You are on page 1of 476

Часопис за историју и филозофију Journal for History and Philosophy

науке и технологије of Science and Technology

UDC 001 (091) 28/ 2020 issn 0354-6640


ISSN 2620-1720 (Online)

M us e um o f S ci e nc e a nd T e c h no l o g y – B e l g r a d e
Музеј науке и технике – Београд
м узеј науке и технике – београ д
M u s e u m o f S c i e n c e a n d T e c hnolog y – B e lg r a d e

PHLOGISTON
28
ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ И ФИЛОЗОФИЈУ
НАУКЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ

Journal for History and Philosophy of Science


and Technology

Београд – Belgrade
2020
ФЛОГИСТОН
број 28 – 2020

UDC 001 (091) issn 0354-6640 (Штампано издање)


ISSN 2620-1720 (Online)

Издавач / Publisher
Музеј науке и технике – Београд
Скендер-бегова 51
тел: 30 37 962; факс: 32 81 479
е-пошта: Phlogiston@MuzejNT.rs
Museum of Science and Technology – Belgrade
51 Skender-begova Street
Tel: +381 11 30 37 962; Fax: +381 11 32 81 479
Email: Phlogiston@MuzejNT.rs

За издавача / For the Publisher


Рифат Куленовић / Rifat Kulenović

Лектура / Proofreading
Катарина Спасић (KAUKAI) / Katarina Spasić (KAUKAI)

Дизајн корица / Cover Design


Марко Јовановић / Marko Jovanović

Превод / Translation
Катарина Спасић (KAUKAI) / Katarina Spasić (KAUKAI)

Прелом / Layout
Кранислав Вранић / Kranislav Vranić

Штампа / Printing
Службени гласник, Београд

Тираж / Print Run


500

Ова публикација је објављена уз финансијску подршку


Министарства културе и информисања Републике Србије.
This publication has been issued with the financial support of the
Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia.
Главни уредник / Editor-in-Chief
Марина Ђурђевић / Marina Đurđević

Уређивачки одбор / Editorial Board


Видојко Јовић, Снежана Бојовић, Мирјана Ротер Благојевић, Љубодраг
Ристић, Aлeсaндрo Кaмиз, Хaни Aл-Сaлaми, Светлана Голочорбин Кон,
Владан Челебоновић, Илија Марић, Бојана Крсмановић, Предраг Мило-
сављевић, Дрaгaн Вojвoдић, Татјана Мрђеновић, Бранимир Јовановић,
Весна Тодорчевић, Дрeнкa Дoбрoсaвљeвић, Јелена Јовановић Симић,
Снежана Тошева, Саша Шепец, Слободанка Шибалић, Марина Ђурђевић
Vidojko Jović, Snežana Bojović, Mirjana Roter Blagojević, Ljubodrag Ristić,
Alessandro Camiz, Hani Al-Salami, Svetlana Goločorbin Kon, Vladan Čelebo-
nović, Ilija Marić, Bojana Krsmanović, Predrag Milosavlјević, Dragan Vojvodić,
Tatjana Mrđenović, Branimir Jovanović, Vesna Todorčević, Drenka Dobrosa-
vlјević, Jelena Jovanović Simić, Snežana Toševa, Saša Šepec, Slobodanka Ši-
balić, Marina Đurđević

Издавачки савет / Editorial Council


Љубомир Максимовић, Драгош Цветковић, Миљенко Перић, Славко Мен-
тус, Милан Лојаница, Живорад Чековић, Љубиша Ракић, Михаило Војво-
дић, Љубодраг Димић, Владан Ђорђевић, Зоран Петровић, Радоје Чоло-
вић, Миодраг Марковић
Ljubomir Maksimović, Dragoš Cvetković, Miljenko Perić, Slavko Mentus, Mi-
lan Lojanica, Živorad Čeković, Ljubiša Rakić, Mihailo Vojvodić, Ljubodrag Di-
mić, Vladan Đorđević, Zoran Petrović, Radoje Čolović, Miodrag Marković

Рецензентски тим / Reviewer Team


Жaркo Mиjaлoвић, Рaдoмир Ђoрђeвић, Aлeксaндaр Пeтрoвић, Милош Ко-
вић, Ирина Деретић, Вишња Кнежевић, Дejaн Рaкoвић, Сaњa Филипoвић,
Слободан Вујошевић, Зoрaн Пeтрић, Дарко Капор, Мирко Дејић, Владан
Челебоновић, Mирjaнa Рoтeр Благојевић, Maртa Вукoтић Лaзaр, Влади-
мир Михајлов, Брaнислaв Рaнђeлoвић, Смиљaнa Joшић , Светлана Голо-
чорбин Кон, Момир Миков, Kристина Хорjак
Žarko Mijalović, Radomir Đorđević, Aleksandar Petrović, Miloš Ković, Irina
Deretić, Višnja Knežević, Dejan Raković, Sanja Filipović, Slobodan Vujošević,
Zoran Petrić, Darko Kapor, Mirko Dejić, Vladan Čelebonović, Mirjana Roter
Bla­gojević, Marta Vukotić Lazar, Vladimir Mihajlov, Branislav Ranđelović, Smi­
lјana Jošić, Svetlana Goločorbin Kon, Momir Mikov, Kristina Horjak

Секретар уредништва / Secretary of the Editorial Board


Мирјана Бабић / Mirjana Babić

Сви научни радови се рецензирају.


All scientific articles are being reviewed.
САДРЖАЈ / CONTENTS

На­учни радови/ SCIENTIFIC ARTICLES

9 Милош Миловановић
Хронологија Све�ог Авгус�ина Хи�онског
Miloš Milovanović
Chronology of Saint Augustine of Hippо
27 Предраг Милосављевић
Скла� и сагласје у ср�ској кул�ури и науци: �ово�ом осам векова
о� Законо�равила Све�ога Саве (I �ео)
Predrag Milosavljević
Harmony and Consonance in Serbian Culture and Science: Marking
Eight Centuries of the Nomocanon of Saint Sava (1st Part)
65 Марина Андријашевић
О �о�ношењу бола у ан�ици
Marina Andrijašević
On Endurance of Pain in Antiquity
81 Бojaнa Шкoрц
Нaучнa ин�уициja и крea�ивнoс�
Bojana Škorc
Scientific Intuition and Creativity
103 Гордана Медић-Симић
Феноменологија и аналогија Михаила Пе�ровића: �ресликавање
ми�олошког обрасца на е�ис�емологију и �сихо�ера�ију
Gordana Medić-Simić
Phenomenology and Analogy of Mihailo Petrović: Transferring of
Mythological Pattern to Epistemology and Psychotherapy
143 Славко Ментус
Бa�eриje - рaс�ући фaк�oр глoбaлнe eнeргe�икe
(Пово�ом Нобелове награ�е за хемију за 2019. го�ину)
Slavko Mentus
Batteries –Growing Factor in Global Energetics
(Marking Nobel Prize for Chemistry for 2019)
175 Весна П. Тодорчевић и Страхиња Н. Ђорђевић
Кра�ак �регле� развоја савремене логике
Vesna P. Todorčević and Strahinja N. Đorđević
A Short Survey on the Development of Contemporary Logic
191 Драгољуб А. Цуцић и Драгољуб Б. Мартиновић
125 го�ина о� о�крића x-зрака – �о�риноси Михајла Пу�ина и
Николе Тесле развоју сазнања
Dragoljub A. Cucić and Dragoljub B. Martinović
125th Anniversary of the Discovery of X-Rays — Contributions of
Mihajlo Pupin and Nikola Tesla to the Development of Knowledge
245 Стефан Славић
Прилог �роучавању изгра�ње Београ�ског сајмиш�а и о�ржаних
манифес�ација �о 1940. го�ине
Stefan Slavić
Contribution to the Study of Construction of Belgrade Fair and the
Events it Hosted until 1940
281 Зoрицa Вукoвић
Урбано �киво као �ео �рос�ора за �ерформанс: секвенца новог
кул�урног и�ен�и�е�а Београ�а
Zorica Vuković
Urban Fabric As Performative Space: Sequence of New Cultural
Identity of the City of Belgrade
315 Никoлa Бoжић
Филoзoфиja нaукe 21. вeкa и oбрaзoвaњe: Ис�рaживaчкa с�a-
ницa Пe�ницa
Nikola Božić
Philosophy of Science of the 21st Century and Education: Petnica
Science Centre
331 Марко Стојановић
Дубрoвник 1950/1956 – oзвaничeњe мo�eрнe aрхи�eк�урe у сo-
циjaлис�ичкoj Jугoслaвиjи
Marko Stojanović
Dubrovnik 1950/1956 — Officialization of Modern Architecture in
Socialist Yugoslavia

СТРУЧНИ РАДОВИ / PROFESSIONAL ARTICLES

345 Нeнaд Лукић


Прва београ�ска фабрика за �рера�у и изра�у кожа, обуће и
разних израђевина о� кожа Пe�рa Aрaмбaшићa нa Чукaрици
1921–1946
Nenad Lukić
The First Belgrade Factory for Processing and Manufacture of
Leather, Shoes and Different Leather Products of Petar Arambašić
in Čukarica 1921–1946
375 Бојан Вићентић
У�o�рeбa рa�aрa у �ро�ивваз�ушној о�брани �оком Другoг
свe�скoг рa�а
Bojan Vićentić
Use of Radars in Anti-Aircraft Defense in the World War II
ПРИКАЗИ / REVIEWS
403 Жарко Мијајловић
Гл. ур. Марко Анђелковић, Михаило Пе�ровић Алас – живо�,
�ело, време
Žarko Mijajlović
EIC Marko Anđelković, Mihailo Petrović Alas – Life, Work, Time
411 Слободан Кнежевић
Ур. Видојко Јовић и Мери Ганић, Вла�имир Д. Ласкарев – живо�
и �ело: �ово�ом 150 го�ина о� рођења
Slobodan Knežević
Ed. Vidojko Jović and Meri Ganić, Vladimir D. Laskarev – Life and
Work: Marking the 150th Anniversary of His Birth
418 Дејан Ђорђевић
Ур. Видојко Јовић и Саша Бакрач, С�еван Бошковић – живо� и
�ело: �ово�ом 150 го�ина о� рођења
Dejan Đorđević
Ed. Vidojko Jović and Saša Bakrač, Stevan Bošković – Life and
Work: Marking the 150th Anniversary of His Birth
422 Ратко Бајчетић
Гл. ур. Марко Анђелковић, У�ицај малих хи�роелек�рана на
живо�ну сре�ину
Ratko Bajčetić
EIC Marko Anđelković, Environmental Impact of Small Hydropower
Plants
426 Марта М. Вукотић Лазар
Мирјана Ротер Благојевић и Харис Дајч, Куће београ�ских јев-
реја/Houses of Belgrade Jews 1920–1941
Marta M. Vukotić Lazar
Mirjana Roter Blagojević and Haris Dajč, Houses of Belgrade Jews
1920–1941
431 Бојана Стевановић
Марка Томић Ђурић, Фреске Марковог манас�ира
Bojana Stevanović
Marka Tomić Đurić, Frescoes in Marko’s Monastery
437 Александар Декански
Гл. ур. Александар Декански, У�ознај елек�рохемију кроз Бео-
гра�ску школу елек�рохемије
Aleksandar Dekanski
EIC Aleksandar Dekanski, Meet Electrochemistry Through the
Belgrade School of Electrochemistry

443 У�у�с�во ау�орима


459 Instructions for Authors
Научни радови
оригиналан научни рад udc 115 Августин, свети
14 Августин, свети

Милош Миловановић1
Математички институт Српске академије наука и уметности, Београд

ХРОНОЛОГИЈА СВЕТОГ АВГУСТИНА ХИПОНСКОГ2

„У тим годинама вам свашта пада на памет, те сам дуго носио


то питање у себи док нисам наишао на одговор код Блаженог
Августина који то објашњава појмом времена. Време је, каже
он, једино трајање које има прошлост, садашњост и будућност.
Прошлост је била – ње нема, будућност ће бити – и ње нема; а
шта има? Има садашњост, али и ње готово да нема; она је до-
дирна тачка између прошлости и будућности у којој будућност
стално прелази у прошлост. Време важи за створена бића, ма-
терију, васиону и поготово за нас људе. Ми живимо и схватамо
у категоријама времена, простора и бројева. Али за Бога, то
не важи. За Њега нема ни прошлости, ни будућности, већ само
вечне садашњости, тако да када ми кажемо да ће нешто бити –
то ће нама бити, али не и Њему. И мени је то решило проблем.
Да није, могла је да буде тачка на бављење богословијом.“3
Патријарх српски Павле

Апстракт
У раду се разматра Августинов (Aurelius Augustinus) појам време-
на, разрађен пре свега у 11. књизи Ис�овес�и. Он одбацује како
кружну тако и линеарну хронологију које се заснивају на кретању,
сагледавајући историју у светлости апофатичког богословља уста-
новљеног тројичним догматом. Време у том погледу представља
стваралачки чин који успоставља континуитет историјског тока
оличен у неповратним и иновативним збивањима. Хронолошка

1 milosm@mi.sanu.ac.rs
2 Рад је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Ре-
публике Србије кроз Математички институт САНУ.
3 Љиљана Стојковић, „Интервју са патријархом Павлом: зло је скривено у
нама“, Профил, 8 (1997); Јован Јањић, Бу�имо љу�и: живо� и мисли �а�ријар-
ха Павла (Београд: Новости, 2016), 14.

9
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

матрица Светог Августина, према томе, одговара литургичком


времену које се односи на целину историје.
Кључне речи: апофатичко богословље, литургичко време, византин-
ска ера, фрактална геометрија, комплексни системи, постмодер-
на наука

1. Увод

Појам времена, који прожима целокупно Августиново дело, разрађен


је пре свега у 11. књизи Ис�овес�и. Оне представљају интроспективно
сведочанство на коме се темељи ауторов напор да онтолошке теме
расправља из прве руке. Њихов субјективни и на моменте патетични
тон притом не рађа индивидуалну мистику, будући да је нераскиди-
во скопчан са припадањем заједници Духа. У том погледу, истоветна
разматрања такође постоје и у списима Светог Василија Великог који
је незнатно старији од Августина, а да се питање првенства уопште
не поставља.4 Ако и поред тога говоримо о оригиналности његовог
дела, она би се превасходно односила на ауторову светост и верност
предању Цркве које се огледају у аутентичности исповедног стила.
Овај аспекат даје изведеним закључцима нарочиту тежину, чак и када
својом недореченошћу задиру у област апофатичког богословља.
У немогућности да позитивно одговори на питање о времену,5 Ав-
густин пре свега открива шта време није. Његов апофатизам је овде
доведен до савршенства, чиме се он сврстава међу православне бо-
гослове код којих преовлађује овај метод.6 Августинов утицај на ри-

4 Бојан Томић, Физика у Шес�о�неву Василија Великог (Краљево: Епархијски


управни одбор Епархије Жичке, 2008).
5 Аурелије Августин, Ис�овес�и, прев. Милан Тасић (Београд: Дерета, 2009),
11.17: „Шта је, дакле, време? Док ме нико не пита ја знам; кад би, пак, ваљало
да објасним – ја не знам“.
6 Владимир Лоски, Огле� о мис�ичком богословљу Ис�очне Цркве, прев.
хиландарски монаси (Света гора: Манастир Хиландар, 2003), 35: „Управо
апофатичку основу сваког истинског богословља „велики Кападокијци“ су
штитили у својим споровима са Евномијем. Евномије је тврдио да може да
изрази Божанствену суштину природним појмовима у којима се она открива
разуму. За Светог Василија, пак, не само Божанствена суштина, него ни твар-
на суштина не може се изразити појмовима. Сагледавајући предмете ми ана-
лизирамо њихова својства, што нам дозвољава да образујемо појмове. Ипак,
анализа никада не може да исцрпи сам садржај објекта нашег опажања: увек
остаје неки ирационални „остатак“ који измиче анализи и који не може бити
изражен у појмовима. Ради се о неспознатљивој основи ствари, која сачиња-
ва њихову истинску и неодредиву суштину. Имена, пак, која придајемо Богу

10
М. Миловановић, Хронологија Светог Aвгустина Хипонског

мокатолицизам је такође значајан, па рецепција његовог дела служи


као показатељ конфесионалних блискости и разлика.

2. Појам времена у античкој филозофији

О античкој филозофији времена је тешко говорити без упуштања у


накнадна тумачења. Тако се, већ по потреби, уочава овај или онај мо-
дел код Грка, Јевреја или Вавилонаца, а да се сасвим пренебрегавају
међусобни утицаји који повезују – па чак и образују, извесне појмо-
ве.7 Управо је тај моменат, међутим, омогућио бројним народима да
у хришћанству препознају исконску обнову космологије.
Најбитнију школу античког периода представља Ака�емија која је
суверено владала од њеног оснивања 387. године пре н. е. до укидања
529. године. За њеног оснивача Платона, време је вечна слика, коју
покреће број, еон који пребива у јединству.8 Иако овај исказ звучи
језгровито, садржај му је далеко од очигледног. Реч еон се јавља код
Хомера означавајући трајање додељено извесном бићу, које пред-
ставља извор његовог живота. Код пресократоваца, она поприма зна-
чење трајности или чак бескрајно дугог трајања. Међутим, када Елеј-
ци говоре о етеричној безвремености, они не користе ту реч. У том
погледу, Платону се с правом приписује њена употреба која упућује на
елејски појам непроменљивог јединства.
Колико год да је етерични еон стран свету ствари, Платон о њему
говори у појмовима живог бића што открива да је основно поимање
речи остало заступљено. Према томе, у Платоновој као и у Аристоте-
ловој филозофији, она се користи да означи безвремено присуство
које прераста у дуговечност. Дефиниција притом подразумева број
који се супротставља јединству, што је став који се такође сусреће у
аритметици где 1 није сврстан ни у просте ни у сложене бројеве већ
стоји по страни. Однос према броју, који је Платон изричито нагласио,
представља битан чинилац у разматрању времена.9

у ствари нам откривају Његове енергије које силазе до нас, премда нам не
приближавају Његову неприступну суштину“.
7 Матила Гика, Филозофија и мис�ика броја (Нови Сад: Књижевна заједница
Новог Сада, 1987), 6–9.
8 Wolfgang von Leyden, “Time, number and eternity in Plato and Aristotle”, The
Philosophical Quarterly, 14, 54 (1964): 35–52.
9 Marie-Louise von Franz, Number and Time: Reflections Leading towards a
Unification of Depth Psychology and Physics (Evanston: Northwestern University
Press, 1974).

11
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

У предању Цркве, ову антиномију разрешава тројични догмат на


ком се темељи апофатичко богословље.10 С тим у вези, Свети Максим
Исповедник време сматра вечношћу која тече, а вечност временом
које мирује – чиме их је вером у Тројицу превладана антиномичност
учинила саучесницима.11 Августинова хронологија би сходно томе
представљала израз динамичког идентитета који је синоним таквом
поимању историје.12

3. Мерење времена

Тумачећи почетне стихове Пос�ања,13 Августин појму времена прила-


зи проблемски постављајући га у однос људског и божанског. Притом
запажа да о времену има смисла говорити тек у појмовима тварне
природе, будући да изван њених граница оно нема значаја. Критичари
Пос�ања често су наступали са питањем шта је Бог радио пре но што
је створио небо и земљу, те зашто их није створио раније. Августин
је посебну пажњу посветио управо том проблему и, по Раселовом
(Bertrand Russell) суду, превазишао све што је с тим у вези речено
код античких филозофа.14 По њему, време постоји условно као твар
која је по својој природи призвана из небића. Ова чињеница се огле-
да у његовој располућености на два времена – прошло и будуће – од
којих првог нема више, а другог нема још. Стога, ако имамо право да
кажемо да време јесте, то би било управо зато што оно довршава у
непостојању.15
Но истог трена, он се пита како би се такво што уопште мерило.
Ако је неки догађај прошао или се још није ни збио, то време није ни
дуго ни кратко с обзиром да је непостојеће. Прође ли једном пак, оно
се више не мери будући да не постоји.16 Августин у том погледу скоро
да упућује на Хераклита, тврдећи како се не може два пута ући у исту
реку, па сходно томе ни једанпут, с обзиром да појмови ишчезавају у
10 Лоски, Огле� о мис�ичком богословљу Ис�очне Цркве, 41–58.
11 Вукашин Милићевић, „Десета недоумица Светог Максима Исповедника и
богословски проблем времена“, Теолошки �огле�и, 2 (2015): 257–289.
12 Милош Миловановић и Вукашин Милићевић, „Вечност у једноме сату“,
Саборнос�, 2 (2008): 273–287.
13 1. књига Мојсијева, 1.1–5.
14 Бертранд Расел, Ис�орија за�а�не филозофије , прев. Душанка Обрадовић
(Београд; Подгорица: Нова књига, 2015), 309.
15 Августин, Ис�овес�и, 11.17.
16 Ibid., 11.18–21.

12
М. Миловановић, Хронологија Светог Aвгустина Хипонског

ватреној стихији. Стога је принуђен на потрагу за истином прекаље-


ном у огњу, која би се могла супротставити непостојаност.
Августинов говор у Ис�овес�има одликује се интроспективним
субјектом који не тврди већ истражује.17 То је свакако пут ка Канто-
вом (Immanuel Kant) појму времена које представља субјективни об-
лик свести, а с друге стране ка Декарту (Renatus des Cartes), чија је не-
сумњива чињеница постојања управо то да мисли.18 Августин при том
такође гради објективистички концепт времена који би упућивао на
Лајбница (Gottfried Wilhelm Leibniz).19 Он време одређује као однос
међу стварима и ред слеђења једне за другом у њиховим променама
кроз садашњи тренутак.20 Једино би се према томе садашњост могла
мерити, при чему остаје питање како уколико је лишена простирања.
Свети Августин примећује да мерења нема без простора, питајући
се која просторност одговара садашњем времену.21 Без много тру-
да, овде би се назрела теорија релативности у којој просторно-вре-
менска метрика игра улогу инваријанте – на шта такође наилазимо
код других отаца.22 Августин, међутим, наглашава да ова геометрија
не представља никакво кретање будући да је свако од њих релатив-
но.23 Одбацујући научно становиште по ком је време кретање Сунца,
Месеца и звезда, он тиме не оспорава само цикличну већ и линеарну
хронологију.
Августин притом наводи Чудо великог дана које се збило током
Гавонске битке када је сунце заустављено на молбу Исуса Навина
како би се извршила освета Израела над Аморејцима,24 запажајући
да је време без обзира на све то и даље протицало јер је битка отпоче-
ла и окончала се за довољно времена. На исти догађај такође упућује
17 Ibid., 11.22.
18
Аурелије Августин, О �ржави Божијој, прев. Томислав Ладан (Загреб:
Кршћанска садашњост, 1995), 11, 26: „Ако се варам, јесам.“
19 Зоран Стокић, Newton versus Einstein: Њу�нов �ојам �рос�ора и времена
(Београд: Алфа, 1994), 44.
20
Aurelius Augustinus, De genesi ad litteram libri XII, 5.5, in Sancti Aurelii Augustini
Opera omnia (Gaume: 1938).
21 Августин, Ис�овес�и, 11.27.
22 Милићевић, „Десета недоумица Светог Максима Исповедника и
богословски проблем времена“, 273: „Верујем да се у складу са језиком
савремених физичких теорија о времену, полазећи од увида Светог Максима,
без задршке може говорити о четвртој димензији поред три просторне
континуума простор-време“.
23 Августин, Ис�овес�и, 11.30.
24 Исус Навин, 10.12–13.

13
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

и Галилео Галилеј (Galileo Galilei) у намери да оспори геоцентризам


Птоломејевог и Аристотеловог система.25 Код Светог Августина пак,
он се управо испоставља потврдом геоцентричног становишта бу-
дући да земаљска збивања образују матрицу временског тока.26 Он
запажа да оно што сматрамо временом претпоставља утисак вечно-
сти, закључујући да је његова мера установљена личним начелом.27

4. Геометрија музике

Искључивши линеарну и кружну хронологију, Августин се обраћа


пракси која дуже време мери краћим које је у њему садржано, као
што дужину песме меримо бројем стихова, стиха бројем стопа, а сто-
пе бројем слогова. Но ни тако не долази до поуздане мере с обзиром
да се краћи стих изговорен лагано може чути дуже од дугог изговоре-
ног брже. Произлази да је време само растезање, али у немогућности
да поуздано одреди шта се и како растеже, он наводи на закључак да
је посреди растезање духа.28
Усредсређујући се на музику, Свети Августин примећује да извес-
на арија коју певамо најпре подразумева њену целину од које сваки
део који постаје прошлост изнова долази да заокупи сећање. Тако се
субјективно деловање односи на осећање с обзиром на оно што је
било и очекивање с обзиром на оно што ће бити. Притом, позорност
остаје присутна, те путем ње оно што још није постојало прераста у
оно што већ више не постоји. И како појава одмиче, сећање се богати
оним што губи очекивање – све док то не ишчезне, чиме се дејство
окончало. А све што важи за арију, једнако важи и за сваки њен део
и сваки слог, а такође и за ширу целину чијим би се делом она јавила.

25
Галилео Галилеј, С�иси у о�брану Ко�ерниковог сис�ема, прев. Данијела
Максимовић (Београд: Плато, 2010), 19–22.
26 Miloš Milovanović, „Geocentrism and heliocentrism as opposed paradigmatic
conceptions“, European Journal of Scince and Theology, 9, 4 (2013): 31–45.
27 Августин, Ис�овес�и, 11.36: „Ја време, Господе, управо у теби мерим и
то је тако и не кажи не. Не порекни то у метежу утисака својих. Кажем то
још једном, ја време у теби мерим. Утисак који остављају на тебе ствари које
пролазе траје и онда када ових више нема; ја баш утисак мерим тај док траје,
а не и реалности које, изазивајући га ишчезну и саме. Мерећи њега мерим ја
и време. Остаје дакле или да то буде време или да оно што мерим уопште и
није време“.
28 Ibid., 11.33.

14
М. Миловановић, Хронологија Светог Aвгустина Хипонског

Такав је такође цео живот који обухвата све његове радње, или пак
сав људски род чији би делови били извесни животи.29
С тим у вези је значајан Августинов трактат О музици, који је посве-
тио хришћанској уметности у истинском смислу. По његовом назору,
музика је наука о тачном мерењу заснованом на слободном ритму
који је саморазумљив и сам по себи представља блаженство.30 Оно
што нам се допада у осећају ритма је управо метрика установљена
једнакошћу, која образује геометријску структуру.31 Ради се о фрак-
талној геометрији у којој појам самосличности означава хијерархијску
вертикалу, успостављајући вертикално време чија естетика одговара
скалирању својственом природним појавама.32 Он притом на истове-
тан начин поима целокупну историју, у чему се и састоји хронолошка
матрица Светог Августина.33

5. Филозофија историје

Покушавајући да појми безобличност и таму првобитне Земље,34 Авгу-


стин их сматра променљивошћу способном да поприми сваки облик,

29 Ibid., 11.38.
30 Agostino, De musica 2, Ordine, musica, belezza (Milano: Rusconi, 1992), 90–93.
31 Ibid., 246.
32 Miloš Milovanović, Irena Kuletin-Ćulafić, „Vertical Time in Arts“ (у штампи):
„Појам фрактала је сковао Беноа Манделброт од латинског придева који значи
разломљен, али и неправилан у смислу уломка. Упркос томе, истраживање
њихове структуре открива суптилан облик рекурентног поретка. Манделброт
је показао статистичку правилност фракталних образаца, која се назива
самосличност, односећи се на разматрање извесног лика на разним скалама
у појмовима хијерархијског описа. Ово се сматра генеративним својством
скопчаним са растом организма, задајући у сваком појединачном случају
специфичну геометрију разматране појаве. Иако се тиче бројних биолошких
као и социјалних и космичких структура, самосличност се у непосредном виду
испољава гранањем дрвета које наговештава време својствено геометрији –
успостављено скалирањем хијерархије“.
33 Августин, Ис�овес�и, 11.41: „И ако би постојао довољно упућен и
проницљив дух, који би прошлост и будућност схватио онако добро као што
сам учинио то ја са поменутом аријом, тај би дух изазвао дивљење које би
ишло до пренеражености. Јер ништа од прошлости ни будућности векова
њему не би измакло, баш као што певајући ову арију имам ја стално у виду
колико сам строфа отпевао и колико ми остаје још до краја“.
34 Августин, Ис�овес�и, 12.3: „Неви�љива и хао�ична беше, дакле, та Земља,
један не знам какав огроман понор, над којим није плутала никаква светлост,
јер је био овај без облика“.

15
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

примећујући да ту још нема говора о времену јер тамо где нема об-
лика не може бити ни промене облика.35 Однос између обликованих
ствари и безобличне материје, он пореди са односом песме и звука.
Материја претходи ономе што се из ње изводи, али не у погледу вре-
мена јер не одајемо најпре неорганизоване звукове које бисмо потом
обликовали песмом. Време бележи радње тек када ствари поприме
свој облик, док је материја била безоблична и јављала се у времену
тек са временом самим.36
Свети Августин историју сматра обликовањем материје свет-
лошћу откровења,37 те према томе она одговара шестодневу По-
с�ања.38 Подела на шест раздобља, коју је разрадио ослањајући се
на Лактанцијева промишљања о истој теми,39 подразумева еоне (на
латинском aetas):
1. Од Адама до Ноја (потопа),
2. Од Ноја до Аврама (Абрахама),
3. Од Аврама до (цара) Давида,
4. Од Давида до (вавилонског) ропства,
5. Од ропства до Богородице (Исуса)
6. Од Богородице до Христовог доласка (апокалипсе).

Приметна је аналогија са Хесиодовим спевом који историју дели


на доба од златног до гвозденог.40 Разматрања истог кова су присут-
на и у С�аром заве�у када пророк Данило тумачи сан вавилонског
цара Навукодоносора, који прозире филозофију историје.41 И премда
35 Ibid., 12.8: „Јер оно што сачињава време управо су промене у стварима,
измене њихове спољашњости, што пак за основу има невидљиву земљу, о
којој сам управо говорио, као своју материју“.
36 Ibid., 12.40.
37
Ibid., 13.13: „Наша је ’Земља’ наиме, пре но што је примила облик учења,
била неви�љива и хао�ична, а ми обавијени тамом незнања“.
38 1. књига Мојсијева, 1.
39 Александар Видосављевић, Археологија кален�ара (Београд: Логос, 2010),
597–598.
40 Хесиод, Теогонија, прев. Марко Вишић (Подгорица: Унирекс, 2008).
41 Пророк Данило, 2.31–35: „Ти, царе, виде а то лик велик; велик бејаше лик
и светлост му силна, и стајаше према теби, и страшан бејаше за очи. Глава
томе лику бејаше од чистога злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра
од бронзе. Голијени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље.
Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала гвоздена и
земљана, и сатр их. Тада се сатре и гвожђе и земља и бронза и сребро и злато,
и поста као плева на гумну у лето, те га однесе ветар, и не нађе му се место; а
камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу“.

16
М. Миловановић, Хронологија Светог Aвгустина Хипонског

Августина сматрају зачетником ове дисциплине, она без сумње про-


жима корене Цркве који у том погледу сустичу космологију древних
народа.42
Његово дело О �ржави Божијој у први план ставља значај историје
која представља непрекидну борбу чији је циљ остварење Божијег
царства. У сваком од историјских раздобља се водила борба која је
уродила пропашћу царстава одметнутих од Бога. У истим појмовима
се разматра и пропаст Рима, којом се окончава шести еон, чиме би на-
ступило раздобље шаба�а.43 По тумачењу Преподобног Беде (Beda
Venerabilis) који је усвојио Августинову хронологију, оно тече упо-
редо са осталих шест представљајући њихову трансценденцију, што
говори у прилог тврдњи да ова матрица не представља линеарни по-
редак.44 Покушај да се црквеним оцима припише суделовање у појму
линеарног времена, који постаје доминантна хронологија тек са гре-
горијанским календаром новог стила,45 уродио је бројним противреч-
ностима и несувислим тврдњама. У сваком случају, матрица Светог
Августина је супротстављена модерном поимању које историју своди
на геометрију реалне праве.46 Код њега је по среди стваралачки чин
који успоставља континуитет историјског тока, оличен у неповрат-
ним и инoвативним збивањима од непроцењивог значаја за целину.

42
Артур Верслуис, Песма космоса: уво� у �ра�иционалну космологију, прев.
Зоран Лојаница (Београд: Езотерија, 2005), 130, белешка 18.
43 Августин, Ис�овес�и, 13.50–52: „Господе Боже, подај нам мир – ти који си
нам дао све – мир починка, мир шабата, мир без заласка! Јер све ће врло
добре и уређене ствари једном проћи, пошто буду досегле крај који си им
поставио. Биће то њихово вече као што су имале и своје јутро.
Но седми је дан без вечери, без заласка јер си га ти заветовао да траје до у
вечност. И као што си седмога дана узео починак и сам, саздавши већ дотле
своја врло добра дела, мада си чинио то при пуном мировању, и ми ћемо
такође – глас из твоје књиге – остваривши једном сва своја дела, у мери коју
одредиш ти, наћи починак у теби, у шабату вечног живота.
Ти ћеш се тако одмарати у нама, баш као што данас делујеш у нама. И наш
ће одмор бити твој у нама, као што су наша дела само твоја путем нас. Но
ти, Господе, делујеш и подносиш деловања без престанка. Не видиш ти у
времену, не делујеш у времену, нити се одмараш у њему, па ипак управо ти
чиниш могућим наш поглед у времену, саздајеш време само и починак на
крају времена“.
44 Beda Venerabilis, Chronicon de sex aetetibus mundi.
45 Милош Миловановић, Пи�ање клаен�ара у све�лос�и �ре�ања Ср�ске
�равославне цркве (Београд: Metaphysica, 2020). (у штампи)
46 Miloš Milovanović, “The traditional history in terms of complex systems”, in
The Sixth Conference on Information Theory and Complex Systems – TINKOS 2018,
Beograd, June 18–19, 2018 (Beograd: 2018), 1–2.

17
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

У том погледу, реч је о литургичком времену богослужбеног обреда


чији израз представља иконографија византинског стила.47
Њеним дометом се сматра пасхално правило, установљено од-
редбама Никејског сабора, које је објединило соларни календар Рим-
ског царства са лунисоларним системом јеврејске Пасхе у појмовима
недељног празника. Недеља означава пресудни чинилац никејске пас-
халије, представљајући искорак у односу на седмицу Јевреја који су
празновали шаба�. Исти је обичај био присутан и у Риму до 4. века,48
па Свети Августин такође поистовећује Божије царство са суботњим
даном.49 Установљењем осмог дана пак,50 седмо раздобље поприма
значај средњевековног периода којим је доминирала Византинска
царевина.

6. Византинска ера

Хиљадугодишње царство Византије, којим је обележено седмо раз-


добље, разрадило је до танчина хронолошку матрицу која недељним
данима приписује историјске периоде у трајању од по хиљаду годи-
на. Установивши еру од постања чија је епоха 5508. година пре н. е,
она свој врхунац достиже на истеку седмог миленијума 1492. године
– што би одговарало значају који је Августин приписивао окончању
шестог еона. Међутим, упечатљива је чињеница да ова хронологија
односи превагу над осталим системима средином 9. столећа чиме се
47 Konstaninos D. Kalokyris, “Byzantine iconography and ‘liturgical’ time’”,
Eastern Church Review, 1, 4 (1967): 359–363.
48 Daniel J. Boorstin, The Discoverers (New York: Random House, 1983), 14:
„По Тациту, субота се прославља Сатурну у част будући да од седам звезда
које владају људским делатностима Сатурн господари највишом сфером и
поседује прворазредну моћ“.
49 Свети Августин, С�варање све�а и време, прир. и прев. Небојша
Здравковић (Београд: Службени гласник, 2018), 123: „Крстиће га Амвросије,
милански епископ, познат по речима које ће затим постати изрека: ‘Када си
у Риму, чини као Римљани’. Тако је Амвросије, наиме, одговорио на питање
неког младића да ли треба да благује у суботу како је то онда било у Милану
или у недељу како се то чинило у Риму“.
50 Михаил Федорович Оксиюк, Эсхатология св. Григория Нисского. Истори-
ко-�огматическое иссле�ование (Киев: Типография Акционерного общества
“Петр Барский в Киеве”, 1914), 497: „Тако се срећу у јединственој тајни дан
први и дан осми који се поклапају у недељу. То је истовремено и први и осми
дан, дан улажења у вечност. Седмодневни циклус завршава се божанским
миром; са њим је граница овог циклуса – недеља, дан стварања и поновног
стварања света“.

18
М. Миловановић, Хронологија Светог Aвгустина Хипонског

подудара са покрштавањем Словена.51 Колики је пак уплив словен-


ског наслеђа у њено успостављање је питање које остаје нерасветље-
но, мада се претпоставља да сеже знатно даље од преузимања уста-
новљене матрице.52 Ову тезу потврђује миленаризам Срба и блиских
народа, који обухвата више древних елемената у поређењу са грчким
или јеврејским.53
Истек седмог миленијума је заиста био прожет посве особеним
гледиштима,54 која су била посебно јака управо међу Словенима.55
Она су се испољила у томе што је пасхално правило рачунато само
до 1492. године када истиче седма хиљада година од постања.56 На
крају непотпуне пасхалије је писало: „Tу страх, ту туга, ако је овај круг
у Христову распећу, ово лето и на концу јавља се, у њему је и светски
твој долазак“.57
За владавине великог кнеза Ивана III Васиљевича (Иван III Васи-
льевич), сазван је септембра 1492. године у Москви црквени сабор
који је, надопунивши пасхални прорачун, означио почетак осмог ми-

51 Радивој Радић, Друго лице Визан�ије (Београд: Еволута, 2014), 234.


52 Драган Јацановић, Ср�ско кален�арско знање у е�ској наро�ној �оезији
(Рача: Центар за митолошке студије Србије, 2000), 14–15.
53 Трајан Стојановић, „Структурне основе миленаризма код Јужних Словена
у XVII и XVIII веку“, прев. Зорица Хаџи-Видојковић, у Зборник Ма�ице ср�ске
за �руш�вене науке, 120 (2006): 21–34; Traian Stoianovich, „Les structures
millénaristes Sud-Slaves aux XVIIe et XVIIIe siècles“, in Actes du premier congrès
international des études Balkaniques et Sud-Est Européennes Sofia, 26 août – 1
september 1966, III, Histoire (Ve – XVe ss.; XVe – XVIIe ss.) (Sofia: 1969), 809–819.
54 Сима М. Ћирковић, “Крај века – Крај света: стрепње и ишчекивање код
Срба у вези са 7000. годином”, Југословенски ис�оријски часо�ис, 24,1–2
(1996): 11–24.
55 Николай  М. Карамзин, История Госу�арства Российского, (Санкт-Петер-
бург: Издание И. Эйнерлинга, 1842), 2.6.8-9: „Осим спољашњих опасности и
непријатеља, млади Иван био је принуђен да унутар државе надвлада општу
клонулост духа, некакво слабљење и дремеж душевних сила. Истицала је сед-
ма хиљада година од стварања света према грчким хронолозима: сујеверје је
са њеним крајем очекивало и крај света“.
56 Ђорђе Сп. Радојичић, С�ари ср�ски књижевници XIV-XVIII века: рас�раве и
чланци (Београд: Југоисток, 1942), 30: „Пасхалија јеромонаха Данила из 1394.
године завршава се седамхиљадитом годином од постања. Испод ње пише:
‘Ту конац лета’.“
57 Даниил Осипович Святский, “Очерки истории астрономии в Древней
Руси“, у Историко-астрономические иссле�ования, 8 (1962), 73: „...зде страх,
зде скробь, аки в распятии Христове сей круг бысть, сие лето и на конце
явмся, в нем же и всемирное Твое пришествие“.

19
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

ленијума.58 У новообновљеној пасхалији, за Ивана III се каже да је го-


сподар и самодржац целе Русије: нови цар Константин у новом гра-
ду цара Константина – Москви – што је све скупа имало неизмеран
значај. 59 Обнова пасхалног правила није, према томе, представљала
пуко исписивање календара за наредни период. Био је то пре свега
апокалиптични расплет указивањем на могућност да се наново сабе-
ру елементи који су већ стремили распаду.60 Освитом осмог миле-
нијума, ширило се уверење да Русији није суђено да пропадне него да
постане царство будућег еона. Византинска ера се одржала до краја
17. века, када је укинута указом руског цара Петра Великог (Пётр Ве-
ликий) – чиме је смењује линеарна хронологија новог стила.61

7. Естетика постмодерне

Историју модерне науке Емил Мејерсон (Émile Meyerson) сматра про-


гресивним остварењем темељне склоности у људском мишљењу која
различитост и промену своди на истоветност и сталност.62 Он овај
тренд, чији израз представљају закони одржања у физици, назива ели-
минација времена будући да одговара његовом свођењу на параме-
тар линеарног континуума.63 Модерна наука је према томе лишена
временског дојма, што такође важи и за хронологију новог стила која
историју своди на геометрију реалне праве.
Свети Августин не само да не подржава овај режим, већ му се
делатно супротставља. Његова парадигма апофатичког богословља
приступа онтологији с дужним поштовањем, што је чини изразом
зрелог мислиоца. Својим поимањем историјске хронологије, он без
сумње ступа на траг постмодерне науке установљене током 20. ве-

58 Карамзин, История Госу�арства Российского, 222-223.


59 Андрей Николаевич Зелинский, Конструктивные принципы �ревнерусско-
го кален�аря (Москва: Подворье Русского на Афоне Свято-Пантелеймонова
монастыря, 1996), & 26.
60 Алексеј Лосев, Дијалек�ика ми�а, прев. Илија Марић (Београд: Zepter
Book World, 2000), 79: „Апокалиптичка очекивања у прошлости објашњавају
се управо згушњавањем времена, блиским довршењем времена које се
затим растаче. Време, као и простор, има �ре�ибе и �робоје“.
61 Бранислав Скробоња, О рачунању времена и �равославном кален�ару
(Бања Лука; Београд: Романов; Бард фин, 2014), 82.
62 Émile Meyerson, Identité et réalité (Paris: F. Alcan, 1908).
63
Illya Prigogine i Isabelle Stengers, Novi savez: metamorfoza znanosti, prev.
Radmila Zdjelar (Zagreb: Globus, 1982), 264.

20
М. Миловановић, Хронологија Светог Aвгустина Хипонског

ка.64 У том погледу, Августин најављује физику комплексних система


којима је својствено време неповратних и иновативних збивања.65
Разматрајући Кунов (Тhomas Kuhn) аргумент о произвољности
естетског мерила у науци,66 Тибор Макан (Tibor Machan) се запитао
чиме образложити чињеницу да модерна наука показује тако скучен
репертоар квалитета који подразумева једноставност, симетрију,
елеганцију – али не и друге, неупоредиво присутније у савременој
уметности.67 Одговор је скопчан са елиминацијом времена, чиме се
наука одвојила од онтологије изгубивши мерило истине установљено
личним начелом.68 Парадигма Светог Августина, према томе, означа-
ва постмодерну естетику која доприноси целисходном утемељењу
уметности и науке. Време у том погледу представља пресудни чи-
нилац квалитета,69 што му придаје нарочити значај за хијерархијско
структуирање свести.

8. Закључак

Августинова хронологија је заснована на поимању времена у цркве-


ном предању, које такође налазимо код других отаца. Оригиналност
дела се огледа у исповедном стилу који изведеним закључцима при-
даје нарочиту тежину. Његова одлика је интроспективни субјект, што
представља пут ка Кантовом схватању да је време субјективни облик
свести.
Одбацујући линеарну и кружну хронологију које одговарају кре-
тању, Свети Августин потврђује геоцентрично становиште закљу-
чујући да је мера времена установљена личним начелом. Он га сматра
растезањем духа, што доводи у везу са фракталном геометријом за-

64 Stepen Edelston Toulmin, The Return to Cosmology: Postmodern Science and


the Theology of Nature (Oakland: University of California Press, 1982).
65 Illya Prigogine, From Being to Becoming: Time and Complexity in the Physical
Science (New York: W.H. Freeman & Co., 1980).
66 Томас Кун, С�рук�ура научних револуција, прев. Станиша Новаковић
(Београд: Нолит, 1974).
67 Tibor Machan, “Kuhn, paradigm choice and the arbitrariness of aesthetic
criteria in science”, Theory and Decision, 8, 4 (1977): 361–362.
68 Miloš Milovanović and Gordana Medić-Simić, “Aesthetical criterion in art and
science”, Neural Computing and Applications (2020).
69 Властимил Зуска, Ес�е�ика: уво� у са�ашњос� �ра�иционалне �исци­
�лине, прев. Маша Марковић (Сарајево; Загреб: University Press ; Synopisis,
2016), 88–91.

21
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

снованом на хијерархијској структури музике. Таквим ставом, Авгу-


стин ступа на траг постмодерне науке најављујући физику комплекс-
них система којима је својствено време неповратних и иновативних
збивања. На истоветан начин, он поима целокупну историју поисто-
већујући је са шестодневом Пос�ања, при чему њена раздобља пред-
стављају борбу за остварење Божијег царства. Филозофија историје,
чијим се зачетником Августин сматра, присутна је такође у С�аром
заве�у прожимајући корене Цркве који у том погледу сустичу космо-
логију древних народа.
Августинова матрица је развијена у виду византинске ере која да-
нима недеље приписује историјске периоде у трајању од по хиљаду
година. Ова хронологија односи превагу над осталим системима сре-
дином 9. века, што се подудара са покрштавањем Словена. Значај сло-
венског наслеђа за њено успостављање је остао нерасветљен, мада
се претпоставља да сеже знатно даље од преузимања установљене
матрице.

22
М. Миловановић, Хронологија Светог Aвгустина Хипонског

Литература

1. Agostino. De musica 2, Ordine, musica, belezza. Milano: Rusconi, 1992.


2. Аугустин, Аурелије. О �ржави Божијој. превео Томислав Ладан.
Загреб: Кршћанска садашњост, 1995.
3. Августин, Свети. Ис�овес�и. Превео Милан Тасић. Београд: Дерета,
2009.
4. Augustinus, Aurelius. „De genesi ad litteram libri XII“. In Sancti Aurelii
Augustini Opera omnia. Gaume: 1838.
5. Августин, Свети. С�варање све�а и време. Приредио и превео
Небојша Здравковић. Београд: Службени гласник, 2018.
6. Boorstin, Daniel J. The Discoverers. New York: Random House, 1983.
7. Верслуис, Артур. Песма космоса: уво� у �ра�иционалну космологију.
Превео Зоран Лојаница. Београд: Езотерија, 2005.
8. Venerabilis, Beda. Chronicon de sex aetetibus mundi.
9. Видосављевић, Александар. Археологија кален�ара. Београд: Логос,
2010.
10. Von Franz, Marie-Louise. Number and Time: Reflections Leading towards
a Unification of Depth Psychology and Physics. Evanston: Northwestern
University Press, 1974.
11. Von Leyden, Wolfgang. “Time, number and eternity in Plato and Ari­
stotle”. The Philosophical Quarterly, 14, 54 (1964): 35–52.
12. Галилеј, Галилео. С�иси у о�брану Ко�ерниковог сис�ема. Превела
Данијела Максимовић. Београд: Плато, 2010.
13. Гика, Матила. Филозофија и мис�ика броја. Нови Сад: Књижевна
заједница Новог Сада, 1987.
14. Зелинский, Андрей Николаевич. Конструктивные принципы древ-
нерусского календаря. Москва: Подворье Русского на Афоне Свято-
Пантелеймонова монастыря, 1996.
15. Зуска, Властимил. Ес�е�ика: уво� у са�ашњос� �ра�иционалне
�исци�лине. Превела Маша Марковић. Сарајево; Загреб: University
Press; Synopisis, 2016.
16. Јањић, Јован. Бу�имо љу�и: живо� и мисли �а�ријарха Павла.
Београд: Новости, 2016.
17. Јацановић, Драган. Ср�ско кален�арско знање у е�ској наро�ној �ое-
зији. Рача: Центар за митолошке студије Србије, 2000.
18. Карамзин, Николай М. История Госу�арства Российского. Санкт-
Петербург: Издание И. Эйнерлинга, 1842.

23
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

19. Kalokyris, Konstaninos D. “Byzantine iconography and ‘liturgical’ time”.


Eastern Church Review, 1, 4 (1967): 359–363.
20. Кун, Томас. С�рук�ура научних револуција. Превео Станиша
Новаковић. Београд: Нолит, 1974.
21. Лоски, Владимир. Огле� о мис�ичком богословљу Ис�очне Цркве.
Превели хиландарски монаси. Света гора: Манастир Хиландар, 2003.
22. Лосев, Алексеј. Дијалек�ика ми�а. Превео Илија Марић. Београд:
Zepter Book World, 2000.
23. Machan, Tibor. “Kuhn, paradigm choice and the arbitrariness of aesthet-
ic criteria in science”. Theory and Decision, 8, 4 (1977): 361–362.
24. Meyerson, Émile. Identité et réalité. Paris: F. Alcan, 1908.
25. Milovanović, Miloš and Gordana Medić-Simić. “Aesthetical criterion in
art and science”. Neural Computing and Applications (2020).
26. Milovanović, Miloš and Irena Kuletin-Ćulafić. “Vertical Time in Arts”. (у
штампи)
27. Milovanović, Miloš. “Geocentrism and heliocentrism as opposed para-
digmatic conceptions”. European Journal of Science and Theology, 9, 4
(2013): 31–45.
28. Milovanović, Miloš. “The traditional history in terms of complex sys-
tems”. In The Sixth Conference on Information Theory and Complex
Systems – TINKOS 2018, Beograd, June 18–19, 2018, 1–2. Beograd: 2018.
29. Миловановић, Милош. Пи�ање клаен�ара у све�лос�и �ре�ања
Ср�ске �равославне цркве. Београд: Metaphysica, 2020. (у штампи)
30. Миловановић, Милош и Вукашин Милићевић. „Вечност у једноме
сату“. Саборнос�, 2 (2008): 273–287.
31. Милићевић, Вукашин. „Десета недоумица Светог Максима Испо­вед­
ника и богословски проблем времена“. Теолошки �огле�и, 2 (2015):
257–289.
32. Оксиюк, Михаил Федорович. Эсхатология св. Григория Нисского:
Историко-�огматическое иссле�ование. Киев: Типография Акционе­
рного общества “Петр Барский в Киеве”, 1914.
33. Prigogine, Illya i Isabelle Stengers. Novi savez: metamorfoza znanosti.
Prevela Radmila Zdjelar. Zagreb: Globus, 1982.
34. Prigogine, Ilya. From Being to Becoming: Time and Complexity in the
Physical Science. New York: W.H. Freeman & Co., 1980.
35. Радић, Радивој. Друго лице Визан�ије. Београд: Еволута, 2014.
36. Радојичић, Ђорђе Сп. С�ари ср�ски књижевници XIV-XVIII века:
рас�раве и чланци. Београд: Југоисток, 1942.
37. Расел, Бертранд. Ис�орија за�а�не филозофије. Превела Душанка
Обрадовић. Београд; Подгорица: Нова књига, 2015.

24
М. Миловановић, Хронологија Светог Aвгустина Хипонског

38. Стојковић, Љиљана. „Интервју са патријархом Павлом: зло је скриве-


но у нама“. Профил, 8 (1997).
39. Стокић, Зоран. Newton versus Einstein: Њу�нов �ојам �рос�ора и вре-
мена. Београд: Алфа, 1994.
40. Стојановић, Трајан. „Структурне основе миленаризма код Јужних
Словена у XVII и XVIII веку“. Превела Зорица Хаџи-Видојковић.
Зборник Ма�ице ср�ске за �руш�вене науке, 120 (2006): 21–34.
41. Stoianovich, Traian. “Les structures millénaristes Sud-Slaves aux XVIIe
et XVIIIe siècles”. In Actes du premier congrès international des études
Balkaniques et Sud-Est Européennes Sofia, 26 août – 1 september 1966, III,
Histoire (Ve – XVe ss.; XVe – XVIIe ss.), 809–819. Sofia: 1969.
42. Святский, Даниил Осипович. “Очерки истории астрономии в Древней
Руси“. Историко-астрономические иссле�ования, 8 (1962): 9–82.
43. Скробоња, Бранислав. О рачунању времена и �равославном кален�а-
ру. Бања Лука; Београд: Романов; Бард фин, 2014.
44. Томић, Бојан. Физика у Шес�о�неву Василија Великог. Краљево:
Епархијски управни одбор Епархије Жичке, 2008.
45. Toulmin, Stepen Edelston. The Return to Cosmology: Postmodern Science
and the Theology of Nature. Oakland: University of California Press, 1982.
46. Ћирковић, Сима М. „ Крај века – Крај света: стрепње и ишчекивање
код Срба у вези са 7000. годином“. Југословенски ис�оријски часо�ис,
24,1–2 (1996): 11–24.
47. Хесиод. Теогонија. Превео Марко Вишић. Подгорица: Унирекс, 2008.

25
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Miloš Milovanović
Mathematical Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts,
Belgrade

CHRONOLOGY OF SAINT AUGUSTINE OF HIPPO

The author discusses Saint Augustine’s concept of time, elaborated first


of all in the 11th volume of the Confessions. Augustine dismisses both cir-
cular and linear chronology based upon movement, interpreting history in
the light of apophatic theology established through the dogma of the Holy
Trinity. In that sense, time represents an act of creation which establishes
continuity of the historical process characterised by irreversible and innova-
tive events. Therefore, the chronological matrix of Saint Augustine matches
liturgical time which is related to the complete history.
Key words: apophatic theology, liturgical time, Byzantine era, fractal ge-
ometry, complex systems, postmodern science

Прихваћено за објављивање на сас�анку


Уређивачко� о�бора 20. 10. 2020.

26
оригиналан научни рад udc 141.7(=163.41)(091)
271.222(497.11)-722.51-74 Сава, свети

Предраг Д. Милосављевић1
Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд;
Универзитет у Београду, студије при Универзитету, Историја и филозофија
природних наука и технологије, Београд

СКЛАД И САГЛАСЈЕ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ И НАУЦИ:


поводом осам векова од Законоправила
Светога Саве2
(I �eo)

Апстракт
Овај рад је настао као резултат дела истраживања светосавског
наслеђа посматраног кроз призму примене ареопагитског сраз­
мерског обрасца и успостављања друштвеног поретка заснованог
на принципима скла�а („согласја” или хармоније). Полазна осно­
ва истраживања је иницирана тежњом за ширим обухватом епи­
стемолошке анализе Законо�равила Све�ог Саве (1219) и српског
народног устројства које је из њега проистекло, као и узрока кон­
тинуалне посвећености српских стваралаца идеји хармоније. Циљ
рада је да прошири слику о основама и искуствима уграђеним у
наше средњовековно наслеђе и учење о начелу склада и сагласја
које се у српском народу кроз светосавље пренело све до савре­
меног доба. Сврха рада је да се кроз шире мултидисциплинарно
сагледавање прошири увид о основама и историјском обухвату
развоја идеје хармоније у стваралаштву српског народа, односно
вековне тежње да се успоставе складна мера и сагласје у духов­
ном развоју појединца и саборном односу народног, црквеног и
државног живота и деловања. Рад је посвећен обележавању осам
векова светосавља. С oбзирoм дa интeгрaлнa вeрзиja рaдa знaт­
нo прeвaзилaзи прeдвиђeни oбим, тeкст je хрoнoлoшки пoдeљeн

1 pmilosavljevic@gmail.com
2 Рад је проистекао из истраживања спроведених у оквиру научног пројекта
Теорија и �ракса науке у �руш�ву: мул�и�исци�линарне, образовне и међуге-
нерацијске �ерс�ек�иве (ОИ 179048, Минис�арс�во науке, �росве�е и �ехно-
лошког развоја, Република Србија).

27
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

у двa дeлa, прe и пoслe Другoг свeтскoг рaтa. Други дeo рaдa бићe
oбjaвљeн у слeдeћeм брojу часописа Phlogiston.
Кључне речи: Свети Сава, Законоправило, сразмера, склад, хармонија

1. Хармонија као начело српског стваралаштва

У српској историји и филозофији науке мало је пажње посвећено


идеји скла�а, сагласја или хармоније, као основном начелу које је у
сврху свога стваралаштва поставио велики број истакнутих српских
мислилаца, научника, истраживача и уметника. Још мање је познато
да је расадник поменуте идеје у српском народу био Свети Сава, који
је 1219. године према идеологији ареопагитског јерархијског обрасца
устројио Законо�равило (градско-црквени закон) и успоставио га
као темељ „богосразмерног” уређења међусобног односа српских
цркве, наро�а и �ржаве. Поменути законодавни основ је поред
осталих списа које су током времена начинили Свети Сава и његови
наследници, трeбало сваког слободномислећег Србина да усмери ка
спознаји себе, односно да га путем правде и сагласја приближи Богу
и припреми да душевно чист и духовно озарен, након овоземаљског
живота, закорачи у „Царство небеско”3 – хармонију небеског
поретка. Из тог разлога је будимљански епископ Теофил (13. век) уз
препис Законо�равила Све�ога Саве, начињен 1252. године,4 указао на
следеће:
„[...] Сваки пак учитељ, то јест, епископ или презвитер, или ини
ко учитељски чин држи, ако те књиге не упозна довољно, ни
сам за себе неће знати ко је. Али кад проникне у дубину бого­

3 Видети део текста у коме се за Светога Симеона и Светога Саву каже да


се и „после смрти неослабно брину за своје стадо, онај [Симеон] небесном
помоћи, а овај [Сава] божанственим и слатким учењем и духовним поспехом
упућујући све у царство небеско, показујући собом сваки узор [...]” (Живо�
Све�ога Саве, XI), као и део из Живо� Све�ога Симеона (VII): „[...] но тражећи
једино царства небеснога и његове правде, што и нађоше” – Доментијан,
Живо� Све�ога Саве и Живо� Све�ога Симеона, ур. Радмила Маринковић (Бе­
оград: Просвета/ Српска књижевна задруга, 1988), 115, 280.
4 Оригинал (протограф) Законо�равила Све�ога Саве чувао се у Манастиру
Жичи одакле је (како се претпоставља) нестао 1253. године, у време када су
Бугари заједно са Куманима девастирали манастир. Поред оригинала до да­
нас није пронађен ни најстарији препис Законо�равила (начињен према про­
тографу), за који се тврди (према сведочењу из „Милешевског рукописа”) да
га је 1252. године за потребе Будимљанске епархије (са средиштем у Мана­
стиру Ђурђеви Ступови) сачинио епископ Теофил.

28
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

надахнутих ових књига, као у зрцалу и сам ће се видети какав


је и какав треба да је, па ће и друге познати и научити [...]”.5
Како показују одељци појединих средњовековних списа, српско
стваралаштво указује на својеврсни заветни приступ учењу и друштве­
ној операционализацији и саборности Срба око идеје скла�а (начела
сагласја или хармоније), као сазнајног инструмента и водиље на „путу
спасења”, односно као својеврсног хришћанског обрасца у припре­
ми душе за савршени небески поредак (ред). Из тог разлога и код
јеромонаха Доментијана (13. век) запажамо речи које се односе на
Светога Саву и Светога Симеона, a које указују да „још док су били
живи на земљи бише написани на небесима, по речи апостола: ‘Они
који су добро служили, добар ред [чин] себи стекоше’ [Прва посла­
ница Тимотеју, 3, 13]”.6 Иако данас овакав поглед у сазнајном смислу
звучи нејасно, далеко и за већину ирационално и застарело, српско
наслеђе указује да се управо кроз једну такву идеју и логику живот­
ног (друштвеног) управљања тежило ка успостављању духовне цело-
ви�ос�и појединаца и целому�рене саборности народа.
Уносећи принцип хармоније у своје стваралаштво српски мисли­
оци су на светски пиједестал узнели учење о целини, а човечанство
уздигли на виши ред разумевања света и живота. Да поменуту тврдњу
не бисмо држали далеко од истине, за почетак је корисно да се под­
сетимо стваралаштва Николе Тесле (1856–1943), српског научника и
изумитеља, који је с разлогом јасно и недвосмислено указао да идеја
хармоније представља једну од основа са којом је приступио конци­
пирању свог високофреквен�ног високона�онског осцила�ора (бе­
жичног предајника):
„Највеће добро долази од техничког напретка који тежи
сје�ињењу и хармонији и мој бежични предајник је пре свега
такав [...]”.7
Не треба изгубити из вида да су поменути Теслин став и замисао
о примени начела сје�ињења и хармоније (који су довели до техно­
лошке револуције) приликом осмишљавања и реализације бежичног
предајника (до кога је дошао 1899. године у својој лабораторији у Ко­

5 Милорад Павић, ур., С�ари ср�ски за�иси ина��иси (Београд: Просвета/


Српска књижевна задруга, 1986), 34–35.
6 Доментијан, Живо� Све�ога Саве и Живо� Све�ога Симеона (XIX), 157.
7 Nikola Tesla, ”My Inventions”, Electrical Experimenter (1919). Текст на српс­
ком језику видети у Никола Тесла, Чланци, гл. ред. Александар Маринчић
(Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2006), 64.

29
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

лорадо Спрингсу),8 довели до кључног решења без кога човечанство


данас не би имало могућност остварења све�ског сис�ема бежичних
комуникацијa (радио-преноса, интернета и другог), односно развоја
�елеау�ома�ике и �елемеханике (даљинског управљања, сателита,
роботике и машинске/вештачке интелигенције и другог), као ни мо­
гућност развоја медицине засноване на примени високофреквен�-
них с�руја. У том погледу, звучи заиста зачуђујуће да Тесла скоро
комплетну конструктивну основу својих апаратура није утемељио на
вредностима према којима су га водиле узрочно-�осле�ичне основе
огледних резултата (како је уобичајено у савременој науци), већ је су­
протно томе свој инжењерски приступ свео на то да елементи њего­
вих апаратура превасходно задовоље „тачне хармоничне односе”. О
томе на непосредан начин сведочи следећи Теслин исказ:
„Мада се главно својство направа ове врсте заснива на чудес­
ним својствима кондензатора, посебни квалитети су резултат
ланчане спреге више кола када се води рачуна о �ачним хар-
моничним о�носима, као и свођењу на најмању меру губитака
услед трења и других узрока, што је био један од главних циље­
ва при конструисању”.9
Међутим, важно је указати, Тесла није „пусто острво” у вези са
идејом хармоније у српској култури; не, он је само један у низу „ду­
ховних оклопника” који су били свесни важности очувања склада у
животу и стваралаштву. Тесла је био само један од оних великана који
су поред мисаоне посвећености хармонији сматрали да општем очу­
вању природног склада доприноси и хармонија функционисања тех­
ничких решења, за која су наши мислиоци подразумевали да не треба
да служе само човеку као бићу, већ и општем одржању живота као
хармоничној појави (Иван Ђаја).
Поменута идеја се као стожер стваралаштва није случајно појави­
ла у глави славног српског изумитеља, већ је она била узвишени иде­
ал и плод културног обрасца из кога је наш изумитељ потекао, а због
кога су његов народ и његови преци страдали и истрајавали векови­
ма. Посматрано са историјског становишта, доћи до Тесле и његовог
непосредног сведочанства о �ехнологизацији начела хармоније, зна­
чи проћи кроз више векова српске борбе да се једна таква идеја и та­
8 Више видети у Предраг Милосављевић, „Геометријско-пропорцијске
основе Теслиних резултата истраживања из Колорадо Спрингса: пример
примене система непрекидне поделе, √ 6 , и музичке аналогије”, Phlogiston:
часо�ис за ис�орију науке, 24 (2016): 157–220.
9 Nikola Tesla, ”Electrical Oscillators”, Electrical Experimenter (1919). Видети у
Тесла, Чланци, 292.

30
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

кав поглед на свет очувају како у сазнајном, тако и у делатном оквиру


народног и културног бића (без обзира на све тешкоће кроз које су
пролазили српски народ и држава). Због тога и не чуди што је и наш
књижевник и нобеловац, Иво Андрић (1892–1975), такође из истог
разлога, у студији Његош као �рагични јунак косовске мисли, у вези са
хармонијом говорио на следећи начин:
„Карактеристика је свих духова да бар једним делом свога
духа и бар у једном делу свога живота неминовно �росањају
сан о висини као хармонији и судбини света као великој дра­
ми на чијој нас крајњој тачки поздравља потпуно блаженство
[...]”.10
Ни Андрић, као уосталом ни други српски ствараоци споменути
у овом раду (али и велики број оних које овај рад није обухватио),
све до краја свога живота и стваралаштва нису се одрекли хармоније
као принципа деловања, тo јест као основе и резултанте разумевања
живота и света. Андрићеву доживотну доследност идеји хармоније
запажамо у његовој постхумно објављеној молитви:
„Боже, не допусти да срце наше остане празно, [...] Дај нам
прав пут, са пролазним посртањима, а са миром и славом на
крају. И дај нам мудрости и храбрости, кад нам дајеш иску­
шења. И ма куда ишли и лутали, не �ај �а на крају ос�анемо
изван Твоје свеобимне хармоније, јер то сваке секунде, на сва­
ком месту, сваким делићем бића желимо”.11
Међутим, без дубљег разумевања појавности и историјске сло­
жености проблема и разлога због кога је српски народ свој културни
образац утемељио на заједничком „богосразмерном” деловању црк-
ве, наро�а и �ржаве, није могуће разумети ни дубоку укорењеност
начела сагласја (хармоније) у српском стваралаштву и тежње да се
такав поредак и дух саборности сачувају кроз векове. Подсетимо се
за тренутак само неких истакнутих Срба посвећених начелу хармо­
није и присетимо се њихових речи које су на различите начине посве­
дочиле о дубини сагледавања и разумевања хармоније као кључног
аспекта живота, науке и ствралаштва. Наиме, тама ропства особеног
за српску историју прве половине 18. века, изнедрила је нове снаге
које су на подвижнички начин наставиле да се бране принцип хар­
моније од заборава. Међу њима посебно место заузима јеромонах,

10 Видети у Иво Андрић, „O Његошу и Вуку”, у Уме�ник и његово �ело (есеји,


огле�и и чланци) (Београд: Просвета, 1985), 20.
11
Видети у Иво Андрић, „Немири од вијека”, Знакови �оре� �у�а (Београд:
Просвета, 1981), 20.

