s

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 1

vebe br. 2 (2 asa)

t.r

ANKEROVANJE ARMATURE

ANKEROVANJE PODUNE ARMATURE

sp
o

Da bi armatura mogla da izvri svoju funkciju mora na krajevima biti dobro ankerovana
(usidrena), slika 1 a) i b). Na duini ankerovanja lb sila se iz armature prenosi na beton. Armaturne
ipke, ice ili zavarene armaturne mree moraju biti tako ankerovane da pri prenosu sile prianjanja ne
doe do podunih prslina ili odlamanja betona.

tbk

-b
k-

ns

.bl

og

Prenos sile F iz armature na beton (na duini sidrenja lb) obezbeuje se putem napona
prianjanja armature i betona, slika 1 c).

Slika 1. Raspodela glavnih napona na duini sidrenja armaturne ipke kao i raspodela napona
prianjanja

Najjednostavnije sidrenje je produavanje armature za odreenu duinu to predstavlja ankerovanje

pravim zavretkom ipke. Produavanje poinje od preseka u kojem armatura prestaje da bude potrebna
za prijem uticaja. Pored pravog zavretka postoje i drugi naini ankerovanja koji su prikazani na slici 2.
1

s
t.r
sp
o

Slika 2. Naini ankerovanja za ipke i ice

og

Pri ankerovanju pritisnute armature ne preporuuju se pravougaone i polukrune kuke jer u toj zoni
dolazi do znaajne preraspodele napona izazvanih teenjem i skupljanjem betona. Nepravilno
oblikovan zavretak pritisnute armature (posebno velikih prenika) moe izazvati oteenja elemenata.

-b
k-

ns

.bl

Kada se koriste ipke velikih prenika large (vrednost se daje u Nacionalnom aneksu, a preporuena
vrednost prema EC2 je 32mm) ankerovanje se izvodi mehanikim ureajima za ankerovanje iji
zahtevi za testiranje treba da budu u skladu sa odgovarajuim standardom proizvoda ili Evropskim
tehnikim odobrenjem.
Ukoliko se ipke velikih prenika ankeruju kao prave ipke treba da se predvide uzengije ili drugi
oblici poprene armature za utezanje betona jer su sile cepanja u zoni ankerovanja vee nego kod ipki
manjih prenika.
Kada u zonama ankerovanja ipki velikih prenika sa pravim zavretkom nema poprenog pritiska,
osim armature za smicanje treba obezbediti i poprenu armaturu koja ne treba da bude manja od
vrednosti, slika 3:

Slika 3. Dodatna poprena armatura pri ankerovanju ipki velikih prenika, bez poprenog pritiska
- u pravcu paralelnom zategnutoj strani preseka:
Ash 0, 25 As n1

tbk

- u pravcu upravnom na zategnutu stranu:

Asv 0, 25 As n 2
gde je:
As
povrina preseka ankerovane ipke,
n1
broj slojeva sa ipkama ankerovanim u istom preseku elementa,
n2
broj ipki ankerovanih u svakom sloju.
U primeru na slici 3 levo, n1 = 1, n2 = 2, dok je desno n1 = 2, n2 = 2.
2


2
sd

sd
b,rqd
4
4 f
bd

gde je:

proraunski napon u ipki, u preseku od kojeg se meri duina ankerovanja,

proraunska vrednost graninog napona prianjanja, koja mora biti
dovoljna da ne doe do loma prianjanja betona i elika: fbd 2, 251 2 fctd
gde je:
fctd

sp
o

sd
fbd

t.r

l
f
b,rqd
bd

Dodatna poprena armatura mora biti uniformno rasporeena u zoni ankerovanja, a rastojanje ipki ne
treba da je vee od 5 prenika podune armature.
Iz uslova da ne doe do "proklizavanja" armature kroz beton, to podrazumeva da sila prianjanja
izmeu armature i betona na duini sidrenja mora biti najmanje jednaka sili koju armatura moe da
ponese, odreuje se duina sidrenja.
Osnovna potrebna duina ankerovanja lb,rqd, za ankerovanje sile Assd u pravoj ipki, uz konstantan
napon prianjanja fbd, slika 1, dobija se iz izraza:

proraunska vrednost vrstoe betona pri zatezanju odreena izrazom:

fctd ct

fctk ,0,05

tbk

-b
k-

ns

.bl

og

,
gde je:
c
fctk,0,05 karakteristina vrednost vrstoe betona pri aksijalnom zatezanju,
c
parcijalni koeficijent sigurnosti za beton (za granina stanja
nosivosti):
1,5 (za uobiajene kombinacije: stalne i prolazne),
1,2 (za incidentne kombinacije);
ct
koeficijent kojim se uzimaju u obzir uticaji dugotrajnosti dejstva
na vrstou betona pri zatezanju i nepovoljni uticaji usled naina na koji
deluje optereenje. Vrednost se definie Nacionalnim aneksom, a EC2
preporuuje vrednost 1,0.
koeficijent koji se odnosi na kvalitet uslova za prianjanje i poloaj ipke
u elementu za vreme betoniranja, slika 4,
1 = 1,0 kada su uslovi ''dobri'',
1 = 0,7 za sve ostale sluajeve i za ipke u konstrukcijskim elementima
koji se betoniraju u kliznoj oplati, ukoliko se ne dokae da su uslovi
''dobri''.

Slika 4. Dobri i loi uslovi prianjanja betona i armature

3

koeficijent koji zavisi od prenika ipke:

2 = 1,0
za 32 mm,
2 = (132-)/100
za > 32 mm.

