50 херихтера, штепера и штеперки, 1936. године
били су потребни обућарски машински радници, фрезери и доплери,
а 1937. године фабрика је опет тражила раднике херихтере, доплере,
фрезере, пендисте, моделаре, цвикере и штанцере.30 На дан 31. де
цембра 1934. године фабрика је имала следећи инвентар: у благајни је
било 19.300 динара, а од робе на стоваришту: кожа за обућу 308.012,
обућа 420.791, сирове коже 22.600, осталог материјала 48.400, за
прега 25.200, намештаја 10.800, фабричких основа: непокретности
1.824.760, фабричке машине и алати 753.410,70 и обућарске машине и
алати 121.550. Укупан годишњи промет фабрике износио је 895.374,98
динара, од чега је за плате и наднице радницима отишло 174.459,75
динара. Ипак, ту пословну годину фабрика је номинално завршила са
губитком од 143.758,99 динара који је исказан на завршном рачуну.31
28 Извеш�ај Београ�ске ра�ничке коморе о ра�у, 441–445.
29 АЈ, 65, ф. 595.
30 Време, 23.7.1930, Огласи, 10; Време, 28. 2. 1931, Огласи, 18; Време 17.
8. 1932, Огласи, 10. Време 27, 28. и 29. 5. 1934, Огласи, 18; Време, 9. 2. 1936,
Огласи, 14; Време 25. 9. 1937, 15; Време 28. 3. 1940, Огласи, 10.
31 АЈ, 65, ф.595.
358
Табела 1. Рачун добитка и губитка фабрике за 1934. годину

Врста Динара Врста Динара Врста Динара
утрошка утрошка прихода
Материјал 115.989,74 Порез 16.719,83 Обућа 751.455,99
Угаљ 7.234,88 Скупни 10.896,13 Рабат 160,00
порез
Троша 4.000,00 Огрев и 14.162 Губитак 143.758,99
рина осветље
ње
Намештај 3.437,00 Уред 17.675,00 Укупно 895.374,98
болничке приход
благајне
Оправка 16.542,50 Кирија 30.950,00
обућар
ских
машина и
алата
Осигурање 5.902,00 Запрега 15.131,75
Камате 42.238,40 Запрега – 16.837,00
отпис
Камате по 696,00 Намештај 1.200,00
меницама и прибор –
отпис
Камате на 6.455,10 Непокрет 37.240,00
залоге ности –
отпис
Кожа за 222.157,61 Обућарске 18.849,55
обућу машине –
отпис
Оправка 8.330,34 Кожарске 83.887,30
непокрет машине –
ног имања отпис
Наднице 177.459,75 Укупно 895.374,98
расход
Трошкови 21.383,10
Фабрика је почетком 1937. године имала три продавнице: две у

Улици краља Александра број 88 и 184 и у Улици цара Николе II број
44. Радње су радиле под именом: Про�авница ин�ус�ријске ра�ње за
�рера�у и изра�у коже, обуће и разних израђевина о� коже – Пе�ар
Арамбашић.32 Стовариште је 1936. године измештено из Улице цара
Николе II број 11 на Славију у Улицу краља Милана број 66. Након пре
именовања и пренумерације улица на Чукарици, фабрика се налазила
у Радничкој улици број 44, а телефонски број јој је био 26-418.33
32 Прав�а, 16. 6. 1933, Огласи, 15; АЈ, 65, ф. 595.

33 Време, 8. 11. 1936, Огласи, 13; „Ухваћени су обијачи који су извршили дрску
похару у продавници готове обуће фабрике Арамбашић”, Време, 26. 7. 1940,
359
5. Распоред машина и опреме у фабрици 1934/5. године
Арамбашићева фабрика је 1935. године имала следећи распоред:

Приземље:
–машинско одељење у коме се налазила парна локомобила марке
Ланц (Heinrich Lanz AG, Mannheim) јачине 75 коњских снага која је слу
жила за покретање свих машина инсталираних у фабрици;
–штавно одељење у коме су се налазили аусрек-машина, пет обрт
них буради и пумпа;
–кречно одељење у коме су се излуживале коже и у коме су се
налазили шер-машина фирме Турнер (Maschinenfabrik Turner A.G.
Frankfurt) која је служила за скидање меса са кожа из креча и обртна
бурад која су служила за прање кожа из креча;
– шерно или шпалтно одељење у коме су се налазили шпалт-маши
на марке Турнер која је служила за предвојавање коже од једне на две
и обртна бурад која су служила за штављење коже.
У приземљу до Радничке улице се налазила и продавница за про
дају готових прерађевина. Испод шерног, машинског одељења и
дућана налазио се магацин од армираног бетона који је служио за
смештај робе.
1. спрат:
– прво одељење за довршавање кожа у коме су се налазиле:
гришпил-машина фирме Турнер која је служила за омекшавање горње
коже, гланц-машина фирме Турнер за гланцовање кожа, фалц-машина
за стањивање коже, штол-машина фирме Турнер за истезање кожа,
бланжир-машина која је служила са скидање преосталог меса са коже
у сувом стању, нарбен-преса и валц-машина марке Мајс�ер која је
служила за пресовање суве доње коже ђона;
– друго одељење за довршавање кожа у коме су се налази
ле следеће машине: штос-машина фирме Шлаге�ер (Bayerische
Maschinenfabrik F.J. Schlageter, Regensburg) за мокро истезање кожа
(штосовање), компресор система марке Гебру�ер Пирбург (Gebruder
Pierburg, Berlin, Tempelhof) који је служио за давање компресије за
суво хемијско фарбање кожа, обртно буре са прегрејачем за мокро
мазање горње коже и резервоари за резервну воду коју је пумпа цр
пела из реке Саве. Пумпа се налазила у дворишту и покретана је преко
трансмисије;
– радионица за израду обуће са три штанц-машине и кројачница.
Чланци, 10.
360
– на првом спрату налазила

се још и тераса која је служила
за сушење кожа.
2. спрат:
– одељење за довршавање
кожа у коме су се налазиле:
цвик-машина која је служила
за цвиковање ципела, три кла
мер (хамер) машине које су
служиле за ударање кедера на
ципели, допл-машина која је
служила за шивење ципела, хол
цнагл-машина која је служила
за ковање ципела, две фрез-ма
шине за образовање ђона на
ципели, комбинир-ауспуц маши
на за глачање ђона на ципели,
боденглас-машина за стругање 6. Љубодраг Арамбашић, директор
ђона, шнит-полир машина за Фабрике обуће до 1936. године
бреновање ивице ципела, ри
слис (рисенфнен) машина за затварање рајса на ципели, езен-рингл
машина за ударање рингла на ципели, кедер-хефт машина за причвр
шћавање кедера и флека за ђон на ципели, шерф-машина за скидање
ивица на разним деловима за ципеле, оберфлек-штифт машина, бимс
и ауспуц машина, радел-машина, фронтглас-машина, дурхне-маши
на, луфтпреса, шпиценцвик-машина, штуф-машина, анклоф-машина,
иберси-машина, машина за растрљавање, две машине за зумбање,
шест штеп-машина, кантенбрем-машина, адлер-машина за шивење,
моделшере и моделфајнс машина, шнитполир-машина и осам комада
агопреса;
– млин за млевење материјала за штављење кожа;
– одељење у коме се налазио шприц-апарат марке Гебру�ер Пир-
бург који је служио за хемијско фарбање кожа.
На тавану се налазило:
– одељење у коме су била смештена два млина за млевење мате
ријала за штављење кожа, шлајф-машина за гланцање кожа и дизали
ца за извлачење кожа и осталог материјала на спратове.
У оквиру фабрике био је стан за власника са осам одељења и једно
одељење за ученике. Фабрика је располагала једним полутеретним во
361
зилом марке Ели�а носивости до 2 тоне. Директор фабрике коже био

је Светозар П. Арамбашић, фабрике обуће Љубодраг П. Арамбашић,
а прокуриста Драгослав П. Арамбашић, сва тројица Петрови синови.
Фабрика је била осигурана код Осигуравајућег друштва Ројал Ексчејнџ
Ашуранс (Royal Exchange Assurance) на суму од 800.000 динара.34
6. Спор Петра Арамбашића са Општином жарковачком око

фабричког плаца
Петар Арамбашић је првих неколико година уредно плаћао кирију

за плац Општини жарковачкој и када је хтео да покуша да га откупи
добио је усмени одговор да они нису сигурни и да немају доказа да
је имање уопште њихово. Након две, три године добио је позив од
комесара чукаричке полиције који га је саветовао да кирију почне да
плаћа држави јер је тај плац државна својина. Након детаљног распи
тивања у надлежним институцијама, Арамбашић је добио уверавања
да је плац државни и убрзо га је купио од Министарства финансија.
У децембру 1930. године је успео да убаштини имање добивши од
Општине београдске тапију на своје име због чега је ушао у судски
спор са Општином жарковачком који је трајао наредних седам годи
на. Општина жарковачка је оспорила власништво државе износећи
доказе и изјаве сведока који су тврдили супротно, те да је самим тим
и тапија лажна. Након саслушања супростављених страна, суд је на
крају ослободио Арамбашића, Јована Поповића, управника радио
нице Српског бродарског друштва (СБД) и градског одборника, Ал
берта Фирта, електричара и бившег градског одборника, као и Ради
сава Јовановића, трговца и бившег градског одборника, оптужбе за
прављење лажне тапије, а о утврђивању чији је плац стварно дао је
препоруку да се то питање расправи грађанским путем.35
Власник фабрике Петар Арамбашић је уз управљање фабриком
водио и активан друштвени живот, те је, између осталог, био прилож
ник за изградњу Храма Светог Ђорђа на Чукарици са 1.000 динара и
једно време и члан управе 14. подобора Црвеног крста који је покри
вао простор старе Чукарице.36 Године 1937. одлучује да због старо
сти прекине са вођењем фирме и посао уступа двојици својих синова
34 АЈ, 65, ф.595.

35 „Чије је имање на коме је подигнута фабрика Петра Арамбашића: Државе
или Општине жарковачке”, Прав�а, 4. 4. 1937, 8.
36 „Нова управа четрнаестог пододбора црвеног крста”, Прав�а, 3. 2. 1937, 5.
362
Драгославу и Светозару, тако што им издаје фабрику у закуп.37 Умро

је у Београду 5. јуна 1954. године.38
7. Прва београдска фабрика кожа Светозара Арамбашића 1937–1946.
Браћа Арамбашић поделила су посао

и од јединствене протоколисали две
нове засебне фабрике, тако да је један
узео део у коме се прерађивала кожа, а
други онај у коме се израђивала обућа.
Министарство трговине и индустрије
издало је 18. фебруара 1937. године
дозволу Светозару П. Арамбашићу
(1902–1972) да може да обавља инду
стријску радњу за производњу коже
под именом Прва београ�ска фабрика
кожа Све�озара Арамбашића.39
Године 1938. фабрика Светозара
Арамбашића је имала робу и остали ин 7. Светозар Арамбашић,
вентар у вредности од 311.170 динара, власник Фабрике коже
1937–1946.
остварила је бруто добит од 125.345
динара, а нето добит је износила само
2.898 динара. На плате радницима утрошено је 63.380 динара, док
је на име социјалног осигурања радника уплаћено 15.073. динара.
Општи трошкови износили су 1.534 динара, кирија 18.000 и лични
трошкови 5.400 динара.40 Капацитет прераде сировина је 1939. го
дине био знатно увећан и он је за један дан при осмочасовном раду
износио: воловске коже 600 kg или за 300 радних дана при осмочасов
ном раду 180.000 kg, крављe кожe 900 kg или 270.000 kg, телећe 500
kg или 150.000 kg, овчијe и јагњећe 300 kg или 90.000 kg, вратовa од
сирове коже 600 kg или 180.000kg и сирових окрајaka од коже 600 kg
или 180.000 kg за 300 радних дана. Што се производа тиче, при осмо
часовном раду изрaђено је: ђонова 200 kg или 60.000 kg за 300 радних
дана, викследера 300 kg или 90.000 kg, 500 kg фуса бокса или 150.000
kg фуса, 500 kg фуса мешина за поставу или 150.000 kg фуса, 200 kg
37 АЈ, 65, ф. 595.

38 Подаци добијени од Виолете Обреновић, ЈКП Погребне услуге, Београд.
39 Службени лис� ФНРЈ, 11. 6. 1946, 47, II.
40 АЈ, 65, ф. 590.
363
вратова или 60.000 kg и 200 фуса окрајине или 60.000 за 300 радних
сати. Током те године прерађено је 41.700 kg воловске коже (1.390
комада) и 7.800 kg кравље (312 комада). Од штавног материјала, боја
и других хемикалија утрошено је 15.000 kg балонеја, 12.000 kg квебра
хо екстракта, 10.000 kg чамове коре, 1.200 kg деграса, 2.500 kg пара
фина, 2.000 kg натријума, 1.500 kg лоја и 17 kg разне фарбе. Фабрика
је за покретање парне машине потрошила мрки угаљ у вредности од
96.000 динара. Укупан утрошак електричне енергије за годину дана са
радом у једној смени био је 6.200 киловата. Вредност машина је 1939.
године износила 1.200.000 динара, зграда и инвентара 47.170, а робе
(сировина, производи и остали материјал) 753.415 динара. На име за
рада 1939. године исплаћено је готово дупло више него 1938. године
– 117.770 динара, а на име социјалног осигурања 19.385 динара.41
Табела 2. Укупан број радника током 1939. године
Редни месец 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

у години
Администра
тивно особље 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
(м)
Техничко 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
особље (м)
Квалифико
вано особље 13 15 11 14 13 12 10 8 15 11 14 16
(м)
Неквалифико
вано особље 8 7 6 9 8 7 11 6 3 10 5 8
(м)
Кквалифико
вано особље 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
(ж)
Неквалифико
вано особље 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
(ж)
Укупно 24 25 20 26 24 22 24 17 21 24 22 27
Збирна вредност фабрике кожа и фабрике обуће износила је 1940.

године: земљиште 12 ара – 450.000 динара, зграде (3) – 3.5000.000 ди
нара, машине, апарати и уређаји – 2.500.000 динара, превозна сред
става – 220.000 динара и остали творничи материјал – 200.000 динара.
41 Ibid.
364
На плацу су биле три зграде са укупном површином од 400 m2. Ефек

тивна покретна снага износила је 120 коњских снага и за њено покре
тање утрошено је 300 тона угља радом у једној смени.42
Арамбашић је наставио са успешним вођењем фабрике и 1940.
године је склопио посао са Министарством војске и морнарице о
лиферацији 30.000 kg говеђих кожа, али се и жалио на тешкоће око
набављања сировина и на њихову високу цену од 14–15 динара за ки
лограм.43 У ратном периоду од 6. априла 1941. па до 31. октобра 1942.
године, фабрика је радила укупно 284 дана са укупно 2.272 радна сата.
На дан 31. октобра у фабрици су били упослени један административ
ни радник, три водећа техничка лица, четири квалификована и десет
неквалификованих радника (четири жене). Фабрика је радила и про
изводила за цивилнo стaнoвништвo, српску држaвну стрaжу, немачки
Вермахт и централу за кожу.44
8. Машине и опрема Прве београдске фабрике кожа Светозара

Арамбашића 1939. године
Фабрика је 1939. године била опремљена следећом машинеријом:

– Парна локомобила марке Ланц произведена 1914, купљена 1925.
године, јачине 75 коњских снага, са 250 обртаја у минуту
– Штол-машина марке Турнеr за истезање коже– 1 комад
– Гланц-машина марке Турнер за гланцање коже– 1 комад
– Кристал-машина марке Турнер за мекшање коже – 1 комад
– Шлајф-машина марке Турнер за чишћење коже–1 комад
– Штос-машина марке Шлаге�ер (Bayerische Maschinenfabrik F. J.
Schlageter, Regensburg) за штосовање коже – 1 комад
– Бигл-преса марке Клекнверке за пеглање коже– 1 комад
– Буре за машћење коже марке Шлаге�ер – 1 комад
– Шриц апарат марке Браћа Пирбург за за бојење коже – 1 комад
– Млин за млевење коре марке Печенка и Зилбар – 1 комад
– Машина за кројење каишева марке Менус (Moenus A.G. Frankfurt) –
1 комад
– Машина за тањење каишева марке Менус – 1 комад
– Римпрес-машина марке Менус за пресовање коже – 1 комад
– Шел-машина марке Турнер за скидање меса са коже – 1 комад
42 Ibid.
43 АЈ, 65, ф. 334.
44 АЈ, 65, ф. 590.
365
– Шпалт-машина марке Турнер за шпалтовање кожа – 1 комад

– Аузрекс-машина марке Турнер за цеђење кожа – 1 комад
– Пумпе марке Гарвенсверке (Garvenswerke Wien Zentrale) за
пумпање воде – 4 комада
– Влажна машина марке Турнер за стругање коже – 1 комад
– Фалц-машина марке Турнер за фалцовање коже – 1 комад
Осим наведених машина фабрика је поседовала још шест обртних

буради за штављење коже, три обртна бурета за прање коже, шест
резервоара за воду, осамнаест базена за излучивање коже, осамна
ест базена за штављење коже и осам резервоара за екстракт.45
9. Фабрика обуће и разних израђевина од кожа Драгослава

Арамбашића 1937–1946.
Други Петров син Драгослав

Арамб ашић (1915–1986) реги
стровао је своју фабрику 31.
марта 1937. године под име
ном Фабрика обуће и разних
израђевина о� коже Драгослава
Арамбашића.
Фабрика је за осам сати мог
ла да преради: 120 kg ђона, 40
kg окрајине ђона, 60 kg вратова,
100 kg викследера, 350 kg телећег
бокса и 100 kg мешина кожа, то
јест за једну годину: 36.000 kg
ђона, 12.000 kg окрајине ђона, 8. Драгослав Арамбашић,
власник Фабрике обуће 1937–1946.
18.000 kg вратова, 30.000 kg
викследера, 105.000 kg телећег
бокса и 30.000 kg мешина кожа. Од амбалаже и потрошног материја
ла фабрика је трошила машинске, обичне и дрвене ексере, канап за
шивење и штеповање, рингле и пређице, глас-папир, бакарну жицу,
платно, пертле, восак и разне фарбе. Годишња потрошња горива за
осмочасовни рад била је 2 тоне угља, 50 литара бензина и 50 литара
дизела. Фабрика је поседовала теретни аутомобил марке Кру� носи
вости 4 тоне и путнички ауто носивости до 1 тоне. Кaпaцитeт фaбрикe
за осмочасовни рад је био: 200 пари мушких ципела или војничких цо
45 Ibid.
366
9. Заглавље пословног писма Фабрике обуће Драгослава Арамбашића
кула, 150 пари женских ципела или сандала и 220 пари сандала или
дечијих ципела, то јест за једну годину, исто по осмочасовном раду:
60.000 пари мушких ципела или војничких цокула, 45.000 пари жен
ских ципела или сандала и 66.000 пари сандала или дечијих ципела.
Фабрика је 1939. године имала пет радњи: четири у Београду: у Бал
канској 4 (Луксор), у Краља Александра 88 и 184 и у Поенкареовој 28,
и једну у Петровграду (Зрењанину) у Улици краља Александра 3.46
Табела 3. Рачун добитка и губитка за 1937. годину
Врста утрошка Динара

Наднице 236.525,68
Кирије за локале 138.934,00
Општи трошкови 111.277,50
Плате месечарима 45.140,00
Осветљење 14.180,25
Бановинска трошарина 10.263,50
Провизија повереницима 1.847,75
Порез 53.582,00
Чиста зарада 23.602,75
Укупно утрошка 635.353,43
Врста прихода Динара
Бруто зарада на обући 635.353,42
Године 1937. у фабрици обуће су били запослени: један админи

стративни радник, три техничка лица, два бравара, један механичар,
тридесет обућара мушких и дванаест женских квалификованих рад
ница, по троје малолетних обућара, неквалификованих мушких рад
46 АЈ, 65, ф. 595.
367
ника четрдесет, женских двадесет и пет малолетних мушких и четири

женска. Те године фабрика је произвела око 20.000 пари ципела.47
Табела 4. Број запослених радника 1938. године
На дан 31. 3. 1938. 30. 6. 1938. 30. 9. 1938. 30. 12. 1938.
Администра
тивно особље 7 7 7 7
(м)
Техничко 4 4 4 4
особље (м)
Квалификовано 35 27 28 16
(м)
Неквалифико 5 4 4 2
вано (м)
Администра 2 2 2 2
тивно (ж)
Квалификовано 4 3 4 2
(ж)
Неквалифико 6 7 5 4
вано (ж)
Укупно 63 54 54 37
Табела 5. Број запослених радника током 1939. године, по месецима
Редни месец 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

у години
Админи
стративно 14 14 14 14 14 14 14 14 14 13 15 15
особље (м)
Техничко 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3
особље (м)
Квалифи
ковано 23 21 23 28 31 30 29 24 36 34 33 31
особље (м)
Неквалифи
ковано 4 3 4 2 3 3 5 4 3 3 2 3
особље (м)
Кквалифи
ковано 11 11 12 11 8 7 11 14 12 11 8 10
особље (ж)
Неквалифи
ковано 9 8 7 9 9 6 9 7 6 9 4 5
особље (ж)
Укупно 64 60 63 67 68 63 71 66 74 73 65 67
47 Ibid.
368
Фабрика је у ратном периоду од 6. априла 1941. године до 31. ок

тобра 1942. године радила укупно 284 радних дана. У њој су били за
послени два административна радника, три техничка лица, двадесет и
четири мушка и пет женских квалификованих радника, десет неквали
фикованих женских радница и четири мушка ученика. Фабрика је про
изводе пласирала за цивилно грађанство и Српску државну стражу.48
9.1. Машине и опрема Фабрике обуће и разних израђевина од кожа

Драгослава Арамбашића 1939. године
- Tри штaнц-мaшинe зa крojeњe гoрњих и дoњих дeлoвa ципeлa
марке A�лaс Вeркe (Atlas–Werke Pohler & Co., Leipzig)
- Maшинa зa крojeњe кaишeвa зa ципeлe и кeдeрa фирме Mилeр
и Кур�
- Tри ширф-мaшинe зa тaњeњe ивицa при изрaди oбућe марке
Meнус
- Шпaлт-мaшинa зa шпaлтoвaњe кoжe ђoнa марке A�лaс Вeркe
- Maшинa зa сeчeњe кeдeрa марке A�лaс Вeркe
- Двe мaшинe зa удaрaњe рингли нa ципeлaмa марке Meнус
- Oсaм мaшинa зa штeпoвaњe гoрњих дeлoвa фирме Сингeр
(Singer Sewing Maschine Company)
- Чeтири мaшинe зa штeпoвaњe гoрњих дeлoвa кoжe цoкулa
марке A�лeр (Duerkopp–Adler, Bielefeld)
- Maшинa зa рaстaвљaњe шaвoвa марке A�лaс Вeркe
- Maшинa зa увиjaњe ивицa нa oбући марке Mунбук
- Maшинa зa сaгoрeвaњe ивицa нa oбући марке Meнус
- Maшинa зa прeвлaчeњe гoрњих дeлoвa кoжe нa кaлуп марке
Нoлe
- Двe цвик-мaшинe фирми Ш�aнгeбрaн� и Meнус зa прeвлaчeњe
гoрњих дeлoвa нa кaлуп
- Двe aнклoф-мaшине зa укуцaвaњe и рaвнaњe ципeлa марке
Нoлe
- Maшинa зa прикивaњe кeдeрa нa oбући марке Вaл�eр
- Maшинa зa прикивaњe брaнзулa нa oбући марке Вaл�eр
- Двe мaшинa зa пришивaњe ђoнoвa нa ципeлaмa марке
Ш�aнгeбрaн�
- Maшинa зa шивење крoз ђoн марке Нoлe
- Глaц мaшинa зa пeглaњe ђoнa марке Meнус
- Maшинa зa укивaњe ђoнoвa нa ципeлaмa Нeмaчкe у�ружeнe
фaбрикe
- Aуспуц-мaшинa зa чишћeњe и стругaњe ципeлa марке Фрoбaна
- двe фрeз-мaшине зa oбрeзивaњe ђoнa марке Meнус
- Oбeрфлaк-мaшинa зa прикивaњe штикли марке Meнус
- Maшинa бoдн-aуспуц зa глaчaњe и стругaњe ципeлa марке
Фрoбaнa
48 Ibid.
369
- Шнит-пoлир мaшинa зa брeнoвaњe ђoнa марке Шлe�eр

- Фeрунрунгa-мaшинa зa стaвљaњe укрaсa нa ципeлaмa марке Шeн
- Штeмп-мaшинa зa удaрaњe штeмбиљa нa oбући марке Meнус
- Aбзeц-aуфштeн мaшинa зa прикивaњe дрвeних штикли нa ципeлe
марке A�лaс Вeркe
- Цoлн-aуфлeгeн мaшинa зa прeсoвaњe ђoнa марке Вaл�eр.49
Табела 6. Електромотори у фабрици
Врста мотора Година Број Ефективна снага

производње обртаја мотора у коњским
снагама
Ганц (Ganz, 1937 1.000 6
Budapest)
Браунбовер 1938 1.000 1,1
(Brown, Boveri &
Compagnie, Baden)
Оберлицер 1938 720 1
Браунбовер 1938 1.410 1
Ганц 1935 1.440 0,8
А.Е.Г. (A.E.G. 1935 1.440 2
Allgemeine
Elektricitäts–
Gesellschaft AG,
Berlin)
10. Фабрике и породица Арамбашић након Другог светског рата
До када су тачно радиле фабрике браће Светозара и Љубодрага

Арамбашића није познато, али се зна да је цео фабрички комплекс
био прилично оштећен највероватније током ратних дејстава у
јесен 1944. године. Обе фабрике су на основу пресуде Среског
суда решењем Министарства трговине и индустрије Федеративне
Народне Републике Југославије (ФНРЈ) број 50699 од 17. маја 1946.
године конфисковане и прешле у државно власништво, под новим
именом Државна фабрика обуће 9. Мај. За управитеља новог
предузећа постављен је Душан Чалић.50 Године 1950. фабрика кожа
је инкорпорирана у Фабрику коже Крис�ина Ковачевић, Земун, а
49 Ibid.
50 Службени лис� ФНРЈ, 11.6.1946, II.
370
фабрика обуће у Фабрику обуће Козара, Земун.51 Фабрика је постојала

до половине шездесетих година прошлог века када је порушена (и од
ње више није ништа остало).
Историја породице Арамбашић, нарочито по окончању Другог
светског рата, интересантна је из више разлога, због чега заслужује
да се у овом раду напише неколико речи о њој. Петар Арамбашић је
био ожењен Катицом Јовановић, рођеном 1884. године у Новом Саду,
која је трагично настрадала 6. маја 1939. године на железничкој стани
ци Топчидер.52 Са њом је имао четири сина и три кћерке: Светозара,
рођеног 27. јула 1902. године у Крушевцу, који је по професији био
кожарски мајстор, Љубодрага, хемијског инжењера (или правника)
рођеног 31. јула 1912. године у Крушевцу, Драгослава, хемијског ин
жењера, рођеног 15. новембра 1915. године у Крушевцу, Бранислава,
рођеног 2. септембра 1918. године у Крушевцу, који је завршио трго
вачку академију, Магдалену, рођену 16. јула 1907. године у Крушевцу,
а удату 1933. године за Стојадина Ђорђевића, контролора у Мини
старству саобраћаја, Милену-Милу, рођену 1910. или 1914. године у
Крушевцу, удату прво 1937. године за Јанка Јанежића, трговца са Чу
карице, а затим 1940. године за др Драгољуба Јанковића, и Младену
рођену 9. марта 1916. године у Крушевцу, удату за инжењера Павла
Митића који је био родом из села Табановић код Шапца.53
По писању Љиљане Арамбашић Долорес, кћерке Љубодрага Арам
башића, њеног оца је током Другог светског рата више пута хапсио
Гестапо због сарадње с покретом Драже Михаиловића и једно извес
но време је провео у затвору. Његов брат, а њен стриц Драгослав,
такође је био тражен због лиферовања обуће јединицама Драже Ми
хаиловића, али је он успео да се склони и Гестапо није успео да га
ухапси. Љубодраг је услед недостатка доказа пуштен, након чега је
успео да преко Италије стигне до Енглеске. По ослобођењу Југосла
вије се вратио у земљу, али с обзиром да је био симпатизер краља
Петра Карађорђевића II било му је јасно да останак у земљи није био
могућ. Заједно са братом Драгославом емигрирао је 1945. године из
Италије у Бразил. Љубодраг се у Бразилу оженио кћерком Јана Анто
нина Бате (Jan Antonin Bata), Људмилом, док је и другу Батину кћерку
51 Драган Петровић, Ис�орија ин�ус�рије Београ�а, �ом II (Београд: Српско
географско друштво, 2006), 348, 352.
52
Подаци добијени од Виолете Обреновић из ЈКП Погребне услуге, Београд;
„Воз прегазио две жене на перону Топчидерске станице”, Време, 7. 5. 1939, 8.
53 Историјски архив Београда (ИАБ), Управа града Београда (1), Картотека
житеља града Београда и Земуна; Brasil, Cartões de Imigração, 1900–1965,
преузето 27. 3. 2020, www.familysearch.org.
371
Хану такође оженио Београђанин

који је емигрирао у Бразил, Љуби
сав Митровић.54 Њихов најмлађи
брат Бранислав је стрељан 31. ок
тобра 1944. године као народни
непријатељ, док је најстарији Свето
зар остао у Београду и за сада није
познато да ли је и њему било суђе
но за евентуалну сарадњу са окупа
тором.55 Светозар је 1959. године
посетио браћу у Бразилу, али није
остао, већ се највероватније вратио
у Југославију. Преминуо је 1972. го
дине. Њихова сестра Милена-Мила
је умрла у Београду у јануару 1943. 10. Божидар Арамбашић
године, неколико дана после смрти
сина Александра, друга сестра Магдалена-Сека је преминула 5. ок
тобра 1976. године, а трећа сестра Младена је преминула 30. новем
бра 1992. године у Београду.56
У Бразил су после Другог светског рата емигрирали и синовци Пе
тра Арамбашића, синови брата Гаврила: Александар, рођен 22. авгу
ста 1914. године у Крушевцу, Божидар, предратни власник фабрике
Кожа А.Д. у Београду, рођен 19. децембра 1912. године у Крушевцу, и
Властимир рођен 23. септембра 1918. године у Крушевцу, који је јед
но време живео код стрица Петра на Чукарици почетком тридесетих
година.57
Божидару Арамбашићу је такође после рата конфискована фабри
ка и име јој промењено у Фили� Кљајић.58 Он је и у Бразилу наставио
да се бави кожарским послом и радио је у фабрици обуће А�лан�и-
ка (Atlantica) у Сао Паолу, чији је директор и управник био Владис
лав Вукојичић, син предратног београдског индустријалца Живоји
на. Властимир је у Бразилу био директор фабрике обуће Аркофлекс
(Arcoflex) у Сао Паолу.
54 Marketa Pilatova, „Životní lekce paní Dolores”, Respekt (2006), преузето 23.
3. 2020, www.respekt.cz/tydenik/2006/12/zivotni–lekce–pani–dolores.
55 www.otvorenaknjiga.komisija1944.mpravde.gov.rs/cr/okrug/00/70246/14998.
htm, преузето 27. 3. 2020.
56 ИАБ, Картотека житеља града Београда и Земуна; Brasil, Cartões de
Imigração, 1900–1965, преузето 27. 3. 2020, www.familysearch.org.
57 Ibid.
58 Петровић, Ис�орија ин�ус�рије, 348.
372
1. Слика 1. Породична гробница Катице и Петра Арамбашића инду

стријалца, Ново гробље, Београд. Фотографисао аутор.
2. Слика 2, 4, 5, 9. Архив Југославије.
3. Слика 3. Власништво Драгана Лончара.
4. Слика 6. Власништво Долорес Љиљане Бата Арамбашић.
5. Слика 7. Породична гробница Катице и Петра Арамбашића инду
стријалца, Ново гробље, Београд. Фотографисао аутор.
6. Слика 8. Власништво Стевана Д. Арамбашића.
7. Слика10. Brasil, Cartões de Imigração, 1900–1965. Преузето 27. 3. 2020.
www.familysearch.org.
Извори
1. Историјски архив Београда, фонд Управа града Београда.