31
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

иконописац, илуминатор, песник и преводилац Гаврило Стефановић


Венцловић (1680–1749), који је без обзира на све животне тешкоће
које је делио са својим народом и црквом, остао доследан светосав­
ском духу утемељеном на доктрини изналажења �раве мере духовне
и сазнајне саборности. Иако често под притиском сиромаштва и ино­
верних, отац Венцловић издваја своје време како би народу подарио
стихове у славу праве, „вечите мере” – која све мери скла�но, а која је
Србима чинила вековни путоказ на путу уздизања душе и рода ка Бо­
гочовеку. И заиста, без околишања, Венцловић своју песму и назива
Похвала вечи�ој мери, у којој, између осталог, каже:
„[...] И све је то на свету постало врло угодно
за проводење нашега живота,
сву�а мери �охо�но;
зна се докле коме допирање и крај,
Што ли, за колико и докле ли што траје”.12
Да није реч о случајном одабиру теме – промишљању о „вечитој
мери” као основи сврховитог и складног учешћа у поретку света, Вен­
цловић сведочи у спису Зла�на сре�ина, написаном око 1743. године.
И у овом случају, који одише духом старе синтезе античке и хришћан­
ске мисли, наш свештеник је непосредан приликом одабира назива за
један од својих списа, у коме говори о „сврх мери” и о томе да је без
ње немогуће свако деловање. Венцловићеви стихови нас усмеравају
ка старом средњовековном идеалу сједињења старе и нове учености,
која је за циљ имала успостављање духовног склада и смерности у уз­
дизању ка божанском:
„[...] Ама што и пре рекох – нема ништо сврх мере да не буде
чињење ни сношење; ни непокретно, а ни баш равно [...]”.13
На другој страни српства („славинства”), у Далмацији, значајно
место имао је Руђер Јосип Бошковић (1711–1787), истакнути дубро­
вачки филозоф, математичар, физичар и астроном, који се током 18.
века поред науке успешно бавио и песништвом и дипломатијом. У
својим делима Бошковић није разматрао само основе односа целине
и �ела, односно њихово незаобилазно присуство у обликовању света
и посредовању између �уше и ма�ерије (доводећи их притом у везу
са законом кон�инуи�е�а и а�рак�ивно-ре�улзивним карактером
деловања природе, са природом магнетизма, електрицитета и про­
стирања звука), већ и различите аспекте везе је�накос�и (симетрије)
12 Гаврил Стефановић Венцловић, Црни биво у срцу: леген�е, бесе�е, �есме
(Београд: Просвета, 1966), 147.
13 Ibid., 334.

32
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

и хармоније. Наиме, како би разумео принцип хармоније и поретка


сила у свету, Бошковић је покушао да стекне увид у међусобни однос
целине и �ела, који је посматрао кроз призму односа �уше и �ела, то
јест кроз начин и врсту сједињења ма�еријалних и нема�еријалних
основа и сила природе. У књизи Теорија �риро�не филозофије (Theoria
Philosophiæ naturalis, 1758) Бошковић одбацује Лајбницову (Gottfried
Wilhelm Leibniz) теорију „предодређене хармоније”, указујући при­
том на важност положаја који нематеријалне силе заузимају у оквиру
материјалних структура:
„525. Што се тиче разлике душе од материје и начина на који
душа у телу делује, одбацивши теорију Лајбницових следбени­
ка о хармонији која је предодређена, ја сам се тиме позабавио
већ у првом делу почевши од броја [с�ава] 153 [...]
526. Овде пре свега поново бива сасвим јасно колика је разли­
ка између тела и душе и између онога што приписујемо теле­
сној материји и онога што осећамо да припада духовној суп­
станцији [...]
527. У нашој супстанцији у којој живимо ми у свом најдубљем
осећају и рефлексији искуствено осећамо и препознајемо
двојаку врсту операција, од којих једну називамо осећањем, а
другу мишљењем и хтењем [...]
531. Надаље, веза између душе и тела, коју називамо ује­
дињењем, има три међусобно различите врсте закона, од
којих су две сасвим различите и од оне врсте закона која по­
стоји међу тачкама материје, док се трећа врста само донекле
с њом поклапа, али се у много већој мери од ње веома раз­
ликује, тако да та врста стоји далеко од сваког материјалног
механизма. Прве две по реду односе се на локална кретања
нашег органског тела или радије на неки његов део, било да је
ту реч о неком врло ретком флуиду, било да је реч о чврстим
нитима, и на нелокална кретања, која су у правом смислу ду­
ховна кретања нашег духа, као што су подстицање идеја и чина
воље. Једном и другом врстом закона неке чисто духовне чини
подстичу нека телесна кретања, и обратно, и једна и друга вр­
ста тражи између осталог одређен међусобни положај делова
тела и одређен положај душе према тим деловима. Наиме чим
услед веће повреде органског тела дође до поремећаја тог
узајамног положаја делова, престаје одржавање тих закона и
они више не делују ако је душа смештена негде далеко изван
тела [...]”.14
14 Ruđer Bošković, Teorija prirodne filozоfije (Zagreb: Sveučilišna naklada Liber,
1974), 248, 250–251. Такође видети Appendix, Ad Metaphysicam pertinens
de Anima, & Deo, у Rogerio Josepho Boscovich, Theoria Philosophiæ naturalis

33
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Са Бошковићем, српска научна мисао започела је свој поход ка


очувању учења о складу (хармонији) у раздобљу које се надовезало
на епоху научне револуције – прелазног раздобља ка ери развоја ин­
дустријског друштва.
Важно место у разумевању улоге коју хармонија има у динамич­
ком структурирању света имало је дубље сагледавање природе и
везе времена и �рос�ора. У додатку своје књиге Теорија �риро�не
филозофије, Бошковић указује да се особине простора и времена ни­
како не могу разлучити само на основу увида проистеклих из чулног
искуства, у вези с чим је изнео следећи став:
„18. У претходној смо допуни говорили о простору и времену
у себи. Преостаје да се у вези с њима дотакнем питања како
их ми спознајемо. Ми никако не можемо непосредно спознати
преко својих чула оне стварне начине постојања нити их може­
мо разлучити једне од других [...]”.15
Принцип непроменљивости и спознају чинилаца простора и вре­
мена Бошковић доводи у везу са правилним разумевањем и улогом
система размера, односно са међусобним односом величина и раз­
мака средишта сила („непротежних тачака”), у вези са којима наш ис­
такнути научник уводи појам скла�а и, уједно, износи став по коме је
све што је скла�но, у исто време и је�нако:
„21. Пре свега треба истаћи да из тог принципа непроменљи­
вости оних ствари, променa које не запажамо чулима, произ­
лази она метода коју примењујемо у упоређивању међусобних
величина неких размака, где оно што узимамо као меру сма­
трамо непроменљивим. Ту се служимо принципом: све што је
једнако истој ствари једнако је међу собом, из чега произла­
зи и други принцип који се односи на исту ствар: све што има
једнаке множиоце или што има једнаку меру једнако је међу
собом. И коначно: што је складно, то је једнако [...]”.16
Наиме, једну од значајних ставки у погледу Бошковићевог разуме­
вања односа сила у свету, поред система хармоније, имао је и систем
је�накос�и (симе�рије). Истакнути Дубровчанин је указао да је чак
и филозофима било тешко да спознају узрок који кроз видљиву (чул­
ну) промену „крњи једнакост” на којој се заснива општа геометрија

redacta ad unicam legem virium in natura existentium (Venetiis: Ex Typographia


Remondiniana, 1758): 525, 526, 527, 531.
15 Ibid., 273, „O prostoru i vremenu kako ih mi spoznajemo”.
16 Ibid., 274.

34
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

природе.17 Поменута непознаница чинила је кључно питање у успо­


стављању везе симетрије и хармоније у свету. Када је реч о препозна­
вању чулних основа (система) хармоније и дисхармоније, Бошковић
њихову спознају покушава једним делом да објасни геометријом про­
стирања звука (на коју се своде односи и брзине осциловања звучних
таласа кроз материју):
„504. [...] Ако би било нужно потпуно решити како да се зада­
ном еластичношћу флуидног медија објасни ширење таласа,
затим да се објасни однос између брзине осцилације од кога
на различите начине зависе сви тонови, хармонија и дисхар­
монија, а и сва музичка уметност, а онда и да се објасни време
у коме се из заданог места талас шири на задану удаљеност,
тада ствар постаје заиста врло тешка, посебно ако је тре­
ба објашњавати без неких помоћних начела и произвољним
хипотезама”.18
Борба да се схвате принципи успостављања међусобног односа
структуре и интензитета сила, односно да се разумеју принципи сра-
змерја које свет држи на окупу, представљало је посебан изазов за
српске мислиоце и својеврсни идеал о очувању и свесном учешћу у
хармонији света. Тако, на пример, српски физичар и писац, руски ака­
демик, професор и ректор Универзитета у Харкову и аутор прве књи­
ге о метеоритима на свету Атанасије Стојковић (1773–1832), у првом
уџбенику физике објављеном на српском језику (1801. година)19 своје
речи усмерава у првацу уздизања ка Богу, то јест ка истини и закони­
ма утемељеним на „сразмерју” којим је „свезана читава природа”,
обраћајући се притом на следећи начин:
„Према теби ја се сад уздишем, о вечна истино, законе твоје
које си вечно природи дао, тражим. Ја �ражим сразмерје,
којим си Ти цели овај света ланац премудро свезао, при че­
стицама здања твојега стојим, смелим оком оно расуђујем и
свуда проналазим величанство, премудрост и силу твоју. О, Ти
невидљиво Суштаство, које си над милионима милиона свето­
ва силни Престол твој положило, Творче и Оче целога света,
17 Ibid., 275. Такође, видети одељак „Supplementa. II, De Spatio, ac Tempore,
ut a nobis cognofcuntur”, у Rogerio Josepho Boscovich, Theoria Philosophiæ
naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium (Venetiis: Ex
Typographia Remondiniana, 1758): 22.
18 Ibid., 235. Видети одељак „Pars tertia”, у Rogerio Josepho Boscovich, Theoria
Philosophiæ naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium
(Venetiis: Ex Typographia Remondiniana, 1758): 504.
19 Атанасије Стојковић, „Пред тајнама природе”, Арис�и� и На�алија/Фиси-
ка (Београд: Нолит, 1973), 227.

35
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

уразуми дух наш да бисмо ми, расуђујући дела твоја, свуда


проналазили савршенства твоја и на сваком месту Тебе гледа­
ли! [...]”.20
Потребно је нагласити да Стојковић не говори о било каквом „сра­
змерју” већ о оном савршеном, из кога проистиче склад не само у
погледу природних релација, већ и духовних категорија, међу које
спада и међусобни однос врлине, разума и среће, односно, живо�а
и смр�и, указујући да таквим складом неминовно управља биће чија
способност превазилази сваку могућност људског расуђивања и
ствралаштва:
„Врлина је правило према којем треба расуђивати о свим људ­
ским делима. Њу испуњавати и ка даљем савршенству у њој
ходити обавезује нас разумни закон. Али она на овом свету не
налази одговарајућу јој срећу. Мора, дакле, после овога живо­
та доћи други, у коме би се човек могао све више и више при­
ближавати врлини и у којем би врлина и срећа у нај�рецизнијем
сагласју (Хармонији) морале доћи. Према томе, неопходно је
да постоји некакво биће које ће управљати овим складом и у
чијој се власти налази свака могућа срећа [...]”.21
Појам хармоније наши великани уносе и у борбу српског народа
за слободу и обнову националног идентитета (с краја 18. и почетка 19.
века). Свој допринос у том погледу дао је и Доситеј (Димитрије) Обра­
довић (1739–1811), српски просветитељ и реформатор, један од осни­
вача и професора Велике школе (1808), први „попечитељ просвете”,
чија се улога у устаничкој Србији огледала и у узношењу светосавске
идеје која је хришћанску мисао довела у везу са свеопштом хармо-
нијом („согласјем”) и животним сје�ињењем �рав�е и �ош�ења (као
етичком одразу хармоније). Доситеј се о томе изразио у делу Езо�ове
и �рочих разних басно�ворцев:
„Христос спаситељ христјаном заповеда да просе од бога все-
о�ш�е согласије [хармонију] и соје�ињеније у познању јединога
преблагога бога творца, у правди, поштењу и добродјетељи”.22
Сазнајну градицију коју хармонија има у успостављању живота,
Доситеј описује и када је у питању заједништво �уше и �ела, указујући

20 Ibid., 117.
21 Атанасије Стојковић, Кан�ор или о�кровење еги�а�ских �ајни (Рума:
Градска библиотека; Сремски Карловци: Каирос, 2008), 173–175.
22
Доситеј Обрадовић, „Лав и бикови и лисица”, у Сабрана �ела, I (Београд:
Просвета, 1961), 425.

36
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

да до њега долази управо у „савршеној хармонији”, као нужности


која „свакоме своје даје”:
„Моје је мудрованије о чловеку доста познато, зато се не
бојим да ме ко овде не прими за каква жестока предикатора
који хоће да је човек сав и само дух. Не, то нити је потреба,
нити је пак могуће док смо с телом заједно. Но ово је и нужно
и возможно: да се сваком своје даје. И, на ови начин бива у
нами совершена хармонија илити согласије сла�чајше небесне
музике”.23
С почетка 19. века, начело сагласја или хармоније враћа се на ве­
лика врата у живот учене Србије. Свој допринос у том погледу дају
српски владика и песник Лукијан Мушицки (1777–1837) и Симеон
(Сима) Милутиновић Сарајлија (1791–1847), истакнути српски песник,
путописац, историограф, лингвиста и учитељ Његошев, чија мисао
није остала равнодушна у погледу помена целине, сразмере, скла�а и
равно�еже. У песми Глас (х)арфе шиша�овачке..., написаној у мана­
стиру Шишатовац (1821), владика Мушицки нас суптилно враћа „му­
зама” (античкој мудрости) и узношењу ка поштењу, за које каже да
води хармонији разума („ума”) и осећања („срца”), то јест да јача оно
„дивовско” или херојско (узвишено) у човеку:
„Изображење народу наравствену
Моћ даје, јача груба исполина.
Во�и в согласје [хармонију] ум и срце.
Дарове муза присвоји роду [...]”.24
Тежња за успостављањем согласја (хармоније или склада) у соп­
ственом деловању и разумевању света, чинила је кључну основу за
препород народа и његово поновно укључивање у саборни поредак,
као предуслов успешне организације Срба у борби за ослобођење од
туђина (иноплемених и иноверних). У свом делу Сербијанка (1826),
Милутиновић поставља питање да ли је и колико мудро не снисходи­
ти „скнаду” – уређености. Наиме, када говори о природи уређења,
Милутиновић подсећа да се „сразмерјем” (које се налази у темељу
„скнада”) одржава равно�ежа у свету:
„А мудро ли не снисходит скнаду [уређености]?
Ког цијелост и без уда опста;
Љубавно л’ је узајмљиват оно,
Што не вољет да се игда врати? [...]
23 Доситеј Обрадовић, „Брат и сестра”, у Сабрана �ела, I (Београд: Просвета,
1961), 570.
24 Лукијан Мушицки, Моје с�руне (Београд: Службени гласник, 2010), 81.

37
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Сразмеријем држи с’ равновјесје [равнотежа],


Нит’ ће итко принудит генија, [...]”.25
Светосавски пут којим су снажно и смерно корачали владика Му­
шицки и Сима Милутиновић, узнео је и додатно осветлио владика Пе­
тар II Петровић Његош (1813–1851), који се у религијско-филозофском
спеву Луча микрокозма (посвећеном Сими Милутиновићу Сарајлији,
1845. године), враћа на светосавско начело трајања (континуитета)
и уједно нас подсећа на узвишени средњовековни идеал симфоније
античке и хришћанске учености – у чијој се основи неприкосновено
налазила спознаја о ре�у и хармонији (складном поретку небеских и
земаљских сила – умних снага). Одјеке таквог доживљаја живота и по­
ретка у предаји (баштињењу) знања одсликавају следеће Његошеве
речи:
„Ово грко насље�ије љу�ско
човјек чојку, човјек себи дава,
најсретњи га из ништа стварају
ра�и смр�не �ужне армоније [...]”.26
Како не бисмо остали у недоумици или заблуди у вези са чињени­
цом да је учење о хармонији („согласју”) заиста представљало темељ
српске културне доктрине, која се преносила са колена на колено
(међу Србима посвећеним стваралаштву), говори и Његошево писмо
упућено своме учитељу Сими Милутиновићу, у коме наш владика себе
поистовећује са божјом твари чији је основни задатак да �о�ражава
о�ш�е согласје. Јасно и без сувишних објашњења, Његош у светосав­
ском духу изјављује:
„Мрави, позвати на биће творцем, састављају своја искустве­
на мравишта, и пчеле великољепне своје палате. И ја, као твар
умна створитеља, треба согласју о�ш�ем да подражавам!”.27
И заиста, Његош је за свога живота то подвижнички и учинио. По­
ред тога што је хармонију довео у везу са античким наслеђем, он је у
својој поеми Луча микрокозма основу небеске хармоније, као и улогу
размере (као стуба или стожера уређења), довео у везу са општим
законом природе, са основама „електризма” и магнетизма. Међу
25 Симо Милутиновић Сарајлија, „Великачка малешност” (1826), у Сербијан-
ка (Београд: Српска књижевна задруга, 1993), 42.
26
Петар Петровић Његош, Горски вијенац. Луча микрокозма (Цетиње: Обод;
Београд: Просвета, 1980), 139.
27 Петровић Петар Његош, „Писмо 67 – ‘Сими Милутиновићу’, Цетиње, 24.
јуна 1845. године”, у Изабрана �исма (Цетиње: Обод; Београд: Просвета,
1981), 124–125.

38
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

сведочанствима која непосредно говоре о оваквом Његошевом до­


живљају и разумевању ре�а у све�у, налази се и следећи поетски
конструкт:
„[...] Чујем гласе бесмртне музике
и небесну њену армонију
која сладност благодатну лије;
глас њен моју душу забуњену
божанственим стреца елек�ризмом [...]”.28
Односно, када су у питању ре� и размера, о томе сведоче следећи
Његошеви стихови:
„[...] Око горе престолодржеће
четири су горе од алмаза,
превисоке, у �равилном ре�у;
из њих бију четири фонтана
са живошћу пламтећих лучах;
дебели су њихови стубови у �равилном �о�ижу размјеру
у опширну небодршца сферу [...]”. 29
Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 19. века на
путу континуитета и очувању учења о хармонији, значајан прегалац
био је филозоф и политичар Милан Кујунџић Абердар (1842–1893). У
свом уводном говору, под називом Све� хармоније, који је одржао
приликом ступања на место професора филозофије у Великој школи
(6. фебруара 1866. године), Абердар је хармонију довео у везу и са
структуром спознаје света, наглашавајући притом, попут Бошковића,
Милутиновића и Његоша, важност размере („одношаја”), то јест раз­
умевање релација међу сазнајним категоријама:
„15. [...] Ту је народ у слици казао судбину познавања нашег.
Горњи свет, то је свет апсолутнога, свет поезије и вере. Доњи
свет, то је свет покушаја, свет предпоставака, свет будућности
научне. Средњи свет, то је свет науке.
Шта је друго наука него уређено знање. Шта је друго знање
него уређене примете. Шта је друго ред примета него о�но-
шај. Наука о апсолутном дакле и није наука, – само најчис�ији
о�ношаји кадри су били од математике створити најсталнију
науку [...]”.30

28 Његош, Горски вијенац. Луча микрокозма, 148.


29 Ibid., 160.
30
Милан Кујунџић, Све� хармоније – чи�ао као �рис�у� к својим филозо-
фијским �ре�авањима у Великој школи у Београ�у, 9. фебруара 1866 (Београд:
Државна штампарија, 1866), 8.

39
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Појам и везу размере и хармоније Аберадар своди и на ниво


општег друштвеног деловања, које поистовећује са принципом је�ин-
с�ва и уну�рашњег живо�а ма�ерије, о чему се у свом говору изра­
зио на следећи начин:
„17. [...] Одношаји човека свесног спрам породице, спрам дру­
жине, спрам човечанства постају сад само излагање најс�ал-
није хармоније између потребе појединога који у друштво сту­
па и потребе свију скупа који друштво одржавају [...]
26. [...] Је ли снага родила материју, је ли материја родила сна­
гу. То питање далеко је од нас. За нас је снага �ринци� је�ин-
с�ва, унутарњи живот материје, за нас су покрети материје мо­
дификатори тога унутарњег јединства. Х а р м о н и ј а њихова
довољна нам је да разумемо себе [...]”.31
С друге стране, у студији Кра�ак �регле� хармоније у све�у, I. Срце
или Наука о осећању, из 1867. године, Абердар је претпоставио да спој
снаге (енергије) и ма�ерије такође представља одраз закона хармо­
није, што је изложио указујући на следеће:
„72. [...] Нити има у природи материје без снаге, нити снаге без
материје.
73. И пошто обе ове стране, оба лица тако рећи, само једну
ствар чине, то је нераз�војна хармонија њихова највиша стал­
ност у појавама природним до које долазимо, то је највиша
истина њезина.
74. [...] Снага пак представља начело недељивости, јединства
[...] Највиши закон дакле у сталности појава природних може
се назвати: ј е д и н с т в о у м н о г о с т р у к о с т и , или једном
речју х а р м о н и ј а ”.32
У свом другом спису, из 1872. године, под називом Кра�ак �ре-
гле� хармоније у све�у, II. Наука о свес�и, Абердар хармонију доводи
у везу и са развојем свес�и, указујући на то да она представља њен
трећи ступањ (под којим је уједно подразумевао и градацију целине),
о чему непосредно говоре следеће његове речи:
„[...] На првом је ступњу свест у стању ускога непотпуног једин­
ства, – њезина грађа још није довољно нагомилана, нити је раз­
ликовање њезиних делова потпуно.

31 Ibid., 11.
32 Милан Кујунџић, Кра�ак �регле� хармоније у све�у, I. Срце или Наука о
осећању (Београд: Државна штампарија, 1867), 39.

40
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

На другоме стању појављује се свест у богатству својих засеб­


них одељака, – разликовање делова њезиних јасно је, али без
потпуног сложаја, без потпуне везе и јединства.
На трећем ступњу долази спајање потпуних и јасних одељака у
сталну свесну целину, у хармонију [...]”.33
У тренуцима среће и бола, српски ствараоци су своју душу често
усмеравали ка појму склада (хармонији), који им је давао наду у бољу
будућност и трајање испуњено смислом. Када је у питању сагледавање
односа среће и туге, односно живота и смрти, српски лекар и песник
Јован Јовановић Змај (1833–1904) такође се може сврстати међу ве­
ликане чије дело у потпуности сведочи о таквом приступу. Наиме, у
својој збирци песама Ђулићи увеоци (LIII), написаној током прве поло­
вине седамдесетих година 19. века – која говори о болној страни жи­
вота и љубави (проистеклој из смрти његових супруге и деце), наш ис­
такнути родољуб је кроз истанчани поетски израз довео у везу појам
хармоније са циклусом („кругом”) опозитних унутрашњих гласова,
који су пратећи и наговештавајући потресну судбину, испунили његов
и живот његове породице:
„Појте, појте, весел’те се,
Та то мени ништ’ не смета!
Јер се мени тако чини
Да вас гледам с друга света.
Појте, појте својој срећи,
Не дајте је из свог круга!
Само срећа нек је права,
Као што је моја туга.
Усклик ваша радовања
Жице срца моја њија, —
Гласи среће, — гласи бола, —
Па ипак је хармонија”.34
Хармонија је очигледно представљала оно прибежиште у оквиру
кога су осетљиве српске душе тражиле утеху и тежиле смислу живота
и оправданости судбине, али и вере у трајање испуњено љубављу и
стваралаштвом.
Током осамдесетих година 19. века, анализи и разумевању идеје
симетрије и хармоније приступио је и истакнути српски филозоф и
песник Лаза Костић (1841–1910), који је српској култури (као камен
33 Милан Кујунџић, „Наука о свести”, Кра�ак �регле� хармоније у све�у, II.
Наука о свес�и (Београд: Државна штампарија, 1872), 10.
34 Јован Јовановић Змај, Песме: лирске, мисаоне, ро�ољубиве, прир. Б. Петро­
вић, (Нови Сад, Матица српска, 1984), 275.

41
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

темељац) несебично даровао можда најзначајнији европски трактат


који се односи на хармонију као основно начело живота и ствара­
лаштва. Наиме, у свом делу Основно начело (1884), Костић је указао да
су до тада прихваћена објашњења симе�рије била донекле погрешно
и непотпуно схваћена јер, како је истакао, „непрестано се хтело да се
симетрија схвати као идеја, уместо да је просто посматрају као поја­
ву”. Тако је у вези са симе�ријом навео и следеће:
„И заиста, симе�рија је �ојава, исто као и светлост, топлота,
звук, исто као појаве хемије и механике, магнетизма и елек­
трике и њоме влада исто основно начело које је у овим”.35
Костићева објашњења начела и одређености размера следе пут
спознаје Руђера Бошковића и његовог концепта структуралне зако­
номерности динамике и хармоније а�рак�ивно-ре�улзивних сила:
„У симетрији се паралелограм снага појављује чулима, оку или
уху. У ње влада ис�о начело што у динамици удешава притег и
одбој, а�ракцију и ре�улсију, центрипеталну и центрифугалну
снагу, што одређује размере у клаћењу клатна, што проводи
зраке или трепете у појава светлости, топлоте и звука; исто
начело што господари појавама поларитета у електрици и
магнетизму”.36
Међутим, разумети првобитно значење хармоније, успостављене
пре интервенција обављених у раздобљу античке Грчке, представља­
ло је кључни проблем који је Костић покушао да реши, или, боље рећи,
да на њега укаже. У складу са увидима до којих је дошао проучавајући
дела својих европских претходника и савремника, Костић напомиње:
„После Хомера као да је хармонија сасвим изгубила то своје
првобитно значење, тако просто и уједно тако пластично. Пи­
тагора, са својом хармонијом бројева и звукова као да је до­
принео те је та реч постала стручан израз за музику. Почевши
од Клинија Таренћанина, наиме од Harmonikona Птоломејевог
– обојица питагоровци – ушло је у обичај да се том речју озна­
чује оно, што ново доба зове музиком”.37
И заиста, трагање за првобитним значењем хармоније усмерило
је Костића да потврди став према коме:

35 Лаза Костић, Основно начело: кри�ички уво� у о�ш�у философију (Бео­


град: Култура, 1961), 22.
36 Ibid., 21.
37 Ibid., 26.

42
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

„[...] хармонија није ништа друго до изврнута, или боље скло­


пљена симетрија; и обратно, симетрија је изврнута, или боље
расклопљена хармонија”.38
У покушају да одгонетне везу хармоније и симетрије, посматраних
као две супротности јединственог уређења, Костић закључује да „[...]
симетрија и хармонија нису ништа друго до допуна, премица, кон­
трола једна другој. Веза је између њих најприснија узајамница. / Хар­
монија је синтеза симетрије. Симетрија је анализа хармоније [...]”.39
Поменута Костићева тврдња је сасвим у духу светосавља и тежње за
успостављањем и разумевањем целине, то јест целови�ос�и и целис-
хо�нос�и уређења све�а.
Према схватању које Костић износи у књизи Основно начело, си­
метрија и хармонија управо чине оне појаве или начела која су зачела
„васељену” и населила је животом. Оне представљају основе према
којима се усклађују дејства свих сила, а све у складу са одржањем
континуитета целине и потпуности одржања. Иако се о томе изразио
донекле поетски, Костић је ипак јасно изнео идеју о свепрожимајућој
улози појавности симетрије и хармоније:
„По томе као да се природа није задовољила да зачне те две
најважније појаве органског и света другог живота из једне
клице, из начела укрштаја, требало је још да се и оне међу со­
бом укрсте. Близнакиње начела крста, оплођене чистим укр­
штајем, симе�рија и хармонија су ус�еле �а зачну васелену и �а
је ро�е, развију и населе вечним живо�ом”.40
На Лазу Костића се надовезује мисао истакнутог српског песни­
ка и ратника Војислава Илића (1862–1894), који се поетски изражава
када говори о чежњи душе да се настани у пределе у којим влада ве-
чи�а хармонија. Духовни бол чежње за хармонијом Илић описује у
песми Мојим �рија�ељима (1886), у којој са изузетно дубоким увидом
у аспект динамичког смираја који са собом носе �уша и хармонија,
казује следеће:
„Шта ја хоћу? Чему срце жуди?
Ах, та ко би разумети могô [...]
Моја душа од детињских дана
Стремила је у бурном лету
У пределе заношљивих страна,
Неком чудном, непознатом свету,
38 Ibid., 34
39 Ibid.
40 Ibid.

43
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Где радошћу све живо мирише


И вечи�ом хармонијом �ише [...]”.41
С друге стране, у свом раду Он�олошки �оказ �ос�ојања а�солу�а
(Der ontologische Bewies für das Dasein des Absoluten, 1897), истакнути
српски философ Бранислав Петронијевић (1875–1954), покушава да
одгонетне у каквом се односу један према другом налазе „два пра­
појма мишљења”, и слично Атанасију Стојковићу, поменути проблем
доводи на стазу „сразмерја” („односа одношенога” или односа двеју
размера) и става да се наше мишљење превасходно састоји у изнала­
жењу о�носа, то јест релација које усмеравају ка спознаји везе разли­
читих вредности:
„[...] Да бисмо то могли увидети [на који начин „један према
другом стоје два прапојма мишљења”], морамо да нађемо ос­
новну скелу, основну шему, темељну форму мишљења. Та те­
мељна форма се налази у ставу: свако мишљење сас�оји се у
о�носу о�ношенога.
Наше мишљење баш ни о чему не може да мисли, а да не мисли
у некаквим односима: темељна суштина мишљења састоји се у
односу. Релација гради основну форму мишљења”.42
И заиста, схватити принцип хармоније није могуће без претход­
не спознаје основних начела и разлике у сразмерском дефинисању
или препознавању просторно-временских вредности и релација у
природи.
На самом прелазу из 19. у 20. век, исте сазнајне темеље уочавамо
и међу резултатима истраживања до којих је у области проучавања
процеса у историји дошао српски филозоф, историчар, књижевник
и преводилац Божидар Кнежевић (1862–1905). Кнежевић долази до
закључка да читава историја има свој �ро�орцијски ток и поредак
(ред) у оквиру кога успостављање хармоније заузима кључно место.
Тако, у књизи Закон ре�а у ис�орији из 1898. године, Кнежевић казује
следеће:
„21. [...] После�ице �ро�орције. Тек онда када је свака ствар
заузела своје право место у простору и времену поред других
ствари, кад су свакој ствари одређене праве границе њене ве­
личине, трајања, снаге и вредности, настаје равнотежа, мир,
хармонија целине. Пропорционализација ствари, водећи рав-

41 Војислав Илић, Песме (Нови Сад: Матица српска, 1984), 82.


42
Бранислав Петронијевић, Ме�афизичке рас�раве. Изабрана �ела, Први
�ом (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998), 31.

44
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

но�ежи, миру и хармонији, доноси све ле�о и �обро, ис�ину,


слобо�у и �рав�у”.43
У складу са претходно наведеним, Кнежевић је у својој другој књи­
зи, Закон �ро�орције у ис�орији, објављеној три године касније (1901.
године), указао на важан аспект еволуције човека и његовог ствара­
лаштва, напомињући различиту динамику у упостављању телесне и
душевне хармоније. Уједно, овај Кнежевићев став у себи носи споз­
нају оног дубоког и непосредног облика изражавања једноставности
и тачности која се током времена све више стваралачки губила, или,
можда је боље рећи, која се све мање пресликавала како се цивили­
зација историјски развијала (усложњавала). Из тог разлога, Кнежевић
твди:
„5. [...] Човек пре стиже до физичке �равилнос�и �ела него до
хармоније �уше и пре до ове него до хармоније мисли [...]
Што је ранија која уметност тим је и тачнија, више подлеже
математским законима мере и броја; производи архитектуре
тачнији су од производа осталих уметности. И што је која наука
ранија, тим је више правилности у њој, тим су јој закони тачнији
[...]”.44
С друге стране, када је реч о хармонији суживота, Кнежевић је у
књизи Мисли, објављеној 1902. године, говорио о ис�ини, �рав�и и
другим племенитим основама и тековинама душе и друштва, у вези
са којима је указао на следеће:
„108. Ис�ина, �рав�а, �лемени�ос� јесу најкаснији, најфинији,
�е најслабији �онови у о�ш�ој хармонији живо�а, и само се
онда у могу чути кад умукну првобитнији, моћнији тонови гла­
ди, насиља, неправде”.45
О нарушавању и успостављању равнотеже унутар �руш�ве хармо-
није на занимљив начин се почетком 20. века сатирично изразио Ра­
доје Домановић (1873–1908). Наиме, наш истакнути писац је на више
места у окиру приповетке Мр�во море (1902) описао проблем са
којим се сусрећу креативни појединци унутар заједнице у којој се ус­
лед тромости душе („дремежа”) друштвена већина одупире сваком
стваралачком нагону (креативној искри), иновацији или ангажовању
појединца у области науке и уметности (културе и унапређења начина
живота уопште). Снагу коју друштвена већина исказује када је реч о
43
Божидар Кнежевић, Човек и ис�орија (Нови Сад: Матица српска; Београд:
Српска књижевна задруга,1972), 93–94.
44 Ibid., 142–143.
45 Ibid., 225.

45
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

притисцима на појединце који својим идеалима и јавним деловањем


превазилазе потребе свакодневице и колотечине пуког преживља­
вања, Домановић је, између осталог, описао на следећи начин:
„Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало
отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то
мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох
слатком дремежу, па ми то поче годити. Тад сам видео да и ми
Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо
овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прили­
ке наше. Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док
се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније
[...]”.46
Очигледно, Домановић је разумео друштвени смисао принципа
(основе) хармоније, који је у погледу деловања заједница довео у
везу са успостављањем нових друштвених равнотежа проистеклих
из односа друштвене већине према појединцима, носиоцима но­
вих идеја, који својим залагањем и креативним набојем настоје да
нове парадигме и достигнућа усаде у даљи ток и развој (динамику)
друштвеног живота.
Између 1904. и 1910. године о хармонији се поетски изразио и
Владислав Петковић Дис (1880–1917), који у својим стиховима износи
гледиште по коме се душа и идејност не крију ни у чему другом до у
хармонији све�лос�и и �аме:
„[...] У хармонији све�лос�и и �аме,
Лик душе трајно где се од нас крије,
Где свести нема већ и�еје саме,
Откуд бол слеће, да осећаје свије [...]”.47
У Разумљивој �есми, Дис посматра хармонију као небеску творе­
мину или небеско станиште, алудирајући на њену трајност која се на­
лази далеко од чулности и пролазне материјалности:
„И на овој земљи живот ме опија.
По њој када лутам, моје мисли бледе,
Губе се у небо, у све� хармонија,
У облак, у звезде, невине погледе [...]”.48

46 Радоје Домановић, Сабрана �ела, II (Београд: Просвета, 1964), 331. Такође,


видети и описе на стр. 322, 336.
47 Владислав Петковић Dis, „Умрли дани”, у Песме (Нови Сад: Матица српска,
1984), 79.
48 Владислав Петковић Dis, , „Кућа мрака, 1904-1910”, у Песме (Нови Сад: Ма­
тица српска, 1984), 53.

46
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

Са поља поетике, српски ствараоци хармонију поново преносе у


област науке, потврђујући тако да њена појава и идеја у главама на­
ших мислилаца све време заузимају своје стожерно место и опстају
као својеврсна сазнајна водиља која усмерава ка спасењу душе. У
том погледу, посебан сазнајни и историографски значај имају списи
Косте Стојановића (1867–1921), истакнутог српског математичара,
физичара, економисте, социолога, зачетника кибернетике (термо­
нидамичке основе друштвеног развоја) и оснивача математичке
економије. Наиме, Стојановић је конкретан, он сматра да се хармо­
нија „прогреса људског види тек онда јасно, ако се као целина могу
у опште сазнати сви напори и сва стања којима се људски ум кретао
у сазнању од опажања чулних утисака спољне природе, до налажења
права каузалности међу појавама”.49 Стојановић у великој мери своја
истраживања усмерава на спознају учешћа хармоније у природним и
друштвеним збивањима. Тако, када је реч о �ринци�у конзервације
енергије и ен�ро�ије, Стојановић неизоставно указује да се он може
разумети тек када се сагледа кроз израз „више хармоније” која влада
у природи:
„Принцип консервације енергије и ентропије, који апсолутно
своје значење имају за ограничени простор, који обухватају
процесе и мене појава, добијају своју пуну апсолутност у при­
мени на појаве и процесе безграничног простора, ако им се дâ
тумачење као изразима више хармоније, или обележје, којима
се интонира и наглашује ритмичка општост у акор�има �аха
васионског”.50
Међутим, у вези са хармонијом, Стојановић између осталог нагла­
шава и то да људска чула и свест такође резонирају са оним што де­
латно произлази из њеног јединства. О томе се наш научник изражава
следећим речима:
„Човек са својим чулима и централним органом свести стоји
према свим могућим врстама тих етарских кретања као неки
резона�ор, и као што разни дијапазони из је�не хармоније
могу затреперити сваки на свој тон, тако и човек разно реагује
на разне врсте тих могућих етарских кретања”.51
Такође, попут Абердара, Стојановић чини и један историјски осврт,
указујући да су све теорије о материји управо проистекле из потребе

49 Коста Стојановић, Рас�раве и чланци из науке и филозофије. Прва свеска


(Београд: ИК Напредак, 1922), 7–8.
50 Ibid., 8.
51 Ibid., 44.

47
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

за нашом унутрашњом хармонизацијом осећања у вези са процесима


и појавама у природи:
„Све теорије о материји, почев од Јонске школе, Леуципа,
Демокрита, Епикура и других, потекле су из потребе: хармо-
ниса�и осећање манифестација природних појава и процеса
са проблемом, који се људском уму намеће од искона; наћи
крајњи узрок постанка свих промена у нашој околини”.52
Исте године када Стојановић у књизи Рас�раве и чланци из науке и
филозофије (1922) разматра аспекте хармоничног деловања човека
и природе, и Бранислав Петронијевић скреће пажњу на мисао о хар-
монији и �исхармонији, указујући притом на један од Кантових фило­
зофских увида, у оквиру кога је изнет покушај формулисања разлике
између ле�ог и узвишеног:
„7.) Док лепо почива на хармонији између имагинације и
разума (као моћи појмова), дотле узвишено почива на хар­
монији имагинације и ума (као способности да се замисли
бескрајно)”.53
Исти став Петронијевић је нагласио и у оквиру свог дела Ис�орија
новије филозофије:
„[...] осећање узвишеног почива с једне стране на дисхармо­
нији између имагинације и ума, а с друге стране на хармонији
која из те дисхармоније проистиче (та хармонија представља
субјективну целисходност осећања узвишенога)”.54
Две године касније, и мисао једног од најзначајнијих српских сли­
кара 20. века, Саве Шумановића (1896–1942), који је својим ликовним
изразом и теоријским радом подражавао савремена уметничка схва­
тања, остаје доследна парадигми коју су о хармонији претпоставили
његови претходници. У чланку Сликар о сликарс�ву, објављеном 1924.
године, Шумановић констатује важност успостављања хармоније у
ликовном делу, наглашавајући притом да се „од сваког уметничког
дела тражи хармонија, без које се оно не може ни да замисли”. Своје
виђење ре�а и хармоније у уметности Шумановић сагледава и изра­
жава на следећи начин:
52 Ibid., 65.
53 Бранислав Петронијевић, „Кант о лепом и узвишеном”, у О� Зенона �о
Бергсона: с�у�ије и чланци из ис�орије филозофије. Изабрана �ела, Пе�и �ом
(Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998), 269.
54 Бранислав Петронијевић, „Кантова естетика и филозофија органске при­
роде” (1922), у Ис�орија новије филозофије. Изабрана �ела, Шес�и �ом (Бео­
град: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998), 347.

48
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

„Хармонија је еквилибрирање контраста. Зато уметник опони­


ра вертикали и хоризонтали деструктивну линију; линију која
има нечега што лебди, нешто несигурно, а то је дијагонала;
јер ре� можемо тек онда да осетимо потпуно када му поста­
вимо контраст. Драго би ми било када би могао да покажем
једанпут на примерима великих мајстора све ово, и да уверим
свакога [...]”.55
Поред мушке популације, у српској науци ни жене нису остале рав­
нодушне у погледу идеје хармоније. Тако је наша истакнута филозо­
фкиња Ксенија Атанасијевић (1894–1981) – прва жена која је доктор­
ирала на Београдском универзитету (1922) и уједно прва жена која је
постала доцент у Србији (Београдски универзитет), у борби за родну
равноправност прихватила идеју хармоније, коју је уједно увела и као
основу доктрине успостављања трајног мира у свету. Атанасијевиће­
ва је у предавању О у�ицају жене на ширење �ацифис�ичке и�еје,
које је одржала на Међунаро�ној конференцији за мир и разоружање
(у Београду, 17–19. мај 1931. године), а које је 20. маја 1931. године
објављено у листу Прав�а, указала на следеће:
„Ниједан напор није сувише тежак, кад је утрошен на оствари­
вање највеће филозофско-религијске идеје, која је икад била
постављена о односима између људи. Радећи неодступно на
томе да мир међу народима завлада, феминискиње ће сматра­
ти да су њихова напрезања искупљена, ако, у будућности, са­
гледају све јасније контуре једне ин�ернационалне слоге и хар-
моније, коју ни једна заблуда и ни једна рђавштина неће више
бити у стању да поколебају”.56
Овом приликом треба констатовати чињеницу која казује да када
је реч о историји српског стваралаштва, у било ком правцу да усмери­
мо пажњу, неизоставно ћемо уочити интелектуални набој или одјеке
академске доктрине наших учених људи усмерених у правцу изража­
вања или дубоког разумевања и доживљаја присутности хармоније,
односно искрене тежње за успостављањем складне сазнајне целине
између духовног и чулног (материјалног) света, између света науке,
55 Savo Šumanović, „Slikar o slikarstvu”, Književnik: časopis za jezik i poviest
hrvatsku i srbsku i prirodne znanosti, 1 (1924): 20–24. Нажалост, Шумановић, је­
дан од српских прегалаца теорије хармоније, није имао прилике да нам за
свога живота до краја дочара свој став о реду и хармонији у уметности јер су
његов живот, заједно са још сто педесет Срба из Шида, на Велику Госпојину
1942. године прекинуле хрватске усташе, које су га након дводневног звер­
ског мучења убиле.
56
Ksenija Atanasijević, Etika feminizma, prir. Ljiljana Vuletić (Beograd: Helsinški
odbor za ljudska prava u Srbiji, 2008), 80.

49
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

уметности и технологије. Такав развојни пут уочавамо и у речима Ста­


нислава Винавера (1891–1955), истакнутог српског песника, књижев­
ника, преводиоца, дипломате, новинара и ратника (једног од 1300
каплара), који је на Сорбони студирао математику и физику, а који
је у књизи Громобран свемира (1921), у одељку Mанифес� екс�ресио-
нис�ичке школе, указао да промена хармонија васионе (макросвета)
уједно значи и спрегнуту промену на нивоу микросвета:
„Када се мења основна хармонија васељене, мора се промени­
ти и најосновнији атом те васељене, мора се извести социјална
револуција у атомима која ће преобратити и саме старе атоме
[...]”.57
Постојаност хармоније представља идеју коју Винавер одражава и
када је реч о проблему „мисли” и „смисла”. Такав пример налазимо у
оквиру књиге Евро�ска ноћ и �руге �есме, у којој се налазе стихови по­
свећени вечној хармонији, оној која је до сада преболела све покушаје
нарушавања равнотеже:
„[...] Мисао, смисао, речи, дела,
Све се спаја чудно слаже:
Све је присне равнотеже
Хармонија преболела”.58
Винаверов став на својеврстан начин допуњавају речи Растка
Петровића (1898–1949), истакнутог српског књижевника, сликара и
дипломате, који своју мисао окреће у правцу дистинкције и разуме­
вања односа случајности и хармоније. У есеју Пробуђена свест (Јуда),
Петровић указује на њихова опозитна дејства, наглашавајући притом
да из њихове опречности хармонија излази као победник, о чему се
изразио следећим речима:
„[...] Ова последња мисао биће посвећена пријатељима који
неће никад бити овенчани славом: Теорија о Монадама није
ме ничем извесном научила; Случајност и Хармонија не трпе се
као сарадници. Постоји ли Случајност: онда она улази у трагич­
ни материјал природе; док Хармонија пре ступа као осмех на
лице победничево: Човек је непрегледности животиња, то јест
звер чије су чељусти разјапљене према бескрајности [...]”.59

57 Станислав Винавер, Громобран свемира (Београд: Филип Вишњић, 1985),


24.
58
Станислав Винавер, „У сну река”, у Евро�ска ноћ и �руге �есме (Београд:
Српска књижевна задруга, 1973), 137.
59 Растко Петровић, Сабране �есме (Београд: Српска књижевна задруга,
1989), 108.

50
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

И Михаило Петровић Алас (1868–1943), истакнути српски мате­


матичар, професор Београдског универзитета и академик САНУ, до­
такао се принципа хармоније, односно „хармонијског реда”. У делу
Феноменолошко �ресликавање (1933), Петровић је у оквиру поглавља
(десета глава) које се односи на „примере феноменолошког и ин­
верзног пресликавања у временским фактима”, у делу у коме износи
гледиште о „механизму синхронизације појава са слабљеним осцила­
цијама које проистичу из периодичних услова”, указао на следеће:
„Кад се у току какве периодичне појаве са поступно слабље­
ним синусоидалним осцилацијама појави ма какав периодичан
узрок X, појава ће се променити на тај начин што ће се у њој
појавити суперпозиција више осцилаторних појава: једне која
се убрзо после тога гаси и која има периоду појаве пре акције
узрока X, и других, у ограниченом или бескрајном броју, са од­
говарајућим периодама које су аликвотни делови периоде пр­
вобитне појаве и које формирају један хармонијски ре� [...]”.60
У вези са поменутим „хармонијским редом”, Петровић је указао
на аналогију са хармонијским звуцима у акустици:
„Свака од ових последњих представља по једну елементарну
појаву и такве појаве играју, наспрам целокупне резултујуће
појаве, улогу коју играју хармонијски звуци у специјалним аку­
стичким проблемима [...]”.61
С друге стране, у недовршеној феноменолошкој студији Ме�а-
форе и алегорије (постхумно објављеној 1967. године), Петровић је
разматрајући „примере разноврсних научних сличности”, навео и то
да „аналогије по специфичности дају повода и употреби нарочитих
специјалних фигура у изражавању, у књижевности и у поезији, па и у
обичном, свакидашњем животу”. Тако је у погледу „штампе” указао
да се и она понаша у скла�у, и то у складу са масом, чинећи притом
аналогију са синхронизацијом вибрирања жице на виолини и звука
оближње харфе (други одељак, 12.; део „Сличност међу диспаритет­
ним појавама резонанце”):
„За штампу се, на пример, каже да увек вибрира у складу, у
истом тону, са вибрацијама масе, као што жица на виолини ви­
брира у истом тону са звуком харфе која је у близини”.62
60 Михаило Петровић, Ма�ема�ичка феноменологија. Сабрана �ела, Књига 6
(Београд: ЗУНС / БИГЗ, 1998), 174.
61 Ibid.
62 Михаило Петровић, Ме�афоре и алегорије. Сабрана �ела, Књига 13 (Бео­
град: ЗУНС / БИГЗ, 1997), 62.

51
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

У истој студији (други одељак, 14.), разматрајући „свођење чиње­


ница на типове”, Петровић појам хармоније (склада) уводи прили­
ком разматрања позитивистичке филозофије за коју је указао да се
састоји у томе „да се све оно што се мора претпоставити ради раз­
умевања онога што постоји или се збива, као и број ставова о поје­
диначним случајевима нечега општијег, сведе на што је могуће мању
меру [принцип економичности]”, наглашавајући притом да је то „у
исти мах, и идеални, асимптотни циљ свих наука”.63 Притом, Петро­
вић указује да све „што доводи до могућности груписања чињеница
по њиховим заједничким цртама, доприноси у исто време и томе
да се приђе за корак таквом циљу”.64 Наш истакнути математичар
је нагласио да у том погледу „метафоре и алегорије, које су један
специјални облик потпунијег или овлашнијег изражавања сличности
чињеница по тим заједничким цртама, неоспорно доприносе идеји
таквог груписања”.65 Објашњавајући начин на који је дошло до поме­
нутог груписања, Петровић је указао на то да се оно „одвајкада вр­
шило при општим дефиницијама облика, као и при налажењу општих
правилности и закона за поједине врсте чињеница”.66 Том приликом,
наш истакнути математичар је начинио аналогију, нагласивши да је
томе сличан и „начин груписања по метафорама и алегоријама”. Наи­
ме, како истиче Петровић, један тип чињеница се добија онда када се
постигне „заједничка слика посматраних чињеница са одређеног гле­
дишта посматрања”, то јест када се „она толико упрости и уопшти да
њени саставци изгубе свако специфично конкретно значење” и када
се они сведу „на нешто апстрактно и типско, што се може привезати
за најразноврсније елементе а да још увек задржавају оно што треба
за могућност предвиђања последица”.67
Наводећи облике груписаних типова Петровић је указао на девет
примера, од којих је за девети пример („нагомилавање и понављање
чињеница ситних узрока има за последицу крупне ефекте”) нагласио
да представља тип који „обухвата безброј појединачних фактора ове
врсте”, међу којима се налазе и они попут тога да „капи воде буше
гранитну стену”, „зрнце песка изједа челичну осовину точка и прело­
ми је”, док „ситни неспоразуми покваре занавек хармонију заједнич­

63 Ibid., 72.
64 Ibid., 73.
65 Ibid.
66 Ibid.
67 Ibid.

52
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

ког живота”.68 Притом, Петровић је указао да типови које je набројао


„нису везани искључиво за чињенице материјалне природе”, већ да
они обухватају и „чињенице свих могућих конкретних природа, како
у материјалном тако и у импондерабилном свету”.69
Ни истакнути српски грађевински инжењер, математичар, астро­
ном, климатолог и један од првих историчара науке у српском
друштву, Милутин Миланковић (1879–1958), творац Канона осунча-
вања, не заобилази тему хармоније. У својој књизи Кроз царс�во на-
ука Миланковић прави историјски осврт у погледу развоја астроно­
мије, подсећајући нас да је хармонија васионе била антички идеал у
погледу спознаје уређења света. Изразивши се у дијалошкој форми
(попут Платона), Миланковић нас упознаје са античком спознајом и
претпоставком о улози хармоније у деловању васионе, о чему износи
следеће речи:
„[Пи�агора:] Када сам се, после свих тих сазнања, обазрео у
природи, нашао сам у њој све те хармоније. Књига природе ис­
писана је бројевима – хармонија природе је хармонија бројева
[...] Таква хармонија [изражена „у једноставним аритметичким
размерама”] испољава се у саставу целе васионе. Полупреч­
ници кристалних небеских сфера о којима сам вам говорио
стоје, као што сам то могао да израчунам из времена обртања
тих сфера, такође у једноставним хармоничним размерама.
Нашим ушима нечујна музика сфера употпуњава ту хармонију.
Зато васиона оличава савршен један поредак, лепо изражен
речју Космос”;70
односно,
„[Пи�агора:] Хармонија васионе – то је говор бројева! То је
дубоки смисао свих мојих сазнања. – Број обухвата све! Он је
израз свега бивствовања. Говор бројева је виши и савршенији
но говор нашег језика [...]”.71
И заиста, начин на који је и Миланковић писао о античком схва­
тању реда (поретка) у природи и космосу, у потпуном је складу са сна­
гом идеје коју је теорија хармоније имала међу српским мислоцима
18, 19. и 20. века. Од исте идеје није одступио ни професор Иван Ђаја
(1884–1957), истакнути српски и светски биолог и физиолог, ректор

68 Ibid., 74.
69 Ibid., 74.
70 Милутин Миланковић, „Питагора”, у Кроз васиону и векове / Кроз царс�во
наука (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997), 273–274.
71 Миланковић, Кроз васиону и векове / Кроз царс�во наука, 274.

53
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Београдског универзитета, члан САНУ и Француске академије, осни­


вач Физиолошког завода и прве катедре за физиологију у словенском
свету. У својим списима Ђаја је настојао да смисао хармоније унесе и
у физиологију, то јест у опште разумевање живота и функција (меха­
низама) које живот са собом носи. Довољно је да се подсетимо не­
ких од Ђајиних поглавља која довољно говоре о дубини хармонијског
промишљања о свету и животу. Међу таквима се налазе и следећа:
„Хаос и хармонија” (О� живо�а �о цивилизације, I); „Скучен домашај
биолошке хармоније” (О� живо�а �о цивилизације, VII), из 1933. го­
дине; или, поглавља у књизи Човек и инвен�ивни живо� (L’Homme et
la vie inventive, 1955), међу којима се истичу: „Одсуство хармоније у
живоме свету узетом у целини”, „Хармонија и прилагођавање”, „Хар­
монија не прелази оквир јединке и врсте” и „Живи организам је једна
истинска хармонија у природи”, која су довољно речита да усмере
нашу пажњу према идеји и принципима хармоније у делу овог ис­
такнутог српског научника. Тако у књизи О� живо�а �о цивилизације
Ђаја наводи:
„[...] Све је то нешто друго него хаос! А што тај скла� бива поре­
мећен сударима у васиони, вулканским ерупцијама, трéшња­
ма, поплавама и другим земаљским катастрофама, то само
потврђује његову стварност. Ако томе додамо шта све наша
осетљивост црпе из природе, у којој налази и појам и узоре
лепога, није ли тада заиста природа једно велико дело, је�на
не�ос�ижна хармонија?”.72
Указујући на сукоб сила, Ђаја у истом поглављу износи став у коме
наглашава да хаос заправо представља само прелаз из једне хармо­
није у другу, у неко ново динамичко равнотежно стање:
„[...] Јер из сукоба сила које слепо делују на основу закона
механичке узрочности, морају потећи нека више или мање
уравнотежена стања и једнолика збивања, која нам дају слику
хармоније. Да би се па хаос могао трајно одржати, потребно је
да у њему непрекидно узимају удела нови чиниоци, или да се
они који га сачињавају сваког часа друкчије понашају. Хаос је
дакле нешто сложеније од хармоније неорганског све�а, �а је
с�ога само �релазно с�ање из �оремећене равно�еже у нову
равно�ежу. Зато велимо да неоргански свет не тражи своју
промисао [...]”.73

72 Иван Ђаја, „Хаос и хармонија”, О� живо�а �о цивилизације (Београд: Из­


давачка књижарница Геце Кона, 1933), 9–10.
73 Ibid., 11.

54
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

У другом поглављу исте књиге, Ђаја нас подсећа да је сврха жи­


вота да развије и одржи ре�, док је организација сваког живог бића
заправо пример посебности различитих хармоничних скло�ова:
„[...] Али у погледу своје организације, живо биће има очевид­
ну сврху, а то је: да се живот развије и одржи по некоме �рави-
лу и ре�у. Не само да нам се организација живих бића указује
целисходном у поменутом смислу, већ је јединствен пример
хармоничног скло�а”.74
Наш истакнути физиолог не одступа од хармоније ни у књизи
Трагом живо�а и науке (1931), у којој ре� и хармонију доводи у везу
са константама понашања човека, указујући између осталог и на
следеће:
„[...] Кад би се сваки човек у истим приликама увек на исти
начин понашао, закони би потекли сами, и ре� и хармонија би
били савршенији него што се могу постићи прописаним закони­
ма, премда би тај ред био друге природе”.75
Такође, када је у питању „човек од реда”, Ђаја у наведеној књи­
зи принцип хармоније доводи у везу са развојем науке напомињући
да „човек од реда и система налази у науци хармонију и предмете за
класификацију [...]”.76 Посебну градацију хармоније природних струк­
тура Ђаја је разматрао у књизи Човек и инвен�ивни живо�, у којој
је на суптилан начин направио разлику између хармоније неживе и
живе материје, односно разлику у хармонији биолошке и машинске
интелигенције.
Почетком четрдесетих година 20. века, принцип хармоније – као
основно начело разумевања, развоја и праксе медицине, уочавамо у
раду др Петра Ј. Станковића, који у књизи Божанска ме�ицина (1941)
указује на следеће:
„За једног правог лекара је стога од првенственог значаја да са
самим собом буде начисто, да има правилно схватање о све­
ту и људима, као и о општим животним проблемима. Њега не
смеју да море сумње и неизвесност, већ се неминовно мора на­
лазити у стању апсолутне духовне хармоније и спокојства. Да

74 Иван Ђаја, „Целисходна природа живих бића”, О� живо�а �о цивилиза-


ције (Београд: Издавачка књижарница Геце Кона, 1933), 22.
75
Иван Ђаја, „Научна истина”, Трагом живо�а и науке (Београд: Издавачка
књижарница Геце Кона, 1931), 76.
76
Иван Ђаја, „Да ли је наука објективна”, Трагом живо�а и науке (Београд:
Издавачка књижарница Геце Кона, 1931), 92.

55
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

би пак доспео до тог стања, има да прође кроз разне ступњеве


етичког усавршавања”.77
Разматрајући однос добра и зла, Станковић у поменутом спису на­
води следеће:
„[...] Изгледаће можда парадоксално ако се тврди да у свету
постоји савршена хармонија, и да је основно битно обележје
свих природних манифестација тенденција да послуже до­
бром. Бол, туга, јад, материјалне оскудице и несреће, у ствари
су позитивни фактори, неопходно потребни за усавршавање
човечје личности. У материјалном изобиљу, миру и благостању
не може никад доћи до стварања јаких карактера [...]”.78
Такође, и када је реч о односу болести и здравља, Станковић из­
носи претпоставку да се здравље заправо огледа у хамоничном ра�у
свих делова организма:
„Ако се постави питање шта је болест, добиће се одговор да је
то поремећај нормалног функционисања једног или више ор­
гана или пак целог организма. Ако се здравље огледа у хармо­
ничном раду свих делова нашег тела, онда се као болест има
означити свака настала дисхармонија [...]”.79
Слично Ђаји,80 али са становишта развоја алтернативног и хо­
листичког приступа медицини, Станковић указује на значај успо­
стављања хармоније у раду и целисходности људског организма:
„Човечји организам како по својој структури тако и по усло­
вима под којима треба да живи на земљи, одређен је да буде
здрав. Проучавајући детаљно састав и рад појединих органа,
ткива и ћелија као и њихов међусобни утицај наилазимо сву­
да на савршенство у погледу целисходности и хармоније рада
[...]”.81
Наставак у следећем броју.

77 Петар Ј. Станковић, Medicina Divina (Божанс�вена ме�ицина): веш�ина ле-


чења у све�лос�и магије, философије и Божанског с�варања (Београд: Књи­
жарница Милорада П. Милановића, 1941), 122.
78 Ibid., 142.
79 Ibid., 199.
80 Иван Ђаја, О� живо�а �о цивилизације (Београд: Књижарница Геце Кона,
1933).
81 Станковић, Medicina Divina, 206. Такође, видети Petar J. Stanković, O
prirodnom lečenju i psihičkoj harmoniji (Beograd: Predrag & Nenad, 2007), 11–26.

56
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

Литература

1. Андрић, Иво. Уме�ник и његово �ело (есеји, огле�и и чланци). Београд:


Просвета, 1985.
2. Андрић, Иво. Знакови �оре� �у�а. Београд: Просвета, 1981.
3. Atanasijević, Ksenija. Etika feminizma. Priredila Ljiljana Vuletić. Beograd:
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2008.
4. Bošković, Ruđer. Teorija prirodne filozоfije. Zagreb: Sveučilišna naklada
Liber, 1974.
5. Будимир, Милан. Са балканских ис�очника. Београд: Српска књижевна
задруга, 1969.
6. Благојевић, Милош. Ср�ска �ржавнос� у сре�њем веку. Београд:
Српска књижевна задруга, 2011.
7. Bogdanović, Bogdan. Mali urbanizam. Sarajevo: Narodna prosvjeta, 1958.
8. Богдановић, Димитрије. Јован Лес�вичник у визан�ијској и с�арој
ср�ској књижевнос�и. Београд: Византолошки институт САНУ, 1968.
9. Богдановић, Димитрије. „Крмчија светога Саве”. У Међунаро�ни на-
учни ску� – Сава Немањић – све�и Сава: ис�орија и �ре�ање, 91–99.
Београд: САНУ, 1979.
10. Борисављевић, Милутин. Зла�ни �ресек и �руги есеји. Београд: Српска
књижевна задруга, 1998.
11. Borisavljević, Milutin. Optičko-fiziološka perspektiva. Beograd: Ministar­
stvo građevine FNRJ, 1948.
12. Borissavliévitch, Milutin. Traité d’esthétique scientifique de l’architecture:
avec 512 figures. Paris: M. Borissavlievitch, 1954.
13. Borissavliévitch, Milutin. Lе Nombre D’Or. Paris: Librairie Scientifique et
technique A. Blanchard, 1963.
14. Bošković, Ruđer. Teorija prirodne filozоfije. Zagreb: Sveučilišna naklada
Liber, 1974.
15. Boscovich, Rogerio Josepho. Theoria Philosophiæ naturalis redacta ad
unicam legem virium in natura existentium. Venetiis: Ex Typographia
Remondiniana, 1758.
16. Будимир, Милан. Са балканских ис�очника. Београд: Српска књижев­
на задруга, 1969.
17. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (I): Momenat oblika”. Izgradnja,
6 (1978): 1.
18. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (IV): Mitologija oblika”.
Izgradnja, 9 (1978): 1.

57
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

19. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (V): Geometrijska analogija


oblika”. Izgradnja, 11 (1978): 1.
20. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (VI): Dijalektika sveta”.
Izgradnja, 1 (1979): 3.
21. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (VII): Dijalektika sistema ili
dijalektika antihaosa”. Izgradnja, 2 (1979): 5.
22. Brkić, Aleksеj. Predgovor za jednu teoriju grada. Vrnjačka Banja: Zamak
kulture, 1981.
23. Велимировић, Николај. Религија Његошева. Београд: Издање С. Б.
Цвијановића, 1921.
24. Вулетић-Вукасовић, Јово. „Хармонија: Пјесма Силвију”. Босанска вила,
10, 2 (1895): 21.
25. Велимировић, Николај. Вла�ика Николај: Изабрана �ела у �есе� књига,
3. Уредник Љ. Ранковић. Ваљево: Глас цркве, 1996.
26. Велимировић, Николај. Религија Његошева. Београд: Издање С. Б.
Цвијановића, 1921.
27. Винавер, Станислав. Громобран свемира. Београд: Филип Вишњић,
1985.
28. Винавер, Станислав. Евро�ска ноћ и �руге �есме. Београд: Српска књи­
жевна задруга, 1973.
29. Gavela, Branko. Istorija umetnosti antičke Grčke. Beograd: Naučna knjiga,
1969.
30. Гавриловић, Богдан. Кул�ура и хармонија: све�осавски говор рек�о-
ра Београ�ског универси�е�а Бог�ана Гавриловића (�ржан 27. јануара
1924). Београд: Штампарија Драг. Грегорића, 1926.
31. Дероко, Александар. Са са�рим неимарима: сре�њовековни манас�и-
ри у Србији, Црној Гори и Маке�онији. Београд: Туристичка штампа,
1967.
32. Домановић, Радоје. Сабрана �ела, II. Београд: Просвета, 1964.
33. Доментијан. Живо� Све�ога Саве и Живо� Све�ога Симеона. Уредник
Радмила Маринковић. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга,
1988.
34. Дучић, Јован. Песме. Нови Сад: Матица српска, 1984.
35. Дучић, Нићифор. „Крмчија Морачка”. Гласник ср�ског ученог �ру­
ш�ва, 2, 8 (1877).
36. Ђаја, Иван. О� живо�а �о цивилизације. Београд: Издавачка књижар­
ница Геце Кона, 1933.
37. Ђаја, Иван. Трагом живо�а и науке. Београд: Издавачка књижарница
Геце Кона, 1931.

58
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

38. Ђурђевић, Марина. „Живот и дело архитекте Милана Злоковића


(1898–1965)”. У Го�ишњак гра�а Београ�а. Београд: Музеј града
Београда, 1991.
39. Đurđević, Marina. „Položaj lepog u estetici arhitekture Milutina Bori­
savljevića”, u Položaj лео�ог u estetici: Zbornik radova, 169–178. Beograd:
Estetičko društvo Srbije / Pančevo: Mali nemo, 2005.
40. Ђурић, Војислав Ј. Иконе из Југославије. Београд: Научно дело, 1961.
41. Зорић, Петар. Законо�равило Све�ога Саве и �равни �ранс�лан�и.
Београд: Правни Факултет, Универзитет у Београду.
42. Zloković, Milan. „Uticaj proporcijskog sistema Blondelove Kapije
sv. Deni-a u Parizu na nedovoljno rasvetljeni problem proporcija u
arhitekturi”. Godišnjak tehničkog fakulteta (1946/1947).
43. Zloković, Мilan. „Uloga neprekidne podele ili ‘zlаtnog preseka’ u
arhitektonskoj kompoziciji”. Pregled arhitekture, 1–2 (1954).
44. Zloković, Мilan. „Uloga neprekidne podele ili ‘zlаtnog preseka’ u
arhitektonskoj kompoziciji”. Pregled arhitekture, 3 (1955).
45. Zloković, Milan. „Divina proportione ≠ sectio aurea”. Pregled arhitekture,
4–5 (1955/1956).
46. Zloković, Milan. „Geometrijska analiza proporcijskog sklopa arhitektonskih
redova po Viwoli”. Zbornik radova arhitektosnkog fakulteta, II (1956).
47. Злоковић, Милан. „За улогата и значењето на пропорционите ше­
стари во композициските методи на античката ликовна уметност”.
Зборник Техничког факул�е�а у Ско�љу 1957/1958 (1960): 43–94.
48. Zloković, Milan. „Integrisanje ‘MODULORA’-a u internacionalni modularni
sistem”. Arhitektura i urbanizam, 6 (1960).
49. Zloković, Milan. „La coordinazione modulare”. U Industrializzazione
dell’edilizia. Bari: Istituto di Architettura della Facoltà di Ingegneria,
Università degli Studi di Bari, Dedalo libri (1965).
50. Илић, Војислав. Песме. Нови Сад: Матица српска, 1984.
51. Јовановић, Јован Змај. Песме: лирске, мисаоне, ро�ољубиве. Нови Сад:
Матица српска, 1984.
52. Кнежевић, Божидар. Човек и ис�орија. Нови Сад: Матица српска;
Београд: Српска књижевна задруга,1972.
53. Константин Филозоф, Повес� ио словима (Сказаније о �исменех) –
изво�и / Жи�ије �ес�о�а С�ефана Лазаревића. Београд: Просвета /
Српска књижевна задруга, 1989.
54. Костић, Лаза. Основно начело: кри�ички уво� у о�ш�у философију.
Београд: Култура, 1961.