2. Архив Југославије, фонд Министарство трговине и индустрије
Краљевине Југославије.
3. Brasil, Cartões de Imigração, 1900–1965. Преузето 27. 3. 2020. www.
familysearch.org.
4. Службени лис� ФНРЈ, 11. 6. 1946.
5. Преузето 27. 3. 2020. www.otvorenaknjiga.komisija1944.mpravde.gov.
rs/cr/okrug/00/70246/14998.htm.
1. Вукомановић, Младен, Лазар Ивановић, Жарко Јовановић, Мирослав

Николић, Десанка Пешић, Ђорђе Пиљевић, Милан Бормовић и
Венцеслав Глишић. Чукарица, Ра�нички �окре� и НОБ. Београд:
Општински одбор савеза бораца Чукарица, 1972.
2. Извеш�ај Београ�ске ра�ничке коморе о ра�у 1926-1931. Београд:
Београдска радничка комора, 1932.
3. Лукић, Ненад. „Обнова индустрије, занатства, трговине и демограф
ски опоравак Општине чукаричке 1919–1929”. Наслеђе, XIX (2018):
99–112.
4. Петровић, Драган. Ис�орија ин�ус�рије Београ�а, том II. Београд:
Српско географско друштво, 2006.
5. Pilatova, Marketa. „Životní lekce paní Dolores”. Respekt, (2006).
Преузето 23. 3. 2020. www.respekt.cz/tydenik/2006/12/zivotni–lekce–
pani–dolores.
373
Nenad M. Lukić
Museum of Science and Technology, Belgrade
PETAR ARAMBAŠIĆ’S FIRST BELGRADE FACTORY FOR PROCESSING AND

MANUFACTURE OF LEATHER, FOOTWEAR AND DIFFERENT LEATHER
PRODUCTS IN ČUKARICA 1921–1946
The first factory built in Čukarica after the World War I was Petar
Arambašić’s First Belgrade Leather Factory. During the first years, it tanned
and processed mostly raw cowhides and to a lesser degree, sheep and
goat hides, and also manufactured opanci. In 1929, Arambašić additionally
modernised the factory and also changed its name to Petar Arambašić’s
First Belgrade Factory for Processing and Manufacture of Leather, Footwear
and Different Leather Products. At the time, apart from the processed hides,
the main products were work shoes made of clean boiled leather, classical
shoes with water-proof soles, sandals, belts and bags. During its lifetime,
the number of workers in the factory changed from around 20 in the first
years to over 80 in 1939. Petar Arambašić successfully managed the factory
until 1937, when he retired and leased his company to his sons Svetozar, who
took over the rawhide processing section, and Dragoslav, who took over the
sector for shoe manufacture. That same year, they registered their separate
factories and managed them independently until the liberation of Belgrade in
1944. Both factories were confiscated in 1946 and their names were changed
to State Shoe Factory 9 Maj. Dragoslav Arambašić emigrated to Brazil in 1945,
while Svetozar Arambašić remained in Belgrade.
Key words: Petar Arambašić, Svetozar Arambašić, Dragoslav Arambašić,

leather and footwear industry, Čukarica

374
udc 621.396.96:623.76(100)”1939/1945”
358.4:94(100)”1939/1945”
Бојан Вићентић1
Музеј ваздухопловства, Београд
УПОТРЕБА РАДАРА У ПРОТИВВАЗДУШНОЈ ОДБРАНИ

ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
СИСТЕМ РАНОГ УПОЗОРАВАЊА
Апстракт
Тема овог рада је откриће употребе електромагнетних таласа
за препознавање објеката у простору и конструисање радарског
уређаја, као и коришћење нове опреме током Другог светског
рата, са циљем да се представе револуционарна улога и утицај но-
вог оруђа и нове технологије у ратним дејствима.
Кључне речи: радар, ваздухопловство, противваздушна одбрана,
Други светски рат
1. Увод
У стратегији ратовања одбрана заузима поједнако важно место као и

напад. Сачувати своје снаге и борбене потенцијале од непријатељског
напада је одувек представљало веома значајан задатак. Одбранити
се од противника значило је повећати сопствену способност да се по-
стигне победа. Велики кинески мислилац и војни стратег Сун Цу (Sun
Tzu), аутор чувеног списа Умеће ра�овања, рекао је да непобедивост
лежи у одбрани. Још од најранијих времена армије су знале да је нај-
бољи вид одбране предвиђање напада. Тај циљ се остваривао на раз-
личите начине: слањем извиђача који су осматрали снагу, величину и
кретање непријатељске војске, убацивањем својих ухода у против-
ничке редове да би се сазнале намере противника или анализирањем
ранијих маневара супротстављене стране. Унапређивању могућности
1 bojanvicentic@yahoo.com
375
сазнавања непријатељевих намера се током војне историје поклања-

ла велика пажња, при чему су наука и научна открића играла веома
значајну улогу. Захваљујући науци и технологији, армије ће добити
могућност да остваре најбољу могућу одбрану тако што ће моћи да
уоче напад непријатеља у почетној фази.
2. Развој ратног ваздухопловства и противваздушне одбране
Конструисањем авиона човек је у потпуности освојио небо, доневши

тиме велики напредак човечанству. Иако су још од раније постојале
„направе теже од ваздуха“, попут балона, којима су се људи могли
винути у ваздух, авион је представљао изузетан скок у развоју тех-
нологије. Учинити скоро неограничени ваздушни простор својим
пољем деловања, значило је вишеструко унапредити могућности
којима људска цивилизација располаже. Значајно скраћење времена
потребног да се пређе одређена раздаљина било је прва добит коју
је донела употреба авиона и оно је представљало велику олакшицу за
обављање различитих делатности, што је пак подстакло велико ула-
гање и рад на унапређењу авиона, како би се искористиле и остале
његове предности. Предности које доноси авион одмах су уочиле и
светске армије. Нова врста ваздухоплова је донела управо оно што је
за војску најзначајније – много брже и ефикасније обављање задата-
ка. Зато су војни кругови у многим државама у потпуности подржали
развијање ваздухопловства.
Коришћење ваздушног простора у ратне сврхе није била нова
ствар. Почевши од 18. века, армије су употребљавале балоне за из-
виђање распореда и кретања непријатељских снага.2 И авиони су у
почетку коришћени у извиђачким мисијама.3 Имали су много пред-
ности у односу на балоне. Далеко бржи и маневарски способнији,
могли су да лете изнад непријатељских положаја, давали су преглед
целе противничке линије и могли су да мењају висину лета ради бољег
уочавања потребних детаља, а што је најважније, били су веома теш-
ка мета за непријатеља јер противваздушна одбрана са тла или није
постојала или није била много ефикасна. Пуну афирмацију авиони
2 Први лет балоном изведен је у Француској 1783. године.

3 Извиђање авионом примењивано је и током Балканских ратова. Српско
ваздухопловство, формирано 1912. године, располагало је авионима францу-
ске производње. Летећи у авиону типа Фарман (Farman), у извиђачкој мисији
изнад Скадра, несрећним случајем је страдао српски пилот Михаило Петро-
вић. Петровић је био први школовани српски пилот.
376
Б. Вићентић, Употреба радара током Другог светског рата
добијају у Првом светском рату. Велики рат је пред учеснике поста-

вио нове проблеме и захтеве. Главне теме су биле како у потпуности
искористити борбене могућности авиона и борба у ваздуху. Државе
учеснице у рату и њихове војске су ваздухопловству посветиле велику
пажњу и тада почиње рад на наоружавању летелица. Гледано из угла
војних потенцијала, ваздушни напади су омогућавали брзе, изненад-
не ударе на непријатеља, уз наношење великих губитака. Због тога
се приступило развоју авиона који би такве задатке могли да извр-
шавају, и тако настају бомбардери, авиони наоружани великом коли-
чином експлозивних средстава, намењени за уништавање циљева на
тлу.4 Први бомбардери су могли да носе свега неколико малих бом-
би које би ручно бацали на циљеве на тлу. Убрзо се убојни капацитет
бомбардера значајно повећао.
Друго важно питање за стратеге и конструкторе била је ваздуш-
на борба. Како су скоро све зараћене стране у Првом светском рату
располагале авијацијом, често је долазило до сусрета супарничких
авиона у ваздуху. Намењени за извиђачке мисије и без наоружања,
ваздухоплови нису имали могућност вођења борбе против неприја-
тељских летелица. Ваздушна борба је у почетку била препуштена са-
мим пилотима, који су најчешће из личног наоружања отварали ватру
на противника, али ускоро су направљена и прва, скоро примитивна
средства за ваздушну борбу. Чланови посаде авиона су опремани
циглама везаним конопцем, које би бацали у елису мотора против-
ничког авиона, имали су и стрелице којима би гађали противника и
слично.5 Међутим, стално се трагало за бољим и ефикаснијим ре-
шењима што је доводило до нових идеја за наоружање авиона. Тако
се стигло и до постављања митраљеза на летелице. Небо Европе уско-
ро ће почети да парају први ловачки авиони.6 Како су авиони у Првом
светском рату били двокрилци, митраљез је најпре био постављен
на горњем крилу. Овај положај је био веома незгодан за дејство, те
4 У Првом светском рату настаје и појам стратегијског бомбардовања. Стра-

тегијско бомбардовање подразумева нападе на виталне циљеве противника,
индустрију, саобраћајнице, па и на цивилне циљеве, како би се супарник сло-
мио у моралном и економском смислу.
5 Прва ваздушна борба забележена је у току битке на Церу, 1914. године. У
сусрету српског пилота Миодрага Томића и аустроугарског авиона, аустроу-
гарски пилот је на Томића отворио ватру из пиштоља.
6 Међу најпознатијe и најбоље ловачке авионе Првог светског спадају не-
мачки Алба�рос (Albatros) и Фокер (Fokker), француски Њепор (Nieuport) и
СПАД (SPAD), као и британски Со�ви� (Sopwith).
377
Слика 1. Немачки ловачки авион Алба�рос
се морало радити на усавршавању. Тако се дошло до постављања

митраљеза непосредно испред пилота. Ово је омогућавало ваздухо-
пловцу да несметано отвара ватру док управља авионом, али се поја-
вио нови проблем. Митраљези су били постављени иза елисе мотора
и дрвена елиса би брзо страдала од удара испаљених метака. Начин
за превазилажење овог проблема смислио је француски пилот Ролан
Гарос (Roland Garros). Он је дрвену елису обложио металом, чиме ју
је заштитио од оштећења, јер су се пројектили из митраљеза одбијали
од облоге. Гаросов изум је донео француским авионима велику пред-
ност у ваздушној борби јер Немци нису располагали овако наоружа-
ним авионима. Стицајем околности, немачка армија је ипак дошла у
посед Гаросовог наоружаног авиона, након што је француски пилот
оборен током борбе. Немци су предали авион свом инжењеру Ан-
тону Фокеру (Anton Herman Gerard “Anthony” Fokker), пореклом Хо-
ланђанину, и Фокер је унапредио систем који је упознао на француској
летелици. Он је направио систем усклађивања рада мотора, односно
обртања елисе, и испаљивања метака из митраљеза којим је постиг-
нуто да митраљеска ватра буде потпуно неометана. Поред наоружа-
вања, авионима су се непрестано унапређивале и летне способности,
попут брзине и маневарских могућности. Поређења ради, на почетку
Првог светског рата брзина лета авиона била је до 100 километара на
сат. На крају рата, 1918. године, авиони су достизали скоро 200 кило-
метара на сат. Исто тако, важно је рећи и то да ловачки авиони нису
коришћени само за ваздушну борбу, већ су могли дејствовати и по
циљевима на земљи.
378
Слика 2. Британски противавионски топ из Првог светског рата
Завршетак Првог светског рата није значио и крај развоја нао-

ружања. У ваздухопловству, напредак у побољшању перформанси
авиона текао је несмањеним темпом. Нови авиони стално су поме-
рали границе – сваки следећи прототип био је све бржи, окретнији и
убојитији, повећавала се висина и даљина долета авиона, а расли су
и капацитети за ношење наоружања. Иако је Други светски рат усле-
дио само двадесетак година после Првог, разлика у перформансама
авиона коришћених у два светска сукоба била је невероватна. Други
светски рат је на бојно поље довео још разноврсније летелице. Сада
су и ловачки и бомбардерски авиони имали читаве родове и подвр-
сте. Појавили су се лаки и тешки, дневни и ноћни ловци, затим лаки,
средњи и тешки бомбардери, уз њих бомбардери за обрушавање, па
и посебни авиони за борбу против оклопних возила. Војна ваздухо-
пловна индустрија је створила широку палету авиона за практично
сваки сегмент ратних дејстава. Настојало се да се искористи сваки
моменат предности који употреба ваздухоплова у рату може донети.
Самим тим, одбрана од разорних ваздушних напада морала је да пра-
ти напредак авијације.
У војној историји, свако ново борбено средство које би нека ар-
мија увела у употребу, добијало је одговор друге стране. Начини од-
бране од новог непријатељског оружја прво су била тренутно доступ-
379
на средства и начини, који су временом унапређивани. И почетак про-

тивваздушне одбране је био такав. Појава извиђачких балона на ра-
тиштима 18. века условила је покушај њиховог неутралисања. Најпре
су коришћени оружје и оруђе који су имали другу намену. На балоне
је отварана пушчана и топовска ватра. Наравно, овакав начин борбе
са циљевима у ваздуху није могао потрајати, и убрзо се прешло на
конструисање наоружања прилагођеног гађању циљева у ваздуху. По-
чело се са израдом додатака за топове, попут дрвених постоља, која
би оружју омогућила отварање ватре у висину, да би се даље ишло у
правцу израде посебних противавионских средстава. Од Првог свет-
ског рата у употреби су противавионски митраљези и топови.7 На по-
четку Великог рата, број противавионског оруђа био је мали, али сра-
змерно се повећавао како је рат одмицао, а ваздухопловна техноло-
гија напредовала. Француска је ушла у Први светски рат са 12 оруђа,
Немачка са 48, Велика Британија са 33. У завршној години рата, 1918.
године, Французи су располагали са 900 оруђа, Немци са 2.576, а Бри-
танци са 480.8 Свакако, део противваздушне одбране представљали
су и сопствени ловачки авиони.
Иако су земаљска противавионска оруђа пружала извесну зашти-
ту, она нису могла нанети ваздухопловима значајне губитке. Њихова
прецизност није била велика јер су брзина и висина летења авиона
били велика предност за ваздухоплове. Противавионци на тлу су
имали нешто већи учинак у дејству против летелица на малим висина-
ма, док би, када су у питању стратегијска бомбардовања са великих
висина, артиљерци противваздушне одбране у великој мери имали
везане руке, гађајући „на слепо“. Поред тога, изазов који је протива-
вионској одбрани упутило ваздухопловство постао је значајно већи у
Другом светском рату. Артиљерија противавионске одбране суочила
се са далеко бољим авионима, супротставили су се артиљерији што
је донело и нове проблеме са ефикасношћу. Брзина лета авиона као
и максималмна висина лета коју ваздухоплов достиже драстично су
повећани између два светска рата. Од достигнутих 200 километара на
сат крајем Првог светског рата, брзина лета је утростручена. Узмимо
пример немачког ловачког авиона Mесершми� Бф-109 (Messerschmitt
Bf-109), који је достизао брзину од преко 500 километара на сат и ле-
7 Прво обарање авиона дејством са земље догодило се на српском фронту,

1915. године. Српски артиљерац Радоје Рака Љутовац оборио је аустроугар-
ски авион који је бомбардовао Крагујевац. Обарање је изведено класичним
пољским топом.
8 Војо Тодоровић, Војна енцикло�е�ија (Београд: Редакција Војне енцикло-
педије, 1965), 527.
380
тео око 12.000 метара у висину. Сличне перформансе имали су и дру-

ги ловачки авиони тог времена. Бомбардери су такође напредовали.
Узевши у обзир тежину бомбардера, њихова брзина била је далеко
мања него код ловаца, али висина лета се попела на преко 10.000 ме-
тара. Због тога су најпоузданију одбрану од ваздушног напада чини-
ли сами авиони.9 Ловачким авионима се посвећивала велика пажња
и непрестано се радило на њиховом унапређивању и побољшавању.
Праву слику односа између ловачких и бомбардерских авиона даје
чињеница да, примера ради, амерички бомбардери Б-17, тешко нао-
ружани авиони, нису били дорасли немачким ловачким летелицама.10
Практично сваки нови модел ловачког авиона значио је корак напред
у брзини и маневарским способностима летелице. Развијане су и так-
тике дејства ловачке авијације, формације летења и маневри које пи-
лоти у ваздушној борби користе како би повећали ефикасност.11 Али,
и поред тога, штета нанета ваздушним нападима била је огромна. И
ловачки авиони који су штитили одређену територију могли су поле-
тети тек након што је напад већ почео. Због тога је могућност раног
откривања доласка непријатељских авиона практично била од живот-
не важности за браниоце.
3. Откриће и начин функционисања радара
Може се рећи да радарски системи спадају у ред најзначајнијих на-

учних достигнућа. Радар (Radio Detection and Ranging)12 је уређај за
откривање присуства објеката у простору. Развојем овог уређаја је
створена могућност за препознавање и одређивање положаја и брзи-
не кретања уочених објеката. Иако су најпре развијени у војне сврхе и
у почетку највише коришћени у ваздухопловству и морнарици, рада-
ри су данас присутни у многим областима живота и рада. Користе се
у контроли саобраћаја, метеорологији, топографији и многим другим
областима. Колико је радар револуционаран проналазак, најбоље
сведочи војна историја.
9 У Другом светском рату се за одбрамбена дејства користе исти типови ло-

вачких авиона који су изводили и нападачке мисије. У деценијама после Дру-
гог светског рата развијени су посебни ловачки авиони за противваздушну
одбрану – ловци-пресретачи.
10 Б. Алинк, Други све�ски ра� (Београд: Народна књига, 1982), 198.
11 Осмишљавани су маневри за избегавање непријатељског напада, за
гоњење противничког авиона и слично.
12
Назив Радар је осмишљен 1940. године у морнарици Сједињених
Америчких Држава. Касније је постао општеприхваћен.
381
Откриће радара дошло је као резултат низа научних истраживања

покренутих крајем 19. века. Истраживачи из неколико земаља су, ра-
дећи на сопственим пројектима, дошли до револуционарних закљу-
чака. Подстакнути сазнањима на основу којих су раније конструисани
апарати попут бежичног телеграфа и телефона, научници су дубље
закорачили у сферу истраживања електромагнетних, односно ради-
о-таласа. Прво значајно откриће о деловању радио-таласа на објекте
у простору је дело немачког научника Хајнриха Херца (Heinrich Rudolf
Hertz). Херц је приликом испитивања радио-таласа уочио да су окол-
ни објекти реметили њихово простирање. Немачки физичар је напи-
сао и рад о електромагнетним таласима за немачку академију наука.
Следећи корак направио је руски научник Александар Попов (Алек-
са́ндр Степа́нович Попо́в). Усавршавајући свој ранији проналазак за
детектовање громова, овај предавач физике у Морнаричкој школи
Руског царства је испитао нови уређај у експерименту изведеном на
Балтичком мору, где је посматрао ремећење емитованих радио-тала-
са од стране бродова који су пролазили. Немац Кристијан Хелсмејер
(Christian Hülsmeyer) заслужан је за настанак најранијег уређаја који
се може назвати радаром. Хелсмејер је свој апарат назвао �елемоби-
лоско�. Хелсмејеров уређај је функционисао на принципу емитовања
таласа на 650 мегахерца и могао је да открије објекте од метала, по-
пут возова и бродова. Немачки научник је свој изум представио 1904.
године у Келну, на мосту преко реке Рајне. Телемобилоскоп је могао
да детектује брод и то у условима густе магле, мада није могао да од-
реди удаљеност објекта, као ни правац његовог кретања. Хелсмејер
је патентирао уређај те исте године. И у Сједињеним Америчким Др-
жавама (САД) се радило на развоју радара. Међу најактивнијима на
овом пољу био је и Никола Тесла, који је још 1914. године дошао на
идеју о конструисању уређаја попут радара. Он је поставио принципе
рада оваквог уређаја, утврдивши да се усмерени радио-таласи, еми-
товани из извора, могу користити за уочавање објеката у простору.
Тесла је тврдио да се „електромагнетни таласи могу искористити ако
се контролисано емитују из станице, могу се искористити у било ком
делу света, и тако се може утврдити релативна позиција и кретање
предмета, као што је брод на мору“.13 Официр америчке морнарице
Алберт Хојт Тејлор (Albert Hoyt Taylor) је у сарадњи са инжењером
Леом Јангом (Leo C. Young) направио велики допринос радарској тех-
нологији у Сједињеним Америчким Државама. Изводећи испитивања
13 Harru Winfield Secor, “Tesla’s Views on Electricity and the War”, The Electrical
Experimenter, 5,4 (August, 1917), у Twenty-First Century Books, преузето 7. авгу-
ста 2020, www.tfcbooks.com/tesla/1917-08-00.htm.
382
на радио-комуникацији авиона, Тејлор и Јанг су уочили да брод који се

налазио у области извођења експеримента омета сигнале. Развијајући
рад на новоткривеним чињеницама, истраживачи су представили
први детектор објеката који ради на принципу континуалних таласа.
Исто тако, дошли су до закључка да се радио-таласи могу користити
и у отежаним атмосферским условима. Неколико година пре почетка
Другог светског рата, тачније 1934. године, конструисано је неколико
радарских уређаја у различитим државама. У Француској је Емил Жи-
рардо (Emile Girardeau) направио уређај за детекцију објеката и тај
апарат је инсталиран на теретни брод Орегон и линијски брод Нор-
мандија. У Савезу Совјетских Социјалистичких Република (СССР) та-
кође су постојали пројекти на лоцирању објеката у простору, и управо
се у СССР-у догодило значајно откриће. Промену у истраживањима на
радару донео је рад совјетског физичара Павела Ошчепкова (Па́вел
Кондра́тьевич Още́пков). Наиме, развој уређаја за детекцију се пре-
тежно заснивао на морнарици и њеним потребама. Ошчепков је у
сарадњи са Лењинградским електротехничким институтом израдио
експериментални апарат који је могао да лоцира летелице на удаље-
ности од три километра. Како ће време и догађаји показати, значај
радара ће можда бити и већи у ваздухопловству него у морнарици.
Радаре су за ваздухопловство истовремено развијали и у Сједињеним
Америчким Државама. Роберт М. Пејџ (Robert M. Page) је предста-
вио радар којим је било могуће лоцирати авион на удаљености од око
два километра. Добивши од америчких власти материјалну помоћ за
наставак истраживања, Пејџ и његови сарадници су 1936. године кон-
струисали радар домета 40 километара. Роберт М. Пејџ је у наредним
годинама играо главну улогу у изради америчких радара. На основу
његовог прототипа направљен је и стандардни радар за серијску про-
изводњу. Пејџов рад је још значајнији због чињенице да је амерички
научник применио и нови принцип функционисања радара. Насупрот
дотадашњим радарима са континуалним таласима, Пејџов апарат је
био пулсирајући, што је представљало велики искорак у радарској
технологији. Амерички научници Грегори Брајт (Gregory Breit) и Мерл
Туве (Merle Tuve) сматрају се утемељивачима пулсирајућег радара.
Они су употребили широкопојасни сигнал како би одредили висину
различитих делова јоносфере, што ће се показати као веома значајан
принцип за напредак радарске технологије јер ће омогућити значајно
повећање перформанси радарских система. Немачки инжењери на-
ставили су рад на стазама које су утрли њихови сународници. Водећу
улогу међу научницима у Немачкој имали су Рудолф Кунхолд (Rudolf
Kuhnhold) и Ханс Ерих Холман (Hans Erich Hollmann). Исте године као
383
Слика 3. Совјетски радарски систем
и њихови француски, совјетски и амерички савременици, 1934. годи-

не, немачки истраживачи су представили свој радар са континуалним
таласима. Холман је те године направио и први бродски радар за не-
мачку морнарицу. Остварујући стални технолошки напредак, Немци
за неколико година долазе и до пулсирајућег радара, који је констру-
исао Рудолф Кунхолд. На овој основи, немачка индустрија ће изра-
дити серију радара, попут уређаја Фреја (Freya), Зе�ак� (Seetakt) и
Вирцбург (Würzburg). Ипак, и поред чињенице да су вероватно били
најнапреднији у истраживањима везаним за радаре, Немци су се
фокусирали на развој радио-технологије, запоставивши радаре као
сегмент који ће се током рата показати као веома значајан.14 Међу
научницима који су дали значајан допринос радаској технологији су
свакако и Италијани Гуљелмо Маркони (Giulielmo Marconi) и Уго Тибе-
рио (Ugo Tiberio), Мађар Золтан Беј (Zoltan Bey) и други.
Овај развојни пут довео је до настанка осматрачког радара. Наме-
на осматрачког радара јесте креирање електронске мапе са прегле-
14 Немачки програм развоја радара био је веома напредан, али је у неким

деловима заостајао за америчким програмом. Louis Brown, A Radar History of
World War II (Bristol; Philadelphia: Institute of Physics Pub.,1999), 72.
384
дом свих објеката, у свим правцима и на највећој могућој удаљености.

Осматрачки радар врши функцију раног упозоравања на објекте који
се приближавају и омогућава координисање одбране са земље. Ра-
дарски уређај се састоји из више елемената. Главни делови јесу:
– радио-предајник,
– радио-пријемник и
– показивач.
Радио-предајник преко антене емитује генерисане електро-
магнетне таласе усмереног дејства. Електромагнетни таласи, који
се називају радарски сигнали, крећу се брзином светлости и шире се
у простору док не наиђу на објекат од кога се одбијају, а постојање
овог одбијања, односно одјека, утврђује се преко показивача. Усме-
рени радарски сигнали називају се радарски сноп. Након контакта са
површином откривеног објекта, радарски сигнали се распршују у про-
стор. Део сигнала се враћа ка радару и прихвата их радио-пријемник.
Ови сигнали се даље обрађују и служе за одређивање положаја пред-
мета од кога су се елeктромагнетни таласи одбили. Да би се добио
жељени ефекат и омогућило откривање објекта, потребна је велика
енергија таласа, као и радио-предајници велике снаге. Са друге стра-
не, радио-пријемник је веома осетљив уређај јер мора бити у стању да
детектује радио-таласе који се враћају само делимично. Због тога је
радио-пријемник додатно заштићен јер је постављен у близини ради-
о-предајника. Позиција уоченог објекта одређује се мерењем време-
на које је потребно радарском сигналу да досегне објекат, одбије се
и врати до антене пријемника. Комбинујући измерено време са прав-
цем у ком је усмерена антена, добија се положај откривеног објек-
та. Најважнија чињеница за функционисање радара јесте отпорност
електромагнетних таласа на атмосферске прилике, односно њихово
неометано простирање у различитим временским условима.
4. Британски оперативни радари – Даудингов систем
Увођење радара у оперативну употребу прва је започела Велика Бри-

танија, као резултат рада инжењера Роберта Вотсона Вата (Robert A.
Watson Watt) и његових сарадника. Тридесете године 20. века пред-
стављале су период веома живих активности на пољу истраживања
употребе радио-таласа. Корисност и разноврсност употребе елек-
тромагнетних сигнала стално су се повећавали, а границе истражи-
вања на овом пољу физике су се непрестано померале. Као пратећи
385
елемент великих открића, долазиле су и гласине о невероватним

проналасцима. Тако се пронела и вест да нацистичка Немачка раз-
вија „смртоносно зрачење“, односно могућност да употребом елек-
тромагнетних таласа створи зрачење које би било фатално за мете
таквог напада. Информације о немачким истраживањима веома су
узнемириле британску владу. Због тога су острвске власти наложи-
ле лабораторији инжењера Роберта Вотсона Вата да истражи могућ-
ност употребе „зрака смрти“. Шкотски научник Вотсон Ват имао је
запажене резултате у области изучавања електромагнетних таласа и
зрачења. Радио је на уређају за праћење удара громова, заснованом
на пријему радио-сигнала које емитују муње. Ват и његов сарадник
Арнолд Фредерик Вилкинс (Arnold Frederic Wilkins) закључили су, по-
сле извршених анализа, да „смртоносно зрачење“ није могуће јер
би таква врста оружја захтевала емитовање такве енергетске снаге
каква је превазилазила тадашњу технологију. Са друге стране, Ват
је предложио својим сарадницима ангажовање на развоју средста-
ва која би била од користи британској армији. Рад Ватовог тима ре-
зултирао је круцијалним сазнањима из области радаске технологије,
што ће омогућити Британцима да развију одбрамбени бедем који ће
донети превагу током рата. Сетивши се једног извештаја британске
поште о томе да авиони у лету ремете простирање радио-таласа, Ват
је почео да ради на развоју уређаја за лоцирање објеката у простору.
Изведен је опит приликом кога је у јоносферу емитован сноп тала-
са, који се вратио у краћем временском интервалу од предвиђеног,
што је значило да је талас наишао на објекат у ваздуху. У јуну 1935.
године, организована је демонстрација Ватовог уређаја, позната као
Давен�ри екс�еримен� (Daventry Experiment), који је показао могућ-
ност јасног уочавања авиона предложеном методом. Експерименту
су присуствовали представници британске армије, који су одмах под-
ржали увођење апарата у оперативну употребу. На основу Ватовог
прототипа, британска влада и армија израдиле су радарски систем
који ће одиграти једну од најважнијих улога у Другом светском ра-
ту.15 Роберт Вотсон Ват је, поред рада на јачању британске одбрамбе-
не моћи, био и саветник америчкој армији у вези са противваздушном
одбраном. У Сједињене Америчке Државе је упућен после напада ја-
панске армије на америчку базу Перл Харбор, 1941. године.
Иако је радар представљао круцијално откриће за противваздуш-
ну одбрану, сам уређај није био довољан за успешно деловање. Било
15 Британски историчар Алан Тејлор (Allan Taylor) сматрао је Роберта
Вотсона Вата и његове сараднике најзаслужнијима за британску победу у
Другом светском рату.
386
је потребно изградити читав систем и организацију разних служби

око радара, да би ново оруђе имало потпуну ефикасност. Британци су
успешно изградили овакав систем. Успостављање овог одбрамбеног
система трајало је дуго и систем је грађен постепено. Британски стра-
тези су се великим делом ослањали на ранија искуства и решења, раз-
рађена током Првог светског рата. Корак по корак, Велика Британија
је направила најцеловитији противваздушни одбрамбени бедем који
је постојао у то време. Одбрамбена формација ће добити назив по
једној од најзаслужнијих личности за њен настанак – ваздухопловном
командату Маршалу Хју Даудингу (Marshall Hugh Dowding).
Даудинг је војну каријеру започео у артиљеријском корпусу и
обављао је службу широм британских колонија. Међутим, брзо се
заинтересовао за ваздухопловство, које је доживљавало велики
успон. Као ваздухопловац учествовао је и у Првом светском рату. По
завршетку Великог рата, Даудинг остаје врло активан у раду на уна-
пређењу британског ваздухопловства. Тако је посматрајући спортске
авионе и њихове изузетне летне карактеристике, дошао на идеју при-
мене сличне конструкције и на борбене авионе. Захваљујући томе,
Британци су израдили ловачке авионе који су спадали у сам врх ваз-
духопловства у Другом светском рату. Као човеку потпуно посвеће-
ном модернизацији и јачању британског ваздухопловства, није му
промакао изум Роберта Вотсона Вата, чијем је представљању прису-
ствовао. Даудинг је одмах увидео велике могућности новог апарата и
у потпуности је подржао развој радара.16 Исто тако, приметио је и да
је радарском систему потребно додати одређене елементе како би
имао потпун ефекат. У раду на организовању овог система, Даудинг
се ослањао на раније британске одбрамбене системе. У суштини, тре-
бало је само надоградити решења која су већ постојала. Узор Даудин-
говом систему јесте одбрамбени појас који су Британци организовали
око Лондона у Првом светском рату. Да би се супротставио ваздуш-
ним нападима на Лондон које су током Првог светског рата Немци
изводили балонима, високи официр британске армије Едвард Ешмор
(Edward Ashmore) организовао је систем познат као Лондонска зона
одбране.17 Ешмор је поставио одбрамбено наоружање по граду у три
16 Говорећи о потреби да се британска армија ојача и припреми за одбрану,

Даудинг је рекао: „Ако се одговарајуће снаге ловачких авиона задрже у
земљи, ако флота буде и даље постојала, и ако се домаће снаге организују
на прави начин да одоле инвазији, требало би да будемо способни да
самостално водимо рат бар неко време“. Vincent Orange, Dowding of Fighter
Command: Victor of the Battle of Britain (London: Grub Street, 2008), 330.
17 London Air Defence Area (LADA).
387
Слика 4.
Маршал Хју Даудинг
прстена – рефлектори и противавионска артиљерија у спољашњем

прстену, борбени авиони у средњем прстену, а унутрашњи прстен у
граду састојао се од више противавионских митраљеза. Уз то, рас-
поредио је осматрачнице по свим битним деловима зоне. Затим је
у просторијама штаба у Лондону опремљена соба за организацију и
управљање одбраном. Информације са осматрачнице преносиле су
се у ову централну просторију где су на велику мапу која се налазила
на командном столу постављени дрвени блокови који су указивали на
локације авиона и друге информације. Посматрачи око карте могли
су ове информације пренети у једну од 25 регионалних контролних
соба, где су поново правили одговарајуће делове мапе и прослеђи-
вали их различитим јединицама противваздушне одбране у свом
региону.
Након рата, Велика Британија је направила нову организацију
своје противваздушне одбране. Напредак авио-индустрије и појава
нових, бржих и маневарских способнијих борбених авиона, условили
су и промене у одбрамбеном систему. Британски противавионци су
увели нов начин одређивања путање и времена приближавања авио-
на. Уведени су секторски сатови – уређаји веома слични сатовима за
388
рачунање времена, са додатком подеока обојених различитим боја-

ма. Ови подеоци су означавали петоминутне временске интервале.
Затим су додати обојени маркери, који су се подударили са обојеним
подеоцима на секторском сату. Маркери су се налазили на мапи пре-
ко које се пратило кретање противничких авиона. Од момента до-
бијања информације о приближавању авиона, почињало је мерење
времена преко секторских сатова. Оператери на мапи су користили
маркере са бојом према боји на секторском сату и на мапи су покази-
вали време и правац кретања авиона. Свежина информација могла се
одредити према боји најновијег маркера.
Овом систему је недостајало рано откривање што се, како су перфор-
мансе авиона постајале све боље, сматрало неопходним. Обављени
су експерименти са акустичним огледалима и сличним уређајима,
али су се увек показивали незадовољавајућим. У недостатку алтер-
нативе, у децембру 1934. године, британско Министарство ваздухо-
пловства (AM) направило је планове за распоређивање уређаја за
детекцију звука широм Лондона. Ипак, било је јасно да је неопходан
поузданији начин раног откривања. Ово је био тренутак када се поја-
вио проналазак Роберта Вотсона Вата – рани радар. После добрих
почетних резултата радарског уређаја на опитима, додатни тестови
система спроведени су 1936. године. Убрзо се приступило усаврша-
вању система. Британски инжењери су, у сарадњи са ратним ваздухо-
пловством, успоставили систем израчунавања временског интервала
доласка авиона. Проценат успешног откривања летелица био је око
90 %. Међутим, овај резултат се односио на авионе који не мењају ви-
сину лета. Са променом висине, успешност је падала на 60 %. Недо-
стаци су отклањани и експерименти су били све успешнији. Апарат,
назван �оказивач у�аљенос�и и �равца (Range and Direction Finding),
прерастао је у систем радарских уређаја, постављених дуж обале Ве-
лике Британије, у размацима од око 40 километара (енг. Chain Home).
Ланац се састојао од локација са три до четири радарска торња за
емитовање сигнала. Торњеви су могли бити подешени на четири раз-
личите таласне дужине. Домет система био је око 100 миља, односно
око 160 километара. Систем је био окренут ка мору и непријатељ није
могао да открије његово постојање на основу сигнала. Најосетљивији
делови система могли су да упозоравају и на нисколетеће објекте.18
Командант ваздухопловства Даудинг уочио је још један моменат
у раду система који је требало организовати. Радари са обале су сла-
ли много информација које су често збуњивале оператере. Због тога
18 Brown, A Radar History of World War II, 108.
389
Слика 5.
Распоред британског
система
је требало организовати и систем који ће информације обрађивати и

организовати њихову употребу.
Тако је дошло до комбиновања постојећег система обавештавања
и нових уређаја за детекцију и рано упозоравање. Ланац се састојао
од неколико повезаних просторија, од којих је свака имала посебну
намену у процесу пријема, обраде и прослеђивања података добије-
них радарским осматрањем. Прва у низу била је соба за селекцију
података (Filter Room). У овој просторији оператери су прикупљали
све информације које су стизале од радарског осматрања, како би из-
вршили селекцију и даље слали оне које се односе на непријатељске
авионе. Особље у соби за селекцију делило се на цртаче (plotters),
аналитичаре (filterers) и контролоре (controllers). Како непријатељски
авиони нису били једини који су летели у одређеној зони осматрања,
пошто су то могли бити и сопствени авиони или летелице неутралне
стране, а радари су показивали позицију свих ваздухоплова, у соби
за селекцију је вршено препознавање објеката и одвајање података
о њима. Просторија је била опремљена столом са мапом на којој су
уцртане позиције противничких аеродрома и положаји одбрамбе-
390
Слика 6. Изглед британских радара
них радарских система. На зиду се налазила табла са показивачима

тренутно укључених и искључених радара. Посебан део собе био је
опремљен телефонима за рад оператера за везу. Цртачи су телефон-
ски добијали информације и преносили их на мапу. Аналитичари су
пратили информације које су цртачи представљали, процењивали их
и доносили закључке о томе када се представа на мапи могла узе-
ти као поуздана информација о кретању авиона. Контролори, чија
позиција је била изнад стола са мапом, утврђивали су да ли се ради
о непријатељском или сопственом авиону и потом би информације
достављали даље кроз систем. Због захтевности рада контролора у
систему, брзине деловања, доношења одлука и преноса упутстава,
контролори су најчешће били регрутовани међу запосленима на лон-
донској берзи.
Из собе за селекцију подаци су даље преношени у оперативну
собу (Sector Operations Room и Group Operations Room). Задатак опе-
ративне собе био је праћење времена и правца кретања неприја-
тељских авиона. У соби су се налазили сектoрски сатови, са обојеним
подеоцима за праћење времена кретања. Правац је одређиван три-
391
Слика 7. Соба за селекцију
ангулацијом преко радарских торњева. У средини, на великом сто-

лу, налазила се мапа на којој су били дрвени блокови и заставице са
ознакама за непријатељске и сопствене јединице. Оператери цртачи
су на мапи приказивали кретање непријатеља и маркерима пратили
ситуацију на небу. Контролори су пратили рад цртача и доносили
одлуке о пресретању противничких летелица. Процена пресретања
представљала је врло сложен задатак. Пре почетка рата, постојали
392
Слика 8. Оперативна соба
су озбиљни проблеми у овом сегменту рада Даудинговог система јер

су процене често биле погрешне. Брзина кретања авиона, као и мо-
гућа промена правца кретања и висине лета били су велики изазови
за оператере система.19 Решење овог проблема пронашао је један
од главних људи Даудинговог система, Хенри Тизард (Henry Tizard).
Контролори су ситуацију постављали у једнакостранични троугао, цр-
тајући линије од ловачког авиона према непријатељској летелици, и
од противничког ваздухоплова ка његовом циљу. Затим би додавали
трећу линију чиме би троугао био употпуњен. Врх троугла означавао
је тачку пресретања. Ово решење остало је познато као Тизијев угао
(Tizzy Angle). Из оперативне собе се управљало комплетним одбрам-
беним снагама и давала су се упутства и наређења како одбрамбеним
ваздухопловним јединицама, тако и противваздушној одбрани на тлу.
И ова соба је располагала телефонском опремом, којом је одржава-
на веза са другим деловима одбрамбеног система. Информације су
одавде упућиване борбеним јединицама и на тај начин се усмерава-
вало њихово дејство.
Поред телефонске опреме у самим просторијама, саставни део
система чине и телефонске централе које су се налазиле између про-
19 Још један проблем са којим су се суочавале британске одбрамбене снаге
били су немачки ноћни напади. Британце је збуњивала способност немачких
авиона да прецизно погоде циљеве у ноћним нападима. Британци су анализом
утврдили коришћење радио-сигнала у навођењу немачких авиона. Алинк,
Дру�и све�ски ра�, 181.
393
сторија. Ове централе су обезбеђивале брзу и ефикасну комуникацију

и правовремени пренос информација.
Даудингов систем је одиграо одлучујућу улогу у току битке за
Британију, великој кампањи ваздушних напада нацистичке Немачке и
њених савезника на британска острва. Нападачи су располагали ваз-
душном флотом од преко 2.500 авиона, док су британске ваздушне
снаге поседовале око 2.000 летелица. Немци су желели да масовним
ваздушним нападима нанесу Британцима одлучујуће ударце у мате-
ријалном и психолошком погледу, од којих Уједињено Краљевство не
би могло да се опорави. Нападали су из различитих праваца, кори-
стећи аеродроме широм територија које су држали под контролом,
од којих су многи били веома близу британске територије. Али бри-
тански радарски ланац је испунио свој задатак. Систем раног упозора-
вања неутралисао је фактор изненађења при нападу из ваздуха, чиме
је снажном немачком ваздухопловству умањена ефикасност, а учинак
британске авијације повећан. Немачка авијација је претрпела велике
губитке током ове кампање и није остварен циљ који су немачки стра-
тези замислили, односно сламање британске одбране и припрема за
инвазију на британска острва.
Значај Даудинговог система најбоље одсликавају речи премије-
ра Велике Британије у ратном периоду, Винстона Черчила (Winston
Leonard Spencer Churchill): „Сва узлетања Харикена20 и Спитфајера21
била би бесплодна, да није било овог система који је осмишљен и из-
грађен пре рата. Био је обликован и усавршаван у сталном деловању,
и све је спојено у најсложенији инструмент рата, какав није постојао
нигде у свету. ”22
5. Развој и употреба радара у свету пре и током

Другог светског рата
Поред Британаца, и друге, углавном војно моћније државе, развијале

су радарске системе. У Сједињеним Америчим Државама направљен
је веома запажен резултат, иако је то било време када је рад на
осматрачким уређајима у САД заправо био напор малих група
20 Хокер Харикен (Hawker Hurricane), британски ловачки авион конструисан
1935. године.
21 Су�ермарин С�и�фајер (Supermarine Spitfire), британски ловачки авион
конструисан 1936. године.
22 Винстон Черчил, Дру�и све�ски ра�, 2, прев. Војислав Чолановић и Кали
опа Николајевић (Београд: Просвета, 1964).
394
истраживача. Током тридесетих година, до почетка Другог светског

рата, неколико америчких научника, попут Вилијема Блера (Wil-
liam Blair) и Пола Вотсона (Paul Watson), проучавало је различите
начине примене електромагнетних таласа у откривању летелица.
Пол Вотсон је крајем 1936. године развио пулсирајући систем којим је
детектовао авион у лету изнад Њујорка. На основу ових проналазака
америчка армија је развила свој први радар, који је најпре коришћен
за усмеравање рефлектора. До почетка Другог светског рата, у
Сједињеним Америчким Државама конструисано је неколико типова
радара. Америчка армија је помно пратила велики успех америчких
инжењера на развијању радара. После доказивања могућности
радара да открива и подморнице које су делимично зарониле,
адмирал Алфред Вилкинсон Џонсон (Alfred Wilkinson Johnson),
командант америчке Атлантске флоте, написао је да је радар „опрема
која је једно од најважнијих војних дешавања од појаве самог радија.
Његова вредност као одбрамбеног оруђа рата и као инструмента
за избегавање судара на мору оправдава неограничен развој
морнарице“. За потребе противваздушне одбране, развијен је радар
под ознаком СЦР 268 (SCR 268), апарат кратког домета за усмеравање
рефлектора и противваздушне одбране на тлу. Американцима је у
раду помогла и сарадња са британским стручњацима, који су почетком
четрдесетих година боравили у САД. Нови захтеви ратовања, попут
супротстављања ноћним ваздушним нападима, доводили су до даљег
развоја радарске технологије. Радари су одиграли важну улогу у
операцијама америчке армије против јапанских снага у заштити
америчких ратних бродова од самоубилачких напада јапанских
авиона – камиказа напада. Један од најуспешнијих америчких радара
јесте тип АН/ТСП-1. Овај уређај је играо велику улогу у америчким
освајањима острва у Тихом океану.
Немачка је у испитивањима везаним за радарске системе напра-
вила врло велике кораке и суштински је била водећа земља у радар-
ској технологији. Немци су израдили највећи број модела радара, а
немачки уређаји су такође имали најбољу резолуцију и најбољу кон-
струкцију, као и веће капацитете и свестраност рада. Једина предност
британских радара био је већи домет. Немачки истраживачи први су
испитивали микроталасе, који ће се показати као један од најважнијих
елемената за радаре током рата. Радећи при немачкој морнарици,
Рудолф Кунхолд је тридесетих година 20. века изнео тврдњу да ми-
кроталаси могу откривати бродoве, па и авионе. Радарском техноло-
гијом и израдом радарских система у Немачкој бавило се неколико
великих компанија, као што су ГЕМА (GEMA), Телефункен (Telefunken)
395
Слика 9. Немачки радар Мамут
и Сименс (Siemens). Развој радара код Немаца је текао веома брзо. У

свега неколико година, од касних тридесетих до раних четрдесетих
година 20. века, Немци су од почетних радара стигли до конструкције
параболичне антене, која је омогућавала аутоматско праћење објека-
та. Направили су први оперативни морнарички радар. У првој полови-
ни Другог светског рата, 1942. године, увели су у употребу протива-
вионски осматрачки радар који је истовремено давао информације о
удаљености и висини лета авиона. Најпознатији немачки радари били
су Фреја (Freya) и Мамут (Mamuth). Међутим, у почетку, Немци нису
развили употребу радара на нивоу на коме су то урадили Британци.
Немачка тактика била је офанзивна и њен главни део био је брзи на-
падачки рат. Радар као дефанзивно оруђе због тога није био у фокусу.
Тек у каснијој фази рата немачка армија почиње више да се ослања на
радаре. Пред крај Другог светског рата, када је радарска технологија
већ омогућавала и ометање непријатељских осматрачких система, не-
мачка технологија је пронашла начин да њихови радари избегну оме-
тање. Ипак, Немци више нису били у могућности да парирају Британ-
цима и Американцима. Њихове снаге су већ биле истрошене и победа
англо-америчких снага и њихових савезника била је на видику.
396
У СССР-у рад на радарима започео је упоредо са другим држава-

ма. Главни центри за радарска истраживања били су Лењинград и
Харков. Међутим, до почетка рата, совјетске власти нису поклањале
велику пажњу новој технологији. Овај став се променио после упо-
требе радара у одбрани Лењинграда од ваздушних напада, када су
совјетски браниоци и цивилна заштита захваљујући њима добијали
благовремене информације о доласку непријатељских ваздушних
снага и имали времена да се припреме. Радар коришћен у Лењингра-
ду био је тип РУС-2 и имао је домет од 100 километара.
На Далеком Истоку, развој радара у Јапану текао је спорије него
у другим земљама. Јапанска армија јесте открила могућност откри-
вања летелица емитовањем електромагнетних сигнала, међутим,
слично као у Немачкој и СССР-у, разумевање за значај радарских си-
стема није постојало од почетка. Тек 1941. године Јапанци су увели
први радар у употребу, организујући одбрамбени осматрачки систем
према СССР-у. Као и у другим државама, јапанска копнена војска и
морнарица су на конструисању радарских уређаја радиле одвојено.
Почетком четрдесетих година 20. века, силе Тројног пакта, Немачка,
Јапан и Италија, међусобно су поделиле знања из области развоја ра-
дарске технологије. Ова сарадња је подстакла рад на уређајима раног
упозоравања у Јапану, али јапански радари су се током рата показали
слабијим у односу на америчке. У борбама против америчких снага,
јапански радари су били непрецизнији и самим тим мање поуздани.
Уз то, Јапанци су имали слабу организацију система радарског ос-
матрања на тлу и амерички ваздушни напади на јапанску територију
били су врло ефикасни и разорни. Колико је јапанска радарска техно-
логија била недорасла америчкој, сведочи и податак да су јапански
противавионски артиљерци на тлу морали да чекају визуелни контакт
са америчким авионима да би могли да дејствују. Армија САД је са ла-
коћом ометала јапанске системе. Разлог недовољног развоја радара
у Јапану лежи у начину размишљања јапанских стратега. Армија Ја-
панског царства је, попут њихових европских савезника Немаца, била
офанзивно оријентисана. Сва производња била је подређена нападач-
ким борбеним средствима. Када је рат кренуо лоше по силе Тројног
пакта, Јапан није више имао могућност да развије своју технологију
услед недостатка сировина и уништавања производних капацитета
бомбардовањима. До краја рата, јапански радари су били потпуно ин-
фериорни у односу на савезничке.23
23 Brown, A Radar History of World War II, 139.
397
Поред највећих војних сила тог времена, радаре су развијале и

Аустралија, Канада, Нови Зеланд и Јужна Африка. Иако су резултати
више земаља били на високом нивоу, само су Британци организова-
ли заокружени одбрамбени систем, који је осим радара укључивао и
друге елементе за обраду и пренос информација. Због тога је британ-
ски систем био најефикаснији.
6. Закључак
Други светски рат, највећи сукоб у историји човечанства, донео је

огромне људске и материјалне губитке и велика разарања. Многа
научна открића су током рата стављена у функцију вођења борби.
Међутим, нека од тих открића су показала универзалну вредност,
што потврђује и њихова трајност. Откриће радара донело је армија-
ма одбрамбену могућност која је дуго била незамислива – откривање
непријатељског напада практично пре него што почне, чиме је од-
брана добијала могућност да спремно дочека нападаче. Коришћење
радарске технологије је нарочито било значајно у предупређивању
ваздушних напада, који су представљали највећу опасност. Што је још
важније, опажање покрета снага које нападају вршило се са великом
прецизношћу. Конструисањем радара армије су добиле могућност да
се успешно носе са вероватно најјачим оружјем које је у том тренут-
ку постојало. Када се радарима дода и ланац за обраду информација
и организовање снага одбране добија се тешко пробојан штит. Ове
чињенице доказане су почетком Другог светског рата, када је Вели-
ка Британија успела да заустави немачку ваздушну кампању, управо
захваљујући новом одбрамбеном систему. А чињеница да су радари
данас саставни део функционисања људског друштва у многим сфе-
рама, говори о значају овог проналаска.
398
1. Б. Алинк. Дру�и све�ски ра�. Београд: Народна књига,1980.

2. Brown, Louis. A Radar History of World War II. Bristol; Philadelphia:
Institute of Physics Pub.,1999.
3. Черчил, Винстон. Дру�и све�ски ра�, 2. Превели Војислав Чолановић и
Калиопа Николајевић. Београд: Просвета, 1964.
4. Jackson, Robert. Warplanes of World War 2. London: Brown Books, 2002.
5. Kennet, Lee. The First Air War: 1914-1918. New York: Free Press,1999.
6. Orange, Vincent. Dowding of Fighter Command: Victor of the Battle of
Britain. London: Grub Street, 2008.
7. Secor, Harru Winfield. “Tesla’s Views on Electricity and the War”. The
Electrical Experimenter, 5, 4 (August, 1917). У Twenty-First Century Books.
Преузето 7. августа 2020. www.tfcbooks.com/tesla/1917-08-00.htm.
8. Тодоровић, Војо. Војна енцикло�е�ија. Београд: Redakcija Vojne enci
klopedije, 1965.
9. Вујовић, Војислав, Огњан Петровић и Божидар Стевановић. Ср�ска
авија�ика. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства: Sky;
Gradisca d’Isonzo: Eurosini, 1993.
399
Bojan Vićentić
Aueronautical Museum, Belgrade
USE OF RADARS IN ANTI-AIRCRAFT DEFENCE

IN THE SECOND WORLD WAR
EARLY WARNING SYSTEM
Reaserch in the field of physics, conducted in the late 19th century, led to
an increased interest for the use of electromagnetic waves. Since the devices
based on similar principles, such as telegraph and radio, had already existed,
the scientists made a step further, discovering that electromagnetic waves
can detect objects in space. The precursor of the radar was constructed by
German physicist Christian Hülsmeyer. Work on the construction of a device
for locating objects in space has been under way simoltaneously in several
countries. Apart from German, French and Soviet, American and British
experts made new discoveries and found new solutions for the contruction
of the radar. Such significant results immediately drew attention of the
military structures all over the world. Armies took an active part in the work
on radar systems. Prototypes of radars were presented one after the other.
The first operative, serially produced radar was constructed in Great Britain,
thanks to the work of engineer Robert Watson Watt and his collaborators.
Watson’s device shall become an integral part of the British defence
surveillance system, placed on the shores of Great Britain. Apart from the
radar, a complete defence system also included a chain of organisational
units for reception, analysis and use of information emitted by the radars.
Conceptual and organisational designer of the system was British Air Force
commander Marshall Hugh Dowding, after which this defence system was
named the Dowding System. This anti-aircraft formation will play a key role
in the Second World War, significantly contributing to the British victory over
the German Air Force in the early stages of the war. The radars were also
developed by other contries, with varying results. American and German
research and work achieved great results, which in certain aspects, even
surpassed the British. However, no contry has reached the level of British
organisation and efficiency. Thanks to their revolutionary role, proven during
the warfare, after the Second World War, the radars got an irreplacable place
in numerous spheres of human activity.
Key words: radar, aviation, anti-aircraft defence, Second World War

400
Прикази
Жарко Мијајловић1
Универзитет у Београду, Математички факултет, Београд
Гл. ур. Марко Анђелковић

Михаило Пе�ровић Алас – живо�, �ело, време
Београд, Српска академија наука и уметности, 2020.
Пре две године навршило се 150 година од рођења великог мате-

матичара и родоначелника Српске математичке школе Михаила
Петровића Аласа (1868–1943). Српска академија наука и уметно-
сти (САНУ) је тим поводом 2019. године објавила пригодну мо-
нографију Михаило Пе�ровић Алас – живо�, �ело и време. Ово
издање уредили су академик Стеван Пилиповић, академик Гради-
мир Миловановић и аутор овог текста, Жарко Мијајловић. Књи-
гу чине 22 ауторска прилога академика, професора и експерата
из математике, али и других области из Београда, Новог Сада и
Ниша.
Споменимо да су овај значајан јубилеј наше науке српски ма-
тематичари и САНУ обележили многобројним манифестацијама,
пригодним скуповима и предавањима у Београду, Новом Саду,
Нишу, Крагујевцу и другим местима. Публиковање ове моногра-
фије у јесен 2019. године било је завршни догађај у том низу деша-
вања. Поред објављивања ове књиге, посебно место у овом низу
имала је велика изложба Михаило Пе�ровић Алас која је одржана у
Галерији САНУ током маја и јуна 2018. године у организацији САНУ.
На изложби су представљени живот и дело академика Петровића,
али и околности које су владале у време када је Петровић живео и
стварао и када је српска наука настајала. Може се сматрати да ова
књига на неки начин представља садржајну и тематску допуну по-
менуте изложбе. То се може видети већ по сликовном материјалу
представљеном на изложби, а којим је књига богато илустрована,
као и пратећим текстовима на изложби који су углавном уграђени
у ову монографију. Наравно, у њој има и нових прилога и текстова
који из неког разлога нису могли да буду представљени на излож-
би или су били присутни тек у обрисима.
1
zarko.mijajlovic@gmail.com
403
Књига је састављена из неколико целина. Први део – Михаило

Пе�ровић Алас: живо� и �ело, садржи ауторске прилоге Жарка
Мијајловића, Стевана Пилиповића о животу и делу Михаила Пе-
тровића, затим коауторски текст Градимира Миловановића, Ми-
одрага Матељевића и Милољуба Албијанића о развоју српске ма-
тематике од Михаила Петровића па до данас, и на крају прилог
Војислава Андрића о Петровићевом педагошком раду. Већ при пр-
вом сусрету са његовим делом читалац монографије ће се убрзо
уверити да је Петровић био надарен стваралац, личност универ-
залног интересовања и великог знања која се радознало, сувере-
но и лако кретала кроз многе науке али и друге форме духовног
и реалног света. Наиме, академик Петровић није био само тален-
тован математичар и угледан професор Универзитета у Београду,
већ и рибар, књижевник, филозоф, криптограф, музичар, светски
путник и путописац. У свему је био успешан, па и да се само једним
од набројаног бавио, остао би запамћен у српском народу, као
што и јесте. Људи који се баве математиком као науком знају Пе-
тровића пре свега као математичара, у општој публици познат је
као алас и велики путник, за ђаке је писац занимљивих путописних
књига из школске лектире, а међу боемима се сматра за једног
од највећих српских боема између два светска рата који је свирао
виолину по кафанама за публику, али и за своју душу.
Ову монографију су највећим делом припремали математича-
ри, па је тако у њој највише осветљен математички део Петровиће-
ве делатности, понекад неправедно запостављајући остале аспек-
те његовог живота. Петровић је стекао диплому из математике
у Великој школи у Београду, као и лисанс из математике, физике
и хемије на Сорбони. Већ у 26. години је на истом универзитету
одбранио докторат математичких наука код чувених француских
математичара Шарла Ермитеа (Charles Hermite), Емила Пикара
(Charles Émile Picard) и Пола Пенлевеа (Paul Painlevé). Исте године
постаје професор Велике школе у Београду и доноси дух фран-
цуске математике у Београд. Тада почиње његово дуго и плодно
путовање кроз науку, док захваљујући њему Београд у математич-
ким наукама хвата корак са другим великим европским центрима.
Постао је покретач и вођа српске математике и снажно допринео
духу савремене европске науке у Србији.
У овим ауторским прилозима, доста детаљно су представљени
Петровићев научи рад и његова богата биографија. Из мноштва
занимљивих података и чињеница издвајамо следећих неколико
„цртица“. Петровић је подједнако добро познавао и добијао пр-
воразредне резултате у неколико математичких области: дифе-
ренцијалним једначинама, нумеричкој анализи, теорији функција
комплексне променљиве и геометрији полинома. Занимао се и за
404
Прикази
природне науке – хемију, физику и биологију, из којих је такође