59
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

55. Кујунџић, Милан. Све� хармоније – чи�ао као �рис�у� к својим фило-
зофијским �ре�авањима у Великој школи у Београ�у, 9. фебруара 1866.
Београд: Државна штампарија, 1866.
56. Кујунџић, Милан. Кра�ак �регле� хармоније у све�у, I. Срце или Наука
о осећању. Београд: Државна штампарија, 1867.
57. Кујунџић, Милан. Кра�ак �регле� хармоније у све�у, II. Наука о свес�и.
Београд: Државна штампарија, 1872.
58. Marjanović, Minja. „Milan Zlokovic and the Problem of Proportions in
Architecture”. SAJ , 2 (2010): 69–96.
59. Миланковић, Милутин. Кроз васиону и векове / Кроз царс�во наука.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997.
60. Мilenković, Branislav. „O kompoziciji grčkih hramova” (I–II deo). Arhi­
tektura i urbanizam, 39–40 (1966).
61. Милутиновић, Сарајлија Симо. Сербијанка. Београд: Српска књижевна
задруга, 1993.
62. Милосављевић, Предраг. „Геометријско-пропорцијске основе Тесли­
них резултата истраживања из Колорадо Спрингса: пример примене
система непрекидне поделе, √ 6 , и музичке аналогије”. Phlogi­ston: ча-
со�ис за ис�орију науке, 24 (2016): 157–220.
63. Мошин, Владимир. „Правни списи светога Саве”. У Међунаро�ни на-
учни ску� – Сава Немањић - све�и Сава: ис�орија и �ре�ање, 101–128.
Београд: САНУ, 1979.
64. Mošin, Vladimir. „Sergije Troicki, Kako treba izdati Svetosavsku krmčiju”.
Slovo: časopis Staroslovenskoga intituta u Zagrebu, 2 (1953): 57–67.
65. Мушицки, Лукијан. Моје с�руне. Београд: Службени гласник, 2010.
66. Никодим, Милаш. Крмчија Савинска. Задар: Печатња Ив. Водицке,
1884.
67. Обрадовић, Доситеј. Сабрана �ела, I. Београд: Просвета, 1961.
68. Павић, Милорад, ур. С�ари ср�ски за�иси ина��иси. Београд: Про­
света, Српска књижевна задруга, 1986.
69. Пантић, Никола К. Трак�а� о је�инс�ву, хармонији и укрш�ају �ри-
ро�ног и �уховног. Сремски карловци: Независни истраживачки цен­
тар Плави змај, 1996.
70. Пекић, Борислав. Живо� на ле�у I. Београд: Службени гласник, 2013.
71. Петковић, Dis Владислав. Песме. Нови Сад: Матица српска, 1984.
72. Петронијевић, Бранислав. Ме�афизичке рас�раве. Изабрана �ела,
Први �ом. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998.
73. Петровић, Александар, одг. ур. Флогис�он – часо�ис за ис�орију нау-
ке: Хармонија у �риро�и, науци и уме�нос�и, 7 (1998).

60
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

74. Petrović, Đorđe. Teoretičari proporcija. Beograd: Vuk Karadžić, 1967.


75. Петровић, Михаило. Ма�ема�ичка феноменологија. Сабрана �ела,
Књига 6. Београд: ЗУНС / БИГЗ, 1998.
76. Петровић, Михаило. Ме�афоре и алегорије. Сабрана �ела, Књига 13.
Београд: ЗУНС / БИГЗ, 1997.
77. Петровић, Миодраг М. О Законо�равилу или Номоканони Све�ога
Саве: Рас�раве. Београд: Култура, 1990.
78. Петровић, Миодраг M. „Свети Сава као састављач и преводилац
Законоправила – Српског номоканона”. Ис�оријски часо�ис, XLIX
(2002): 27–45.
79. Петровић, Миодраг М. Законо�равило све�ога Саве, 1 �ео. Београд:
Историјски институт САНУ, 2005.
80. Петровић, Миодраг. Крмчија све�ога Саве: о заш�и�и обес�рављених
и социјално угожених. Београд: Драгомир Антонић, 1990.
81. Петровић, Његош Петар. Горски вијенац. Луча микрокозма. Цетиње:
Обод; Београд: Просвета, 1980.
82. Петровић, Његош Петар. Изабрана �исма. Цетиње: Обод; Београд:
Просвета, 1981.
83. Петровић, Растко. Сабране �есме. Београд: Српска књижевна задруга,
1989.
84. Петронијевић, Бранислав. О� Зенона �о Бергсона: с�у�ије и чланци из
ис�орије филозофије. Изабрана �ела, Пе�и �ом. Београд: Завод за уџ­
бенике и наставна средства, 1998.
85. Петронијевић, Бранислав. Ис�орија новије филозофије. Изабрана
�ела, Шес�и �ом. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства,
1998.
86. Поповић, Јустин. Све�осавље као философија живо�а. Ваљево: Мана­
стир Ћелије, 1993.
87. Popović, Mića. Sudari i harmonije. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo, 1954.
88. Радојчић, Светозар ур. Фреске сре�њовековне Србије. Београд: Гале­
рија САНУ, 1969.
89. Радојчић, Саветозар. О�абрани чланци и с�у�ије 1933-1978. Београд:
Југославија / Нови Сад: Матица српска, 1982.
90. Свети Сава. Сабрани с�иси. Приредио Димитрије Богдановић. Бео­
град: Просвета, Српска књижевна задруга, 1986.
91. Свети Сава. С�у�енички �и�ик, Царс�веник манас�ира С�у�еница.
Приредио Томислав Јовановић. Београд: Завод за уџбенике и настав­
на средства, НБС, 1994.
92. Соловјев, Александар В. Све�осавски номоканон и његови нови �ре�и-
си (сепарат). Београд: Народна штампарија, 1932.

61
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

93. Станковић, Петар Ј. Medicina Divina (Божанс�вена ме�ицина): веш�и-


на лечења у све�лос�и магије, философије и Божанског с�варања.
Београд: Књижарница Милорада П. Милановића, 1941.
94. Stanković, Petar J. O prirodnom lečenju i psihičkoj harmoniji. Beograd:
Predrag & Nenad, 2007.
95. Стефановић, Венцловић Гаврил. Црни биво у срцу: леген�е, бесе�е,
�есме. Београд: Просвета, 1966.
96. Стјепановић, Станка, прир. Сарајевски �ре�ис Законо�равила Све�ог
Саве из XIV вијека: �рево�. Добрун: Дабар, 2015.
97. Стојковић, Атанасије. Арис�и� и На�алија/Фисика. Београд: Нолит,
1973.
98. Стојковић, Атанасије. Кан�ор или о�кровење еги�а�ских �ајни. Рума:
Градска библиотека; Сремски Карловци: Каирос 2008.
99. Стојановић, Коста. Рас�раве и чланци из науке и филозофије. Прва све-
ска. Београд: ИК Напредак, 1922.
100. Срејовић, Драгослав. Ле�енски Вир: нова �раис�оријска кул�ура у
По�унављу. Београд: Српска књижевна задруга, 1969.
101. Тарановски, Теодор. Ис�орија ср�ског �рава у Немањићкој �ржави.
Београд: Лирика, 2002.
102. Тесла, Никола. Чланци. Главни уредник Александар Маринчић.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2006.
103. Троицки, Сергије В. „Ко је превео Крмчију са тумачењима”. Глас
Ср�ске ака�емије наука, CXCIII, 96 (1949): 119–142.
104. Троицки, Сергије В. Како �реба из�а�и све�осавску Крмчију
(Номоканон са �умачењима). Београд: САН, 1952.
105. Troicki, Sergije. „Da li je slovenski Nomokanon sa tumačenjima postojao
pre svetog Save?”. Slovo: časopis Staroslovenskoga intituta u Zagrebu,
4–5 (1955): 111–122.
106. Троицки, Сергије В. „Главе светосавског номоканона у хиландар­
ским зборницима”. Ис�ориски часо�ис, 16–17 (1966–1967): 1–14.
107. Урошевић, Лазар. Правосуђе и �исано �раво у сре�њовековној
Србији: у све�лос�и �анашњег �исаног �рава. Београд: Штампарија
„Давидовић”, 1939.
108. Филозоф, Константин. Повес� о словима (Сказаније о �исменех) – из-
во�и – / Жи�ије �ес�о�а С�ефана Лазаревића. Београд: Просвета,
Срп­ска књижевна задруга, 1989.
109. Црњански, Милош. „Сава Немањић утемељитељ старе српске култу­
ре” (1934). У С�ара књижевнос�, прир. Ђорђе Трифуновић. Београд:
Нолит, 1972.

62
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци

110. Чанак, Милош. Ма�ема�ика и музика: ис�ина и ле�о�а – је�на зла�-


на хармонијска ни�. Београд: Службени гласник, 2009.
111. Шејка, Леонид. Трак�а� о сликарс�ву. Београд: Нолит, 1964.
112. Šejka, Leonid. Traktat o slikarstvu. Čačak: Gradac K, 2013.
113. Šumanović, Savo. „Slikar o slikarstvu”. Književnik: časopis za jezik i poviest
hrvatsku i srbsku i prirodne znanosti, 1 (1924): 20–24.

63
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Predrag D. Milosavljević
University of Belgrade, Faculty of Teacher Education;
University of Belgrade, Studies at the University, History and Philosophy of
Natural Sciences and Technology, Belgrade

HARMONY AND CONSONANCE IN THE SERBIAN CULTURE AND SCIENCE:


Marking Eight Centuries of the Nomocanon of Saint Sava
(1st Part)

This article is a result of a part of research on the Saint Sava’s heritage seen
through the prism of the application of aeropagite pattern of proportion and
establishment of the social order based on the principles of harmony. The
starting point for this research was an insufficient scope of the epistemological
analysis of the Nomocanon of Saint Sava (1219) and the Serbian national
constitution that stemmed from it, but also the pursuit for comprehensive
understanding of the cause and consequence of the continuous dedication
of the Serbian begetters to the idea of harmony. The aim of this article is to
expand the image of the cognitive basis and experiences built in our medieval
heritage, with a special review of the teachings on the principle of harmony
and consonance (which have been transferred among the Serbs through the
teachings of Saint Sava from medieval to modern times). The key aspect in
that regard is the generalisation of three principles (principle of consonance,
principle of the continuity of knowledge and the principle of relatedness),
which made the medieval foundation for the preservation of the harmonious
order within the ”proportioned to God” action and conciliarity of the Serbian
church, people and the state. The article offers a short overview of the ideas,
insights and approaches in relation to the understanding and application of
the principle of harmony achieved by the greats of the Serbian science and
arts in the period from the 18th to the 20th century. The purpose of this article
is to expand the awareness of the foundations and the historical scope of
the development of the idea of harmony in the achievements of the Serbian
people, through a multidisciplinary approach to research, i.e. the centuries
of effort to establish a harmonious measure and consonance in the spiritual
development of an individual and conciliar relationship between the social,
church and state life and actions. This article is dedicated to the marking of
eight centuries of the Saint Sava’s teachings.
Key words: Saint Sava, Nomoncanon, proportion, harmony, consonance

Прихваћено за објављивање на сас�анку


Уређивачко� о�бора 20. 10. 2020.

64
оригиналан научни рад udc 17.023.34(37/38)
616.8-009.7-08:1”652”

Марина Андријашевић1
Универзитет у Београду, Филозофски факултет
– Одељење за класичне науке, Београд

О ПОДНОШЕЊУ БОЛА У АНТИЦИ2

Апстракт
У овом раду бавићемо се методама купирања бола у античким
временима. Иако су појаву болести приписивали различитим
божанствима и разноликим узроцима, Грци и Римљани су ипак
изналазили различите начине да умање како физички, тако и пси-
хички бол. Користиле су се многе опијатске биљке (мак, буника,
мандрагора, кукута) и примењивале рудиментарне лекарске ме-
тоде (каутеризација, ампутација, операција, видање травама) за
ублажавање тегоба изазваних болешћу, повредама у рату, на по-
рођају и слично. Гледано из данашње перспективе, таква лекарска
пракса свакако није била на завидном нивоу, што се не може рећи
за психолошко и филозофско поимање бола. Кључни ставови на
ову тему које проналазимо у списима античких аутора су исправ-
ни, ванвремени и дан-данас актуални. Фокус рада је на схватању
подношења бола у хеленистичкој и посебно римској филозофији,
а укратко ће бити изложена и медицинска становишта.
Кључне речи: бол, лечење, античка медицина, античка филозофија

Од настанка човечанства па до данас, људи се сусрећу са различитим


врстама бола, а самим тим и проналазе начине да га отклоне или ба-
рем ублаже. На основу достигнућа савремене медицине и фармације,
рекло би се да је скоро па недопустиво у 21. веку да трпимо бол. Иако

1 marinamilanovic@outlook.com
2 Рад је урађен у оквиру пројекта 179064: Ис�орија ср�ске филозофије, који
финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике
Србије.

65
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

и даље постоје здравствена стања која су праћена нелагодношћу


бола у мањој или већој мери, свакако ћемо се сложити да је савре-
мени свет поштеђен многих мука антике. Будући да је бол, осим што
представља одбрамбени систем организма, свакако једно непријат-
но искуство, и у антици су смишљали начине да се са њим изборе. Тим
проблемом су се бавили не само лекари, него и филозофи. Они су ис-
траживали узроке и природу бола, а неки од њих давали су савете
како ментално превазићи такве ситуације. Бол је заправо, према сав-
ременим истраживањима, комплексан доживљај који подразумева
сензорне, емоционално-когнитивне и бихевиоралне компоненте – то
је алармни механизам за самозаштиту организма, који има улогу да
нас брани од повреда,3 а такође нам сигнализира и појаву некаквог
поремећаја у организму.4 Како Пол Бренд (Paul Brand) и Филип Јанси
(Phillip Yancey) сматрају, бол је заправо дар будући да би без њега
наше здравље било веома угрожено, што се и дешава код пацијената
који из патолошких разлога не осећају бол.5
Хронични бол пак не можемо доживети као дар, те Алберт Швај-
цер (Albert Schweitzer) с правом каже да бол страшније управља чо-
вечанством него смрт сама.6
Бол је код Грка и митолошко биће. Песник Хесиод (Ήσίοδος) наво-
ди да су Алгеје (Άλγεα), персонификована божанства бола, кћери Ери-
де (Ἔρις), богиње раздора. Оне представљају физички и психички бол,
а рођаци су им божанства напора, заборава, глади, борбе, битака,
убиства, убица, свађа, лажи, расправа, безакоња, лудости и заклетве
– сви они су такође Еридин пород.7 У Илијади је мотив физичког или
менталног бола често присутан. Скопчан је са повредама јунакâ у боју,
приликом повратка кући, а такође је присутан у жалости и ритуалима
везаним за жаљење и у бризи за ближње.8 Физички бол се углавном
односи на рану или ударац задобијен у окршају војника, па скоро да

3 На пример, осећај бола јавља се када додирнемо врелу воду, а одмах за


њим следи и рефлекс тела да се повуче од опасности.
4 Nikola Grahek, Feeling in pain and being in pain (Cambridge: Massachusetts
Institute of Technology: The MIT Press, 2007), 7–10.
5 Paul Brand and Philip Yancey, The gift of pain (Michigan: Zondervan Publishing
House, 1997).
6 Evangelos Fradelos, Georgia Fradelou and Ekaterini Kasidi, “Pain: Aspects and
treatment in Greek antiquity”, Journal of Medical Sciences and Public Health, 2,
2 (2014): 30, фн. 4, преузето 31. 1. 2020, docplayer.net/25004178-Pain-aspects-
and-treatment-in-greek-antiquity.html.
7 Hesiodus, Theogonia, 226–227.
8 Homerus, Ilias, 6, 6; 16, 15; 18, 1–2; 22, 12; 23, 1; 24, 1.

66
М. Андријашевић, О подношењу бола у антици

нема помена о хроничном болу као пратиоцу одређене болести.9 Из-


узетак би могао бити митски јунак Ахејац Филоктет (Φιλοκτήτης), који
је десет година трпео бол од уједа змије. У хомерском свету бол и
болест често су се доживљавали као божија казна за људе и њихов хи-
брис.10 Еклатантан пример из Илијаде је куга коју је Аполон (Ἀπόλλων)
послао Грцима јер су повредили ћерку његовог свештеника Хри-
са (Χρύσης). Најпознатији исцелитељ грчких јунака је кентаур Хирон
(Χείρων) који се разумео у многе траве и њима помагао повређенима.
У корену његовог имена је реч рука (χεῖρ) што, како Климис (G. Klimis)
сматра, упућује на то да у њима има магију.11 Лечење травама је било
веома заступљено у хомеровим еповима.12
Античка трагедија се темељи на страдању и патњама протаго-
нисте. Са физичким и осталим облицима бола се боре многи јунаци
антике, као што су Едип (Οἰδίπους), Антигона (Ἀντιγόνη), Ајант (Αἴας)
и други.13 Као што могу да пошаљу болест, богови могу и да изле-
че. Аполон се сматрао богом медицине, а поменути кентаур Хирон
је Аполоновог сина Асклепија (Ἀσκληπιός) упутио у тајне исцелитељ-
ства.14 У Илијади се као велики лекари и исцелитељи помињу и Аскле-
пијеви синови Махаон (Μαχάων) и Подалирије (Ποδαλείριος).15

9 Spyros G. Marketos and Gеorgios J. Androutsos, “The Healing Art in the Iliad”,
in History of Mechanism and Machine Science 6 – Science and Technology in Homeric
Epics, ed. Stefanos A. Paipetis (Dordrecht: Springer, 2008), 275, 279; У Илијади
је поменуто укупно 147 случајева рањавања: 106 убода копљем, 17 посеко-
тина од мача, 12 повреда нанетих стрелом и исто толико праћком. Повреде
су обично локализоване у пределу незаштићених делова тела (глава, врат и
екстремитети). Такође је занимљиво поменути да Хомерови повређени јуна-
ци не болују дуго – или умиру од последица повреде или се брзо врате уоби-
чајеним активностима.
10 Гр. ὕβρις – охолост, грех. Fradelos, Fradelou and Kasidi, Pain: Aspects and
treatment in Greek antiquity, 30, 31; Homerus, Ilias, 1. 2.
11 G. Klimis, “Medicinal Herbs and Plants in Homer”, in History of Mechanism
and Machine Science, 6 – Science and Technology in Homeric Epics, ed. Stefanos A.
Paipetis (Dordrecht: Springer, 2008), 284.
12 Homerus, Ilias, 4, 2; 5. 12; 11, 12; 19, 8; Roselyne Rey, The History of Pain (Cam-
bridge: Harvard University Press, 1995), 421–422.
13 Fradelos, Fradelou and Kasidi, Pain: Aspects and treatment in Greek antiquity,
32–33.
14 Hiron, Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje (Leksikografski zavod Miro-
slav Krleža, 2020), преузето 19. 5. 2020, www.enciklopedija.hr/Natuknica.
aspx?ID=25719.
15 Homerus, Ilias, 2. 8. 732; Marketos and Androutsos, The Healing Art in the Iliad,
280.

67
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Према модерним стандардима, антички живот је био препун фи-


зичког бола – жене су трпеле бол на порођају,16 војници на бојном
пољу, док су робови на њивама често били шибани, што је био вид
телесне казне. Свакако су међу становницима старог века биле при-
сутне зубобоља, главобоља, па и костобоља, ако су били те среће да
дочекају старост.17 Практиковале су се и одређене операције – ам-
путација, царски рез, санирање бруха, уклањање хемороида и тумо-
ра, као и вађење зуба, а добар хирург је био онај који је радио брзо
и био довољно миран да издржи вриштање несрећника на коме је
интервенција вршена.18 Пацијенти су умиривани физички – неколи-
ко јаких људи их је држало док је операција трајала, а постојали су и
разни биљни екстракти који су изазивали опијеност код људи.19 Међу
њима су мак и буника, о чијој употреби је писао Плиније Старији (Gaius
Plinius Secundus),20 као и мандрагора, коју су Грци мешали са вином и
давали предоперативно против болова.21 Проблем код примене ових
биљака је представљало дозирање. Кукута је такође коришћена као
опијат, али је у већој дози могла имати фаталне последице. Зна се да
је Сократ (Σωκράτης) извршио смртну казну на коју је био осуђен по-
пивши отров направљен управо од ове биљке.
Хипократ са Коса (Ἱπποκράτης ὁ Κῷος) је третирао бол на хомеопат-
ски начин, следећи принцип да се „слично сличним лечи“. Одређене
ране је санирао каутеризацијом (спаљивањем), а користио је и поме-
нуте наркотике – мак, бунику, мандрагору и посебну врсту биљака из
рода �омоћница (лат. solanum).22 Хипократови настављачи дефиниса-

16 Meдeja изjaвљуje дa би трипут у бoj пoшлa нeгo jeднo рoдилa дeтe. Eurip-
ides, Medea, 250; Euripid, Izabrane drame, prevod stiha Gordan Maričić (Beograd:
Plato, 2007), 148.
17 William Harris, “Pain and Medicine in the Classical World”, in Columbia Stud-
ies in the Classical Tradition –Pain and Pleasure in Classical Times, еd. William Har-
ris (New York: Columbia University in the City of New York, Koninklijke Brill NV,
2018), 55.
18 Jeremy Keller, “An Exploration of Anaesthesia through Antiquity”, in History
of Medicine Days, ed. William Whitelaw (Alberta: The University of Calgary: Facul-
ty of Medicine, 2005), 258.
19 Ibid.
20 Gaius Plinius Secundus, Naturalis historia, 20. 198–203; 25. 164; Rey, The His-
tory of Pain, 41–43.
21 Gaius Plinius Secundus, Naturalis historia, 25. 94.
22 Gugsa Nemera Germossa, “History of Pain and Pain Management”, Crimson
Publishers, 3, 4 (2018): 247, fn. 4, преузето 31. 1. 2020, crimsonpublishers.com/
rmes/fulltext/RMES.000567.php.

68
М. Андријашевић, О подношењу бола у антици

ли су различите карактеристике бола у погледу његове локализације,


трајања и повезаности са другим симптомима, те се развио богат во-
кабулар везан управо за бол.23
Корнелије Целз (Aulus Cornelius Celsus) је у склопу терапије бола
саветовао одмор, али и вежбање, пуштање крви, чак и усецање коже
и стављање уметака од смоле. Избор и редослед третмана зависили
су од врсте и интензитета бола. 24
Аретеј (Ἀρεταῖος) из Кападокије је веровао да бол својим заједнич-
ким деловањем узрокују хладноћа и сувоћа. Бавио се класификацијом
бола, посебно главобољом. Бол је лечио пуштањем крви, испирањем
врућом водом, каутеризацијом врелим гвожђем и утрљавањем леко-
витог биља.25
Гален (Κλαύδιος Γαληνός) је експериментисао на животињама и од
тада је устаљена идеја да бол није својствен само човеку. Он је разли-
ковао моторне – јаке нерве, и сензорне – благе нерве. Благи нерви
примају осећај, а јаки служе за реаговање. Класификовао је бол као
компоненту осећаја додира и разликовао четири врсте бола, напра-
вивши поделу која је остала и до модерних времена.26
Поред поменутих лекара, бол је као појава занимао и многе антич-
ке филозофе.
Поменућемо најпре софисту Антифонта из Атине (Ἀντιφῶν). Он се
сматра зачетником психотерапије јер је тврдио да говорима може
помоћи напаћеним душама. „Приписује му се заснивање тешења као
беседничког умећа, чак и оснивање санаторијума у Коринту где је бе-
седама исцељивао болесне.“27

23 Elisabeth Astyrakaki, Alexandra Papaioannou and Helen Askitopoulou,


“References to Anesthesia, Pain, and Analgesia in the Hippocratic Collection”,
Anesthesia & Analgesia, 110, 1 (2010): 193, преузето 19. 5. 2020, doi: 10.1213/
ane.0b013e3181b188c2.
24 Ibid.
25 Ibid.
26 Ibid., 247–248.
27 Виолета Јелачић Србуљ, Rhetorikè téchne (Београд: Rhetoriké téchne, 2007),
46; Lucius Mestrius Plutarchus, Vitae decem oratorum, 1. Исто сматра и Плутарх:
„Јер, речи могу бити лековите за ојађену душу, кад неко у прво време умири
срце.“ – Lucius Mestrius Plutarchus, Conslolatio ad Apollonium, 2; Noel Putnik,
„Plutarh i Seneka: dva pristupa tešenju ožalošćenih“, u Lucida Intervalla, 30, prev.
Milosav Vešović (Beograd: Filozofski fakultet, 2004): 31.

69
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Питагора са Самоса (Πυθαγόρας ὁ Σάμιος) је веровао да бол и бо-


лест могу пореметити хармонију душе. Сматрао је да човек тежи за-
довољству, а бол пак долази невољно.28
Питагорејац Алкмеон (Ἀλκμαίων) из Кротона је сматрао да се цен-
тар бола и других осећаја налази у мозгу,29 а први је изнео тврдњу да
здравље представља стање уравнотежености телесних течности, а да
болест настаје када једна од њих надвлада остале, али и услед лоших
утицаја спољне средине, исхране и начина живота.30
Платоново (Πλάτων) поимање бола се мењало током његовог
истраживачког рада. У спису Горгија (Γοργίας) износи становиште да
је бол недостатак, а задовољство испуњење.31 Бол је заправо жеља
која чека задовољење, а за пример су узети осећаји глади и жеђи.32
Овај став преузео је и Гален.33 Касније, у спису Филеб (Φίληβος), Платон
каже да је бол уништавање природне комбинације, односно склада
и равнотеже границе и неограниченог у живом организму, а велику
улогу у перципирању бола и задовољства има душа.34 У контексту
антагонистичког односа ова два филозофска концепта, треба истаћи

28
Phedon Plato, 86b7–c5; Fradelos, Fradelou and Kasidi, Pain: Aspects and treat-
ment in Greek antiquity, 31, fn. 18.
29 DK, A5, A8, A10. Џон Барнет, Рана грчка филозофија, прев. Бранимир Глиго-
рић (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2004), 233: Он (Алкме-
он) је сматрао да је мозак заједнички сензоријум (чулни апарат), и то схва-
тање су Хипократ и Платон преузели од њега, док су се Емпедокле, Аристотел
и стоици вратили примитивнијем гледишту по коме је срце централни чулни
орган.
30 Aetius, 5, 30, 1; Барнет, Рана грчка филозофија, 235, фн. 81 – прев. Сандра

Шћепановић: Алкмеон за здравље каже да је обједињујућа равноправност


сила – влажног, сувог, хладног, топлог, горког, слатког и осталих – а да прев-
ласт једне од њих ствара болест. Fradelos, Fradelou and Kasidi, Pain: Aspects
and treatment in Greek antiquity, 31. fn. 19, 20.
31 George Couvalis and Matthew Usher, “Pain and Pleasure in Plato’s Physiol-
ogy”, in Greek Research in Australia: Proceedings of the Biennial International Con-
ference of Greek Studies, еd. Elizabeth Close, Michael Tsianikas and George Frazis
(Adelaide: Flinders University Department of Languages - Modern Greek, 2005),
39–52.
32 Plato, Gorgias, 496.
33 Véronique Boudon-Millot, “Must We Suffer in Order to Stay Healthy? Pleasure
and Pain in Ancient Medical Literature”, in Columbia Studies in the Classical Tradi-
tion – Pain and Pleasure in Classical Times, еd. William V. Harris (Columbia: Konin-
klijke Brill NV, 2018), 42.
34 Plato, Philbos, 32b–32c.

70
М. Андријашевић, О подношењу бола у антици

да Платон сам престанак бола није сматрао задовољством, већ само


враћањем у неутрално стање.35
Аристотел (Ἀριστοτέλης) је сматрао да је бол емоција проузрокова-
на злим божанствима која су кроз повреду ушла у тело, те узнемира-
вају и уништавају природу онога ко бол осећа. Центар бола је, према
његовом учењу, било срце, а не мозак.36
Епикур (Επίκουρος) је сматрао одсуство бола и душевне узнемире-
ности највећим задовољством коме треба тежити.
Поред тога што су покушавали да разумеју узрок и природу бола,
филозофи су неретко писали о томе како бол треба подносити. Из
пера Марка Аурелија сазнајемо како се филозоф Епикур носио са
болом:
„Док сам боловао, нисам разговарао о страдању свог тела.
Ни пријатељима који су ме посећивали нисам говорио о томе.
Стално сам се бавио основним питањима природне филозофије
и покушавао сам да објасним баш то: може ли дух који трпи
од сваког покрета нашег тела, ма какав он био, сачувати своју
срећу и спокојство? На тај начин нисам лекарима давао прили-
ку да се хвале како су са мном направили чудо, него сам и у
болести живео лепо и спокојно. Тако мораш поступати и ти у
болести, ако си болестан, а и у другим неприликама. Јер се све
филозофске школе труде да човек, ма шта га задесило остане
привржен филозофији [...]“37
Другу књигу списа Рас�раве у Тускулу (Tusculanae disputationes)
Цицерон (Marcus Tullius Cicero) је посветио болу. Најпре износи став
својих претходника са којима се не слаже, а који су тврдили да је бол
највеће зло. Тог мишљења је био Сократов ученик Аристип (Ἀρίστιππος)
да би касније такво учење усвојио и филозоф Епикур. После њега је
Хијероним (Hyeronimus) са Родоса учио да је стање без бола највеће
добро. Пошто Епикур од мудраца очекује да, ако се нађе у Фалари-
довом бику,38 каже: „Како је ово пријатно, како ништа не марим за
ово!“, Цицерон износи своје виђење трпељивости:

35 Plato, De Republica, 9, 584b1–3. Mehmet Erginel, “Plato on the Psychology of


Pleasure and Pain”, Phoenix 65, 3/4 (2011): 290.
36 Aristoteles, De anima, 432b29–433a1; Fradelos, Fradelou and Kasidi, Pain: As-
pects and treatment in Greek antiquity, 31, fn. 21.
37
Marcus Aurelius Antoninus, Meditationes sive Ad se ipsum libri, 9. 41. Марко
Аурелије, Самоме себи, прев. Албин Вилхар (Београд: Дерета, 2004), 167.
38 Фаларидов бик је справа за мучење коју је за овог тиранина из Агригента,
по коме је добила име, израдио вајар Перил. Фаларид је затварао своје жртве
у бронзаног шупљег бика, а испод њега би била ложена ватра.

71
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

„Такву снагу против бола ја не придајем мудрацу. Нека у подно-


шењу бола буде храбар, то је већ довољно за његову дужност;
а да буде још и весео, то не тражим. Јер бол је без сумње жа-
лосна ствар и груба и опора и противна природи, и тешко га је
трпети и подносити.“39
Према Цицероновом мишљењу, срамота може бити највеће зло, и
није ни потребно испитивати да ли је бол зло, већ је потребно ојачати
душу да то поднесе. Врлином се треба борити и против бола:
„Јер док год ти се буде чинило срамотно и недостојно храброга
човека уздисати, кукати, јадиковати, бити савладан, и немоћан
од болести, и док будеш имао осећај самога себе, бол ће уисти-
ну уступити пред врлином и попустиће кад то душа одлучи.“40
Укратко, сваки бол се може поднети напором духа, мирно и сталоже-
но, а томе највише доприноси када се свим срцем мисли на то да је
подношење бола часно:
„Но, када је у питању бол, треба се највише побринути да не
учинимо нешто кукавички, ниско, бојажљиво, понизно или што
доликује жени; а пре свега треба одбацити и сузбити ону филок-
тетску41 вику. Мушкарцу је дозвољено да каткада уздахне, но и
то ретко; али кукање није чак ни жени дозвољено.“42
Бол треба савладавати и трпљењем, за шта је неопходна навика.
Како Цицерон тврди, снага навике је велика, њу ствара вежба. Подно-
шење бола уткано је и у римску представу о јунаштву:
„Наиме, врлина (virtus) је добила име по мужевном човеку (vir),
а њему је у највећој мери својствена храброст, чијe су две глав-
не одлике да презире смрт и бол. Треба, дакле, да имамо те две
особине ако хоћемо да будемо господари врлине, или, боље
речено, ако хоћемо да будемо мужевни људи, пошто је врлина
по њима добила име. Ти ћеш можда упитати на који начин то
да постигнемо; и с правом ћеш то питати. Јер, философија је та
која обећава такав лек.“43
Филозофија нас учи врлини, а врлина нам омогућава да бол под-
несемо нa достојанствен начин кроз вежбање навике истрајавања,
закључује се нa основу Цицероновог излагања. Исто размишља и по
питању патње и других душевних узнемирености:

39 Marcus Tullius Cicero, Tusculanae disputationes, 2. 18. Марко Тулије Цицерон,


Рас�раве у Тускулу, прев. Љубомир Црепајац (Београд: СКЗ, 1974): 61,
40 Cicero, Tusculanae disputationes, 2. 31. Цицерон, Рас�раве у Тускулу, 65.
41 Видети страну број 3.
42 Cicero, Tusculanae disputationes, 2. 55. Цицерон, Рас�раве у Тускулу, 75.
43 Cicero, Tusculanae disputationes, 2. 43. Цицерон, Рас�раве у Тускулу, 70.

72
М. Андријашевић, О подношењу бола у антици

„Дакле, онај ко је ваљан, или, ако ти се више допада, умерен


и уздржљив, тај мора да буде постојан; ко је постојан тај је и
спокојан; ко је пак спокојан тај је слободан од свих душевних
немира, дакле и од патње. А све ово су одлике мудраца; дакле,
мудрац ће бити ослобођен патње.“44
Идентично о болу пише и стоичар Сенека (Lucius Annaeus Seneca):
„Када неко храбро подноси муке, он износи на видело све своје
врлине. Можда ће једна бити очигледнија и можда ће се наро-
чито снажно истаћи, а то је стрпљење: уосталом, ту мора бити
и храбрости, пошто су стрпљење и истрајност у подношењу бо-
лова само гране врлине; тамо је и мудрост без које се не може
подузети ништа и донети никаква одлука, и која саветује да хра-
бро треба подносити све оно што се не може избећи [...]“45
Даље, Сенека саветује да у болу треба посветити пажњу духу јер на тај
начин скрећемо своје мисли и ублажавамо физичке тегобе које нас
муче:
„А оно што неукима телесне патње чине тако тешким јесте то
што нису навикли да опште са својим духом, па се баве и зани-
мају само својим телом.“46
Такође, Сенека говори да свој дух треба да бодримо и да избегавамо
жалбе и кукњаву:
„Напротив, ако почнеш да се храбриш и да самом себи гово-
риш: ‘То није ништа, или свакако није нешто велико, издржаће-
мо; престаће већ једном’, – ако тако будеш мислио, олакшаћеш
себи бол. [...] Сваки човек је онолико несрећан колико мисли
да то јесте. Мислим да и жалбе због болова који су већ прошли
треба смањити и избегавати оне познате речи: ‘Никад никоме
није било горе: колико сам мука, колико зла претрпео!’ [...]
Себе самог посматрај, самог себе хвали!“47
Цар-филозоф Марко Аурелије (Marcus Aurelius Antoninius Augustus),
такође стоичар по убеђењу, слично је писао о болу:
„Увек кад осетиш бол, помисли да он није никаква срамота за
тебе и да душа која у теби влада њиме не постаје гора.“48

44 Cicero, Tusculanae disputationes, 3. 18. Цицерон, Рас�раве у Тускулу, 88.


45 Lucius Annaeus Seneca, Epistulae morales ad Lucilium, 67. 10. Луције Анеј
Сенека, Писма �рија�ељу, прев. Албин Вилхар (Београд: Дерета, 2003), 145.
46 Seneca, Epistulae morales ad Lucilium, 78. 10. Сенека, Писма �рија�ељу, 184.
47 Seneca, Epistulae morales ad Lucilium, 78. 13/ 21. Сенека, Писма �рија�ељу,
184/186.
48 Marcus Aurelius Antoninus, Meditationes sive Ad se ipsum libri, 7. 64. Аурелије,
Самоме себи, 133.

73
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Од свог учитеља Аполонија (Ἀπολλώνιος) из Халкиде и историча-


ра Клаудија Максима (Claudius Maximus), Марко Аурелије је усвојио
уверење да у дугим болестима треба сачувати „постојано држање“ и
„ведрину духа“.49 Иако болест и смрт сматра обичним и природним
дешавањима, говори да душа може изгубити част ако се пода болу
(или се њиме наслађује).50 Попут Цицерона, закључује да бол треба
презрети.51 Хан Балтусен (Han Baltussen) ово дело сматра значајним
због своје примењиве психотерапеутске природе, што модерним ис-
траживачима показује да се и тада сматрало да интроспекција и соли-
локвиј могу значајно допринети развоју сопствене личности.52
Однос према болу је у стоицизму дефинисан кроз однос према вр-
лини која нас оспособљава и мотивише да бол истрпимо не жалећи
се, док у епикурејском смислу бол представља највеће зло те ἀπονία
(одсуство бола) и ἀταραξία (одсуство узнемирености) доноси највећу
срећу:
„Зато, када говоримо да је задовољство коначни циљ, ми не под-
разумевамо распусна и телесна задовољства, како сматрају они
који не знају, не деле или лоше разумеју наше учење – не, ми под-
разумевамо слободу од телесних патњи и душевне тескобе.“53
Поред препорука како да се носимо са физичким болом, у античкој
литератури налазимо савете на који начин да се изборимо са патња-
ма душе. Одговарајући извори за то су нам консолације (сonsolatio),
то јест у�ешни с�иси, који су као књижевна врста били популарни на
преласку старе у нову еру. Првобитно су били општа места – �о�оси
у оквирима других књижевних врста, али су се под утицајем реторике
и филозофије развили у посебан жанр.54 Чувена Цицеронова У�еха
коју је као охрабрење самом себи написао после смрти своје ћерке
није сачувана, али се доста идентичних мотива јавља у већ поменутом
спису Рас�раве у Тускулу – трећа књига посвећена је размишљањима о
патњи. Ту су и Сенекина три утешна списа: У�еха Марцији (Ad Marciam

49 Antoninus, Meditationes sive Ad se ipsum libri, 1. 8/15; Аурелије, Самоме себи,


42, 45.
50 Antoninus, Meditationes sive Ad se ipsum libri, 2. 16; Аурелије, Самоме себи,
59.
51 Antoninus, Meditationes sive Ad se ipsum libri, 5. 31; Аурелије, Самоме себи,
102.
52 Han Baltussen, “Marcus Aurelius and the therapeutic use of soliloquy”, in
Emotion, Power and Status in Late Antiquity. Papers in Honour of R.F. Newbold,
eds. B. Sidwell and D. Dzino (Gorgias Press, 2010), 39–57.
53 Epicurus, Epistula ad Menoeceum, превод аутора рада, 131–132.
54 Putnik, Plutarh i Seneka: dva pristupa tešenju ožalošćenih, 6.

74
М. Андријашевић, О подношењу бола у антици

de consolatione), У�еха Полибију (Consolatio ad Polybium) и У�еха мајци


Хелвији (Consolatio ad Helviam matrem). Плутарх (Πλούταρχος) је такође
написао три утехе: О �рогонс�ву (De exilio), У�еха су�рузи (Consolatio
ad uxorem) и У�еха А�олонију (Consolatio ad Apollonium). Већина ових
списа настала је поводом смрти ближњег – детета, у случају Марције,
Аполонија и Плутархове супруге, или брата, у Полибијевом случају.
Мотив преране смрти је веома чест, али су речи подршке у виду овак-
ве епистоларне форме упућиване и због тешке повреде или болести,
али и изгнанства. „Утеха обично почиње изразима саучешћа и похва-
лама покојникове личности, а неретко и личности ожалошћеног. Сле-
ди низање аргумената који ожалошћеноме треба да олакшају бол.
Они се у основи своде на подсећање да смо сви рођени смртни, да
је пролазност живота нешто очигледно и само по себи разумљиво,
али да ми на то заборављамо услед различитих илузија које о животу
гајимо. Констатује се да је туга за умрлима природна и оправдана, али
само док је умерена. Ако пак пређе границу умерености, она постаје
страст (πάθος).“55 Потребно је и проценити прави тренутак када по-
слати утешно писмо. Плутарх и Плиније Млађи (Gaius Plinius Caecilius
Secundus) кажу да треба сачекати да свежа рана зацели,56 док Сенека
каже да се не сме дозволити да туга „окошта“.57 Поред наведеног,
многе консолације, попут Плутархове У�ехе А�олонију, препуне су ци-
тата из античке литературе који имају за циљ да неутешног охрабре:
„Зато питагорејци мудро саветују: Какве год да су муке што
смртни од богова трпе, која год судба те чека, трпи и не буди
срдит! И трагичар Есхил [Αἰσχύλος] каже: јер доликује правед-
номе и мудром ни у муци не бити гневан на богове, а Еурипид
[Εὐριπίδης] вели: Ко год се од смртних покорио судби мудрац је
међ нама, божјих тајни зналац, а на једном другом месту каже:
Ко од смртних добро трпи што га снађе, најбољим га и разум-
ним сматрам.“58
Плутарх говори да је најделотворније средство против жалости
разум као одбрана против свих промена у животу,59 те цитира и Пла-
тона који каже:

55 Ibid., 9.
56 Lucius Mestrius Plutarchus, Conslolatio ad Apollonium, 102a; Gaius Plinius
Caecilius Secundus, Epistulae, 5. 16. 11.
57 Lucius Annaeus Seneca, Ad Marciam de consolatione, 1. 8.
58 Plutarchus, Conslolatio ad Apollonium, 29–30; Putnik, Plutarh i Seneka: dva
pristupa tešenju ožalošćenih, 25.
59 Plutarchus, Conslolatio ad Apollonium, 6; Putnik, Plutarh i Seneka: dva pristupa
tešenju ožalošćenih, 18.

75
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

„Препуштање болу, наиме, спречава човека да поступи онако


како треба: да добро размотри оно што се десило па да – као
код бацања коцки – уреди своје прилике према томе како је
пала коцка његове судбине и како разум захтева да би било
најбоље.“60
Такође, оба писца напомињу да су од највећег значаја за превази-
лажење животних недаћа делфске поруке: С�ознај самога себе (Γνῶθι
σεαυτόν) и Ничег �реко мере (Μηδὲν Άγαν), као и то да време, које Се-
нека назива природним мелемом за најтеже јаде,61 и добар пријатељ
најбоље ублажавају тешке тренутке јер „може снаћи свакога оно што
сналази ма кога“:62
„Пошто је време нашег боравка на овом свету веома кратко,
не смемо себи уништавати живот непребољеним патњама и по-
губним жалопојкама, раздирући се душевним мукама и кињећи
своје тело. Напротив, морамо се окренути ономе што је боље и
достојније човека и ревносно настојати да дођемо у додир с љу-
дима који неће заједно с нама нарицати и ласкањем подгревати
нашу тугу, већ који ће племенитом и достојанственом утехом
развејати сваку бол из нашег срца. [...] За сваку бољку има лека,
за ожалошћеног то је блага реч пријатеља [...]“63

Закључак

Слично данашњем становишту, и у антици се сматрало да је најпре по-


требно пронаћи узроке како физичког бола, тако и душевних патњи у
циљу њиховог превазилажења. Узрок патње и осталих душевних не-
мира може бити у нашем начину размишљања о патњи – да је она тре-
нутно зло које нас је снашло и да је треба преузети на себе.64 Цицерон
се таквом ставу противи и сматра да патња није никакво зло, или је
пак сасвим мало зло са којим се треба изборити:

60 Plutarchus, Conslolatio ad Apollonium, 22; Putnik, Plutarh i Seneka: dva pristupa


tešenju ožalošćenih, 31.
61 Lucius Annaeus Seneca, Ad Marciam de consolatione, 1. 6; Putnik, Plutarh i
Seneka: dva pristupa tešenju ožalošćenih, 52.
62 Seneca, Ad Marciam de consolatione, 9. 5; Putnik, Plutarh i Seneka: dva pristupa

tešenju ožalošćenih, 58, fn. 27.


63 Plutarchus, Conslolatio ad Apollonium, 31, 2; Putnik, Plutarh i Seneka: dva
pristupa tešenju ožalošćenih, 37, 1.
64 Marcus Tullius Cicero, Tusculanae disputationes, 3. 22; Цицерон, Рас�раве у
Тускулу, 90.

76
М. Андријашевић, О подношењу бола у антици

„Но, треба увек да се вратимо нашем основном мишљењу да


је патња врло далеко од мудраца, зато што је неоснована, што
је узалудна, што не потиче од природе него од нашег суда и
мишљења, које нас на неки начин вуче у тугу, пошто смо утвр-
дили да то тако мора бити. Ако уклонимо то мишљење, а оно је
сасвим произвољно, биће уклоњена и оштрина патње, мада ће
ипак остати емоције и благи титраји духа. Нека се за ово каже
да је природно, нека се остави та претерана, страшна и злокоб-
на реч патња, која никако не може ићи са мудрошћу, нити да
тако кажем, опстати уз њу.“65
Не треба себе сатирати тугом будући да то ни на који начин није од
помоћи.66 Постојало је и уверење да је срамотно патити и да то није
достојно мушкарца, те су многи Римљани јуначки поднели губитак
својих најмилијих, попут Катона Старијег који је изгубио сина.67 Вели-
ки савезник је и време, пре свега као „простор“ за размишљање да
стварно зло не постоји, те да патња није зло.68 Бол јесте непријатност,
али не представља зло или срамоту. Против бола душе и тела треба се
борити врлином, храброшћу, трпељивошћу, у чему нам може помоћи
бављење филозофијом. Из представљених ексцерпата античких ауто-
ра могло би се закључити да је патњи филозофија била најбољи лек,
будући да она даје објашњења и упутства како се треба носити са теш-
коћама. Поједина размишљања старих филозофа блиска су поукама и
саветима које на ову тему можемо читати у савременој литератури;
она су заправо и данас актуална. То се пак не може рећи за начине
третирања физичког бола и психичких тегоба јер су данашњој попу-
лацији доступни модерни начини лечења, те су наше муке објективно
(не и субјективно) лакше од античких.

65 Cicero, Tusculanae disputationes, 3. 82–83; Цицерон, Рас�раве у Тускулу, 115.


66 Cicero, Tusculanae disputationes, 3. 77; Цицерон, Рас�раве у Тускулу, 113.
67 Cicero, Tusculanae disputationes, 3. 70; Цицерон, Рас�раве у Тускулу, 109.
68 Cicero, Tusculanae disputationes, 3. 74; Цицерон, Рас�раве у Тускулу, 111.

77
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Литература

1. Astyrakaki, Elisabeth, Alexandra Papaioannou and Helen Askitopoulou.


“References to Anesthesia, Pain, and Analgesia in the Hippocratic
Collection”. In Anesthesia & Analgesia 110/1 (2010): 188–94. Преузето 19.
5. 2010. DOI: 10.1213/ane.0b013e3181b188c2
2. Аурелије, Марко. Самоме себи. Превео Албин Вилхар. Београд:
Дерета, 2004.
3. Барнет, Џон. Рана грчка филозофија. Превео Бранимир Глигорић.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2004.
4. Boudon-Millot, Véronique. “Must We Suffer in Order to Stay Healthy?
Pleasure and Pain in Ancient Medical Literature”. In Columbia Studies
in the Classical Tradition – Pain and Pleasure in Classical Times, еdited by
William V. Harris, 36–54. Columbia: Koninklijke Brill NV, 2018.
5. Brand, Paul and Philip Yancey. The gift of pain. Michigan: Zondervan
Publishing House, 1997.
6. Цицерон, Марко Тулије. Рас�раве у Тускулу. Превео Љубомир
Црепајац. Београд: СКЗ, 1974.
7. Couvalis, George and Matthew Usher. “Pain and Pleasure in Plato’s
Physiology”. In Greek Research in Australia: Proceedings of the Biennial
International Conference of Greek Studies, еdited by Elizabeth Close,
Michael Tsianikas and George Frazis, 39–52. Adelaide: Flinders University
Department of Languages – Modern Greek, 2005.
8. DK = Diels, Hermann and Walther Kranz. Die Fragmente der Vorsokratiker,
griechisch und deutsch. Berlin: Weidmann, 1951–1952.
9. Erginel, Mehmet. “Plato on the Psychology of Pleasure and Pain”.
Phoenix, 65, ¾ (2011): 288–314.
10. Fradelos, Evangelos, Georgia Fradelou and Ekaterini Kasidi. “Pain: Aspects
and treatment in Greek antiquity”. Journal of Medical Sciences and Public
Health 2, 2 (2014): 29–36. Преузето 31. 1. 2020. docplayer.net/25004178-
Pain-aspects-and-treatment-in-greek-antiquity.html.
11. Germossa, Gugsa Nemera. “History Pain and Pain Management”. Crimson
Publishers, 3, 4 (2018): 247–249. Преузето 31. 1. 2020. crimsonpublishers.
com/rmes/fulltext/RMES.000567.php.
12. Grahek, Nikola. Feeling in pain and being in pain. Massachusetts: Institute
of Technology, The MIT Press, 2007.
13. Harris, William. “Pain and Medicine in the Classical World”. Columbia
Studies in the Classical Tradition – Pain and Pleasure in Classical Times,
еdited by William V. Harris. New York: Columbia University in the City of
New York, Koninklijke Brill NV, 2018.
14. Јелачић, Србуљ Виолета. Rhetorikè téchne. Београд: Rhetorikè techné,
2007.

78
М. Андријашевић, О подношењу бола у антици

15. Keller, Jeremy. “An Exploration of Anaesthesia through Antiquity”. In


History of Medicine Days, edited by William Whitelaw, 257–262. Alberta:
The University of Calgary: Faculty of Medicine, 2005.
16. Klimis, G. “Medicinal Herbs and Plants in Homer”. In History of Mechanism
and Machine Science 6 – Science and Technology in Homeric Epics, edited by
Stefanos A. Paipetis, 283–291. Dordrecht: Springer, 2008.
17. Marketos, Spyros G. and Gеorgios J. Androutsos. “The Healing Art in
the Iliad.” In History of Mechanism and Machine Science 6 – Science and
Technology in Homeric Epics, edited by Stefanos A. Paipetis, 275–281.
Dordrecht: Springer, 2008.
18. Putnik, Noel. „Plutarh i Seneka: dva pristupa tešenju ožalošćenih“. Lucida
Intervalla, 30. Beograd: Filozofski fakultet, 2004.
19. Rey, Roselyne. The History of Pain. Cambridge: Harvard University Press,
1995.
20. Сенека, Луције Анеј. Писма �рија�ељу. Превео Албин Вилхар. Београд:
Дерета, 2003.

79
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Marina Andrijašević
University of Belgrade, Faculty of Philosophy – Department of Classical
Studies, Belgrade

ON ENDURANCE OF PAIN IN ANTIQUITY

This paper regards pain-control methods in Antiquity. Apart from


ascribing the occurrence of illness to a variety of deities and a number of
causes, the Greeks and the Romans found an array of ways to reduce
both physical and psychological pain. Numerous herbal opiates (poppy,
henbane, mandrake, hemlock) were used and rudimentary medical methods
(cauterization, amputation, surgery, herbal treatments) were implemented
in order to alleviate difficulties caused by illness, war injuries, childbirth,
etc. From a contemporary perspective, such medical practices were far
from great, though the same cannot be said for their psychological and
philosophical perception of the pain. The pivotal attitudes concerning this
subject, which can be found in the writings of the ancient authors, are
correct, imperishable and contemporary even in this day and age. This paper
focuses on pain endurance in Hellenistic and especially Roman philosophy;
medical viewpoint will be discussed briefly.
Key words: pain, treatment, ancient medicine, ancient philosophy

Прихваћено за објављивање на сас�анку


Уређивачко� о�бора 20. 10. 2020.

80
оригиналан научни рад udc 159.954/.956

Бојана Шкорц1
Универзитет уметности, Факултет ликовних уметности,
Београд

НАУЧНА ИНТУИЦИЈА И КРЕАТИВНОСТ

Апстракт
Тема овог рада је повезаност функција мишљења и интуиције. Бу-
дући да се у науци и пракси човек доминантно сагледава као ра-
ционално мислеће биће, последице тако редукованог модела су
занемаривање тоталитета човека, као и превиђање значаја и не-
коришћење других компонентних психичких функција (емоција,
мотива, личних профила, као и интуиције, која се налази у фокусу
овог рада). Анализирају се извори који акцију и динамику интуи-
тивног мишљења објашњавају уз помоћ сублиминалних (пред-
свесних) садржаја, имплицитног значења, метафоричког значења,
дисфокуса и асоцијативне мреже симбола. Анализа компоненти
интуитивног мишљења је дата кроз преглед кључних психолошких
идеја, као и кроз пример анализе народног мита о копачу блага,
који метафорички представља научника или ствараоца у потрази
за новим идејама и концептима. Закључна разматрања предлажу
промену приступа процесу интуитивног мишљења кроз проши-
рење концепта (модела) човека на вишеслојни свесно-несвес-
но-надсвесни систем, финије и систематично препознавање поља
(интра и интер психичког) у коме се интуитивно мишљење одигра-
ва, као и проширење научне парадигме и повезивање научних, ин-
тердисциплинарних и духовних приступа овом питању.

Кључне речи: мишљење, симбол, научна интуиција, креативност

1 bskorc@yahoo.com

81
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

1. Функција мишљења у целовитом психолошком пољу

Функција мишљења се у временима као што је наше, која наглашавају


рационалног човека, сматра кључном. Због тога се она често
посматра као изолована, односно издвојена из психичког живота.
Ово је разумљиво с обзиром на то да људско биће своју позицију у
оквиру природног система дугује развоју когнитивних капацитета.
Оно се рађа као најмање „довршено“, потпуно зависно од социјалног
окружења и свој развој како у анатомско-функционалном, тако и у
психолошком смислу, не завршава до краја свог живота. Фетализација,
особина људске врсте да долази на свет као отворен, флексибилан
и недовршен систем, јесте истовремено тачка највеће рањивости
(потпуне зависности од социјалног поља), али и тачка највеће
могућности, пластичности која нас држи отвореним према учењу –
мрежном утицају културе. Пошто је најмање финализиран у односу на
друге врсте, човек има огроман капацитет за промену током живота.
Данас, под утицајем рационалне глобалне културе оријентисане на
брз и видљив ефекат, актуелни модел човека подразумева искључиво
свесно мислеће биће, при чему се остатак „људског пртљага“ као што
су осећања, мотиви, нагони, интуиција, мисли на ободу свести, личне
успомене, снови, машта, игровност и све остало што чини тоталитет
маргинализује, а понекад чак и посматра као оптерећујућа сила којом
се замагљује чист ум. Како је историја психологије показала, упрошћен
модел човека, ма колико се чинио корисним у извесним моментима
развоја науке, има своју цену. Неким последицама овог упрошћавања
управо сведочимо – масовни проблеми људи свих култура са
анксиозношћу, осећањем бесмисла, негативним осећањима, падом
мотивације, отуђењем од других и себе, масовном појавом несанице
или незадовољства животим успехом, физичким изгледом, статусом,
усамљеношћу. Недостатак среће, некада свесно видљив, а некада
прикривен индустријом забаве и лагоде, постао је универзално
место у нашој култури. Ипак, како истраживања показују, упркос
многим факторима као што су узраст особе, пол, друштвени статус,
економска позиција и култура којој особа припада, субјективни осећај
среће остаје релативно независан – он припада психолошком пољу
особе. Само 10% варијација одговора на питање личног осећања среће
или испуњености може благо и углавном незначајно да се повеже са
неким од набројаних спољашњих фактора.2

2 Evan F. Morris and Marc-Antoine Jackson, ed., Psychology of Personality (USA:


Nova Science Publisher Inc., 2013).

82
Б. Шкорц, Научна интуиција и креативност

Како видимо, иако смо супериорни у когнитивном смислу, ипак


нисмо целовити – срећа, као уједињујућа сила унутар човека, скоро
је независна од формалних околности нечијег живота и остаје везана
за тоталитет поља у свакоме од нас, почивајући на финој равнотежи
способности и околности у којима се одиграва нечији живот.
Фокус овог рада биће на две психолошки битне чињенице: значају
проширења појма контекста или поља (унутрашњег, као и спољашњег)
за разумевање интуиције, и посматрању интуитивне функције као
опште способности која превазилази оквире мишљења (обухвата и
емотивни и мотивациони аспект). Редефинисање значаја сазнања и
његово смештање у шири концепт човека захтева непрекидно ства-
рање мостова између различитих хуманих капацитета. У овом раду
осврнућемо се на повезивање процеса мишљења са сублиминалним
садржајима свести као што су имплицитно знање, асоцијативне мре-
же, способност имагинације, метафорички симболи и дефокус све-
сти, који сви заједно учествују у процесу који називамо интуиција.
Модели личности које психологија нуди и велико знање које је у
тој области прикупљено омогућавају нам да проширимо схватање
човека од првих, здраворазумских виђења као рационално-свесног
бића, према сложенијим и фино диференцираним компонентама које
у том бићу постоје и делују као мрежни системи. Рана психолошка
истраживања човека3 тежила су да открију садржаје и законе свести,
посматрајући свесно мишљење као једини релевантан садржај. Већ
тад, на старту психологије као самосталне науке, улазећи дубље у чо-
века, показује се да поред будне, свесне, разумне мисли ту постоје и
садржаји који такође припадају човеку али нису доступни кроз раз-
умну свест, тако да је и сам зачетник психологије и један од првих
истраживача свести, Вилијем Џејмс (William James) у каснијим фазама
укључио истраживања ободних и измењених стања свести, као што су
транс и религиозне екстазе. Такође, нека од највећих имена у психо-
логији, као што је Густав Теодор Фехнер (Gustav Theodor Fechner), на
пример, полазећи од редукованог концепта човека постепено проши-
рују модел до дубинских слојева свести, залазећи у трансперсоналне
и надсвесне области.4 Најснажнији утицај на проширење концепта
свесно-несвесног поља човека свакако је извршила психоаналитич-
ка школа, примарно у радовима Фројда (Sigmund Freud) и Јунга (Carl

3 William James, The Varieties of Religious Experience – a Study of Human Nature


(New York: First modern Library Education, 1902).
4 Gustav Teodor Fechner, The Little Book of Life after Death (New York: Weiser
Books: 2005).

83
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Gustav Jung), када се први пут научним методама улази у предсвесне


(садржаји на ободу, доступни ако се концентришемо) и подсвесне
(садржаји у дубљим слојевима којима се приступа посебним поступ-
цима) компоненте свести. Оно што је посебно драгоцено у овим при-
ступима је идеја да пошто се састојимо из више комплексних систе-
ма, онда бити здрав, функционалан, ефикасан или срећан значи бити
хармонизован5 – системи унутар нас се налазе у међусобној комуни-
кацији и равнотежи. Тако и функције мишљења и сазнања увек деле
судбину целине, односно зависе од динамичног процеса унутрашњег
баланса.
Интуиција се као функција свести ретко помиње у психолошким
моделима. У свом моделу Јунг дефинише четири основне функције:
мишљење, осећање, интуицију и чулне информације,6 и поставља их
у крстасти модел7 где се два пара функција појављују као супрот-
стављени: мишљење насупрот осећању и интуиција насупрот чулном
опажању. Оне се у свесном искуству постављају као супротстављене
силе од којих свака функција тежи да укине своју супротност. Укину-
та или потиснута функција не престаје да постоји већ је приморана
да се повуче испод прага свести (где је недоступна его искуству),
након чега из несвесних структура наставља своје, сада измењено,
деловање. То значи да под утицајем непосредног искуства верујемо
да, на пример, јаке емоције помрачују наше мишљење или да када се
оријентишемо на чулну информацију нисмо у стању да се трансцен-
дирамо у имагинарни свет. У целини гледано, ово заправо није тачно
јер свака функција управо зависи од заступљености и развијености
свих других, а ова целовитост или дејство поља постаје очигледно у
несвесном пољу које је шире од свести. Ова тензија између супрот-
ности, ма колико деловала реално у свакодневном искуству, запра-
во не постоји на нивоу тоталитета личности, а посебно не у области
несвесног, где свака функција има своју независност и не укида ону
супротну. Једини могући човек је целовит човек у коме функције не
воде унутрашњу борбу.

5 Karl Gustav Jung, Psihološki tipovi (Beograd: Dereta, 2013); Karl Gustav Jung,
Psihologija i religija: Zapad i Istok (Beograd: PU Atos, 2017).
6 Karl Gustav Jung, Arhetipovi i kolektivno nesvesno (Beograd: PU Аtos, 2003).
7 Јolanda Jаkobi, Psihologija Karla Gustava Junga – uvod u celokupno delo
(Beograd: Dereta, 2000).

84
Б. Шкорц, Научна интуиција и креативност

2. Интуиција је функција опште природе

Природа интуитивног мишљења као неке врсте холистичког увида


који је тешко изазивати у експерименталним ситуацијама, условила
је да се оно и даље веома ретко појављује у психолошким теоријама.
Одређени број емпиријских истраживања интуиције се данас заправо
бави нагађањем исхода без познавања премиса, односно скраћеним
предвиђањем, па се због ове нејасноће често појављују несагласни
резултати. Оно што је данас такође лако уочити је да велики део
истраживања интуиције полази од редукционистичке идеје корис�и
– функцију виде као инструмент свог или корпоративног успеха,
увећања профита, напретка или ефикасније манипулације у односима
моћи. Интуиција се ту схвата као инструмент за постизање нечег
другог, неког ефекта који се подразумева и тиме се једна обухватна,
општа способност редукује на средство за постизање резултата изван
ње. Тиме се редослед приоритета обрће. Стога је разумљиво што
се емпиријска наука донекле повукла из ове области и препустила
је духовним учењима, као што је, на пример, модел Успенског који
препознаје идентичне четири функције као и Јунгов модел, али их
смешта у слободнији интерпретативни оквир, или слични модели
развоја интуитивног мишљења који се базирају на фокусираном
самоистраживању свести.8 Ту добијамо корисне идеје о интуицији,
али њих није могуће свести на научни контекст.9 Недостају мостови
који би повезали науку и духовност, заправо човека са својим
тоталитетом, па се чини да је један од задатака нашег времена
проширење научне парадигме и увођење старог знања у нови оквир.

3. Човек као стваралац симбола – грађење кула у ваздуху:


асоцијативне зоне

Мишљење и сазнајне функције представљају осовину око које је наша


врста изградила своју позицију на планети и поставила се у оквиру
општег природног система, што показује компаративно посматрање
организационе структуре коре великог мозга. Током развоја
природног система, свака врста се у оквиру њега определила за неки
облик опстанка који је као и сваки жив систем, динамичан и увек у
процесу развоја. Људски модел показује да је током миленијског
8 Swami Kriyananda, Razvoj intuicije: kako prepoznati unutrašnjeg vodiča i
verovati mu (Beograd: Esotheria, 2007).
9 Петр Дамјанович Успенски, Че�вр�и �у� (Београд: Езотериа, 1994).

85
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

развоја наше врсте, пропорција сензомоторних регија достигла


одређени ниво после кога је пропорција асоцијативних зона преузела
примат. Поређење пропорционалне заступљености сензомоторних и
асоцијативних зона у кортексу великог мозга пацова, мачке, шимпанзе
и човека показује смањивање доминације чулно-моторичког, а
повећање улоге асоцијативног, симболичког и апстрактног простора
за ментални рад. И док најнапреднија животиња још увек може да
оперише само у тренутним и конкретним физичким околностима и
развија знак у комуникацији,10 човек отвара неслућени простор за
апстрактни, сложен и посредан контакт са физичким светом кроз
стварање значења – симбол. Ово нам је омогућило да остајући и даље
везани за телесно и природно задато окружење,11 изградимо један
потпуно нов и супериоран систем операција12 – грађење апстрактног
значења. Помоћу њега, и искључиво кроз њега, човек чини квантни
скок од механичког према апстрактном бићу – отвореном пољу
за стварање идеја које се ослањају на друге идеје. Човек постаје
самокреирајуће биће.
У скраћеном облику се овај процес може видети, као што су по-
казали истраживачи гешталт школе (Gestaltschule), на примеру
малог детета које се игра писаљком – у неком тренутку ће то од
моторичке игре постати нешто друго: дете уочава траг, а затим да
тај траг оно само ствара и у тој игри стварања појављује се нешто као
први, невешти круг („пракромпир“, како га називају аутори). Оног
момента када дете постаје способно да тај круг препозна као лице,
сунце, зеца, чича Глишу, цвет или безброј других објеката, дошло
је до еволуционог скока – створен је симбол.13 Он више није ни ли-
чан ни колективан, већ се гради кроз сложену динамику између уну-
трашњег (интериоризованог) и спољашњег (културно посредованог)
знања.14 У својој теорији виших менталних функција, Лев Виготски
(Лев Семёнович Выготский) уочава културну посредованост функције

10 Знак код животињских врста може да буде веома сложен и ослоњен на


фасцинантно фине нивое осетљивости. Ипак, он увек остаје везан за означе-
но, неодвојив од конкретног опажајног искуства.
11 Vittorio Gallese and George Lakoff, „The Brain concepts: the Role of the
sensory-motor system in conceptual knowledge“, Cognitive Neuropsychology, 22,
3–4 (2005): 455–479.
12 Anthony Right, Neuroscience, UTHealth, University of Texas, преузето 9. 5.
2020; nba.uth.tmc.edu/neuroscience/m/s4/chapter09.html.
13 Предраг Огњеновић, Психолошка �еорија уме�нос�и (Београд: Гутен-
бергова галаксија: 2003).
14 Lev L. Semjonovič Vigotski, Mišljenje i govor (Beograd: Nolit, 1977).

86
Б. Шкорц, Научна интуиција и креативност

мишљења, а посебно њене повезаности са језиком и говором као


крунским, најсложенијим симболичким системом.

4. Стваралачко мишљење

У психологији је било много покушаја да се дефинише креативност,


почевши од првих студија генија карактеристичних за почетке
психолошких радова 19. века, преко истраживања креативних
појединаца и факторских истраживања структуре личности из
педесетих година прошлог века. Под утицајем когнитивне психологије
Лева Виготског, почетком 21. века питање креативности се проширује
са изузетних људи и изузетних постигнућа према квалитету мишљења
и посматра се као иманентно својство сваког бића које мисли. Свака
мисао је процес интеракције између усвојеног и оног што се тек усваја
и у својој суштини, мишљење не може бити нестваралачко. О односу
између креативности и опште интелектуалне способности, после
почетне еуфорије која је покушала да објасни и предвиђа све друге
интелектуалне способности на основу IQ вредности, утврђује се да
око 80% креативне деце не може да се препозна тестовима опште
интелектуалне способности.15 Каснија мерења утврђују „теорију
прага“,16 односно да постоји одређени минимум интелектуалних
капацитета испод кога се стваралачки потенцијал не може испољити,
али он није директно повезан са степеном „памети“. Код појединаца
код којих су оба капацитета супериорно развијена, интелигенција и
креативност се понашају као независне функције. Конкретније речено,
интелект је моћан инструмент, али не може да делује сам за себе.
Стваралачки потенцијал, иако релативно независан од интелигенције,
не може да се испољи без интелектуалних способности. Тако се
поново враћамо на човека као целовито биће кроз које се смењују
испољени и још неиспољени догађаји, као и динамично биће које се
непрекидно налази у процесу новог настајања (пољу потенцијала).
Стваралачко мишљење је комбинација когнитивне функције са
стваралачким потенцијалом. У свакодневном искуству смо ретко
свесни овог капацитета, али се он најјасније показује у ситуацијама
када постојећа решења нису довољна да разреше неку ситуацију, било

15 Владислав Панић, Психологија и уме�нос� (Београд: Завод за уџбенике,


1997).
16 Robert Sternberg, Elena Grigorenko and Jerome Singer, ed., Creativity – from
Potential to Realization (Washington DC: American Psychological Association,
2005).