објављивао научне радове. У научном раду задовољавао је стро-
ге стандарде најразвијенијих европских држава. До почетка 20.
века, у бриљантном успону, за свега неколико година је написао
тридесетак радова које је објавио у водећим европским мате-
матичким часописима. Зато је већ са 30 година изабран за члана
Српске краљевске академије, а убрзо и многих иностраних акаде-
мија и угледних струковних друштава. Доживео је највећу почаст
светске математичке заједнице: налази се у веома малој групи
математичара који су имали бар пет пленарних или предавања
по позиву на Светском конгресу математичара. Петровић је ова
предавања одржао 1908, 1912, 1924, 1928. и 1932. године. У мате-
матичкој заједници сматра се да је већ један овакав позив екви-
валентан �ријему у Кућу славних (of an induction to a hall of fame).
До Другог светског рата, све докторске дисертације из мате-
матике које су одбрањене на Универзитету у Београду урађене су
под његовим менторством. У вези са тим је и једно од највећих и
најважнијих достигнућа професора Петровића – оснивање Српске
математичке школе. Ова чињеница препозната је већ за његовог
живота. Тако је, приликом одласка у пензију 1938. године, Петро-
вић добио највећа признања својих ученика и колега и у предлогу
за почасни докторат Савету Филозофског факултета јасно се исти-
чу Петровићеве заслуге за стварање математичке школе на овим
просторима: „М. Петровић ствара Математичку школу, прву у
Југославији, и стваралачким напором подиже предавање матема-
тике на Београдском универзитету на висину модерних светских
школа. Наш Факултет, Универзитет, Држава и читава ова земља
дужни су да дају највеће признање Михаилу Петровићу“. Петро-
вић је заједно са својим колегама на Универзитету и на Академији,
Богданом Гавриловићем и Милутином Миланковићем, заслужан
за стварање посебне академске атмосфере на Београдском уни-
верзитету. О томе сведоче следеће речи Радивоја Кашанина, Пе-
тровићевог докторанта и Гавриловићевог асистента на Катедри
за математику Техничког факултета: „Поред високе стручне спре-
ме и оригиналних научних радова, сва тројица су се одликова-
ла нечим што највише ценим, што сматрам за људску вредност
највишег ранга: љубав према младим генерацијама, разумевање
младих људи, несебичност и искрена помоћ младим, талентова-
ним људима у њиховом напредовању. Умели су да се радују и да
уживају кад се млади људи уздижу. Имао сам cpeћy да се развијам
и радим поред њих, великих ауторитета науке и морала. Да се
поносим њиховим пријатељством. Не верујем да је игде постојао
тaкaв амбијент какав су створили Гавриловић, Петровић и Милан-
ковић“. Из Петровићеве школе је изашао велики број угледних
405
математичара не само у Србији, већ и широм света. Преко њего-

вих ученика и математичких наследника Петровићев дух и утицај
на развој српске математике провејава и преноси се све до данас.
У следећој целини – Михаило Пе�ровић у филозофији, књижев-
нос�и и јавном живо�у, налази се шест прилога аутора: Слобо-
дана Вујошевића, Николе Петровића Морене, Ђорђа Видановића,
Михајла Пантића, Милана Божића и Ненада Теофанова. У прило-
зима прва три аутора анализирају се место и допринос Михаила
Петровића у филозофији математике, а посебно у математичкој
феноменологији која лежи на тромеђи филозофије, математике и
њених примена изван области математике. Наиме, Петровића је
дубоко мучило где се и како математика појављује у природним
наукама, односно како се математика може применити у изуча-
вању природних феномена. Као што је Лајбниц (Gottfried Wilhelm
Leibniz) покушавао да измисли characteristica universalis, универ-
зални и формални језик којим би се изразили сви математички,
научни и метафизички појмови, тако је Петровић покушавао да
измисли универзални математички метод којим би се решавали
проблеми других наука. Фундаментално место у његовим разма-
трањима имале су аналогије. Тражио је и наводио примере потпу-
но диспаратних појава које су се описивале истим диференцијал-
ним једначинама. Из тих напора родило се његово оригинално
дело – ма�ема�ичка феноменологија. Објавио је двадесетак ра-
дова и три књиге, две на српском и једну на француском језику,
у којима је представио своју теорију. Зато се Михаило Петровић
сматра оснивачем ове области. У прилозима три поменута ау-
тора Петровићево дело разматра се веома детаљно, критички
и у контексту учења других филозофа, посебно Лајбница, Канта
(Immanuel Kant), Хегела (Georg Wilhelm Friedrich Hegel), Едмунда
Хусерла (Edmund Gustav Albrecht Husserl), па и неких савремени-
ка, као на пример, америчког когнитивисте и лингвисте Леонарда
Талмија (Leonard Talmy). Прилози ових аутора представљају једну
од најдубљих и најобјективнијих анализа Петровићеве математич-
ке феноменологије и утемељују Петровића као једног од наших
најзначајнијих филозофа који је дао оригиналне доприносе овој
науци.
Поред свега, Петровић је био велики и страствен риболовац и
светски путник. Следећа три списа баве се управо овом страном
Петровићевог живота. У њима се на веома живописан, често не-
конвенционалан, па и поетски начин, представљају Петровићеве
рибарске и поморске авантуре. У тим текстовима читалац се може
уверити шта је Петровићу значио тај део његовог живота, као шта
нам у једном тренутку каже: „Да нисам добио тај један глас више,
на стечају за професора Велике школе, никада се математиком не
406
Прикази
бих бавио. Живео бих на рекама Србије, не на броду већ на чуну“.

Наиме, на конкурсу за редовног професора 1984. године Петро-
вић је победио свог конкурента Петра Вукићевића само за један
глас Изборне комисије. У својим шездесетим годинама, Петровић
је био учесник пет великих француских поморских експедиција,
од Шпицберских острва па све до Мадагаскара и најудаљенијих
острва Индијског океана. Учествовао је у лову на китове и био је
у потрази за местом у Саргаском мору на ком се мресте јегуље.
Слeдeћи цитaт сaврeмeнe нeмaчкe списaтeљкe Jудитe Шaлaнски
(Judith Schalansky) мoжe нaм пoслужити дa прeдстaвимo какав је
светски путник био Петровић. Нaимe, у свojoj лeпoj и нeoбичнoj
књизи A�лaс зaбaчeних oс�рвa, Jудитa oписуje педесет тeшкo
дoступних oстрвa у свeтским oкeaнимa oд кojих су нeкa удaљeнa
oд кoнтинeнтaлнoг кoпнa и пo нeкoликo хиљaдa килoмeтaрa. На
почетку своје књиге она пише: „Педесет острва на којима никад
нисам била и на која никад нећу отићи“. Михаило Петровић је оби-
шао петнаестак од тих острва! О својим путовањима и поморским
авантурама написао је неколико и данас популарних романа и пу-
тописа. Свирао је виолину и предводио музичку дружину Суз која
је све до почетка Другог светског рата имала једно од главних ме-
ста у боемском животу Београда.
У следећем одељку – Михаило Пе�ровић: изуми и �а�ен�и,
аутори Радомир Станковић, Катица Р. (Стевановић) Хедрих и Ми-
одраг Михаљевић у својим прилозима представљају практичну
и изумитељску природу овог свестраног истраживача. Описан је
његов чувени хидроинтегратор, прва аналогна рачунска машина
која је служила за рачунање интеграла и нумеричко решавање ди-
ференцијалих једначина, а посебно Рикатијеве (Јacopo Francesco
Riccati) диференцијалне једначине. У овим прилозима, а нарочито
у прва два, читалац може сазнати да је Петровић ову своју делат-
ност посматрао као материјализацију математике произашлу из
проучавања математичке феноменологије. Поред овог изума који
је представљен на Светској изложби у Паризу 1900. године и тамо
награђен златном медаљом, Петровић има још 10 патената, од
којих су неки регистровани у француским, немачким и енглеским
патентним заводима. Ови патенти су детаљно објашњени, па тако
сазнајемо да поред изума војне природе, као што су �аљинар,
затим мо�ел ефикасног избегавања минског �оља, или на�рава за
обезбеђивање �ловнос�и бро�ова �осле ош�ећења �роузокова-
них су�аром, мином, �ор�е�ом или насукавањем, наилазимо и на
проналазак који припада групи зупчастих преносника, под нази-
вом ау�омобилски мењач, који је патентиран 17. октобра 1914, а
одобрен за употребу већ наредне године. Поред свега, Петровић
је имао чин резервног потпуковника, био је активни учесник Првог
407
светског рата, а већ у позној старости започео је ратовање и у Дру-

гом светском рату, где је убрзо био заробљен. Од почетка Првог
светског рата, па све до слома Југословенске војске Краљевине
Југославије у Другом светском рату, био је творац и главни шиф-
рант Југословенске војске. На ову Петровићеву делатност односи
се последњи прилог из овог одељка.
Следеће поглавље – Ма�ема�ичко наслеђе Михаила Пе�ро-
вића, �рилози, састоји се из четири чланка аутора Зорана Огњано-
вића, Владимира Драговића, Наташе Крејић и Доре Селеши. Ови
прилози односе се на време после Михаила Петровића, а највећим
делом на статус Петровићевих резултата у светлу савремене ма-
тематике, као и на преглед неколико области математике којима
се баве савремени српски математичари: математичка логика,
нумеричка математика и теорија вероватноће. Читалац се овде
може уверити да су Петровићеви резултати у решавању обичних
диференцијалних једначина и поред великог развоја који је ова
област у међувремену доживела и данас актуелни и од научног ин-
тереса, а такође и да за врло запажен успех савремених српских
математичара у неким од најпропулзивнијих области математике,
на пример, у математичкој логици и нумеричкој математици, вели-
ке заслуге имају Петровићеви ученици, па и сам Петровић.
У одељку Михаило Пе�ровић у ме�ијима и архивима аутори Маја
Новаковић и Марија Шеган Радоњић у својим прилозима пишу о
дигиталним медијима у којима су забележени лик и дело Михаи-
ла Петровића и о документима у Архиву Математичког института
САНУ. У првом случају даје се преглед аудио-визуелних медија,
као што су филмови и документарне телевизијске емисије, затим
новинских чланака и најзад преглед савремених дигиталних депо-
зиторија у којима се могу наћи Петровићева дела у дигиталном об-
лику. Михало Петровић је био популарна личност, у народу познат
као Мика Алас, и о њему су се у дневним новинама често појавља-
вили чланци и фотографије. Петровић је као античко божанство
Јанус имао два лица. Једно је било окренуто духовном животу,
а друго чарима реалног света. Наравно, општу публику више је
занимала ова друга страна Петровићевог лика, па су новински
чланци били извештаји о „рибљим баловима“ које је Мика Алас
организовао или о великим ловинама као што су били „сом од 124
кила“ или неки нешто мањи, које је Мика умео лично да вуче на
леђима, или су то биле кафанске седељке којима су присуствавили
највиђенији професори Београдског универзитета. Велики број
ових новина и чланака је дигитализован и у овим ауторским при-
лозима читалац се може информисати о њима и сазнати како да
их пронађе на интернету. Посебно место у овој врсти медија има
Дигитални легат Михаила Петровића Математичког факултета у
408
Прикази
Београду. Математички институт основан је 1946. године, однос-

но након смрти Михаила Петровића. Код Петровића, па и његових
ученика, постојала је иницијатива о оснивању овог Института још
пре Другог светског рата. Постоје писани предлози Петровићевих
ученика из 1939. године да тај Институт понесе име управо по Ми-
халу Петровићу. Елементи за оснивање Института су у то време
већ постојали. Већ се формирала компактна научна заједница ма-
тематичара, као и научника који су гравитирали тој области (меха-
ничари и астрономи). Математички семинар који је окупљао све
професоре и супленте математике Београдског универзитета ра-
дио је више од десет година и можда најважније од свега, од 1932.
године штампан је Publications de l’Institut Mathématique, први
српски научни часопис посвећен математичким наукама. У њему
су поред наших, своје радове објављивали и врло угледни мате-
матичари из других југословенских центара, Загреба и Љубљане
(Ђуро Курепа, Јосип Племељ), па и светски ауторитети у матема-
тици Ели Картан (Élie Joseph Cartan), Вацлав Сјерпински (Wacław
Sierpinski), Пол Монтел (Paul Antoine Aristide Montel) и други. Ова
идеја није реализована за време Петровићевог живота јер убрзо
по настанку иницијатива о формирању Института нестаје у вихору
тек започетог Другог светског рата. Овим историјским околности-
ма и пригодним документима у Математичком институту бави се
чланак Марије Шеган Радоњић.
Одељак Генеалогија садржи два ауторска прилога, Бошка Јова-
новића и Жарка Мијајловића. У првом чланку даје се врло опсеж-
на и прецизна Петровићева математичка генеалогија. Ако се од
Петровића и његових ментора Ермита, Пикара и Пенлевеа крене
у прошлост, међу њиховим учитељима наилазимо на највећа име-
на светске историје математике: Лангранжа (Јoseph-Louis, comte
de Lagrange), Ојлера (Leonhard Euler), браћу Бернули (Bernoulli) и
Лајбница. Поред краћих биографија ових математичара и најзна-
чајнијих Петровићевих ученика и наследника, долазимо и до про-
фесора са којим се Петровићево европско генеалошко стабло зав-
ршава. То је Григорије Палама (Γρηγόριος Παλαμάς, 1296–1359),
византијски теолог, атоски монах, једно време солунски архиепи-
скоп и православни светац. Други прилог даје прецизно генеолош-
ко стабло од Михаила Петровића па до објављивања ове моногра-
фије. Овде се налазе имена највећег дела српских математичара.
Последњи одељак – Михаило Пе�ровић: изабрана библиогра-
фија, састоји се из само једног прилога који су написали Жарко
Мијајловић и Стеван Пилиповић. Овде се налази преглед најваж-
нијих научних радова Михаила Петровића подељених по области-
ма, као и књига и списа из других области, рибарства и књижевно-
сти, писаних и дигиталних извора о Михаилу Петровићу, па и низ
409
других занимљивих података са богатог Петровићевог животног

пута.
На крају истичемо да је књига богато ликовно опремљена, за-
хваљујући избору сликовних прилога који је направила Маја Но-
ваковић и ангажовању издавачког предузећа Досије и челника
ове куће Мирка Милићевића који су књигу технички припремили.
Монографија је, под окриљем САНУ, била велики заједнички по-
духват не само уредника и аутора прилога, већ и других поједи-
наца и кућа које су помогле ово издање финансијски и уступањем
материјала који је расут на више места: Архив САНУ, Библиоте-
ка САНУ, Математички институт САНУ, Архив Србије, Удружење
А�лига�, Фондација Михаило Пе�ровић Алас при ОШ Михаило
Пе�ровић Алас, Универзитетска библиотека Све�озар Марковић,
Музеј града Београда, Завод за уџбенике у Београду, Виртуелна
библиотека Математичког факултета у Београду и Дигитални ле-
гат Михаило Пе�ровић Алас. Словних грешака у књизи скоро да
нема захваљујући ангажовању лектора и Сектора за издавачку
делатност САНУ који су овом послу приступили као прави чувари
српског језика.
Петровићу је био посвећен велики број научних скупова и из-
ложби и о њему се доста писало. Крајем прошлог века објавље-
на су и његова сабрана дела. Његово дело је огромно, креће се
у разним правцима и обухвата теме које је на први поглед тешко
спојити. Како је једном приликом споменуо Драган Трифуновић,
Петровићев биограф и велики познавалац његовог дела, потребан
је скоро читав један институт који би обухватио целокупно про-
фесорово стваралаштво. Зато свако дело о Петровићу, па и ово,
може имати само релативно скроман циљ, да кроз избор темат-
ских прилога и целина осветли главна места на Петровићевом
животном путу и у његовом делу, време и околности у којима је
живео, као и то где се данас налази Српска математичка школа.
Књига је намењена широј читалачкој публици, од ученика па до
оних које занима историја српске науке и како је она настајала на
прелому 19. и 20. века, али и онима који желе да упознају живот
једног изврсног математичара и универзалног ствараоца и једне
свестране и необичне личности.
410
Слободан Кнежевић1
Универзитет у Београду,
Рударско-геолошки факултет, Београд
Ур. Видојко Јовић и Мери Ганић

Вла�имир Д. Ласкарев – живо� и �ело
Београд, САНУ: Српско геолошко друштво, 2019.
Српска академија наука и уметности и Српско геолошко друштво

су организовали научни скуп којим је обележено 150 година од
рођења Владимира Ласкарева (Влади́мир Дми́триевич Ласкарев),
геолога, професора универзитета и академика. Скуп је одржан 3.
децембра 2018. године у Српској академији наука и уметности. Ра-
дови су штампани у Зборнику и њихови наслови могу се наћи у
списку литературе овог приказа.
Владимир Ласкарев је један од многобројних Руса, припад-
ника елитних друштвених слојева, који су изашавши из метежа
грађанског рата након Октобарске револуције потражили спас у
емиграцији широм света. Он се, као избеглица, почетком 1920. го-
дине са својом сестром и њеном децом нашао у Истанбулу. Ту је
случајно срео свог познаника, познатог српског геолога и профе-
сора Универзитета Владимира Петковића, који му је предложио
да дође у Београд и одвео га до српског посланства у Истанбулу.
У згради српског посланства нашао је проглас тадашњег ректора
Београдског универзитета Јована Цвијића, о томе да је Србија
у Великом рату изгубила цвет своје интелигенције и да су нашој
земљи добродошли стручњаци из братске Русије. Ласкарев, тада
већ познати европски геолог, са групом других професора са уни-
верзитета у Одеси, Кијеву и Харкову, запутио се пут Србије, где је
живео и радио све до своје смрти, 1953. године. Он је био један од
око 40.000 избеглица из Русије које су се настаниле у новој држа-
ви Срба, Хрвата и Словенаца. Међу њима је био велики број инте-
лектуалаца, од којих ће њих деветорица (укључујући и Ласкарева)
током тридесетих година прошлог века постати чланови Српске
краљевске академије, а који су дали огроман допринос развоју
Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС), касније Југославије и
Србије.
1
knezevic.slobodan@gmail.com
411
Владимир Димитријевич Ласкарев рођен је 1868. године у Ру-

сији у граду Бирјучу (тадашња Вороњешка губернија). Природне
науке је завршио у Одеси 1891. године. После завршених студија
провео је годину дана на стажу на познатом Рударском институту
у Петрограду. Ту је стекао и званично право на звање професио-
налног геолога. Касније бива изабран за асистента из геологије
код професора Синцова (Иван Фёдорович Синцов) у Одеси. Као
почетник је слушао курс из историјске геологије кенозоика код
доцента Николаја Андрусова (Николай Иванович Андрусов). Ње-
гови први радови посвећени су геологији Подолије, Бесарабије и
Галиције (данашња Молдавија). Убрзо постаје званични стални са-
радник Геолошког комитета Русије и добија задужење да изради
17. лист Опште геолошке карте европске Русије. Провео је укупно
15 година напорно радећи на овом сложеном послу, али је кроз
та истраживања израстао у врхунског еврoпског и светског реги-
оналног геолога.
У периоду између 1898. и 1900. године, Ласкарев је био на сту-
дијским боравцима по европским земљама и геолошким кућа-
ма и музејима у Бечу, Будимпешти, Загребу, Београду, Минхену,
Цириху, Женеви, Нервију, Риму и Напуљу. Слушао је и консулто-
вао многе чувене професоре геологије и стекао огромно знање
и искуство у различитим геолошким школама. Тако је са групом
руских геолога учествовао на VIII међународном геолошком кон-
гресу у Паризу.
Током боравка у Београду, са познатим палеонтологом Пе-
тром Павловићем је проучавао профиле миоценских седимената
у Мокролушком потоку, код амама испод Калемегдана и у горњем
току Раковичког потока.
Године 1902. Ласкарев је изабран за доцента за геологију и
палеонтологију на Универзитету у Одеси. Одбранио је магистар-
ску тезу под насловом Фауна бу�ловских слојева Волиније на Уни-
верзитету у Јурјеву (1903), под руководством ментора Николаја
Андрусова. Он је утврдио да бугловски слојеви са својом фауном
представљају прелаз другомедитеранских (баденских) наслага ка
млађим сарматским седиментима.
Ласкарев је аутор тумача за 17. лист геолошке карте европске
Русије из којег је произишла његова докторска дисертација под
насловом Геолошка ис�и�ивања у ју�оза�а�ној Русији, одбрањена
на Универзитету у Кијеву 1916. године. Изабран је за члана Ново-
росијског природњачког друштва (1891), почасног члана Минера-
лошког друштва у Петрограду (1911), Вороњешког природњачког
друштва (1911) и Дњепровског друштва (1912).
412
Прикази
Октобарска револуција и грађански рат прекинули су Ласка-

ревљеву геолошку и универзитско-педагошку каријеру у Русији.
У Београду се након емиграције и краћег боравка у Истанбулу,
по властитој жељи и на позив српских геолога, нашао у мају 1920.
године. Српски универзитетски наставници, а посебно геолози,
примили су га срдачно и са великом пажњом. Постављен је за уго-
ворног професора у Геолошко-палеонтолошком заводу Универ-
зитета. Ту је држао предавања из предмета Историјска геологија
– кенозоик, Палеонтологија, Увођење у самосталне геолошке ра-
дове, а изводио је и теренску наставу у околини Београда. После
смрти Јована Жујовића, он постаје водећа личност која је својим
искуством, идејама и међународним везама утицала на рад на Ка-
тедри за геологију на Београдском универзитету. Треба напоме-
нути да услед потреба у настави он никада није пензионисан, већ
је и у дубокој старости учествовао у раду са студентима.
Године 1932. изабран је за дописног члана Српске краљевске
академије, а 1947. за редовног члана Српске академије наука. У
академији је био и управник новооснованог Геолошког института
(1947–1951) и уредник часописа Зборник ра�ова на том институту.
За заслуге у научном раду у нашој земљи примио је 1950. године
Награду Владе Србије.
У свом научно-истраживачком раду имао је готово неверо-
ватан дијапазон делатности: од тектонике старих кристаластих
шкриљаца до палеонтологије терцијарних сисара и стратиграфије
квартарних наслага. Он је заправо био зачетник неколико области
геологије, којима је поставио темеље и дао прве озбиљне радове,
на пример, из геологије квартара Србије, терцијарне мамологије
(проучавања фосилних сисара) и израде првих савремених гео-
лошких карата.
У својој новој домовини је у прво време проучавао лес околине
Београда и у Војводини, а затим се укључио у израду Геолошке
карте околине Београда 1:25 000 (1931). Ту је имао прилику да при-
сно сарађује са великим палеонтологом и познаваоцем терцијар-
не малакофауне Петром Павловићем и другим нашим геолозима.
Више од две трећине Геолошке карте околине Београда на којој
су Ласкарев и коаутори радили садржи терцијарне неогене седи-
менте, којима је због тога и посвећена посебна пажња.
На основу ранијих сазнања о терцијару у источној Европи и
проучавања неогених наслага у Србији зачела се идеја о Парате-
тису, великом епиконтиненталном мору средње и источне Европе
у неогену. Њу је Владимир Ласкарев обелоданио и први пут по-
менуо назив Паратетис 10. априла 1924. године на Збору Српског
геолошког друштва. У свом раду, Ласкарев је на генијалан начин
413
увео и први пут споменуо Паратетис као једно ново море, наво-
дећи да је настало након издизања Алпа почетком миоцена и да
се то море простирало паралелно Тетису (генералним правцем
пружања запад–исток) на простору од долине Роне на западу па
до Транскаспијског региона на истоку. Назив Паратетис је касније
прихваћен у целом свету, као и палеогеографске контуре тог аква-
торијума кроз његове различите стадијуме еволуције, онако како
их је приказао Ласкарев. Међутим, дуго се у широј научној јавно-
сти није знало ко је аутор имена нити где је оно први пут објавље-
но. Управо зато је на предлог самог Ласкарева на Збору Српског
геолошког друштва усвојено да се макар наслови дају на страном
језику, а код важнијих саопштења и краћи резимеи (Ласкарев
1940). Данас је у научном свету Владимир Ласкарев коначно при-
знат као аутор идеје и имена неогеног акваторијума Паратетиса,
а Србија као земља у којој је објављен први рад о њему. Откриће
постојања Паратетиса и његова палеогеографска реконструкција
спадају у ред највиших домета науке настале на тлу Србије, попут
Миланковићеве криве осунчавања у квартару. То је стога што се у
свим уџбеницима из историјске геологије и палеогеографије у све-
ту помиње некaдашње велико море Паратетис, а чији су сачувани
реликти Црно море, Каспијско и Аралско језеро, а његов изумрли
део је било Панонско море.
Ласкарев је практично и зачетник палеонтолошке дисциплине
палеомамологије у Србији, пошто је обављао пионирска истражи-
вања на обради и систематизацији терцијарне сисарске фауне у
Југославији. Прво је, од 1921. године, радио на ископавању, обра-
ди и идентификацији сисарске фауне отворених предела (тако-
зване хипарионове пикермијске фауне) из млађег миоцена у око-
лини Велеса у Македонији. Касније је обрађивао фосилну фауну
кичмењака из села Крушевице под Букуљом код Аранђеловца,
извађених из миоценских језерских седимената током обављања
рударских радова на ископавању каолинских глина. Највећи број
остатака припадао је сисарској врсти Listriodon splendes, а нађени
су још и зуб од мастодона, остаци екстремитета птица и део окло-
па корњаче Testudo. После тога је обавио идентификацију многих
сисарских остатака у Природњачком музеју Српске земље, а међу
њима и миоценског сурлаша Dinotherium giganteum из Врачевића.
Постепено је Ласкарев водио таксономске идентификације у целој
Србији и Југославији, као и проучавање њихове биостратиграфије.
Са искуством познавања проблематике старих кристаластих
терена Украјине, Ласкарев је обрађивао и структурне елементе
у кристалину Букуље, Црног врха код Крагујевца, Фрушке горе и
Пожешке горе.
414
Прикази
Последње предавање на зборовима Српског геолошког

друштва је одржао 10. марта 1938. године, под насловом Прино-
ве за �ознавање квартарних насла�а у околини Бео�ра�а (Ласка-
рев 1939). Ту су приказани стратиграфски односи у долини Саве
на београдском изворишту на Макишу, Ади Циганлији, Старом
сајмишту и код Обреновца, затим у долини Дунава код Овче и у
општинском расаднику у Панчевачком риту. Дoказао је да ту по-
стоје две алувијалне формације које леже дискордантно једна
преко друге: млађа формација савремених алувијалних седимена-
та Саве и Дунава и старија формација речно-језерских (по Ласка-
реву) плеистоценских седимената, такозваних макишких слојева
– са пуно шљунка, палеонтолошки обележених индекс фосилима
Corbicula fluminalis и Viviparus diluvianus. Oви његови прилози о
стратиграфији и распрострањености квартарних наслага су се по-
казали значајним за хидрогеолошка истраживања, с обзиром да
су за старе плеистоценске, такозване макишке слојеве или слојеве
са Corbicula fluminalis, везани аквифери подземних пијаћих вода.
Владимир Ласкарев је био тиха, скромна и веома сензибилна
особа господског понашања, која је искрено волела своје сарад-
нике и студенте. Запамћено је да је врло уредно чувао све своје
забелешке које је писао на староруском језику. Његов наследник,
академик Петар Стевановић, истицао је да се у младости, као
студент геологије, двоумио око избора будуће професионалне
оријентације између две опције: петрологије или историјске гео-
логије кенозоика. Међутим, личност Владимира Ласкарева при-
вукла га је да за свој будући позив одабере предмет који је он
водио – историјску геологију кенозоика. Због свог великог знања,
пословичне скромности и искрене људске топлине, Ласкарев је
међу својим савременицима и ученицима био омиљен и дубоко
поштован. Његове колеге палеонтолози одредили су неколико но-
вих родова и врста и назвали их његовим именом (рудистни род
Laskarevia Milovanović, неогени слатководни пуж Pyrgula laskarevi
Pavlović и други).
Велики Владимир Ласкарев, омиљена личност српске геоло-
гије, после дуге болести преминуо је 10. априла 1954. године у 86.
години живота. Сахрањен је на руском одељку Новог гробља у Бе-
ограду, а испратиле су га многобројне колеге, ђаци и пријатељи.
415
1. Алабурић, Сања, Деса Ђорђевић-Милутиновић и Биљана Митровић.

„Допринос академика Владимира Ласкарева раду Природњачког
музеја у Београду“. У Вла�имир Д. Ласкарев – живо� и �ело,
�ово�ом 150 го�ина рођења, 185, уредници Видојко Јовић и Мери
Ганић, 37–56. Београд: Српска академија наука и уметности, 2019.
2. Ганић, Мери. „Допринос Владимира Д. Ласкарева раду Српског
геолошког друштва“. У Вла�имир Д. Ласкарев – живо� и �ело,
�ово�ом 150 го�ина рођења, 185, уредници Видојко Јовић и Мери
Ганић, 31–36. Београд: Српска академија наука и уметности, 2019.
3. Грубић, Александар и Никола Пантић. „Владимир Димитријевич
Ласкарев (1868–1954)“. У Живо� и �ело ср�ских научника, 6, уред-
ник Владан Ђорђевић, 1–41. Београд: Српска академија наука и
4. Грубић, Александар. „Владимир Д. Ласкарев (1868–1954) – жи-
вот и дело“. У Вла�имир Д. Ласкарев – живо� и �ело, �ово�ом 150
го�ина рођења, 185, уредници Видојко Јовић и Мери Ганић, 11–19.
Београд: Српска академија наука и уметности, 2019.
5. Јовић, Видојко. „Сећање на Владимира Д. Ласкарева (1868–
1954)“. У Вла�имир Д. Ласкарев – живо� и �ело, �ово�ом 150
6. Ласкарев, Владимир Д. „Sur la dedecouverte de la faune de
Pikermi de Veles (Serbie Meridionale)“. Гласник Ср�ског географског
�руш�ва, 6 (1921): 156–159.
7. Ласкарев, Владимир Д. „Sur le loess des environs de Belgrade“.
Геолошки анали Балканског �олуос�рва, 7, 1 (1922): 14–19.
8. Ласкарев, Владимир Д. „O геолошким и геоморфолошким при-
ликама места наласка пикермијске фауне у околини Велеса“.
Геолошки анали Балканског полуострва, 7, 2 (1923): 28–40.
9. Ласкарев, Владимир Д. „Sur les equivalents du Sarmatien superier
en Serbie“. У Recueil de travaux offert a M. Jovan Cvijić par ses amis et
collaborateurs, уредник П. Вујевић, 73–85. Београд: Државна штам-
парија, 1924.
10. Ласкарев, Владимир Д, Владимир Петковић и Милан Луковић, ур.
Геолошка кар�а околине Београ�а, 1: 25 000. Београд: Геолошки
институт Краљевине Југославије, 1931.
11. Ласкарев, Владимир Д. „О конгеријским слојевима и њихов значај
за тектонику околине Београда“. Збор 10. април 1924. За�исници
Ср�ског геолошког �руш�ва 1924-1930. Прештампано из Геолошки
анали Балканског �олуос�рва, 9, 1(1932): 155–159.
12. Ласкарев, Владимир Д. „Прилози за тектонику Букуље, Црног
Врха и Фрушке горе“. Збор СГД 10. април 1929, За�исници Ср�ског
416
Прикази
геолошког �руш�ва 1924–1930. Прештампано из Геолошки анали

Балканског �олуос�рва, 9, 1(1932): 203.
13. Ласкарев, Владимир Д. „Налазак фауне кичмењака код села
Крушевице испод Букуље“. Збор 10. март 1936. За�исници Ср�ског
геолошког �руш�ва 1924–1930. Прештампано из Геолошки анали
Балканског �олуос�рва, 9, 1 (1937): 203.
14. Ласкарев, Владимир Д. „О наласцима динотерија у Србији“.
Гласник Приро�њачког музеја Ср�ске земље, А, 1 (1948): 1–20.
15. Ласкарев, Владимир Д. „Принове за познавање квартарних насла-
га у околини Београда“. Збор 10. марта 1938. За�исници Ср�ског
геолошког �руш�ва за 1938. го�ину, 16 (1939).
16. Ласкарев, Владимир Д. „О стратиграфији квартарних наслага
Војводине“. Геолошки анали Балканског �олуос�рва, 19 (1951):
1–18.
17. Стевановић, Маран Александра. „Владимир Д. Ласкарев: лик и
дело у сећањима Петра Стевановића“. У Вла�имир Д. Ласкарев –
живо� и �ело, �ово�ом 150 го�ина рођења, 185, уредници Видојко
Јовић и Мери Ганић, 21–30. Београд: Српска академија наука и
18. Рундић, Љупко. „О термину ‘Паратетис’ (Ласкарев, 1924) и значају
истраживања неогена у Србији“. У Вла�имир Д. Ласкарев – живо�
и �ело, �ово�ом 150 го�ина рођења, 185, уредници Видојко Јовић и
Мери Ганић, 57–67. Београд: Српска академија наука и уметности,
2019.
19. Рундић, Љупко, Млађен Јовановић, Тивадар Гаудењи и Виолета
Гајић. „Први резултати истраживања заштићеног лесног профила
у Земуну“. У Вла�имир Д. Ласкарев – живо� и �ело, �ово�ом 150
20. Стевановић, Петар. „Научна делатност академика В. Ласкарева“.
За�исници Ср�ског геолошког �руш�ва за 1954. го�ину (1956): 105–
112.
21. Стевановић, Петар. „50 година од прокламовања Паратетиса у
Српском геолошком друштву. У спомен двадесетогодишњице
смрти В. Ласкарева“. За�исници Ср�ског геолошког �руш�ва за
1974. го�ину (1975): 69–78.
22. Стевановић, Петар. „Међусобна сарадња и удео Петра Павловића
и Владимира Ласкарева, два истакнута академика, у проучавању
неогена и квартара“. Геолошки анали Балканског �олуос�рва, 53
(1990): 1–14.

417
Дејан Р. Ђорђевић1
Војногеографски институт,
Београд
Ур. Видојко Јовић и Саша Бакрач
С�еван Бошковић – живо� и �ело: �ово�ом 150 �о�ина о� рођења

Београд, Српска академија наука и уметности, 2019.
1. Увод
Српска академијa наука и уметности (САНУ) и Војногеографски

институт Генерал С�еван Бошковић (ВГИ) су у заједничкој орга-
низацији 21. новембра 2018. године реализовали научни скуп по-
водом обележавања 150 година од рођења академика Стевана
П. Бошковића, вишедеценијског начелника Војногеографског ин-
ститута. Tим поводом су САНУ и ВГИ приредили зборник радова
под насловом С�еван П. Бошковић – живо� и �ело. Зборник су
уредили академик др Видојко Јовић и др Саша Бакрач. Зборник
је одштампан у првој половини 2019. године на 97 страна према
следећем садржају: уводни реферат 150 го�ина о� рођења ака�е-
мика С�евана П. Бошковића, аутора академика Видојка Јовића;
С�еван П. Бошковић – живо� и �ело, аутора др Стевана Радојчића;
С�еван П. Бошковић и Географско о�ељење у Великом ра�у, аутора
др Саше Бакрача; До�ринос генерала С�евана П. Бошковића у ра�у
војне гео�е�ске службе између �ва ра�а, аутора др Славише Та-
томировића, др Зорана Срдића, др Радоја Банковића и мр Николе
Бабића; С�еван П. Бошковић – �ионир ас�рогео�е�ских ра�ова на
нашем �рос�ору, аутора мр Николе Бабића и др Зорана Срдића, и
С�еван П. Бошковић – ака�емик САНУ, аутора др Мирчете Вемића.
2. 150 година од рођења академика Стевана П. Бошковића
У уводном реферату аутор академик Видојко Јовић истиче да су

се у Србији пре век и по, тачније 1868. године, родили многи зна-
чајни научници, професори, писци и јавне личности. Међу њима је
био и генерал и академик Стеван П. Бошковић, чији је буран живот
био последица околности и времена у којем је живео и стварао.
1
dejandjordjevic.vgi@gmail.com
418
Прикази
Аутор истиче да се Стеван П. Бошковић, пореклом из Зајечара где

је започео школовање, рано определио за војничку каријеру и гео-
детску службу. У реферату се у основним цртама описују пут којим
је прошао кроз школовање на Војној академији, службовање пре
одласка на усавршавање у Санкт Петербург, где је провео седам
година (1892–1899), рад и радне заслуге, као и остварења која је
постигао у Србији све до унапређења у чин генерала 1923. године.
Аутор реферата се посебно осврнуо на његову улогу и заслуге за
афирмисање српске науке кроз учешће на бројним међународним
конгресима и рад у удружењима и друштвима у више земаља.
2. Стеван П. Бошковић – живот и дело

Аутор овог рада, Дејан Ђорђевић, приказао је хронолошки и на
сажет начин живот академика Стевана П. Бошковића од његовог
рођења до смрти. У раду се даје преглед најзначајнијих резултата
његовог стручног и научног рада. Рад садржи и основне личне по-
датке, укључујући и податке о породици. Рад је погодан за брзо
упознавање са резултатима на основу којих је Стеван П. Бошко-
вић заслужио пријем у Српску краљевску академију (СКА), касније
Српску академију наука (САН), односно са његовим доприносом
геодезији и сродним дисциплинама. Такође, рад је погодан и као
поуздан извор за израду пригодних саопштења, краћих реферата,
енциклопедијских одредница и слично.
Стил којим се служио аутор је јасан, сажет и прецизан, при чему
је избегнута употреба ускостручних термина, тако да текст могу
да прате и читаоци који немају геодетско образовање. Овај рад
нема графичке прилоге, осим једне фотографије која је добро
усклађена са текстом.
3. Стеван П. Бошковић и Географско одељење у Великом рату

Овај рад садржи значајне детаље о активностима Географског
одељења (у даљем тексту: Одељење) пред Први светски рат и то-
ком њега. Посебно се наглашава значај стручног доприноса и спо-
собности пуковника Стевана П. Бошковића, начелника Одељења,
током целог трајања Великог рата. Предмет рада је подељен у две
целине: предратно стање и ратни пут од напуштања Београда, пута
кроз Албанију и рада на Крфу и Солунском фронту. Аутор хроно-
лошки даје приказ делатности Одељења са карактеристичним де-
таљима о његовим активностима пре и за време Првог светског
рата, а нарочито у време операција на Солунском фронту. Овај
текст има едукативни и историјски значај за будуће генерације Ге-
одетске службе, као и за ширу научну и стручну јавност у Републи-
419
ци Србији. У том смислу, он представља добру основу и за будућа

истраживања дела академика Бошковића и улоге Одељења у Ве-
ликом рату. Овај рад садржи осам графичких прилога – слика, које
употпуњују текст и чине га кориснијим.
4. Допринос генерала Стевана П. Бошковића

у раду војне геодетске службе између два рата
Аутори овог рада обрађују улогу и значај генерала Стевана П.
Бошковића у раду и развоју војне геодетске службе и Војногео-
графског института између два светска рата.
Кроз пет поглавља се на упечатљив и обичном читаоцу
прихватљив начин приказује богат и свестран рад Стевана П.
Бошковића. Посебно је приказано његово умеће у дугогодишњем
руковођењу Војногеографским институтом све до његовог пензи-
онисања 1937. године.
Рад је прегледан и богат чињеницама, те као такав има едука-
тиван значај јер нуди историјске информације и податке о пери-
оду рада војне геодетске службе за који се може рећи да је био
један од најуспешнијих у њеној досадашњој историји. Посебно је
истакнут значај формирања Војногеографског института 1920. го-
дине и успех Института на пољу основних геодетских радова, као
и топографских, картографских и геофизичких радова између два
светска рата. Аутори кроз рад закључују да је печат оваквом успе-
ху дао и академик и генерал Стеван П. Бошковић. Рад садржи и
седам слика које чине текст потпунијим и занимљивијим.
5. Стеван П. Бошковић – пионир астрогеодетских радова

на територији Србије и бивше Југославије
Овај рад се пре свега бави улогом и значајем делатности академи-
ка Бошковића на реализацији фундаменталних астрогеодетских
радова у Србији и на ширем простору Балкана у периоду од 1900.
до 1952. године.
Кроз три поглавља аутори, на веома стручан и критички начин,
документују постигнуте резултате рада академика Бошковића на
реализацији фундаменталних астрогеодетских радова. Истиче
се да је крајњи циљ рада Стевана П. Бошковића био утврђивање
облика геоида и вредности скретања вертикала на територији
Краљевине Србије. Такође се истиче и да је одређивањем вредно-
сти географске дужине опсерваторије Војногеографског институ-
та на Калемегдану, у оквиру међународних кампања одређивања
лонгитуда, она постала једна од најзначајнијих светских опсерва-
торија тог времена.
420
Прикази
Рад обилује чињеницама, те као такав има едукативни значај

јер нуди историјске информације о астрономско-геодетским ме-
рењима и пружа критички осврт на примењене методе мерења
и обраде података. Рад указује и на значај презентовања резул-
тата мерења на научним скуповима и конгресима Међународне
геодетске и геофизичке уније, чиме је геодетска астрономија у
Србији доживела ширу међународну научну валоризацију.
У раду су налазе три слике и једна табела које чине текст потпу-
нијим и занимљивијим.
6. Стеван П. Бошковић – академик САНУ

И овај рад је посвећен јубилеју 150 година од рођења академика
Стевана П. Бошковића, официра и геодете, генерала и начелни-
ка ВГИ у Београду. На почетку аутор констатује да је Стеван П.
Бошковић био дописни члан Српске краљевске академије од 15.
фебруара 1932. године, а да је постао и редовни члан Српске ака-
демије наука 10. јуна 1955. године.
Даље се истиче да је академик Стеван П. Бошковић у свом
дугом животном и радном веку постигао и оставио велике ре-
зултате. Његово целокупно дело се одликује високим научним и
друштвеним доприносом у областима геонаука, пре свега геоде-
зије, астрономије, геофизике, геологије, картографије и геогра-
фије, како у националном тако и у међународним оквирима.
У раду су извршени анализа и синтеза, као и поређење Бошко-
вићевих објављених научних и остварених практичних радова из
области геонаука (у миру и у рату), како би се извршило њихово
постепено вредновање и одавало се признање њиховом научном
доприносу, првенствено у САН, али и шире, у оквиру других науч-
них, културних и друштвених институција и друштава, домаћих и
страних.
Рад има велики едукативни и меморијски значај за будућност,
посебно у погледу школовања, истраживања и примене научних
резултата из области геонаука у пракси. У том погледу рад је наро-
чито примеран и упутан за све следбенике и настављаче великог
дела академика Бошковића.
Аутор закључује, између осталог, да се дело академика Стева-
на П. Бошковића и данас користи као велика научна тековина у
земљи и у свету. Рад садржи седам графичких прилога (црно-бе-
лих и слика у боји), од којих су три са више елемената, примере-
них и усклађених са текстом.

421
Ратко Бајчетић1
Јавно водоводно предузеће „Воде Војводине”
и Факултет за економију и инжињерски менаџмент, Нови Сад
Гл. ур. Марко Анђелковић

У�ицај малих хи�роелек�рана на живо�ну сре�ину
Беoград, Српска академија наука и уметности – Одељење
хемијских и биолошких наука, 2020.
Пред нама је још једно капитално дело Српске aкадемије наука и

уметности (САНУ), Одељења хемијских и биолошких наука, чији
је уредник био нажалост недавно преминули генерални секретар
САНУ, академик Марко Анђелковић. Основни мотив за писање
ове књиге било је демистификовање утицаја изградње малих
хидроелектрана на животну средину, односно како је сам уредник
овог дела написао: „Научно и стручно презентовање објективних
чињеница, првенствено из одговарајућих техничких и биолошких
области и дисциплина које се односе на изградњу и експлоатацију
МХЕ, као и њихов краткорочни и дугорочни утицај на животну
средину у ужем и ширем окружењу“.
Међуодељењски одбор Академије Човек и живо�на сре�ина,
који се бави актуелним темама из области заштите и унапређења
животне средине, препознао је актуелност, затегнуте „за и против“
ставове и мултидисциплинарност утицаја малих хидроелектарана
(МХЕ) на животну средину и у складу с тим организовао Симпозијум
У�ицај малих хи�роелек�рана на живо�ну сре�ину. Симпозијум
је одржан у Свечаној сали Српске академије наука и уметности 6.
јуна 2019. године. Књига обима 228 страна, са 59 слика, графико-
на и фотографија и 21 табелом, као и са 220 литературних навода
(39 књига, 133 чланка, 28 нормативних аката и 20 интернет-страни-
ца), није стриктно систематизована, али се садржајно могу уочити
четири основне целине.
Прво поглавље представља својеврстан уводник у тематику,
а примарни уводничар је академик Марко Анђелковић, који
на потпуно јасан начин осветљава значај и будуће енергетске
потребе човечанства, посебно се осврћући на данас несумњиво
најзначајнији вид енергије, а то је електрична енергија. При томе,
1
bajcetic@vojvodina.gov.rs
422
Прикази
аутор не занемарује утицаје њене производње на човека, животну

средину и природу, напомињући са поносом да се САНУ кроз
Међуодељењски одбор Човек и живо�на сре�ина, већ скоро 50
година успешно и са завидним резултатима бави овом темом.
Законске смернице у области изградње и коришћења МХЕ и
њихов утицај на животну средину укратко је објаснио министар за
заштиту животне средине, др Горан Триван, и у даљем тексту је
предочио активности Министарства, уз општи приказ последица
изградње енергетских, а посебно хидроенергетских објеката. За
Министарство је најважније да се оцени прихватљивост пројеката
и одреди цена последица које МХЕ имају по животну средину,
што је министар образложио на примеру разлика утицаја које на
животну средину имају велике и мале хидроелектране. Аутор је
указао и на велики значај укључивања јавности у питања животне
средине и за то навео пример препоруке заштитника грађана да
се у изменама Закона о заштити природе посебна пажња посвети
забрани изградње МХЕ у заштићеним природним добрима.
Друго поглавље књиге суштински представља зборник ра�ова
по позиву са Симпозијума У�ицај малих хи�роелек�рана на
живо�ну сре�ину и представља синтезу мултидисциплинарних
научно-стручних ставова еминентних стручњака из различитих
научних дисциплина. Кроз осам радова у овом поглављу дају
се различити, а понекада и потпуно супротстављени ставови о
размерама и интензитетима утицаја, па чак и смеровима утицаја
МХЕ на животну стредину уопште, али и на појединачне субјекте
животне средине. Општи утицај МХЕ на животну средину се може,
кроз приказане радове, генерализовати у два уопштена ста-
ва. Прву групу чини пет радова и у њима се указује на негативан
утицај МХЕ на животну средину, док другу групу чине три рада,
у којима се истиче да је изградња МХЕ Србији преко потребна и
да су евентуалне негативне последице изградње МХЕ по животну
средину неупоредиво мање од користи коју држава има од њих.
Аутори прве групе од пет радова децидно тврде да МХЕ имају
изразито негативан утицај на животну средину, што поткрепљују
приказом различитих промена након изградње МХЕ, од водно-
режимских, преко хидроморфолошких, биолошких, физичко-
хемијских, па до социјалних. Промене водног режима су
веома озбиљних размера код деривационих МХЕ, а поготово у
случајевима непрекидног низа више деривационих МХЕ. Притом,
те промене нису само квантитативне, него и квалитативне.
Постављање дугачких цевовода, најчешће уз само корито, а
неретко и у самим коритима водотокова, изузетно негативно
утиче и на хидроморфологију водотока, ерозионе процесе и
значајно већу разорност бујичних поплава. Негативне утицаје МХЕ
423
изражавају и акумулацијом воде у језеру узводно од водозахвата,

јер тако мењају карактеристике станишта, па и саме хемијске и
микробиолошке особине воде. Биолошке промене су посебно
исказане у великој фрагментацији станишта, што може довести
до значајније депопулације одређених врста, па чак и њиховог
изумирања. Нестајањем појединих, поготово предаторских
врста, дестабилизује се хранидбени ланац, што оставља велике
последице по екосистем. Проблем депопулације руралних насеља
у долинама водотока због недостатка воде се показао као веома
озбиљан, а резултат нису само економска штета, него и уклањање
развојних шанси руралних средина у областима на којима се граде
МХЕ. Аутори радова из ове групе истичу негативан утицај МХЕ, по-
себно апострофирајући погубност деривационих МХЕ. У радовима
су ови ставови поткрепљени бројним фотографијама, анализама и
упоредним анализама и сви су сагласни да се изградња МХЕ мора
зауставити што пре, као и да је преко потребно преиспитивање
законских одредби и процедура које овакву изградњу допуштају.
Аутори упозоравају и на лош начин одређивања гарантованог
еколошког протока јер у њему нема ништа еколошко. Генерални
став ове групе радова је да МХЕ нису јавни, него приватни интерес
и да се њиховом изградњом постижу минорна енергетска корист,
на уштрб животне средине, којој се наноси неповратна штета.
Потпуно опречан став, да се утицај МХЕ на животну средину
креће од занемарљивог па чак до позитивног, имала је друга
група аутора са три рада. Готово сви аутори из ове групе једини
проблем по животну средину виде у непоштовању дефинисаних
гарантованих еколошких протока низводно од водозахвата од
стране власника МХЕ и осим тога сматрају да оне немају никаквих
других негативних утицаја на животну средину. У сва три рада из
ове групе аутори подсећају да човек већ миленијумима користи
водне снаге за покретање воденица, иако не коментаришу значај-
не разлике између деривација воденица и деривације МХЕ. Неки
аутори виде и позитивне ефекте на животну средину, променом
станишта на неким локацијама, тврдећи да управо таква промена
има позитивне утицаје на рибљу популацију. Осим тога, неки од
аутора позитивне утицаје на животну средину виде и у могућности
отварања додатних радних места путем запошљавања у МХЕ.
Углавном, сви аутори са позитивним ставом према изградњи
МХЕ помињу бројне примере из развијенијих држава Европе у
којима су МХЕ грађене у неким претходним временима. Такође,
аутори ових радова се позивају на анализе „угљеничног отиска“
обновљивих извора енергије, рађене у другим државама и за
хидреоенергетске објекте свих типова. Генерални став који
преовладава у овој групи радова је да МХЕ треба посматрати као
424
Прикази
јавни интерес због потребе повећања производње електричне

енергије из обновљивих извора и да се негативни утицаји МХЕ на
животну средину преувеличавају.
Дискусија о теми Симпозијума У�ицај малих хи�роелек�рана на
живо�ну сре�ину представља трећи део ове књиге и представљена
је у облику шест писаних прилога дискусији, који су дати у току, или
након завршетка Симпозијума. Ставови презентовани у оквиру
дискусије се у мањој мери могу определити као подржавајући
за пројекте МХЕ, док је већи број ставова оспоравајући. Три од
шест прилога односи се управо на подручја која су угрожена или
девастирана изградњом МХЕ. У тим прилозима се презентују
конкретни негативни утицаји и учинци МХЕ, са Власине, Јоша
нице, Самоковке, Гобељске реке, Топлодолске реке, Пчиње и
Драговиштице, али и указују на подручја малих планинских водо
тока са Копаоника, Голије и Старе планине. Међу прилозима се
издваја само један који у потпуности подржава даљу изградњу
МХЕ јер су, према аутору, МХЕ у односу на све друге одрживе
изворе енергије (ОИЕ), најмање штетне по животну средину, мада
се тај став ничим не поткрепљује нити научно и стручно објашњава.
Закључци Организационог одбора Симпозијума У�ицај малих
хи�роелек�рана на живо�ну сре�ину дати су у облику девет теза,
а то је: а) да је систем планирања, пројектовања и изградње показао
велику слабост; б) да је Србија најсиромашнија домицилним
водама у региону; в) да постоји велики тренутни утицај МХЕ на
животну средину и да је потребно формирати комисије за ревизију
пројеката; г) да изградња и коришћење МХЕ имају велике негативне
и трајне последице по животну средину и да су у супротности
са концепцијом управљања водама; д) да је неопходно хитно
заштитити све конзервационо вредне фондове поточне пастрмке
и других ендемичних врста риба, гмизаваца, водоземаца и свих
других становника воденог или приобалног света; ђ) да је потребно
израдити методологију за утврђивање минималног одрживог или
гарантованог еколошког протока и прописати контролу и санкције
за његово непоштовање; е) да је градња МХЕ на бујичним водот-
оцима посебно непожељна због повећавања ерозивних процеса и
омогућавања формирања великих клизишта, али и повећања опште
опасности; ж) да се уништавањем водних потенцијала уништава
један од најважнијих ресурса руралног становништва, а то је сеоски
туризам и з) да је хидропотенцијал важан обновљиви изор енергије,
али да његово коришћење мора бити планско, уз уважавање услова
одрживости са енергетске, економске, развојне, социолошке, али
и еколошке стране.
425
Марта M. Вукотић Лазар1
Универзитет у Приштини – Филозофски факултет, Катедра за историју
уметности, са привременим седиштем у Косовској Митровици
Мирјана Ротер Благојевић и Харис Дајч

Куће бео�ра�ских јевреја / Houses of Belgrade Jews 1920–1941.2
Београд, HERAedu и Институт за јавну политику, 2018.
Монографија која је пред нама – Куће београ�ских Јевреја / Houses

of Belgrade Jews, 1920–1941, аутора др Мирјане Ротер Благојевић,
редовног професора Универзитета у Београду – Архитектонског
факултета, и др Хариса Дајча, доцента Универзитета у Београду
– Филозофског факултета, надовезује се на спроведена и
публикована истраживања о широј материјалној култури јеврејске
заједнице Балкана и Европе, а која су донела нове закључке у
вези њихове друштвене историје. Ова тема је досад код нас била
недовољно истражена и делимично се обрађивала првенствено
кроз најзначајнија дела сакралне, јавне и стамбене архитектуре
београдских Јевреја, као и кроз општа истраживања или кроз
опус појединих градитеља Београда и Србије, а који су радили
за Јевреје као наручиоце. Посебна вредност ове нове студије је
што кроз визуру друштвене историје и урбаног развоја града,
синтетизује досадашња истраживања и даје нови допринос
стављајући градитељску делатност јеврејских инвеститора у
фокус свог истраживања.
1
marta.vukotic@gmail.com
2
Књига проф. др Мирјане Ротер Благојевић и доц. др Хариса Дајча, под
насловом Кућа Београ�ских Јевреја / Houses of Belgrade Jews, 1920-1941,
у издању HERAedu и Института за јавну политику, објављена у Београду
2018. године, промовисана је у Свечаној сали Јеврејске општине
Београда, у Улици краља Петра 71, у среду, 9. октобра 2019. године у 19:00
часова. На промоцији су поред аутора монографије, др Мирјане Ротер
Благојевић и др Хариса Дајча и једног од приређивача архивске грађе
Ирене Колај Ристановић, говорили и рецензенти књиге проф. др Горан
Васин са Филозофсог факултета у Новом Саду, проф. др Марта Вукотић
Лазар, са Филозофског факултета у Косовској Митровици, као и издавачи,
директорка и главна уредница HERAedu, Зорица Стабловић Булајић и
представник Института за јавну политику, др Владимир Абрамовић, који
је уједно био и модератор разговора.
426
Прикази
Аутори су имали значајну подршку стручних сарадника – ар-

хивиста Ирене Колај Ристановић и Драгане Митрашиновић из
Одељења за сређивање, обраду и коришћење архивске грађе
Историјског архива Београда (ИАБ), које су приредиле каталог са
пописом докумената и планова из грађе Техничке дирекције, фон-
да Управе града Београда и Историјског архива Београда.
Сагледавање и прeзентовање грађе, као и кратак осврт на
насељавање и живот Јевреја у Београду од 16. до 20. века, на осно-
ву доступних извора и литературе, имало је за циљ и да укаже на
континуитет њиховог присуства, али и борбе да одрже своју зајед-
ницу током свих ратних сукоба и разарања на овим просторима,
између Османског и Аустријског царства, а потом и бурних поли-
тичких превирања у Кнежевини Србији. Повољне прилике након
проглашења Краљевине Србије погодовале су њиховом масовном
насељавању, посебно са средњоевропског простора. То их је на
прелому два века око 1900. године, како аутори наводе, позицио-
нирало на место носилаца модерних идеја, што се манифестовало
и кроз грађевине које су подизали.
Монографија представља значајан допринос бољем разуме-
вању историје Београда у периоду између два светска рата, као и
целовитом сагледавању архитектонског и урбанистичког развоја
града и незаобилазних области у вредновању укупног културно-и-
сторијског наслеђа и идентитета Београда и Србије у целини.
Текст монографије је двојезичан, на српском и енглеском је-
зику, а њено објављивање реализовано је уз подршку Министар-
ства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, у
оквиру пројекта Мо�ернизација За�а�ног Балкана (бр. 177009) Уни-
верзитета у Београду – Филозофског факултета, као и уз подршку
Савеза јеврејских општина Србије.
Књига има 288 страна са 50 илустрација у првом делу – мапа,
планова, старих и савремених фотографија, и 80 илустрација –
оригиналних планова и документације, у другом делу, које прате
попис докумената везаних за карактеристичне примере стамбене
архитектуре Београда из фонда ИАБ-а. На крају књиге се налази
попис коришћених извора и литературе са исцрпним описом сва-
ке библиографске јединице, списак и порекло илустрација, као и
кратке биографије и библиографије аутора и приређивача.
У првом делу монографије, Јевреји у Београ�у (1521–1941), ау-
тори Мирјана Ротер Благојевић и Харис Дајч, кроз призму прика-
за процеса досељавања Јевреја у српску средину и Београд, од
првих досељавања у 16. веку до савременог доба, али и општих
карактеристика њиховог живота у периоду еманципације крајем
19. и почетком 20. века, прате друштвени, културни и привредни
427
развој јеврејске заједнице, као и његову условљеност општом

модернизацијом српске престонице. Кроз анализу планова Бео-
града и кроз старе фотографије, прати се насељавање јеврејске
заједнице у Дунавском крају, на Јалији, и изградња њихових бо-
гомоља, друштвених и приватних зграда. Поред тога уочава се
и њихово постепено насељавање у централним деловима града,
где су у главним трговачким улицама, Дубровачкој, Кнез Михаи-
ловој и Васиној, имали своје дућане. Такође, након проглашења
Краљевине Србије, поред до тада преовлађујућих припадника
сефардске јеврејске заједнице, у Београд се досељавају и бројни
Ашкенази Јевреји, са простора Аустроугарске монархије, који гра-
де богомољу на Савској падини, у Космајској улици. У првом делу
књиге посебно је истакнут допринос јеврејске заједнице модер-
низацији архитектуре Београда у периоду пред Први светски рат,
кроз изградњу нове синагоге у Улици цара Уроша, према пројекту
архитекте Милана Капетановића, као и првог Робног магацина,
савремене робне куће у Дубровачкој улици, обликованог у духу
сецесије, према пројекту инжењера Виктора Азриела. Такође су
истакнути значајна улога и жртве које је јеврејска заједница дала
у балканским и Првом светском рату. Даље је приказан живот
београдских Јевреја у међуратном периоду, када се они у вели-
ком броју досељавају у престоницу нове Краљевине Срба Хрвата
и Словенаца (СХС) и у потпуности асимилирају у политички, кул-
турни, социјални и привредни живот града, дајући му значајан
допринос. Јеврејска заједница подиже већи број својих верских
и друштвених зграда, нову Ашкенази синагогу у Космајској улици
и Дом црквено-школске општине у Улици краља Петра, али и број-
не мануфактурне радионице и магације, што говори о њиховом
друштвеном и привредном јачању.
У другом делу монографије, на основу расположиве грађе ве-
зане за писана документа и планове зграда које су подизали инве-
ститори из јеврејске заједнице, а који се чувају у фонду Техничке
дирекције Општине града Београда ИАБ-а, детаљно је анализира-
на архитектура стамбених зграда јеврејске заједнице подизаних
током две деценије (1921–1941. године). Ова грађа нам даје не-
посредан увид у архитектонске карактеристике стамбених згра-
да и у то ко су били инвеститори, а из ње такође сазнајемо и о
вредности некретнина, регулацији града и ширењу на нове краје-
ве, градитељима, извођачима, примењеним конструкцијама, току
градње и слично. Сачувани су писани документи и планови за око
80 зграда, претежно новоградње, али међу њима је било око 20
већ постојећих зграда за које је била предвиђена адаптација, на-
доградња или доградња. Сачувани планови приказују зграде које
припадају различитим врстама становања, како једнопородичним
428
Прикази
кућама, тако и вишепородичним стамбеним и пословно-стамбе-