87
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

да се та ситуација смешта у науку, уметност или практичан живот. По-


чевши од Келерових (Wolfgang Koehler) посматрања интелигентног
понашања код животиња, емпиријска истраживања су усмерена на
откривање фактора који подстичу или ометају овај процес. Особе са
повишеном способношћу прецизног памћења, особе са смањеним
степеном ауторитарности или особе са смањеним степеном ригидно-
сти као цртом личности, они који су мање осетљиви на функционално
знање, као и мање конвенционалне особе, биће способнији за про-
дукцију нових решења. Такође, да би се створио нов одговор на стару
ситуацију, потребно је искорачити из стандардног знања о функцији
објеката око нас.17 Све може да буде и оно што нам је познато и неш-
то сасвим друго – од способности сагледавања вишеструких могућ-
ности зависиће ефекти креативног мишљења. Особе које имају на уму
више отворених могућности при решавању тест ситуације постижу
боље резултате не само на тестовима мишљења него и опште интели-
генције. Ментални став отворених могућности и плурализма могућих
опција је такође повезан са фактором личности названим искуствена
отвореност, док се фактор личности назван савесност поставља у не-
гативну корелацију са креативном способношћу мишљења.18
Видети познато у новом светлу, елементе ситуације у новим међу-
односима или познату ситуацију на нов начин, представља услов за
појаву стваралачког мишљења. То захтева одређени степен „нере-
да“, нејасноће, изненађења и неодређености, тако карактеристичних
за стваралачке умове.

5. Научна интуиција и сублиминални садржаји свести

„С друге стране, увек сам осећао да математика и интуитивни


увид иду руку под руку. Свести себе само на једно од овога је
као везати једну руку иза леђа и радити другом.“19
Интуитивно мишљење се одиграва у ситуацији када логички след
премиса није довољан да се извуче закључак, али се он ипак појављује.
Одступање од логике и линеарног мисаоног тока у коме један садржај
следи за другим, поставља интуитивно мишљење у посебну позицију

17 James Kaufman and Robert Sternberg, ed., The Cambridge Handbook of


Creativity (Cambridge: Cambridge University Press, 2010).
18 (Morris, Evan F. and Marc-Antoine Jackson), ed. Psychology of Personality
(USA: Nova Science Publisher Inc., 2013).
19 David D. Bohm, “A New theory of the relationship of mind and matter”,
Philosophical Psychology, 3, 2 (1990): 271-286.

88
Б. Шкорц, Научна интуиција и креативност

– оно и даље остаје мишљење, почива на симболима и денотативном


знању, али чини неку врсту скока од почетне до финалне ситуације
који је немогуће сасвим објективно испратити. Оно задире у нејасно,
метафорично, ирационално поље у коме је знање ипак знање, али
му се приступа на другачији начин. Неки истраживачи сматрају да
због овог неухватљивог вишка значења, креативно мишљење треба
подстицати метафорама и појмовима отвореног обима значења20
јер метафора представља компримовано знање преведено у
нови симболички ред. Ту истину зна сваки учитељ: бајке, митови,
загонетке, легенде, народни ритуали и обичаји, поезија, уметничка
дела која зачаравају дете-посматрача, нису ништа друго до метафоре
и отворена, богата значења која се преливају изван области директно
разумљивог и свесног. Једна од одлика интуитивног увида је и то да
он делује као изненадно, неизазвано просветљење, „аха“ доживљај
или „еурека“ увид који чини да се дотада неповезани концепти и
идеје одједном реструктуирају, односно пресложе у нов систем којим
је могуће објаснити, решити или ускладити до тада неповезане или
супротстављене чињенице и поставити их у нови, обухватнији оквир.
Да интуиција уместо као сметња, може да се схвати и као богат
извор нових идеја и знања, научници и уметници су одавно схватили.
Начини на које су стварали већ сведоче о томе: неко је писао уз мирис
јабука, неко је себи задавао задатке пред спавање па онда по буђењу
записивао, неко је веровао да му мртве колеге шаљу нотне записе и
тако даље. Историјски записи о великим ствараоцима често описују
и њихове личне системе рутине. Висок степен прецизне имагинације
и супериорно овладавање знањем омогућавали су уметницима и на-
учницима да пређу преко непосредно задатог поља, направе помак
и створе слободна решења, уводећи познато у непозната, нова поља
симбола. „Вечност, безграничност, не може се јамачно обујмити, по-
готово речима скројеним по мери ствари, али управо нас мит мами да
пустимо своју интуицију да лута не би ли доспела с ону страну сваког
вербалног и менталног објашњења.“21
У уметности је ово деловање ободних садржаја свести и дефокус
са функционалне фиксираности мишљења лакше опазити јер је дело
уметника мање одређено објективним знањем и правилима струке,

20 Niklas Pramling, Minding Metaphors – using figurative language in learning to


represent (Göteborg: Goeteborgs Universitet: Acta Universitatis Gothoburgensis,
2006).
21 Frederik Lionel, Sakralna astrologija: Ogledalo velikog predanja (Beograd:
Prosveta, 1984), 26.

89
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

као што је то случај са науком. Ипак, напредак науке и стварање нових


теорија јесу она кључна сила која је одредила развој људске мисли
и то је процес који филозофи науке називају „померање научне па-
радигме“ – проширење знања и интеграција нових налаза који под-
разумевају стварање скокова научне мисли ка све комплекснијим и
обухватнијим слојевима појава.

6. Дух научника наличи ловачком псу


За разлику од уметничке интуиције која не мора да се испољи кроз
рационални продукт, научна интуиција мора да делује у области
струке. Познати су примери ободног мишљења у тренуцима када
научник „дигне руке“ и престане да мисли о нечему (дефокус) или
интуитивних увида током снова, или током периода полусна за
који је карактеристичан изненадни продор луцидних садржаја. Из
аутобиографије Николе Тесле Моји изуми22 можемо видети да је
његова потреба за сном била знатно измењена у односу на уобичајени
профил – проводио је много мање времена спавајући, а налазио
се често у изазваним луцидним стањима, па је тако његов период
физичког одмора трајао краће од 3 сата, за које време је успевао
потпуно да се одмори. Често, он током сна разрађује неку од идеја.
Можемо видети на пример, да је при тестирању успешности рада
неког сложеног, замишљеног апарата, Тесла визуелизовао машину
пред спавање, бележећи у свести сваки од саставних елемената и
постављајући их у замишљену целину. Затим би у мислима покренуо
машину, мирно заспао и пратио како се машина понаша јер ако је у сну
радила, радиће и када се физички створи, а ако нешто није радило, исто
би се догодило у реалности. Никада није погрешио у овој процени.
Наравно, да би се постигао овако висок ниво предиктивности, било је
потребно претходно развити и основу за то – висок степен стручног
знања, као и екстремно висок степен вежбе и дисциплине у погледу
фокуса свести, концентрације и луцидног сневања.
Интуиција која не значи искључивање рационалне мисли већ су-
протно, укључивање и подсвесних елемената који помажу мисаони
ток, видљива је и у делу Милутина Миланковића: „Дух научника мора
имати способност да намирише нове проблеме, као што ловачки пас
нањуши дивљач. Иначе не вреди. Има додуше таквих научника који-
ма дух има добро развијене ноге, може да хода дуго и далеко а да

22 Никола Тесла, Моји Изуми (Београд: ИЦНТ, 2009).

90
Б. Шкорц, Научна интуиција и креативност

се не замори, али ће проћи на два корака поред џбуна где се крије


дивљач и неће је приметити.“23 Да би интуиција у развоју науке и на-
учног сазнања добила значајно место, како видимо, потребно је да
се она примарно ослони на сазнајне процесе и релевантно знање, од-
носно мора почивати на прикупљеном општем познавању своје стру-
ке. Изгледа да тек након преласка неког имагинарног „прага знања“
иза кога сазнато почиње да се прелива преко познате области научне
дисциплине, почиње спремност на говор интуиције. Терминима Ви-
готског, иновативни идејни систем може да се надовезује на већ по-
стојећи стварајући зону наредног развоја у којој се налази отворено
поље мисли и идеја.

7. Интуиција и имплицитно знање

Интуиција као функција, како смо већ навели, изазива много недо­
умица. Бихејвиорални научни модел, на пример, не прихвата овај
појам и креативност посматра као способност повезивања удаљених
асоцијација. Креативност се види као више или мање присутна
способност особе да уочи асоцијативне мостове између удаљених,
мање вероватних идеја. Роберт Стернберг (Robert Jeffrey Stern-
berg), следећи овај смер закључује да је креативна способност, када
говоримо о идејама, увидима, концептима, научним решењима и
патентима, повезана са правилом: „купи јефтино, продај скупо“.24
Интуиција би у том смислу почивала на високо развијеној способности
да се схвате и повежу мало вероватне везе. Родоначелник овог
смера, Џон Вотсон (John Thomas Watson) сматра да се поезија ствара
само варирањем речи док се не изведе песма.
И поред редукционистичког покушаја, остаје питање: ако интуи-
тивно знање постоји, а није смештено у рационалну будну свест, где
се онда налази?
У својим кроскултуралним истраживањима значења, Чарлс Озгуд
(Charles Egerton Osgood)25 утврђује да сваки појам који постоји у мис-
лима садржи најмање два слоја значења. Један од њих је доминантни
слој који је заједнички особама које говоре истим језиком и који по-

23 Milutin Milanković, Kroz vasionu i vekove (Beograd: Dereta, 2008), 113.


24 Видети фусноту број 16.
25 Charles E. Osgood, Cross-Cultural Universals of Affective Meaning (USA:
University of Illinois Press, 1975a); Charles E. Osgood et al., The Measurement of
Meaning (USA: University of Illinois Press, 1975b).

91
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

чива на знању о том појму, а који је назвао денотативним значењем.


Ипак, ту је и мање видљив слој значења који је аутоматски побуђен у
тренутку када користимо неки појам – пратећи конотативни слој, који
Озгуд повезује са личним, емоционалним ставом према појму. Што се
тиче конотативног значења, појмови различитих језика којима људи
говоре на планети, идентични су по овој особини, и када на нешто
помислимо активирамо и овај лични, емоционални домен значења.
Истраживања конотативног значења показала су кроскултуралне уни-
верзалије, те из тог угла посматрано, на пример, појмови Бог, отац или
доктор, биће сродни и тежиће да се повежу у сличан конотативни ред
иако им је значење сасвим различито. На овај начин указује се нова сли-
ка – мишљење и знање нису само рационални, већ имају и део који се
налази изван видљивог, друштвено усвојеног, речничког знања, а ипак
су заједнички свакој особи која мисли. То су најмање две асоцијативне
мреже које делују аутоматски и симултано током мишљења.

8. Сублиминални аспекти свести – страх од таме и копач блага

Под имплицитним, интуитивним знањем у овом раду подразумевамо


све аспекте сазнања који нису директно доступни свести а показују
унутрашњу конзистентност, статистичку законитост и универзалност.
Њихово постојање се јасно очитава у психолошким истраживањима,
иако им није посвећено довољно научне пажње. Усудићу се да разлог
за то видим у редукованом моделу човека данашњице – онога
који верује да се мисао искључиво одиграва у свесним процесима
омеђаним егом, односно будном човеку који опажа материјалну
реалност. Питање за психологију више није да ли такви сублиминални
процеси постоје, већ шта стандардни човек данашњице чини са њима.
Древни страх од таме који нас брани од садржаја које не можемо
свесно да досегнемо, повезан је са немогућношћу њихове контроле,
„тамним вилајетом“ који не познајемо, деловима искуства који нам
нису директно приступачни, дубоким слојевима осећања, успомена,
архаичних облика мисли и праслика, који умеју да нас уплаше када се
појаве кроз стрепње, симболе снова, симптоме које не разумемо и
негативна осећања којима не видимо узроке.
У циљу дубљег сагледавања питања интуиције, послужићемо се на-
даље аналогијом из народне традиције.
Са становишта психологије, однос светло–тама унутар особе, као
и однос дан–ноћ у традицији нашег народа, заправо би одговарао од-

92
Б. Шкорц, Научна интуиција и креативност

носу између свесног и несвесног сегмента личности. Свесни разум би


био светлост, а вансвесне структуре тама. Али, са психолошког стано-
вишта, у тој тами се налази много тога. Као што видимо, овог мрака се
плашимо још од древних времена, а управо би процеси посматрања,
изучавања и довођења ових аспеката личности у фокус науке довели
до бољег разумевања интуиције.
У традиционалном предању нашег народа,26 ноћ као време у коме
човек није друштвено активан, сместа постаје претеће поље за појаву
натприродних бића која су често имала конкретна имена и улоге: ноћ-
ници, виле, дрекавци, чуме, караконџуле, але, море, таласони и чита-
ва плејада застрашујућих бића.27 Такав сублиминални свет је, нарав-
но, много више од наслеђеног празноверја јер управо из њега могу
да нам се обрате највредније идеје и увиди. Традиционалне легенде
о копању блага, на психолошком језику би представљале потрагу за
неосвешћеним, важним елементима сазнања. У српској традицији,
копач блага мора то да ради тајно, у мраку, на прелому ноћи, на по-
себном месту за које само он зна, не сме да разговара и мора да буде
потпуно усредсређен на оно што тражи.28
„На месту где је закопано благо показује се ноћу ватра, треба ићи
у поноћ и копати. Док се копа, наићи ће некаква ‘чудеса’ и свашта ће
питати копача. Уопште не треба да одговара, него само да копа и ћути
и доћи ће до блага.“29
Није тешко уочити: ради се о потрази за сопственим унутрашњим
пољем, рудником широког знања из кога се извлачи вредно благо на
светлост дана (светлост свести). Исто то се догађа научнику надомак
система и теорија када се јавља мутан, неодређен порив да се иде
даље и да се трага јер је негде близу прикривен одговор на сва та пи-
тања, нови увид, нови оквир који може у себи да обухвати још шире и
финије феномене око нас.
Још један аспект овог мита заслужује пажњу: српска легенда гово-
ри да ако копач негде погреши током процеса, оно што је ноћу видео
као злато са светлошћу дана претвара се у угаљ и прашину. Са аспекта
психологије ово указује на правило да доступни сублиминални садр-

26 Veselin Čajkanović, Stara srpska religija i mitologija (Beograd: Srpska književna


zadruga, BiGZ, Prosveta, 1994).
27 Dobrila Bratić, Gluvo doba: predstave o noći u narodnoj religiji Srba (Beograd:
Biblioteka XX vek, 2013).
28 Миленко Филиповић, Различи�а е�нолошка грађа из Војво�ине (Нови Сад:
Војвођански музеј, 1962).
29 Ibid., 22.

93
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

жаји подсвести не могу директно и једноставно да се „извуку из руд-


ника општег знања“ (негде названог и космичка свест) и поставе се
директно у свесно знање. Ово би требало нагласити због чињенице да
многе духовне школе данас подржавају идеју да се искључиво кроз
проширење безпредметне, прочишћене свести отварају вратнице
универзалног космичког знања из кога се онда може узети било шта.
Верујем да било какво посезање из резервоара бесмртног знања без
ослонца у постојећем свесном мисаоном систему неће донети напре-
дак јер се то увек мора испољити кроз концептуално мишљење и то
оно које историјски тренутак и људи у њему могу да прихвате. Дар
може да буде дар само ако постоји неко ко га прима.
Оно што је могуће урадити јесте пренети само оне сублиминалне
аспекте који у односу на садашњи ниво знања могу деловати развојно
и који могу да се укључе у постојећу научну парадигму. Конкретно,
мора постојати комплементарно поље, „зона наредног развоја“ или
копча између већ развијеног научног знања и оног које се припрема,
спрега између историјског момента развоја научне мисли и онога што
у том пољу може да постане будући корак. У противном, као у леген-
ди, и највредније идеје, ако стижу изоловано или ван времена, пре-
тварају се у угаљ и прашину историје људске мисли.

9. Истраживања имплицитног знања

У серији наших истраживања која су се бавила анализом симбола


боја, естетских симбола, идеограма и симбола снова, показало се
да постоје мреже значења којих особа није свесна, а која активно
учествују у разумевању симбола. На пример, у огледима у којима
се од испитаника тражило да повезују апстрактне појмове (као што
су мудрост, љубав, тишина) са бојама, показале су се статистички
стабилне везе чак и када су испитаници тврдили да не разумеју
задатак.30 Имплицитно знање кога нисмо свесни наводи нас, на
пример, да мудрост повежемо са плавом, љубав са црвеном а тишину
са белом бојом, иако не знамо зашто је тако. У огледима у којима
смо испитивали одговор на непознате симболе (кинеске идеограме)
показало се да су наши испитаници осетљиви на обртање слике. Када
је задатак био да погоде која је права форма (приказани су обрнути и
прави идеограми), погађање није дало статистички значајну меру, али
осећај лепог, односно естетика, показала је да се прави идеограми

30 Bojana Škorc, Boja i krug: Simboličko istraživanje (Zemun: Mostart, 2019).

94
Б. Шкорц, Научна интуиција и креативност

исправно разликују као „лепши“.31 Имплицитно знање, како видимо,


не фукционише на исти начин као и свакодневно, свесно знање,
већ више наличи на благи осећај, „као да“ свест, необавезно, једва
уочљиво ослањање на унутрашње осећање. Парадоксално, оно
се појачава када је у дефокусу, тo јест када се не обраћа пажња на
интуитивни доживљај.
У истраживању веза између апстрактних појмова и њиховог про-
сторног смештања у визуелно поље показало се да, у складу са кон-
цептом мандале (концентрична кружница која симболише садржај
нечијег психичког поља или душе), иако нисмо свесни, појам „ја“ увек
тежи да се смести у центар поља. Мање „важни“ појмови (мајка, отац,
људи) у средишњи обод, а „најмање важни“ (они, брига) у периферне
одсечке. Иако наши испитаници не знају ништа о симболу мандале,
следе јасну законитост просторне симболике. Ово уједно потврђује
да су древни симболи много више од историјске приче или свесног
знања, они су живи у нама, ослоњени на имплицитне мреже значења.
Ова ободна област свести, како показују истраживања, одступа од
формалне логике. Напушта се искључивост или тензија супротности
јер несвесно прихвата парадоксе и паралогичност, као да је то поље
целовитости шире од свакодневног искуства. Тамо је све могуће и уз-
рочност постаје архаична, инклузивна логика која има способност да
све повезује са свим, не као хаос или непредвидљива случајност, него
као сврховит процес у коме се очитују правилности. Могуће је да је
будући задатак науке да повезаност слојева (свега са свим) види у
психологији као нови психички закон интра–интер психичких квант-
них редова. Ову идеју, у оквиру развоја научних модела у физици,
Дејвид Бом (David Bohm)32 описује као промену схватања узрочности
и тиме целовиту промену парадигме, процес који се вероватно оди-
грава у оквиру сваке науке. У области психологије, проширење пара-
дигме има посебну тежину – оно подразумева деловање на модел
који се посматра истовремено као и на оног који посматра јер се ради
о науци у којој се предмет посматрања (објект) и посматрач (субјект)
сустичу у истој тачки.

31 Bojana Škorc, Biljana Pejić i Nebojša Milićević, “Kompleksnost i izvornost


kao komponente dopadanja kod nepoznatih simbola” (rad predstavljen na XXV
Naučnom skupu Empirijska istraživanja u psihologiji, Filozofski fakultet, Univerzitet
u Beogradu, Beograd, Srbija, mart, 2019).
32 David Bohm, Uzročnost i slučajnost u savremenoj fizici (Beograd: Nolit, 1972).

95
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

10. Научна интуиција и сазнајна отвореност

„Основа ове идеје је да је читав свемир на неки начин умотан у


све и да је свака ствар умотана у целину. Из овога следи да се на
неки начин и до неког степена све умотава или имплицира у све,
али на такав начин да под уобичајеним условима свакодневног
искуства, постоји доста велика релативна независност ствари.
Основна претпоставка је онда да овај однос умотавања није
пасиван или вештачки. Пре, активан је и суштински за оно што
свака ствар јесте. Следи да је свака ствар унутрашње повезана
са целином па тако и са свим осталим.“ 33
Мисаони процес, како показује психологија, тече као многоструки
симултани мрежни процес од којих је веома мали део директно до-
ступан свести. Наши опажајни и интегративни процеси теку независно
од воље и свесног сазнања примајући, препознајући, стварајући ком-
бинације, апстрахујући правила и значења, повезујући паралелне си-
стеме, одмеравајући потенцијалне ефекте и одговоре, припремајући
и извршавајући неке од њих. Ово се одиграва много брже од неурал-
них записа који прате свест. Наш вербални одговор некоме док раз-
говарамо предњачи око 500 ms у односу на неурални догађај свести.
Процес говора је бржи од процеса мишљења. Са садашњег нивоа
развоја мерних поступака којима се прате акције свести, није могуће
објаснити понашање спортисте, на пример, јер су неурофизиолошка
посматрања показала да се одлука о одговору и реакцији доноси пре
него што је противник одиграо свој потез, акција иде испред (и изван)
свесног мисаоног тока.34 Истраживања односа компјутер–човек
показала су да код тешких неуралних лезија и оштећења (мождани
удар, квадриплегија и слично) пацијенти самостално науче да својим
менталним таласима, концентрацијом и праћењем ефеката мисли на
померање машине, усмеравају курсор на компјутеру и на тај начин
комуницирају са околином чак и када изостаје свака друга моторичка
могућност говора35 или покрета. Постаје очигледно да се у научном
смислу човек упутио веома далеко. Постаје такође очигледно да
таква амбиција и брзина уз помоћ којих смо изградили себе, могу да
донесу озбиљне негативне последице уколико људско биће изгуби
свест о целовитости – како себе интрапсихички у унутрашњем пољу,
тако и себе у целовитом природном систему. „Али наш савремени

33 David Bohm, A New theory of the relationship of mind and matter, 274.
34 Jeffrey Gray, Consciousness – creeping up on the Hard Problem (Oxford: Oxford
University Press, 2006).
35 Мичио Каку, Физика Бу�ућнос�и (Београд: Лагуна, 2011)

96
Б. Шкорц, Научна интуиција и креативност

став се арогантно осврће на измаглице сујеверја и на средњевековну


или примитивну лаковерност, потпуно заборављајући да ми носимо
читаву живу прошлост на нижим спратовима небодера рационалне
свести.“36 Интуитивни увиди могу да делују са или без постојања
свести о процесу – интуитивно мишљење се некада свесно изазива,
а некада се јавља утисак као да је све дошло из непознатог. На крају,
интуиција подразумева напуштање „комфорне зоне“ познатог и
контролабилног и прихватање дисконтинуитета, одређеног степена
ризика, хаоса или неравнотеже. Психологијa негује очување контакта
интуиције са свесним знањем. На том очуваном когнитивном мосту
између свесног и предсвесног, испољеног и настајућег, сазнатог
и наслућеног, дискурзивног и недискурзивног симбола, знања и
незнања, налази се простор за могући развојни скок. Он је, како нам
историјски тренутак показује – не потребан, него ултимативан како би
човек очувао своје хумане капацитете и остао повезан са окружењем.
„Не зна само онај који разуме да увек мора да учи и који је на
основу тог разумевања себе довео до тога да пре свега стално
може да учи. То је много теже неголи поседовати познавања.“37

11. Закључак: научна интуиција у контексту

У складу са изнетим идејама у раду, основне карактеристике креа­


тивног интуитивног мишљења се могу сажето изразити као:
Знање као �ре�услов – грађење нових увида, како је показала исто-
рија науке, научници морају да поставе на подлогу супериорног по-
знавања струке. Широко и прецизно познавање струке, радозналост
за домен, праћење нових истраживања и систематично знање, неће,
како видимо, нужно довести до интуитивног скока у увиду, али они
свакако јесу предуслов. Целовито познавање струке није гарант инту-
итивних скокова и напретка теорије, али када год је у историји до тога
долазило, неизоставно је постојало велико знање у позадини инова-
тивних концепата. Да би до револуционарног скока у градњи пара-
дигме могло да дође, потребно је да се постојеће прикупљено знање
поштује и да се делује из њега. Често такав предуслов не постоји и у
покушајима да се делује на науку изван ње или без општег познавања,
суочавамо се са мноштвом самониклих, недовољно изграђених кон-
цепата због којих по правилу, када се покажу њихова ограничења, њи-

36 Karl Gustav Jung, Psihologija i religija: Zapad i Istok (Beograd: PU Atos, 2017), 48
37 Martin Hajdeger, Uvod u metafiziku (Beograd: Vuk Karadžić, 1966), 39.

97
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

хови аутори уместо аргумената знања прелазе у поље метафизике,


религије или духовног учења. Тиме се додатно увећава јаз уместо да
се активно ради на интеграцији између науке и духа.
Дефокус свес�и – како показују интроспективне студије, мисли
на ободу, односно предсвесни и подсвесни процеси, показују вели-
ку флуидност, брзину и ирационалну динамику и због тога су теш-
ки за свесно праћење. Услед тога, креативни мислилац често наоко
напусти проблем, премести фокус свести и делује као да је процес
мишљења заустављен. Он се заправо премешта на предсвесни ниво
где наставља активан процес (ова фаза се назива „инкубација“). Из
тог разлога, када научник осети да је на прагу новог увида а свест му
пружа отпор, вежбе дефокуса свести (опуштање, уметност, физичка
активност, медитација, једноставне дневне рутине) често имају бла-
готворне ефекте.
Проширење �ара�игме – једна од карактеристика модерне науке
је њена стриктна ограниченост домена и специфичност налаза. Чак
и највећи умови неке струке верују да су потпуне незналице за друге
области. Са становишта целовитог знања, ово заправо није тачно јер
постоје универзални закони мишљења, универзална знања, универ-
зални хумани капацитети у свакоме од нас, као и универзални закони
природе (било где да ту природу тражимо: у човеку, у екосистему,
у једноћелијском организму, у физичком закону, у небеским телима,
уметничком делу и тако даље). Интуитивни увид увек надраста област
из које полази и зато представља проширење постојећег сазнања. Је-
дан од уочљивих примера је утицај квантне физике на истраживања
у области психологије, на пример, преко увођења идеја квантних
редова, квантне спрегнутости, имплицитне (implicate) информације,
ефекта посматрача, констелационог поља, кондензованог искуства и
других, где се психолошки феномени, до сада необјашњиви, дају са-
гледати уз помоћ ових налаза. Интуицији је потребно знање али она
не делује преко знања, него преко општих увида који се онда претачу
у знање. Сваки прави научник је, свесно или не, у основи алхемичар
или трагач за универзалним знањем.
Толеранција на не�ре�ви�љивос� – историја људске заједнице
обилује превратима, револуцијама, несигурношћу, трагедијама, ми-
грацијама, пандемијама – догађајима који нам показују да је наш мали
живот рањив, осетљив и кратак. Потреба за сигурношћу, за предви-
дљивошћу и осећањем заштићености нас прати од најранијег детињ-
ства, а развојни неуспех да је превазиђемо често нас држи заробљене
у сигурној зони, чак и када ту зону прерастемо или морамо да напу-

98
Б. Шкорц, Научна интуиција и креативност

стимо стицајем околности. Креативност, односно стваралачки поход


духа, подразумева напуштање предвидљивости, кретање ума у зони
неодређености, често и напуштање усвојених ставова и промену
вредносних система. Зато није изненађење што се битан део улоге
науке данас своди на способност предикције, чиме се она своди на
узак обим. Улога науке би ипак требало да буде да активно ствара
нове реалности, да буде саиграч у стварању света, пре него пратилац
и записивач онога што се већ одиграло. За то је потребна спремност
на ризик.
Свес� о целови�ом љу�ском бићу – човек и његов симбол, два
узајамно градећа феномена, садрже много више од свесне его-мис-
ли. Превласт модела свесно-мислећег човека, занемаривање значаја
поља, повезаности другог реда и невидљивих спрега свега са свим,
учинили су да човек данашњице сувише често има сужену предста-
ву о себи. Неосетљивост за таласања унутар нас самих, као и за сло-
жени сплет сила које делују око нас и које називамо „свет око нас“,
чине да присуствујемо тренутку ризика у коме его-мишљење почиње
да се понаша као „слон у стакларској радњи“ у односу на спољашњу/
унутрашњу екологију. Да би научно сазнање оправдало своје право
првенства у односу на сва друга знања, неопходан је развој свести
о целовитости. Без тога, отвара се претеће поље знања које је само
себи циљ и само себи довољно, а пошто оно нема етику (мозак без
срца), може да нас одведе веома далеко, али да се притом људско
биће, заједно са читавим живим светом, загуби негде на том путу.

99
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Литература

1. Bohm, David. “A New theory of the relationship of mind and matter”.


Philosophical Psychology, 3, 2 (1990): 271–286.
2. Bohm, David. Uzročnost i slučajnost u savremenoj fizici. Beograd: Nolit,
1972.
3. Bratić, Dobrila. Gluvo doba: predstave o noći u narodnoj religiji Srba.
Beograd: Biblioteka XX vek, 2013.
4. Čajkanović, Veselin. Stara srpska religija i mitologija. Beograd: Srpska
književna zadruga, BiGZ, Prosveta, 1994.
5. Fechner, Gustav Teodor. The Little Book of Life Аfter Death. New York:
Weiser Books: 2005.
6. Филиповић, Миленко. Различи�а е�нолошка грађа из Војво�ине. Нови
Сад: Војвођански музеј, 1962.
7. Gallese, Vittorio and George Lakoff. “The Brain concepts:the Role
of the sensory-motor system in conceptual knowledge”. Cognitive
Neuropsychology, 22, 3–4 (2005).
8. Gray, Jeffrey. Consciousness – creeping up on the Hard Problem. Oxford:
Oxford University Press, 2006.
9. Hajdeger, Martin. Uvod u metafiziku. Beograd: Vuk Karadžić, 1966.
10. Јаkobi, Јolanda. Psihologija Karla Gustava Junga- uvod u celokupno delo.
Beograd: Dereta, 2000.
11. James, William. The Varieties of Religious Experience – a Study of Human
Nature. NewYork: First modern Library Education, 1902.
12. Jung, Karl Gustav. Arhetipovi i kolektivno nesvesno. Beograd: PU Аtos,
2003.
13. Jung, Karl Gustav. Psihološki tipovi. Beograd: Dereta, 2013.
14. Jung, Karl Gustav. Psihologija i religija: Zapad i Istok. Beograd: PU Atos,
2017.
15. Kriyananda, Swami. Razvoj intuicije: kako prepoznati unutrašnjeg vodiča i
verovati mu. Beograd: Esotheria, 2007.
16. Morris, Evan F. and Marc-Antoine Jackson, ed. Psychology of Personality.
USA: Nova Science Publisher Inc., 2013.
17. Каку, Мичио. Физика Бу�ућнос�и. Београд: Лагуна, 2011.
18. Kaufman, James and Robert Sternberg, ed. The Cambridge Handbook of
Creativity. Cambridge: Cambridge University Press, 2010.
19. Lionel, Frederik. Sakralna astrologija: Ogledalo velikog predanja. Beograd:
Prosveta, 1984.
20. Milanković, Milutin. Kroz vasionu i vekove. Beograd: Dereta, 2008.

100
Б. Шкорц, Научна интуиција и креативност

21. Огњеновић, Предраг. Психолошка �еорија уме�нос�и. Београд:


Гутенбергова галаксија, 2003.
22. Osgood, Charles E. Cross-Cultural Universals of Affective Meaning. USA:
University of Illinois Press, 1975a.
23. Osgood, Charles E., George Succi and Percy H. Tannenbaum. The
Measurement of Meaning. USA: University of Illinois Press, 1975b.
24. Pramling, Niklas. Minding Metaphors – using figurative language in learning
to represent. Göteborg: Goeteborgs Universitet: Acta Universitatis
Gothoburgensis, 2006.
25. Right, Anthony. Neuroscience. UTHealth. University of Texas. Преузето 9.
5. 2020. nba.uth.tmc.edu/neuroscience/m/s4/chapter09.html
26. Sternberg, Robert, Elena Grigorenko and Jerom Singer. Creativity –
from Potential to Realization. Washington DC: American Psychological
Association, 2005.
27. Škorc, Bojana. Boja i krug: Simboličko istraživanje. Zemun: Mostart, 2019.
28. Škorc, Bojana, Biljana Pejić i Nebojša Milićević. “Kompleksnost i izvornost
kao komponente dopadanja kod nepoznatih simbola”. XXV Naučni skup
Empirijska istraživanja u psihologiji, Filozofski fakultet, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, Srbija, mart 2019.
29. Тесла, Никола. Моји Изуми. Београд: ИЦНТ, 2009.
30. Успенски Дамјанович, Петр. Че�вр�и �у�. Београд: Езотериа, 1994.
31. Vigotski Semjonovič, Lev. Mišljenje i govor. Beograd: Nolit, 1977.

101
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Bojana Škorc
Faculty of Fine Arts, University of Arts, Belgrade

SCIENTIFIC INTUITION AND CREATIVITY

The relationship between thinking as a process and intuition is in the focus


of this research. The common model of human being exaggerates cognitive
functions such as thinking and reasoning, while other human capacities,
such as intuition, emotions, motives, personal traits and imagination, are
underestimated or neglected. This oversimplified concept prevents us from
feeling complete and from using intrapsychic creative resources. In this
article, scientific intuition or intuitive thinking has been discussed in relation
to psychological findings of subliminal, subconscious mind, defocus of
consciousness, implicit knowledge and associative networks. The findings
are discussed in the light of psychoanalytic theory (C.G. Jung), connotative
meaning (Osgood), theory of higher mental functions (Vygotsky) and
psychology of creativity (Sternberg). In addition, main characteristics of the
process are illustrated by the Serbian traditional myth of treasure hunting,
the process similar to creative, intuitive thinking. Treasure hunting is seen
as a task for a chosen individual who is expected to discover a secret place
where the treasure is dug, and has to look for it in the middle of the night
in silence. Some night creatures will appear and they will try to stop the
hunter. If the hunter makes any mistake during the process, when the sun
rises, the treasure will be transformed into ashes. From the psychological
point of view, this myth is a good illustration of the intuitive thinking — the
night represents subliminal, subconscious information, daylight represents
conscious cognitive functions, while the treasure is in the form of new ideas,
insights and concepts.
In conclusion, the importance of understanding the totality of human
capacities and the importance of interrelations between intrapsychic and
interpsychic realities are stressed.
Key words: scientific intuition, symbol, creativity, thinking

Прихваћено за објављивање на сас�анку


Уређивачко� о�бора 20. 10. 2020.

102
оригиналан научни рад udc 615.851:165.62
51.01 Петровић М.
2-264:615.851
Гордана Д. Медић-Симић1
Универзитет у Београду, мултидисциплинарне докторске студије при
Универзитету, Историја и филозофија природних наука и технологије,
Београд

ФЕНОМЕНОЛОГИЈА И АНАЛОГИЈА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА:


ПРЕСЛИКАВАЊЕ МИТОЛОШКОГ ОБРАСЦА НА
ЕПИСТЕМОЛОГИЈУ И ПСИХОТЕРАПИЈУ2

Апстракт
У раду су кратко размотрене општа атмосфера која је допринела
развоју феноменологије као филозофског правца, као и потребе
за редукцијом. Такође, присутан је и осврт на допринос феноме-
нолошког приступа пракси психотерапије, али и на извесне слабо-
сти метода Едмунда Хусерла (Edmund Gustav Albrecht Husserl),
oснивача феноменологије и једног од најутицајнијих филозофа 20.
века.
Иако су Михаило Петровић и Едмунд Хусерл имали другачије по-
лазне основе за своја феноменолошка разматрања, могло би се
рећи да су обојица увиђала да је људска свест конститутивна за
домете спознаје и артикулацију научних знања. Путем метафора
и алегорија, Михаило Петровић, у свом постхумно објављеном
делу, залази испод дисциплинарне површине сваке науке, на којој
се мрешкају различитости које кроз мноштво појавних форми сту-
пају у различите међусобне односе.
На том основу, главну тему овог рада представља примена ме-
тоде пресликавања Михаила Петровића на анализу образаца мо-
номита Џозефа Кембела (Joseph Campbell) и његове аналогије са

1 gmedicsimic@gmail.com
2 Првобитна верзија рада настала је 2016. године, као семинарски рад из
предмета Теорија сазнања, у оквиру докторских академских студија смера
Историја и филозофија природних наука и технологије при Универзитету у
Београду.

103
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

савременим методама личног развоја или терапије. Применом


Петровићевих �и�ских чињеница добијена је посматрачка пози-
ција која открива нову перспективу у разумевању ових образаца.
Како се испоставља, пресликавање је вишеструко; мономит је
могуће пронаћи пресликан у ритмове савременог живота, али је
могуће увидети да они подлежу дубљим структурама природних
начела која и сама играју значајну улогу у процесима динамике
психе и митског �у�овања хероја, према интерпретацији Џозефа
Кембела. На тај начин, она имају потенцијал да трансформишу од-
нос између субјекта и објекта и да тежиште теорије сазнања поме-
ре из его стања и прошире границе сопства, у јунговском смислу.
Улога ега се открива у сасвим другачијем поретку, у динамичном
пресликавању пропадљивих, конкретних бића у непромењива и
феноменолошка, чији обрасци постају видљиви путем аналогија.
Такође, Петровићев феноменолошки приступ који подразумева
да се из мноштва појава може апстраховати заједничка суштина,
може да имплицира повратак првој филозофији – метафизици,
што отвара многе теме за наредна истраживања.
Кључне речи: пресликавање, феноменологија, свест, мит, психоте-
рапија, типскe улогe, путовање Хероја, трансформација, психа,
Lebenswelt

1. Уводна разматрања
„Уколико истина треба да се учи, она се истражује.“
Серен Кјеркегор (Søren Kierkegaard)

Кроз историју цивилизација развијале су се бројне традиције, пред-


научне, а касније и научне праксе, које су покушавале да одгонетну
структуру и процесе који леже у основи света. Путовање свести кроз
пределе видљивог универзума је често било замагљено привреме-
ним увидима и научним истинама које су стицале статус аксиома и па-
радигми да би, после извесног времена, биле превазиђене. Интуиција
је често упућивала на битну улогу свести у овим процесима, али она
у науци бива заташкавана, неуклопљива у јасан и разгове�ан рацио-
нални поредак. Свет објекта и субјекта, на Западу се, картезијанским
располућивањем супстанције, одразио на капацитет ума да опажа, а
опажање је већ први сазнајни чин. Па и сам Хусерл, заговорник фе-
номенолошког редукционизма у сврху разјашњавања темељних
претпоставки сазнања, приметио је да се „ставови и методе помоћу
којих се логички могу конструисати увек нови ставови, увек нове иде-
алности, могу управо непрекинуто наслеђивати кроз векове, док се

104
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

истовремено не наслеђује моћ реактивирања прапочетка, дакле, из-


вора смисла свега што долази касније“.3
Тако смо затечени у свету у којем је нешто изгубљено, потопље-
но, гурнуто у несвесно и неприхваћено, а опет непрекидно тражи за-
довољење, у почецима, кроз мит, а касније и кроз митолике обрас-
це психичког живота савремених људи, чиме ћемо се бавити у овом
раду.

2. Улога феноменологије у конструисању „света живота“ (Lebenswelt)

2. 1. Значај феноменолошке парадигме

Отуд и потреба за феноменолошком редукцијом, као покушајем спа-


савања људског ума, и питање – јесу ли објекти сазнања само садр-
жаји наше свести или постоје независно од ње? Хусерлово4 поимање
свести подстиче на преиспитивање интеракције свести и објекта
сазнања. Како је свест увек свест о нечему, она поседује интенцију,
моћ конструисања стварности. Тако предмет сазнања постаје има-
нентан, сазнатљив – што је добро. Свест може да напредује, да са
себе збаци наслаге непотребних слојева, предрасуда и претпоставки
и да се очисти од свега што је промењиво, како би истражила оно
фундаментално. За разлику од Кантовог (Immanuel Kant)5 разуме-
вања могућности спознаје која је условљена не својствима предме-
та, већ специфичним активностима субјекта и структуром његових
сазнајних моћи, Хегел (Georg Wilhelm Friedrich Hegel) је, пре Хусерла,
и сам имао увиде о могућностима постепеног напредовања свести
између осетилне извесности и апсолутног знања, које је он назвао ис-
кус�ва свес�и.6
У покушају да одговори на могућност заснивања филозофије као
строге науке, која би, као таква, обезбедила поузданост знања и у

3 Милан Узелац, Прак�ична феноменологија (Вршац: Висока струковна шко-


ла за образовање васпитача, 2012), 21, преузето 16. 6. 2016, www.uzelac.eu/
Knjige/4_MilanUzelac_Prakticna_fenomenologija.pdf.
4 Едмунд Хусерл, И�еја феноменологије, прев. Слободан Новаков и Власти-
мир Ђаковић (Београд: БИГЗ, 1975).
5 Имануел Кант, Кри�ика чис�ог ума, прев. Др Никола Поповић (Београд:
Дерета, 2019).
6 Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Феноменологија �уха, прев. Никола М. По-
повић (Београд: БИГЗ, 1986), 453–465.

105
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

другим наукама, Хусерл7 је желео да разреши кризу европског на-


чина живота који је утемељен управо на таквим, с�рогим, наукама и
практичним применама које из њих произлазе. Према Хусерлу, људ-
ски ум би, у корену таквих наука, требало прочистити редукцијом,
како би одбацио све догматизме и релативизме, те се засновао на
првобитном искуству свести, есенцији – што би се одвијало путем фе-
номенолошке ре�укције. Код Хусерла феноменологија постаје фило-
зофски метод који истражује облике деловања свести.
Сам Хусерл је увек изнова промишљао своју тему: како је филозо-
фија могућа као наука, може ли бити строга на такав начин да не до-
зволи да се математички свет идеалности прогласи за једини стварни
свет и да притом превиди прави основ наука и уметности – „свет жи-
вота“, односно Lebenswelt8.
Испоставило се да заснивање филозофије као строге науке није
могуће, али је феноменолошки приступ омогућио нове методе у
умећу психотерапије, где померање свести на наре�ни ниво има бла-
готворан ефекат на квалитет живота.
Психотерапеут Светомир Бојанин истиче значај феноменолошког
приступа Хусерловим речима:
• „Није потребан захтев да се све види сопственим очима, већ пре
да се, под притиском предрасуда, оно што је виђено не протума-
чи погрешно“;
• „Наше знање је, ипак, само људско сазнање, везано за људске ин-
телектуалне форме, неспособно да погоди природу самих ствари
по себи“;
• „Ја сам мој доживљајни ток, мој мислећи живот и могућности које
му припадају“.9
Непрекинути ток свести одговара неиздиференцираном свету;
али наш је свет издиференциран; на основу тога ми се у њему креће-
мо. Издиференцирани свет је оно што нас окружује, што опажамо као
такво, али парафразирајући Попера (Karl Popper) –сваки чин опсерва-
ције већ је засићен теоријом.

7 Едмунд Хусерл, Криза евро�ских наука и �рансцен�ен�ална феномено­

логија, прев. Зоран Ђинђић (Горњи Милановац: Дечје новине, 1991).


8 Појам који обухвата све облике деловања, вредности и уверења једног

друштва и његове културе. Према Хусерлу, Lebenswelt представља „свет


живота“ – хоризонт крајње потврде човекових сазнања и вансазнајних
евиденција.
9 Светомир Бојанин, Воле�и, али како, основе савремене �сихо�ера�ије (Бе-
оград: Конрас, 2013), 509.

106
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

Интенционалност свести се показује као аутопилот, пре је ауто-


матска него потпуно свесна, и зато Хусерл говори о �асивној генези
све�а, што ће се касније добро уклопити у модел конструктивистичке
психолошке школе. Наиме, феномени тако постају врста парадигми
– образаца или „модлица“ које делују као силе диференцирања тог
непрекидног тока свести, а чији је носилац људски его.
У психологији конструктивизма,10 заснованој на учењу Џорџа
Александра Келија (George Alexander Kelly), појам личности везује се
за начине на које неко конструише друге. Ови су процеси везани за
појам ау�о�ојезе11– самоорганизујућег процеса развоја личности, при
чему се стварност не приказује непосредно, већ кроз конс�рук�е12
– шаблоне које људи сами стварају, непрестано испробавајући њихо-
ву ваљаност. Отуда, наравно, и способност предикције – conditio sine
qua non13 савремене науке и технологије, али и свакодневног живота.
Свест која тражи потврду да су њени конструкти тачни формира извес-
ну мапу света која је кохерентна, а знање се манифестује као оправ-
дано истинито веровање чинећи у крајњој инстанци „свет живота“.14
Данас су очигледне строге поделе међу научним дисциплинама;
наш свет је, услед интенције колективне свести и устаљених навика,
постао веома издиференциран. Процес диференцијације стварности
траје и даље. Једном када се свест порине у овом правцу, она увек
изнова конструише такав, испарцелисан свет. То је стога што смиса-
оно учење, којим се у сваком смислу васпитавају људи, представља
ин�енцију онога који учи да повеже ново знање с појмовима које већ
поседује.15
Пошто већ поседује појмове ослепеле и окрњене, способност
трансценденције подразумева моћ опажања која би покренула са-
свим другачију, неаутоматску интенцију – била би то способност
свесне пажње и контемплације. Оваква би интенција гледала кроз зи-
дове коју је свест наметнула стварности, а можда их у потпуности и
10 Душан Стојнов, О� �сихологије личнос�и ка �сихологији особа (Београд: Ин-

ститут за педагошка истраживања, 2005).


11 Humberto Maturana & Francisko Varela, Autopoiesis and cognition (Dodrecht:
Reidel, 1980).
12 James Adams-Webber & James Mancuso, “The pragmatic of personal construct

psychology”, in Applications of personal construct psychology, eds. Jack Adams-


Webber & James C. Mancuso (New York: New York: Academic press, 1983), 1–10.
13 Лат. услов без којега се не може.
14 Lebenswelt, према Хусерлу.
15 David P. Ausubel, The Psychology of Meaningful Verbal Learning (New York:
Grune&Stratton, 1963).

107
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

уклонила. Тако се испоставља да је улога свести у откривању света


истовремено и улога у његовом конструисању, у капацитету за дубље
продоре и просветљујућа искуства.
Чувени Лајбницов (Gottfried Wilhelm Leibniz) став да „душа може
у себи прочитати само оно што је у њој разговетно представљено и
не може одједном раскрилити све своје наборе, јер се они протежу у
бесконачност“,16 могао би се овде наћи као подсетник да потенцијал
знања лежи у несвесном које је потребно интегрисати и можда, учи-
нити свесним.
Лајбниц је сазнање које појединачној монади долази несвесно, на-
звао малим перцепцијама које су увек латентно присутне. Међутим,
како свака појединачна монада, идући према савршенству, сазрева
и шири своју везу са универзумом, мале перцепције се испољавају у
различитим облицима. Притом, аперцепција бива онај део опажања
који стиже до разине свести.17
У савременим разматрањима менталних процеса изузетних људи,
заснованим на новим сазнањима из неуронаука, утврђено је да је оно
што људе као што су Тесла, Леонардо (Leonardo di ser Pietro da Vinci)
и Фројд (Sigismund Schlomo Freud) чини генијима, између осталог, и
ин�енција да стигну до �убинске с�рук�уре18 с оне стране површин-
ских образаца. Њихове су стратегије биле засноване на уочавању ана-
логија, као што је Лаза Костић проналазио аналогије између кристала
и костију, ужљебљења физичких сила, кичмене сржи и музике.19 Слич-
на је ситуација била и с Теслом, када је до свог полифазног обртног
мотора дошао рецитовањем стихова из Фауста. Дилтс (Robert B. Dilts)
тврди да ра� генија увек достиже врхунац у некој врсти �ресликавања у
с�ољашњи облик.20 Лајбниц је, изгледа, наслутио ово начело кореспон-
денције, које је иманентно структурисању света и вероватно је због
тога Јунг (Carl Gustav Jung)21 утврдио да су Лајбниц и Лао Це (Lao Tzu)

16 Ајра Прогоф, Јунг, синхроници�е� и љу�ска су�бина, прев. Јелена Стакић


(Београд: Esotheria,1994).
17
Готфрид Вилхелм Лајбниц, Мона�ологија, прир. и прев. Милорад Љ.
Миленковић (Врњачка Бања: Еидос, 1995), 49–60.
18 Роберт Дилтс, С�ра�егије генија; Фрој�, Леонар�о, Тесла, прев. Душан
Јањић, Слободанка Глишић и Славица Милетић (Нови Сад: Академска књига,
2008).
19 Лаза Костић, Основно начело (Београд: Култура, 1961).
20 Дилтс, С�ра�егије генија, 401.
21 Karl Gustav Jung i Volfgang Pauli, Tumačenje prirode i psihe (Zagreb: Prosvjeta;

Zagreb: Glogus, 1989), 74–94.

108
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

претече и извори његовог поимања синхроницитета. Пресликавања


ментално конструисаног на спољашњи облик је услов сваке комуника-
ције, па и научне. Ментални процеси остављају траг на понашање – они
доносе нове увиде, нове изуме и уносе нови распоред у ум.
„Онај који аранжира цвеће не уређује само ентеријер, већ и соп-
ствени ум, као и ум онога који све то посматра“, казује источњачка
пословица.

2.2. Потрага за дубинским структурама

Када говоримо о перцепцији, углавном подразумевамо субјект и


објект искуства, и ми већ тад користимо мапу света која налаже дуал-
ни однос између посматрача и посматраног. Оснивач естетике (грч.
αἴσθησις, опажај, осет) као филозофске дисциплине, Александар Ба-
умгартен22 (Alexander Gottlieb Baumgarten), можда је управо због
утицаја Лајбницовог учења о степенима сазнања имао на уму питања
која се данас могу учинити сувише метафизичним: зашто се само
неке, а не све конфузне перцепције држе заједно или су јединствене
у нашем чулном доживљају? Још у античко време уочена је потреба
за идентификовањем неког менталног принципа осетилног јединства
које би ту могло послужити као објашњење. Код Аристотела, дефи-
нисано је заје�ничко чуло (sensus communis) које опажа и обрађује
посебне карактеристике чулног искуства назване заје�ничка својс�ва
с�вари. Његова дефиниција тих својстава јесте да она – кретање, ми-
ровање, облик, величина, целина – нису својствена једном чулу него
су заједничка свима. На тај начин представе различитих чула бивају
уједињене у јединствено сазнање.23
С тим се у везу може довести и Да Винчијево уверење да је про-
порција основно духовно својство, први принцип заједнички ствара-
лаштву уопште: „Пропорцију налазимо не само у бројевима и мерама
него и у звуцима, тежинама, времену, положају и свакој енергији која
постоји“.24 Он је сматрао да хармонија и пропорција проистичу из
односа између делова система и њихове интенције у односу на цео
систем. За њега су равнотежа и пропорција нешто што је засновано
на динамици међусобног утицаја различитих елемената, управо као
што одговара дефиницији sensus communis којом су се бавили разли-

22 Alexander Gottlieb Baumgarten, Aesthetica (Frankfurt Hildesheim: Georg


Olms Verlagbuchhandlung, 1961).
23 Аристотел, О �уши (Београд, Паидеиа, 2012), 66–67.
24 Дилтс, С�ра�егије генија, 338.

109
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

чити филозофи кроз векове. Један од ближих познаваоца филозофије


Едмунда Хусерла, Анте Пажанин,25 такође инсистира на значају забо-
рављеног осје�илног фун�амен�а �риро�не знанос�и. Милан Узе-
лац, говорећи о Хусерловој феноменологији, помиње Ландгребеову
(Ludwig Landgrebe) констатацију да се проблематика „света живота“
код Хусерла појављује у контексту структуре свести света која се раз-
вија као свеобухватни хоризонт свести.
„Тако се феноменологија показује као темељна наука о све-
ту живота која има задатак да истражи учинке конституисања
света од стране трансценденталног субјекта у његовој дубокој
димензији [...] Све то води томе да се свет живота разуме као
конкретни историјски свет с његовом традицијом и представа-
ма природе у њиховим менама [...] свет живота остаје свет не-
посредног чулног искуства [...]”26
„Свет живота“ испоставља се управо као заборављени чулни ос-
нов природних наука.

2. 3. Феноменологија пресликавања Михаила Петровића

Михаило Петровић, српски математичар, није припадао феномено-


лошкој школи Хусерлове оријентације, већ је разматрао сопствену
аналошку методу пресликавања излажући ову идеју кроз своју фе-
номенологију.27 За разлику од Хусерла, чија је полазишна тачка била
отклон од картезијанског рационализма и научно-филозофског пози-
тивизма, Михаило Петровић је основ промишљања чврсто утемељио
на механицистичком становишту и вери у науку. Душан Недељковић
је указао на интересантну путању Петровићеве аналошке математич-
ке феноменологије, сврставајући његову књигу Механизми заје�нички
�ис�ара�ним �ојавама из 1921. године у ред „оних врхунских дела
савремене природне филозофије и епистемологије која су најчешће
управо са механицистичких позиција чиниле напоре и пружала про-
тивуречне нове путеве да се управо сам механицизам превазиђе“.28
25 Анте Пажанин, Ме�афизика и �рак�ична филозофија (Загреб: Школска
књига, 1988).
26 Узелац, Прак�ична феноменологија, 67.

27 Не може се рећи да је овај израз Петровић потпуно и без колебања

усвојио. Ми ћемо у овоме раду, користити израз феноменологија како бисмо


објединили под једним појмом процесе о којима је писао Михаило Петровић
у његовим делима које наводимо.
28 Душан Недељковић, „Етапе и перспективе природне филозофије Михаила

Петровића“, у Михаило Пе�ровић, човек, филозоф, ма�ема�ичар, зборник


ра�ова (Београд: Завод за издавање уџбеника, 1968), 63.

110
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

Ипак, према сведочењу Недељковића, Петровић је био мишљења да


би „без Декарта и и класичне механике осећао да губи чврсто тле
под ногама“.29 Петровићев рад у овом домену није имао следбени-
ка јер, према речима Душана Недељковића, у конкретним анализама
показује управо супротно од онога стриктног механицизма који је по-
служио као исходишна тачка.
Ернест Стипанић истиче да се Петровићева феноменологија
прећутно заснива на принципу јединства материјалног света „јер се
само тако може објаснити егзистенција аналошког језра у диспарат-
ним појавама“.30 Отуда, према Стипанићу, истоветност математичких
односа за квалитативно различите процесе, што има своје епистемо-
лошке и опште филозофске импликације на моделовање природних и
друштвених појава, као и људског мишљења.
Иако су Михаило Петровић и Едмунд Хусерл имали другачије по-
лазне основе за своја феноменолошка разматрања, могло би се рећи
да су обојица увиђала да је људска свест конститутивна за домете
спознаје и артикулацију научних знања. „У извесном смислу, Петро-
вићев појмовни апарат развијен је тако да омогући неку врсту фено-
менолошке ре�укције али са циљем да се појава математички пред-
стави“,31 напомиње Вујошевић.
Недељковић ће у Петровићевим Ме�афорама и алегоријама про-
наћи тврдњу да на различитим ступњевима развитка света владају за-
кони сасвим другачије врсте и да је погрешно сводити на механичке
оне који то нису.32 Недељковић, у трећој етапи Петровићевог фило-
зофског развоја, наводи његово разматрање „развитка свеколиког
људског сазнавања као ми�ског �ресликавања које почиње ступњем
древне антропоморфне митологије, затим механицистичке митоло-
гије, да би дошао до феноменолошке митологије“.33 Притом се све
време, како наводи Недељковић, Петровићева мисао креће у дија-
лектичким противречностима.

29 Ibid, 62.
30 Ернест Стипанић, „Михаило Петровић, математичар и феноменолог“ у
Михаило Пе�ровић, човек, филозоф, ма�ема�ичар, зборник ра�ова (Београд:
Завод за издавање уџбеника, 1968), 91.
31 Слободан Вујошевић „Математичка феноменологија и филозофија

математике“ у Михаило Пе�ровић Алас: �ело, живо�, време, зборник ра�ова


(Београд: Српска академија наука и уметности, 2019), 119.
32 Недељковић, Е�а�е и �ерс�ек�иве �риро�не филозофије Михаила

Пе�ровића, 76.
33 Ibid, 82.

111
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Несумњиво је да је Михаило Петровић у свом делу о метафора-


ма и алегоријама истакао да су оне „субјек�ивно један од законитих
облика људског сазнања, духа и свести [...] али ће допунити тиме да
овај аналошки облик сазнавања и представљања објек�ивно почива
битно на чињеницама и самој њиховој суштини.“34 У том смислу, ка-
узални детерминизам математичке феноменологије бива замењен
у тестаментарном делу о метаформа и алегоријама, које је изашло
постхумно. Овде „Петровић укључује своју аналошку природну фи-
лозофију у бурни развитак самог стваралачког аналошког пресли-
кавања, предвиђања и моделовања уопште, којим је окарактерисан
револуционарни преокрет делатног дијалектичког развитка методо-
логије природних, техничких, друштвених и филозофских наука, као
и мишљења уопште, у животној пракси и уметности“.35
Путем метафора и алегорија, Михаило Петровић залази испод
дисциплинарне површине сваке науке, на којој се мрешкају различи-
тости које кроз мноштво појавних форми ступају у различите међу-
собне односе:
„Али, оно што је од битног интереса за разматрања [...] јесте ег-
зистенција карактеристичних заједничких појединости и у чиње-
ницама најразноврснијих конкретних природа, које не морају
имати никакве међусобне везе и у којима та природа не игра
никакву улогу.”36
Такође, он тврди да су ове заједничке појединости понекад по-
вршне и очигледне, а да је понекад потребна дубља анализа или јака
песничка интуиција да би се оне запазиле. Алегорија, у његовом разу-
мевању, изражава нешто што се збива, док метафора исказује нешто
што постоји. Кључна реч за Петровићеву феноменологију, животвор-
на реч која заједничке појединости повезује с разнородим чињницама
појавног света јесте �ресликавање.
Шта се пресликава, то је већ речено; на пример, елементи из мате-
ријалног света, конкретни и разумљиви свакодневној свести и резону,
често служе да би се исказали апстрактнији процеси. То је лепо уочљи-
во кроз уобичајене метафоре и алегорије, које Петровић надахнуто
наводи у свом делу. Слично је и са поетским и митским језиком, који
у складну слику доводи елементе сасвим диспаратних скупова, па
тако, понекад, песник интуицијом дотакне нешто што наука тек кас-

34 Ibid, 75.
35 Ibid, 76.
36
Михаило Петровић, „Метафоре и алегорије“ у Сабрана �ела, 13 (Београд:
БИГЗ, 1997), 23.

112
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

није открива на егзактан начин. Као пример, Петровић наводи Лукре-


ција, који је интуитивно приметио узајамну везу простора и времена,
на којој је много касније установљена теорија релативитета. Овим је
илустровано како велики пробоји, где аналогије и метафоре отварају
дубља врата перцепције природног света – налазе своју примену у
науци. Према Петровићевој феноменологији, чињенице је могуће
свести на �и�ове чињеница – то се чини тако што се врши феномено-
лошка редукција свега што се може апстраховати, а да притом језгро
сличнос�и чињеница које су посматране не изгуби на значају. Овде је
битно имати у виду да Михаило Петровић наглашава улогу гле�иш�а
са кога се ствари посматрају.
Ко пресликава један скуп бића и факата у други? Према Петро-
вићу, то је људска свест.
Она то чини редукцијом „бескрајно шарене слике света факата
на што је могуће простију скицу“.37 Заједничке појединости остају
као кореспонденција између слике и оригинала. Број, величина и
ред представљају феноменолишки тип факата. Али, овде је потреб-
но схватити улогу феноменолошких бића, која су, у ствари, носиоци
феноменолошких појединости, и која растварају у себи појавне по-
ларитете тиме што показују динамичну улогу саставака два скупа у
пресликавању.
Тако се испоставља да су улоге им�улсивног и �е�ресивног факто-
ра, улога на�расног узрока, �ре�реке и корела�ивног ланца, као и улога
�ерена на којем се радња одвија, примењиве на најразличитије скупо-
ве чињеница, од механичких преко економско-социјалних, медицин-
ских и психолошких, па до еволутивних процеса живог света. Њихова
права функција се открива у моћи предвиђања будућих исхода ситу-
ације, што јесте у складу са стандардима позитивне науке. Међутим,
Петровић указује на дубља значења, проширујући своја �ресликавања
на свет који је много шири од области уских дисциплинарности, сле-
пих за аналогије вишег реда. У том смислу, могло би се рећи да је Пе-
тровићева слика света кодирана перцепцијом комплексних система,
холистичким приступом у којем је јасно да сваки елемент поседује
потенцијал за живу интеракцију са сваким другим:
„А све што се дешава у току времена састоји се, у крајњој анализи,
у променама величина доступних или недоступних људском сазнању.
Као што се алегоријски каже, природа је океан тих промена, а про-

37 Михаило Петровић, „Математичка феноменологија“, у Сабрана �ела, 6 (Бе-

оград: БИГЗ, 1998), 17.

113
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

странство тог океана је бескрајно.“38 На овом месту Петровић цитира


Љубу Ненадовића, који каже да је „цела вечност само један велики
празник: он се зове Преображење“.39
Важност феноменолошког пресликавања налази се управо у мо-
гућности предикције у појавама чији се феноменолошки тип може
препознати, иако можда чак и не разумемо саму суштину појаве.
Према Михаилу Петровићу, потребно је познавати:
1. скуп свега што је значајно за постојање или догађање неке
чињенице,
2. типове улога везане за скуп,
3. када се, из познавања претходног, чињеница може узети за неми-
новну последицу.
Општа форма пресликавања, попут бесконачне нити, повезује це-
локупну егзистенцију створеног света, то мноштво у једно, али увек
сходно тренутним дометима људског знања и капацитетима сазнај-
них моћи. Тако је, на пример, било с механичким пресликавањем које
је, као доминирајуће у једном периоду, примењивано и тамо где му
није било место, све док се нису развиле нове форме пресликавања,
подесније за извесне типове чињеница. Петровић оставља могућност
феноменалног �ресликавања које би у њему савременој концепцији
света, играло улогу сличну оној коју је играло „стародревно митско
пресликавање у примитивној свести“.40 Ово би, према његовим ре-
чима, могло обухватити чињенице које људски ум може схватити и
изразити. Петровић овде визионарски оставља могућност пронала-
жења нове врс�е �ресликавања која би, по наговештају релативистич-
ке физике, која је у то време била у успону, на обухватнији начин упле-
ла чињенице људског знања око неког заједничког језгра на дубљем
нивоу. Тако би, можда, научна ми�ологија ма�еријалног све�а коре-
спондирала увећању људске свесности о међуповезаности чињеница
којима је овладала током историје сопственог развоја. (Чини се да у
данашње време потенцијал за ово заједничко језгро поседује физика
комплексних система.)41
38 Петровић, Ме�афоре и алегорије, 88.
39 Ibid.
40 Ibid., 139.
41 Нарочито су интересантна Петровићева размишљања о природи времена,

када наводи да је приметно укидање митологичности апсолутног времена


увођењем новог, конкретнијег модела посебног релативног времена
као четврте димензије простора. Ипак, остајући при картезијанском
приступу, Петровић превиђа дубље импликације које алегорије и метафоре
приписују времену, категорији која ће бити веома значајна у појави квантне

114
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

Митологија разних народа, коју Михаило Петровић помиње у кон-


тексту пресликавања, заузима значајно место у развоју свести чове-
чанства. Он напомиње да се митско пресликавање још увек провлачи
кроз целокупно сазнање, притом губећи карактер натприродности.
У овом смислу, њему се наметнуло питање: „Шта су, на пример,
данашњи научни антитети, него митолошки антитети ослобођени
свог спољњег мистичног руха и натприродности, са проширеним об-
ластима акције и људски схватљивим начинима својих интервенција?
Шта је механичка или физичка сила која вуче, гура, помера, привлачи,
одбија, него митолошки антитет Ероса или Еола који ни данас, у чистој
науци, по самој својој конвенцији, не губи свој првобитни, антропом-
орфни карактер?“42
На овај начин Петровић указује да се феномени из различитих сфе-
ра људских пракси и искустава (�ис�ара�не �ојаве) могу изразити ап-
страктним суштинама (феноменолошким �и�ом фака�а).
У овом раду покушаћемо да применимо Петровићев метод прес-
ликавања путем метафора и алегорија на истраживање аналогије
древних мономитова и психолошких процеса савременог човека.
Тиме ћемо проверити Петровићеву хипотезу о сводљивости диспа-
ратних појава на апстрактне суштине и егзистенцију аналошког језгра.

3. Пу� хероја; пресликавање мономита у живот савременог човека


„Финална мисао у целом питању јесте да испитивани, ипак,
лично мора имати истину, и добити је преко себе самога.“
Серен Кјеркегор

3.1. Значај метода типских улога у пресликавању

Говорећи о типским улогама, Михаило Петровић их дефинише као


„начин на који поједини од елемената суделују у постојању онога што
тип изражава“.43 Најчешћи облици типских улога се на крају распо-
делом могу свести на носиоце које и „чини оно бескрајно шаренило

физике. Миловановић је указао на повезаност физике комплексних


система који се одређују оператором својственог времена у Петровићевој
теорији математичких спектара. Видети у: Милош Миловановић, „Значај
Петровићевих спектара у заснивању математике“, Михаило Пе�ровић Алас,
зборник ра�ова �ово�ом с�о �е�есе� го�ина о� рођења (Београд: Српска
академија наука и уметности, 2019).
42 Петровић, Ме�афоре и алегорије, 138.
43 Ibid., 74.

115
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

света чињеница и даје једном истом типу чињеница оне безбројне


диспаратне облике у којима се он појављује као митолошки Протеј са
својих хиљаду лица и у којима тек оштрије посматрање, дубља анали-
за или песничка интуиција откривају да је то у битности једно исто“.44
У предговору своје књиге која управо носи име Херој са хиља�у
лица, Џозеф Кембел (Joseph Campbell) открива своју намеру да, ком-
паративном анализом мономитова из најразличитијих крајева света,
укаже на аналогије – заједничка искуства древних људи која коре-
спондирају с данашњим човеком и методом психоанализе. У овом
раду ћемо отићи корак даље и мономит пресликати на процесе лич-
ног развоја, па чак и оне који следе исте обрасце, али у неке друге свр-
хе – на пример, за корпоративно, каријерно напредовање и стицање
материјалних и статусних бенефиција.
Наиме, према феноменологији Михаила Петровића, улоге (фе-
номенолошка бића, како их он назива) које су садржане у феноме-
нолошком �и�у фака�а (апстрактним суштинама) не зависе од кон-
кретне природе носиоца улоге. И сам Петровић је приметио сличност
између конкретних митова различитих народа и објаснио то увидом
да „њихову суштину представља исти феноменолошки тип факата“.45
Кембел ће уочити сличне процесе, одгонетајући их језиком психо-
анализе, слично Петровићу, тврдећи да су „стари учитељи знали шта
говоре. Када смо једном поново научили да читамо њихов симболич-
ки језик, није потребно више од антологичарског талента да би се њи-
хово учење поново чуло. Али, пре тога је нужно да научимо граматику
тих симбола, а као кључ за ту тајну ја не знам ниједан бољи савремени
алат од психоанализе.“46
Можда ће се и метод феноменолошког пресликавања Михаила
Петровића Аласа показати као добар ала�. Наиме, пресликавања
су овде вишеструка; митови откривају дубље психолошке процесе,
трансформацију свести из нижег у виши ниво, да би се, на крају, ови
процеси могли ишчитавати у светлу улога им�улсивног, �е�ресивног
фак�ора, �ре�реке, заш�и�е и корела�ивног ланца, па и саме улоге
�ерена на којем се драма живота одвија.
Не толико коришћен метод амплификације Кембел је употребио
да би указао на заје�ничко језгро различитих митова као есенције
људског и човеку својственог односа с трансцендентним. Херој тако
44 Ibid., 76.
45 Петровић, Ма�ема�ичка феноменологија, 197–208.
46 Џозеф Кембел, Херој са хиља�у лица, прев. Бранислав Ковачевић (Нови
Сад: Stylos, 2004), 5.