ним зградама. Анализом планске документације и теренским ра-
дом је уочена типолошка и стилска разноврсност, од историциз-
ма и модерног обликовања вишепородичних зграда у градском
центру до породичних кућа и вила на периферији града – на Пали-
лули, Звездари, Пашином брду, али и на репрезентативним лока-
цијама као што су били Неимар, Топчидерско брдо и Дедиње. Као
најзначајнији градитељи јеврејског порекла издвајају се архитекте
и инжењери: Миша Манојловић, Самуел Сумбул, Хаим Исаковић,
Давид Азриел, Јакоб Казински, Алфред Маламед, Фрања Урбан,
Јосиф Албала, Марсел Нахман и други. Поједине зграде београд-
ских Јевреја као наручилаца су дела знаменитих српских и руских
архитеката, као што су Драгутин Маслаћ, Момчило Белобрк, Ми-
лан С. Минић, Петар и Бранко Крстић, Милутин Борисављевић,
Валериј Сташевски (Валерий Владимирович Сташевский) и други.
Приказ и анализа просторних, конструктивних и обликовних
карактеристика најзначајнијих примера породичних кућа, стамбе-
них зграда и пословно-стамбених зграда, обогаћени су детаљима
основа и изгледа зграда из оригиналних планова и савременим
фотографијама које сведоче о њиховом данашњем, углавном за-
пуштеном или измењеном изгледу. Поред тога, на крају приказа
живота јеврејске заједнице у Београду и анализе архитектуре
стамбених зграда које су подизали јеврејски инвеститори, дате су
три прегледне табеле аутора др Мирјане Ротер Благојевић. Табе-
ла 1 садржи податке о власницима (сложеним по азбучном реду),
као и о месту изградње, локацији, расположивим плановима,
спратности и врсти објеката, тако да се на основу ње лако закљу-
чује ко су били најактивнији инвеститори и где су све градили. Та-
бела 2 је сложена према положају зграда у квартовима и улица-
ма на основу Плана Београда из 1939. године, који је у овој књизи
први пут и публикован у целини и даје преглед у којим квартови-
ма је грађено највише зграда за јеврејске инвеститоре, као и које
су врсте оне биле. Трећа табела даје преглед стамбених зграда
према врстама, од вишепородичних пословно-стамбених зграда
и вишепородичних стамбених зграда до породичних кућа и вила,
и омогућава сагледавање у којим деловима града и у ком броју су
подизане поједине врсте грађевина.
Након овог основног корпуса књиге следи каталог са пописом
80 анализираних стамбених зграда београдских Јевреја, чија се
документација и планови из периода од 1921. до 1941. године чу-
вају у ИАБ-у. Следе основни подаци, једнобразно систематизова-
ни за сваку зграду, о власницима, инвентарском броју докумен-
тације, врсти, спратности, времену пројектовања и изградње и
пројектанту или градитељу. За сваки пример је дат садржај пред-
429
мета у ИАБ-у, попис молби, уверења, дозвола и планова са имени-

ма аутора, годином и прилозима. Њега прати слика целог плана
или појединих листова са основама, пресецима и изгледима. Тиме
се први пут стручној и широј јавности ставља на увид архивска
грађа из фонда ИАБ-а (Општина града Београда, Техничка дирек-
ција и Збирка планова и мапа), а која се односи на зграде које су
подизали београдски Јевреји у периоду између два светска рата.
Приређивачи овог дела монографије Ирена Колај Ристановић и
Драгана Митрашиновић су прикупиле и дале на увид ауторима
текста веома богат и разноврстан избор грађе из фонда Технич-
ке дирекције Управе града Београда, на основу чега је приређен
каталог.
Књига проф. др Мирјане Ротер Благојевић и доц. др Хариса
Дајча, под насловом Куће Београ�ских Јевреја / Houses of Belgrade
Jews, 1920-1941, представља драгоцен допринос култури памћења
и стожер је у тумачењу културне историје Београда у коме је јев-
рејска заједница имала вишевековни континуирани живот. Уједно
ова монографија представља и незаобилазну литературу намење-
ну стручњацима и специјалистима, али и широј домаћој и иностра-
ној културној јавности. Као исцрпан и систематичан увид у овај сег-
мент недовољно истраженог и заштићеног културног блага Бео-
града и Србије у целини, ова монографија је такође важан чинилац
на путу бољег разумевања богатства и комплексности културне
баштине Србије, као дела укупног европског и светског наслеђа.

430
Бојана Стевановић1
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Институт за историју
уметности, Београд
Марка Томић Ђурић

Фреске Марково� манас�ира
Београд, Балканолошки институт САНУ; Битољ, Архиепископија
охридска и Митрополија скопска, 2019.
Као резултат заједничког издавачког подухвата Балканолошког

института САНУ и Охридске архиепископије Српске православне
цркве (СПЦ) 2019. године је објављена монографија Фреске
Марковог манас�ира. Књига представља резултат вишегодишњих
истраживања Цркве Светог Димитрија, католикона Марковог
манастира, којима се посветила сарадница Балканолошког ин-
ститута САНУ, Марка Томић Ђурић. Полазиште књиге представља
докторска дисертација ауторке под насловом И�ејне основе
�ема�ског �рограма живо�иса цркве Све�ог Дими�рија у Марко-
вом манас�иру, одбрањена 2017. године на Филозофском факул-
тету Универзитета у Београду.
Књига отпочиње ауторкином Уво�ном белешком (9–12), након
које следе четири основна поглавља: Изучавања живо�иса Цркве
све�ог Дими�рија (15–25), На��ис о грађењу и живо�исању хра-
ма и к�и�ори (27–41), Програмске и иконографске о�лике жи-
во�иса (43–487) и Ликовне о�лике зи�ног сликарс�ва (489–523),
након којих следе странице посвећене распореду и попису фре-
сака (525–534), као и део посвећен фреско-натписима у Цркви
Светог Димитрија (535–548). Књига се завршава обимним рези-
меом и списком илустрација на енглеском језику, док се легенде
на српском налазе непосредно уз илустрације. Списак илустрација
прате 252 фотографије високог квалитета, као и неколицина цр-
тежа. Уз идентификације илустрација, јасно је истакнуто и њихово
место у простору храма. Ваља напоменути да резиме доследно
следи структуру основног текста на српском језику. Поред бога-
тог илустративног материјала распоређеног кроз читаву књигу,
1
bojanastev@gmail.com
431
монографија садржи и списак скраћеница (583–619), као и два ин-

декса, општи (621–626) и иконографски (627–633).
Прва поглавља – Изучавања живо�иса цркве све�ог Дими�рија
и На��ис о грађењу и живо�исању храма и к�и�ори, чине увод
који читаоца упућује на степен проучености, хронологију и окол-
ности настанка Марковог манастира, без кога читалац не би био
ваљано уведен у главна разматрања којима је посвећено наредно
поглавље. Детаљно је изложен историјат интересовања за Мар-
ков манастир, почев од седамдесетих година 19. века, а такође
је указано и на значајније научне синтезе посвећене различитим
темама у византијском и српском сликарству, у које је укључена
расправа о иконографским, програмским и стилским решењима
која се јављају и у сушичкој цркви, било да су исцрпније разматра-
не, или се пак наводе као адекватне аналогије. Ауторка напомиње
да је приметна неравномерност проучености живописаних тема
католикона Марковог манастира, као и да је знатан број тема за-
немарен. Из свега изложеног намеће се закључак о значају цело-
витог сагледавања сликарства знаменитог средњовековног спо-
меника какав је Марков манастир из кога се изродила и потреба
за објављивањем монографије засноване на савременој, научној
методологији, већ неко време устаљеној у медиевистици. Будући
да поједини подаци садржани у прилично оштећеном фреско-нат-
пису над јужним вратима наоса остављају простора за недоумице,
Марка Томић Ђурић је нарочиту пажњу посветила расправама у
науци. Ауторка се критички осврнула на помињање 1344/1345. го-
дине као почетка изградње цркве, указујући на сумње везане за
распон од готово три десетлећа, од почетка изградње, до године
којом је означен завршетак послова на осликавању Цркве Светог
Димитрија – 1376/1377. Нова сазнања до којих је дошла Елизабе-
та Касапова проучивши архитектуру Марковог манастира упућују
на то да не треба поклонити поверење податку о времену поди-
зања цркве поменутом у натпису. Сва је прилика да су се услови за
градњу сушичке цркве стекли након што је Вукашин Мрњавчевић
постао краљ 1365/1366, а да је она окончана најкасније до његове
смрти 1371. године. У прилог оваквом датовању сведочи полијелеј
начињен за Цркву Светог Димитрија, чији је наручилац био краљ
Вукашин. Марка Томић Ђурић изнела је аргументе за касније да-
товање које поткрепљују подаци из писаних извора. Укратко, али
целовито, сагледане су историјске прилике у време владавине
краља Марка, од доласка на власт, до његове погибије у бици на
Ровинама.
Програмске и иконографске о�лике живо�иса – трећа и најсве-
обухватнија целина, организована је тако што је пратећи простор-
ни распоред сликарства подељена у неколико потпоглавља: Ку�о-
432
Прикази
ла и �ан�ан�ифи, Ол�арски �рос�ор, Наос и �ри�ра�а, Живо�ис

на� јужним улазом и Живо�ис за�а�не фаса�е. Наведена потпо-
главља састоје се од мањих целина, које прате просторну хијерар-
хију тема од највиших до најнижих зона, од истока ка западу, чиме
је читаоцу олакшано праћење одређених, каткад особених појава.
Обим тих целина диктирао је степен проучености разматраног
сликарства. Од нарочите вредности је наведена најновија реле-
вантна литература, било да је она везана за конкретне разматране
феномене, било да само прати подробно наведене паралеле из
живописа широм византијског света. Приликом сагледавања про-
грама куполе и пандантифа ауторка уочава да су представе анђела
у њему добиле посебну улогу. Осам строго фронталних бесплот-
них фигура, четири арханђела и четири анђела, представљених у
царској иконографији, приказано је у прстену куполе, испод Хри-
ста Пантократора. Између прозора тамбура куполе распоређе-
но је 16 фигура пророка. Ваља скренути пажњу да је за известан
број пророка употребљен готово исти иконографски тип. Аутор-
ка је посветила пажњу избору цитата исписаних на свицима које
пророци носе, а који се односе на Отеловљење Господа, као и на
истицање смисла Богојављења, Цвети, Велике суботе, Васкрсења,
Вазнесења, али и празника посвећених Богородици. Указано је и
на поједине особености у избору цитата или приказаних личности.
Појава лика Исуса Навина међу пророцима који окружују Панто-
кратора у централној куполи је без аналогија у источнохришћан-
ском свету. Програмску необичност представља и појава допојас-
не фигуре праоца Јакова у тамбуру међу профетима.
Три потпоглавља у целини посвећеној сликаном програму
поткуполног простора носе наслове: По�рсја арханђела у сле�им
кало�ама, Највише зоне угаоних �рос�ора наоса и Сликани украс
�о�ку�олних ка�и�ела. Детаљно су описане представе мученика
приказаних у паровима и групама, али и фигуре старозаветних
личности. На основу проучавања иконографије и начина групи-
сања светих, било је могуће идентификовати поједине свете му-
ченике, као и представнике категорије старозаветних личности.
Вредна запажања доноси одељак посвећен програму олтарског
простора. Пажљиво бираним иконографским средствима нагла-
шена је првосвештеничка улога Богомладенца. Од устаљеног
одступа и начин приказивања одеће Богородице насликане у ол-
тарској апсиди. Важан допринос познавању живописа Марковог
манастира представља целина посвећена Христовим прароди-
тељима насликаним у највишој зони зидова беме. Поред Јоакима
и Ане, идентификоване су и фигуре Адама и Еве, које су по свом
програмском контексту у Цркви Светог Димитрија сасвим осо-
бене. Идејни творац живописа Марковог манастира се нарочито
433
трудио да истакне везу са богослужењем, што илуструје компо-

зиција служења проскомидије у протезису, као и илустрација Ве-
ликог входа приказана у најнижој зони олтарске апсиде. С пра-
вом се закључује да живопис олтара заправо представља одраз
богословских и литургијских токова у времену у којем настаје. У
посебној целини насловљеној Поје�иначне �ре�с�аве пажња је по-
свећена разматрањима иконографије светих личности. Ауторка
закључује да у нарочито истакнутој стојећој фигури мученика, на
олтарској бифори, треба препознати Светог Димитрија, патрона
храма. Засебни делови књиге о Марковом манастиру посвеће-
ни су циклусима и појединачним представама: циклусу великих
празника, Христовог детињства, јавних делатности, Страдања,
као и менологу и Богородичином акатисту. Уобичајеном циклусу
Додекаортона у Марковом манастиру прикључена је епизода из
Посмртних јављања, Мироносице на гробу Христовом. Детаљно
је сагледана иконографија сцена, при чему је скренута пажња на
извесна особена решења, попут неуобичајеног Богородичиног
мафориона у сцени Благовести, одеће Богомладенца у сцени Сре-
тења или мотива кисоиде око Христовог лика у Силаску у ад, чиме
је истакнута његова божанска природа. Размотрено је и довођење
у везу сцена Крштења и Распећа, сликаних у виду пандана, као и
обједињавање Вазнесења и Духова у олтару. Циклус Христовог
детињства у Марковом манастиру сажет је у свега шест епизода.
Нарочито је наглашена илустрација Покоља витлејемске деце. Она
сушички циклус чини особеним у односу на програмска и иконо-
графска решења посвећена Богородичином животу и Христовом
детињству у српским средњовековним храмовима. Сагледани
су примери Покоља у Витлејему широм византијског света који
показују да је ова композиција најчешће довођена у везу са Ова-
плоћењем и рођењем Логоса. У науци је ова тема неретко била
тумачена у светлу историјских околности, што је у случају Марко-
вог манастира учинио Војислав Ђурић. По мишљењу Марке Томић
Ђурић, такав приступ није одговарајући. Истраживања иконогра-
фије тема заступљених у наосу и припрати Марковог манастира
настављају се разматрањем циклуса Христове јавне делатности
започетог епизодом Дванаес�о�о�ишњи Хрис�ос �ро�ове�а у
Храму. Сажетим избором сцена са најзаступљенијим чудесним
исцељењима, и нешто ређе приказиваним чудом са Хананејкином
кћерком, истакнути су узорни примери вере. Циклус Христових
страдања који чини 25 сцена одвија се у виду јединственог фриза,
без нарочитог умножавања иконографских појединости. Важно је
истаћи да је Суђење Христу добило засебан подциклус (7 епизода)
што пример из Марковог манастира сврстава у најопширније це-
лине такве врсте у православној уметности.
434
Прикази
Потом је представљена тематика везана за простор припрате:

Гозба Премудрости из слепе калоте, циклус патрона храма – Све-
тог Димитрија, циклус Светог Николе, као и мученичка попрсја у
припрати. Нарочит научни допринос представљају одељци по-
свећени Гозби Премудрости, Царском Деизису и Небеском двору.
Ауторка је посебну пажњу обратила на теолошке, литургијске и
химнографске елементе који су неоспорно били од немалог ути-
цаја на програм сликарства Марковог манастира. Сценама Бого-
родичиног акатиста посвећена је читава друга зона храма. Пред-
стављена је иконографија свих епизода, а велика пажња поклоње-
на је особеним детаљима (гестовима, облику јасли, изостављању
појединих елеманата попут купања малог Христа), њиховој сим-
болици и паралелама. Христов округли нимб с ромбом пурпурне
боје приказан у оквиру илустрације осмог икоса је без аналогија
у средњовековном живопису. Међу ретке иконографске детаље
спада и минђуша у десном уху Богомладенца. Циклус патрона
броји седам сцена и далеко је сведенији од хафиографске приче
посвећене Светом Николи (13 сцена). Као посебна целина обрађе-
ни су ктиторски портрети владара насликани у најнижој зони севе-
розападног угла припрате. Од великог значаја су идентификације
учесника Небеског двора, засебних фигура у наосу, ликова светих
на капителима и бројних допојасних фигура у припрати. У оквиру
поглавља под насловом Живо�ис на� јужним улазом, у целости је
сагледана јединствена програмска замисао фресака око бочног
портала. Приликом пажљиве анализе свих иконографских детаља
одбачена су нека ранија тумачења, а ауторка се критички осврну-
ла на најновије изнете претпоставке. Закључено је да рог у руци
краља Марка поседује далеко шире значење у оквиру владарске
идеологије. Представa Светог Димитрија се од уобичајених из-
дваја ретким епитетом – Милос�иви, што се објашњава заступнич-
ком улогом патрона, како за почившег краља Вукашина, тако и за
актуелног владара краља Марка. У закључној етапи дела посвеће-
ној програму над јужним порталом дошло се до закључка да је жи-
вопис настао истовремено кад и остало сликарство Марковог ма-
настира. Стога, нема основа за сумњу да је краљ Марко првобитно
насликан с куполном круном. Живопис западне фасаде чине цере-
монијална коњаничка представа патрона коме уз Христов благо-
слов шест анђела приноси венац и различите делове наоружања,
као и новији слој живописа. У циљу тумачења те јединствене те-
матске целине исцрпно је представљена традиција сликања коња-
ничких представа светих ратника у источнохришћанској уметно-
сти, као и литерарни извори који су утицали на уобличавање те вр-
сте представе. Нажалост, од млађег сликарства преостао је само
мали фрагмент са оштећеним ликовима светих.
435
Поглавље под насловом Ликовне о�лике зи�ног сликарс�ва

чине одељци: Обликовање уну�рашњег �рос�ора и рас�оре� жи-
во�иса, Сликари и њихова �ела, Ком�озиција, Прос�ори, Ликовни
�ре�ман фигура и физиономија, Колори�, Цр�еж, Марков мана-
с�ир и ср�ски живо�ис �руге �оловине XIV века и Фрагмен� млађег
слоја фресака на за�а�ној фаса�и. Оваквом структуром поглавља
читаоцу је умногоме олакшано стицање увида у ликовне квали-
тете изузетно богатог фреско-ансамбла Цркве Светог Димитрија
у Марковом манастиру. Марка Томић Ђурић је покушала да про-
нађе аналогије у византијској и српској уметности друге половине
14. века и раздвоји руке мајстора, односно утврди број сликара
који су припадали двема групама разнородних уметничких тежњи.
Као плод вишегодишњег прегалачког подухвата др Марке То-
мић појавила се драгоцена монографија, заснована на савреме-
ном методолошком приступу и усклађена с високим стандардима
модерне историје уметности. Она на нов и заиста свеобухватан
начин укључује зидно сликарство Марковог манастира у актуел-
не научне токове, проналазећи му одговарајуће место у развоју
уметности српске средњовековне државе и читавог хришћанског
Истока. Средњовековни живопис Цркве Светог Димитрија у Мар-
ковом манастиру, незаобилазан у проучавањима сваког темељног
истраживача византијског и српског сликарства, добио је након
готово читавог века књигу достојну лепоте и значаја тог древног
споменика. Уз студиозно написан текст, изузетно богатство ква-
литетног илустративног материјала – врхунских фотографија и
прегледних схема и цртежа – подарило је несвакидашњу доку-
ментарну вредност и репрезентативност монографији. На тај на-
чин књига Марке Томић Ђурић попунила је једну вишедеценијску,
осетну празнину у нашој науци. Поред несумњивог научног допри-
носа, вредан је похвале и веома ненаметљив и промишљен дизајн
итекако репрезентативне књиге, која и у том погледу успоставља
нове, високе стандарде, који представљају изазов за будуће ауто-
ре и издаваче. Заслуга за тај ванредан изглед књиге припада ње-
ном дизајнеру Мирославу Лазићу. Несумњиво је да ће због свега
реченог, нова монографија о живопису Марковог манастира, као
темељно и зналачки написана, заокружена, богато документова-
на и складно уобличена научна публикација, дуго представљати
полазиште свим будућим истраживачима како древне задужбине
Мрњавчевића, тако и позновизантијске уметности уопште, али ће,
засигурно, пружити и посебно задовољство читаоцима из ширег
круга љубитеља медиевистике.
436
Александар Декански1
Универзитет у Београду, Центар за електрохемију Института
за хемију, технологију и металургију, Београд
Гл. ур. Александар Декански

У�ознај елек�рохемију кроз Бео�ра�ску школу елек�рохемије
Београд, Институт за хемију, технологију и металургију
и Музеј науке и технике – Београд, 2020.
1.Увод
Како је то у предговору каталога наведено: „Електрохемија је једна

од ретких научних дисциплина у којој је Србија глобално позната.
Прецизније речено, Београд и његова Школа електрохемије“.
Стога не чуди што је Београд изабран за домаћина 71. годишњег
састанка Међународног електрохемијског друштва (Internation-
al Society of Electrochemistry – ISE), који је требало да се одржи
од 30. августа до 4. септембра 2020. године. Аутор изложбе
др Александар Декански је истовремено, са проф. др Јеленом
Бајат са Технолошко-металуршког факултетa Универзитета у
Београду (ТМФ), био и копредседник Организационог комитета
71. годишњег састанка, те је организовање изложбе за време
трајања скупа требало да омогући да се најистакнутији чланови
светске електрохемијске заједнице окупљени у Београду упознају
са традицијом и достигнућима Београдске школе електрохемије.
Са друге стране, о електрохемији, њеним достигнућима и зна-
чају који има у свакодневном животу, као и о Београдској школи
електрохемије, шира јавност мало зна. Управо зато, 13 научних
организација и друштава је 29. новембра 2019. године потписало
Декларацију о проглашењу 2020. годинe за Годину електрохемије
у Србији, са циљем да промовише ову науку, али и мотивише мла-
де да јој се посвете. Ова изложба је била само једна од манифеста-
ција којим је требало да се обележи. Нажалост, пандемија корона
вируса је пореметила све планове, годишњи састанак Међународ-
1
dekanski@ihtm.bg.ac.rs
437
ног електрохемијског друштва је отказан и претворен у онлајн

скуп, а отказани су и сви други научни скупови, као и скоро све
друге планиране манифестације, због чега је изложба постала
највећи и најзначајнији догађај Године електрохемије. Отварање
изложбе одржано је 1. септембра уз пренос из Галерије науке и
технике Српске академије наука и уметности (САНУ) на Јутјуб ка-
налу,2 а изложбу је обраћањем из Њујорка отворио Стенли Витин-
гем (Stanley Whittingham), један од три добитника Нобелове на-
граде за хемију 2019. године, за откриће и развој литијум-јонских
батерија.3
Први део изложбе, па и каталога, открива шта је електрохе-
мија и представља њене области. Аутори текстова су припадници
Београдске школе електрохемије, који представљањем области
којима се баве, истовремено представљају и најзначајније обла-
сти по којима је Београдска електрохемија позната у свету. Сто-
га, првенствени циљ тих текстова није детаљно представљање
свих области електрохемије, већ пре свега оних које се налазе у
фокусу истраживања у Београду. Други део је посвећен историји
електрохемије у Београду, настанку и развоју Београдске школе
електрохемије, као и људима који су њени оснивачи и најзначај-
нији представници.
2. Шта је електрохемија
Први део каталога садржи седам поглавља:

• Шта је електрохемија?
• Електрохемијски извори електричне енергије
• Корозија и заштита од корозије
• Електрохемијско таложење и растварање метала
• Примена електрохемије у синтези биоматеријала за при-
мене у медицини
• Електрохемијске технологије – индустријска електрохемија
• Електроаналитичка хемија.
Прво од њих – Ш�а је елек�рохемија?, чији је аутор проф. др
Игор Пашти са Факултета за физичку хемију Универзитета у Бео-
2
Снимак отварања изложбе и филм који је емитован у Галерији науке
и технике САНУ током трајања изложбе, као и други видео-материјали
везани за изложбу трајно су доступни на Јутјуб каналу: www.youtube.
com/channel/UCso-6abAeMthpDDjEvAMRMA .
3
Нобелову награду поделио је са Џоном Гудинафом (John Goodenough)
и Акиром Јошином (Akira Yoshino).
438
Прикази
граду (ФФХ), на једноставан и за најширу публику прилагођен на-

чин представља електрохемијску науку, описује њене принципе и
законитости и објашњава основне појмове. Текст омогућава да
сваки читалац може да разуме основне електрохемијске процесе
и феномене и да их препозна у свету око себе. Младима открива
шта је предмет ове науке и даје им довољно информација како
би можда изабрали електрохемију као област будуће професио-
налне каријере. У овом поглављу наведени су и најзначајнији дату-
ми из историје електрохемије, од Франклина (Benjamin Franklin),
Галванија (Luigi Galvani) и Волте (Alessandro Giuseppe Antonio
Anastasio Gerolamo Umberto Volta) до најзначајнијих открића у пр-
вој половини 20. века.
Следећих шест поглавља посвећено је појединим областима
електрохемије. Неке од њих, као што су електрохемијски изво-
ри енергије, од изузетног су значаја за данашњи свет и његову
будућност.
Проф. др Бранимир Гргур са Технолошко-металуршког факул-
тета Универзитета у Београду (ТМФ) је у свом тексту дао компле-
тан преглед свих технологија и уређаја за електрохемијску произ-
водњу и складиштење енергије који се данас користе и/или се ин-
тензивно развијају, од различитих врста батерија и акумулатора,
преко горивних ћелија до суперкондензатора. Описани су принци-
пи њиховог рада, дат историјски преглед развоја и приказана су
очекивања у њиховом даљем развоју. Посебно је истакнуто да су
електрохемијски извори енергије једина реална алтернатива брзо
нестајућим фосилним горивима, да су без изузетка сви обновљиви
и потпуно безопасни за животну средину, али и да научници имају
још много посла како би их учинили ефикасним и економичним и
да пред наредним генерацијама лежи довољно изазова вредних
одабира ове области електрохемије.
Поглавље Корозија и заш�и�а о� корозије, чији је аутор проф.
др Јелена Бајат (ТМФ), осим што читаоце упознаје за суштином
процеса корозије, објашњавајући природу реакција које доводе
до ње, такође даје преглед врста корозије, као и свих врста за-
штите од корозије. Поглавље је богато поткрепљено примерима
и прикладним илустрацијама. Упечатљиви подаци показују колико
је велика штета од корозије и колико је заштита од ње важна за
економију, али и за сигурност свих врста конструкција. Посебна
пажња је посвећена разноврсности и многобројним применама
металних и других превлака.
Међу многобројним применама процеса таложења и рас-
тварања метала аутори следећег поглавља – Елек�рохемијско
�аложење и рас�варање ме�ала, др Небојша Николић (Центар
за електрохемију Института за хемију, технологију и металургију
439
(ЦЕХ-ИХТМ)) и др Владимир Јовић (Институт за мултидисципли-

нарна истраживања), посебну пажњу су посветили процесима
добијања металних прахова и карактеризацији легура применом
методе анодне линеарне волтаметрије (АЛВ). Разлог за такав из-
бор се пре свега налази у томе што се те области интензивно ис-
тражују у оквиру Београдске школе електрохемије.
Проф. др Весна Мишковић Станковић (ТМФ) је у поглављу по-
свећеном Примени елек�рохемије у син�ези биома�еријала за
�римене у ме�ицини представила две области којима се у свету,
као и на ТМФ-у, последњих година посвећује много пажње: елек-
трофоретске биоактивне превлаке за коштане импланте и развој
хидрогелних облога за ране са електрохемијски синтетисаним
наночестицама сребра. Описани су процеси добијања ових ма-
теријала и приказано је које су њихове предности у односу на до
сада коришћене.
Eлектрохемијско инжењерство, представљено у поглављу
Елек�рохемијске �ехнологије – ин�ус�ријска елек�рохемија,
чији је аутор проф. др Милица Гвозденовић (ТМФ), обухвата
многобројне изузетно значајне процесе, практично све што је
електрохемија постигла а примењује се у масовној производњи,
од добијања и рафинације бакра и алуминијума и хлор-алкалне
електролизе, до многобројних поступака галванизације и синте-
зе најразличитијих органских и неорганских супстанци. Посебан
значај електрохемијско инжењерство има у развоју и примени
процеса и технологија за пречишћавање отпадних вода и гасова.
Текст поглавља даје преглед најзначајнијих електрохемијских тех-
нологија, уз кратак осврт на њихове предности и мане у односу на
друге технологије.
Последња представљена област је Елек�роанали�ичка хемија.
У тексту групе аутора – др Милка Аврамов Ивић, др Владислава
Јовановић, др Јелена Ловић (ЦЕХ-ИХТМ) и асистент др Валенти-
на Радуловић (Фармацеутски факултет Универзитета у Београду),
представљене су све електроаналитичке методе са посебним
освртом на јон-селективне електроде и електрохемијске биосен-
зоре, као и на допринос Београдске школе електрохемије развоју
електроаналитичких метода.
3. Београдска школа електрохемије
Други део каталога, чији је аутор сам аутор изложбе, посвећен

је Београдској школи електрохемије. У првом поглављу тог
дела, под насловом О� �рвих екс�еримена�а �о важног мес�а
440
Прикази
на елек�рохемијској ма�и све�а, приказана је историја развоја

електрохемије у Београду. Она се може пратити од краја 19.
века, када се академик и први ректор Београдског универзитета,
Сима Лозанић, бавио истраживањима из области електросинтезе
под дејством тихог електричног пражњења. Иако то нису били
прави електрохемијски експерименти, јесу били први у којима су
проучаване реакције под утицајем електрицитета. Документовани
почетак електрохемијског образовања у Србији датира из 1903.
године, када је др Милоје Стојиљковић започео наставу физичке
хемије на Великој школи у Београду, у оквиру чијег курса се
предавала и Хемијска с�а�ика са елек�рохемијом. Након Првог
светског рата, 1920. године, на Машинском одсеку Техничког
факултета професор Никола Пушин започиње прво ужестручно
електрохемијско образовање кроз предмет Елек�рохемија
и елек�роме�алургија, да би неколико година касније била
основана Лабораторија за физичку хемију и електрохемију која
1930. године, изградњом нове зграде Техничког факултета у
Булевару краља Александра, прераста у Завод. Након Другог
светског рата и низа трансформација Техничког факултета, Панта
Тутунџић, млади сарадник у Заводу, постаће средином педесетих
година 20. века први декан новоформираног Технолошког, данас
Технолошко-металуршког факултета, и на њему ће установити
Катедру за физичку хемију и електрохемију са јединственим,
и данас у свету ретким, ужестручним електрохемијским обра
зовањем на додипломским студијама. Паралелно са тим он ће као
хонорарни редовни професор држати предавања и на Природно-
математичком факултету Универзитета у Београду (ПМФ), а његов
ученик, академик Миленко Шушић касније ће преузети ту улогу
и бити зачетник другог центра електрохемијског образовања у
Београду, на ПМФ-у. Из њега је израстао данашњи Факултет за
физичку хемију (ФФХ). Носилац каснијег развоја електрохемије на
том факултету биће ученик професора Шушића, академик Славко
Ментус.
Током наредних деценија електрохемијска наука у Београ-
ду се снажно развија, оснивају се нови институти и истраживач-
ке јединице, а двојица ученика професора Тутунџића, академици
Александар Деспић и Драгутин Дражић, својим ће радом како у
истраживањима, тако и у едукацији, првенствено захваљујући
интензивној сарадњи са најзначајнијим електрохемичарима свог
времена, учинити да настане појам Београдскe школе електрохе-
мије, препознатљиво име у целом електрохемијском свету. Аутор
текста ту школу описује овако: „Београдска школа електрохемије
није ни институција, ни грађевина, па ни заједница. Њу чине људи
и њихова знања, достигнућа и резултати. Она нема датум осни-
441
вања нити дефинисан почетак, а надамо се да неће имати ни крај.