116
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

постаје носилац чудесних трансформација свести која се креће кроз


живот кроз формулу мономита: одвајање – иницијација – повратак.
„Херој се отискује из света свакодневице у подручје натприрод-
них чуда: ту среће митске силе и извојује одлучујућу победу: херој
с враћа из те тајанствене авантуре с моћи да подари нешто добро
својим саплеменицима.“47
Носиоце типских улога на које је могуће свести догађај и чињени-
це најразличитијих скупова, користећи феноменологију Михаила Пе-
тровића, препознаћемо у следећим описима типова улога:
– импулсивни фактор
– депресивни фактор
– улога заштите
– улога препреке
– координативна улога
– улога терена
– улога корелативног ланца
Постоје и многи други типови улога, али их у овом раду, због оби-
ма, нећемо помињати.
Петровић проницљиво примећује да се за факторе различитих вр-
ста везују и оне улоге специјалног типа које добијају своје називе пре-
ма контексту случаја у којем учествују, а задржавају их алегоријским
�ресликавањем. На тај начин се говори о социјалном притиску, морал-
ном притиску, о варници – речи која распали конфликт, распаљивачу
– говору који утиче на масу, где улогу клице преузима реч која падне
на подесан терен, улогу надражаја – неповољна вест и тако даље.
Никола Морена указује на пример савремених истраживања мре-
жа малог све�а где је уочено да многе мреже (без обзира да ли су
социјалне, неуронске или дигиталне) имају необичну особину. Наме,
просечно растојање између два чворишта, мерено бројем чворова
који се налазе између њих, упадљиво је мање од претпостављеног, у
односу на величину мреже. Оно је, притом, пропорционално логарит-
му укупног броја чворова у мрежи. Морена је и у овом примеру пре-
познао Петровићеве аналогије у диспаратним фактима, те је истакао
да је Петровићева феноменологија „примењива на све области и све
врсте аналогија“.48

47 Ibid., 39.
48 Никола Морена, „Математичка феноменологија између мита и стварно-
сти“, преузето 21. 6. 2019, nikolamorena.blogspot.com/2012/10/matematicka-
fenomenologija-izmeu-mita-i.html.

117
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

На основу тога, у овом бисмо контексту могли посматрати цело


путовање митског хероја о којем Кембел говори, као пресликану уни-
верзалну историју људске свести која савременом човеку сведочи
о постојању несвесног као ризнице потенцијала. И управо зато што
зла�но семење не умире, митско је присутно и живо у потребама
савременог човека који тежи Масловљевој (Abraham Maslow)49 са-
моак�уализацији. Овај врхунски мотив заправо је гранично подручје
иманентног и трансцендентног, оно место где је могуће видети ди-
ректну аналогију између сна и мита, имагинације и трансценденције,
простор–време где индивидуални его, следећи дијалектични ток,
бива растворен у вишој стварности.
У том смислу, ниво одигравања животне драме хероја потпуно
се преображава до момента када „тамо где смо очекивали да ћемо
наћи нешто одвратно, наћи ћемо бога; тамо где смо мислили да ћемо
погубити неког другог, погубићемо сами себе; где смо мислили да
ћемо путовати далеко одавде, стићи ћемо заправо у центар сопстве-
ног постојања; где смо мислили да ћемо бити сами, бићемо са целим
светом.“50
Аналогија са дешавањима испод прага свесног очигледна је и ла-
ику; индивидуални снови су препуни општељудске, транскултурне и
свевремене симболике, тако да је и Јунг приметио да је теорија о ар-
хетиповима већ била присутна код многих других пре њега. Кембел
нас подсећа да је и Ниче (Friedrich Wilhelm Nietzsche) о сну говорио
као о резону будног човека пре много хиљада година. Такође, он
тврди да је у разматрањима Адолфа Бастијана (Adolf Philipp Wilhelm
Bastian), Фројда и Џејмса Фрејзера (James George Frazer) присутна
свест о аналогијама религија и митологија Истока и Запада где се
открива општеважећа структура образаца који се могу препознати у
било којој култури.51
Управо се тако ова пустоловина хероја може пратити и у равни фе-
номенолошког пресликавања чију улогу је показао Михаило Петро-
вић, осликавајући апстрактне обрасце типова улога који кореспонди-
рају с порастом свесности у животу савременог човека.
49 Абрахам Маслов је у људској мотивацији разликовао потребе недостатка

(физиолошке потребе, потребу за сигурношћу, за припадањем и уважавањем)


и потребе раста (потреба за самоактуализацијом). Према овом схватању,
човек мора бити оно што може да буде. Да би се тежило овоме, ниже потребе
би требало да буду задовољене у разумној мери, али, то није нужно, као што
су показала нека истраживања.
50 Видети фусноту број 38.
51 Кембел, Херој са хиља�у лица, 30.

118
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

У нашем разматрању аналогије мономита и савремених теорија


и пракси личног развоја и психотерапије, кретаћемо се управо по
путањи Петровићевих типова улога, онако како их је он назначио у
својим делима. Показаћемо да се аналогија личног развоја савреме-
ног човека и митско путовање хероја из ове метаперспективе могу
сагледати у новом светлу. Простор/време почетка, тамо где се херој
отискује у непознато, у своје путовање, започиње, наиме, оним првим
– им�улсивним фак�ором.

4. Примена метода феноменолошког пресликавања мономита на


„свет живота“

4. 1. Улога импулсивног фактора


– може се приметити „тамо где објекат акције бива ојача-
ван, игра према конкретној природи чињенице; то може
бити покретачка моћ коју поседују идеје, једнако као и сила
која магнетише, политичка импулсивна тежња, сила срца у
крвотоку“.52

У тумачењу Џозефа Кембела, мит почиње зовом пустоловине; живот-


на рутина бива пресечена изненадним чином, нешто устаљено по-
чиње да се одвија на нов начин: на пример, девојка случајно, једног
дана, испушта златну јабуку (с којом се до тада свакодневно безбриж-
но играла) у бунар. Појављује се жабац који јој помаже, али заузврат
од ње тражи да га воли, да га прихвати као равноправног. Девојка
се лажно обавезује и авантура почиње, или може да почне на овакав
начин, као што Кембел показује у свом делу. Омашка, како изгледа у
почетку, показује се као импулс прелажења прага, зона наредног на-
претка за хероја.
Према Кембеловом тумачењу, симболика бића као што су жаба,
змија или змај, одбачених, као и атмосфера зова смештена у сенови-
то окружење мрачне шуме, густе крошње, дубоког зденца – у ствари
је препозната као код несвесног које се помера у дубини. Херој је по-
зван да истражује и победи свет, а истраживаће и побеђиваће – самог
себе. Већ наговештено превазилажење чврсто формираних образаца
мишљења, естетике, етике и онтологије провешће самог хероја кроз
кризу и тескобу. А како је то Фројд већ тачно приметио, сваки трену-
так тескобе поново производи болна осећања првог раздвајања од
мајке – понестајање даха, убрзање крвотока као при рођењу.53
52 Петровић, Ме�афоре и алегорије, 76.
53 Наведено према: Кембел, Херој са хиља�у лица, 42.

119
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Овај митолошко/психолошки патос преобликовао се у импулс


савременог човека који тежи раду на себи како би свесно управљао
сопственим потенцијалима следећи образац митског хероја. С тим у
вези, Мерилин В. Аткинсон (Marilyn W. Atkinson), стручњак из обла-
сти личног и професионалног развоја пише да „приче које најчешће
покрећу и инспиришу људе углавном садрже кључну идеју да човек,
уколико настоји да буде срећан, мора јасно да се фокусира и пре-
дузме акцију у правцу остварења свог животног позива, ма какав он
био“.54
Савремени човек, херој, у постмодерној парадигми често делује
као да је задао себи задатак да оствари искључиво властиту срећу.
На први поглед, то би била разлика у односу на митског јунака чија
мисија није била егоцентрично постављена; његова је одисеја била
од много ширег друштвеног значаја – била је то трансформација
целе заједнице, а понекад и читавог света. Но, чињеница је да постоји
заједнички импулс. Херој се налази пред променом, пред задатком
који ваља извршити како би се остварио пун потенцијал промене чији
је он носилац – стварање новог света. Међутим, уколико се завири
испод површине, видећемо да томе тежи и савремени човек – срећа
је увек у коначном доприносу заједници, промени стања или с�а-
шавању све�а. Савремена научно-фантастична дела такође обилују
овим обрасцем, који је само један од начина на који се мит трансфор-
мише у естетско-етичке одоре новог доба. Дакле, први, импулсивни
фактор може се и овде препознати: „Херој се суочава са изазовом.
[...] Он је изненађен или изазван на такав начин да осећа да мора
почети.“55
Уколико се сетимо Толкиновог (John Ronald Reuel Tolkien)  Го-
с�о�ара �рс�енова, Луисових (Clive Staples Lewis) Ле�о�иса Нарније,
Хари По�ера Џоане Роулинг (Joanne Rowling) или филмова Ма�рикс,
Игре �рес�ола, Игаре гла�и, Ава�ар и сличних савремених екраниза-
ција, видећемо да се структура приче не разликује, сем у детаљима,
од дела из старине као што је сумерски Е� о Гилгамешу или Хомерова
О�исеја. У свима њима је значајан тај први импулс, позив који мења
све.

54 Мерилин В. Аткинсон и Реј T. Чојс, Уме�нос� и наука коучинга; Уну�рашња

�инамика коучинга, прев. Наталија Тасић (Београд: НЛП центар, 2011), 129.
55 Ibid., 130.

120
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

4. 2. Улога депресивног фактора


– „огледа се у наметању слабљења своме непосред-
ном објекту, као што је, на пример, утицај афективних
стања која ометају или парализирају акцију покретачке
моћи идеја.“56

Према Џозефу Кембелу, први степен путовања, импулс, зов аван�уре,


сугерише да је судбина позвала хероја и његов духовни гравитаци-
они центар пренела ван његове зоне у�обнос�и – у непознато. Али,
говорећи језиком Достојевског (Фёдор Михайлович Достоевский) –
учинити нови корак, изговорити нову реч, то је нешто чега се човек
највише плаши. Стога, понекад, он бира да не одговори на зов аванту-
ре и остаје у кругу навика и уобичајених, упросечених оквира. Тада се
авантура може претворити у сопствену супротност: „Заробљен доса-
дом, напорним послом или културом, појединац губи моћ значајнијег
деловања и постаје жртва коју би требало спасавати.“57 Митологија
обилује примерима оних који су одустали од зова; они су или заспали
(Брунхилда из германске митологије; Трнова Ружица) или окамењени
(Лотова жена постала је стуб соли када се окренула да последњи пут
погледа свој град).
Психоанализа и терапија откривају тај моменат грчевитог држања
за инфантилни его, неспособност да се одрасте у правцу више свес-
ности и одвајања од емоционалних односа примарне породице. О
сличном пише и Херман Хесе (Hermann Hesse), посебно у роману
Демијан – о адолесцентима пред �рагом �реласка, омиљеној литера-
тури. Међутим, нису сви који оклевају нужно осуђени на стагнацију и
пропаст. Кембел помиње вољну интроверзију као једно од класичних
оруђа креативног генија – путовање се наставља, али изну�ра. Овакво
деловање могуће је пронаћи у индијској дисциплини јоге58 али и међу
многим генијима Западног света. Позив у себе је такође могући пут
којим херој бива увучен у развој ситуације, ризикујући пад у психозу,
али и награду у приступу несвесним, продуктивним ризницама психе.
Тако и у свакодневном животу, херој у било којем човеку прола-
зи кроз различита стања свести, расположења и преиспитивања како
би се суочио са самим собом, развио сопствене потенцијале или их
успавао на неодређено време. Међутим, како многи истичу, свака
велика промена понашања било на индивидуалном или колективном

56 Петровић, Ме�афоре и алегорије, 77.


57 Кембел, Херој са хиља�у лица, 62.
58 Ibid., 66.

121
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

плану захтева сагледавање негативне последице неговања status quo


приступа.
У концизној верзији �у�овања хероја, древног обрасца преслика-
ног у савремени свет, депресивни моменат је у ствари онај тренутак
када херој доноси одлуку. Јунговска аналитичарка Клариса Пинкола
Естес (Clarissa Pinkola Estes) наводи да „као код сваког спуштања у
несвесно, дође тренутак када се просто морамо надати најбољем,
запушити нос и скочити у амбис. Да није тако, не бисмо морали да
створимо речи јунакиња, јунак или храброст“.59
У терапијском приступу, као и у домену тренинга и развоја људи,
сматра се да човекова интелигенција у одређеној сфери деловања
расте пропорционално броју одлука које је човек доносио у тој об-
ласти. Пословни тренинзи чији је циљ побољшање продаје неког про-
извода или услуге такође веома инсистирају на овом моменту. Тако
и сваки наредни ниво напретка хероја зависи од свесно донете и до-
следно спровођене одлуке.
„Он почне да пролази кроз унутрашње преокрете, развија хра-
брост, отпорност, истрајност и друге карактеристике лидерства
и снаге. Он се постепено учвршћује у својој решености и неиз-
бежно превазилази своје границе. Наш Херој постаје сигуран у
своје способности.“60

4. 3. Улога фактора заштите


– „громобран, заклон од светлости или топлоте, атмос-
фера која штити топлоту на површини земље, моћна
личност.“61

Прелазак новог прага увек је само улаз у нову авантуру. Херој непо-
средно пре проласка, добија помоћ о�озго: упутства, амајлију, моћ-
ног помоћника, ментора или заштитника. Следе искушења, полагање
испита издржљивости и подвига. Добар део светске књижевности
од Гилгамеша наовамо, као и митологије записане у крајолику, како
је то код старих Словена, обилује овим фантастичким скаскама. Ри-
туалне праксе традиционалних племенских заједница показују да је
улога фактора заштите веома значајна за друштво као целину. У том

59
Клариса Пинкола Естес, Жене које �рче с вуковима, прев. Маја Костадино-
вић (Београд: Космос издаваштво; Подгорица: Нова књига, 2017), 172.
60 Аткинсон и Чојс, Уме�нос� и наука коучинга; Уну�рашња �инамика

коучинга,130.
61 Петровић, Ме�афоре и алегорије, 78.

122
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

смислу Геза Рохајм (Geza Roheim) пише: „Врачеви једноставно чине


видљивим и јавним оне системе симболичке фантазије који су при-
сутни у психи сваког одраслог члана тога друштва. Они су предводни-
ци у тој инфантилној игри и громобрани опште анксиозности. Они се
боре са демонима, тако да остали могу да лове и да се уопште боре
са стварношћу.“62
Моменат натприродне помоћи је сачуван за оне који су се упусти-
ли у авантуру. Први сусрет са таквим заштитником, често старицом
или старцем, снабдева хероја додатним ресурсима. Добронамер-
на старица, кума-вила у традицији европских бајки, одговара Паук
жени америчких Индијанаца, али и Богородици или Светој Петки у
хришћанској традицији, као и Фатими у исламу. Кембел истиче да је
та сила водиља приметна и код Дантеа (Dante  Alighieri), у моменту
када се моли Девици Марији на путу кроз опасности Три света. По-
некад је натприродни помагач мушког рода – у развијенијим мито-
логијама, према Кембелу, ову улогу водича, учитеља, лађара, играју
Хермес, односно Меркур, и египатски Тот, а код хришћана Свети Дух,
као и Хермес Трисмегист (амалгам Хермеса и Тота, учитељ алхемије
и трансмутације душе).63
У равни савременог човека, хероја на путу самоактуализације,
ономе ко је склон раду на себи такође предстоји сусрет с помоћни-
ком, било да је то терапеут, ментор, психолошки саветник, учитељ
јоге, духовник, спортски тренер или астролог.64 Кембел напомиње да
су духовни симболи и вежбе митолошког и религијског наслеђа које
су водиле раније генерације кроз разна психолошка стања у наше вре-
ме потиснути: „Ми [...] морамо да се суочимо сами или, у најбољем
случају, потпомогнути привременим, импровизованим и не често
врло ефикасним вођством [...] Па ипак, у мноштву митова и легенди
које су сачувани до данас и сакупљени са свих страна света можемо
још увек видети оцртано нешто од нашег људског пута. Међутим, да
бисмо саслушали и профитирали од тога, морамо се на известан на-
чин подврћи прочишћењу и предавању. И то је део нашег проблема:
како то учинити.“65
62 Геза Рохајм, Нас�анак и функција кул�уре, прев. Бранко Вучићевић

(Београд: БИГЗ, 1976), 51.


63 Кембел, Херој са хиља�у лица, 72.
64 Овде је важно само да уочимо аналогију између потреба савременог и
митског човека, као и образац, улогу фактора заштите на који је указао Ми-
хаило Петровић, а не да детаљно анализирамо улогу сваког појединачног
случаја.
65 Кембел, Херој са хиља�у лица, 96.

123
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Због тога није необично што савремени образац �у�овања хероја


такође истиче значај фактора заштите: „[...] он трага и наилази на чу-
варе и помоћнике који му пристижу у помоћ. Неко одговара на његов
позив.“66
У целој мистичној традицији улога заштите је важна, међутим, тај
моменат наступа искључиво након свесне одлуке хероја да прати свој
пут. „Учитељ наилази када је ученик спреман“, тврди стара послови-
ца. Пинкола Естес тврди „да тај учитељ долази кад год душа позове –
хвала Богу, јер его никад није сасвим спреман. Кад би само од ега за-
висила спремност да привучемо учитеља, читавог живота били бисмо
без њега. Благословени смо, пошто душа наставља да емитује своју
жељу без обзира на променљива мишљења нашег ега“.67

4. 4. Улога фактора препреке


– јавља се „час као материјална веза која држи чврсто
тело непомично, па ма какве биле спољне силе које би
тежиле да га покрену; час као заклон при осветљењу неке
површине.“68

На хероја се изненада обрушавају силне препреке и велика искушења.


„Сваки неуспех да се носимо са неком животном ситуацијом мора
бити, на крају, приписан ограничењу свести“.69 У психотерапијском
приступу, препреке се често испостављају као пројекције нашег ума.
Проблеми су неретко везани за начин на који сагледавамо и тумачи-
мо оно што називамо реалношћу: „Разлог ове необичне потешкоће
лежи у чињеници да наши свесни ставови о томе какав би живот
требало да буде ретко одговарају ономе што живот заиста јесте.“70
Слично као у источњачком мистицизму, у пракси терапеути често
виде да су догађаји који клијентима причињавају проблеме креације
ума које настају из извесног стања свести. Хиндуистичка маја – илу-
зија, и будистичка ави�ија – незнање, указују управо на то. Ипак, од-
ређено стање свести или расположење је могуће превазићи, а с њим и
препреке – проблеме који су на том месту постојали. На питање: „Шта
те спречава?“ (да урадиш шта желиш или не урадиш шта не желиш), у

66 Аткинсон и Чојс, Уме�нос� и наука коучинга; Уну�рашња �инамика

коучинга, 130.
67 Пинкола Естес, Жене које �рче с вуковима, 171.
68 Петровић, Ме�афоре и алегорије, 77.
69 Кембел, Херој са хиља�у лица, 110.
70 Ibid., 111.

124
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

терапијском раду често је одговор клијената нека тврдња која указује


на њихове вредности и уверења, неретко и на сам њихов идентитет
– то јест концепте с којима они сами себе идентификују, нешто што
одређује стање њиховог ега. Херој о чијем је митском путовању овде
реч такође не може да избегне ову деоницу пута. На улазу у зону по-
већане силе, казује Џозеф Кембел, ван редовних стаза којим иду чла-
нови његове заједнице – готово га извесно чека препрека. Понекад
се деси да је препрека толика да њено превазилажење повуче хероја
у напредни ниво свести, где се растачу сви поларитети од којих је ум
сачињен, како би се достигао трансцендентални принцип. Парови су-
протности (једно–мноштво, биће–небиће, лепо–ружно) бивају прева-
зиђени, као и нада и страх које управљају акцијама у циљу одбране и
присвајања на материјалном плану.
Тако Кембел наводи мит о младом Принцу �е� оружја из буди-
стичке митологије који побеђује демона Ле�љива коса тек онда кад
исцрпи сва своја оружја и преостане му само оружје знања – муња
просветљења која чини да се не плаши ничега. Одбацивши пет оружја
која симболишу пет чула тренутног физичког стања, идентификације
са својим именом и материјалном позицијом, Принц �е� оружја више
то и није; он је сада ослобођен свог ега, а истовремено и од демона.
У том смислу, промена ситуације на унутрашњем плану трансформи-
сала је и спољашњи однос снага, а демон бива укроћен и претворен
у �уха вре�ног �а му �риносе �ону�е у шуми. Кембел, наводећи овај
пример, тврди да је овај мотив познат свуда у свету: Симплегадске
стене о које се разбијају лађе ега, како би у измењеном стању бивства
херој наставио свој пут.71
Често је прелазак преко одређеног стања свести у митологији сим-
болично означен не изласком из одређене зоне, већ управо супротно
– улажењем у раље неког чудовишта, утробу кита, на пример. О том
говоре и легенда о ирокешком поглавици Хијавати, ескимски мит о
Гаврану, хеленски о Херкулу и хришћанска прича о пророку Јони који
је у утроби кита провео три дана и три ноћи.
Оба ова момента „препреке“, било унутрашње или спољашње, на-
глашавају, у ствари, аспект самопоништавања – „ниједно створење не
може достићи виши ступањ природе а да не престане да постоји“,72
каже Ананда Кумарсвами (Ananda Kentish Coomaraswamy).

71 Ibid., 86.
72 Ibid., 88.

125
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

4. 5. Улога напрасног узрока


– играју је „механички удар, тренутно осветљење осетљи-
ве фотографске плоче дотле чуване ван домашаја свет-
лосних зрака.“73

У психотерапеутском раду улогу овог фактора, на начин на који то


описује Михаило Петровић, свакако имају увиди до којих клијенти
долазе у сесијама. Моменат у којем неко изненада увиђа неки нови
аспект своје ситуације, такозвано а-ха искус�во које имају намерни
проналазачи властитих дубина, могао би се поредити и с механичким
ударом или осветљењем фотографске плоче.
Ништа више није исто; дотадашње искуство хероја организује се
на нов начин и подлеже другачијим интерпретацијама. Свесност је
прешла преко новог прага; освојила је ново знање и ново гле�иш�е.
Мерилин Аткинсон наводи да је то онај моменат када „херој учи како
да се носи с тешкоћама, и на крају их трансформише у вредне ресурсе
који се могу користити у његовој потрази“.74 Џозеф Кембел истиче да
на сликовитом језику митологије, жена представља тоталитет онога
што може бити сазнато: „Херој је тај који и у митологији и у психоте-
рапији долази да нешто сазна; Како напредује у лаганој иницијацији
која је сам живот, богињин (женин) облик за њега пролази кроз неко-
лико трансформација; она никада не може бити већа него што је он,
мада увек може обећавати више него што је он у стању да разуме“.75
Овде је реч о подизању капацитета хероја да заиста схвати тајну
која се сама скрива, не подлегавши уобичајеним људским разумским
реакцијама оптерећеним страшћу и незнањем. Баш као у старој из-
реци: „Пре зена, планине су биле планине, а дрвеће је било дрвеће.
За време зена, планине су биле престоли духова, а дрвеће гласови
мудрости. Након зена, планине су биле планине а дрвеће је било
дрвеће.“76
Улогу напрасног узрока могао би да игра и магијски однос према
свету и његовом хармонизовању који је уочљив, на пример, у хелен-
ском миту о Хармонији. Митска Хармонија се, наиме, удала за Кадма,
на првој свадби којој су присуствовали богови с Олимпа. Међутим,
њих двоје су касније морали да напусте Тебу због несрећа које су за-

73 Петровић, Ме�афоре и алегорије, 78.


74 Аткинсон и Чојс, Уме�нос� и наука коучинга; Уну�рашња �инамика коучин-

га, 130.
75 Кембел, Херој са хиља�у лица, 106.
76 Пинкола Естес, Жене које �рче с вуковима, 414.

126
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

десиле њихове кћери, а које су, како се испоставило, биле праведна


казна за убиство Арејевог змаја које је извршио Кадмо.
Александар Петровић у делу Аналогија и ен�ро�ија, изучавајући
методе аналогије у размишљању неких наших филозофа и научника
из прошлости, такође испитује мит о Хармонији као значајан при-
мер магијског односа према реалности, у епистемолошком смислу.
Наиме, он наводи да је „ћерка свих супротности заправо Хармонија,
а за жену може да је добије онај ко дође до знања и овлада приро-
дом, лугом који змај чува. Хармонија, сједињавање супротности, и
змај, знање о томе, брат су и сестра. Убиство брата Хармоније, на-
силно освајање знања, стога урађа последицама од којих је најзнат-
нија општи рат, који преживљава само неколико људи с којима Кадмо
оснива нови град“.77
Александар Петровић указује на значење које код Карла Јунга по-
седује архетип чији је носилац мит о Хармонији, где се она узима као
prima materiа, а како истиче Петровић, може се видети да је ствара-
лац мита умео да разуме праву природу односа Хармоније и Кадма,
убице посвећеног змаја. Магијско значење чина сађења змајевих зуба
у земљу из овог мита може да укаже на улогу на�расног узрока, оки-
дача за креирање новог поретка ствари у природи јер „као што секи-
ра засеца дрво, тако и зуби засецају земљу и то убојито знање рађа
убојитим плодовима“.78
Врхунски увиди, они који доносе просветљење, познати су у ми-
стичним праксама разних религија. Ово су пробојна искуства која
херојеву свест гурају ван уобичајених поларитета. То је, уосталом, и
крајњи циљ – ослобођење од подељености спознавалац–спознато,
субјект–објект.
Кембел, говорећи о Рамакришнином чудесном сусрету с богињом
Кали, у њеном злоћудном и доброћудном виду, наводи да „једино
генији способни за највиши увид могу схватити потпуно откровење
сублимности ове богиње. За друге људе она смањује своје блешта-
вило и допушта себи да се појави у облицима сагласним са њиховим
неразвијеним моћима. Њено потпуно сагледавање било би ужасна
несрећа за сваку особу која није духовно спремна“.79 Овде је јасна
веза пресликавања мономита у раван епистемологије која проуча-
ва сазнајне способности, али и у раван могућих терапијских пракси.

77 Александар Петровић, Аналогија и ен�ро�ија, филозофија �риро�е и хармо-

није Лазе Кос�ића и Кос�е С�ојановића (Нови Сад: Матица српска, 2005), 140.
78 Ibid.

79 Кембел, Херој са хиља�у лица, 106.

127
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Генији, способни за највиши уви�, према нашем тумачењу, управо су


људи способни за специфичну способност апстраховања која је срж
феноменологије пресликавања Михаила Петровића.

4. 6. Улога фактора координације


– „час је улога магнета при оријентацији скупа магнетних
игала или гвоздених опиљака; час је улога координатив-
не моћи при продукцији вољних аката, час улога дисци-
плине у организованој друштвеној установи с одређеним
циљем.“80

Хераклит је тврдио да ни Сунце не може �а �рекорачи своје мере, јер


ће га Ериније, �омоћнице Прав�е, за �о казни�и. Потребно је искоор-
динисати психолошке процесе и односе са самим собом; то се потом,
манифестује у односу према другима. Изборити се са сопственим
егом и поравнати га хероју је најтеже; у ствари, на целом се путовању,
заправо о томе и ради. Због тога није чудно што митови сведоче о
путовању суперега и потиснутог ида у уравнотежени, са светом изми-
рени его. То се не може прескочити нити лажирати; потребно је ис-
тински проћи кроз трансформишуће искуство. Уколико то појединац
не учини сам, уравнотежујући своју психичку енергију и усмеравајући
је на одмерен начин, неки виши нивои, хераклитовски говорећи, учи-
ниће то уместо њега.
Мит о Фаетонту, који је наговорио свог оца Хелија да му на један
дан уступи своју кочију са упрегнутим крилaтим коњима сведочи о
томе шта се дешава када недовољно дорасли, недовољно иницирани
предузму акцију. Фаетон је изгубио контролу, спаливши небо и земљу,
све док Земља није завапила да Јупитер заустави страшно уништа-
вање постојећег света. Фаетонт је, у пламену, пао и, према Овидију, на
гробу му је касније стајао следећи епитаф:
„Овде Фаетонт лежи, управљач очевих кола,
Којих одржо није, те с велике смјелости паде.“81
Иако неки психотерапеутски приступи тврде да ника� није касно за
срећно �е�ињс�во, многи одрасли људи ипак доживљавају себе као
жртве тог периода живота. До момента промене гледишта и сагледа-
вања сопственог положаја са емотивне дистанце, дуг је пут.

80 Петровић, Ме�афоре и алегорије, 77.


81 Кембел, Херој са хиља�у лица, 106.

128
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

Отуд у психоанализи, као и у митологији, велика тема оца и мајке


никада није у потпуности исцрпљена. Духовни прелазак у сферу оца
сваког члана људске заједнице чека у оном тренутку иницијације у об-
ласт поступака одраслих. У племенским друштвима постојали су по-
себни ритуали у те сврхе, као што су обрезивање, обреди жртвовања
и томе слично.
Психолошки смисао митова повезаних с ликовима оца и мајке,82
према Кембелу, налази се у следећем: „Као првобитни уљез у рају де-
тета с његовом мајком, отац је архетипски непријатељ; отуда, кроз
цео живот сви непријатељи су (за несвесно) симболизовали оца.“83
У дубини односа према ауторитету је увек слика оца. Међу савре-
меним психолошким саветницима постоји шала да је разлика између
коучинга и психотерапије у следећој дефиницији: у терапији се ради
на односу с оцем, а у коучингу са – шефом. Улогу фактора координа-
ције у миту, као и у психолошком процесу одрастања, игра моменат
превазилажења конфликта, измирења с оцем. „За сина који је заиста
сазрео да упозна оца, муке и искушења су нешто што је спреман да
поднесе; овај свет више није долина плача, већ блаженством да-
рујућа, вечна манифестација Његовог присуства.“84
Ово је моменат који је добро познат у пракси развоја и тренинга
људских ресурса; преузимање одговорности за сопствени живот и
рад, неокривљивање других, првенствено значајних �ругих (оца, мај-
ке) како би особа ослобођена инфантилних тежњи могла да напре-
дује у оним правцима у којима то свесно жели и у којима је то реално.
Мерилин Аткинсон наводи да, у овој тачки, „херој приступа ресурси-
ма и развија посебне вештине и средства. Он открива своје предно-
сти и овладава вештином“.85
Тако, истински иницирани у свет одраслих бива прочишћен од
инфантилних фиксација; „правилно испољавање његове моћи неће
бити онемогућено због мотива самовеличања, самоповлађивања или
огорчења“.86
82 У свим психотерапијским праксама родитељске улоге су изузетно важне,

што је утемељено још од заснивања Фројдове психоанализе, Јунгових


архетипова, као и Лаканових функција структуре које имају карактеристике
универзалних категорија. Међутим, у овом раду се нећемо упуштати у дубља
разматрања ове теме.
83 Кембел, Херој са хиља�у лица, 138.
84 Ibid., 133.
85 Аткинсон и Чојс, Уме�нос� и наука коучинга; Уну�рашња �инамика
коучинга, 130.
86 Кембел, Херој са хиља�у лица, 122.

129
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Михаило Петровић је указао на то да типске улоге могу бити при-


мећене и у свету поезије, која интуицијом открива језгро сличности
међу скупом чињеница. У том смислу, улогу координативног фактора,
оног који доводи до коначне одлуке хероја да се суочи са светом и ис-
корачи у њега можемо пронаћи у следећим стиховима, који, на неки
начин, откривају стања свести кроз која херој пролази:
„Много самујеш и дуго ћутиш, сине мој, затрављен си сновима,
изморен путевима духа. Лик ти је погнут и лице блиједо, дубоко
спуштене вјеђе и глас као шкрипа тамничких врата.
Изиђи у љетњи дан, сине мој!
– Шта си видио у љетњи дан, сине мој?
– Видио сам да је земља јака и небо вјечно, а човјек слаб и
кратковијек.
– Шта си видио, сине мој, у љетњи дан?
– Видио сам да је љубав кратка, а глад вјечна.
– Шта си видио, сине мој, у љетњи дан?
– Видио сам да је овај живот ствар мучна, која се састоји од не-
правилне измјене гријеха и несреће, да живјети значи слагати
варку на варку.
– Хоћеш да уснеш, сине мој?
– Не, оче, идем да ж и в и м.“87
Коначна одлука је измирење оца и сина, прихватање поларитета у
којима се живот манифестује и херојева предаја даљем путу.

4. 7. Улога терена
– „играју је час распоред маса при распростирању каквог
топлотног, електричног, магнетног, економског и другог
стања у каквоме феноменском пољу или области; општи
карактер личности при извођењу вољних аката.“88

Један од постулата неуролингвистичког програмирања, на којима је


заснован приступ психолошког саветовања Ериксон колеџа (Erickson
College) и Мерилин Аткинсон гласи: Ма�а није �ери�орија.89 Смисао
је у концепту да сваки појединац поступа у складу са сопственом ма-
пом света коју чине његове вредности, уверења и идентитет. Ма�а
87 Иво Андрић, „Ex ponto, немири, лирика“, у Сабрана �јела, 11 (Сарајево:

Удружени издавачи, 1984), 80.


88 Петровић, Ме�афоре и алегорије, 77.
89
Ову је тврдњу, у ствари, први артикулисао Алфред Корзибски (Alfred Hab-
dank Skarbek Korzybski), пољско-амерички научник који се посебно бавио об-
лашћу семантике.

130
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

често не одговара �ери�орији, иако, у овом нашем контексту, и јед-


на и друга играју улогу �ерена; једна уну�рашњег, друга с�ољашњег.
Кембел то представља примером легенде о искушењу младог принца
Готаме. Наиме, када је он сео под бо дрво – Дрво просветљења, при-
шао му је Кама-Мара, бог љубави и смрти. Али он није само бог тих
супротности, већ велики мајстор обмане – његово име значи жеља-
не�рија�ељс�во. Смисао појављивања бога Кама-Маре јесте да суо-
чи искушеника са последњим пројектованим фантазијама чије је оли-
чење у поларитету жеља и непријатељстава, у окружењу каузалитета
којем подлеже већина нормалних људских бића.
Улогу фактора терена овде игра људска унутрашњост која коре-
спондира, �ресликава се на спољашњост и vice versa.90 Одмах је уо-
чљива аналогија између овог учења о личном развоју и постулатима
фројдовске психоанализе где ерос и танатос одговарају будистичким
појмовима кама (жеља) и мара (непријатељство, смрт). Ово су два на-
гона на којима почива и унутрашњи и спољашњи свет. „У несвесном
укорењене обмане из којих настају жеље и непријатељства се у оба
система развејавају психолошком анализом (санскрит: viveka) и уви-
дом (санскрит: vidya)“,91 наводи Кембел, истичући да циљеви ова два
учења, традиционалног, религијског и оног секуларног, психоанали-
тичког, нису исти.
Док је циљ другог да појединца вра�и и оспособи за активан жи-
вот у заједници чији су ритмови условљени поларитетима ероса и та-
натоса, циљ првог је тотално искорењивање ових импулса, чишћење
терена за потпуно умирење ума. У ствари, ум индивидуе је све време
терен на којем се цела ова драма одвија.
У складу с Осмоструким учењем будистичког пута, развејавање обма-
не, жеље и о��ора дешава се када се достигне:
„Исправно разумевање, исправна мисао,
Исправан говор, исправно деловање,
Исправно живљење, исправан напор,
Исправна сабраност, исправна концентрација“.92
Тако се открива да највиши дар који херој на свом путу добија
може бити очишћен �ерен свог сопства за просветљење. Није, нарав-
но, свако томе ни дорастао; и сам Кембел примећује иронију у чињени-
ци да, док херој који је остварио наклоност бога може молити за дар
просветљења, већина ипак затражи нешто много разумније: оружје да

90 Лат. обрнуто.
91 Кембел, Херој са хиља�у лица, 147.
92 Ibid., 148.

131
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

победи непријатеља, добро здравље породице или продужење века


свом телу. Терен степена свести хероја неминовно може навести на
погрешну претпоставку да је могуће пронаћи личну физичку бесмрт-
ност (чијa je манифестација у свакодневном потрошачком друштву
свакако култ младости). Уосталом, овде је потребно сетити се краља
Миде и његове жеље да се све што дотакне претвори у злато. Благо-
слов се претвара у проклетство када додирне храну да једе и када
загрли сопствену малу кћерку. Онај који се, пак, одлучи за пут про-
светљења, креће се ка нирвани. Међутим, он може да постане и бо�и-
са�ва; онај који одлаже достизање крајњег циља, те остаје на плану
живота. Испуњен је самилошћу за бића која сама себе муче и страхују
од пројекција свог сопственог ума; он је ту да подстакне друге на пут
превазилажења парова супротности. Терен спољашњег света бива,
за бодисатву, посматран без поларитета свиђања–несвиђања; дакле
„циљ светачког живота није добијање части, славе, нити постизање
високе моралности, концентрације или поглед на знање. То необори-
во ослобођење срца, то је заиста предмет светачког живота, његова
суштина и његов циљ“.93

4. 8. Корелативни ланац
– „улогу корелативног ланца игра веза између корела-
тивних појава у биологији, физиологији, психологији, као
што је, нпр. [...] веза између надражаја и сензација; веза
при асоцијацијама идеја [...]“94

Херој који се враћа да би заокружио своју авантуру, мора доживе-


ти и преживети судар са светом јер је он бесповратно промењен и
његов контакт са реалношћу других постаје опасан. Контакт између
�ва све�а, људског и магијског је у свим традицијама поседовао по-
себан значај. На пример, Џејмс Фрејзер наводи чињеницу да ни у јед-
ном крају света божанска особа не сме да додирне тло ногом. „Као
што се електрицитет може испразнити из боце додиром са добрим
електричним проводником, тако се и светост или магијска моћ може
извући из човека додиром са земљом, која је, према овој теорији, од-
личан проводник магијског флуида.“95

93 Србислава Елезовић, прев., Тако је говорио Бу�а (Београд, Графос, 1985),


79.
94 Петровић, Ме�афоре и алегорије, 78.
95
Џејмс Фрејзер, Зла�на грана, прев. Живојин В. Симић (Београд: Драганић,
1992), 314.

132
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

Психолошка оправдања за овако нешто, као и аналогије у секулар-


ном свету постоје и данас; изолованост појединаца у специфичним си-
туацијама је очигледна, било да се ради о монашкој одежди, бурми
која издваја ожењеног човека/удату жену или неку другу манифеста-
цију изолованос�и. Када се сетимо бројних митова, па и оног Плато-
новог, о пећини, видимо да је ситуација слична: херој, одлучивши да
се врати својој заједници, улази у нову опасну зону. Циљ мистичног
пута у већини религиозних традиција завршава се повратком заједни-
ци и сведочењем о пређеном путу.
Свети Јован Лествичник такође говори о процесу кроз који људска
душа пролази и у његовој лес�вици можемо препознати аналогију не
само криза менталног здравља, већ и процесе самоспознаје; „како да
се ослободи лажних модела који га саплићу, онемогућавајући га да
буде оно што он, у ствари, и јесте у својој упојединачености“.96
У исламској гнози, на пример, та путања је омеђена постајама
(arap. makam), а сама тежња гностика да, усавршавајући се, достиг-
не истину и просветљење назива се сајер ва сулук.97 Овде сулук пред-
ставља прелажење пута, док сајер подразумева посматрање каракте-
ристичних момената тог пута. И овде, управо као и на описаном путу
хероја, неизбежно долази до тренутка када салик (путник), напушта
своју вољу и предаје је вечној Божјој вољи. Моменат одрицања и ки-
дања везаности за материјални свет је присутан и овде, као и у другим
религиозно-филозофским системима.
Ибн Араби истицао је учење о универзалном човеку („инсан ка-
мил“) који је сличан с православним богочовеком, свечовеком. Ова
доктрина подразумева да је сваки човек потенцијално универзалан.
Само неколицина, ипак, стигне до момента када се потенцијал реа-
лизује у јединству с трансцендентним (Богом). Оно што се даље де-
шава након овог преображаја свести јесте, у ствари, повратак међу
људе; како у митологији, тако и у религији. Познаваоци кажу да на
материјалном плану све остаје као што је и било и да је мало оних
који могу препознати трансформацију душе која се догодила. Херој,
посланик у овом случају, сада има способност да разговара с обич-
ним људима на једноставан начин, у складу с капацитетима тих људи.
На просветљенима је да одрже равнотежу између света јединства до

96
Светомир Бојанин, Воле�и, али како, основе савремене �сихо�ера�ије (Бе-
оград: Конрас, 2013), 42.
97 Гордана Медић, „Исламски ирфан и његов утицај на персијску поезију“,
Нур, часо�ис за кул�уру и исламске �еме, 43/44, 14 (2005): 68.

133
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

којег су стигли и света мноштва од којег су кренули. Неретко салик


доноси дубоке увиде који говоре језиком поезије:
„Кад капља кише из облака кану,
Бескрајност мора збуни је и гану;
Зар сам ја, рече, спрам тог мора ишта?
Оно је свуда, ја сам у њем – ништа.
Када ситна виде своје ништавило,
Шкољка је прими радосно у крило:
Под негом неба у седефу оста,
Док сјајан бисер за круну не поста.
Тако кап стиже где се престо диже,
Да буде ишта спусти се до ништа“.98
Овај Садијев бисер у шкољци је, такође, пресликан „драгуљ у лото-
су“ тибетанског махајана будизма и молитве „Ом мани падме хум“99
упућиване бодисатви Авалокитешвари – оном који са саосећањем
гледа на свесна бића у патњи овоземаљског живота. Успешан циклус
психолошког саветовања се завршава на начин идентичан митском
и религиозном: последња станица јесте �овра�ак кући. „Прича се
завршава истинским слављем. Херој се враћа кући, и сви се поново
уједињују и славе. Херој је превазишао све унутрашње и спољашње
изазове, израстао и развио се на много нивоа, и као резултат, дао ис-
тински допринос другима.“100
Дакле, образац митског хероја пресликан је у потпуности на про-
цесе развоја савременог човека и његово архетипско деловање у
заједници. „Пуни круг, образац мономита, захтева да херој сада уло-
жи напор и руне мудрости, златно руно или своју успавану принцезу
донесе натраг у краљевство људи где тај дар може придонети обнови
заједнице, народа, планете или десет хиљада светова.“101

5. Отворене аналогије, отворена питања

Процеси суочавања с нашом личном историјом и разним его стањима


присутни су и данас, код савременог човека, у дубинама несвесног
које рационално оријентисаном појединцу говори директно углавном

98 Персијски песник Саади, наведено у: Медић, Исламски ирфан и његов у�и-


цај на �ерсијску �оезију, 70.
99 Кембел, Херој са хиља�у лица, 136.
100 Аткинсон и Чојс, Уме�нос� и наука коучинга; Уну�рашња �инамика коу-
чинга, 131.
101 Кембел, Херој са хиља�у лица, 175.

134
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

језиком снова. Или, наравно, уколико је равнотежа пољуљана, јези-


ком неурозе и психозе који онда захтевају другачији, чак медицински,
вид вођења хероја кроз препреке. Јунг је направио разлику између
субјективног, индивидуалног смисла сна који доноси субјективна ам-
плификација, и колективног чији смисао даје објективна. Објективна
амплификација обогаћује поједине елементе сна општим, симбо-
личним материјалом бајки и митологија, при чему они расветљавају
општи, за сваког човека важан аспект проблема.102 Исти овај моме-
нат јасан је истраживачу митова; психолошке опасности које су има-
ле карактер личног раста, развоја и мена нивоа свесности у древно
доба, данас су строгом рационализацијом протеране у непостојање:
„Небо је постало космички простор физичара, а божанска сфера пуко
сећање на ствари које су некада постојале. Али срце тиња и нерешена
тајна грицка корен нашег бића“, пише Јунг.103 Чини се да је то разлог
зашто се савремени човек креће на два нивоа постојања: један је на
материјалној основи, дневни свет рада, борбе и освајања, а онај дру-
ги – свет рада на себи, тражења вођства ако не за процес истражи-
вања сопствених дубина, а оно бар за краткотрајну мотивацију и за
држање главе изнад воде.
У овом другом свету, поједини аспекти личног раста и развоја
су неретко препознати и као база за бољу манипулацију другима у
интересу боље продаје производа и маркетиншког наступа. У овак-
вом приступу препрека је створена вештачки; људи се обучавају да
буду бољи у комуникацији и уверавању, али се тачка саморефлексије
пажљиво заобилази. Херој остаје у игри митолошког обрасца али
строго контролисаног корпоративном политиком, тако да се не може
сетити оног иманентно трансцендентног. Потенцијални херој се држи
што даље од истинске, егзистенцијалне препреке оним симулираним,
а улогу водича на овом путу играју такозвани „ментори“ или „спон-
зори“ који обезбеђују хероју неопходне алате и ресурсе како би он
стигао до циља – зацртане квоте и напредовања не у свесности, већ у
корпоративној хијарархији.
Ипак, понекад се догоди да се херој се�и и улогу импулсивног
фактора преузима процес вишег реда; љуска јаје�а – корпорације
бива пробијена и херој излази у свет. То је свет који извлачи из забо-
рава (о чијем су значају за свест писали многи, од Платона до Ничеа,
Фројда, Јунга и других) на ниво свести све змајеве и демоне како би

102 Јоланда Јакоби, Психологија Карла Гус�ава Јунга, прев. Зоран Р. Јовано-
вић (Београд: Дерета, 2000), 131.
103 Наведено у: Кембел, Херој са хиља�у лица, 96.

135
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

их херој истински победио, на путу који смо описали, надишавши са-


мог себе и ослободивши се лажног ја.

6. Закључна разматрања

Није тешко увидети какав је допринос Хусерлов покушај феноме-


нолошке редукције дао пракси психотерапије. Међутим, сваки по-
кушај дубинског, а само �ојмовног захватања света бивствујућег из
тренсценденталних извора у конституишућем субјективитету, чини
се проблематичним. На то су указивали неки Хусерлови критичари,
говорећи о немогућности да се феноменолошком редукцијом дође
до извесности јер би се редукција могла протезати у бесконачност.
С применом метода пресликавања Михаила Петровића ствари стоје
другачије. Уместо редукционистичког пада у субјективитет, преслика-
вање проширује границе сопства. У том смислу, его више није носи-
лац искуства, већ се његова улога открива у сасвим другачијем по-
ретку, у динамичном пресликавању пропадљивих, конкретних бића у
непромењива, феноменолошка, чији обрасци постају видљиви путем
аналогија.
Пресликавање митолошког обрасца путовања хероја на живот и
динамику психе савременог човека, према феноменолошком методу
Михаила Петровића, имало је у овом раду за циљ да оперативност
ових аналогија учини што очигледнијом.
На једном нивоу пресликавања могу да буду значајне Кембелове
речи да „митологија јесте психологија погрешно ишчитана као био-
графија, историја и космологија“.104
На оном апстрактнијем плану о којем Михаило Петровић говори,
показано је да и у миту, као и у унутрашњим преображајима психе
постоји „типска чињеница која се састоји у томе да нешто, што даље
иде, све више расте док се не почне распадати и не ишчезне“.105
У том смислу, заокружимо причу о пресликавању �у�овања хероја
аналогијом илустрованом персијском легендом о Симургу, чудесној
птици. Прича казује како су хиљаде птица пошле на дуг и опасан пут
како би посетиле птичјег краља Симурга. Међутим, већина њих је, то-
ком тог пута, погинула или одустала. Тридесет најистрајнијих је ипак
стигло до краљевског двора, где је последњу препреку представљао
Симургов гласник који је покушао да их одговори од настојања да се
104 Ibid., 225.
105 Петровић, Ме�афоре и алегорије, 121.

136
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

сусретну с краљем. На крају, суочавају се с чињеницом: Симург је од-


раз њих тридесеторо у великом огледалу; они су Симург106 (на фар-
сију израз „си мург“ значи, у дословном преводу – тридесет птица
‫)غرم یس‬, само, то нису знали све док нису ви�ели себе �ресликане на
површину воде – огледала. Када су искуствено доживели контекст у
којем се појављују као појединци, проширили су границу сопства, а то
је био и циљ којем су све време тежили.
У покушају креирања интуитивне аналогије с методом феномено-
лошког пресликавања Михаила Петровића, прича о Симургу могла
би имати значење које ћемо објаснити у наставку. Наиме, говорећи о
феноменолошком пресликавању Петровић пише да се, у сфери било
које појединачне науке, због њене фокусираности на једну конкретну
природу феномена, не могу открити феноменолошка бића и типови
факата. Да би тај напор уродио плодом „у мислима треба избрисати
границе појединих области и непосредно посматрати свет у коме се
једне исте појединости провлаче кроз бескрајно шаренило спољних
појава, њиховог спољњег руха“.107
Иако је Михаило Петровић покушао то да уради, заснивајући јед-
ну нову дисциплину око чијег се назива и сам колебао, евидентна је
аналогија и са Хусерловом терминологијом. Аутор Никола Морена
напомиње да феноменолошко пресликавање одговара феномено-
лошкој редукцији, а феноменолошки типови Хусерловим есенцијама,
односно првобитним доживљајима. Морена објашњава да је „енци-
клопедијски прихваћена Болцманова дефиниција математичке фено-
менологије као презентације феномена математичким средствима
обухватила тек подскуп Петровићеве математичке феноменологије
као нове гране филозофије природе која се састоји од генералних
метода за предвиђање појава на основу природе улога оних фактора
који су узрок појаве“.108
За разумевање оваквог приступа Петровићевој феноменологији
можда је потребан повратак �рвој филозофији – метафизици. То отва-
ра нове теме и тумачења везана за феноменологију Михаила Петро-
вића Аласа који превазилазе оквир овог рада, а добро их је имати у
виду за нека наредна истраживања.

106 Сејид Хусеин Наср, „Птичји лет у сједињење“, Нур, часо�ис за кул�уру и

исламске �еме, 12, 41 (2004): 45–62.


107 Петровић, Ме�афоре и алегорије,12.
108
Никола Морена, Ма�ема�ичка феноменологија између ми�а и
с�варнос�и.

137
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Литература

1. Adams-Webber, Јаmes and James Mancuso. “The pragmatic of personal


construct psychology”. Applications of personal construct psychology
(1983): 1–10.
2. Андрић, Иво. „Ex ponto, немири, лирика“. У Сабрана �јела, 11.
Сарајево: Свјетлост, удружени издавачи, 1984.
3. Аристотел. О �уши. Београд: Паидеиа, 2012.
4. Aткинсoн, Mерилин В. и Рeј T. Чојс. Уме�нос� и наука коучинга;
Уну�рашња �инамика коучинга. Превела Наталија Тасић. Београд:
НЛП центар, 2011.
5. Ausubel, David P. The Psychology of Meaningful Verbal Learning. New
York: Grune&Stratton, 1963.
6. Baumgarten, Alexander G. Aesthetica. Frankfurt Hildesheim: Georg
Olms Verlagbuchhandlung, 1961.
7. Бојанин, Светомир. Воле�и, али како, основе савремене �сихо�е-
ра�ије. Београд: Конрас, 2011.
8. Вујошевић, Слободан. „Математичка феноменологија и филозофија
математике“. У Михаило Пе�ровић Алас: �ело, живо�, време, збор-
ник ра�ова. Београд: Српска академија наука и уметности, 2019.
9. Дилтс, Роберт. С�ра�егије генија; Фрој�, Леонар�о, Тесла. Превели
Душан Јањић, Слободанка Глишић и Славица Милетић. Нови Сад:
Академска књига, 2008.
10. Јакоби, Јоланда. Психологија Карла Гус�ава Јунга. Превео Зоран Р.
Јовановић. Београд: Дерета, 2000.
11. Jung, Karl G. i Volfgang Pauli. Tumačenje prirode i psihe. Zagreb: Globus,
Prosvjeta, 1989.
12. Кaнт, Имaнуeл. Кри�икa чис�oг умa. Прeвeo Никола Поповић.
Бeoгрaд: Дeрeтa, 2019.
13. Кембел, Џозеф. Херој са хиља�у лица. Превео Бранислав Ковачевић.
Нови Сад: Stylos, 2004.
14. Костић, Лаза. Основно начело. Београд: Култура, 1961.
15. Лајбниц, Готфрид Вилхелм. Мона�ологија. Приредио и превео
Милорад Љ. Миленковић. Врњачка Бања: Еидос, 1995.
16. Maturana, Humberto and Francisko Varela. Autopoiesis and cognition.
Dodrecht: Reidel, 1980.
17. Медић, Гордана. „Исламски ирфан и његов утицај на персијску по-
езију“. Нур, часо�ис за кул�уру и исламске �еме, 43/44 свеска 14
(2005): 67–70.

138
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

18. Миловановић, Милош. „Значај Петровићевих спектара у заснивању


математике“. У Михаило Пе�ровић Алас, зборник ра�ова �ово�ом
с�о �е�есе� го�ина о� рођења, Београд: Српска академија наука и
уметности, 2019.
19. Морена, Никола. „Математичка феноменологија између мита и
стварности“. Преузето 21. 6. 2019. nikolamorena.blogspot.com.
20. Наср, Сејид Хусеин. „Птичји лет у сједињење“. Нур, часо�ис за кул�у-
ру и исламске �еме, 12, 41 (2004), 45–62.
21. Недељковић, Душан. „Етапе и перспективе природне филозофије
Михаила Петровића“. У Михаило Пе�ровић, човек, филозоф, ма�е-
ма�ичар, зборник ра�ова. Београд: Завод за издавање уџбеника,
1968.
22. Пажанин, Анте. Мо�ерна филозофија и �оли�ика. Загреб: РО
Информатор, Факултет политичких наука, 1986.
23. Пажанин, Анте. „Истина и свијет живота у феноменологији касног
Хусерла“. Ме�афизика и �рак�ична филозофија. Загреб: Школска
књига, 1986.
24. Петровић, Александар. Аналогија и ен�ро�ија, филозофија �риро�е
и хармоније Лазе Кос�ића и Кос�е С�ојановића. Нови Сад: Матица
српска, 2005.
25. Петровић, Михаило. „Математичка феноменологија“. У Сабрана
�ела, 6 (Београд: БИГЗ, 1998).
26. Петровић, Михаило. „Метафоре и алегорије“. Сабрана �ела, 13.
Београд: БИГЗ, 1997.
27. Пинкола Естес, Клариса. Жене које �рче с вуковима. Превела Маја
Костадиновић. Београд: Космос издаваштво; Подгорица: Нова књи-
га, 2017.
28. Прогоф, Ајра. Јунг, синхроници�е� и љу�ска су�бина. Превела Јелена
Стакић. Београд: Esotheria, 1994.
29. Рохајм, Геза. Нас�анак и функција кул�уре. Превео Бранко
Вучићевић. Београд: БИГЗ, 1976.
30. Стипанић, Ернест. „Михаило Петровић, математичар и феномено-
лог“. У Михаило Пе�ровић, човек, филозоф, ма�ема�ичар, зборник
ра�ова. Београд: Завод за издавање уџбеника, 1968.
31. Стојнов, Душан. О� �сихологије личнос�и ка �сихологији особа.
Београд: Институт за педагошка истраживања, 2005.
32. Елезовић, Србислава, прев. Тако је говорио Бу�а. Београд: Графос,
1985.
33. Узелац, Милан. Прак�ична феноменологија. Вршац: Висока школа за
образовање васпитача, 2016. Преузето 16. 4. 2016. www.uzelac.eu/
Knjige/4_MilanUzelac_Prakticna_fenomenologija.pdf.

139
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

34. Фрејзер, Џејмс. Зла�на грана. Превео Живојин В. Симић. Београд:


Драганић, 1992.
35. Hegel, Gotfrid Georg Vilhelm. Fenomenologija duha. Preveo Nikola M.
Popović. Beograd: BIGZ, 1986.
36. Хусeрл, Eдмунд. Кризa eврo�ских нaукa и �рaнсцeн�eн�aлнa
фeнoмeнoлoгиja. Прeвeo Зoрaн Ђинђић. Гoрњи Mилaнoвaц: Дeчje
нoвинe, 1991.
37. Хусeрл, Eдмунд. И�eja фeнoмeнoлoгиje. Рeдaктoр Mилaн Дaмњaнoвић,
прeвeли Слoбoдaн Нoвaкoв и Влaстимир Ђaкoвић. Бeoгрaд: БИГЗ,
1975.

140
Г. Д. Медић-Симић, Феноменологија и аналогија Михаила Петровића

Gordana D. Medić-Simić
University of Belgrade, Multidisciplinary doctoral studies at the University,
History and Philosophy of Natural Sciences and Technology

PHENOMENOLOGY AND ANALOGY OF MIHAILO PETROVIĆ;


TRANSFERRING OF MYTOLOGICAL PATTERN ONTO EPISTEMOLOGY AND
PSYCHOTHERAPY

The article briefly discusses the preconditions for creation of phenom-


enology as a philosophical method, as well as the need for reduction. Also,
it offers a review of the contribution of the phenomenological approach to
the practice of psychotherapy, as well as certain weaknesses of the Husserl’s
method.
Namely, trying to respond to the possibility of founding philosophy as a
strict science, which would, as such, secure reliability of knowledge in other
sciences as well, Husserl wanted to resolve the crisis of the European way
of life founded precisely on such strict sciences and practical applications
that stem from it. The human mind, at the root of such sciences, should, ac-
cording to Husserl, be purified by reduction, in order to dismiss all the dog-
matisms and relativisms, and be founded on the initial experience of the
consciousness, which would happen via phenomenological reduction. In Hus-
serl’s work, phenomenology becomes a philosophical method that explores
the shapes of the consciousness’ actions.
Although Mihailo Petrović and Edmund Husserl had different starting
points for their phenomenological studies, it could be said that they have
both realised that human consciousness is constitutional for all the reaches
of cognition and articulation of scientific knowledge. Using metaphors and
analogies, in his posthumously published work, Mihailo Petrović goes be-
neath the surface of each science, where differences that create various mu-
tual relationships through a myriad of manifestations ripple.
According to the phenomenology developed by Mihailo Petrović, it is
possible to reduce facts to types of facts — it is done by phenomenological
reduction of everything that can be abstracted without the core of similarity
of the observed facts losing its significance. Mihailo Petrović, unlike Husserl,
stays loyal to the Cartesian approach and faith in science. However, in his
testimonial work, Metaphors and Allegories, Petrović points out the deeper
meanings, expanding his transfers onto the world which is much wider than
the fields of narrow disciplinarities, blind for the analogies of higher order. In
that sense, it could be said that Petrović’s idea of the world is coded by the
physics of complex systems, a holistic approach in which it is clear that each
element possesses a potential for live interaction with every other element.

141
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

The general form of transfer, like an endless thread, connects the entire
existence of the created world, that multitude into one, but always accord-
ing to the current reaches of human knowledge and cognitive capacities. My-
thology of various nations that Petrović mentions in the context of transfer,
holds an important place in the development of the consciousness of the
human kind. He mentions that mythical transfer is still threading through
the entire knowledge, whereby losing its character of supernatural. Petrović
points out that phenomena from different spheres of human practices and
experiences (disparate phenomena) can be expresses by abstract essences
(phenomenological types of facts).
Starting from this, the main topic of the article is the application of Mihai-
lo Petrović’s transfer method in the analysis of the monomyth patterns and
their analogy with the modern methods of personal development or therapy.
For this purpose, we used anthropological analysis of Joseph Campbell from
his book The Hero with Thousand Faces, in which the author, using the ampli-
fication method, pointed out the common core of different myths as the es-
sence of the characteristic relationship that man has with the transcendent.
By applying Petrović’s typical facts, we obtained a point of view that re-
veals a new perspective in the understanding of patterns. As it turns out, the
transfer is multiple — it is possible to find a monomyth transferred onto the
rhythms of modern life, but it is also possible to see that they are a subject of
deeper structures of natural laws, which themselves also play an important
part in the processes of the dynamics of the psyche and the mythical Hero’s
journey. In that way, they have the potential to transform the relationship be-
tween the subject and the object and move the centre of the theory of cogni-
tion from the ego state and expand the borders of the Self, as understood
in the Jungian sense. The role of the Ego is revealed in an entirely different
order, in the dynamic transfer of perishable, concrete beings into unchange-
able and phenomenological, whose patterns become visible through analo-
gies. Since Petrović’s phenomenological approach implies that it is possible
to abstract a common essence from the multitude of phenomena, it can im-
ply return to the first philosophy — metaphysics. We believe that this kind of
approach would open numerous topics for further research.
Key words: transfer, phenomenology, consciousness, myth, psychother-
apy, typical roles, Hero’s journey, transformation, psyche, Lebenswelt

Прихваћено за објављивање на сас�анку


Уређивачко� о�бора 20. 10. 2020.

142
прегледни рад udc 544.6.076.32:621.352

Славко Ментус1
Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију и Српска академија
наука и уметности, Београд

БАТЕРИЈЕ – РАСТУЋИ ФАКТОР ГЛОБАЛНЕ ЕНЕРГЕТИКЕ


(Повo�ом Нобелове награ�е за хемију за 2019. го�ину)2

Апстракт
Раст садржаја CO2 у атмосфери услед убрзаног трошења фосил­
них горива и тиме изазвана претња од неповратних климатских
промена, ујединили су свет на нивоу Организације уједињених на­
ција у потреби да се светска енергетика заснована на фосилним
горивима постепено преоријентише на обновљиве изворе енер­
гије. Томе у прилог иде и појава литијум-јонских батерија као ко­
мерцијалног производа почетком деведесетих година 20. века. У
овом раду дат је кратак историјат овог проналаска и објашњење
вишеструко већег садржаја енергије у литијум-јонској батерији у
односу на њене претходнике. Нова батерија је потпомогла ком­
форније коришћење мобилних комуникационих уређаја и прено­
сивих рачунара чија примена експанзивно расте од почетка деве­
десетих година 20. века. Од 2010. године она почиње да добија и
додатну улогу као средство за спречавање климатских промена,
путем примене за погон електричних аутомобила и резервоара
за нивелисање потрошње електричне енергије прикупљене из об­
новљивих енергетских извора.
Значај проналаска литијум-јонске батерије за светску енергетику
истиче чињеница да је тројици научника најзаслужнијих за њен
развој, од почетних фундаменталних истраживања до комер­

1 slavko@ffh.bg.ac.rs
2 Израду рада финансијски је потпомогла Српска академија наука и уметно­
сти преко пројекта Ф-190, Елек�рока�ализа у савременим �роцесима конвер-
зије енергије.

143
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

цијалног производа, додељена Нобелова (Alfred Bernhard Nobel)


награда за хемију за 2019 годину.
У раду смо се дотакли и проблема расположивости природних
ресурса, који ће због скока потрошње материјала неопходног за
производњу литијум-јонских батерија ускоро постати огранича­
вајући фактор производње.
Кључне речи: литијум, секундарне батерије, емисија CO2, клима, елек­
трични аутомобил

1. Глобална потрошња енергије и њен утицај на климу

Двадесети век био је век индустријализације, наглог скока броја


становника Земље и пораста потрошње енергије. Према подацима
које региструје Организација уједињених нација, број становника на
Земљи је од нешто преко три милијарде 1960. године порастао на
7,7 милијарди у 2018. години, првенствено у многољудним земљама
брзо растућих економија – у Кини и Индији. То је било праћено
растућом потрошњом енергије за производњу хране и осталих
животних потрепштина. Потрошња енергије у свету је са нешто
преко двадесетак хиљада терават-сати (TWh) годишње у 1950.
години порасла на око 160.000 терават-сати у 2018. години (слика 1).3
Дељењем броја потрошених јединица енергије бројем сати у години
добија се да је свет у 2018. години располагао са 19 ТW инсталисане
снаге разних видова енергетских капацитета.
На слици 1 се види како се временом мењао удео разних видова
енергије у глобалној потрошњи. Произилази да у новије време око
80 % потрошене енергије у свету потиче из фосилних горива: угља, на­
фте и земног гаса, то јест из сунчеве енергије акумулиране миленију­
мима у земљиној кори у виду угља и угљеником богатих једињења.
Затим, 10% потрошене енергије потиче из биогорива, 5 % из нуклеарне
енергије и 5 % из обновљивих извора.
Слика 1 такође показује тенденцију повећања потрошње енергије
у наредним годинама. Ако се оствари прогноза о порасту броја ста­
новника Земље на 10 милијарди до средине овог века, уз досадашњи
темпо реализације енергетских потреба становништва, инсталисана
снага разних енергетских извора би требало да се до 2050. године
удвостручи, односно да порасте на око 40 TW.

3 Our World in Data, “Energy”, преузето 15. јуна 2020, ourworldindata.org/en­


ergy.

144
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

Слика 1. Потрошња енергије примарних извора током последња два века

Око 50% примарне енергије се троши у индустрији, око 29% одлази


на загревање стамбеног и радног простора, а око 21% на транспорт.
Део енергије из примарних извора претвара се у електричну
енергију. У 2019. години добијено је укупно 26.700 TWh у форми
електричне енергије, а од тога је 38% добијено из угља, 23% из земног
гаса, 10% из нуклеарне енергије, 19% из хидроенергије, 7% из других
извора (сунца, ветра, геотермалних извора, биомасе и тако даље) и
3% из нафте. Угаљ и гас су, према томе, главни извори за производњу
електричне енергије, с тим што је угаљ јачи загађивач атмосфере.
Енергија из фосилних горива која се троши у индустрији и транспорту
има релативно низак степен искоришћења. Топлотне машине у којим
се хемијска енергија горива конвертује у електричну енергију раде
са приближно 30 до 35% ефикасности. По подацима из 2018. године,
око 2,25 TW инсталисане снаге електрана на угаљ одговорно је за
приближно 30% емисије CO2 у атмосферу.4 Транспортна средства
– аутомобили, камиони и бродови, у којима се хемијска енергија
углавном течних горива претвара у кинетичку енергију су још мање
ефикасна. Топлотна енергија која се користи за загревање стамбених
и радних простора такође је непотпуно искоришћена услед лоше
термичке изолације зграда. За сада, 75% зграда није изграђено по
правилима енергетске ефикасности.

4 IEA (International Enerrgy Agency), World Energy Outlook 2019, Flagship


report November 2019, преузето 12. јуна 2020, www.iea.org/reports/world-
energy-outlook-2019.

145
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Драстичан скок потрошње фосилних горива последњих деце­


нија је узрок емисије великих количина угљен-диоксида и, у мањој
мери, других гасова, што је довело до поремећаја састава Земљине
атмосфере.
Према најновијим подацима5 (слика 2), у атмосферу се годишње
емитује око 35 милијарди тона продуката сагоревања примарних
горива, са тенденцијом да до 2040. године тај износ премаши 40
милијарди тона, а према неким песимистичким прогнозама, до
2050. године, ако се не предузимају мере за смањење, емисија би
могла да достигне и 65 милијарди тона годишње. Пре 1800. године
концентрација CO2 у атмосфери била је 280 ppm (делова на милион).
Године 1958, када је тачност мерења повећана, измерено је 320 ppm,
а 2020. године емисија је достигла 410 ppm. Последице ових промена
по животну средину су вишеструке. Емитовани гасови као што су CO2,
CH4, N2O, SO2 и други, углавном су киселог карактера и растварањем у
природним водама повећавају њихову киселост, што штетно утиче на
осетљиву еколошку равнотежу у биљном и животињском свету.
Друга значајна последица промене састава атмосфере је раст
средње температуре на Земљи (слика 3). Наиме, угљен-диоксид у ат­
мосфери апсорпцијом топлотног зрачења утиче на спорије хлађење
Земљине површине („ефекат стаклене баште“). Због тога је по­
следњих деценија дошло до пораста средње температуре на Земљи
за око један степен Целзијусове скале у односу на праисторијски пе­
риод. Због тенденције повећања потрошње енергије, наставља се и
тенденција раста средње температуре. Пораст са данашњих 1°С на
2°С, довео би да отапања леда на Алпима и на Северном полу и до
подизања нивоа мора за око 1 метар. То би драстично смањило рас­
положиве копнене површине, у бројним пределима би изазвало суше
и повећало енергију временских непогода до нивоа који угрожава оп­
станак живота на земљи.
Проблематика климатских промена условљена потрошњом фо­
сил­них горива се последњих деценија помно прати и постала је део
политике Организације уједињених нација. Године 1988. Светска
метеоролошка организација6 основала је организацију под називом
Међувла�ин �анел о клима�ским �роменама7, коју је Генерална скуп­

5 Climate.gov, преузето 12. јуна 2020, www.bgs.ac.uk/mineralsuk/industry­/


2009/09aug.html; www.climate.0gov/news-features/under­stan­ding-climate/cli­­
ma­­te­-cha­nge-atmospheric-carbon-dioxide.
6 World Meteorological Organization (WMO).
7 Intergovernmental Panel on Climate Changes (IPCC).

146
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

Слика 2. Раст концентрације CO2 у атмосфери у јединицама ppm (лева оса)


и емисија CO2 у атмосферу у милијардама тона годишње (десна оса)
током 19, 20. и 21. века

Слика 3. Одступања од просека средње температуре површине Земље


током последња два века

штина Уједињених нација8 кооптирала као своје саветодавно тело.


Извештаји овог тела представљају научно утврђене информације из
научних часописа о истраживањима климатских промена. Дијаграм
на слици 3 је резултат мерења Националне  управе за ваздухоплов­
ство и свемир9 и део је извештаја Међувладиног панела.10
8 United Nations (UN).
9 National Aeronautics and Space Administration (NASA).
10 NOAA Climate.gov graph, adapted from original by Dr. Howard Diamond
(NOAA ARL), „Atmospheric CO2 data from NOAA аnd ETHZ. CO2“, emissions
data from Our World in Data and the Global Carbon Project.

147
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Све државе чланице Светске метеоролошке организације и


Уједињених нација имају приступ извештајима Међувладиног панела
и на основу њих формирају како своју, тако и општу политику борбе
против климатских промена. У том духу, на Земаљском самиту УН у
Рио де Жанеиру 1992. године формулисан је и понуђен на верифика­
цију споразум под насловом Оквирна конвенција  УН о  климатским
променама.11 До 1994. године споразум је потписала већина чланица
УН, а од 1995. године, ради испуњења циљева овог споразума, под па­
тронатом ОУН одржавају се редовне годишње конференције о кли­
матским променама.
На конференцији одржаној 1997. године у Кјоту, Јапан, развијене
земље су преузеле обавезу да редукују емисију CO2 у оквиру догово­
рених квота. Године 2010. на конференцији у Канкуну усвојен је спо­
разум да глобално загревање не сме да пређе границу од 2°C у односу
на прединдустријски период, тако што ће стимулисати све иновативне
поступке који воде ка том циљу. На конференцији у Паризу 2015.
године, тај споразум је модификован тиме што су земље преузеле
обавезу да предузму мере да спрече да после 2020. године глобална
температура порасте за више од 1,5°C у односу на прединдустријски
период. Научна основа за овај строжи лимит био је Пети извештај
Међувладиног панела. У децембру 2018. године, у Катовицама,
Пољска, на конференцији Међувладиног панела о климатским
променама усвојен је закључак да лимит глобалног загревања од 1,5°C
може да се постигне само под условом да емисија CO2 у атмосферу
до 2050. године падне испод 30 % данашње вредности. (Конвенција
уговорних страна 24).12
Испуњење циља да се глобално загревање задржи испод 1,5°C
захтева да се велики део енергије фосилних горива замени алтер­
нативним изворима, те се поставља питање који су то извори. То би у
принципу могла бити сунчева енергија. Количина енергије која стиже
сунчевим зрачењем на Земљу током годину дана износи 3,4x1024 J,
што одговара просечној снази од 170 W/m2-, или укупно 1,08 x105 TW
на читавој површини планете. Та снага зрачења је, ако се упореди
са данашњом глобалним инсталисаном снагом од 19 TW, око пет до
шест хиљада пута већа. Међутим, коришћење соларне енергије, било
помоћу фотонапонских ћелија, било посредством ветрогенератора,

11 United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC).

12
“COP24“ (Paper presented at Тhe 24th Conference of the Parties to the
United Nations Framework Convention on Climate Change, Katowice, Poland,
December 2 to 14, 2018).

148
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

скопчано је са проблемом велике распрострањености по површини


Земљине лопте и великих дневних флуктуација. Због диспергованог
карактера дневних доза сунчеве енергије, условљеног сменама го­
дишњих доба, дана и ноћи и облачних и ведрих дана, потребно је про­
наћи ефикасно решење за акумулацију ове енергије ради нивелисања
испоруке расположивих количина у складу са захтевима потрошача.
Стога је пред науком велики изазов да се проблем замене фосил­
них горива обновљивим изворима енергије реши, али тај поступак је
неизбежан јер се ради о обезбеђивању опстанка живота на Земљи.
Трагање научника за изворима енергије који би потисли фосилна
горива почела су почетком седамдесетих година 20. века у вези са
првим кризним скоковима цене нафте и наговештајима да би њене
резерве могле убрзо да буду исцрпљене. Електрохемичари су излаз
тражили у водоничној енергетици и горивним ћелијама. Случај је хтео
да у периоду од 1970. до 1980. године дође до научних наговештаја
да и за литијум може да се нађе начин да се користи као енергетски
извор, у виду анодног материјала секундарних батерија (видети сле­
деће поглавље).
Трагања електрохемичара за новим изворима енергије постала
су ултимативан задатак у периоду од 1990. до 2010. године, не више
толико због ограничених ресурса, колико због упозорења научника
да је велика потрошња фосилних горива узрок климатских промена
које могу да доведу у питање опстанак живота на Земљи. У утакми­
ци између горивних ћелија и батерија, новооткривене литијум-јонске
батерије су доживеле ефикаснији напредак у смислу практичне упо­
требљивости и стога, од 2010. године, постају фактор глобалне енер­
гетике. С тим у вези, у наставку текста дато је више детаља о томе
како је дошло до проналаска ове батерије и како се све користи.

2. Историјат литијум-јонске батерије: од открића интеркалатних


материјала до Нобелове награде за хемију 2019. године

Значајан фактор који је суплементаран глобалном циљу преласка


на обновљиве изворе енергије јесте развој нових технологија аку­
мулације енергије. Велики допринос у том смислу представља
про­налазак литијум-јонских батерија, које су се као комерцијалан
производ појавиле почетком деведесетих година 20. века. Том про­
наласку допринело је претходно вишедеценијско интересовање
истраживача за испитивања такозваних интеркалатних једињења.

149
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Први радови о интеркалатним једињењима потичу из 1938. го­


дине, када је Ридорф (Walter Rüdorff) са сарадницима13 нашао да
загревањем графита са јаким неорганским киселинама долази до
дифузије молекула киселине између кристалографских равни графи­
та и настанка стехиометријски дефинисаних једињења које је назвао
солима графита. Доста касније, 1955. године, Хeрoлд (A. Herold)14 је
објавио да грејањем калијума са графитом у евакуисаном суду долази
до формирања једињења у коме су између слојева графита правилно
уграђени атоми калијума, односно до садржаја израженог формулом
KC8, који је за разлику од црне боје графита имао златносмеђу боју,
повећану електронску проводљивост, и реаговао је са водом, разла­
жући се на графит и KOH, доста мање бурно од металног калијума.
Ридорф и његови сарадници15 су касније, 1972. године, открили и
да већи број халкогенида прелазних метала (оксида, сулфида, селени­
да и телурида, који аналогно графиту имају слојевиту кристалну струк­
туру), могу загревањем са алкалним металима да награде једињења
у којима су атоми метала распоређени између слојева основне кри­
сталографске решетке у кристалографски правилном распореду и у
дефинисаном стехиометријском односу нових физичко-хемијских ка­
рактеристика у односу на полазне реактанте. За овакав тип једињења
у литератури се одомаћио назив ин�еркала�на је�ињења. У њима
разликујемо материјал-домаћина (host) – чврсто једињење слојевите
структуре, и гостујући материјал (guest), чији атоми или молекули се
распоређују између кристалографских равни материјала-домаћина.
Као пример, слика 4 приказује структуру интеркалатног једињења
титан-дисулфида и литијума. Основу структуре чине слојеви повеза­
них полиедарских јединки са јонима титана у центру и кисеоничним
јонима у рогљевима. Литијумови јони (представљени лоптицама)
се уграђују између слојева основне решетке, уз минималан раст
међуслојних растојања.
Трагајући, за време прве нафтне кризе седамдесетих година 20.
века, за изворима енергије који би заменили фосилна горива, Витин­

13 Walter Rüdorff & Ulrich Hofmann, “Über Graphitsalze”, Zeitschrift für an-
organische und allgemeine Chemie, 238, 1(1938), https://doi.org/10.1002/
zaac.19382380102.
14 A. Herold, “Insertion compounds of graphite with bromine and the alkali met­
als”, Bulletin de la Société Chimique de France, 999 (1955).
15 E. Bayer & W. Rüdorff, “Reaction of Metalldisulfides having layer structures
with alkakinaphthalides-solutions”, Zeitschrift fuer  Naturforschung B, 27, 11
(1972): 1336-1339. doi: 10.1515/znb-1972-1111.

150
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

Слика 4. Кристалографска
структура слојевитог
интеркалатног једињења
LiTiS2

гем (Stanley M. Whittingham)16 се бавио у то време врло актуелним су­


перпроводним материјалима. Случај је хтео да је открио да титан-дис­
улфид интеркалиран литијумом, о коме је писао Ридорф,17 има висок
позитиван потенцијал према металном литијуму, те се оријентисао на
истраживање батерија новог типа, са интеркалатним електродним
материјалима. Прва батерија коју је проучавао имала је метални ли­
тијум као аноду и TiS2 као катоду (слика 5)18. Као подлога за елект­
родне материјале у експерименталне сврхе су у то време коришћене
платинске фолије, а електродни материјал, обично прашкасте конзи­
стенције, наношен је уз помоћ додатка пластичног везива. Показало
се да пропуштањем струје помоћу спољног извора, TiS2 може да се
преведе у интеркалат, по реакцији:
ТiS2 + Li+ + е = LiTiS2.
Док траје уградња литијумових јона између кристалографских
слојева TiS2, електрони придошли кроз метални део кола батерије
смањују оксидациони број јона Ti4+ до тровалентнog стања – Ti3+, чиме
се одржава електронеутралност једињења LiTiS2.
Због високог напона као и реактивности металног литијума, у
овом експерименту се као електролит није могао користити водени

16 Stanley M. Whittingham, “The Role of Ternary Phases in Cathode Reactions“,


Journal of The Electrochemical Society, 123, 3 (1976): 315.
17 Видети фусноту број 15.
18 Видети фусноту број 16.

151
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Слика 5. Батерија Li/LiTiS2 Слика 6. Зависност напона батерије Li/LiTiS2


од степена пуњења/пражњења

раствор, па је коришћен ор­гански растварач диоксолан у коме је био


растворен ли­ти­јум-перхлорат.
Ова батерија је могла наизменично да се пуни и празни известан
број циклуса, дајући стабилну струја–напон криву, и имала је напон у
границама 2–2,5 V, зависно од степена напуњености (слика 6).19 Овај
експеримент је био од историјског значаја јер је показао да се интер­
калатно једињење може формирати и разградити електрохемијским
путем.
Овај проналазак дао је наду да је литијум могуће користити као
основни састојак пуњиве (секундарне) батерије, што је био давнашњи
сан електрохемичара.
Џон Гудинаф (John B. Goodenough) je 1979. године објавио20 да ок­
сиди метала прелазних скупина, слојевите структуре, преведени у ин­
теркалатна једињења уградњом литијума, имају знатно позитивнији
потенцијал у односу на литијум него сулфиди. На пример, интеркалат
кобалт-диоксида, LiCoO2, имао је потенцијал од око 4 V у односу на
метални литијум,21 што је давало много снажнију батерију oд онe са
титан-дисулфидом, теоријске густине енергије 1,11 kWh kg−1.

19 Stanley  M. Whittingham, „Chemistry of intercalation compounds: Metal

guests in chalcogenide hosts“, Progress in Solid State Chemistry, 12 (1978): 41,


doi.org/10.1016/0079-6786(78)90003-1;
20 John B. Goodenough, Kоichi Mizushima and Philip J. Wiseman, EP17400B1,
Filing date (priority) April 5, 1979.
21 Kоichi Mizushima, Philip C. Jones, Philip J. Wiseman and John B. Goodenough,
“LixCoO2 (0<x<1): A new cathode material for batteries of high energy density”,
Materials Research Bulletin, 15, 6 (1980): 783.

152
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

У периоду од 1980. до 1990. године, група професора Гудинафа пу­


бликовала је открића и других материјала који су погодни за катоде
литијум-јон батерија, потенцијала близу 4 V у односу на метални ли­
тијум, као што су спинел LiMn2O422 или једињење слојевите структуре
LiNiO2.23 Електролитички раствор који је могао да издржи напон ове
батерије био је пропилен-карбонат са раствореним литијум-перхло­
ратом. Литијум као анодни материјал функционише тако што по јед­
ном атому отпушта по један електрон, односно 96.500 кулона (ампер­
секунди, As), што је еквивалентно 26,8 ампер сати (Ah), или ако се
подели са атомском масом, даје густину наелектрисања (специфични
капацитет) од 26,8/0,007 ~ 3800 Ah/kg. Због мале атомске масе овај
кулонски капацитет је највећи међу металима и стога је литијум још
од памтивека био мета истраживања у електрохемији. Ако се упо­
треби у батерији која има напон 3,6 V, обезбедио би густину енергије
од 3.800x3,6 ~ 13.700 Wh/kg, што је скоро једнако густини енергије
фосилних горива. Међутим, главну препреку за његову употребу у
производњи практично употребљиве секундарне (пуњиве) батерије
представљала је његова тешко укротива природа, везана за високу ре­
активност са околином и склоност ка пасивизацији. Наиме, при поку­
шају пуњења батерије, када се литијумови јони селе из интеркалатног
једињења и неутралишу на аноди, литијум се издваја у облику иглица,
које лако праве кратак спој са катодом, па је таква батерија губила
функцију после релативно малог броја циклуса пуњења и пражњења.
Осим тога на местима кратког споја се развијала висока температу­
ра, а како је литијум запаљив, батерија је била склона експлодирању.
Важан корак ка решењу овог проблема направио је Рашид Јазами
(Rachid Yazami) 1983. године24, који је открио да се излагањем гра­
фита негативном потенцијалу у органском раствору литијумове соли
добија интеркалатно једињење састава LiC6. Ово једињење има око
10 пута мањи кулонски капацитет (око 370 mАh g-1) него метални
литијум, али му је потенцијал нешто позитивнији од литијума, те није
22 Michaelm M. Thackeray, William I. David, Peter G.Bruce and John B. Goode­
nough, “Lithium insertion into manganese spinels”, Materials Research Bulletin,
18, 4 (1983): 461.
23 Michele G.S.R. Thomas, William I. F. David, John B. Goodenough and Paul
Groves, “Synthesis and structural characterization of the normal spinel Li(Ni2)
O4”, Materials Research Bulletin, 20 (1985): 1137; Jeff R.Dahn, Ulrich von Sacken, 
Marc W. Juzkow and Hiba Al‐Janaby, “Rechargeable LiNiO2/Carbon Cells”, Jour-
nal of The Electrochemical Society, 138 (1991): 2207–2211.
24 Rachid Yazami and Philippe Тоuzain, “A reversible graphite-lithium negative
electrode for electrochemical generators”, Journal of Power Sources, 9, 3 (1983):
365–371.

153
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Слика 7. Шема кретања Слика 8. Микрофотографија пора


електрона и јона Li+ у литијум- полиетиленског сепаратора
јонској батерији литијум-јонске батерије.
Дужина беле марке је 1 µm.

толико реактиван са околином, а самим тим што се литијум на њему


не издваја као метал, приликом пуњења се не граде ни дендрити који
би доводили до унутрашњег кратког споја.
Другим речима, то је био оптималан начин да се литијум уведе у
свет секундарних батерија. Јазами је своје експерименте вршио уз
помоћ чврстог електролита, али значај његовог рада је у томе што је
дао идеју за формирање батерије у којој би и анода и катода биле
интеркалатна једињења литијума.
На основу горе описаних искустава, Акира Јошино (Akira Yoshino)
je 1985. године патентирао прву практично употребљиву батерију са
интеркалатним електродама.25 Као анодни материјал је употребио
угљеник структуре сличне графиту, добијен карбонизацијом катрана
(„petroleum coke”).
Катода је направљена од литијум-кобалт-оксида и електролита
пропилен-карбонат са раствореним LiPF6. (слика 7).
Јошино је рaзрадио све аспекте неопходне да се ова батерија про­
изводи на комерцијалном нивоу. У том смислу, важан проналазак је
био то да се као подлога, односно струјни колектор, за катодни ма­
теријал може користити фолија алуминијума, пошто се до тада сма­
трало да потенцијал од 4 V могу да издрже само племенити метали.
Површински пасивни слој чини алуминијум отпорним на анодно рас­
тварање при овако високом потенцијалу. Као носач и метални извод
анодног материјала предложена је танка бакарна фолија. Јошино је

25
Akira Yoshino, Kenichi Sanechika and Takayuki Nakajima, “Secondary battery,
USP4,668,595 and JP1989293”. Filing date May 10, 1985. (Basic patent of the LIB).

154
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

у патенту описао детаље формирања пасте од анодног и катодног


материјала и њихово наношење на металне фолије. У каснијем до­
датном патенту, Јошино26 као сепаратор уводи 20–30 микрона танку
фолију од микропорозног полиетилена или полипропилена (слика 8).
То омогућава да се батерија прави у виду танких слојева, од ми­
кронски танких металних колектора на које је везивом налепљен та­
нак слој катодног, односно анодног материјала, које раздваја микро­
порозна мембрана – сепаратор, натопљена електролитом. Сепаратор
од пластичног материјала, осим што спречава директан контакт ка­
тодног и анодног материјала, а омогућава електролитички контакт,
решио је велики безбедоносни проблем склоности батерија ка само­
запаљењу. Наиме, ако услед случајног кратког споја или прегревања
током рада дође до опасности од пожара, мембрана омекшава, њене
поре се затварају и она постаје изолатор који прекида струјни ток
кроз батерију. Предност батерије је и то што електролит није реак­
тант него служи само за пренос јона литијума са једне електроде на
другу, па може да се користи у минималној количини, тек толикој да
одржава електроде и сепаратор оквашеним. Ово је била батерија ви­
соке густине енергије, која се могла пунити и празнити стотинама пута
пре него изгуби капацитет.
Неколико година након првог Јошиновог патента, почетком де­
ведесетих година 20. века, три велике компаније започеле су комер­
цијалну производњу секундарних литијум-јонских батерија, полазећи
од патентираних поступака, са катодама које је предложила група
професора Гудинафа: Сони Енерџи�ек. Инк. (Sony Energytec. Inc.) је
производила батерију типа C/LiCoO2, Моли Енерџи Л��. (Moli Ener-
gy Ltd.) батерију типа C/LiNiO227, а Бел Комуникејшн Рисерч (Белкор)
(Bell Communication Research (Bellcore)) батерију типа C/LiMn2O428.
Наношење анодног материјала (графита) на ~15 микронску бакарну
фолију и катодног материјала на ~70 микронску алуминијумску фолију,
раздвојене 20–30 микрона танком полипропиленском порозном
фолијом, јесте принцип који се универзално користи за производњу
литијум-јонских батерија и данас. Танкослојност омогућава да се
електроде раздвојене сепаратором умотавају у ролне цилиндричне
26 Akira Yoshino, Kazuhiko Nakanishi and Akira Ono, “Explosion-proof second­
ary battery, JP2642206”. Filing date December 28, 1989.
27 Dahn, Ulrich, Juzkow and Al‐Janaby, Rechargeable LiNiO2 / Carbon Cells, 2207–
2211.
28
Zhaolin Liu, Aishui Yu and Jim Y. Lee, “Synthesis and characterization of LiNi1-
x-yCoxMnyO2 as the cathode materials of secondary lithium batteries”,  Journal of
Power Sources, 81–82 (1999): 416–419.

155
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Слика 9. Паковање литијум-јонске


батерије у цилиндрично кућиште

Слика 10. Начин слагања наизменично поређаних танкослојних катода,


сепаратора и анода литијум-јонске ћелије, са паралелно везаним катодама и
анодама (лево), и упакованим у пластично кућиште
призматичне форме (десно), димензија оквирно 200x230x5 mm

(слика 9) или правоугаоне форме (слика 10) и пакују у одговарајућа


метална или пластична кућишта. Мада је органски електролит мање
проводан од воденог, геометрија приказана на сликама 9 и 10, по
којој је електролит у виду танког слоја унутар пора мембране сепара­
тора у контакту са анодним и катодним материјалом по читавој рас­
положивој површини, чини његов електрични отпор довољно малим
за несметану практичну употребу.
Захваљујући око четири пута већој густини енергије у односу на
класичне секундарне батерије – оловне или Ni-Cd, литијум-јонске
батерије су постепено потискивале класичне батерије са тржишта.
Од како је почела производња литијум-јонских батерија почетком
деведесетих година 20. века, у усавршавању њихових полазних
модела учествовале су многе истраживачке групе широм света чиме
су знатно побољшане њихове перформансе и смањена цена.

156
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

Сваки од појединачних катодних материјала, LiNiO2, LiCoO2 и


LiMn2O4 имао је специфичне недостатке – на пример, LiMn2O4 је при
екстракцији више од половине уграђене количине литијума имао
велики пад потенцијала, LiCoO2 је могао да се празни од литијума само
половично јер је веће пражњење изазивало иреверзибилну структурну
промену, а LiNiO2 је имао висок потенцијал према литијуму који је
због електролитичких процеса био штетан по радни век батерије.
Бројна истраживања која су уследила показала су да се већина тих
недостатака може отклонити њиховим комбиновањем у комплексне
оксиде одређеног молског састава. Међу материјалима који имају
високо реверзибилан капацитет а који ублажавају недостатке првих
катодних материјала налазе се једињења ромбоедарске структуре
(просторна група R3m) састава Li(NiyMnzCo1-y-z)O2 (NMC), у коме
y и z могу варирати од 0 до 1, које је први публиковао Жаолин Лиу
(Zhaolin Liu) са сарадницима.29 Цутому Озуку (Tsutomu  Ohzuku) и
његови сарадници30 су открили да је као катодни материјал погодан
комплексни оксид са једнаким молским уделом сваког од три
прелазна метала, састава LiNi0,33Mn0,33Co0,33O2. Ови материјали имају
високу структурну стабилност, високу сигурност на повишеним тем­
пературама, и повећан капацитет.31
Неки аутори су открили да увођење алуминијума у комплексне
интеркалате може да омогући повећање садржаја никла, до састава
LiNi0.80Co0.15Al0.05O2,32 у којима алуминијум има улогу да спречава
потпуну оксидацију никлових јона до стања 4+, које је опасно
због могућности оксидације електролита, а снижава и цену јер
се смањује удео кобалта чија је тржишна цена већа од цене никла.
29 Ibid.
30 Tsutomu  Ohzuku and Yoshinari Makimura,  “Layered lithium insertion mate­
rial of LiCo1/3Ni1/3Mn1/3O2 for lithium-ion batteries”, Chemistry letters, 7 (2001):
642–643.
31 Dean D. MacNeil, Zhonghua Lu and Jeff R. Dahn, “Structure and electrochem­

istry of Li(NixCo1-2xMnx)O2 (0 < x < 1/2)”, Јournal of The Electrochemical Society,


149 (2002): A1332–A1336; Naoaki Yabuuchi and Tsutomu Ohzuku, “Novel lithium
insertion material of Li(Co1/3Ni1/3Mn1/3)O2 for advanced lithium-ion batteries”,
Journal of Power Sources, 119 (2003): 171–174; Ilias Belharouak, Yang Kook Sun, J
Liu and Khalil Amine, “Li(Co1/3Ni1/3Mn1/3)O2 as a suitable cathode for high power
applications”, Journal of Power Sources,123 (2003): 247–252.
32 Marianne Guilmard, Caroline Pouillerie, Laurence Croguennec and Claude Del­
mas; “Structural and electrochemical properties of LiNi0.70Co0.15Al0.15O2”, Solid
State Ionics, 160 (2003): 39–50; doi: 10.1016/S0167-2738(03)00106-1; Park Kang-
Joon et al.,“Degradation Mechanism of Ni-Enriched NCA Cathode for Lithium
Batteries: Are Microcracks Really Critical?”, ACS Energy Letters, 4, 6 (2019): 1394–
1400.

157
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Истовремено се добија и на густини енергије. Комплексни оксиди


састава Li  [Ni0.6Co0.2Mn0.2]O2  (NCM) или Li[Ni0.8Co0.15Al0.05]O2  (NCA)
чији је средњи садржај електрицитета (кулонски капацитет) 275 mAh
g–1 се данас скоро искључиво користе у литијум-јонским батеријама
електричних аутомобила као што су, на пример, Тесла Мо�ел 3 (Tesla
Model 3) или ГМ Бол� (GM Bolt).

Табела 1. Електродни материјали, електролити, напон, густина енергије (ГЕ)


масена теоријска и практична, и запреминска практична, класичних
и литијум-јон батеријa.
тип анода катода електролит на­ ГЕ ГЕ ГЕ
пон теор. практ. практ.
(V) Wh kg-1 Wh kg-1 Wh l-1
Pb/PbO2 Pb PbO2 H2SO4 2.0 252 35 70
Cd-Ni Cd NiOOH KOH 1.2 244 50 75

Li-јон LiC6 LixCoO2 0.6e ЕC/DMC + LiPF6 3.7 420 206 530

Li-јон LiC6 LiMn2O4 0.8e ЕC/DMC + LiPF6 3.8 330 132 340

Li-јон LiC6 LiNi 0.33Co0.33Mn0.33O2 0.7e ЕC/DMC + LiPF6 3.6 450 210 530

Li-јон LiC6 LiNi0.8Co0.15Al0.05O2 0,75e ЕC/DMC + LiPF6 3.6 470 265 690

У периоду од 2011. до 2019. године Министарство просвете и


науке и технолошког развоја Србије финансирало је пројект Ли�ијум-
јонске ба�ерије и горивне ћелије, ис�раживање и развој, чији је
координатор био Факултет за физичку хемију. Учесници пројекта су
бројним публикацијама у водећим међународним часописима дали
значајан допринос развоју литијум-јонских батерија, кроз развој
нових метода синтезе нанодиспергованих чврстих материјала, као
што су метода сагоревања гела и хидротермалне методе за синтезу
разних катодних материјала нанодисперговане гранулације.33 Испи­

33 Славко Ментус, ”Наноматеријали: стање у коме физичкохемијске каракте­


ристике материјала зависе од димензија честица”, Phlogiston, 22 (2014): 63–
87; Slavko Mentus, “Gel Combustion synthesis”, in Combustion Synthesis, edited
by Maximilian Lackner (2010): 55–71, Chapter 5. eISBN: 978-1-60805-155-7; Milica
Vujković et al., “Hydrothermal synthesis of Li4Ti5O12/C nanostructured composite:
morphology and electrochemical performance”, Materials Research Bulletin, 48
(2013): 218–223; Milica Vujković, Ivana Stojković, Nikola Cvjetićanin and Slavko
Mentus, “Gel-combustion synthesis of LiFePO4/C composite with improved ca­
pacity retention in aerated aqueous electrolyte solution”,  Electrochimica Acta,
92 (2013): 248–256; Milica Vujković et al., “The LiFe(1-x)VxPO4/C composite synthe­
sized by gel-combustion method, with improved both rate capability and cycle
life in aerated aqueous solutions”, Electrochimica Acta, 109  (2013): 835–842;
Milica Vujković and Slavko Mentus, “Fast sodiation/desodiation reactions of elec­

158
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

тивана је оптимизација наношења угљеничног нанослоја34 којим


се побољшава електронска проводљивост материјала и убрзава
кинетика интеркалације,35 као и интеркалација натријумових јона у
интеркалатна једињења литијума,36 с намером да се оствари уштеда
литијума заменом другим доступнијим металима. У табели 1 је дато
поређење теоријске и практичне густине енергије класичних Pb-PbO2
и Ni-Cd батерија са густином енергије првих верзија литијум-јонских
батерија са простим катодним материјалима, и новијих типова са
катодним материјалима од комплексних оксида. Табела објашњава
зашто су литијум-јонске батерије богатије енергијом од класичних.
Наиме, види се да су по молским масама катодни материјали литијум-
јонских батерија доста лакши него код оловних батерија, мада не
много лакши него код Ni-Cd батерија, те дељење кулонског капацитета
(n26.8 Ah/mol, где је n валентност материјала) са моларном масом
даје доста повољнији или нешто повољнији кулонски капацитет за
литијум-јонску батерију. Међутим, знатно већи напон, који се множи
са кулонским капацитетом да би се добила теоријска густина енергије,

trochemically delithiated olivine LiFePO4 in aerated aqueous NaNO3 solution”,


Journal of Power Sources, 247 (2014): 184–188; Milica Vujković et al., “Versatile in­
sertion capability of Na1.2V3O8 nanobelts  in aqueous electrolyte solutions”, Elec-
trochimica Acta, 147 (2014): 167–175; Milica Vujković, Miodrag Mitrić and Slavko
Mentus,“High-rate intercalation capability of NaTi2(PO4)3/C composite in aque­
ous lithium and sodium nitrate solutions”, Journal Power Sources, 288 (2015):
176–186; Milica Vujković et al., “The influence of intercalated ions on cyclic sta­
bility of V2O5/graphite composite in aqueous selectrolytic solutions: experimen­
talm and theoretical approach”, Electrochimica Acta,176C (2015): 130–140; Mil­
ica Vujković and Slavko Mentus, “Potentiodynamic and galvanostatic testing of
NaFe0.95V0.05PO4/C composite in aqueous NaNO3 solution, and the properties of
aqueous  Na1.2V3O8/NaNO3/NaFe 0.95V0.05PO4/C battery“, Journal Power Sources,
325 (2016): 185–193; Radovan Georgijević et al., “The influence of synthesis con­
ditions on the redox behavior of LiFePO4 in aqueous solution”, Journal of Alloys
and Compounds, 776 (2019): 475–485.
34 Ментус, Нанома�еријали, 63–87; Mentus, Gel Combustion synthesis, 55–71;
Vujković, Hydrothermal synthesis of Li4Ti5O12/C, 218–223.
35 Vujković, Stojković, Cvjetićanin and Mentus, Gel-combustion synthesis of
LiFePO4/C, 248-256; Vujković et al., The LiFe(1-x)VxPO4/C composite synthesized by
gel-combustion method, 835–842.
36 Vujković and Mentus, Fast sodiation/desodiation reactions of electrochemi-
cally, 184-188; Vujković et al., Versatile insertion capability of Na1.2V3O8, 167-175;
Vujković, Mitrić and Mentus, High-rate intercalation capability of NaTi2(PO4)3/C,
176-186; Vujković et al., The influence of intercalated ions on cyclic stability of V2O5/
graphite,130–140; Vujković and Mentus, Potentiodynamic and galvanostatic test-
ing of NaFe0.95V0.05PO4/C, 185-193; Georgijević, et al., The influence of synthesis con-
ditions on the redox behavior of LiFePO4, 475-485.

159
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Слика. 11. Кретање цена батерија у еврима по 1КWh од 2012. године


и прогноза за блиску будућност

даје много већу густину енергије литијум-јонске батерије. Практичне


вредности густине енергије су ниже за све типове батерија, због
учешћа масе струјних колектора, сепаратора, електролита, контаката
и кућишта у имениоцу израза за моларни капацитет,37 а колона
практичних густина енергије показује да су литијум-јонске батерије и
ту доминантне за фактор око четири.
Укратко речено, низом техничких унапређења постигнутих у
периоду од 1990. до 2020. године повећана је практична густина
енергије са полазних ~80 на преко 200 Ah/kg, а смањењем
инвестиционих трошкова и растом економичности пословања цена
батерија је доста опала (слика 11), тако да су литијум-јонске батерије
преузеле велики део глобалног тржишта батерија. На слици 11 сегмен­
ти по висини, гледано одозго надоле, су: административни трошкови,
трошкови одржавања погона, трошкови за материјал, трошкови рада
и трошкови инвестирања у производне погоне.38

37 Slavko Mentus, „Contemporary investigations of lithium batteries“. Glasnik


hemičara, tehnologa i ekologa Republike Srpske, VI (2013): 1–9, glasnik.tfbl.org/
brojevi/G_2013_B_VI2013_Svecani-Glasnik.pdf.
38 M&VGroup, brochure, преузето 12. јуна 2020, donar.messe.de/exhibitor/
hannovermesse/2011/C11229/m-w-group-presentation-modular-factory-for-li-
ion-batteries-eng-134529.pdf.

160
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

3. Експанзија мобилних комуникационих уређаја

Паралелно са појавом и развојем литијум-јонских батерија дешавала


се и експанзија коришћења преносивих комуникационих уређаја
– мобилних телефона и лаптоп рачунара, у којима су се скоро
искључиво користиле литијум-јонске батерије, које су по облику и
величини прилагођене потребама потрошача (слика 12). У почетку су
због великих улагања у почетне производне капацитете прве литијум-
јонске батерије биле скупе и доста су подизале цену комплетних
уређаја, али временом је њихова цена падала са полазних преко 1.000
евра/kWh на око 220 евра у 2016, са циљем да до 2024. године цена
падне до 170 евра/kWh, при чему предоминантан удео у укупној цени
задржава цена материјала. То је имало за последицу опште смањење
цене преносиве електронике, па су, на пример, мобилни телефони
постали доступни већини становништва. У 2015. години, у батерије
за персоналне преносне електронске уређаје уграђен је енергетски
садржај од укупно 31 GWh, а дo 2020. године се очекује уградња око
45 GWh годишње (видети табелу 3).

Слика 12.
Малогабаритне
батерије за
преносиве
комуникационе
уређаје

4. Експанзија производње електричних возила

Као део борбе против климатских промена, у складу са закључцима


конференције у Канкуну 2010. године, развијене земље су донеле
политичку одлуку да подрже финансијски развој аутомобила на
електрични погон у циљу постепеног потискивања фосилних горива
као извора енергије у саобраћају. Тај развој би био тешко остварив
са енергетски сиромашним класичним батеријама, међутим, за ових
петнаестак година од појаве литијум-јонских батерија на тржишту,
квалитет је довољно порастао а цена довољно опала, да су литијум-

161
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Слика 13. Раст броја произведених електричних аутомобила по регионима


света у периоду од 2010. до 2017. године

јонске батерије могле да се користе као реална алтернатива за


погон аутомобила. Већ током 2010. године, аутомобили које покрећу
батерије појавили су се у редовном саобраћају, а 2017. године број
призведених електричних аутомобила у свету премашио је милион
(слика 13). По производњи доминира Кина, а нешто мање од Кине
заједно производе Европа и САД.
О реалности употребе батерија за погон електричних аутомобила
говори следећа анализа. Просечан савремени аутомобил троши око
8,6 dm3 течног горива (бензина или дизела) на 100 km. Средња топлота
сагоревања течног горива је ~33,8 MJ dm-3, односно ~ 9.400 kWh
dm-3. То значи да аутомобил за радијус кретања од ~ 500 km троши
~404.000 kWh енергије. Узимајући да је просечна ефикасност мотора
са унутрашњим сагоревањем око 25%, то значи да је ефективних ~100
kWh кинетичке енергије довољно за аутономно кретање аутомобила
до раздаљине од 500 km. Узимајући да је за конверзију у кинетичку
енергију, енергија батерије теоријски искористива са ефикасношћу
од близу 100%, и да је практична густина енергије литијум-јонских
батерија данас 200 Wh kg−1, за раздаљину од 500 km, односно за до­
бијање 100 kWh, потребно је око 500 kg потпуно напуњених батерија.
То није превише велико оптерећење за просечну масу аутомобила
(1.000 kg), и ако се распореди на дну аутомобила као што показује
слика 14, остаје довољно простора за путнике и пртљаг. Ако бисмо
пробали да остваримо исти ранг аутономије са оловним батеријама,
чија је густина енергије око 6 пута мања, маса батерија би морала да

162
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

Слика 14. Носећа платформа Нисана, изложена на изложби мотора


у Токију 2009. године

износи око 3.000 kg, што троструко премашује масу просечног ауто­
мобила. Стога је проналазак литијум-јонске батерије и омогућио раз­
вој савремених електричних аутомобила.

Табела 2. Преглед водећих произвођача електричних аутомобила, енергија


пакета батерија, произвођача батерија и радијуса кретања аутомобила

Произвођач Модел Енергија Тип Произвођач Радијус


(kWh) батерије батерије кретања
(km)
Tesla S 60-100 C/NCA Panasonic/ 334-508
Tesla
Tesla X 60-100 C/NCA Panasonic/ 334-508
Tesla
BMW I3 22, 33 C/NMC Samsung/ 129, 183
Bosch
Nissan Leaf 24, 30 C/NMC AESC 135, 172
Volkswagen e-Golf 24,35.8 C/NMC Pansonic 135, 200
(Sanyo)
Fiat 500e 24 C/NMC Samsung/ 140
Bosch
Kia Soul EV 27 C/NMC SK 145
Innovation
Ford Focus EV 35.5 C/NMC LG Chem 160
Mercedes B-Class El 28 C/NCA Panasonic/ 137
Tesla
Toyota RAV4 EV 41.8 C/NCA Panasonic/ 182
Tesla
Mitsubishi I 16 LTO/LMO Toshиba 100

163
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Пакете батерија енергије до 100 kWh, масе преко 500 kg, који обе­
збеђују просечан радијус кретања раван радијусу савремених ауто­
мобила на фосилна горива, за сада производи само компанија Тесла
(Табела 2). Други произвођачи, из групе познатих светских аутомо­
билских компанија, вођени статистичким податком да се савремени
аутомобили у највећој мери користе у градским условима и на рела­
цијама до 50 km, уграђује пакете батерија мањих енергија у распону
16–40 kWh, са мањим радијусом кретања по једном пуњењу, чиме они
постају и сразмерно јефтинији. Табела 2 илуструје типове батерија
које се данас користе и даје информације о главним произвођачима
батерија за електричне аутомобиле.

5. Системи за стабилизацију мрежног напона

У циљу преласка на обновљиве изворе енергије, због њихове про­


менљиве снаге, уређаји за стабилизацију извора снабдевања енер­
гијом (uninterruptible power supplies  – UPS) ће у будућности постати
неопходни. Овакви уређаји малих снага се већ одавно користе за
стабилизацију мрежног напона на улазу у рачунаре. Од како су фо­
тонапонски извори ушли у кућну употребу, за стабилизацију излазне
енергије користе се батеријски склопови веће снаге. Најзад, за велике
изворе обновљиве енергије, фотонапонске електричне централе и си­
стеме ветрогенератора, редовно се планирају батеријски системи за
стабилизацију њихове излазне снаге.
Стабилизационе станице састоје се од бројних појединачних ба­
теријских јединки повезаних у модуле. Паралелно везивање води по­
расту садржаја енергије јер се сабира енергија појединачних ћелија,
а серијским везивањем може се добити већи напон. Пошто батерије
дају једносмерну струју оне се са градском мрежом спајају помоћу
инвертора који једносмерни напон претварају у наизменични.
Различите батерије могу да се користе за стабилизационе уређаје,
зависно од односа снаге и енергије, очекиваног времена живота,
цене и тако даље. До 2010. године, прављени су ситеми са Ni-Cd и Na-S
батеријама, а од 2010. године, скоро искључиво се праве стабилиза­
ционе станице са литијум-јонским батеријама, због њиховог супери­
орног односа цене према квалитету и трајности.
У следећих неколико примера дате су перформансе стабилизаци­
оних станица, тек изграђених или у фази изградње.

164
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

Слика 15. Стабилизаторско постројење фарме ветрогенератора централе


Хорнс�ејл Пауер Резерв у Аустралији

Фирма Тесла је 2016. године, за компанију Сау�ерн Калифорнија


Е�исон (Southern California Edison), изградила стабилизационо по­
стројење капацитета 80  МWh и снаге 20  MW. Састоји се из 400 ли­
тиjум-jонских модула Пауер�ак-2 (Powerpack-2), а стабилизује енер­
гију из градског трансформатора за град Мајра Лома у Калифорнији.
Уређај прикупља вишак енергије у време ниске потрошње, а враћа је
у мрежу у време високе потошње.
Швајцарска компанија Леланше (Leclanché) изградила је 2016. го­
дине, у држави Онтарио, Kанада, стабилизациони систем капацитета
53 МWh и снаге 13 МW. Постројење служи за стабилизацију градске
мреже пошто се Онтарио и околина снабдевају енергијом из многих
мањих централа са фотонапонским претварачима или ветрогенера­
торима, па је улазна снага врло променљива.
Компанија Тесла је 2017. године инсталирала стабилизациону ста­
ницу капацитета 52 МWh у округу Кауаји, на Хавајима, за констант­
ну стабилизацију соларне централе снаге 13 МW. Соларна централа
је подигнута са циљем да се смањи енергетска зависност острва од
фосилних горива.
Компанија Тесла је 2018. године инсталирала велику стабилизатор­
ску станицу, у склопу аустралијске централе Хорнс�ејл Пауер Резерв
(Hornsdale Power Reserve), за стабилизацију фарме ветрогенератора.
Комплетан уређај обезбеђује 129 МWh енергије. Уређај стабилизује
мрежни напон за случај пада снаге ветра или других проблема. Снага
уређаја од 100 МW је садржана у одељку од 70 МW који може да очува

165
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

локални енергетски систем током 10 минута, и одељку од 30 МW, који


има већи енергетски капацитет и може да одржи систем напајања то­
ком три сата. Стабилизациона станица састављена је од литијум-јон­
ских ћелија типа 21–70 фирме Самсунг (Samsung).
У Сједињеним Америчким Државама (САД) инсталиране су ста­
билизационе станице у компанијама које производе енергију из об­
новљивих извора: Гран� Руџ Пауер План� (Grand Rиdge Power plant)
у Илиноису и Бич Руџ (Beech Rиdge), у Западној Вирџинији, обе снаге
31,5 МW, са литијум-јонским батеријама.
Иако делују импозантно, стабилизационе станице за сада нису
већи потрошачи литијум-јонских батерија од електричних аутомоби­
ла, нити су по снази достигле реверзибилне хидроелектране. Ради
поређења, српска реверзибилна хидроелектрана Бајина Баш�а има
максималан садржај енергије, при пуном акумулационом језеру, од
194 GWh и инсталисану снагу од 600 GW.
За научни допринос који је омогућио да литијум-јонске батерије
доживе комерцијалну примену, године 2019. када су ове батерије
врло очигледно почеле да утичу на савремени начин живота, тројица
истакнутих научника, Стенли Витингем, Џон Гудинаф и Акира Јошино,
добила су Нобелову награду за хемију.

6. Колико могу да трају рудни ресурси за производњу


литијум-јонских батерија

Како се кретала потрошња литијум-јонских батерија од 2010. године


до данас и какве су прогнозе потрошње у блиској будућности може
се видети у табели 3.39
До 2010. године већина литијум-јонских батерија је уграђивана у
преносиве електронске уређаје (мобилне телефоне, таблете, камере,
лаптоп рачунаре), а већ 2020. године примат преузимају електрични
аутомобили. За сада стабилизационе станице користе мање енергије
батерија него преносна електроника и саобраћај, али то ће се сигурно
преокренути после 2030. године, због ултимативног циља глобалног
преласка на обновљиве изворе енергије. Према табели 1, из колона
које приказују практичну густину енергије, може се проценити маса
батерије која има садржај енергије 1 kWh, а на основу састава аноде

39 Ghassan Zubi, Rodolfo Dufo-Lopez, Monica Carvalho and Guzay Pasaoglu,


„The lithium-ion battery: State of the art and future perspectives”, Renewable
and Sustainable Energy Reviews, 89 (2018): 292–308.

166
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

и катоде и удео сировина потребних да се обезбеди та енергија. Из


тих података и података о укупној производњи из табеле 3, може се
израчунати актуелни утрошак сировина и проценити утрошак за про­
гнозирану производњу. Прво питање које се притом поставља јесте
коликим резервама сировина свет располаже и да ли ће оне бити до­
вољне за прогнозиране потребе.

Табела 3. Продаја литијум-јон батерија у јединицама GWh/год


до данас и процена за блиску будућност

2010 2015 2020 2025 2030


Преносива електроника (мобилни 21 31 45 66 100
телефони, камере, лап-топ рачунари
Електрична возила (све врсте) 0 13 76 137 245
Стабилизационе станице 0 0 2 10 30
Друге примене 1 1 2 7 15
укупно 22 45 125 220 390

Садржај литијума у Земљиној кори у виду минерала се процењује


на 47 милиона тона, а од тога је за економичну експлоатацију доступ­
но свега око 14 милиона тона. Много већа количина, око 230 милијар­
ди тона, налази се виду растворних соли у океану, али је недоступна
за експлоатацију због ниске концентрације. Најбогатија налазишта се
налазе у Аргентини, Боливији, Чилеу, Кини, САД, Аустралији, Канади,
Русији, Конгу и Србији40.
Данас се преко 80% литијума добија из природно упарених при­
обалних сланих језера (Аргентина, Боливија, Чиле, Кина и САД), где
се налази у форми хлорида, и додатком натријум-карбоната лако
може да се преведе у слабо растворан Li2CO3. Мањи део се добија
тежим путем, екстракцијом из силикатних минерала, у рудницима у
Аустралији, Канади, Кини, Финској, Србији и Мексику. У 2016. години
потрошња литијума била је 37.800 тона, од чега је око 40% трошено
на батерије, 30% у производњи стакла и керамике и 30 % у неколико
других области мањих потрошача. Очекује се да ће у 2020. години око
50 % производње литијума бити трошено на батерије. Ако се у табели
3 саберу годишње производње, може се прогнозирати да ће између
2020. и 2030. године батерије садржати око 2,5 ТWh енергије. Имајући
у виду да се у данашње батерије уграђује око 0,16 kg литијума по јед­
ном кWh, до краја 2030. биће потребно око 400.000 тона литијума, а
то је 2,9 % светских резерви. Иако то не делује критично, ипак треба

40 US Geological Survey, Mineral commodity summaries, преузето у априлу


2017, minerals.usgs.gov.

167
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

размишљати о ефикасном рециклирању батерија, али и о алтернатив­


ним типовима батерија које не користе литијум.
Недавно се у часопису Нејчр (Nature) појавио чланак са песими­
стичним предвиђањима што се тиче резерви никла и кобалта.41
Резерве никла су релативно велике, али могле би да постану огра­
ничавајући фактор производње. Процењене количине на светском
нивоу износе 1015 тона, рачунато на метал, а од тога се око 108 тона
може добити на економичан начин. Налазишта никла су дистрибуира­
на у већем броју држава. Године 2017, Индонезија, Филипини, Канада,
Нова Каледонија, Русија и Аустралија испоручиле су заједно 72% од
укупно 2,1 милиона тона кобалта произведеног у свету. Већина никла
троши се у индустрији челика и електронике, а за сада само око 10% у
батеријама. Екстракција никла није компликован процес, али растућа
потражња му постепено подиже цену, која је од 2015. године до данас
порасла са 9.000 на 14.000 долара по тони.
Процењене светске резерве кобалта износе 1015 тона, а од тога
се око 107 тона може екстраховати на економичан начин.42 Места
која садрже минерале кобалта су доста ретка. Углавном се налази и
екстрахује као пратилац бакарних и никлових руда. Више од пола, то
јест 56% светске производње, односно 148.000 тона метала, произве­
деног у 2015. години потиче из Конга43. Већина од преосталих 44% до­
лази из Кине. Аустралија производи 14 % светске производње, али то
је њен максимум и нема ресурса да свој удео даље повећа. Врло мало
минерала садржи концентрацију кобалта довољну за економичну ек­
сплоатацију. Већином је концентрација око 0,003%, рачунајући на чист
метал, док је за одржавање цене сепарације на економичном нивоу
од 100 до 150 долара по килограму, потребно да она буде 0,1%.44 Мо­
гуће је екстраховати кобалт из дубинских морских алги које га при­
купљају својим метаболизмом, али то је за сада неекономичан начин.
У 100 kg катодне масе са високим садржајем никла (последњи
ред табеле 1), налази се 6–12 kg Co и 36–48 kg Ni, зависно од укуп­
не енергије батерије. Ако се из табеле 3 саберу планиране годишње

41 Kostiantyn Turcheniuk, Dmitry Bondarev, Vinod Singhal and Gleb Yushin, “Ten
years left to redesign lithium-ion batteries”, Nature, 559 (2018): 467–470.
42 US Geological Survey, Mineral Commodity Summaries 2018 (USGS, 2018), пре­

узето 12. јула 2020. www.usgs.gov/centers/nmic/mine­ral-commo­dity-summaries.


43
Teresa J. Brown et al., World Mineral Production 2011–15 (Nottingham: British
Geological Survey, 2017).
44 British Geological Survey, Cobalt Commodity Profile. (BGS, 2009), преузето 12
јуна 2020, www.bgs.ac.uk/mineralsuk/industry/2009/09aug.html.

168
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

количине, произвођачи аутомобила и њихове владе планирају да до


2025. године производе 10 до 20 милиона електричних аутомобила
годишње. Ако се узме да просечна аутомобилска батерија садржи 10
kg кобалта, до 2025. године биће потребно 100.000–200.000 тона ко­
балта годишње, што је близу укупној светској годишњој производњи
кобалта. То значи да ће већ после 2030. године, потребе превазићи
актуелни производни капацитет. Надаље, до 2050. године се у складу
са плановима о смањењу емисије CО2 у атмосферу4 планира произ­
водња 50 до 80 милиона аутомобила годишње за шта ће бити потреб­
но 500.000–800.000 тона кобалта годишње. До 2025. године ће бити
потребно 400.000–800.000 тона никла, односно 20–40% количине која
је укупно у свету потрошена током 2018. године. Можда ће бити по­
требно још и више уколико се батерије буду користиле и за погон ка­
миона, аутобуса и авиона и бродова. Недостатак никла може да се
појави као проблем већ од средине тридесетих година 21. века.
Пошто су литијум-јонске батерије дугоживеће – трају 15–20 годи­
на, рециклажа потрошених батерија неће бити довољан извор недо­
стајућег кобалта и никла. Ако смањена понуда проузрокује окретање
ка мање економичним природним ресурсима кобалта и никла, то ће
сигурно изазвати раст цена батерија уместо њиховог досадашњег
опадајућег тренда.
Дакле, ако се не нађе неко ново решење, ресурси кобалта могу
потрајати до 2030. године, а никла краће од 2040. године. До тада је
пред научницима краткорочан приоритетан задатак да направе бате­
рије базиране на другим, заступљенијим елементима периодног си­
стема, који по могућству немају мању густину енергије од литијум-јон­
ских батерија.

169
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Литература

1. A. Herold. “Insertion compounds of graphite with bromine and the alkali


metals”. Bulletin de la Société Chimique de France, 999 (1955).
2. Belharouak, Ilias, Yang Kook Sun, J. Liu and Khalil Amine.
“Li(Co1/3Ni1/3Mn1/3)O2 as a suitable cathode for high power applications”.
Journal of Power Sources,123 (2003): 247–252.
3. Blomgren, George E. The development and future of lithium ion batter­
ies.” Journal  Electrochemical Society, 164, 1 (2017): A5019–A5025.
4. Brown, Teresa J. et al. World Mineral Production 2011–15. Nottingham:
British Geological Survey, 2017.
5. British Geological Survey. Cobalt Commodity Profile. (BGS, 2009). Преузето
12. јуна 2020. www.bgs.ac.uk/mineralsuk/industry/2009/09aug.html
6. Climate.gov. Преузето 12. јуна 2020. www.bgs.ac.uk/mine­ralsuk/in­du­stry­
/­2009­/­09aug.html. https:­//­www.climate.gov/news­-­features/un­der­stan­
ding­-­climate­/­cli­ma­te-chan­ge-atmospheric-carbon-dioxide.
7. “COP24”. Paper presented at the 24th Conference of the Parties to the
United Nations Framework Convention on Climate Change, Katowice,
Poland, December 2 to 14, 2018.
8. Dahn, Jeff R., Ulrich von Sacken,  Marc W. Juzkow and Hiba Al‐Janaby.
“Rechargeable LiNiO2 / Carbon Cells”. Journal of The Electrochemical
Society, 138 (1991): 2207–2211.
9. E. Bayer & W. Rüdorff. “Reaction of Metalldisulfides having layer struc­
tures with alkakinaphthalides-solutions”. Zeitschrift fuer Naturforschung
B, 27, 11 (1972): 1336–1339. doi: 10.1515/znb-1972-1111.
10. Georgijević, Radovan, Milica Vujković, Sanjin Gutić, Meho Alifendić,
Dragana Jugović, Miodrag Mitrić and Slavko Mentus. “The influence of
synthesis conditions on the redox behavior of LiFePO4 in aqueous solu­
tion”. Journal of Alloys and Compounds, 776 (2019): 475–485.
11. Guilmard, Marianne, Caroline Pouillerie, Laurence Croguennec
and Claude Delmas. “Structural and electrochemical properties of
LiNi0.70Co0.15Al0.15O2.” Solid State Ionics, 160 (2003): 39–50.  doi: 10.1016/
S0167-2738(03)00106-1.
12. Goodenough, John B., Kоichi Mizushima and Philip J. Wiseman.
EP17400B1. Filing date (priority) April 5, 1979.
13. IEA (International Enerrgy Agency). World Energy Outlook 2019. Flagship
report November 2019. Преузето 12. јуна 2020. www.iea.org/reports/
world-energy-outlook-2019.
14. Yazami, Rachid and Philippe Тоuzain. “A reversible graphite-lithium nega­
tive electrode for electrochemical generators”. Journal of Power Sources,
9, 3 (1983): 365–371.

170
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

15. Yoshino, Akira, Kenichi Sanechika and Takayuki Nakajima. “Secondary


battery, USP4,668,595 and JP1989293”. Filing date May 10, 1985. (Basic
patent of the LIB.).
16. Yoshino, Akira, Kazuhiko Nakanishi and Akira Ono. “Explosion-proof sec­
ondary battery, JP2642206”. Filing date December 28, 1989.
17. Yabuuchi, Naoaki and Tsutomu Ohzuku. “Novel lithium insertion mate­
rial of Li(Co1/3Ni1/3Mn1/3)O2 for advanced lithium-ion batteries”. Journal of
Power Sources, 119 (2003): 171–174.
18. Kang-Joon, Park, Jang-Yeon Hwang, Hoon-Hee Ryu, Filippo Maglia, Sung-
Jin Kim, Peter Lamp, Chong S. Yoon and Yang-Kook Sun. “Degradation
Mechanism of Ni-Enriched NCA Cathode for Lithium Batteries: Are
Microcracks Really Critical?” ACS Energy Letters, 4, 6 (2019): 1394–1400.
19. Liu, Zhaolin, Aishui Yu and Jim Y. Lee. “Synthesis and characterization of
LiNi1-x-yCoxMnyO2 as the cathode materials of secondary lithium batter­
ies”.  Journal of Power Sources, 81–82 (1999): 416–419.
20. MacNeil, Dean D., Zhonghua Lu and Jeff R. Dahn. “Structure and
electrochemistry of Li(NixCo1-2xMnx)O2 (0 < x < 1/2)”. Јournal of The
Electrochemical Society, 149 (2002): A1332–A1336.
21. Ментус, Славко. ”Наноматеријали: стање у коме физичкохемијске
карактеристике материјала зависе од димензија честица.” Phlogiston,
22 (2014): 63–87.
22. Mentus, Slavko. “Gel Combustion synthesis”. In Combustion Synthesis,
edited by Maximilian Lackner, 55-71 (2010). Chapter 5. eISBN: 978-1-
60805-155-7.
23. Mentus, Slavko. „Contemporary investigations of lithium batteries“.
Glasnik hemičara, tehnologa i ekologa Republike Srpske, VI (2013): 1–9.
glasnik.tfbl.org/brojevi/G_2013_B_VI2013_Svecani-Glasnik.pdf.
24. M&VGroup, brochure. Преузето 12. јуна 2020. donar.messe.de/exhibi­
tor/hannovermesse/2011/C11229/m-w-group-presentation-modular-
factory-for-li-ion-batteries-eng-134529.pdf.
25. Mizushima, Kоichi, Philip C. Jones, Philip J. Wiseman and John B.
Goodenough. “LixCoO2 (0<x<1): A new cathode material for batteries of
high energy density”. Materials Research Bulletin, 15, 6 (1980): 783.
26. NOAA Climate.gov graph. Adapted from original by Dr. Howard
Diamond (NOAA ARL). “Atmospheric CO2  data from  NOAA  and  ETHZ.
CO2“.  Emissions data from  Our World in Data  and the  Global Carbon
Project.
27. Ohzuku, Tsutomu  and Yoshinari Makimura.  “Layered lithium insertion
material of LiCo1/3Ni1/3Mn1/3O2 for lithium-ion batteries”. Chemistry let-
ters, 7 (2001): 642–643.
28. Our World in Data. “Energy”. Преузето 15. јуна 2020. ourworldindata.
org/energy.

171
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

29. Rüdorff, Walter & Ulrich Hofmann. “Über Graphitsalze”. Zeitschrift für an-
organische und allgemeine Chemie, 238, 1(1938). https://doi.org/10.1002/
zaac.19382380102.
30. Tarascon, Jean M., E. Wang, F. K. Shokoohi, W. R. McKinnon, S. Colson.
“The spinel phase of LiMn2O4 as a cathode in secondary lithium cells.”
Јournal of The Electrochemical Society, 138, 10 (1991): 2864.
31. Turcheniuk, Kostiantyn, Dmitry Bondarev, Vinod Singhal and Gleb Yushin.
“Ten years left to redesign lithium-ion batteries.” Nature, 559 (2018):
467–470.
32. Thackeray, Michaelm M., William I. David, Peter G. Bruce and John B.
Goodenough. “Lithium insertion into manganese spinels”. Materials Re­
search Bulletin, 18, 4 (1983): 461.
33. Thomas, Michele G.S.R., William I. F. David, John B. Goodenough and Paul
Groves. “Synthesis and structural characterization of the normal spinel
Li(Ni2)O4”. Materials Research Bulletin, 20 (1985): 1137.
34. US Geological Survey. Mineral commodity summaries. Преузето у априлу
2017. minerals.usgs.gov.
35. US Geological Survey. Mineral Commodity Summaries 2018 (USGS, 2018).
Преузето 12. јуна 2020. www.usgs.gov/centers/nmic/mineral-commodi­
ty-summaries.
36. Vujković, Milica, Ivana Stojković, Miodrag Mitrić, Slavko Mentus and
Nikola Cvjetićanin. “Hydrothermal synthesis of Li4Ti5O12/C nanostruc­
tured composite: morphology and electrochemical performance”.
Materials Research Bulletin, 48 (2013): 218–223.
37. Vujković, Milica, Ivana Stojković, Nikola Cvjetićanin and Slavko Mentus.
“Gel-combustion synthesis of LiFePO4/C composite with improved capac­
ity retention in aerated aqueous electrolyte solution”.   Electrochimica
Acta, 92 (2013): 248–256.
38. Vujković, Milica, Dragana Jugovic, Miodrag Mitric, Ivana Stojković, Nikola
Cvjetićanin and Slavko Mentus. “The LiFe(1-x)VxPO4 /C composite synthe­
sized by gel-combustion method, with improved both rate capability and
cycle life in aerated aqueous solutions”. Electrochimica Acta, 109 (2013):
835–842.
39. Vujković, Milica and Slavko Mentus. “Fast sodiation/desodiation reac­
tions of electrochemically delithiated olivine LiFePO4 in aerated aqueous
NaNO3 solution.” Journal of Power Sources, 247 (2014): 184–188.
40. Vujković, Milica, Biljana Šljukić Paunković, Ivana Stojković Miodrag Mitrić,
C.A.C. Sequeira and Slavko Mentus. “Versatile insertion capability of
Na1.2V3O8 nanobelts  in aqueous electrolyte solutions”. Electrochimica
Acta, 147 (2014): 167–175.
41. Vujković, Milica, Miodrag Mitrić and Slavko Mentus. “High-rate intercala­
tion capability of NaTi2(PO4)3/C composite in aqueous lithium and sodium
nitrate solutions”. Journal Power Sources, 288 (2015): 176–186.

172
С. Ментус, батерије – растући фактор глобалне енергетике

42. Vujković, Milica, Igor Pašti, Ivana Stojković Simatović, Biljana Šljukić
Paunković, Maja Milenković and Slavko Mentus. “The influence of in­
tercalated ions on cyclic stability of V2O5/graphite composite in aque­
ous selectrolytic solutions: experimentalm and theoretical approach”.
Electrochimica Acta,176C (2015): 130–140.
43. Vujković, Milica and Slavko Mentus. “Potentiodynamic and galvanostatic
testing of NaFe0.95V0.05PO4/C composite in aqueous NaNO3 solution, and
the properties of aqueous Na1.2V3O8/NaNO3/NaFe 0.95V0.05PO4/C battery“.
Journal Power Sources, 325 (2016): 185–193.
44. Withingham, Stanley  M. “The Role of Ternary Phases in Cathode
Reactions“. Journal of The Electrochemical Society, 123, 3 (1976): 315.
45. Withingham, Stanley M. „Chemistry of intercalation compounds: Metal
guests in chalcogenide hosts“. Progress in Solid State Chemistry, 12
(1978): 41. doi.org/10.1016/0079-6786(78)90003-1.
46. Zubi, Ghassan, Rodolfo Dufo-Lopez, Monica Carvalho and Guzay
Pasaoglu. „The lithium-ion battery: State of the art and future perspec­
tives.” Renewable and Sustainable Energy Reviews, 89 (2018): 292–308.

173
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Slavko Mentus
University of Belgrade, Faculty of Physical Chemistry and Serbian Academy of
Sciences and Arts, Belgrade

BATTERIES — GROWING FACTOR OF GLOBAL ENERGETICS


(Marking the Nobel Prize for Chemistry in 2019)

The sudden surge in the consumption of fossil fuels in the past several
decades threatens to disturb the climate and endangers the life of Earth. This
has become a problem, which is now seriously dealt with by the Organisation
of United Nations, through the support of innovations that have the potential
to slow down the consumption of fossil fuels and promote the transfer to
renewable energy sources. Invention of lithium-ion battery, which appeared
in the market in the early 1990, has proven quite significant in that regard.
Namely, thanks to about four times greater energy contents compared
to its predecessors, these batteries have gradually been conquering the
exponentially expanding market of portable electronic devices, but in
accordance with the global policy of the fight against climate changes, they
are becoming a tool in the suppression of liquid fuels from the transportation
means. This is not all, since in accordance with the global policy of transfer to
alternative energy sources, the batteries are entering stationary facilities for
the accumulation of electrical energy with the aim to stabilise the voltage in
the urban power grids. Acknowledging the growing importance of lithium-
ion batteries in everyday life, three scientist who hold the most credit for
inventing them were awarded Nobel Prize for Chemistry in 2019.
In the period from 2011 to 2020, Faculty of Physical Chemistry coordinated
a national project titled Lithium Batteries and Fuel Cells — Research and
Development, funded by the Ministry of Education, Science and Technological
Development of Serbia, which has given significant contributions to the
advancement of lithium-ion batteries, represented by patents and numerous
publications in the international scientific journals.
The consumption or raw materials necessary for the production of lithium-
ion batteries will continue to grow up until the moment when it will become
limited by the amount of deposits available in the Earth’s crust, and the
analyses show that already in the 2030s, the resources can become the limiting
factor for further production growth. That is why the scientists face a short-
term task of inventing a new kind of batteries that would solve this problem.
Key words: lithium, secondary batteries, CO2 emission, climate, electric car

Прихваћено за објављивање на сас�анку


Уређивачко� о�бора 20. 10. 2020.

174
прегледни рад udc 16(091)
164.08

Vesna Todorčević1
University of Belgrade, Faculty of Organizational Sciences
and Mathematical Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts,
Belgrade

Strahinja Đorđević2
University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Institute for Philosophy
and Interdisciplinary Studies, The History and Philosophy of Natural Science
and Technology, University Rectorate, Belgrade

A SHORT SURVEY ON THE DEVELOPMENT


OF CONTEMPORARY LOGIC

Abstract
In this article, we will give a brief overview of the key aspects of the
development of contemporary logic. Although it is a very old disci-
pline, it wasn’t until the 20th and the 21st century that the logic took
its current form. The first steps towards the shaping of logic in the
modern sense of the word were made by Gottfried Wilhelm Leibniz
and a great contribution in that direction was made by George Bull as
well. However, we can only talk about the logic as we know it today
from Gottlob Frege onwards, so the main focus of the article will be
on this period. Chronologically, we will introduce the key ideas and
figures that have contributed to the constitution of modern logic and
precisely point out their role and importance in the creation of this
discipline. We will then present some key aspects of non-classical ap-
proaches to logic, which are considered to have a significant place
within the contemporary logic. At the end of the article, we consider
how modern logic (including all its variations) has changed and im-
proved the mathematics itself.
Keywords: logic, non-classical logic, foundations of mathematics

1 vesna.todorcevic@fon.bg.ac.rs
2 boostergold@hotmail.rs

175
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

1. Introduction

While it’s hard to pinpoint one year as the starting point of modern logic,
at least we have a clear idea about the identity of its forerunner. It can be
argued that Gottfried Wilhelm Leibniz is the main precursor of modern
logic, although he didn’t have a direct impact on its development.3 Leib-
niz’s most important works concerning logic were not published until the
20th century,4 but the early editions of his works were published as early
as the 18th and 19th century,5 and some of them could be relevant to con-
temporary logic. Even though his writings on this subject have reached
the public in the 20th century, we can find many elements that link them
to the logic as we know it today. Probably his most important idea is to
reduce the plain language to a precise, mathematical language, which
would remove all the ambiguities that exist in philosophical and scientific
language. He thought that ordinary speech lacks clarity which often leads
to misunderstanding, even when both sides agree. In order to avoid this,
Leibniz had the idea of creating a language suitable for calculus, which re-
sembles subsequent projects of a similar type in the 19th and 20th centu-
ry. A step further from this is his revolutionary idea of the alphabet of the
human mind, which advocates the possibility of breaking down ideas and
attitudes into subtle components for their detailed analysis. This view,
which is based on the position that even the most complex ideas consist
of a set of simple ideas, definitely has serious (logical) implications. This
may be best illustrated by the fact that, according to Leibniz, the simplest
ideas could be represented by unique inscriptions, which we encounter
in mathematics and in logic. Unfortunately, Leibniz lived in the period in
which logic was considered a rigid discipline, and he did not have enough
initiative and support for a more systematic handling of its problems.