Настала је као резултат напора неколико генерација научника да
акумулирају знања и пренесу их на следеће генерације, да својим
истраживањима и њиховим резултатима допринесу освајању но-
вих знања и напретку целокупног друштва“.
У наставку текста могуће је пратити развој Београдске школе
електрохемије до данашњих дана, сазнати разлоге за стагнацију
током деведесетих година прошлог и почетком овог века, али и
поновни лагани узлет последњих година.
Друго поглавље – О� јо�оме�рије �о ли�ијум-јонских ба�е-
рија, садржи опис најзначајнијих поља истраживања и најзначај-
нијих резултата припадника Београдске школе електрохемије,
са посебним освртом на она по којима је постала светски препо-
зната, од развијања и унапређивања електроаналитичких метода
и БДД механизма корозије гвожђа (име је добио по ауторима –
Бокрис, Деспић, Дражић), преко развоја металне свеће, освајања
технологије израде активираних титанских електрода и комер-
цијализације тих резултата кроз постројење HLOROGEN®, до најно-
вијих достигнућа у производњи и складиштењу енергије. На крају
поглавља дат је преглед свих области које се проучавају у оквиру
Београдске школе електрохемије, као и списак имена скоро свих
истраживача који су чинили и чине ти школу.
Кратке биографије шест, по избору аутора најзначајнијих при-
падника Београдске школе електрохемије – академикâ Алексан-
дра Деспића, Драгутина Дражића, Миленка Шушића, Радослава
Аџића, Славка Ментуса и др Ненада Марковића, закључују тексту-
ални део каталога, док се списак и слике експоната приказаних на
изложби налазе на самом крају каталога.
На крају сваког од поглавља првог дела каталога (приказ поје-
диних области електрохемије) налази се сажетак на енглеском
језику, док су други део каталога о Београдској школи електрохе-
мије и биографије неких од њених припадника написани паралел-
но на српском и на енглеском језику.

442
Phlogiston часопис за историју науке
Упутство за ауторе
Уредништво часописа за историју науке ФЛОГИСТОН одлучило је
да доследном применом Ак�а о уређивању научних часо�иса1
Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије,
којим се посебно одређује опремање часописа у целини, унапреди
квалитет ФЛОГИСТОНА и на тај начин допринесе његовом потпу-
нијем укључивању у међународни систем размене научних инфор-
мација. Из тих разлога, радови који се предају редакцији морају бити
опремљени на стандардан начин. Уредништво ФЛОГИСТОН-a је
такође прихватило препоруку Министарства за науку и технолошки
развој Републике Србије о доследној примени правила цитирања
литературе, тако да се саставни делови референци (ауторска имена,
наслов рада, извор итд.) наводе у свим радовима објављеним у ча-
сопису на исти начин, у складу са усвојеном формом навођења.
У складу са светском традицијом заступљеном у часописима
из области историје и других хуманистичких наука, Уредништво
ФЛОГИСТОН-a одлучило се за 16. издање система навођења из-
вора и литературе Универзитета у Чикагу (The Chicago Manual of
Style. 16th edition),2 и то за стил хуманистичких наука (Humanities
Style), Notes-Bibliography верзију. Тај стил цитирања је веома при-
лагодљив разноврсним информацијама и обрађује изворе које не
предвиђају други стилови цитирања. Он подразумева цитирања
која представљају библиографску јединицу у напоменама (фуснота-
ма) и библиографији ( литератури). У даљем тексту УПУТСТВА биће
приказани начини цитирања извора који се најчешће користе као
референсна литература у научном раду.
У складу са Ак�ом о уређивању научних часо�иса и О�ш�им ме-
рилима за о�абир �омаћих часо�иса за �раћење, вре�новање у
оквиру библиоме�ријско� извеш�аја о часо�исима и реферисање у
1 Ак� о уређивању научних часо�иса Министарства за науку и технолошки
развој Републике Србије доступан је на сајту Министарства: http://www.

nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/akt_o_uredjivanju-casopisa.pdf.
2Тhe Chicago Manual of Style 16th edition text 2010 by The University of
Chicago. http://www.chicagomanualofstyle.org/16/ch01/ch01_toc.html
443
ср�ском ци�а�ном ин�ексу,3 у часопису ФЛОГИСТОН објављиваће

се следеће врсте прилога:
I НАУЧНИ ЧЛАНЦИ
II СТРУЧНИ ЧЛАНЦИ
III ИНФОРМАТИВНИ ПРИЛОЗИ
IV ПРИКАЗИ
V ПОСЕБНЕ ВРСТЕ ПРИЛОГА
I НАУЧНИ ЧЛАНЦИ
1. ори�иналан научни ра� (рад у коме се износе необјављивани
резултати сопствених истраживања научним методом);
2. �ре�ле�ни ра� (рад који садржи оригиналан, детаљан и кри-
тички приказ истраживачког проблема или подручја у коме је
аутор остварио одређени допринос, видљив на основу аутоци-
тата);
3. кра�ко или �ре�хо�но сао�ш�ење (оригиналан научни рад
пуног формата, али мањег обима или прелиминарног каракте-
ра);
4. сао�ш�ење (претходно поднето на научном скупу, ако није и
објављено);
5. научна кри�ика, о�носно �олемика (расправа о одређеној
научној теми заснована искључиво на научној аргументацији) и
осврти.
Изузетно, у неким областима, научни рад у часопису може има-

ти облик монографске студије, као и критичког издања научне
грађе (историјско-архивске, лексикографске, библиографске,
прегледа података и сл.) – дотад непознате или недовољно при-
ступачне за научна истраживања.
II СТРУЧНИ ЧЛАНЦИ
– прилози у којима се излажу искуства корисна за унапређење про-
фесионалне праксе, али која нису нужно заснована на научном ме-
тоду (искуства из праксе, баштина, казуистика, студије случаја и сл.);
III ИНФОРМАТИВНИ ПРИЛОЗИ

– осврти, коментари, полемике, критике, уводници и сл. (ако су на-
учног карактера);
IV ПРИКАЗИ
3 CEON, Radni dokumenti ERD 19-01/03-11
444
– прикази књига (само под условом да имају аутора), монографија

или зборника радова научних скупова, случаја, научног догађаја и сл.
V ПОСЕБНЕ ВРСТЕ ПРИЛОГА

– посебне врсте прилога карактеристичне за поједине дисциплине,
нпр. историјски прикази, хронике и хронологије, коментари закона
и других нормативних аката (уредаба, декларација, резолуција и сл.).
Упутство за припрему рада

У складу с пропозицијама које одређује Ак� о уређивању научних
часо�иса4 Министарства за науку и технолошки развој Републике
Србије, радови који се предају редакцији морају бити опремљени
на стандардан начин. Сваки рад треба да садржи:
I ИМЕ И ПРЕЗИМЕ АУТОРА

II НАЗИВ УСТАНОВЕ АУТОРА (АФИЛИЈАЦИЈА)
III КОНТАКТ-ПОДАТКЕ
IV НАСЛОВ РАДА
V АПСТРАКТ
VI КЉУЧНЕ РЕЧИ
VII ОСНОВНИ ТЕКСТ
VIII ТАБЕЛАРНЕ И ГРАФИЧКЕ ПРИЛОГЕ
IX ЛИТЕРАТУРУ
X РЕЗИМЕ
I ИМЕ И ПРЕЗИМЕ АУТОРА

Аутор или аутори рада треба да наведу своје пуно име и презиме,
укључујући и средње слово.
II НАЗИВ УСТАНОВЕ АУТОРА (АФИЛИЈАЦИЈА)
Аутор или аутори треба да наведу пун (званичан) назив и седиште

установе у којој су запослени или назив установе у којој су обавили
истраживање чије резултате објављују. Сложени називи установа
наводе се у целини (нпр.: Универзитет у Београду, Филозофски
4Ак� о уређивању научних часо�иса Министарства за науку и технолошки
развој Републике Србије доступан је на сајту Министарства: http://www.
nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/akt_o_uredjivanju-casopisa.pdf.
445
факултет – Одељење за историју уметности, Београд). Исписује се

непосредно након имена аутора. Функција и звање аутора се не
наводе.
III КОНТАКТ-ПОДАЦИ
Адреса или е-адреса аутора даје се у напомени при дну прве стра-
нице чланка. Ако је аутора више, даје се само адреса једног, обично
првог аутора.
IV НАСЛОВ РАДА
Наслов треба прецизно да упути на садржај рада, укључујући речи
прикладне за индексирање и претраживање. Ако таквих речи нема
у наслову, потребно је да се наслову придода поднаслов.
V АПСТРАКТ
Апстракт је кратак информативан приказ садржаја рада, на језику
основног текста, у обиму од 100 до 250 речи. Треба да садржи по-
датке као што су циљ истраживања, метод, резултати истраживања
и закључак. Пожељно је да садржи термине који се често користе
за индексирање и претрагу рада. Треба да стоји између заглавља
(имена аутора, афилијације, наслова рада) и кључних речи, након
којих следи текст рада.
VI КЉУЧНЕ РЕЧИ
Кључне речи треба да буду учестали термини или фразе који нај-
боље упућују на садржај рада, а омогућавају лако индексирање
и претраживање. Треба их додељивати у складу с неким најшире
прихваћеним међународним извором (попис, речник или тезаурус;
на пример: листа кључних речи Web of Science). Број кључних речи
не треба да буде већи од 10. Стоје непосредно након апстракта.
VII ОСНОВНИ ТЕКСТ

– Рад доставити у електронској форми, у Microsoft Wordu у
формату А4.
– Рад куцати ћирилицом, у фонту Times New Roman или Arial
(величина фонта: 12 pts).
– Не користити табулатор на почетку пасуса.
– Не користити више од једног спејса између речи.
– Радови не би требало да прелазе 60.000 карактера са про-
редом, у формату А4 укључујући напомене и илустративни
део.
– Страна имена и називи у основном тексту пишу се у транс-
крипцији, са изворним обликом у загради када се помињу
први пут. Такође, при првом навођењу мање познатих
446
скраћеница у загради треба навести и њихов пун назив у

оригиналу.
VIII ТАБЕЛАРНИ И ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ

– Графички прилози се достављају у посебном директорију-
му и не треба да буду у саставу основног текста (Word вер-
зије рада).
– Илустрације треба да буду у TIFF, PSD или JPG формату и
обележене редним бројевима које носе у тексту.
– Резолуција за илустрације износи 300 dpi (могу имати и
резолуцију 72 dpi, али онда морају бити великих димен-
зија – нпр. 80 цм и више).
– Потписи за илустрације могу се дати као посебан фајл или
на крају текста.
ТАБЕЛЕ
– Табела не треба да буде шира од 12 цм.
– Фонт може да буде мањи од основног текста (12 pts), али
не мањи од 9 pts.
Уређивачки одбор задржава право да графичке прилоге који не
задовољавају техничке стандарде часописа не уврсти у коначан рад.
IX ЛИТЕРАТУРА (листа референци)

Цитирана литература обухвата, по правилу, библиографске изворе
(чланке, монографије и сл.) који су коришћени приликом писања
рада и даје се искључиво у засебном одељку чланка, у виду листе
референци. Референце се наводе на доследан начин, по азбучном
односно абецедном (уколико је текст на страном језику) редоследу
иницијала презимена аутора или почетног слова у називу и дела
уколико аутор или уредник нису назначени. Литература се не пре-
води на језик рада, већ се исписује на језику и писму на коме је
објављена.
X РЕЗИМЕ
Резиме треба да садржи исто што и апстракт, али у проширеном
обиму који не би смео да прелази 1/10 обима текста. Резиме се даје
на крају чланка, након одељка Литература.
447
ОЗНАКА ПРОЈЕКТА (ЗАХВАЛНИЦА)

Назив и број (код) пројекта, односно назив програма у оквиру кога
је чланак настао, као и назив институције која је финансирала проје-
кат или програм наводе се у посебној напомени на сталном месту,
по правилу при дну прве стране чланка.
ПРЕТХОДНЕ ВЕРЗИЈЕ РАДА

Ако је чланак у претходној верзији био изложен на скупу у виду
усменог саопштења (под истим или сличним насловом), податак о
томе треба да буде наведен у посебној напомени, по правилу при
дну прве стране чланка. Рад који је већ објављен у неком часопису
не може се објавити у другом (прештампати) ни под сличним насло-
вом ни у измењеном облику.
НАПОМЕНЕ (ФУСНОТЕ)
Напомене (фусноте) дају се при дну стране на којој се налази ко-
ментарисан део текста. Могу садржати мање важне детаље, одгова-
рајућа допунска објашњења, назнаке о коришћеним изворима, али
не могу бити замена за цитирану литературу.
Библиографска напомена се састоји од два дела: броја у тексту и
броја у напомени на дну стране (фуснота). Напомене се означавају
у низу, почевши од броја 1, кроз цео чланак, поглавље или текст.
Бројеви у тексту морају бити у експоненту (superscript) и морају да
следе реченице, мисли, наводе (обавезно обележене знацима на-
вода), знаке интерпункције и затворене заграде. Напомена мора да
има број нормалне величине.5
БИОГРАФИЈЕ АУТОРА
Аутори свих прилога у часопису ФЛОГИСТОН имаће и објављене био-
графије у истом броју. Неопходно је да биографије, писане у трећем
лицу, обима до 500 карактера, садрже следеће податке:
• име и презиме
• годину рођења
• о образовању (о завршеним, односно тренутним студијама)
• о запослењу и другим професионалним (стручним) активно-
стима и ангажманима
5„Chicago-Style Citation Quick Guide“, Тhe Chicago Manual of Style Оnline.

http://www.chicagomanualofstyle. org/tools_citationguide.html
448
ИЗЈАВА О АУТОРСТВУ И ОРИГИНАЛНОСТИ РУКОПИСА

И ПРЕНОС АУТОРСКИХ ПРАВА НА ЧАСОПИС ФЛОГИСТОН
Уз рад треба приложити писану изјаву о ауторству и оригиналности
рукописа („Publication ethics statement“), као и о преносу ауторских
права на часопис ФЛОГИСТОН.
РЕЦЕНЗИЈЕ
Сваки научни рад оцењују барем два рецензента. Рецензентима
се не открива идентитет аутора, и обратно, осим када обе стране
изразе спремност на непосредну комуникацију. У случају да рад
добије једну позитивну и једну негативну рецензију, уредништво
одређује трећег рецензента. Аутори који добију условно позитивне
рецензије дужни су да уваже примедбе рецензената, као и лекто-
ра и уређивачког одбора, а, уколико то не желе, да повуку рад из
штампе. Коначну одлуку о објављивању позитивно рецензираног
текста доноси уређивачки одбор. Измене текста након достављених
рецензија нису дозвољене, осим ако се односе на примедбе рецен-
зената. Уређивачки одбор такође одлучује о категоризацији пози-
тивно оцењених рукописа, на основу критеријума наведених у Ак�у
о уређивању научних часо�иса Министарства за науку и технолошки
развој Републике Србије.
НАВОЂЕЊЕ ИЗВОРА
Саставни делови библиографских јединица (ауторска имена, на-
слов рада, извор итд.) наводе се у складу са усвојеном формом
навођења. У примерима који следе наведене су најчешће цитиране
врсте референци. Неопходно је обратити пажњу на то да се библио-
графска одредница истог дела разликује у зависности од тога да ли
се налази у оквиру фусноте или у списку литературе на крају текста.
Испред сваке одреднице треба да стоји редни број.
I КЊИГЕ
1 ауор:
напомена или фуснота
Име и презиме аутора, Наслов књи�е (Место издања: Издавач,
година), страна.6
Пример: Павле Миленковић, Школа Анала, о�ле�и о социо-
лошкој ис�орио�рафији (Нови Сад: Stylos, 2004), 25.
литература
Презиме, име аутора. Наслов књи�е. Место издања: Издавач,
година.
6 или стране, ако се наводи већи део текста.
449
Пример: Миленковић, Павле. Школа Анала, о�ле�и о социо-

лошкој ис�орио�рафији. Нови Сад: Stylos, 2004.
Ако аутор има иницијал, он се у фусноти наводи између имена и
презимена, а у литератури иза имена (уколико је први наведени
аутор, а ако то није, онда као и у фусноти).
2 ауора:
Име и презиме и име и презиме аутора, Наслов књи�е (Место
издања: Издавач, година), страна.
Пример: Geoffrey C. Ward and Ken Burns, The War: An Intimate
History, 1941–1945 (New York: Knopf, 2007), 52.
Презиме, име и име и презиме аутора. Наслов књи�е. Место из-
дања: Издавач, година.7
Пример: Ward, Geoffrey C. and Ken Burns. The War: An Intimate
History, 1941–1945. New York: Knopf, 2007.
4 или више ауора:
Име и презиме аутора и др.,8 Наслов књи�е (Место издања:
Издавач, година), страна.
Презиме, име, име и презиме, име и презиме, име и презиме
и име и презиме аутора. Наслов књи�е. Место издања: Издавач,
година.
Примарна ооворнос уреника, ревоиоца или риређивача,
каа није навеен ауор:
Име и презиме, ур., гл. и одг. ур., прев., прир., Наслов књи�е
(Место издања: Издавач, година), страна.
Презиме, име, ур., гл. и одг. ур., прев., прир. Наслов књи�е.
Место издања: Издавач, година.
Ауоризоване књие са риоаим именом уреника или се-
кунарна ооворнос (уреник, ревоилац или риређивач уз
ауора):
Име и презиме аутора, Наслов књи�е, ур., гл. и одг. ур., прев.,
прир. Име и презиме (Место издања: Издавач, година), страна.
7 Код три аутора додаје се и треће име и презиме, а прво и друго се одвајају
зарезом.
8 За књиге штампане на страном језику користи се у наставку скраћеница et al.
450
Презиме, име аутора. Наслов књи�е. Уредник, Главни и одговор-
ни уредник, Превео, Приредио Име и презиме.9 Место издања:
Издавач, година.
Полавље или неки руи ео књие – чланци из зборника раова:
Име и презиме аутора, „Наслов поглавља“, у Наслов књи�е, ур.10
Име и презиме (Место издања: Издавач, година), страна.
Пример: John D. Kelly, “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana,
and the Moral Economy of War”, in Anthropology and Global
Counterinsurgency, ed. John D. Kelly et al. (Chicago: University of
Chicago Press, 2010), 77.
Пример: Marko Žilović, „Zašto nisam postao inženjer?“, u Zbornik
Beogradske otvorеne škole. Radovi studenata 2006/2007 (Beograd:
BOŠ, 2008), 175.
Презиме, име аутора. „Наслов поглавља“. У Наслов књи�е, уред-
ник Име и презиме, страна. Место издања: Издавач, година.
Пример: Kelly, John D. “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana,
and the Moral Economy of War”. In Anthropology and Global
Counterinsurgency, edited by John D. Kelly, Beatrice Jauregui, Sean T.
Mitchell and Jeremy Walton, 67–83. Chicago: University of Chicago
Press, 2010.
Пример: Žilović, Marko. „Zašto nisam postao inženjer?“. U Zbornik
Beogradske otvorene škole. Radovi studenata 2006/2007, 171–187.
Beograd: BOŠ, 2008.
Полавље риређено ома књие ориинално објављено на
руом месу (као у римарном извору):
Име и презиме аутора, „Наслов поглавља“, у Наслов књи�е, уред-
ник Име и презиме, том Наслова књи�е, уредник Име и презиме
(Место издања: Издавач, година), страна.
Презиме, име аутора. „Наслов поглавља“. У Наслов књи�е, уред-
ник Име и презиме. Том Наслова књи�е, уредник Име и презиме,
страна. Место издања: Издавач, година.11
9 Уколико има више лица која носе секундарну одговорност, наводе се сва.
10Уколико је приређено издање збирка или зборник, обавезно се наводи
уредник или приређивач.
11
Уколико је том оригинално издат негде другде, додаје се и: Оригинално
објављено у Име, презиме, ур., Наслов, �ом (Место издања: Издавач, го-
дина).
451
Преовор, увоник, оовор или сличан ео књие:

Име и презиме, предговор, уводник, поговор у Наслов књи�е,
Име и презиме аутора (Место издања: Издавач, година), страна.
Презиме, име. Предговор, уводник, поговор у Наслов књи�е, Име
и презиме аутора, страна.
Место издања: Издавач, година.
Елекронско изање књие:
Ако је књига доступна у више формата, требало би навести ону
верзију која је коришћена у раду.
Име и презиме аутора, Наслов књи�е (Место издања: Издавач,
година), преузето датум, http://adresa.
Презиме, име аутора. Наслов књи�е. Место издања: Издавач,
година. Преузето датум. http://adresa.
II ПЕРИОДИКА
Ра у часоису у шаманом облику (јеан ауор):
Име и презиме аутора, „Наслов текста“, Наслов часо�иса, број,
свеска (година): страна.12
Пример: Далибор Денда, „Војни фактор и изградња фабрике ауто-
мобила у Краљевини Југославији“, Токови ис�орије 3–4 (2008): 10.
Презиме, име. „Наслов текста“. Наслов часо�иса, број, свеска
(година): стране.13
Пример: Денда, Далибор. „Војни фактор и изградња фабрике
аутомобила у Краљевини Југославији“. Токови ис�орије 3–4
(2008): 9–27.
Ра у часоису (више ауора):
Име презиме и име и презиме, „Наслов текста“, Наслов часо�и-
са, број, свеска (година): страна.
Презиме, име и име и презиме. „Наслов текста“. Наслов часо�и-
са, број, свеска (година): стране.
12 Наводе се само стране које су консултоване приликом писања рада.

13 Наводе се све странице чланка.
452
Чланак у оуларном часоису:

Име и презиме аутора, „Наслов текста“, Наслов часо�иса, датум
излажења, страна.
Презиме, име аутора. „Наслов текста“. Наслов часо�иса, датум
излажења.
Чланак у новинама:
Име и презиме аутора, „Наслов текста“, Наслов новина, рубрика,
датум.
Новине било ког дана могу да имају неколико издања или по-
себна издања за одређене географске области (као што је, нa
пример, београдско издање Поли�ике, Блиц за Војводину, итд.),
тако да јединице могу да се помере или избаце у различитим
издањима. Због тога је најбоље прескочити број страна (по CMS-
у).14
Новине се обично наводе у фуснотама или напоменама, али не и
у библиографији (по CMS-у).
Уколико се ипак наведу као библиографска јединица, то треба
учинити на следећи начин:
Презиме, име аутора. „Наслов текста“. Наслов новина, датум,
рубрика.
Приказ или рецензија књие у часоису:
Име и презиме, „Наслов текста“, приказ Наслов књи�е, Име и
презиме аутора, Наслов часо�иса, датум, година, страна.
Презиме, име. „Наслов текста“. Приказ Наслов књи�е, Име и пре-
зиме аутора. Наслов часо�иса, датум, година.
Текс у on-line часоису:
Име и презиме аутора,15 „Наслов текста“, Наслов часо�иса број,
свеска (година): страна, преузето датум, http://adresa.
14 „Documentary Note or Humanities Style“, Тhe Chicago Manual of Style. http://
www.chicagomanualofstyle. org/index.html
15 Због боље прегледности модела, у неким примерима се наводи само
један аутор. Међутим, ако постоји више аутора, поступак је исти као што је
објашњено у примерима за опис књига са два или четири аутора.
453
Презиме, име аутора. „Наслов текста“. Наслов часо�иса број,
свеска (година): стране. Преузето датум. http://adresa.
Маисарска еза или окорска исерација:
Име и презиме аутора, „Наслов тезе или дисертације“ (магистар-
ска теза или докторска дис., Назив факултета, година), страна.
Презиме, име аутора. „Наслов тезе или дисертације“.
Магистарска теза или докторска дис., Назив факултета, година.
Ра изложен на научном, сручном скуу или конференцији:
Име и презиме, „Наслов рада“ (рад представљен на Назив скупа
или конференције, Град, Држава, датум одржавања, година).
Презиме, име аутора. „Наслов рада“. Рад представљен на, Назив
скупа или конференције, Град, Држава, датум одржавања, годи-
на.
III МУЛТИМЕДИЈАЛНА ДОКУМЕНТА

Музичка комозиција или ариура:
Име и презиме аутора, „Наслов композиције“, у Наслов �ублика-
ције, ур. Име и презиме, страна (Место издања: Издавач, годи-
на).
Презиме, име аутора. „Наслов композиције“. У Наслов �ублика-
ције, уредник Име и презиме, страна. Место издања: Издавач,
година.
Звучни заис:
Име и презиме аутора, Наслов за�иса, продуцентска кућа – ме-
диј.
Презиме, име аутора. Наслов за�иса. Име продуцентске куће,
издавача – медиј.
По CMS-у, звучни записи се наводе под именом композитора,
писца или друге особе задужене за садржај. Име извођача се
може додати после наслова. Продуцентска кућа и број записа су
обично довољни да се запис идентификује.16
16„Documentary Note or Humanities Style“, Тhe Chicago Manual of Style.

http://www.chicagomanualofstyle. org/index.html
454
Виео-заис:
Наслов филма, медиј, редитељ Име и презиме (Место издања:
Издавач, година).
Наслов филма. Редитељ Име и презиме. Место издања: Издавач,
година. Медиј.
CMS каже да су подаци за видео-записе углавном слични запи-
сима за књиге, са додатком у виду податка о врсти медија. Сцене
које су појединачно доступне на DVD-у, могу се третирати као
поглавља и цитирати по наслову или броју. Документа која се
могу повремено појављивати, а ту се мисли на критички комен-
тар нпр., цитирају се по аутору и наслову.17
Навођење необјављених раова
Инервју:
Име и презиме аутора интервјуа, Интервју аутора, Место, датум,
година.
Презиме, име аутора интервјуа. Интервју аутора. Место, датум,
година.
Препорука у CMS-у је да је интервјуе најбоље цитирати у напо-
менама, а само повремено их наводити у библиографији.18
Докумени извршних влаиних орана:
Име министарства, Наслов �екс�а, Име и презиме аутора
(Место издања: Издавач, година), преузето датум, http://adresa.
Име министарства. Наслов �екс�а. Име и презиме аутора.
Место издања: Издавач, година. Преузето датум. http://adresa.
Веб сај (web site):
Овде се не може наћи прецизан модел навођења, јер из ис-
куства знамо да извори са интернета често немају потребне
податке за навођење.19 Најчешће немају ауторе текстова, па чак
ни наслове, а нејасно је и коме припада сајт. Уколико елементи
постоје, наводе се као текстови из часописа, са додатком адре-
се. Ако елемената за навођење нема, најчешће се наводи само
17 Ibid.
18 Ibid.
19Изузетак представљају електронски часописи који имају све неопходне
податке. Начин њиховог навођења је наведен у тексту.
455
адреса и датум преузимања. Ако неких података ипак има, они

се наводе на следећи начин:
Име организације, „Наслов текста“, Име власника сајта, преузето
датум, http://adresa.
Име организације. „Наслов текста“. Име власника сајта. Преузето
датум. http://adresa.
Или:
Име и презиме аутора, Наслов �ела, издање Име и презиме
уредника или издавача, у Име базе података, преузето датум,
http://adresa.
Име базе података. Преузето датум. http://adresa.
Бло (blog) заис или коменар:
Име и презиме, датум слања коментара (време), коментар на
Име и презиме, „Наслов текста“, Име бло�а датум, година, преу-
зето датум преузимања, http://adresa.
Име бло�а. http://adresa.
Е-mail орука:
Име и презиме, е-mail порука аутору, датум.
Ове поруке се готово никада не наводе у библиографији или ли-
тератури.
Додатне напомене:
– Након првог навођења, једна иста одредница се у наредним
фуснотама може свести на презиме аутора, део наслова и број
стране.
– Ако је фуснота идентична претходној, користи се скраћеница
,,Ibid.“ Уколико је разлика само у броју стране, наводи се ,,Ibid.,
број стране.“ Скраћенице ,,нав. дело“ и ,,н. д.“ се не користе.
– Фусноте које се састоје од неколико извора који доказују једну
чињеницу требало би одвајати знаком тачка са запетом.
– Вишеструки наводи једне фусноте требало би да упућују на прет-
ходну фусноту (нпр.: Види фусноту број... изнад).
– Када се ради о анонимном делу, фуснота и библиографска једи-
ница почињу насловом рада.
456
– а директно цитирање извора без броја страна, требало би кори-