2. The Emergence of Logic

The year 1847 is considered to be the year of the beginning of the de-
velopment of contemporary logic. That same year, George Boole pub-

3 Alex Malpass and Marianna Antonutti Marfori, The History of Philosophical and
Formal Logic: From Aristotle to Tarski (London: Bloomsbury Academic, 2017), 102.
4 Dov M. Gabbay and John Woods, The Rise of Modern Logic: from Leibniz to
Frege, Volume 3 (Handbook of the History of Logic) (Amsterdam: Elsevier North
Holland, 2004), 5.
5 These early editions, in all likelihood, did not play a decisive role in the genesis
of symbolic logic.

176
V. Todorčević and S. Đorđević, A Short Survey ... of Contemporary Logic

lished his work The Mathematical Analysis of Logic, Being and Essay To-
wards a Calculus of Deductive Reasoning,6 which led to the foundation of
what would later be called symbolic logic.7 His most important idea is
the statement that logic is the new form of algebra. The laws of Boolean
algebra have the class of all propositions and the class of all sets as the
most important models. In propositional calculus, the universe of Bool-
ean algebra is the class of all propositions with operations of disjunction,
conjunction, and negation, where 0 corresponds to contradiction and
1 to tautology. In the model of sets, disjunction corresponds to union,
conjunction corresponds to intersection, negation corresponds to the
complement, 0 is interpreted as the empty set and 1 as the class of all
sets. He further makes an analogy between logical and mathematical in-
terpretations so that logical operations behave in a similar way as math-
ematical operations of product and sum, thus providing a new approach
to the interpretation of logic. That same year, in his work Formal Logic: or,
the Calculus of Inference, Necessary and Probable,8 Augustus De Morgan
(who introduced the notion of mathematical induction in 1838) formu-
lated logical connectives (conjugates, known as junctures). Their works
represent systematic mathematical processing of logic, which opened up
new perspectives, not only within the frame of logic but also in math-
ematics. The rapid development of this discipline begins in the middle
of the 19th century. It greatly differed from the Aristotelian logic which
was tackling syllogisms and almost exclusively formal principles, so today
it is distinguished as the so-called syllogistic approach. What emerged
from Boole’s and De Morgan’s contributions to the study of logic drew
a great deal of attention from numerous mathematicians, logicians, and
philosophers. One of them was Charles Sanders Peirce, whose father was
an American mathematician Benjamin Pierce. Works of Benjamin Pierce
argued that logic could be reduced to mathematics. Similarly, his son,
who has abandoned a logical system primarily dealing with relations and
quantifiers, had a comparable opinion on this topic. What may have influ-
enced him the most was De Morgan’s relational theory. Pierce’s works
are also significant in this new understanding of logic, although he gained
little recognition for his work during his lifetime. For example, his idea of
adding the relations of inclusion and disjointness (which did not exist in
Boole’s work) is considered an immense contribution to the discipline.
6 George Boole, The Mathematical Analysis of Logic. Being an Essay Towards a Cal-
culus of Deductive Reasoning (Cambridge: Macmillan, Barclay, & Macmillan, 1847).
7 Symbolic logic refers to the link that exists between language and logic.
8 Augustus De Morgan, Formal Logic: or, the Calculus of Inference, Necessary and
Probable (London: Taylor and Walton, 1847).

177
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

This earliest period of mathematical logic in which the key figures


were Boole and De Morgan is widely known as the algebraic period. An-
other very important figure for the algebraic period of logic is German
mathematician Friedrich Wilhelm Karl Ernst Schröder, to whom the cre-
ation of the terms “mathematical logic” and “propositional calculus” is
often attributed.9 Interestingly, his earlier works on formal algebra and
logic were not influenced by Boole and De Morgan because he did not
know of their contribution to the creation of symbolic logic. In 1873, he
was introduced to their works and they later become the basis for his fu-
ture work. Schröder expands the so-called algebraic logic and in that way
directly influences the progress of logic that will reach its full potential in
the 20th century.
At the end of the epoch of domination of the algebraic approach to
logic, we can consider the period in which Friedrich Ludwig Gottlob Frege
worked, as the most important step towards contemporary logic. Frege’s
discovery of the first-order predicate calculus is considered to be crucial
for the further development in this area. Unlike Boole and De Morgan,
Frege’s approach to logic was not algebraic, since his focus was directed
towards considering logic as the basis of other disciplines. Having primar-
ily focused his work on quantifiers, he succeeded in initiating a new period
called the logicist period. It got its name from the logicism, a movement
whose conceptual creator was Frege, where arithmetic is considered as
a branch of logic. Frege argues that, unlike geometry, arithmetic is based
on principles that have nothing to do with intuition and logical axioms
alone are sufficient for its description. Many logicians hold that Frege’s
work Begriffsschrift (Begriffsschrift, eine der arithmetischen nachgebildete
Formelsprache des reinen Denkens)10 marks the start of contemporary
logic. In the words of Willard Van Orman Quine: “Logic is an old subject,
and since 1879 it has been а great one”.11 Perhaps it should be said that
the Begriffsschrift is primarily important because Frege exhibited a logi-
cal system (in essence, second-order logic) in a way that is very similar
to the one we use today. Curiosity is the concept notation that he used,
but it is also interesting from today’s point of view. Frege’s great project
of reducing arithmetic to logic will begin later, with The Foundations of

9 Andrey Nikolaevich Kolmogorov and Adolph-Andrei Pavlovich Yushkevich,


Mathematics of the 19th Century (Basel: Birkhäuser Verlag, 1992), 27.
10 Literal translation: “Concept notation, a formula language, modelled on that
of arithmetic, of pure thought”.
11 Willard Van Orman Quine, The Methods of Logic (New York: Holt, Rinehart and
Winston 1966), vii.

178
V. Todorčević and S. Đorđević, A Short Survey ... of Contemporary Logic

Arithmetic (Die Grundlagen der Arithmetik)12 and will continue in the Basic
Laws of Arithmetic (Grundgesetze der Arithmetik)13. What is outlined in
The Foundations of Arithmetic is the concept that almost all mathematics
can be reduced to logic, which directly opposes the standpoint of Ben-
jamin and Charles Peirce who state that logic can be reduced to math-
ematics. In addition to logic, Frege also contributed to the development
of the so-called linguistic turn, which was guided by the idea that all, or
almost all philosophical problems are in fact linguistic problems and that
they can be solved with the help of linguistic analysis (which should be
precise). The development of contemporary logic made the spoken lan-
guage more precise in the sense that its analysis could be done in a math-
ematical way, although it was not conceived in the way Leibniz imagined
it in his writings. It is also believed that his works provided the basis for
a new understanding, both of the propositional and the predicate logic,
which has largely remained to this day. Unfortunately, Frege’s contribu-
tion to logic, mathematics and philosophy remained unnoticed for a long
time. It was only with Alfred North Whitehead and Bertrand Russel and
their work Principia Mathematica14 that his teachings had found some15
affirmation among logicians. Inspired by Frege’s work, they accepted the
logistical approach and made significant discoveries in the field of logic,
such as Russell’s paradox (which points out the weaknesses of one of the
axiomatic foundations of the theory of sets), the theory of logical types
and antinomy of the set. This antinomy refers to the case when “r is the
set whose members are all sets x such that x is not a member of x. Then
for every set x ∈ r ↔ x ∉ x. Substituting r for x, we get a contradiction”.16
It is important to note that this does not apply to Ernst Friedrich Ferdi-

12 Gottlob Frege, The foundations of arithmetic: A logico-mathematical enquiry


into the concept of number, translated by J. L. Austin (2nd ed.) (New York: Harper
& Brothers, 1960).
13 Gottlob Frege, The basic laws of arithmetic: exposition of the system, trans-
lated by Montgomery Furth (Berkeley: University of California Press, 1964).
14 Alfred N. Whitehead and Bertrand Russell, Principia Mathematica (Cambridge:
Cambridge University Press, 1963).
15 Frege obtained full recognition only through John Langshaw Austin’s transla-
tion of The Foundations of Arithmetic: Gottlob Frege, The foundations of arithme-
tic: A logico-mathematical enquiry into the concept of number, translated by J. L.
Austin (2nd ed.) (New York: Harper & Brothers, 1960), Peter Thomas Geach’s and
Max Black’s translation of his texts: Peter Geach and Max Black (eds.), Translations
from the Philosophical Writings of Gottlob Frege (Oxford: Basil Blackwell, 1960), as
well as Michael Anthony Eardley Dummett’s book on Frege: Michael Dummett,
Frege: Philosophy of Language (New York: Harper & Row, Publishers, 1973).
16 Jon Barwise, Handbook of Mathematical Logic (Amsterdam: Elsevier, 1982), 322.

179
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

nand Zermelo’s axiomatization of set theory from 190817 and its sub-
sequent reworkings, but another axiomatization suggested earlier by
Frege, which in essence has unlimited axioms of comprehension.

3. Logic and the Foundation of Mathematics

Although Frege’s work was responsible for the emergence of logicism,


there are authors whose main focus was not related to the reduction of
mathematics or some of its special mathematical areas to logic, but to
the axiomatization of mathematical fields such as arithmetic, geometry
and the theory of sets.18 This opinion was widespread among the mem-
bers of the formalist school.19 Its founder and undoubtedly the most
important representative is David Hilbert, whose mathematical contri-
bution is very significant, which is why he represents an important figure
in several mathematical fields. He had an idea that can be considered
analogous to Leibniz’s project of creating an alphabet of the human
mind. Just as Leibniz wanted complex ideas to be reduced to a set of
simpler ones, Hilbert believed that the entire mathematics can be re-
duced to a finite number of axioms, which would allow us to determine
the truth of all mathematical claims. In other words, Hilbert wanted to
develop a method which would help us to know whether a mathemati-
cal claim is true or false, and to determine the axioms to which the entire
mathematics can be reduced. His view holds that the entire mathemat-
ics is founded on a system of a finite number of axioms, based on which
we can prove or deny any mathematical claim. Formalism is the stand-
point that is in direct contradiction with the view that the knowledge
that we can possess is limited. The main objective of Hilbert’s formalism
was to prove the consistency of mathematical analysis. Hilbert thought
that mathematics can be viewed as a game, but a game that has rules
which are dependent on logic, or to be precise, on transformation rule.
This all means that proper axiomatization is sufficient for proving the
consistency of mathematics. There are clear indications that, regarding
the creation of his standpoint, Hilbert was inspired by Julius Wilhelm

17 Jean Van Heijenoort, From Frege to Godel: A Source Book in Mathematical Log-
ic, 1879-1931 (Source Books in History of Sciences) (Cambridge: Harvard University
Press, 1967), 199–215.
18 Theory of sets, as we shall see below, can also be considered as a branch of
logic.
19 Howard Eves, Foundations and Fundamental Concepts of Mathematics (Mine-
ola: Dover Publications, 1997), 270.

180
V. Todorčević and S. Đorđević, A Short Survey ... of Contemporary Logic

Richard Dedekind and his contributions.20 In addition to David Hilbert,


one of the most prominent mathematicians of the period was Giuseppe
Peano, who made a significant contribution to the logic and the theory
of sets. In the number theory, Peano introduced this method with the
so-called Peano’s 5 axioms of arithmetic. However, it should be noted
that the original Peano’s system is formulated in second-order logic.
Today, Peano’s arithmetic, or formal arithmetic, implies a first-order
theory in which the original Peano’s induction axiom which refers to ar-
bitrary sets is replaced by a similar axiom but it refers to the first-order
predicates expressed in the language of arithmetic. This formulation of
formal arithmetic belongs to Hilbert and Bernays. It is also worth not-
ing that Dedekind discovered these axioms before Peano, so they are
sometimes (rarely) called Dedekind–Peano axioms.21 It is also interest-
ing that he emphasized the distinction between mathematical and logi-
cal symbols. The axiomatic method used by Peano and Dedekind is one
of the methods that resulted from the development of logic and it has
many applications in contemporary mathematics. Mathematicians later
attempted to automatize other areas of mathematics in order to explain
their character and their unresolved problems.
In the first half of the 20th century, a new direction of thought ap-
peared, which focused on the interpretation of the principals of math-
ematics and had a direct impact on the development of logic. It is the
so-called metamathematics, from which metalogic was derived. When
we talk about metamathematics and metalogic, the majority of experts
in these fields emphasize the influence of the Austrian mathematician,22
logician, and philosopher Kurt Friedrich Gödel, whose contributions
were crucial for the development of this kind of approach to mathemat-
ics. Simply put, metamathematics could be defined as an investigation
of mathematical principles by methods that are mathematical, meaning
that any mathematical theory can be analyzed by some mathematical
theory about it. For example, Gödel supplied mathematical proof that
the rules of the derivation of predicate logic, as well as its axioms, are
complete in the sense that there is no need for any additional rules of
derivations nor axioms for deriving all valid logical formulas. This theo-

20 Dov M. Gabbay and John Woods, Logic from Russell to Church. Volume 5 (Hand-
book of the History of Logic) (Amsterdam: Elsevier North Holland, 2009), 321.
21 Eugen Fischer and John Collins, Experimental Philosophy, Rationalism, and
Naturalism: Rethinking Philosophical Method (London and New York: Routledge,
2015), 248.
22 Stephen Cole Kleene, Introduction to Metamathematics (Groningen: North
Holland, 1971), 206.

181
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

rem, also known as the Gödel’s completeness theorem (of an axiomatic


system), is very significant for the predicate logic. Gödel’s complete-
ness theorem is one of the examples of the application of the axiom-
atic method as it gives us a variety of new mathematical structures that
stem from the very axiomatic syntax of the given theory (Gödel creates
a structure using the term syntax). A direct effect of this method is the
analysis of non-standard models of arithmetic. Before the introduction of
such models, they were analyzed only in geometry by Nikolai Ivanovich
Lobachevsky, Henri Poincaré, and Georg Friedrich Bernhard Riemann. In
addition to the completeness theorem, Gödel used metamathematics to
prove his famous incompleteness theorems, which had a great impact
on the development of logic. These theorems show that there is no com-
plete and consistent axiomatic system that correctly describes natural
numbers and moreover, that no such system can prove the formal coun-
terpart of the consistency of the system. Recall that Hilbert believed it
is possible to find a finite complete and consistent set of axioms for the
whole mathematics, but Gödel’s incompleteness theorems showed that
there is a serious problem with this belief.

4. Classification of Contemporary Logic

From the mid-20th century to the present, we have had an expansion


of various approaches to logic which resulted in many directions and
schools within the field. From today’s perspective, four main branches
of logic can be distinguished: proof theory, model theory, set theory and
computability theory. The proof theory deals with syntactical constructs,
in particular with proofs, while model theory studies classical mathemati-
cal structures, particularly of the algebraic nature, from the point of view
of mathematical logic. The real beginning of proof theory are considered
to be Gentzen’s article from 1935, “Investigations into logical deduction”
(Untersuchungen über das logische Schließen),23 where he introduced his
sequent calculus and his article from 1936, “The consistency of elementa-
ry number theory” (Die Widerspruchsfreiheit der reinen Zahlentheorie),24
where he proved the consistency of the Peano’s axiomatic system for
arithmetic using induction on the ordinals. However, this proof is not fini-
tary so it is not considered to be a solution for the problem of the consis-
tency of formal arithmetic.
23 Gerhard Gentzen, The Collected Papers of Gerhard Gentzen, translated by M. E.
Szabo (Amsterdam: North-Holland, 1969), 68–131.
24 Ibid., 132–213.

182
V. Todorčević and S. Đorđević, A Short Survey ... of Contemporary Logic

On the other hand, Hilbert’s interpretation of mathematical prin-


ciples could be taken as the precursor of the proof theory since its ori-
gin could be sought in the attempt to prove that mathematics can be
reduced to a finite number of axioms. Also, we could consider German
mathematician Georg Cantor as the creator of the theory of sets as we
know it today. One of his most important discoveries is the fact that the
set of real numbers is uncountable. This important point talks about the
relationship between natural and real numbers. Namely, Cantor found
out that even though both sets are infinite, there are more real numbers
than natural numbers. This tells us that there is actually a variety of val-
ues of infinity, which has opened up a series of questions within math-
ematics and logic, thus setting the foundations for the theory of sets.
As for the fourth branch of logic, the computability theory, it deals with
the concepts of computable arithmetical functions, which underwent
successful mathematical analysis in the first half of the 20th century. For-
mal computability was introduced by several logicians, first of all, Kurt
Gödel, Alonzo Church, Alan Mathison Turing, and Stephen Cole Kleene.
However, Turing’s system is the most widely known and it was the most
influential for the establishment of computer science. Turing is respon-
sible for creating the so-called Turing machines that are able to perform
a precise mathematical analysis of computable arithmetic functions. In
other words, these machines have such logical algorithms that they are
able to simulate the logic of any algorithm. These are the recursive func-
tions, which we encounter in the most basic arithmetic. However, with
their combinations and variations, we can find a series of complex algo-
rithms. The first paper written on the computability theory is actually an
article by Gödel in which he proves his incompleteness theorems, since
here Gödel introduced the notion of recursive functions. Alan Turing is
also credited for creating the so-called Turing test,25 which, through logic
and mathematics, directly entered into the field of computer science and
philosophical topics related to the problem of artificial intelligence. All of
this came from logic or the theory of computability as one of the essen-
tial branches of logic.

25 This test was designed to determine the intellectual capability of a machine,


or artificial intelligence. It is done by a human judge communicating with one
machine and one human being, where both parties claim that they are members
of the human race. If the judge cannot determine which one is the machine based
on this conversation, this means that the machine has passed the Turing test.
More about this test in Alan Turing, “Computing Machinery and Intelligence“,
Mind 59, 236 (1950).

183
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

5. Non-classical, Modal, Linear and other Logics

One of the most important examples of non-classical logic is the so-called


constructivist logic, named that way because it only accepts constructive
methods in carrying out evidence. The most famous form of construc-
tivist logic is intuitionistic logic. The founder of intuitionism is mathema-
tician and philosopher Luitzen Egbertus Jan Brouwer who represented
the view that concepts that mathematics deals with are a construct of
human reason. Although intuitionistic logic is non-classical, there are also
mathematicians who dealt with it in a formal way, for example, German
mathematician and logician Gerhard Gentzen, who formulated his se-
quent calculus in 1934. This Gentzen’s contribution forms the basis of all
natural deductive systems (which means that he formalized a sequent
system so that he could analyze natural deduction system), as well as
semantic tableaux.
Within the framework of non-classical logic, we can single out many-
valued logic, which allows more than two truth values for propositions,
as a major type of logic. This means that classical logic is bivalent (that
propositions can only be attributed to truthfulness or falsehood) which
separates them very clearly from the many-valued logics which gained
their name by the ability to attribute multiple (more than two values)
truth values. Interestingly, the origin of many-valued logic can be traced
back to the works of Aristotle,26 who was the first to write about the law
of excluded middle,27 but did not strictly adhere to it in his works. This
means that the most famous representative of classical logic was in fact
partly responsible for the emergence of non-classical logical approaches.
As for the polyvalent logic and its form as we know it today, the great-
est merit can be attributed to a Polish logician, member of the famous
Lwów–Warsaw school,28 Jan Lukasiewicz.29 Lukasiewicz introduced the
third value possibility in the 1920s, which will later find its application in
the computability theory. This means that a statement does not neces-
sarily have to be true or false if at the moment of speaking it did not yet
26 Gregorz Malinowski, Many-Valued Logics (Oxford: Clarendon Press, 1993), 1.
27 Nevertheless, in his teachings Gödel criticizes the failure of Aristotle’s logic,
which is reflected in the impossibility of presenting the logic laws as a theorem
of a deductive system.
28 This intellectual circle originated in Lviv before the end of the 19th century
and, among other things, it dealt with the problems of logic, mathematics, phi-
losophy and psychology. Its member were Alfred Tarski and its founder Stanisław
Leśniewski. Those two, together with Łukasiewicz, made the famous “troika”
that made the University of Warsaw and its logic teachings famous.
29 Ibid., 2.

184
V. Todorčević and S. Đorđević, A Short Survey ... of Contemporary Logic

happen and in that case, it is said to be possible. An example of this could


be the statement: “they will win the game tomorrow”, which at the time
is neither true nor false, but possible.
Inspired by this, the works of numerous logicians in the early to mid-
20th century,30 starting with Clarence Irving Lewis, resulted in the emer-
gence of the so-called modal logic (potentially non-classical logic whose
elements we first encounter in Aristotle),31 which extends the propo-
sitional and predicate logic with certain modalities such as necessity or
possibility. In addition to Lewis, who is considered to be the founder of
modal logic, probably the most significant contribution to this type of
logic was given by Saul Kripke, who introduced the so-called “possible
worlds” semantics, which turned out to be significant in various fields
of research that do not necessarily have to be connected with neither
mathematics nor philosophy. Another important figure in the history of
contemporary logic is Arthur Norman Prior, who is responsible for the
creation of the so-called temporal logic, which deals with time and its
expressions. The latest logical period gave us an eclectic approach to
its main problems, so in the 1960s the so-called fuzzy logic appeared,32
which has polyvalent logic as its basis, but accepts the existence of two
truth values, similar to bivalent or classical logic. One big difference in
relation to classical logic is that it includes the possibility of a continu-
ous transition from truth to the falsehood of a statement and vice versa
that can be marked with any real number between 0 and 1. This way of
thinking definitely incorporates the elements of both classical and non-
classical logic. A similar thing applies to linear logic, which is considered
to be a substructural logic, but it incorporates elements of classical and

30 To be precise as early as 1910, when Lewis introduced modal logic. It has been
claimed that his work was inspired by Principia Mathematica: Sandra B. Rosen-
thal, C. I. Lewis in Focus: The Pulse of Pragmatism (Bloomington: Indiana University
Press, 2007), 14.
31 Even though many argue that modal logic belongs to a set of classical logi-
cal theories, it does not reject the principle of exclusion of the third, as it is the
case with most non-classical logics. What is not controversial is that the critical
examination of Aristotle’s system of modal syllogisms, which could be found in
Prior Analytics (chapters 3 and 8–22 of the first book) gave impetus to the devel-
opment of modal logic (for example, Lukasiewicz “was compelled”, he tells us,
“to construct an entirely new system of propositional modal logic in order to do
justice to Aristotle’s insights” Storrs McCall, Aristotle’s Modal Syllogisms (Amster-
dam: North Holland Publishing Company, 1963), 4.), although the influence of
contemporary logic on it is indisputable.
32 Vilém Novák, Irina Perfilieva and Jirí Mockor, Mathematical Principles of Fuzzy
Logic (Berlin: Springer Science & Business Media, 1999).

185
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

intuitionistic logic. This synthesis can be explained by accepting dualism


that exists in the classical approach and constructivism that follows from
Brouwer’s teachings. An example of this is the acceptance of complete
involutive negation with a strong constructivist interpretation. Linear
logic is also responsible for giving new contributions, both in classical and
intuitionistic logic, and the most characteristic ones are those achieved in
the field of researching the nature of evidence.

6. Significance of Logic for Mathematics

Having all of this in mind, it should also be pointed out that logic has con-
tributed (and is still contributing) to the development and organization
of the 20th and 21st-century mathematics. Its development reminded
mathematicians of the necessity of supplying proofs for their claims and
that there are standards that must be respected for any correct proof.
One example of this influence is the opening of new mathematical areas
in the 20th century that use language and methods of logic. The develop-
ment of contemporary logic in its deeper branches has contributed not
only to the new areas of mathematics but also to the classical ones. We
believe that because of such applications, logic (including its non-clas-
sical elements) will continue to develop in the future as a vital part of
mathematics (as well as philosophy and other areas of research).

186
V. Todorčević and S. Đorđević, A Short Survey ... of Contemporary Logic

References

1. Barwise, Jon. Handbook of Mathematical Logic. Amsterdam: Elsevier,


1982.
2. Boole, George. The Mathematical Analysis of Logic. Being an Essay Towards
a Calculus of Deductive Reasoning. Cambridge: Macmillan, Barclay, &
Macmillan, 1847.
3. De Morgan, Augustus. Formal Logic: or, the Calculus of Inference, Necessary
and Probable. London: Taylor and Walton, 1847.
4. Dummett, Michael. Frege: Philosophy of Language. New York: Harper &
Row, Publishers, 1973.
5. Eves, Howard. Foundations and Fundamental Concepts of Mathematics.
Mineola: Dover Publications, 1997.
6. Fischer, Eugen and John Collins. Experimental Philosophy, Rationalism,
and Naturalism: Rethinking Philosophical Method. London and New York:
Routledge, 2015.
7. Frege, Gottlob. The Basic Laws of Arithmetic: Exposition of the System.
Translated by Montgomery Furth. Berkeley: University of California
Press, 1964.
8. Frege, Gottlob. The Foundations of Arithmetic: A Logico-mathematical
Enquiry into the Concept of Number. Translated by Austin J. L. (2nd ed.).
New York: Harper & Brothers, 1960.
9. Gabbay, Dov M. and John Woods. Logic from Russell to Church. (Handbook
of the History of Logic, 5). Amsterdam: Elsevier North Holland, 2009.
10. Gabbay, Dov M. and John Woods. The Rise of Modern Logic: from Leibniz
to Frege. (Handbook of the History of Logic, 3). Amsterdam: Elsevier North
Holland, 2004.
11. Geach, Peter and Max Black, eds. Translations from the Philosophical
Writings of Gottlob Frege. Oxford: Basil Blackwell, 1960.
12. Gentzen, Gerhard. The Collected Papers of Gerhard Gentzen. Translated by
Szabo, M.E. Amsterdam: North-Holland, 1969.
13. Kleene, Stephen Cole. Introduction to Metamathematics. Groningen:
North Holland, 1971.
14. Kolmogorov, Nikolaevich Andrey and Adolph-Andrei Pavlovich Yushke­
vich. Mathematics of the 19th Century. Basel: Birkhäuser Verlag, 1992.
15. Malinowski, Gregorz. Many-Valued Logics. Oxford: Clarendon Press, 1993.
16. Malpass, Alex and Marianna Antonutti Marfori. The History of Philosophical
and Formal Logic: From Aristotle to Tarski. London: Bloomsbury Academic,
2017.

187
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

17. McCall, Storrs. Aristotle’s Modal Syllogisms. Amsterdam: North Holland


Publishing Company, 1963.
18. Novák, Vilém, Irina Perfilieva and Jirí Mockor. Mathematical Principles of
Fuzzy Logic. Berlin: Springer Science & Business Media, 1999.
19. Quine, Willard Van Orman. The Methods of Logic. New York: Holt, Rinehart
and Winston, 1966.
20. Rosenthal, Sandra B. C. I. Lewis in Focus: The Pulse of Pragmatism.
Bloomington: Indiana University Press, 2007.
21. Ross, William David. Aristotle’s Prior and Posterior Analytics: A Revised
Text with Introduction and Commentary. London: Oxford University
Press, 1949.
22. Tarski, Alfred. “The Semantical Concept of Truth and the Foundations of
Semantics”. Philosophy and Phenomenological Research, 4 (1944): 341–
375.
23. Turing, Alan. “Computing Machinery and Intelligence”. Mind 59, 236
(1950): 433–460.
24. Van Heijenoort, Jean. From Frege to Godel: A Source Book in Mathematical
Logic, 1879-1931 (Source Books in History of Sciences). Cambridge: Harvard
University Press, 1967.
25. Whitehead, Alfred North and Betrand Russell. Principia Mathematica.
Cambridge: Cambridge University Press, 1963.

188
V. Todorčević and S. Đorđević, A Short Survey ... of Contemporary Logic

Весна П. Тодорчевић
Универзитет у Београду, Факултет организационих наука и Математички
институт Српске академије наука и уметности, Београд

Страхиња Н. Ђорђевић
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Институт за филозофију и
интердисциплинарне студијe, Историја и филозофија природних наука и
технологије, Ректорат Универзитета, Београд

КРАТАК ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА САВРЕМЕНЕ ЛОГИКЕ

Овај рад нуди кратак преглед кључних аспеката развоја савремене


логике. Иако се ради о веома старој дисциплини, логика свој садашњи
облик добија тек у 20. и 21. веку. Прве кораке ка логици у савременом
смислу начинио је Готфрид Вилхелм Лајбниц (Gottfried Wilhelm Frei-
herr (baron) von Leibniz), а велики допринос у том смеру дао је и Џорџ
Бул (George Boole). Међутим, о логици какву данас познајемо можемо
говорити тек од Готлобa Фрегеа (Gottlob Frege) па надаље, тако да ће
главни фокус рада бити усмерен управо на овај период. Хронолошки ћемо
представити кључне идеје и личности које су допринеле конституисању
савремене логике и прецизно указати на њихову улогу и значај у
стварању ове дисциплине. Затим ћемо представити неке кључне аспекте
некласичних приступа логици, за које се сматра да имају значајно место у
оквиру савремене логике.
На крају рада разматрамо како се савремена логика (укључујући све
њене варијације) променила и унапредила саму математику. Имајући
све ово у виду, истичемо да је логика такође допринела, и да још увек
доприноси, развоју и организацији математике 20. и 21. века. Њен развој
је омогућио математичарима да формулишу језик у коме ће математичке
тврдње бити недвосмислене и помогао је да се успоставе једнообразни
стандарди у математичким доказима.
Кључне речи: логика, некласична логика, темељи математике

Accepted for Publication Octobre 20, 2020.

189
прегледни рад udc 535-34(091)
62:929 Пупин М.
62:929 Тесла Н.
Драгољуб А. Цуцић1
Регионални центар за таленте Михајло Пу�ин, Панчево

Драгољуб Б. Мартиновић2
Универзитет у Београду, Висока школа електротехнике и рачунарства,
Београд

125 ГОДИНА ОД ОТКРИЋА Х-ЗРАКА – ДОПРИНОСИ


МИХАЈЛА ПУПИНА И НИКОЛЕ ТЕСЛЕ РАЗВОЈУ САЗНАЊА3
Посвећено професорима,
проф. др Ђури Крмпотићу
и проф. др Ивану Аничину

Апстракт
Крајем 1895. године, Вилхелм Конрад Рендген (Wilhelm Conrad
Röntgen, 1845–1923), немачки физичар и професор, открио је, а
потом и представио јавности, нове зраке, чије су се карактери-
стике значајно разликовале од карактеристика дотад познатих
зрака. Ово откриће je у врло кратком временском периоду зао-
купило велики број представника света науке, претежно физича-
ра. Михајло Пупин и Никола Тесла, Американци српског порекла,
који су у много чему обележили развој науке и технологије како у
Сједињеним Америчким Државама, тако и у целом свету, значајно
су допринели развоју сазнања о новооткривеним зрацима. У овом
раду указаћемо на њихов допринос, али и приказати колико су
били присутни у новинама и стручним часописима, као и свеукуп-
но ангажовани у периоду док су се бавили истраживањем х-зрака.
Кључне речи: Михајло Пупин, Никола Тесла, Рендген, х-зраци, ренд-
генски зраци

1 dragoljub.cucic@gmail.com ; dragoljub.cucic@rctpupin.edu.rs
2 dragoljub.martinovic@gmail.com
3 Посебно се захваљујемо проф. др Дарку Капору и господину Малколму
Куперу (Malcolm Cooper), независном истраживачу и историчару физике, који
су нам помогли у реализацији рада.

191
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

1. Увод

Осмог новембра 2020. године навршава се 125 година од како је


Вилхелм Конрад Рендген (Wilhelm Conrad Röntgen, 1845–1923) открио
х-зраке. Научни свет тог времена био је опчињен новим открићем и
многи научници су врло брзо одлучили да га ставе на пробу. Међу тим
првим научним знатижељницима су били и Никола Тесла и Михајло
Пупин, Американци српског порекла, којима је у тренутку открића
нових зрака, рад са цевима под високим вакуумом био добро познат.
Подужи је списак заслужних научника, чији је рад крунисан Рен-
дгеновим открићем: Мајкл Фарадеј (Michael Faraday, 1791–1867), Ју-
лијус Пликер (Julius Plücker, 1801–1868), Јохан Хитроф (Јohan Wilhelm
Hittorf, 1824–1914),4 Вилијем Спотисвуд (William H. Spottiswoode,
1825–1883), Јохан Гајслер (Johann Heinrich Wilhelm Geißler, 1814–1879),
Вилијем Крукс (William Crookes, 1832–1919),5 Еуген Голдштајн (Eugen
Goldstein, 1850–1930),6 Вилхелм Вин (Wilhelm Wien, 1864–1928), Хајн-
рих Херц (Heinrich Hertz, 1857–1894)7, Филип Ленард (Philipp Eduard
Anton von Lenard, 1862–1947),8 Вилијем Кулиџ (William David Coolidge,
1873–1975) и други. Важно је истаћи да у време проналаска х-зрака
ни Рендген ни било ко други, нису имали ни приближну представу о
томе шта се дешава у материјалу који их је емитовао. Модел атома
Ернеста Радерфорда (Ernest Rutherford, 1871–1937) је представљен
1911. године (експеримент је изведен 1909. године), а модел Нилса
Бора (Niels Henrik David Bohr, 1885–1962) 1913. године. Чак је и мо-
дел „пудинга са шљивама” Џозефа Томсона (Joseph John Thomson,
1856–1940) обелодањен тек 1903. године. У време проналаска х-зра-

4 Открио је негативно наелектрисане зраке. Произвео је фосфоресценцију у


цевима евакуисаним до високог вакуума.
5 Бавио се електричним појавама у цевима евакуисаним до високог
вакуума. Први је одредио да су катодни зраци мала наелектрисања која се
крећу великим брзинама.
6 Први се у Немачкој смислено бавио електричним кретањем у цевима са
разређеним гасовима.
7 Године 1891. открива да катодни зраци, у цевима евакуисаним до високог
вакуума, пролазе кроз танке слојеве метала (Au, Ag, Al и други).
8 Херцов ученик. Године 1894. показује како се катодни зраци, напустивши
цев евакуисану до високог вакуума кроз „прозор” од танког алуминијума,
брзо апсорбују у спољном простору. Апсорпција резултује флуоросценцијом
гаса. Више о Ленардовом раду и заслугама које су омогућиле Рендгену да
пронађе х-зраке, може се пронаћи у: Milorad Mlađenović, RAZVOJ FIZIKE III –
Elektromagnetizam (Beograd-Vinča: Institut za nuklearne nauke „Boris Kidrič”,
1984), 327–330.

192
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

ка, још увек је био актуелан модел атома Џона Далтона (John Dalton,
1766–1844), заснован на принципу старом две хиљаде година, по
коме се материја састоји из атома, који су сићушне и недељиве че-
стице, које не могу бити нити створене нити уништене. У то време се
такође знало за „зраке негативних честица“, познате и као „Едисонов
ефекат“ (Thomas Alva Edison, 1847-1931). На основу експеримената са
тим зрацима 1897. године Џозеф Џ. Томсон ће касније формулисати
постојање електрона.
До сазнања о новоткривеним зрацима се долазило постепено. За
годину дана објављено је око 1.000 радова. У раду на ширењу знања
о х-зрацима веома активно су учествовали и Михајло Пупин и Никола
Тесла. У овом раду биће представљен њихов допринос развоју
сазнања о новооткривеним зрацима, које је, испоставиће се, било
веома значајно. Пионири у развоју сазнања о х-зрацима, пре свега
у Сједињеним Америчким Државама (САД), били су, осим Пупина и
Тесле: Артур Вилијамс Рајт (Arthur Williams Wright, 1863–1915), Џон
Троубриџ (John Trowbridge, 1843–1923), Едвин Брант Фрост (Edwin
Brant Frost, 1866–1935), Џон Kокс (John Cox, 1851–1923), Вилијем
Франсис Меги (William Francis Magie, 1858–1943), Томас Алва Едисон
(Thomas Alva Edison, 1847–1931) и други.
Слике које су настајале услед излагања рендгенским зрацима
су у почетку називане различитим именима. Према тврђењу Марка
Сајфера (Marc J. Seifer), Никола Тесла им је дао назив „сенограф“9:
„Тесла је реч ‘сенограф’ преузео од Сорена Кјеркегора, који ју
је описао у есеју ‘Или/или’. За филозофа егзистенцијалисту се-
нографи су представљали нацрте који потичу од тамније стра-
не живота [...] али нису непосредно видљиви [...] Сенограф не
постаје видљив док ја сам не погледам кроз оно што се види
споља [...] И тек кад погледам кроз то, откривам ту унутрашњу
слику која је сувише деликатна да би споља била видљива, таква
каква је, испреплетана од најнежнијих расположења душе.“10
Физичка наука је основ технике, а техника је средство за ко-
ришћење физичких појава. Научно испитивање манифестација и ка-
рактеристика физичких појава, дефинисање физичких величина, као
и квантификација уз одређивање физичке јединице за мерење, прет-
ходи њиховој практичној примени. У процесу дефинисања физичке
величине примарну функцију има тестирање којим се потврђује по-
новљивост као кључна основа научне истинитости. За појаву х-зра-
9 Радиограф⇔рендгенограм⇔сенограф⇔Рендгенове сенке.
10 Mark Dž. Sajfer, ČAROBNJAK – Život i vreme Nikole Tesle Biografija jednog genija
(Novi Sad: Stylos Art, 2012), 176.

193
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

ка несумњиво је најзаслужнији Рендген, који је у извештају о свом


открићу набројао и основне карактеристике х-зрака. Даљем развоју
уређаја за генерисање и примену х-зрака значајно су допринели број-
ни научници који су одмах после Рендгена експериментално потвр-
дили карактеристике х-зрака које је Рендген објавио, као и њихова
раније непозната својства, као што су утицај на биолошка ткива и
секундарна емисија. Значај истраживања и после открића непознате
појаве показује и чињеница да је за квантификацију и установљавање
физичке мерне јединице потребно дуго времена, што је било и више
од пола века у случају јединице за дозу х-зрачења – греј (апсорпција
једног џула енергије од стране једног килограма масе) је дефини-
сан 1975. године и назван по Луису Харолду Греју (Louis Harold Gray,
1905–1965).

2. Рендгенски или х-зраци

Рендгенски или х-зраци су продорни електромагнетни таласи чија се


фреквенција налази унутар интервала од 1×1016 до 1×1019 херца (Hz),
односно чија је таласна дужина у интервалу од 0,1 до 10 нанометра
(10−9m) – примера ради, видљива светлост налази се у интервалу од
380 до 750 нанометара. Х-зраци имају велику енергетску вредност и
лако продиру кроз материју.
За стварање рендгенских зрака неопходно је обезбедити слобод-
не електроне (катодни зраци) који се убрзавају у цевима евакуисаним
до високог вакуума помоћу високонапонског трансформатора, чиме
након што електрони стекну одређену енергију, добијају способност
продирања у аноду.
Постоје два типа рендгенског зрачења: закочно и карактеристично.
Рендгенски зраци закочног зрачења (спектар је континуиран) на-
стају наглим успоравањем електрона приликом удара у аноду, при
чему се део енергије предаје аноди, која се јако загрева.11
Рендгенски зраци карактеристичног зрачења (спектар је дискре-
тан) настају тако што електрони који се налазе у орбиталама ближим
језгру атома (чија је енергија везе већа од енергије везе електрона
у спољним орбиталама), примају енергију од електрона („катодни
зраци“, како су их називали у моменту открића рендгенских зрака)

11 Ефекат закочног зрачења је знатно комплекснији. За разумевање закочног


зрачења потребно је познавање квантне механике и релативистичке физике.

194
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

Слика 1. Лево: Графикон закочног и карактеристичног зрачења;


десно: Емисија карактеристичног x-зрака

који продиру кроз материјал (на пример, платинаста плочица) у атом.


Електрони у орбиталама екситују, прелазе на виши енергетски ниво, и
при повратку у нижи ниво емитује се рендгенски зрак (разлика енер-
гије везе електрона у унутрашњим орбиталама је већа од разлика
енергије везе у спољашњим атомским орбиталама).
Интензитет х-зрака зависи од количине ослобођених електрона
на катоди. „Квалитет“ зрака зависи од разлике потенцијала између
катоде и аноде,12 док апсорпција рендгенских зрака зависи од врсте
супстанце кроз коју зраци пролазе. Рендгенски зраци се боље апсор-
бују када пролазе кроз супстанцију веће атомске масе. На пример, у
случају снимања људске шаке (приликом открића рендгенских зрака,
то је био најчешће коришћен део тела за вршење експеримената), ко-
сти су највећим делом састављене од калцијума, док су месо и кожа
углавном састављени од кисеоника, водоника и угљеника. Калцијум
има већу атомску масу и зато боље апсорбује х-зрачење од елеме-
ната који чине месо и кожу. То је разлог зашто се кости шаке добро
приказују када се она изложи х-зрацима. На пример, олово које има
веома велику атомску масу одлично апсорбује х-зраке и зато служи
као заштитник од зрачења.
У тексту ће подједнако бити коришћени различити изрази за ову
врсту зрачења: рендгенско зрачење и х-зрачење.

12
Mira Jurić, Atomska fizika, III izdanje (Beograd: Prirodno matematički fakultet
Univerziteta u Beogradu i Jugoslovenski zavod za produktivnost rada, 1986), 119.

195
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

3. Вилхелм Конрад Рендген (1845–1923)

Након што је стекао докторат на Универзитету у Цириху (Universität


Zürich) 1869. године, Рендген је наредних десет година, као студент,
инструктор и млад професор, „пратио“ свог професора Аугуста
Кунта (August Kundt, 1839–1894), по различитим универзитетским и
научним институцијама. Професор Кунт је био професор и Михајлу
Пупину за време његових докторских студија у Берлину, од 1885. до
1889. године.
Рендгеново интересовање за катодне зраке почело је 1894. годи-
не, највише захваљујући истраживањима Вилијема Крукса у Енглеској
и Филипа Ленарда у Немачкој.

Слика 2. Рендгенова лабораторија на Универзитету у Вирцбургу

Као датум открића х-зрака наводи се 8. новембар 1895. године,


када је Рендген у својој лабораторији на Универзитету у Вирцбургу
(Universität Würzburg), извео оглед са Хитроф-Круксовом цеви ева-
куисаном до високог вакуума, коју је обавио непропусним карто-
ном, и индукционим калемом Хајнриха Румкорфа (Heinrich Daniel
Rühmkorff, 1803–1877), за постизање потребног напона у цеви. План
му је био да постави јаку флуоросцентну супстанцу, баријум-платино-
цијанид,13 близу цеви и да посматра ефекте у затамњеној соби. Док
се припремао за експеримент, покренуо је напајање, како би био си-
гуран да извор енергије и његове конекције не емитују варнице. На

13 Со тешког метала која има особину да флуоросцира у сусрету са енергијом.

196
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

Слика 3. „Рука са прстеном”,


слика леве шаке Рендгенове
жене Ане Берте Лудвиг
(22. 12. 1895)

пола метра од цеви приме-


тио је слабо светло које се
примећивало на клупи као
слаба искра која се рефлек-
тује од огледала из индук-
ционог калема. Поновио је
поступак, и поново је уочио
флуоросцентну појаву, попут слабог зеленог облачића. Извор мисте-
риозног светла био је мали баријум-платиноцијанидни застор који је
лежао на клупи. Наставио је да понавља експеримент, померајући
мали застор све даље од цеви, и сваки пут је добијао исти резултат.
Рендген је потом између застора и цеви постављао различите пред-
мете: дрво, свеске, књигу, али ниједан од њих није могао да заустави
непознате зраке. На крају је поставио своју руку на пут зрачења и на
застору су се појавиле сенке костију у његовој руци.14
Био је веома узбуђен због свог открића, чак до те мере да се ње-
гова жена Ана Берта (Anna Bertha, 1839–1919) уплашила за његово
здравље. Да би је смирио, три дана пре Божића по грегоријанском
календару, у недељу 22. децембра 1895. године, снимио је шаку своје
жене Ане Берте. Та шака се данас рачуна као „нулти снимак” рендген-
ским зрацима.
Убрзо је, након реализације низа експеримената са различитим
струјама и степенима вакуума у цеви, написао рад О новој врс�и зра-
ка. Прелиминарно обавеш�ење.15 Рад је имао 10 страна и поднет је
14 Otto Glasser, Dr. W. C. Röntgen (Springfield, Illinois: Charles C Thomas, 1972).
15 Wilhelm Röntgen, “Ueber eine neue Art von Strahlen. Vorläufige Mitteilung”,
Aus den Sitzungsberichten der Würzburger Physik-medic. Gesellschaft Würzburg,
pp. (1895): 137-147.

197
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

28. децембра 1895. године за штампу Физичко-медицинском друштву


Универзитета у Вурцбургу (Physikalisch-medizinischen Gesellschaft in
Würzburg).
У раду Конрад Рендген образлаже своје откриће у 17 тачака. Овде
ћемо навести само неке од њих:16
1. произведена флуоросценција не зависи од тога која страна зас-
тора је окренута ка цеви;
2. активни агенс пролази кроз црни картон, који зауставља белу и
ултраљубичасту светлост;
3. провидност различитих супстанци зависи од њихове густине;
4. фотографска проча је осетљива на х-зраке;
5. х-зраци не скрећу у магнетном пољу;
6. х-зраци нису идентични катодним зрацима, већ их катодни зра-
ци производе;
7. х-зраци не интерферирају; и тако даље.

3.1. Хронологија

1. јануар – Рендген шаље свој рад, који је управо примљен за


штампу, неколицини пријатеља широм Европе, како би му дали своје
мишљење о ономе што је открио. Између осталих, рад са девет нових
слика послао је и свом колеги са студија у Цириху, Францу Екснеру
(Franz Exner, 1849–1926) у Беч, а он је ову информацију пренео колеги
Ернсту Лехеру (Ernst Lecher, 1856–1926), чији је отац био уредник у
новинама. Већ 5. јануара је часопис Ди Пресе (Die Presse) први објавио
вест о новим зрацима, а од њега је вест преузео, и дан касније и
објавио, енглески часопис Дејли Кроникл (Daily Chronicle). Часопис
Елек�рикал Енџинир (Electrical Engineer) вест објављује 8. јануара, а
часопис Њујорк Тајмс (The New York Times) 16. јануара објављује чланак
Екс�еримен� �рофесора Рен�гена (Professor Roеntgen’s experiment).17
Тако се информација о новим зрацима врло брзо проширила по свету.
2. јануар – Снимке добијене својим открићем Рендген представља
Физичком институту у Берлину (Рhysikalische Gesellschaft zu Berlin).
12. јануар – Рендген путује у Берлин код цара Вилхелма II да
демонстрира свој проналазак.

16 Milorad Mlađenović, Razvoj fizike III – Elektromagnetizam (Beograd-Vinča: In-


stitut za nuklearne nauke „Boris Kidrič“, 1984).
17 Geoff Meggitt, Taming the Rays (Pitchpole Books, 2018), 2; Otto Glasser,

“W. C. Roentgen and the Discovery of the Roentgen Rays”, American Journal of
Roentgenology, 165 (November 1995): 1036.

198
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

23. јануар – Рендген је одржао своје прво предавање на тему


новоткривене врсте зрака на Физичком институту у Вурцбургу
(Physikalisches Institut der Universität Würzburg). Тада је представио
снимак шаке свог пријатеља Алберта фон Коликера (Albert von Köllik-
er, 1817–1905), анатома и психолога, који је том приликом предложио
да се зраци које је Рендген већ назвао х-зраци преименују у рендгенови
зраци.18 (Снимци његове шаке често се мешају са снимцима шаке
Конрадове жене Ане Берте). Тог 23. јануара, у часопису Нејчр (Nature)
први пут му излази рад на енглеском језику.19
8. март – У свом другом реферату, испред Физичко-медицинског
друштва Универзитета у Вирцбургу, Рендген је рекао:
„У неким случајевима је између катодне цеви и индуктора боље
монтирати Теслин апарат. Такав уређај има своје предности.
Прибори у којима долази до пражњења мање се загревају и да-
леко ређе се кваре, вакуум се у њима дуже одржава и х-зраци
постају интензивнији [...] Примена Теслиног трансформатора
била ми је од непроцењиве помоћи.“20
10. март – Конрад Рендген подноси свој други рад Физичко-
медицинском друштву Универзитета у Вурцбургу, који је насловљен
као и први21, и представља реферат који је управо одржао.
Рендген је дао само један екслузивни интервју о свом раду са
х-зрацима, јануара 1896, који ће изаћи у Маклур Магазину (McClure’s
Magazine), у САД, под насловом Ново чу�о у фо�ографији.22 У том
тексту се спомињу и Пупин и Тесла.
Након 1897. године Рендген губи интересовање за х-зраке, и своју
пажњу преусмерава на друге изазове у физици.

18 Преузето 15. 4. 2020, wilhelmconradroentgen.de/en/about-roentgen.


19 Wilhelm Röntgen, “On a New Kind of Rays”, Trans. Arthur Stanton, Nature, 53
(January 23, 1896): 274-276.
20
Грант Константинович Цверaва, Никола Тесла (1856-1943) (Београд: Музеј
Николе Тесле, 1998), 148.
21 Wilhelm Röntgen, “Eine neue Art von Strahlen. 2. Mitteilung”, Aus den Sit-
zungsberichten der Würzburger Physik-medic. Gesellschaft Würzburg (1896):
11–17.
22 “New Marvel in Photography”, McClure’s Magazine, Vol. 6, 5, April, 1896.

199
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

3.2. Објављени радови Конрада Рендгена у вези са х-зрацима:

1. Röntgen, Wilhelm. “Ueber eine neue Art von Strahlen. Vorläufige


Mitteilung”. Aus den Sitzungsberichten der Würzburger Physik-
medic. Gesellschaft Würzburg (1895): 137–147.
2. Röntgen, Wilhelm. “On a New Kind of Rays”. Trans. Arthur Stanton.
Nature, 53 (January 23, 1896): 274-276.
3. Röntgen, Wilhelm. “Eine neue Art von Strahlen. 2. Mitteilung”. Aus
den Sitzungsberichten der Würzburger Physik-medic. Gesellschaft
Würzburg (1896): 11–17.
4. Röntgen, Wilhelm. “Weitere Beobachtungen über die Eigenschaften
der X-Strahlen”. Mathematische und Naturwissenschaftliche
Mitteilungen aus den Sitzungsberichten der Königlich Preußischen
Akademie der Wissenschaften zu Berlin (1897): 392–406.
5. Röntgen, Wilhelm. “Ueber eine neue Art von Strahlen”. Annаlen
der Physik, 64 (1898): 1.

4. Михајло Пупин (1854–1935)


„Али ништа човека не чини толико срећним као његово
поштено уверење: да је учинио све што је могао, улажући
у свој рад своје најбоље способности.“
Михајло Пупин
О доприносима Михајла Пупина у развоју сазнања о рендгенским
зрацима није се много писало, како на нашем тако ни на другим
језицима. На основу онога што је написао сам Пупин, али и онога
што су други писали о њему, знамо следеће: међу првима је у САД
учествовао на потврди Рендгенових открића; објавио је радове о још
увек недовољно познатим зрацима почетком 1896. године; открио је
секундарно зрачење; држао је предавања о новооткривеним зрацима;
половином априла се разболео (од пнеумоније, како је наведено у
званичним извештајима); одмах после њега се разболела и његова
жена Сара Кетрин, која је од исте болести недуго затим умрла, док
је Михајло једва прездравио; никада се више, након оздрављења,
није бавио рендгенским зрацима. Све то се десило у периоду од само
три и по месеца, која су Пупину заувек променила живот. У наредним
редовима ћемо се трудити да будемо што прецизнији како бисмо
растумачили шта се све дешавало у периоду од 1. јануара до краја
априла 1896. године.
Вероватно се Михајло Пупин разболео од вирусне упале плућа,
с обзиром да су његова ћерка, Варвара, као и Сарина деца из првог

200
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

брака, Мери и Фредерик, такође били болесни, а да се и Сара разбо-


лела кад и он, од исте болести. Све око болести у кући Пупина догађа-
ло се током марта и априла месеца:
„Ноћима је радио, а осим тога, сатима је бдео и крај болеснич-
ке постеље своје деце. Пре месец дана пожалио се да се осећа
лоше, а блиски пријатељи упозоравали су га да превише ради
и да ће се разболети ако не поведе рачуна о себи. Одбацивао
је њихова страховања уз осмех и говорио о својој снажној кон-
ституцији и уобичајеном добром здрављу. Пре три недеље се
прехладио, али није се обазирао на то. Неколико дана касније,
његово стање је било такво да су позвали др Хјуа Хагана [Hugh
Hagan] који је одмах установио да се ради о упали плућа.“23
(превод аутора рада)
Сара Кетрин је, иако је имала помоћ медицинских сестара, све
време била поред деце и мужа, док и њу једног јутра нису пронашли
онесвешћену и исцрпљену од болести која ју је опхрвала. Умрла је у
суботу, 25. априла. У тренутку Сарине смрти, Пупин је још увек био
веома слаб и болестан.
У том периоду Михајло Пупин је радио као ванредни професор
механике на Колумбија колеџу (Columbia College), а био је и потпред-
седник Америчког института инжењера електротехнике (American
Institute of Electrical Engineers – AIEE), у периоду 1895–1897. годинe.
Заинтересованост за струје које теку кроз цеви евакуисане до ви-
соког вакуума развилa се код Пупина још на докторским студијама у
Берлину. У аутобиографији наводи стаклодувача Милера, са Институ-
та за физику у Берлину, као „кривца“ који га је заинтересовао за то
истраживачко поље:
„Још док сам био у Берлину, бавио сам се испитивањем
притисака паре која се диже из растворене соли. За тај посао
ми је била потребна помоћ кога од бољих ливаца стакла. У
Физикалном Институту препоручише ми неког Милера. Често
сам ишао к њему, не само због тога што сам уживао у оној
чудној вештини којом је он лио стакло, већ и због тога што је
он умео, и то врло често чинио, да ме забави својим причама
о чудесним физикалним опитима Доктора Голдштајна, једног
берлинског физичара. Те опите Доктор Голдштајн чинио је
за Немачку Академију Наука. Милер му је био потребан као
изванредан мајстор за ливење стаклених цеви [...]
Милер је први изазвао моју радозналост да дознам што се по-
стигло при опитима са вакум цевима, те сам га увек сматрао за

23 “Professor Pupin at Death’s Door“, The Journal (April 29, 1896): 9.

201
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

једног од својих великих учитеља у Берлину. Ново знање није


ограничено само на учионице великих университета; често се
оно налази у малим радионицама, код скромног света који није
ни свестан да га је судбина изабрала за чувара тако драгоценог
блага. Милер је био један од тих скромних чувара“.24
У својој аутобиографији Михајло Пупин даље пише:
„Ниједно друго откриће, које сам ја запамтио у свом животу,
није привукло на себе толику пажњу као откриће Х-зракова.
Сваки физичар баци на страну истраживање својих проблема,
да се главачки зарони у испитивање Х-зракова. Физичари у Сје-
дињеним Државама поклањали су врло мало пажње кретању
електрицитета у вакуму. Колико ја знам и верујем, у то време
ја сам био једини американски физичар који је располагао са
искуством у лабораторији за тај рад, до кога сам дошао што
сам радио преко времена у електротехничкој лабораторији
на колеџу Колумбији. На тај посао прешао сам, јер ми је додир
са Милером, ливцем стаклених вакум цеви у Берлину, скренуо
пажњу на то поље истраживања; а нарочито због тога што сам
знао да што друго и не могу отпочети у онако скромно снаб-
девеној лабораторији. Као што рекох, одлучих се да то поље
препустим Џ. Џ. Томсону, професору из Кембриџа, и да посма-
трам шта он ради. Када је, дакле, први пут објављено Рендге-
ново откриће, чинило се да сам, боље него ма ко други у овој
земљи, био приправљен да те његове опите поновим и у томе
сам успео пре него ма ко други с ове стране Атлантика. Први
снимак са Х-зрацима у Америци израдио сам ја 2 јануара 1896,
две недеље након што је то откриће објављено у Немачкој“.25
За ову тврдњу Михајла Пупина нема доказа, осим његове изјаве
у аутобиографији. Највероватније се ради о 2. фебруару, што је две
недеље након првог Рендгеновог реферата, одржаног 23. јануара.26
Прву документовану слику добијену помоћу х-зрака у САД израдио је
Артур Вилијамс Рајт 26. јануара 1896. године.27 Први рендгенски сни-

24 Михајло Пупин, Са �ашњака �о научењака (Велики Бечкерек: Матица

Српска, 1929), 156.


25 Михајло Пупин, Са �ашњака �о научењака (Београд: Нолит, 1989), 304; Пу-
пин, Са �ашњака �о научењака (1929), 157.
26 Љубинко Митранић претпоставља, без објашњења, да се ради о 1.
фебруару. (Љубинко Митранић, „Допринос Михајла Пупина открићу и
примјени Х-зрачења”, у Зборнику ра�ова са научног ску�а: 150 го�ина о�
рођења Михајла Пу�ина (Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике
Српске, 2004), 57–67.
27 Arthur Williams Wright, “Cathode rays and their effects”, American Journal of
Science, 4, 1 (1896): 235–244.

202
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

мак у медицинске сврхе на тлу САД су начинили проф. Едвин Фрост,


професор физике на Дармут колеџу (Dartmouth College), и његов
брат др Гилман Фрост (Gilman DuBois Frost, 1864–1942), 3. фебруара
1896. године у лабораторији на Дартмут колеџу. Води се да су Пупин
и Артур Гудспид (Arthur Willis Goodspeed, 1860–1943), са Универзите-
та Пенсилваније (University of Pennsylvania), клинички опис употребе
х-зрака начинили први после њих, пет дана касније, 8. фебруара.28
Александар Маринчић и Бранимир Лолић, према Пупиновом тексту
у часопису Елек�риси�и (Еlectricity) од 15. априла,29 изводе закљу-
чак да је прву успешну фотографију помоћу х-зрака Пупин добио 7.
фебруара.30
Сам Пупин наглашава да је његов допринос у побољшању фото-
графије снимљене х-зрацима и скраћивању времена експозиције по-
стигнут пре свега захваљујући флуоросцентним засторима Томаса
Едисона.
Људи и компаније који су радили са Михајлом Пупином и који су
му помогли да оствари резултате са рендгенским зрацима, а којима
се јавно захваљује у својим радовима су Чарлс Ритенхаус (Charls T.
Rittenhouse, 1871–1900), Чарлс Чендлер (Charles Frederick Chandler,
1836–1925), Лауди (Laudy), Роберт Доремус (Robert Ogden Doremus,
1824–1906) и компанија Галвано-Фара�ик Мануфакчуринг (Galvano-
Faradic Manufacturing Company).
Лета 1896. године, Херберт Хокс (Herbert Hawks, 1872–1943), Пу-
пинов асистент на колеџу, демонстрирао је рендгенске зраке у про-
давници Блуминг�ејл Бра�ерс (Bloomingdale Brothers’) у Њујорку. Чети-
ри дана је, током поподнева и вечери, радио по два–три сата. На крају
четвртог дана, дејство рендгенских зрака на његово тело приморало
га је да престане са радом. Прво је дошло до сушења коже на шта
Хокс није обраћао пажњу, али након неког времена је оно постало
болно. Руке су почеле да му отичу и изгледале су као да су изгореле
на сунцу. Две недеље касније кожа му се сљуштила с руку. 31

28 Peter K. Spiegel, “The First Clinical X-Ray Made in America-100 Years”, Ameri-
can journal of roentgenology, 164, 1 (1995): 241–243.
29 Мichael Pupin, “Diffusive Reflection of Roentgen Rays”, Electricity (April 15,
1896): 207–209. (M.I. Pupin Columbia University, April 14, 1896).
30 Александар Маринчић и Бранимир Лолић, „Пупинов прилог развоју
примене Х зрачења“, у Живo� и �eлo Mихajлa И�вoрскoг Пу�инa – збoрник
рa�oвa нaучнoг ску�a (Нoви Сaд: Пoкрajинскa кoнфeрeнциja ССРН Вojвoдинe,
1985), 144.
31
Philip C. Goodman, “The New Light: Discovery and Introduction of the X-Ray”,
American Journal of Roentgenology,165 (1995): 1041–1045.

203
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

4.1. Хронологија

У време док се активно бавио истраживањем х-зрака, Михајло Пупин


је са породицом живео у хотелу Марија Ан�оане�а, на углу 66. улице
и Булевара (Бродвеја), на Менхетну.
1. фебруар – Предао је рад који ће бити објављен 5. фебруара у
часопису Елек�риси�и.32
2. фебруар – У листу Џурнал (The Journal) је објављено како је Пу-
пин, заједно са Франсисом Крокером (Francis Bacon Crocker, 1861–
1921), био у посети лабораторији Данијела Макфарлана Мура (Daniel
McFarlan Moore, 1869–1936), проналазача, који се, попут Николе Те-
сле и Едисона, бавио лампама.33 Познат је по такозваној „Муровој
лампи“.
6. фебруар – Велики чланак под називом Екс�еримен�и �р Пу�и-
на34 излази у листу Њујорк Трибјун (New-York Tribune).
7. фебруар – Први пут добија јасну слику служећи се х-зрацима. Из-
лазе му радови у часопису Елек�риси�и35. Дневне новине, посебно
Џурнал и Њујорк Трибјун, редовно прате његов рад.
12–19. фебруар – Обезбедио је електростатичку машину Вилхел-
ма Холца (Wilhelm Holtz, 1836–1913), и са њом је обавио „обиман низ
експеримената“ о којима је резулате објавио у раду Рен�генски зраци
са с�а�ичком машином.36
19. фебруар – Одржао је предавање о х-зрацима на Рударском фа-
култету (School of Mines) Колумбија колеџа.37
22. фебруар – У новинама је објављена вест како је Пупин сликао
рањену десну руку једног адвоката са Вол стрита.38
25. фебруар – У листу Џурнал је изашао текст који најављује како
ће Михајло Пупин и др Карл Бек (Carl Beck, 1856-1911), из Болнице
Сент Марк (St. Mark’s Hospital) тог поподнева, уз помоћ рендгенских
32 Мichael Pupin, “Roentgen Rays”,. Electricity, 10, 4 (February 5, 1896): 53

(submitted on February 1).


33 “Artificial Daylight”, The Journal (February 2, 1896): 32.
34 “Dr Pupin’s Experiments”, New-York Tribune (February 6, 1896): 8.
35 Мichael Pupin, “Roentgen Rays”, Electricity, 10, 4 (February 5, 1896): 53;
Мichael Pupin, “A Few Remarks on Experiment with Roentgen Rays”, Electricity,
10, 5 (February 12, 1896): 68-69.
36 Мichael Pupin, “Roentgen Rays with static machine”, Electricity, 10, 6
(February 19, 1896): 88–89.
37 “Dr. Pupin lectures on X-rays”, Electrical Age, XVII, 10 (March 7, 1896): 114–115.
38 “The X Rays”, Marietta Daily leader (February 22, 1896): 4.

204
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

зрака покушати да маркирају и изваде метак који се налази у кости


адвоката Пароа Маренга (Paro Marengo).39 Одржан је редовни месеч-
ни састанак Америчког института инжењера електротехнике, коме је
Михајло Пупин, као потпредседник, највероватније присуствовао.40
2. март – Познати професор и научник, један од оснивача Америч-
ког физичког друштва (American Physical Society – APS), Артур Гордон
Вебстер (Arthur Gordon Webster, 1863–1923), објавио је чланак у ли-
сту Ворчес�ер Газе� (Worcester Gazette), у којем је, између осталог,
написао:
„Са професором Пупином у његовој лабораторији испитивао
сам ефекат флуоросцентног застора. Ставио сам своју руку под
балон и за пет минута струја је прекинута [...] Резултат је био —
најбоља плоча коју сам икада видео [...] Онај ко је видео слич-
не експерименте и зна колико је времена потребно за добар
резултат, може добро оценити у чему је побољшање. Мислим
да доктору Пупину треба признати да је у ствари успео у скраћи-
вању времена eкспозиције десет до двадесет пута.“41
23. март – Одржао је предавање о Рендгеновом открићу на
Њујоршкој академији наука (New York Academy of Sciences) (најава у
часопису Сајенс (Science)).42
24. март – Члановима Института у Бруклину (Brooklyn Institute)
одржао је предавање о х-зрацима, које је трајало сат и по времена.
Демонстрирао је снимак шаке једне госпође која није скинула
рукавице и за снимак му је требало 5–10 минута. Показао је и снимак
руке једног човека који је био рањен изнад лакта. На предавању је
закључио да за разлику од светлости, рендгенски зраци не могу бити
рефлектовани, преломљени и поларизовани.43
26. март – Учествује на Трећој годишњој изложби Њујоршке
академије наука у Природњачком музеју у Њујорку (American Museum
of Natural History). Михајло Пупин је увече, пред пуним аудиторију-
мом, одржао предавање о употреби Круксове цеви за добијање рен-
дгенских зрака.44

39 “Ray Surgical Operation”, The Journal (February 25, 1896): 1.


40 “The American Institute of Electrical Engineers.”, The Electrical world, 27, 14
(April 4, 1896): 368.
41 Пупин, Са �ашњака �о научењака (1989): 306
42 “GENERAL”, Science, 3, 64 (March 20, 1896): 435.
43 “Freaks of the X Rays”, The Brooklin Daily Eagle (March 25, 1896): 11.
44
“Annual Reception of the New York Academy of Sciences”, The Electrical
World, XXVII, 14 (April 4, 1896): 359.