стити назив поглавља, број пасуса, или неку другу организацио-
ну поделу рада.
РАДОВЕ ПРИПРЕМЉЕНЕ ЗА ШТАМПУ ПРОСЛЕДИТИ У ЕЛЕКТРОНСКОМ

ОБЛИКУ НА СЛЕДЕЋУ Е-МAIL АДРЕСУ:
phlogiston@muzejnt.rs
ГЛАВНИ УРЕДНИК ФЛОГИСТОНА МАРИНА ЂУРЂЕВИЋ
ТЕЛЕФОН 011/3037962, Е-МAIL АДРЕСА: marina.djurdjevic@muzejnt.rs
ЗА СВА ДОДАТНА ОБЈАШЊЕЊА МОЖЕТЕ СЕ ОБРАТИТИ СЕКРЕТАРУ
УРЕДНИШТВА МИРЈАНИ БАБИЋ НА ТЕЛЕФОН 011/ 3037962 ИЛИ НА Е-MAIL
АДРЕСУ: mirjana.babic@muzejnt.rs
Упутство за ауторе можете преузети са сајта Музеја науке и технике
457
MUSEUM OF SCIENCE AND TECHNOLOGY – BELGRADE
Phlogiston Journal of the History of Science
Instructions for Authors
The editorial board of The Phlogiston, Journal of the History of Science,

decided to improve the quality of The Phlogiston, thus contributing
to its fuller integration into the international system of exchange of
scientific information, through consistent compliance with the Act on
Editing of Scientific Journals20 adopted by the Ministry of Science and
Technological Development of the Republic of Serbia, which specifies
journal editing in general. Therefore, the works submitted to the
editorial office shall be edited in a standard manner. Moreover, the
editorial board of The Phlogiston accepted the recommendation of the
Ministry of Science and Technological Development of the Republic of
Serbia regarding the consistent application of the rules on references,
meaning that the reference components (names of authors, title,
source etc.) are cited in the same manner in all the works published in
the journal, in accordance with the adopted form of referencing.
In line with the global tradition represented in the journals in the field
of history and other humanities, the editorial board of The Phlogiston,
opted for The Chicago Manual of Style. 16th edition21, specifically the
Humanities Style, Notes-Bibliography version. This referencing style is
very adaptable to various information and it processes sources which
are not provided for in other styles. It includes referencing which
represents bibliography in footnotes and literature. Hereinafter, we
will present manners of source referencing that are commonly used as
reference literature in a scientific work.
Pursuant to the Act on Editing of Scientific Journals and General criteria
for selection of domestic journals for monitoring, evaluation within
the bibliometric report on magazines and referencing in the Serbian
20Act on Editing of Scientific Journals adopted by the Ministry of Science
and Technological Development of the Republic of Serbia is available on the

Ministry’s website: http://www.nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/
akt_o_uredjivanju-casopisa.pdf.
21
Тhe Chicago Manual of Style 16th edition text 2010 by The University of
Chicago. http://www.chicagomanualofstyle.org/16/ch01/ch01_toc.html
459
Citation Index22, the following types of articles will be published in the

Phlogiston Journal:
I SCIENTIFIC ARTICLES
II TECHNICAL ARTICLES
III NEWS ITEMS
IV REVIEWS
V SPECIAL TYPES OF ARTICLES
I SCIENTIFIC ARTICLES
1. Original scientific paper (paper presenting unpublished results of
one’s own scientific research);
2. Review (paper containing original, detailed and critical review of
the research problem or area in which the author has made a
contribution, visible on the basis of self-quotation);
3. Short or preliminary communication (original scientific, full format
paper, but with small-scale or preliminary character);
4. Communication (previously submitted at a scientific conference, if
not published);
5. Scientific review and/or thesis (discussion on a specific scientific
topic based exclusively on scientific argumentation) and reviews.
Exceptionally, in some areas, scientific paper in the journal can take the
form of monographic study, as well as the critical edition of scientific
material (historical and archival, lexicographic, bibliographic, data
review, etc.) - hitherto unknown or poorly accessible for scientific
research.
II TECHNICAL ARTICLES
Articles presenting experiences useful for improvement of professional
practice, which are not necessarily based on the scientific method
(practices, heritage, casuistry, case studies etc.);
III NEWS ITEMS

- Reviews, comments, discussions, criticism, editorials etc. (if
scientific);
IV REVIEWS
- Book reviews (provided that they have an author), monographs or
collections of papers from scientific conferences, cases, scientific
events etc.
22 CEON, Radni dokumenti ERD 19-01/03-11
460
V SPECIAL TYPES OF ARTICLES

Special types of articles characteristic for specific disciplines, e.g.
historical reviews, chronicles and chronologies, comments on laws and
other normative acts (regulations, declarations, resolutions, etc.).
Instruction for Preparation of Manuscript
In accordance with the propositions specified under the Act on

Editing of Scientific Journal23 adopted by the Ministry of Science and
Technological Development of the Republic of Serbia, papers submitted
to the editorial office have to be edited in the standard manner. Every
paper shall contain:
I AUTHOR’S NAME AND SURNAME

II NAME OF THE AUTHOR’S INSTITUTION (AFFILIATION)
III CONTACT DATA
IV NAME OF THE PAPER
V ABSTRACT
VI KEY WORDS
VII BODY TEXT
VIII TABLES AND CHARTS
IX REFERENCES
X SUMMARY
I AUTHOR’S NAME AND SURNAME

Author or authors of the paper should provide their full name, including
middle initial.
II NAME OF THE AUTHOR’S INSTITUTION (AFFILIATION)

Author or authors should provide the full (official) name and registered
address of the institution in which they are employed or the name of
the institution where they conducted research whose results they are to
publish. Long names of institutions are cited as a whole (e.g. University
23 Act on Editing of Scientific Journals adopted by the Ministry of Science
and Technological Development of the Republic of Serbia is available on the
Ministry’s website: http://www.nauka.gov.rs/cir/images/stories/vesti/09-07-17/
akt_o_uredjivanju-casopisa.pdf.
461
of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of History Arts,

Belgrade). It is written directly after the author’s name. The function
and title of the author are not specified.
III CONTACT DATA

Address or e-mail address of the author is given in the footnote on the
first page of the article. If there are more than one author, only one
address is specified, usually the first author’s address.
IV NAME OF THE PAPER

Title should accurately refer to the content of the work, including words
suitable for indexing and search. If there is no such word in the title, a
subtitle should be added.
V ABSTRACT
The abstract is a brief informative presentation of the content of work
in the language of the body text, containing from 100 to 250 words. It
should include information such as research objective, method, results
and conclusion. It is desirable that it contains terms that are often used
for indexing and search. The abstract should be placed between the
header (the author’s name, affiliation, title of paper) and key words,
followed by the body text.
VI KEY WORDS
Keywords should be common terms or phrases that best indicate the
content of the work, and allow easy indexing and search. They should
be awarded in accordance with a widely accepted international sources
(list, dictionary or thesaurus, for example: the list of keywords Web
of Science). The number of keywords should not be higher than 10.
Keywords are placed immediately after the abstract.
VII BODY TEXT

- The paper should be submitted in electronic form, in Microsoft
Word in A4 format.
- The paper should be typed in Times New Roman or Arial (font size:
12 pts.).
- Do not use the tab at the beginning of the paragraph.
- Do not use more than one space between words.
- Papers should not exceed 60.000 characters with spaces, in A4
format, including notes and illustrative part.
- Foreign names and titles in the body text are written in
transcription, the original form in parenthesis when first mentioned.
462
Moreover, when less known abbreviations are used for the first
time their full name in the original should be specified in the
parenthesis.
VIII TABLES AND CHARTS

- Graphic images are delivered in a separate directory and should not
be included in the body text (Word version of the work).
- Illustrations should be in TIFF, PSD or JPG format and marked with
numbers used in the text.
- Resolution for illustrations should be 300 dpi (they may have
resolution 72 dpi but with great dimensions – e.g. 80 cm or more).
- Signatures for illustrations may be given as a separate file or at the
end of the text.
TABLES
- Table should not be wider than 12 cm.
- Font cannot be smaller than the body text (12 pts.), but not smaller
than 9 pts.
The Editorial Board reserves the right not to include the illustrations
that do not meet the technical standards of the journal in the final
work.
IX REFERENCES (Reference list)

References include, as a rule, bibliographic sources (articles,
monographs, etc.), which were used during writing and it is exclusively
given in a separate section of the article, in the form of a reference list.
References are cited in a consistent way, in alphabetical order based
on the initial of the author’s surname or the first letter in the name of
the work unless an author or editor are not indicated. References are
not translated into the language of the paper, but it is written in the
language in which it was published.
X SUMMARY
Summary should contain the same as an abstract, but in the extended
scope which should not exceed 1/10 of the text volume. Summary is
given at the end of the article, after the section References.
PROJECT CODE (ACKNOWLEDGEMENTS)

The name and number (code) of the project and/or program name
under which the article originated, as well as the name of the
institution that funded the project or program shall be specified in a
separate footnote at the usual place, as a rule at the bottom of the first
page.
463
PREVIOUS VERSIONS OF THE PAPER

If the article in the previous version was presented at a conference in
the oral form (under the same or similar title), information about that
ought to be listed in a separate footnote, as a rule at the bottom of the
first page. The work that has already been published in a journal cannot
be published in some other journal (reprinted) not even under a similar
title or in a modified form.
NOTES (FOOTNOTES)
Notes (footnotes) are provided at the bottom of the page containing the
commented text. It may contain fewer important details, corresponding
explanations, indication of sources used, but it cannot substitute
references.
Bibliographic note consists of two parts: the number in the text and
number in the note at the bottom of the page (footnotes). Notes are
indicated in sequence, starting with number 1, throughout the article,
chapter or text. The numbers in the text should be superscript and
must follow sentences, thoughts, statements (mandatory marked with
quotation marks), punctuation and closing parenthesis. Note must have
a normal sized number.24
AUTHORS’ BIOGRAPHIES
Biographies of all the authors of articles in The Phlogiston Journal will
be published. The biographies, written in a third person, containing 500
characters, shall include the following data:
• Name and surname
• Year of birth
• Education (completed and/or current studies)
• Employment and other professional activities and engagements
STATEMENT OF AUTORSHIP AND ORGINALITY OF THE MANUSCRIPT

AND COPYRIGHT ASSIGNMENT TO THE PHLOGISTON JOURNAL
Manuscript should be accompanied by a written statement of
authorship and originality of the manuscript (“Publication Ethics
Statement”), as well as on copyright assignment to the Phlogiston
Journal.
REVIEWS
Every scientific work is evaluated by at least two reviewers. Reviewers
cannot reveal the identity of the author, and vice versa, except when
both parties express willingness to direct communication. In the event
24 “Chicago-Style Citation Quick Guide“, Тhe Chicago Manual of Style Оnline.
http://www.chicagomanualofstyle. org/ tools_citationguide.html
464
that the work gets one positive and one negative review, the editorial
board appoints the third reviewer. Authors who receive conditional
positive reviews are obliged to take into account the remarks of the
reviewers, editors and the editorial board, and, if they do not want
that, to withdraw the work from the press. The final decision on
the publication of a positive evaluated manuscript is adopted by
the editorial board. Amendments to the text, after the review are
not allowed, unless they relate to the remarks of the reviewers. The
editorial board also decides on categorization of the positively evaluated
manuscript, based on the criteria listed in the Act on Editing of Scientific
Journals of the Ministry of Science and Technological Development of
the Republic of Serbia.
LISTING SOURCES
Main components of bibliographic units (copyright name, title,
source, etc.) shall be specified in accordance with the adopted form of
reference. In the examples that follow, the common types of reference
are specified. It is necessary to pay attention to the fact that the
bibliographic units of the same work differ depending on whether it is
located within the footnotes or in the reference list at the end of the
text. There should be a serial number in front of each reference.
I BOOKS
1 author:
Note or footnote
Author’s name and surname, Book title (Place of publication:
Publisher, year), page.25
Example: Pavle Milenković, Škola Anala, ogledi o sociološkoj
istoriografiji (Novi Sad: Stylos, 2004), 25.
Reference
Surname, name of the author. Book title Place of publication:
Publisher, year.
Example: Milenković, Pavle. Škola Anala, ogledi o sociološkoj
istoriografiji (Novi Sad: Stylos, 2004).
If the author has an initial, it is stated between the first name and
surname in the footnote, and after the name in the references (if the
first listed author, and if it is not, then, as in a footnote).
2 authors:
Note or footnote
Author’s name and surname, Book title (Place of publication:
Publisher, year), page.
Example: Geoffrey C. Ward and Ken Burns, The War: An Intimate
History, 1941–1945 (New York: Knopf, 2007), 52.
25 Or pages, if a larger part of a text is quoted.
465
Reference
Surname, name of the author. Book title Place of publication:
Publisher, year.26
Example: Ward, Geoffrey C. and Ken Burns. The War: An Intimate
History, 1941–1945. New York: Knopf, 2007.
4 or more authors:
Note or footnote
Author’s name and surname,27 Book title (Place of publication:
Reference
Surname, name, name and surname, name and surname, name and
surname and name and surname of the author. Book title Place of
publication: Publisher, year.
The primary responsibility of the editor, translator or publisher, when
the author is not specified:
Note or footnote
Name and surname, editor, editor in chief, translator, publisher,
Book title (Place of publication: Publisher, year), page.
References
Surname, name, editor, editor in chief, translator, publisher, Book
title (Place of publication: Publisher, year), page.
Authorised books accompanied by the editorćs name or secondary
responsibility (editor, translator or publisher with the author):
Note or footnote
Name and surname of the author, Book title, editor, editor in chief,
translator, publisher. Name and surname (Place of publication:
Reference
Surname, name of the author. Book title. Editor, editor in chief,
translated by, published by Name and surname.28 Place of
publication: Publisher, year.
Chapter or other part of the book - articles from the collection of
works:
Note or footnote
Name and surname of the author, “Chapter Title““ , in Book title,
editor.29 Name and surname (Place of publication: Publisher, year),
page.
Example: John D. Kelly, “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana,
and the Moral Economy of War”, in Anthropology and Global
26 In case of three authors, third name and surname is added and the first and
seconda name are separated by a comma.

27 For books printed in a foreign language, abbreviation et al. is used.
28 In case of more than one person bearing the secondary responsibility, all of
them are mentioned.
29In case of a collection or anthology, it is mandatory to specify the editor or
publisher.
466
Counterinsurgency, ed. John D. Kelly et al. (Chicago: University of

Chicago Press, 2010), 77.
Example: Marko Žilović, „Zašto nisam postao inženjer?“, u Zbornik
Beogradske otvorеne škole. Radovi studenata 2006/2007 (Beograd:
BOŠ, 2008), 175.
References
Surname, name of the author, “Chapter Title““ , in Book title, editor.
Name and surname, page. Place of publication: Publisher, year.
Example: Kelly, John D. “Seeing Red: Mao Fetishism, Pax Americana,
and the Moral Economy of War”. In Anthropology and Global
Counterinsurgency, edited by John D. Kelly, Beatrice Jauregui, Sean T.
Mitchell and Jeremy Walton, 67–83. Chicago: University of Chicago
Press, 2010.
Example: Žilović, Marko. „Zašto nisam postao inženjer?“. U Zbornik
Beogradske otvorene škole. Radovi studenata 2006/2007, 171–187.
Beograd: BOŠ, 2008.
Chapter of the prepared volume of a book originally published
elsewhere (as in the primary source):
Note or footnote
Name and surname of the author, “Chapter Title““ , in Book title,
editor. Name and surname, volume of Book title, editor Name and
surname (Place of publication: Publisher, year), page.
References
Surname, name of the author, “Chapter Title“. In Book title,
editor Name and surname. Volume of Book title, editor Name and
surname, page. Place of publication: Publisher, year.30
Preface, foreword, afterword, or a similar part of the book:
Note or footnote
Name and surname, preface, foreword, afterword in Book title,
Name and surname of the author (Place of publication: Publisher,
year), page.
References
Surname, name. Preface, foreword, afterword in Book title, Name
and surname of the author, page. Place of publication: Publisher,
year.
Electornic publication of a book:
If a book is available in a number of formats, the version used in the
work should be mentioned.
Note or footnote
Name and surname of the author, Book title (Place of publication:
Publisher, year) downloaded date, http://address.
References:
Surname, name of the author. Book title (Place of publication:
Publisher, year) downloaded date, http://address.
30 If the volume was originally published elsewhere, the following is added:
Originally published in Name, surname, editor, Title, volume (Place of

publication: Editor, year).
467
II PERIODICALS
Paper in a journal in the printed form (one author):
Note or footnote
Name and surname of the author, “Text title“, Journal title, number,
volume (year): page.31
Example: Dalibor Denda, „Vojni faktor i izgradnja fabrike automobila
u Kraljevini Jugoslaviji“, Tokovi istorije 3-4 (2008): 10.
References
Surname, name. “Text title“. Journal title, number, volume (year):
page.32
Example: Denda, Dalibor. „Vojni faktor i izgradnja fabrike automobila
u Kraljevini Jugoslaviji“. Tokovi istorije 3-4 (2008): 9-27.
Paper in a journal in the printed form (moree author):
Note or footnote
Name, surname and name and surname, “Text title“, Journal title,
number, volume (year): page.
References
Name, surname and name and surname, “Text title“, Journal title,
number, volume (year): page.
Article in a popular magazine:
Note or footnote
Name and surname of the author, “Text title“, Journal title, date of
publication, page.
References
Surname, name of the author. “Text title“. Journal title, date of
publication.
Newspaper article:
Note or footnote
Name and surname of the author, “Text title“, Newspaper title,
column, date.
Newspaper can have several edition or special editions for specific
geographic areas (such as, for example, Belgrade edition of Politika,
Blic for Vojvodina, etc.), thus the units may be repositioned or
deleted in various editions. Therefore it is recommended to skip the
number of pages (in accordance with CMS).33
Newspapers are usually specified in footnotes and notes, but not in
the references (in accordance with CMS).
However, if they are mentioned as bibliographic unit, it should be
done in the following manner:
References
Surname, name of the author. “Text title“. Newspaper title, date,
column.
31 Only pages used during writing are specified.
32 Article pages are specified.
33 “Documentary Note or Humanities Style“, Тhe Chicago Manual of Style.
http://www.chicagomanualofstyle. org/index. html
468
Book review in a journal:

Note or footnote
Name and surname, “Text title“, review of Book title, Name and
surname of the author, Magazine title, date, year, page.
References
Surname, name. “Text title“. Review of Book title, Name and
surname of the author. Magazine title, date, year.
Text in on-line magazine:
Note or footnote
Name and surname,34 “Text title“, Magazine title number, volume
(year): page, downloaded date, http://address.
References
Surname, name of the author. “Text title“, Magazine title number,
volume (year): page. Downloaded date, http://address.
Master thesis or PhD thesis
Note or footnote
Name and surname of the author, “Thesis name“ (Master or PhD
thesis, Name of the faculty, year), page.
References
Surname, name of the author, “Thesis name“. Master or PhD thesis,
Name of the faculty, year.
Paper presented at a scientific, professional meeting or conference
Note or footnote
Name and surname, “Paper name“ (paper presented at the Name of
a meeting or conference, City, State, date, year).
References
Surname, name of the author. “Paper name“. Paper presented at the
Name of a meeting or conference, City, State, date, year.
III MULTIMEDIA DOCUMENTS

Musical composition or score:
Note or footnote
Name and surname of the author, “Composition title“, in Publication
title, editor. Name and surname, page (Place of publication:
Publisher, year).
References
Surname, name of the author. “Composition title“. In Publication
title, editor. Name and surname, page. Place of publication:
Publisher, year.
34 For easier reference models, in some cases, only one author is listed.
However, if there are several authors, the procedure is the same as described in
the examples in the book description with two or four authors.
469
Sound recording:
Note or footnote
Name and surname of the author, Recording title, production house
– media.
References
Surname, name of the author. Recording title. Name of the
production house, publisher – media.
According to CMS, sound recordings are specified under the name
of the composer, writer or other person in charge of the contents.
Name of the performer may be added after the title. Production
house and recording number are usually sufficient to identify the
recording.35
Video recording:
Note or footnote
Film title, media, director Name and surname (Place of publication:
Publisher, year).
References
Film title. Director Name and surname. Place of publication:
Publisher, year. Media.
According to CMS, data for video recordings are usually similiar
to book recordings, with addition of data on media type. Scenes
individually available on DVD, may be treated as chapters and
referred to according to title or number. Documents which may
occassionaly appear, such as critical commentary, e.g. quoted
according to the author and title.36
Listing unpublished works Interview:
Note or footnote
Name and surname of the author, Author’s interview, Place, date,
year.
References
Surname, name of the author. Author’s interview. Place, date, year.
In accordance with CMS recommednations, interviews should be
quoted in footnote, and ocasionaly quoted in references.37
Documents of executive state authorities:

Note or footnote
Name of the ministry, Text title, Name and surname of the author
(Place of publication: Publisher, year), downloaded date, http://
address.
35 “Documentary Note or Humanities Style“, Тhe Chicago Manual of Style.
http://www.chicagomanualofstyle. org/index. html

36 Ibid.
37 Ibid.
470
References
Name of the ministry. Text title. Name and surname of the author.
Place of publication: Publisher, year. Downloaded date. http://
address.
Web site:
Hereinafter the precise referencing model is presented, since we
know from experience that the sources from the Internet often do
not have the necessary referencing data.38 Generally there are no
authors of texts, or even titles, and it is unclear to whom the site
belongs. If these elements exist, they are referred to as articles
from the magazine, with the addition of address. If there are no
referencing elements, only address and donwloading date are
specified. If there are some data, they are listed as follows:
Note or footnote
Name of organization, “Text title“, Name of the website owner,
downloaded date, http://address.
References
Name of organization. “Text title“, Name of the website owner,
Or:
Note or footnote
Name and surname of the author, Paper title, edition Name and
surname of the editor or publisher, in Name of the database,
References
Name of database. Downloaded date. http://address.
Blog recording or comments:
Note or footnote
Name and surname, date of comments posting (time), comments
on Name and surname, “Text title“, Blog title date, year, dowloaded
date, http://address.
References
Blog title. http://address.
E-mail message:
Note or footnote
Name and surname, e-mail message to the author, date.
References
These messages are always never mentioned in bibliography or
references.
Additional notes:
- After the first mentioning, the same reference in subsequent
footnotes may be reduced to the author’s surname, part of the
title and page number.
38Exception are electronic magazines which have all the necessary data. The
manner of referencing is mentioned in the text.
471
- If a footnote is identical to the previous, the abbreviation Ibid. is

used. If the difference is just in the page number, Ibid. and page
number. Abbreviation “above mentioned“ work is note used.
- Footnotes including several sources which prove one fact should
be divided by a comma.
- Multiple references of a single footnote should refer to a previous
footnote (e.g. Look the footnote number...above).
- In case of an anonimous work, footnote and bibliographic unit
begin with the work title.
- For direct source referencing without page numbers, chapter title,
paragraph number or other organizational part should be used.
PAPERS PREPARED FOR PRINTING ARE TO BE SENT IN ELECTRONIC FORM TO THE

FOLLOWING E-MAIL ADDRESS: phlogiston@muzejnt.rs
EDITOR IN CHIEF OF THE PHLOGISTON JOURNAL IS MARINA DJURDJEVIC, TEL.
+381 11 3037962, E-MAIL ADDRESS: marina.djurdjevic@muzejnt.rs
FOR FURTHER EXPLANATIONS, PLEASE DO NOT HESITATE TO CONTACT THE
SECRETARY OF THE EDITORIAL BOARD, MIRJANA BABIC, TEL. +381 11 303 79 62
OR E-MAIL ADDRESS: mirjana.babic@muzejnt.rs
472
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
001
ФЛОГИСТОН : часопис за историју и филозофију науке и

технологије = Phlogiston : journal for History and Philosophy of Science
and Technology/ главни уредник Марина Ђурђевић. - Год. 1, бр. 1
(1995)- . - Београд : Музеј науке и технике, 1995- (Београд : Службени
гласник). - 24 cm
Годишње. - Стварни наслов од бр. 13 (2005) Phlogiston. - Текст на срп.

и енгл. језику . - Друго издање на другом медијуму: Phlogiston (Online)
= ISSN 2620-1720
ISSN 0354-6640 = Флогистон
COBISS.SR-ID 102451463
ISSN 0354-6640
9 770354 664005
issn 0354-6640
9 770354 664005

Flogiston 28

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Flogiston 28

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Часопис за историју и филозофију Journal for History and Philosophy

науке и технологије of Science and Technology

UDC 001 (091) 28/ 2020 issn 0354-6640

Journal for History and Philosophy of Science

UDC 001 (091) issn 0354-6640 (Штампано издање)

За издавача / For the Publisher

Дизајн корица / Cover Design

Тираж / Print Run

Ова публикација је објављена уз финансијску подршку

Уређивачки одбор / Editorial Board

Издавачки савет / Editorial Council

Рецензентски тим / Reviewer Team

Секретар уредништва / Secretary of the Editorial Board

Сви научни радови се рецензирају.

На­учни радови/ SCIENTIFIC ARTICLES

СТРУЧНИ РАДОВИ / PROFESSIONAL ARTICLES

345 Нeнaд Лукић

443 У�у�с�во ау�орима

ХРОНОЛОГИЈА СВЕТОГ АВГУСТИНА ХИПОНСКОГ2

„У тим годинама вам свашта пада на памет, те сам дуго носио

матрица Светог Августина, према томе, одговара литургичком

Појам времена, који прожима целокупно Августиново дело, разрађен

4 Бојан Томић, Физика у Шес�о�неву Василија Великог (Краљево: Епархијски

мокатолицизам је такође значајан, па рецепција његовог дела служи

2. Појам времена у античкој филозофији

О античкој филозофији времена је тешко говорити без упуштања у

У предању Цркве, ову антиномију разрешава тројични догмат на

Тумачећи почетне стихове Пос�ања,13 Августин појму времена прила-

ватреној стихији. Стога је принуђен на потрагу за истином прекаље-

и Галилео Галилеј (Galileo Galilei) у намери да оспори геоцентризам

Искључивши линеарну и кружну хронологију, Августин се обраћа

Покушавајући да појми безобличност и таму првобитне Земље,34 Авгу-

Приметна је аналогија са Хесиодовим спевом који историју дели

Августина сматрају зачетником ове дисциплине, она без сумње про-

У том погледу, реч је о литургичком времену богослужбеног обреда

Хиљадугодишње царство Византије, којим је обележено седмо раз-

подудара са покрштавањем Словена.51 Колики је пак уплив словен-

51 Радивој Радић, Друго лице Визан�ије (Београд: Еволута, 2014), 234.

ленијума.58 У новообновљеној пасхалији, за Ивана III се каже да је го-

Историју модерне науке Емил Мејерсон (Émile Meyerson) сматра про-

58 Карамзин, История Госу�арства Российского, 222-223.

ка.64 У том погледу, Августин најављује физику комплексних система

Августинова хронологија је заснована на поимању времена у цркве-

64 Stepen Edelston Toulmin, The Return to Cosmology: Postmodern Science and

снованом на хијерархијској структури музике. Таквим ставом, Авгу-

1. Agostino. De musica 2, Ordine, musica, belezza. Milano: Rusconi, 1992.

19. Kalokyris, Konstaninos D. “Byzantine iconography and ‘liturgical’ time”.

38. Стојковић, Љиљана. „Интервју са патријархом Павлом: зло је скриве-

CHRONOLOGY OF SAINT AUGUSTINE OF HIPPO

The author discusses Saint Augustine’s concept of time, elaborated first

Прихваћено за објављивање на сас�анку

СКЛАД И САГЛАСЈЕ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ И НАУЦИ:

1. Хармонија као начело српског стваралаштва

У српској историји и филозофији науке мало је пажње посвећено

3 Видети део текста у коме се за Светога Симеона и Светога Саву каже да

надахнутих ових књига, као у зрцалу и сам ће се видети какав

5 Милорад Павић, ур., С�ари ср�ски за�иси ина��иси (Београд: Просвета/

лорадо Спрингсу),8 довели до кључног решења без кога човечанство

кав поглед на свет очувају како у сазнајном, тако и у делатном оквиру

10 Видети у Иво Андрић, „O Његошу и Вуку”, у Уме�ник и његово �ело (есеји,

иконописац, илуминатор, песник и преводилац Гаврило Стефановић

и хармоније. Наиме, како би разумео принцип хармоније и поретка

Са Бошковићем, српска научна мисао започела је свој поход ка

redacta ad unicam legem virium in natura existentium (Venetiis: Ex Typographia

Научни радови/ SCIENTIFIC ARTICLES

природе.17 Поменута непознаница чинила је кључно питање у успо

сведочанствима која непосредно говоре о оваквом Његошевом до

На другоме стању појављује се свест у богатству својих засеб

35 Лаза Костић, Основно начело: кри�ички уво� у о�ш�у философију (Бео

„[...] хармонија није ништа друго до изврнута, или боље скло

„Хармонија је еквилибрирање контраста. Зато уметник опони

уметности и технологије. Такав развојни пут уочавамо и у речима Ста

И Михаило Петровић Алас (1868–1943), истакнути српски мате

У истој студији (други одељак, 14.), разматрајући „свођење чиње

Београдског универзитета, члан САНУ и Француске академије, осни

72 Иван Ђаја, „Хаос и хармонија”, О� живо�а �о цивилизације (Београд: Из

У другом поглављу исте књиге, Ђаја нас подсећа да је сврха жи