205
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

6. април – Предавање на Њујоршкој академији наука: Дифузна реф-


лексија рен�генских зрака. Рад са тог предавања изаћи ће у часопису
Сајенс 10. априла.45
15. април – Михајлу Пупину је позлило.
25. април – Умире Сара Кетрин Пупин.
28. aприл – Сахрањена је Сара Кетрин Пупин.46
16. децембар – Учествује на 111. скупу Америчког института ин-
жењера електротехнике у Њујорку, на коме је одржао дуже излагање
о х-зрацима.47

4.2. Скраћење експозиције х-зрацима

Пупин је испитивао различита својстава х-зрака: продорност, дифу­


зност рефлектованих зрака, стварања флуоросценције, рефлексију
и рефракцију. Проучавао је и утицај трајања зрачења на квалитет,
контраст и оштрину рендгенских слика. Описао је сопствени метод
за скраћивање времена излагања делова људског тела рендгенским
зрацима, што је било веома значајно због штетног дејства ових
зрака на организам (што се у то време још није знало) и значајно је
побољшао квалитет снимка. У ту сврху je посебно успешно применио
флуоросцентни застор48 испред осетљиве фотографске плоче. Како
и сам наводи:
„Флуоросцентни застор постављен испред осетљиве плоче у
циљу скраћивања времена експозиције даје охрабрујуће резул-
тате“.49 (превод аутора рада)
Принцип рада флуоросцентног застора заснива се на томе што
сам застор, услед деловања х-зрака на њега, постаје емитер, што се
огледа у његовој флуоросценцији. Флуоросцентна светлост узрокује
хемијски ефекат на фотографским плочама и тако долази до форми-
рања слике.
Током експериментисања, Пупин је снимао и пацијенте које су
му доводили лекари сарадници. Остала је, као чувена, сачувана сли-

45 Мichael Pupin, “Diffuse Reflection of Roentgen Rays”, Science, 3, 67 (April 10,


1896): 538-544 (announcing Pupin’s discovery of secondary X-ray radiation).
46 “Professor Pupin at Death’s Door”, The Journal (April 29, 1896): 9.
47 “The Rӧntgen Ray”, Science, 13 (December 16, 1896): 420–428.
48 Флуоросцентни застор⇔флуоросцентни екран⇔флуоросцентна фолија.
49 Michael Pupin, A Few Remarks on Experiment with Roentgen Rays, Electricity,
10 (February 12, 1896): 68-–69.

206
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

ка шаке њујоршког адвоката Прескота Хола Батлера (Prescott Hall


Butler, 1848–1901)50:
„Славни хирург, покојни Доктор Бул из Њу Јорка послао ми је
једног болесника са близу сто малих сачма у левој шаци. Бо-
лесник се звао Прескот Хол Ботлер, добро познати њујоршки
адвокат, коме се несрећом у корен шаке сручила пушка пуна
оловних сачма [...] Први покушаји нису пошли за руком, јер је
болесник био и сувише слаб и потрешен а да би био у стању
да издржи скоро читав сат времена потребног за ово снимање.
Мој добри пријатељ, Томас Едисон послао ми је неколико
изванредно добрих флуоросцентних застора, те смо помоћу
њихове флуоросценције могли и ја и болесник видети много-
бројне мале сачме. Већ на први поглед било је јасно да су очи
и ови флуоросцентни застори били много осетљивији него фо-
тографска плоча. Зато покушах да сложим овај Едисонов флу-
оросцентни застор и фотографску плочу уједно, па да на зас-
тор ставим руку болесникову. Тако су х-зраци прво деловали
на застор, а застор, помоћу своје флуоросцентне светлости, на
плочу. То је испало много боље него што сам ја очекивао. За
неколико секунада добили смо један красан снимак. На фото-
графској плочи показаше се многобројно оловне лоптице као
да их је неко ту нацртао оловком или мастилом. Доктор Бул из-
врши операцију и извади сваку сачму током једне кратке и лаке
хируршке операције. Прескот Хол Ботлер опет је био здрав. И
то је била прва слика са Х-зрацима, добивена у почетку фебруа-
ра 1896., и то прва хируршка операција извршена у Америци на
основу снимка који су дали Х-зраци. Овај мој начин да се скра-
ти време за излагање при фотографисању са Х-зрацима сада се
примењује свуда [...] сам га ја описао у часопису ‘Електрицитет’
још 12. фебруара 1896. [...]“.51
О томе да су се научници утркивали ко ће од њих постићи најбољи
снимак, при најкраћој експозицији, у чему је учествовао и Пупин, све-
дочи и извод из текста:
„Иако је још увек питање да ли је дејство рендгенских зрака
на осетљивој фотографској плочи последица флуоросценције
емулзије, дефинитивно се показало да присуство флуоросцен-
ције у близини суве плоче материјално убрзава њено дејство,
чиме се време експозиције знатно скраћује. Изгледа да је ту
чињеницу, на коју нам је др Пупин први скренуо пажњу, неко-
лико других истраживача недавно ускратило јавности, изгледа,
50 Био је адвокат фирме пријатеља Николе Тесле, архитекте Стенфорда Вајта
(Stanford White).
51 Пупин, Са �ашњака �о научењака (1929), 158.

207
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Слика 6. Едисонов флуороскопски


апарат

барем у једном случају, без друге


намере осим жеље да постигну
најкраће забележено време екс-
позиције“.52 (превод аутора рада)
Ко се први послужио комбиновањем застора и филма ради
смањења времена експозиције х-зрацима, није најјасније. Спомињу
се Анђело Батели (Angelo Battelli, 1862–1916) и Антонио Гарбасо
(Antonio Garbasso, 1871–1933) (Италија), Алан Свинтон (Alan Archibald
Campbell-Swinton, 1863–1930) (Велика Британија), Хенри ван Херк
(Henri van Heurck, 1838–1909) (Белгија) и Михајло Пупин (САД). Ова
идеја се развила крајем јануара, почетком фебруара 1896. године.
На предавању, 6. априла, на Њујоршкој академији наука, Пупин је
посебну пажњу посветио флуоросцентном застору, односно Е�исоно-
вом флуороско�у – како га је називао, који му се показао врло кори-
сним у експериментима које је реализовао. Тако наводи:
„Овај флуоросцентни застор је успешно коришћен за три разли-
чите намене. Прво, да се проучи рад вакуумске цеви у различи-
тим условима; друго, да се скрати време експозиције [излагања
Х зрацима]; и треће, за проучавање феномена дифузне рефлек-
сије“.53 (превод аутора рада)

4.3. Секундарни х-зраци

И без експлицитног наглашавања секундарне емисије као ново­откри­


вене појаве у Пупиновим објављеним радовима, откриће секундарне
емисије х-зрака приписује се Пупину као веома значајан допринос
рендгенoлогији. Тако сe, примера ради, већ у првој реченици научног
рада посвећеног секундарној емисији рендгенских зрака Боа Линдела
(Bo Lindell, 1922–2016) наводе само имена Рендгена и Пупина.54
52 “`Cathodic`, not `Anodic`”, The Electrical world, 27, 15 (April 11, 1896): 390.
53 Michael Pupin, “Diffuse Reflection of Roentgen Rays”, Science, 3, 67 (April 10,
1896): 539.
54 Bo Lindell, “Secondary Roentgen Radiation”, Acta Radiologica, 41, 4 (Decem-
ber 14, 1954): 353–376.

208
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

Пупин је открио секундарно зрачење користећи Едисонове флуо-


росцентне засторе. Проучавајући услове евентуалне рефлексије рен-
дгенских зрака од разних тела и под разним угловима, закључио је
да је та рефлексија дифузна. Рад и предавање које је Пупин одржао у
Њујоршкој академији наука представљају извештај о резултатима ис-
траживања својстава и манифестација х-зрака.55 Откриће секундар-
ног зрачења х-зрака Михајло Пупин није патентно заштитио. У раду
објављеном као предавање на Академији јасно назначава:
„Дифузно одбијање рендгенских зрака од тела која им се нала-
зе на путу може се описати и овако: свака супстанца, подвргну-
та деловању х-зрака, постаје и сама одашиљач ових зрака“.56
(превод аутора рада)
И Никола Тесла је у то време већ имао објаву о постојању се-
кундарног зрачења: „У последње време добијам сенке само
рефлектованим зрацима, на тај начин несумњиво показујући да
рендгенски зраци поседују ово својство“.57 (превод аутора рада)
Иако није била позната природа настанка секундарног зрачења,
ово је био велик помак ка разјашњавању флуоросценције и структуре
природе атома.
Када се материјал подвргне дејству х-зрака, чија је енергија до-
вољна да се избаце електрони из унутрашњих орбитала атома, атоми
постају нестабилни, побуђени. У стабилно стање се враћају када елек-
трони из спољашњих орбитала пређу на позиције унутрашњих орби-
тала, при чему се такође ослобађа рендгенско зрачење. То зрачење
се назива секун�арни х-зраци, или секун�арно рен�генско зрачење.
Оно је карактеристично за сваки елемент подвргнут дејству х-зрака.
Секундарно зрачење је последица дејства примарног електро-
магнетног зрачења које има мању таласну дужину, односно већу
учесталост, па зато и већу енергију. Подсетимо се да је по Планко-
вој (Max Planck, 1858–1947) формули, енергија зрачења директно
пропорционална учесталости, односно обрнуто пропорционална та-
c
ласној дужини ( E = hν = h , h – Планкова константа, ν – учестаност,
λ
с – брзина светлости, λ – таласна дужина). Рендгенски зраци произво-
де секундарно зрачење у виду светлосних зрака, док светлосни зраци
55 Драгољуб Мартиновић и Драгољуб Цуцић, Научник, �рофесор, изуми�ељ
и ро�ољуб Михајло И�ворски Пу�ин (Идвор: Дом културе „Михајло Пупин“;
London: Global Publishing Ltd., 2018).
56 Michael Pupin, “Diffuse Reflection of Roentgen Rays”, Science, 3, 67 (10. April,
1896): 543.
57 Nikola Tesla, “Тesla’s Latest Results: He now produces radiographs at a dis-
tance of more than forty feet”, Electrical Review, 28, 12 (March 18, 1896): 147.

209
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

производе топлотне, а све по закону о ентропији енергије и Виновом


закону померања спектра зрачења у зависности од температуре.
Секундарно зрачење се у рендгенској техници користи за кон-
струкцију појачивача рендгенске слике, што омогућава смањење
интензитета рендгенског зрака, односно дозе зрачења, и омогућава
дуже снимање у реалном времену, што је, на пример, неопходно код
снимања желуца. Принцип функционисања појачивача рендгенске
слике је следећи: рендгенски зраци после прозрачивања пацијента
озрачују плочу рендгенског појачивача који се састоји од три слоја и
то флуоросцентног, фотоосетљивог и металног слоја; у фотоосетљи-
вом слоју фотони х-зрака изазивају секундарну емисију фотона свет-
лости; фотони светлости делују на проводну плочу изазивајући еми-
товање слободних електрона што је познато као фотоелектрични
ефект; емитовани електрони се умножавају и убрзавају енергијом из
извора електричног напона; тако убрзани електрони производе задо-
вољавајућу слику на екрану дијагностичког монитора.
Та секундарна емисија светлости, која може бити изазвана и де-
ловањем ултраљубичасте и видљиве светлости на појединим мате-
ријалима, назива се фотолуминисценција. Ако емисија траје колико и
побуда, ради се о флуоросценцији. Ако емисија траје и након побуде,
ради се о фосфоросценцији.
У првим месецима развоја рендгенских уређаја, експерименти-
сања и снимања са х-зрацима, ризици озрачивања још нису били по-
знати. Истраживачи и пацијенти су апсорбовали прекомерне дозе
зрачења опасне по здравље. Забележене су такође и неке очигледне
жртве озрачивања.
Најзначајнији допринос Михајла Пупина у вези рендгенских зрака
јесте дефинисање секундарних х-зрака. Како Пупин, тако и сви други
научници тог времена, користили су термин дифузно расејањe, од-
носно дифузни х-зраци, који се данас назвају секундарни х-зраци (ди-
фузно расејање данас у физици има друго значење).

4.4. Текстови Михајла Пупина и о њему у периоду бављења


рендгенским знацима

4.4.1. Текстови у новинама о Михајлу Пупину и његовим сазнањима


и доприносу у вези са рендгенским зрацима, у држави Њујорк

— “Artificial Daylight”. The Journal (February 2, 1896): 32. (У чланку се


говори о постигнућима Данијела Макфарлана Мура, проналазача,
који се, попут Николе Тесле, бавио лампама (Мурова лампа). Ми-

210
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

хајло Пупин се спомиње као један од стручњака из области елек-


тротехнике који је посетио његову лабораторију.)
— “Roentgen’s Ray not Costly after All”. The Journal (February 6, 1896):
4. (Михајло Пупин у интервјуу спомиње како ће х-зраци ускоро
бити доступни „скоро сваком лекару“. Спомиње и како су Круксо-
ве цеви скупе – 12–20 долара.58 Такође описује своје експеримен-
те. Спомиње снимак наочара у кожној футроли, који ће се уско-
ро појавити у раду “A Few Remarks on Experiment with Roentgen
Rays”. Electricity, 10, 5 (February 12, 1896): 68–69. Такође говори о
корисности проналаска, на пример, за проналажење дефеката у
челичним плочама намењеним за изградњу бродова.)
— “Dr Pupin’s Experiments”. New-York tribune (February 6, 1896): 8.
— “Its Life-Giving Ozone”. The Journal (February 10, 1896): 5. (Спомиње
се изјава Михајла Пупина, дата дан раније, како не може да добије
снимак шаке, а да се види месо, и како је то само Рендгену пошло
за руком. Описује један свој експеримент и говори о присутности
озона у просторији где се изводе експерименти.)
— “To Intensify the Rays”. New-York Tribune (February 11, 1896): 2.
— “Famine of Crookes Tubes”. The Journal (February 12, 1896):7.
— “Will not Bring the Dead to Life”. The Journal (February 12, 1896): 3.
— “New use for the X Rays”. The Journal (February 13, 1896): 3.
— “At Work on the X Rays”. New-York tribune (February 13, 1896): 10.
— “Roentgen’s Tubes the Best”. New-York Tribune (February 15, 1896): 9.
— “Dr Pupin Successful”. New-York Tribune (February 17, 1896).
— “The X Rays”. Marieta Daily leader (February 22, 1896): 4.
— “Ray Surgical Operation”. The Journal (February 25, 1896): 1.
— “Dr Pupin Postpones His Work”. New-York Tribune (February 29,
1896): 3.
— “Prof. Pupin on the Roentgen Rays”. The New York Times (March 6,
1896): 10.
— “Wonders of Roentgen Rays”. New-York Tribune (March 8, 1896): 12.
— “Pupin Says ‘Wonderful’”. The Journal (March 16, 1896): 2. (О произ-
водњи Едисонових цеви и њиховом значају.)

58 Може се видети, из реклама у часописима тог доба, да зимски капут кошта


15 долара. Цена ових новина је 1 цент. Ако узмемо да је цена новина (на
пример Поли�ике) код нас, 45 динара, то значи да је цена Круксових цеви,
преведено у наше услове била 54.000–90.000 динара. (Њујорк Трибјун кошта 3
цента, те би цена Круксове цеви била у распону 18.000–30.000 динара).

211
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

— “Freaks of the X Rays”. The Brooklin Daily Eagle (March 25, 1896).
— “Took Out Shot by Means of X Rays”. The Journal (March 26, 1896).
— “Some Results of X Rays”. The New York Times (April 10, 1896): 6.
Ово вероватно нису сви новински текстови који су изашли у прва
четири месеца 1896. године, пре Пупинове болести, док је његов до-
принос овој теми био актуелан.

4.4.2. Текстови у стручним часописима у којима се спомиње Михајло


Пупин и у којима се његово име повезује са сазнањима о рендгенском
зрачењу

— “The New Photography”. The Electrical World, XXVII, 6 (February 8,


1896). 147–149.
— “The Rӧntgen Rays”. The Electrical World, XXVII, 7 (February 15,
1896): 170.
„Иако су начињени бројни сенографи, не може се рећи да је
постигнут неки значајан напредак даље од открића проф. Пу-
пина да унутрашње електроде у вакуумским цевима нису нео-
пходне [...] Научни аспект феномена је врло мало или нимало
расветљен. Др Пупин, као што је претходно наведено, открива
да металне траке ван вакуумске цеви реагују подједнако као
и унутрашње електроде [мисли се на ефекте дејства катодних
зрака, прим. аутора] [...] Међу запаженим експериментима са
сенографијом извршеним током прошле недеље, налазе се и
опити др Пупина и господина Крумбија за добијање сенографа
из других извора осим катодног зрачења.“ (превод аутора рада)
— “Atmospheric Cathode Discharges”. The Electrical World, XXVII, 7
(February 15, 1896): 171.
„Током протекле недеље изведени су многи експерименти у
факултетским лабораторијама, и другде, за добијање сеногра-
фа помоћу рендгенских зрака, али и даље постоји неизвесност
у погледу карактера самих зрака – да ли вибрације припадају
ултраљубичастом, ултрацрвеном или видљивом делу спектра.
Проф. Пупин, са Колумбија колеџа, успео је да добије велики
број сенографа – репродукцију једног од њих смо штампали на
другом месту. Неколико предмета са леве стране је затворено у
алуминијумску кутију, а наочаре су биле у кожној футроли. Обе
посуде су биле постављене на ебонитни капак клизача камере.
Др Пупин не користи обичан облик Круксове цеви, већ уређај
који је сам осмислио у којем електроде не улазе у унутрашњост
цеви. У неким случајевима су коришћене месингане траке по-
стављене са спољне стране завршетака цеви са полусферним

212
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

крајевима, а у другим случајевима су електрични прикључци


изведени у комад обичне алуминијумске фолије обавијене око
крајева цеви. У експериментима др Пупина извор електричних
струја је мали алтернатор, односно трансформатор за смањење
напона, постављен између терминала алтернатора и индукци-
оног калема. Прикључци Круксове цеви нису изведени дирек-
тно на стезаљке индукционог калема, али један од њих води
до спољашње оплате лајденске боце, а други до једне стране
искришта, чији је други терминал повезан са другом страном
лajденске боце; обе оплате лајденске боце су спојене са два
терминала индукционог калема. Уз помоћ искришта се добија
дисруптивно осцилаторно отпуштање, које значајно повећава
фреквенцију струје која пролази кроз Круксову цев. У једном
од експеримената др Пупина тестиран је ефекат премазивања
траке негатива флуоросцентном супстанцом, а чинило се да то
повећава ефекат, мада не толико изразито да би се могао изве-
сти коначни закључак.“ (превод аутора рада)
— “Roеntgen Rays”. The Electrical World, XXVII, 7 (February 15, 1896):
171–172.
— “Electro-Physics and Magnetism“. The Electrical World, XXVII, 7
(February 15, 1896): 181–182.
— “Rontgen Rays”.The Electrical World, XXVII, 8 (February 22, 1896):
194.
— “Light. Shadowgraphs”. The Electrical World, XXVII, 8 (February 22,
1896): 194.
— “Electro-Physics and Magnetism”. The Electrical World, XXVII, 8
(February 22, 1896): 206–208.
— “Rontgen Rays”. The Electrical World, XXVII, 9 (February 29, 1896):
219-221.
— “Electro-Physics and Magnetism”. The Electrical World, XXVII, 9
(February 29, 1896): 229–231.
— “The Rӧntgen Rays”. Nature, 53, 1376 (March 12, 1896): 449–450.
— Freedman, William H. “Shadow Pictures”. The Electrical World, XXVII,
11 (March 14, 1896): 280.
— “Rontgen Rays”. The Electrical World, XXVII, 12 (March 21, 1896):
309.
— “Dr. Pupin’s X Ray Photograph of a Wounded Hand”. Scientific
American, 74, 12 (March 21, 1896): 184.
— Wade, Herbert T. “Annual Reception and Exhibition of the New York
Academy of Sciences”. Science, 3, 66 (April 3, 1896): 507–509.

213
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

— “Annual Reception of the New York Academy of Sciences”. The


Electrical World, XXVII, 14 (April 4, 1896): 359.
— “Reflection of Röntgen Rays”. The Electrical World, XXVII, 14 (April 4,
1896): 360.
— “An Interesting Analogy”. The Electrical World, XXVII, 14 (April 4,
1896): 369.
— “Röntgen Ray Nomenclature”. The Electrical World, XXVII, 14 (April 4,
1896): 370.
— “Electro-Physics and Magnetism”. The Electrical World, XXVII, 14
(April 4, 1896): 376–378.
— “Cathodic, Not Anodic”. The Electrical World, XXVII, 15 (April 11,
1896): 390.
— “Diffused Reflection of Röntgen Rays”. The Electrical World, XXVII,
16 (April 18, 1896): 422.
— “Wave-Length of Röntgen Rays”. The Electrical World, XXVII, 17
(April 25, 1896): 449–450.
— Freedman, William H. “An Arc Phenomenon”. The Electrical World,
XXVII, 17 (April 25, 1896): 462. (Letter to the Editor)
У коментару на писмо професора Фридмана, уредник је дао следећи
коментар:
„Ако смо правилно разумели господина Фридмана, он је први
препознао да се карактер лука у потпуности мења када напон
достигне одређену вредност; ипак, на чињеницу да се негатив-
на електрода истовремено и загрева, први је скренуо пажњу др
Пупин“. (превод аутора рада)
— “Electro-Physics and Magnetism”. The Electrical World, XXVII, 17
(April 25, 1896): 465–466.
— “Recent Work with Rӧntgen Rays”. Nature, 53, 1383 (April 30, 1896):
613–616.
— “A Practical Working Laboratory for the Exposition”. The Electrical
World, XXVII, 18 (May 2, 1896): 488.
— Thomson, Elihu. “Diffusion of Röntgen Rays”. The Electrical World,
XXVII, 18 (May 2, 1896): 488. (Letter to the Editor)
„Открио сам да је др М. И. Пупин, у издању часописа Сајенс од
10. априла, објавио извештај о свом истраживању дифузије рен-
дгенских зрака, који се у најважнијим тачкама поклапа са мојим
резултатима. Нисам био свестан његовог експеримента који је
описан у чланку и сада са задовољством примећујем да је при-

214
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

ступио теми врло пажљиво и веома темељно – у ствари, темељ-


није него што је то мени време дозволило.” (превод аутора рада)
— “Röntgen Rays”. The Electrical World, XXVII, 19 (May 9, 1896): 506.
— “The Law of Inverse squares”. The Electrical World, XXVII, 23 (June 6,
1896): 670.
— “Electro-Physics and Magnetism”. The Electrical World, XXVII, 26
(June 27, 1896): 781–782.

4.4.3. Објављени текстови Михајла Пупина о рендгенским зрацима

1. Рен�генови зраци (Pupin, Мichael. “Roentgen Rays”. Electricity, 10,


4 (February 5, 1896): 53 (submitted on February 1)).
У свом првом тексту у коме се бави новооткривеним зрацима,
поред кратког историјског прегледа о катодним зрацима (спомиње
доприносе Крукса, Херца и Ленарда), аутор указује на Рендгеново от-
криће и постојање још једног облика „зрачне енергије“, поред топло-
те и флуоросцентне светлости, који стварају катодни зраци у цевима
евакуисаним до високог вакуума. Овако описује карактеристике тих
новоткривених зрака:
„[...] и ако су они у стању да произведу јаку флуоросценцију,
баш као катодни зраци, они нису под дејством магнетне силе,
и не само да они нису апсорбовани од гасова при нормалном
притиску него су чак и најнепродорнији за све супстанце, тј. ме-
тали су више или мање прозирни за ове нове зраке.“59
Види се да већ у првом чланку о рендгенском зрачењу, Михајло
Пупин подржава да се, још увек недовољно познати, тек откривени,
зраци назову по човеку који их је пронашао.
2. Неколико �риме�би на екс�еримен�е са рен�генским зрацима
(Pupin, Мichael. “A Few Remarks on Experiment with Roentgen
Rays”. Electricity, 10, 5 (February 12, 1896): 68–69. (M.I. Pupin.
Columbia College, February 11, 1896.))
У наредном броју часописа Елек�риси�и, Пупин у свом раду изла-
же слабости експеримента које је раније извео (цеви са лоше еваку-
исаним вакуумом, што условљава потребу за дужом експозицијом) и
побољшања која су начињена у новим експериментима. Образлаже
приложене слике, сличне експерименте које обављају Трoубриџ и
Рајт, и наводи како му је експозиција трајала сат времена. Анализи-
ра слике шаке које су уснимили Рендген и Свинтон, наводећи како су
59 Михајло Пупин, Чланци (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства,
1998), 155–156.

215
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Слика 4. Вакуумска цев повезана


са лајденским боцама за стварање
рендгенских зрака. Експеримент
Михајла Пупина

Рендгенови снимци знатно бољег


квалитета.
По први пут спомиње флуорос-
центни застор који „даје охрабрујуће резултате“, као још и низ других
техничких детаља за реализацију експеримената. Такође, спомиње и
дифузно светло.
Најављује практичну примену новооткривених зрака и захваљује
се Ритенхаусу, свом асистенту на Колумбија колеџу, на помоћи.
3. Рен�генски зраци (Pupin, Мichael. “Roentgen Rays”. Science, 3, 59
(February 14, 1896): 231–235 (потпис: M.I. Pupin. Columbia College,
February 8, 1896)).
Овај текст је мало проширен и прерађен у односу на објаву из ча-
сописа Елек�риси�и од 5. фебруара. Први део је идентичан, а затим
се наглашава искуство стечено новоизведеним експериментима. Де-
таљно описује фотографију табакере од алуминијума и изражава своје
уверење у важност дужине експозиције за резултат који се добија на
фотографији. Пореди резултате фотографија Рендгена и Свинтона.
Најављује да „флуоросцентни застор, постављен испред осетљи-
ве плоче ради скраћивања времена експозиције, даје охрабрујуће
резултате“.60
4. Рен�генски зраци са с�а�ичком машином (Pupin, Мichael.
“Roentgen Rays with static machine”. Electricity, 10, 6 (February 19,
1896): 88–89. (потпис: M.I. Pupin. Columbia College, Feb. 17, 1896.)).
Објављује да је набавио Холцову електростатичку машину. Нај-
боље резултате добија са Круксовим цевима. Пише да је експозицију
приликом снимања шаке смањио на 14 минута, али и да му је циљ да
сними стране предмете у шаци, а не само њен скелет. Указује да је
време експозиције услов за оно што се на фотографији види:

60 Ibid., 165.

216
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

Слика 5. Лабораторија са комплетном апаратуром за рад на рендгенским


зрацима: секундарна батерија, волтметар, амперметар, индукциони калем,
цев, флуоресцентни екран

„Са довољно дугом експозицијом може се остварити да кости


ишчезну и, ако се икакви метални предмети налазе у кости, они
ће се појавити на фотографији.“61
Захваљује се компанији Галвано-Фара�ик Мануфакчуринг за Холцо-
ву машину, професору Чандлеру и др Лаудију са Колумбија колеџа,
као и професору Доремусу са Сити колеџа у Њујорку (New York City
College).
5. О�криће новог зрачења �рофесора Рен�гена (Pupin, Мichael.
“Professor Rӧntgen’s discovery of a new radiance”. The Engineering
Magazine (March 1, 1896): 1021–1028 (потпис: M.I.P. February 18,
1896)).
Као изванредан професор и педагог, Пупин је о х-зрацима написао
и један изванредан прегледни рад О�криће новог зрачења �рофесора
Рен�гена, објављен у Енџиниринг Магазину (Engineering Magazine) мар-
та 1896, а написан 18. фебруара 1896. године.
У овом раду Пупин је детаљно објаснио састав и функционисање
опреме за експериментисање. Осим тога, изложио је и своја искуства
која се тичу снимања резличитих предмета помоћу х-зрака. Интере-
сантно је да су се током читавог 20. века рендгенски апарати пројек-
61 Ibid., 169.

217
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

товали по истој основној електричној шеми коју је Пупин нацртао у


овом раду, с том разликом што је уместо лајденске боце коришћена
високонапонска диода, и што се уместо Круксове вакуумске цеви ко-
ристила специјализована вакуумска електронска цев названа ренд-
генска цев.
Такође је интересантно што Пупин овде извештава о практично
свим карактеристикама х-зрака: не преламају се и не одбијају се као
светлост због чега се не могу фокусирати помоћу сочива, а такође са-
општава и да је за прозрачивање непрозирнијих предмета потребна
дуготрајнија експозиција, као и бољи вакуум у Круксовој цеви.
На крају, Пупин је у овом раду изванредно предвидео могуће при-
мене не само у медицини него и у индустрији за детекцију и испити-
вање метала. Овим радом Пупин је показао да је био најсвестранији
истраживач х-зрака, због чега се с разлогом често наводи у научним
часописима.
6. Ласкава �ре�орука Е�исоновог флуороско�а (Pupin, Мichael. “A
Flattering Endorsement of Edison’s Fluoroscope”. Electricity, 10,
12 (April 1, 1896): 187 (Letter to the Editor) (потпис: M.I. Pupin.
Columbia College, March 28, 1896)).
„Господо: — Фирма Ejлсвор� и Џексон из Ист Оранџа у Њу
Џерзију [Aylesworth & Jackson of East Orange, N.J.] ми је, у
име г. Томаса Алве Едисона, уручила калцијум-волфрамитски
флуороскоп. То је величанствен апарат и несумњиво ће бити
од велике користи у новој области рада коју је отворило
Рендгеново откриће. Не могу довољно да истакнем његову
вредност и са великим задовољством га препоручујем свима
које занима рендгенско зрачење. Такође желим да напоменем
да је ова препорука спонтана и да је ни на који начин нису
сугерисали нити чак наговестили великодушни донатори.
Г. Едисон и његови помоћници, фирма Ејлсворт и Џексон, за-
служују најдубљу захвалност људи од науке и јавности, за своје
величанствене флуоросцентне засторе.
Њујорк. М. И. ПУПИН“
(превод аутора рада)

7. Шели�ни62 флуороско� (Pupin, Мichael. “Tungstate of Calcium


Fluoroscope”. Electrical World, 27, 14 (April 4, 1896): 373 (Letter to
the Editor)).

62 Волфрамова со, волфрамит (WO4) и калцијум чине CaWO4. Врста руде која
се зове и калцијум-волфрамит.

218
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

Писмо је једнаког садржаја, само другог назива, као оно објавље-


но 1. априла у часопису Елек�риси�и.
8. Дифузна рефлексија рен�генских зрака (Pupin, Мichael. “Diffuse
Reflection of Roentgen Rays”. Science, 3, 67 (April 10, 1896): 538-544
(announcing Pupin’s discovery of secondary X-ray radiation) (пот-
пис: M.I. Pupin. Columbia University, April 2, 1896)).
Најсвеобухватнији рад о својим истраживањима х-зрака Пупин
је изложио Њујоршкој академији наука и објавио га кao научни рад
под насловом – Дифузна рефлексија рен�генских зрака (“Diffusive
Reflection of Rontgen Rays”. Science (10. April, 1896)).
У уводу рада Пупин истиче да је то кратак опис експеримената
које је обављао последњих шест недеља и да резултати које је добио
имају научни и практични значај. Систематском и детаљном излагању
у коме описује експерименте и резултате претходних експеримента-
тора Рендгена, Руда (Ogden Nicholas Rood, 1831–1902) и Тесле прет-
ходи и детаљан опис коришћене лабораторијске опреме: брзог пре-
кидача који у индукционом калему производи висок напон, Круксове
вакуумске цеви и Едисоновог флуоросцентног застора. Изражава
сумњу у исправност теорије молекуларног бомбардовања коју подр-
жава Никола Тесла. Пупинови експеримети су показали да практично
нема рефлексије – одбијања, нити рефракције – преламања х-зрака,
што искључује могућност да су то честице, због чега њихова природа
остаје непозната. Пупин истиче да су то потврде Рендгенових претпо-
ставки и побија теорије да су х-зраци молекуларне природе. На крају
рада Пупин је написао:
„У закључку желим да напоменем да теоријама о својству х-зра-
ка можемо додати и ону која се може лако извести из донекле
занемареног есеја који је пред смрт написао професор Хелм-
холц. Ради се о есеју Закљуци из Максвелове �ероије о кре�ању
чис�ог е�ра [“Inferences from Maxwell`s theory concerning the
motion of pure ether”].“ (превод аутора рада)
Овај закључак јасно указује да је Пупин интуитивно наслућивао, а
можда и био убеђен, да су х-зраци електромагнетни таласи, али није
хтео директно да се изјашњава без експерименталних доказа.
У овом раду се помиње секундарна емисија флуоросцентних засто-
ра као већ познат појам јер је Пупин Едисонове засторе користио и у
експериментима у којима је испитивао дисипацију, односно апсорпцију
х-зрака и транспарентност различитих тела, о чему је претходно писао
у часопису Елек�риси�и. У раду истиче (курзив) да свака супстанца
подвргнута дејству х-зрака и сама постаје извор зрака једнаких карак-

219
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

теристика. Мада, мора се назначити да је сам Рендген већ у првом раду


изразио сумњу у постојање нечег, за шта ће се касније испоставити да је
секундарно зрачење, изјавом да: „слика добијена на филму је подједна-
ко добра као и она на сувој плочи.“63 (превод аутора рада)
9. Дифузна рефлексија рен�генских зрака (Pupin, Мichael. “Diffusive
Reflection of Roentgen Rays”. Electricity (April 15, 1896): 207–209.
(M.I. Pupin Columbia University, April 14, 1896)).
Попут претходног рада једнаког назива, објављеног пет дана ра-
није у часопису Сајенс, и овај рад предстaвља записано предавање
које је Михајло Пупин одржао 6. априла у Њујоршкој академији нау-
ка. Непромењеног је садржаја све до последњег поднаслова Пос�с-
кри��, који је као додатак на текст објављен у часопису Сајенс.
У Пос�скри��у Михајло Пупин наводи проверљиве датуме, као
и комплетно писмо Артура Гордона Вебстера (написано новинама
Ворчес�ер Газе� 2. марта), који му, по његовом мишљењу, дају прио-
ритет за употребу флуоросцентних и фосфоресцентних материјала, у
односу на Френсиса Хенрија (Francis Henry Williams, 1852–1936) и Ен-
рика Салвионија (Enrico Salvioni, 1863–1936), које Никола Тесла наво-
ди у тексту Тесла о рен�генском зрачењу.64
Прва четири наведена рада су преведена и могу се пронаћи у ше-
стој књизи изабраних дела Михајла И. Пупина, Чланци (Београд: За-
вод за уџбеника и наставна средства, 1998).

4.4.4. Радови о доприносу развоја сазнања о х-зрацима Михајла


Пупина, на српском језику

1. Маринчић, Александар и Лолић, Бранимир. „Пупинов прилог


развоју примене Х зрачења“. У Зборнику ра�ова научног ску�а:
Живо� и �ело Михајла И�ворског Пу�ина, 139–145. Нови Сад:
Покрајинска конференција ССРН Војводине, 1985.
2. Поповић, Лазар. „Проналазак фолија и њихов значај у рендгено-
логији“. У Зборнику ра�ова научног ску�а: Живо� и �ело Михајла
И�ворског Пу�ина, 147–148. Нови Сад: Покрајинска конференција
ССРН Војводине, 1985.
3. Поповић, Лазар. „Пионирски подухват Михајла И. Пупина у при-
мени рендгенских зрака у САД“. У Зборнику ра�ова научног ску�а:
Живо� и �ело Михајла И�ворског Пу�ина, 149–150. Нови Сад: По-
крајинска конференција ССРН Војводине, 1985.
63 Wilhelm Röntgen, “On a New Kind of Rays”, Nature, 53 (January 23, 1896): 274.
64 “Tesla оn Roentgen Radiations”, Electrical Review, 28, 15 (April 8, 1896).

220
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

4. Гавриловић, Вера. „Допринос Михајла Пупина светској медицин-


ској науци“. У Зборнику ра�ова научног ску�а: Живо� и �ело Ми-
хајла И�ворског Пу�ина, 151–156. Нови Сад: Покрајинска конфе-
ренција ССРН Војводине, 1985.
5. Митранић, Љубинко. „Допринос Михајла Пупина открићу и
примјени Х-зрачења“. У Зборнику ра�ова са научног ску�а: 150
го�ина о� рођења Михајла Пу�ина, 57–67. Бања Лука: Академија
наука и умјетности Републике Српске, 2004.
6. Лишанин, Љубомир, Вујновић, Саша, Видић, Перо. „Михајло Пу-
пин – пионир радиологије“. У Зборнику ра�ова са научног ску�а:
150 го�ина о� рођења Михајла Пу�ина, 68–70. Бања Лука: Акаде-
мија наука и умјетности Републике Српске, 2004.
7. Бабић, Раде. „Михајло Идворски Пупин отац америчке радиоло-
гије“. Acta Medica Medianae, 44, 4 (2005): 89–91.

5. Никола Тесла (1856–1943)

Никола Тесла је 1896. године, док је цео свет био опчињен новим, још
недовољно испитаним х-зрацима, био веома активан, и то не само
на том пољу. Треба истакнути да је 19. јула 1896. године почела да
ради хидроелектрана на Нијагариним водопадима, и да је Никола
Тесла, с обзиром да су његови генератори за производњу струје били
уграђени у њу, у то време сигурно био посвећен овом свом највећем
постигнућу.
Никола Тесла, те исте и наредне године, стиже да и сам напише
неколико текстова о новооткривеним зрацима, али његово име се
појављује и у новинским чланцима, као и у радовима ауторитета на
пољима х-зрачења.
Вероватно најважнији допринос Николе Тесле у доприносима
око развоја сазнања о рендгенским зрацима јесте проналазак Тесли-
ног калема, 1891. године, који је стварао висок напон, неопходан за
стварање рендгенских зрака у цевима. Не може се порећи ни његово
писање о штетном дејству х-зрака, као ни изванредно познавање ва-
куумских цеви.

5.1. Никола Тесла на трагу открића х-зрака

На предавању одржаном на Колумбија колеџу, 20. маја 1891. године,


под називом Екс�еримен�и са наизменичним с�рујама веома високих

221
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

фреквенција и њихова �римена на ме�о�е веш�ачког осве�љења, које


је касније објављено у часопису Елек�рикал Енџинир,65 Никола Тесла је
представио нов начин стварања светлости путем вибрација. Стаклени
балон био је испуњен разређеним гасом, који је затим изложен
деловању високофреквентних струја. На тај начин, побуђивањем
молекула гаса, добијао је флуоросцентно светло. Ово су биле основне
радње на основу којих ће се, модификацијама експеримента, стећи
услови за стварање х-зрака.
Своје експерименте и сијалице приказао је на предавањима у Лон-
дону, Паризу и на Светској изложби у Чикагу.
Крајем 1894. године, Никола Тесла је изводио огледе са фосфорес-
центнoм и флуоросцентнoм светлошћу. Помоћу високофреквентног
осцилатора напајао је Круксове цеви, Гајслерове цеви, али и цеви које
је сам конструисао. На фото-плочама су се појављивале сенке, чију
природу настанка није умео да објасни. У марту 1895. избио је пожар
у Теслиној лабораторији, који је потпуно прекинуо његова истражи-
вања. Када је Рендген у децембру објавио откриће х-зрака, Николи
Тесли су ефекти, које је већ имао прилике да види на својим плочама,
и физички добили смисао.
„Стога су неке цеви које су емитовале јаку светлост имале врло
слабо дејство на фотографске плоче, док су неке које су емито-
вале слабу светлост врло снажно деловале на такве плоче. Ве-
лики број ових плоча [...] био је смештен у лабораторији госпо-
дина Тесле када је она уништена у пожару, па он није могао да
испита да ли су Рендгенови ефекти деловали на њих. Веровао
је да је замало пропустио откриће по коме је Рендген постао
познат, а иако је био детаљно упознат са Ленардовим радом,
није видео довољно далеко.“66 (превод аутора рада)
Едвард Рингвуд Хјуит (Edward Ringwood Hewitt, 1866–1957), про-
налазач и хемичар, брат Питера Купера Хјуита (Peter Cooper Hewitt,
1861–1921), инжењера електротехнике и проналазача, у аутобиогра-
фији То су били �ани: �риче о �угом живо�у, објављеној 1943. годи-
не, наводи да је са супругом те 1895. године често виђао Николу Те-
слу, који је експериментисао и са Гајслеровим цевима. Сазнавши да
Тесла жели да направи фотографије користећи Гајслерове цеви као
извор светлости, препоручио му је да позове Марка Твена (Samuel

65 Nikola Tesla, “Experiments with Alternate Currents of Very High Frequency


and Their Application to Methods of Artificial Illumination”, Electrical Engineer,
12, 166 (July 8, 1891): 35–48.
66 “Roentgen Rays Mr. Tesla Before N.Y. Academy оf Sciences”, Electrical Engi-
neer (April 14, 1897): 400–401.

222
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

Langhorne Clemens, 1835–1910) да учествује у снимању. О чину фото-


графисања Тесла није никоме причао. Хјуитова сећања представљају
једино сведочанство о овом догађају:67
„Једног дана Тесла ми је рекао да би требало снимити известан
број фотографија користећи те цеви као извор светлости. Од-
говорио сам да би Марк Твен био прави избор за фотографи-
сање новом техником. Обећао сам да ћу га довести сутрадан,
јер ионако долази код нас на ручак. Твен је радо пристао. На-
кон ручка, сви заједно смо отишли до Теслине лабораторије. По
договору, моја жена је читала Твену током експозиције, која је
због слабости светла морала потрајати. Колико се сећам, изно-
сила је петнаест минута. Марк Твен је седео савршено мирно,
са главом на ослонцу. Два дана касније, отишао сам да видим
Теслу и сазнам како је слика испала. Он ми је рекао да је снимак
потпуни промашај, у тој мери да га је одложио на страну у мрач-
ној комори. Замолио сам га да видим плочу, али ми је узвратио
да је сасвим неупотребљива.
Око два месеца касније, Рендген је објавио откриће х-зрака.
Поново сам отишао до Тесле и преклињао га да извади плочу и
дозволи ми да је погледам. Изнео ју је из мрачне коморе и при-
нео светлости. Видео сам слику кружнице сочива, са бочним
завртњем за подешавање, као и округле тачкице, које су пред-
стављале металне шрафове на предњем делу дрвене камере.
Тесла је бацио поглед. Онда је треснуо плочу о патос и разбио
је у хиљаду комадића, узвикнувши: ‘Проклета будала! Уопште
нисам приметио!’
Не верујем ни да бих ја боље од њега разазнао шта смо фото-
графисали и колико је велика вредност тог открића. Али бих
свакако волео да сам бар имао прилику да покушам на време.
Колико знам, Тесла за живота никоме није рекао за овај до-
гађај, а ја сам био веома опрезан да га не поменем како га не
бих повредио. Била је то прилика каква се пружа једном у живо-
ту. Обојица смо је пропустили.“68

5.2. Рендген о Тесли

У једином интервјуу са Рендгеном везано за х-зраке може се пронаћи:


„Има већ неколико недеља како је господин А. А. К. Свинтон, из
Лондона, смањио потребно време излагања Рендгенове фото-
67 Bratislav Stojiljkovic, Dragoljub Cucic and Zoran Pajic, “Nikola Tesla and Sam-
uel Clemens: The Friendship Between Two Luminaries of the Gilded Age”, Mark
Twain Journal, 52, 2 (2014): 24–62.
68
Edward Ringwood Hewitt, Those Were the Days: Tales of a Long Life (New York:
Duell, Sloan and Pearce, 1943), 199–200.

223
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

графије са петнаест на четири минута. Употребио је, међутим,


Теслин уљани калем [...]“69 (превод аутора рада)
У другом Рендгеновом обраћању 9. марта 1896. године, на Физич-
ком институту Универзитета у Вурцбургу, Теслино име се спомиње
три пута. Два пута у тачки 19, а трећи пут се његов трансформатор
помиње у закључку:
„19. У многим случајевима пожељно је укључити Теслин апарат
(кондензатор и трансформатор) између уређаја за пражњење
који производи рендгенске зраке, и индукционог калема.
Овакав распоред има следеће предности: прво, апарат за
пражњење се теже пробија и мање се загрева; друго, вакуум
се дуже одржава, барем у апарату који сам сам конструисао;
треће, многе цеви за пражњење под овим условима дају интен-
зивније х-зраке. У случају цеви које нису довољно испражњене
или су пак превише испражњене да би их на задовољавајући
начин погонио само индукциони калем, додавање Теслиног
трансформатора свакако помаже.
Одмах се поставља питање – и дозвољавам себи да га поста-
вим, а да тренутно нисам у могућности да допринесем његовом
решењу – да ли се рендгенски зраци могу произвести контину-
ираним пражњењем при константној разлици потенцијала; или
да ли су промене овог потенцијала од кључне важности и неоп-
ходне за производњу зрака.
[...]
Апарат за пражњење је посебно припремљен за експерименте
са наизменичним струјама Теслиног трансформатора; у њему
су обе електроде алуминијумска конкавна огледала чије су
осе под правим углом; у њиховом заједничком средишту за-
кривљења постављена је платинаста плоча за примање катод-
них зрака. Даље информације о употребној вредности овог апа-
рата биће дате касније.“ (превод аутора рада)
У осмој тачки трећег обраћања, 10. марта 1897. године, на Физич-
ком институту Универзитета у Вирцбургу, Теслино име се спомиње че-
тири пута: два пута спомињући Теслин трансформатор, једном прили-
ком набрајања утицаја на квалитет х-зрака у вакуумској цеви, када се
наводи да су то Теслини апарати (завојнице, калемови), и у фусноти
где се наглашава како се у француском издању његовог обраћања на-
води да варница има сличан ефекат као код Теслиног трансформато-
ра, а да је у немачком издању истог обраћања то изостављено.

69 H. J. W. Dam, “The new Marvel in Photography”, McClure’s Magazine, 6, 5


(April 1896): 403–415.

224
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

Рен�геново �исмо Николи Тесли

У Музеју Николе Тесле у Београду постоји сачувано писмо, написано


20. јула 1901. године, које је Рендген послао Тесли, а које гласи:
„Драги господине!
Изненадили сте ме лепим фотографијама предивних пражњења
и пуно Вам се захваљујем на томе. Кад бих само знао како пра-
вите такве ствари! Уз израз посебног поштовања, остајем Вама
посвећен,
В. К. Рендген“70

5.3. Хронологија

Никола Тесла је експериментисао са цевима Вилијама Крукса, али


и са високим напоном, знатно пре Рендгеновог открића х-зрака и
примећивао је физичке појаве за које није имао објашњење. Он се
током 1894. и 1895. године бавио фосфоресцентним и флуоросцентним
телима као изворима светлости:
„Помоћу једног високофреквентног осцилатора напајао је
Круксове цеви, као и цеви које је сам конструисао, са једном
електродом или без њих. Уочио је да цеви током рада изазивају
различите ефекте на фотографским плочама, које су у то време
биле одложене и наслоњене на зидове лабораторије у Јужној
петој авенији. На тако осветљеним плочама појавиле су се раз-
личите сенке и мрље, чије се порекло могло приписати дејству
неког непознатог зрачења“.71
Пожар у лабораторији у Јужној петој авенији број 33–35 (данас
Лагвардија Плејс), 13. марта 1895. године, сигурно је направио велики
прекид у Теслином раду. Своју нову лабораторију отвориће, јула исте
године, у Улици Ист Хјустон број 46–48, где је и реализовао све екс-
перименте са х-зрацима, описане у текстовима из 1896/1897. године.

1896.

13. фебруар – Дружећи се са Саром Бернар (Sarah Bernhardt, односно


Henriette-Rosine Bernard, 1844–1923), са којом је био на вечери
након представе Изијел, упознао је и Свамија Вивикананда (Svami
Vivekananda, 1863–1902), које га је наредне недеље позвао у своју
лабораторију. Дан раније Кетрин Џонсон га је писмом позвала да је

70 Музеј Николе Тесле, Београд, број документа MNT, CXLIV, 152.


71 Видети фусноту број 68.

225
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

Слика 7. Сенограф
ноге у ципели.
Снимљено
1896. године
х-зрацима помоћу
вакуумске цеви
на удаљености од
8 фита (око 244
центиметара).

обиђе. То је и време, почетак 1896. године, када је са Џоном Џејкобом


Астором (John Jacob Astor IV, 1864–1912) покушао да успостави
пословни ангажман. Крајем фебруара одлази у Колорадо Спрингс
да провери локацију за потенцијалну лабораторију – период када,
између осталог, најозбиљније размишља о преносу великих количина
енергије на даљину.72
23. фебруар – Први чланак који се може пронаћи, а у коме се име
Николе Тесле повезује са рендгенским зрацима, јесте чланак Тесла и
рен�генски зраци из листа Њујорк Херал� (New York Herald).73 У чланку
пише како је Тесла направио снимак људског мозга недељу дана ра-
није, о његовом раду у Улици Хјустон, о постигнућима Ленарда и Тесле
пре две године, као и о фотографијама које је радио осветљавајући
писца Марка Твена и глумца Џозефа Џеферсона (Joseph Jefferson,
1829–1905) помоћу својих флуоросцентних сијалица.74
11. март – Први текст, којим се Никола Тесла званично огласио о
рендгенским зрацима, био је објављен у стручном часопису Елек�ри-
кал Ривју (Electrical Review). Назив чланка је био Тесла о рен�генским
зрацима.75

72 Mark Dž. Sajfer, ČAROBNJAK – Život i vreme Nikole Tesle Biografija jednog geni-

ja, 172-3.
73 “Tesla And The Roentgen Rays”, New York Herald (February 23, 1896).
74 Видети фусноту број 75.
75 “Tesla On Roentgen Rays”, Electrical Review, 28, 11 (March 11, 1896), 131, 135.

226
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

19. јул – Почео је да ради први генератор наизменичне струје на


Нијагариним водопадима. Никола Тесла је и око тога био веома анга-
жован, с обзиром на значај тог изума.
6. август – Поново му пише Катарина Џонсон како је Тесла веома
брине јер је чула да је болестан, и наговара га да направи себи мало
одмора. У првој половини 1896. године, у периодима када није радио,
Никола Тесла се интензивно дружио са Џонсоновима. Током те годи-
не је пријавио 8 патената за свој бежични систем. Праћење развоја
сазнања о рендгенским зрацима није била главна преокупација Нико-
ле Тесле током 1896. године.
Колико је Никола Тесла био „обузет” и другим размишљањима,
најбоље показује податак да је у периоду од 22. априла до 5. новем-
бра 1896. године поднео 9 патентних пријава, које су се углавном ти-
цале електричне струје и високих фреквенција – ниједна се није одно-
сила на новооткривене зраке. И наредне, 1897. године, поднеће, од
17. фебруара до 10. децембра, још 7 патентних пријава, у којима не
примећујемо његово интересовање за х-зраке.76
2. децембар – У стручном часопису Елек�рикал Ривју, излази Тес-
лин чланак под називом Тесла о рен�генским млазевима.77

1897.

Њујоршка академија наука је 5. и 6. априла одржала Четврту годишњу


изложбу савремених научних постигнућа, у Природњачком музеју у
Њујорку. Између осталих, и Михајло Пупин је дао на увид индукциони
калем и прекидач за генерисање рендгенских зрака. У уторак увече, 6.
априла, Никола Тесла је одржао предавање Зраци Ленар�а и Рен�гена
и нови а�ара�и за њихову �роизво�њу:78
„Предавач је на изложби имао низ својих усавршених електрич-
них осцилатора, посебно дизајнираних за коришћење уместо
индукционих калемова старог типа. Изложио је бројне дијагра-
ме који илуструју резултате добијене у његовим експерименти-
ма како би се утврдила природа Ренгенових зрака. Било је пре-
ко 100 различитих цртежа сијалица, који показују обим основе

76 Снежана Шарбох, Па�ен�и Николе Тесле (Београд: Музеј Николе Тесле,


2006).
77 “Tesla On the Roentgen Streams”, Electrical Review, 29, 23 (December 2,
1896): 277, X. (Letter to the Editor).
78 Теслино предавање није никада објављено у целости. Лиланд Андерсон га
је реконструисао користећи се текстом из два чланка Николе Тесле у часопису
Елек�рикал Ривју, од 5. и од 11. августа 1897. године.

227
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

коју је предавач покривао у овом предавању. Осим тога, било


је изложено неколико изузетних фотографија које су снимље-
не једним од изложених малих осцилатора. Након предавања,
инструменте и фотографије је с највећим занимањем погледао
велики број оних који су остали и инсистирали на допунском
предавању, које је господин Тесла љубазно пристао да одржи,
упркос томе што, како је весело споменуо, још није вечерао“.79
(превод аутора рада)
У том тексту се, по писању Елију Томпсона (Elihu Thomson, 1853–
1937), може пронаћи Теслино излагање о томе како је крајем 1894. го-
дине истраживао актиничну80 снагу фосфорoсцентних тела, и да је то-
ком тих експеримената уочио како је незанемарљив број плоча имао
на себи трагове које није препознао као последицу х-зрака. Може се
пронаћи и Теслина тврдња о скретању х-зрака помоћу магнета, што
са позиције данашњег знања указује да Тесла није имао добру идеју о
њиховом идентитету.
Уредништво часописа Елек�рикал Енџинир, 14. априла објављује
текст Гос�о�ин Тесла о рен�генским зрацима81 у коме се примећује да
је предавање било веома успешно и посећено, и где се изражава нада
да ће Тесла наћи времена да напише текст о својим експериментима и
ставовима по питању х-зрака за стручни часопис Њујоршке академије
наука Трансакшнс (Transactions).
5. мај – Објављен је текст О ш�е�ном �ејс�ву Ленар�ових и Рен�-
генових цеви,82 послат уреднику часописа Елек�рикал Ривју.
11. август – обајављен је текст О извору рен�генских зрака и
�рак�ичном �рављењу и безбе�ном ра�у Ленар�ових цеви,83 послат
такође уреднику часописа Елек�рикал Ривју.

79 Elihu Thomson, “The New York Academy Of Science: An Interesting Electrical


Exibition – Address by Nikola Tesla. Announcing Recent Achivements”, Electrical
Review (April 14, 1897): 175; “Mr. Tesla before the New York Academy of Sci-
ence”, Electrical Engineer, XXIII, 467 (April 14, 1897): 400. (У овом непотписаном
тексту се може пронаћи препричавање истог догађаја)
80
Зрачење у ултраљубичастом делу спектра које може изазивати хемијске
промене.
81 B. P. Remy, “Mr. Tesla On Roentgen Rays”, Electrical Engineer, 23, 457 (April
14, 1897): 398.
82 “Tesla On the Hurtful Actions of Lenard and Roentgen Tubes”, Electrical
Review, 30, 18 (May 5, 1897): 207, 211. (Letter to the Editor)
83 “Tesla On the Source of Roentgen Rays and the Practical Construction and
Safe Operation of Lenard Tubes”, Electrical Review, 31, 4 (August 11, 1897).

228
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

5.4. Радови Николе Тесле и текстови о Николи Тесли у вези са


х-зрацима
5.4.1. Текстови у новинама о Николи Тесли и његовим сазнањима и
доприносу у вези са рендгенским зрацима

— Име Николе Тесле се у вези х-зрака, током 1896. године, појавило


у следећим дневним новинама:84
— “Tesla And The Roentgen Rays”. New York Herald (February 23,
1896).
— “May Medicate Rays”. New York Herald (March 11, 1896).
— “Tesla And The X-Ray”. New York Sun (March 11, 1896).
— “Nikola Tesla Discusses X-Rays”. New York Times (March 11, 1896).
— “Nikola Tesla On Radiography”. New York Tribune (March 11, 1896).
— “Views On Tesla’s Ideas”. New York Times (March 12, 1896).
— “Character Of The X-Ray”. New York Times (March 13, 1896).
— “The Rontgen X-Rays Nikola Tesla’s Results And Theories”. Public
Opinion (March 19, 1896).
— “Tesla’s X-Ray Researches”. New York Tribune (March 20, 1896).
— “The Development Of The New Radiography”. The Independent
(March 26, 1896).
— “Nikola Tesla’s Experiments”. New York Tribune (March 27, 1896).
— “Tesla On Roentgen’s Rays”. Review of Reviews (April 1, 1896).
— “Tesla On The X-Ray”. Leslie’s Weekly (April 2, 1896).
— “Made With Reflected X-Rays”. New York Tribune (April 9, 1896).
— “Can See Through A Man”. New York Herald (April 10, 1896).
— “Saw A Man’s Heart”. New York Herald (April 22, 1896).
— “Tesla And Roentgen Rays”. New York Evening Sun (April 22, 1896).
— “Human Heart Stands Revealed”. New York Herald (April 26, 1896).
— “Nikola Tesla Burned”. New York Herald (April 27, 1896).
— “Tesla On X-Rays”. New York Herald (July 25, 1896).
— “X-Rays On The Blind”. New York Herald (December 2, 1896).
— “Tesla Experiments With X-Rays”. New York Tribune (December 2,
1896).
— “Nikola Tesla - X-Ray Experiments, Blindness and Fertilizers
Manufactured by Electricity”. Middletown Daily Argus (December 2,
1896).
84 Сви текстови, и више од овог наведеног (који се не тичу директно Николе
Тесле), могу се пронаћи на веб-страници The Tesla Collection, teslacollection.
com.

229
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

5.4.2. Текстови у стручним часописима у којима се спомиње Никола


Тесла и име му се повезује са сазнањима о рендгенском зрачењу

У стручним часописима, када је ново откриће још увек било


неистражено и актуелно, име Николе Тесле се такође често
спомињало.
У 1896. години:
— Adams, E.K. “News And Interviews”. Electrical Review, 26, 7 (February
13, 1895).
— “Rontgen Rays“. Electrical World, 27, 9 (February 22, 1896): 194.
— “Tesla’s Radiographs”. Electrical Review (March 11, 1896): 134.
— Guy G.H. “Tesla’s Work In Radiography”. Electrical Review (March 18,
1896): 146.
— Miller, D.C. “Roentgen Rays”. Electrical World, 27,13 (March 28,
1896): 343–344.
— Miller, D.C. “Tesla’s Latest Contribution To Science”. Electrical Review
(April 1, 1896). 170.
— “Röntgen Ray Nomenclature”. The Electrical World, 27, 14 (April 4,
1896): 370.
— Stuy, W.M. “Comment On Tesla’s Work: Views of Eminent Physicians
and Scientist on Tesla’s Articles on Roentgen Rays”. Electrical Review
(April 8, 1896): 180.
— Stuy, W.M. “Radiography”. Electrical Review (April 8, 1896): 182.
— Thompson, E.P. “Phosphorescence As The Source Of X-Rays”.
Electrical Engineer, 21, 414 (April 8, 1896): 356–357.
— Thompson, E.P. “Candle Power Of The X-Rays”. Electrical Engineer
(April 15, 1896)
— Houston, E.J. & A.E. Kennelly. “Tesla’s Latest Investigations Of The
Roentgen Ray”. Electrical Review (April 22, 1896): 206.
— “Professor Roentgen’s New Discovery”. Electrical Review (April 29,
1896): 223.
— “Recent Work With Rontgen Rays”. Nature, 53, 1383 (April 30, 1896):
613–616.
— Digest. “Roentgen Ray Investigation”. Electrical World, 27, 18 (May
2, 1896): 491.
— Herdmen, W.J. “Tesla And Edison Apparatus”. Electrical Review (June
3, 1896): 286.
— Miller, L. “Tesla Transformers For Rontgen Photography”. Electrical
Review (Lon), 39, 973 (July 17, 1896): 76.

230
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

— Miller, L. “New Tesla Coil For X-Ray Work”. Electrical Review (July 22,
1896): 39.
— Dunlap, O.E. “An English Form Of Tesla’s Apparatus For Radiography”.
Electrical Review (August 5, 1896): 63.
— “Rontgen Rays and Material Particles”. Electrical World, 28, 5 (August
1, 1896): 127.
— Dunlap, O.E. “Tesla On The Nature Of The Roentgen Rays”. Electrical
Review (August 12, 1896): 78.
— McKissick, A.F. “M. Tesla On The Roentgen Rays”. English Mechanic &
Worldof Science, 1643 (September 18, 1896): 105–106.
— “Tesla’s New X-Ray Experiments”. LITERARY DIGEST (July 25, 1896):
398.
— Bottone, S. “Tesla Apparatus For X-Ray Work”. English Mechanic &
Worldof Science, 1644 (September 25, 1896): 144.
— Bottone, S. “Roentgen-Ray Work”. English Mechanic & Worldof
Science, 1645 (October 2, 1896): 166.
— Bottone, S. “Tesla Effects”. English Mechanic & Worldof Science, 1645
(October 2, 1896): 166.
— Smith, F.J. “Note On The Tesla Spark And X-Ray Photography”.
Nature (October 22, 1896).
— Bottone, S. “Tesla’s Latest Contribution To The Roentgen Ray
Phenomena”. Electrical Review (December 2, 1896): 276.

У 1897. години:

— Willyoung, E. G. & H. L. Sayen. “X-Ray Apparatus And Methods”.


Electrical Review, 30, 4 (January 27, 1897): 44–45, 51, 64.
— Willyoung, E.G. “Time Of X-Ray Exposures”. Electrical Review, 30
(March 3, 1897).
— Remy, B. P. “Mr. Tesla On Roentgen Rays”. Electrical Engineer, 23,
457 (April 14, 1897): 398.
— Remy, B. P. “Mr. Tesla Before N.Y. Academy Of Sciences”. Electrical
Engineer, 23, 457 (April 14, 1897): 400–401.
— “The New York Academy Of Science: An Interesting Electrical Exibition
– Address by Nikola Tesla. Announcing Recent Achivements”.
Electrical Review (April 14, 1897): 175.
— „Mr. Tesla On X-Rays”. Electrical Review (Lon), 40, 1015 (May 7,
1897): 626.

231
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

— “Mr. Tesla On X-Ray Burns”. Electrical Engineer, 23, 471 (May 12,
1897): 504–505.
— Kolle, F. S. “The Harmful Effects Of The X-Ray”. Electrical Engineer,
23, 471 (May 19, 1897).
— Woods, E. “An Interesting Review Of X-Ray Practice”. Electrical
Review, 31, 11 (September 15, 1897): 124–125.
У стручним радовима су се и касније појављивали радови који су
повезивали име Николе Тесле са рендгенским зрацима, али знатно
ређе, вероватно јер је актуелност свепланетарне опчињености х-зра-
цима пролазила:
— “Tesla’s Latest Claim”. Mining & Scientific Press (November 19, 1898):
506.
— “Rontgen Society”. Electrical Engineer (Lon) (November 25, 1898):
675–676.
— “Teslaic Transmissions”. Electrical Engineer (Lon) (November 25,
1898): 675–676.
— “The Use Of Tesla Coil For X-Ray Work”. Model Engineer & Electrician
(January 19, 1905): 65.
— Bottone, A. “Tesla Coil For X-Ray”. Popular Electricity (October 1,
1909): 407.
Јасно се може пратити развој мишљења Николе Тесле у текстови-
ма из дневних новина, кроз интервјуе и тумачења његових текстова,
као и из стручних часописа, које је редовно објављивао од 11. марта
1896. године.
У тексту Скорашњи ра� са рен�генским зрацима85 разматра се
више резултата научника који су експериментисали са х-зрацима, из-
међу осталих и Пупинови и Теслини ставови.
Никола Тесла је заступао тезу о корпускуларној природи рендген-
ских зрака, и трудио се да свој став докаже својим експериментима:
„Господин Тесла практично стоји сам у залагању за корпускуларну
теорију ренгенових зрака, али његова вера у исправност те теорије
изгледа да постаје све јача како време пролази и како се његови екс-
перименти умножавају“.86 (превод аутора рада)

85 “Recent Work with Rontgen Rays”, Nature, 53, 1383 (April 30, 1896): 613–616.
86 “Mr. Tesla оn X-Ray Burns”, Electrical Engineer, 23, 471 (May 12, 1897):
504–505.

232
Д. А. Цуцић и Д. Б. Мартиновић, 125 година од открића х-зрака

У чланку Рен�генови зраци и ма�еријане чес�ице87 можемо прочи-


тати како Тесла проналази, сваким даном, све више потврда за своје
тврдње да су рендгенски зраци корпускуларне (честичне) природе.
О заштити од х-зрачења, Тесла је написао:
„Ради спречавања опекотина од рендгенских зрака, г. Тесла
открива да је главна мера предострожности постављање тан-
ког алуминијског лима или алуминијске жичане газе, спојених
са земљом директно или преко кондензатора постављеног
између цеви и особе изложене зрачењу. Овај застор, према г.
Тесли, спречава стварање електростатичких млазева [...] То-
ком својих експеримената, г. Тесла је приметио, међутим, да се
штетни ефекти са повећањем удаљености од терминала изгле-
да не смањују постепено, већ да нагло престају [...]
Али можда најупечатљивија чињеница коју је господин Тесла
открио у овим истраживањима, јесте то да су цеви које садрже
електроде од платине штетније од оних које имају алуминијум-
ске електроде, и у прилог томе наводи бројне експерименте.
Укратко, господин Тесла саветује:
1. Напуштање цеви које садрже платину.
2. Замена за њих је правилно направљена Ленардова цев, која
садржи само чист алуминијум.
3. Употреба алуминијумског застора као заштите, као што
је горе наведено, или уместо овога, влажне крпе или слоја
течности.
4. Излагање на удаљености не мањој од 14 инча, и да по могућ-
ности дужа излагања буду на већој удаљености.“ 88 (превод ау-
тора рада)

5.4.3. Текстови Николе Тесле о рендгенским зрацима

Никола Тесла се оглашавао у стручним часописима текстовима који


су објашњавали његове ставове о новооткривеним зрацима, као и
експерименте које је вршио како би допринео бољем сазнавању о
њима. Једанаестог марта 1896. године Никола Тесла је објавио први
текст о х-зрацима. До 11. августа 1897. године објавио је укупно десет
текстова о х-зрацима и сви су били објављени у стручном часопису
Елек�рикал Ривју:

87 “Rontgen Rays and Material Particles”, The Electrical World, 28, 5 (August 1,
1896): 127.
88 Видети фусноту број 90.

233
Phlogiston 28/2020 http://www.muzejnt.rs

1. Тесла о рен�генским зрацима (“Tesla On Roentgen Rays”. Electrical


Review, 28, 11 (March 11, 1896) , 131, 135. (Потпис: Nikola Tesla,
New York, March 7, 1896)).
У овом раду, Никола Тесла хвали Ленардов рад и Рендгеново
постигнуће. Каже да је поновио експеримент и да је своју енергију
усмерио на испитивање природе зрачења и усавршавање стварања
х- зрака.
У првом излагању ни не претпоставља њихову природу. Закључује
да њихово стварање зависи од интензитета „катодних зрака“, која
опет зависи од разлике потенцијала успостављене у цеви: „У циљу
стварања интензивнијег ефекта прво треба да узмемо у обзир да они,
каква год да им је природа, зависе од интензитета катодног млаза.”
(превод аутора рада) У наставку пише како је импресиониран тиме што
је већина резултата у Европи постигнута уз помоћ Румкорфовог кале-
ма, који је знатно слабији од опреме коју је он поседовао. Указује и
на чињеницу да je коришћена цев врло важан елемент за успешност
експеримента.
У раду описује шта је радио, као и своја искуства и ставове. Види
се да је упознат са експериментима Келвина (William Thomson, 1st
Baron Kelvin, 1824–1907) и Џозефа Џ. Томсона. Снимао је главу и опи-
сује своје утиске и добијене снимке.
2. Теслини �осле�њи резул�а�и: Он са�а �роизво�и ра�иографе
на �ис�анци већој о� 40 фи�а (“Tesla’s Latest Results: He now
produces radiographs at a distance of more than forty feet”.
Electrical Review, 28, 12 (March 18, 1896): 147 (Letter to the Editor)
(Потпис: Nikola Tesla, New York, March 14, 1896)).
Жали се на чланак објављен пре седам дана и начин како је пред-
стављен. Такође, наводи исправке у вези претходног текста и даје
образложења.
Служи се флуоросцентним застором, и изражава наду да ће се пра-
ва побољшања тек десити: „Са таквом сијалицом је такође очигледно
да је деловање на флуоросцентни застор сразмерно веће него када
се користи уобичајена врста цеви, и већ сам приметио довољно да бу-