Za savijene ipke osnovna duina ankerovanja lb i proraunska duina lbd se mere du ose ipke, slika
2.

t.r

Ako zavarene armaturne mree imaju udvojene ice ili ipke, u izrazu za lb,rqd prenik se mora
zameniti sa ekvivalentnim prenikom n 2 .

sp
o

Proraunska duina sidrenja lbd se dobija redukovanjem potrebne duine sidrenja lb,rqd, kada nosivost
ipke na mestu sidrenja nije iskoriena, prema izrazu:

.bl

gde su koeficijenti, tabela 1:

og

0,3 lb,rqd

max 10
(za ankerovanje zategnute armature)

100mm

lbd 1 2 3 4 5 lb,rqd lb,min

0, 6 lb,rqd

max
(za ankerovanje pritisnute armature)
10

100mm

ns

1 - za uticaj oblika ipki pretpostavljajui adekvatan zatitni sloj, slika 2,

2 - za uticaj minimalnog zatitnog sloja betona, slika 5,
3 - za uticaj utezanja betona poprenom armaturom,
4 - za uticaj jedne ili vie zavarenih poprenih ipki (t > 0,6) na proraunskoj duini
ankerovanja lbd, slika 8,
5 - za uticaj pritiska upravno na ravan cepanja na proraunskoj duini ankerovanja lbd.

-b
k-

Proizvod (123) treba da bude 0,7.

Ankerovanje pojedinih oblika zategnute armature, kao na slici 2, moe se obezbediti ekvivalentnom
duinom ankerovanja lb,eq, slika 2, koja se izraunava prema izrazu:
za oblike date na slici 2 b), c) i d), (za 1 videti tabelu 1),

4 lb,rqd

za oblik dat na slici 2 e) (za 4 videti tabelu 1).

tbk

1 lb,rqd

tbk

-b
k-

ns

.bl

og

sp
o

t.r

Tabela 1. Vrednosti koeficijenata 1, 2, 3, 4 i 5

Slika 5. Vrednosti cd za grede i ploe

Slika 6. Vrednosti K za grede i ploe

5

ANKEROVANJE UZENGIJA I ARMATURE ZA SMICANJE

sp
o

t.r

Varijante ankerovanja uzengija i armature za smicanje, pravougaone ili polukrune kuke (u oba sluaja
treba predvideti podunu ipku) ili zavarene poprena armatura, prikazane su na slici 7. Uglovi
savijanja definisani su prema slici 2.

Slika 7. Ankerovanje uzengija

ANKEROVANJE SA ZAVARENIM IPKAMA

.bl

og

Pored ve pomenutih, ankerovanje se moe obezbediti i sa popreno zavarenim ipkama koje se

oslanjaju na beton, slika 8. Treba dokazati da je kvalitet zavarenih spojeva zadovoljavajui.

Slika 8. Ankerovanje sa zavarenom poprenom ipkom

ns

ANKEROVANJE SVENJEVA IPKI

-b
k-

Svenjevi ipki koje su zategnute mogu da se prekidaju iznad krajnjih i srednjih oslonaca. Ukoliko je
ekvivalentni prenik n < 32 mm mogu da se prekinu u blizini oslonaca bez smaknutog rasporeda
prekida pojedinanih ipki.
Ako je ekvivalentni prenik n 32 mm, kada se ankerovanje izvodi u blizini oslonaca, ipke treba da
budu smaknute u podunom pravcu, prema slici 9.

tbk

Slika 9. Ankerovanje ipki u svenju smaknutih na veim rastojanjima

Kada su ipke u svenju smaknute na rastojanju veem od 1,3 lb,rqd (lb,rqd odreeno prema preniku
ipke), za odreivanje lbd moe se uzeti prenik ipke, slika 9. U suprotnom, treba koristiti ekvivalentni
prenik svenja n.
Kod svenjeva ipki koje su pritisnute, pri ankerovanju, nije potrebno smaknuti raspored prekida ipki.
Ako je ekvivalentni prenik n 32 mm, najmanje 4 uzengije prenika 12 mm treba da se predvide
na krajevima svenja, a jo jedna uzengija treba da se rasporedi neposredno posle kraja ipke koja se na
tom mestu zavrava.
6

NASTAVLJANJE ARMATURE

t.r

Zbog ogranienih proizvodnih duina armature, zbog uslova transporta, montae i graenja
elemenata mora se nastaviti armatura.
Nastavljanjem se obavlja prenos sile sa jedne na drugu armaturu i moe se obaviti:
- preklapanjem ipki (gde je beton posrednik u prenosu sile sa jedne na drugu armaturu) sa ili
bez pravougaonih ili polukrunih kuka,
- zavarivanjem (beton nije posrednik u prenosu sile, mora se dokazati pre svoje primene),
- mehanikim nastavcima (beton nije posrednik u prenosu sile, mora se dokazati pre svoje
primene).

sp
o

PREKLAPANJEM

.bl

og

Konstrukcijski detalji nastavljanja ipki treba da obezbede prenos sile sa jedne na drugu ipku, da
spree odlamanje betona u okolini nastavaka i da ne dozvole pojavu prslina velike irine koje bi
nepovoljno uticale na svojstva konstrukcije.
Nastavci moraju biti smaknuti i rasporeeni van podruja velikih momenata/sila i treba da su
simetrino rasporeeni u svim presecima.
Raspored nastavljanja ipki preklapanjem prikazan je na slici 10.

ns

Slika 10. Susedni nastavci ipki preklapanjem

-b
k-

Ukoliko su ispunjeni zahtevi na slici 10,

za zategnute ipke rasporeene u jednom redu po visini preseka dozvoljeni procenat
nastavljanja preklapanjem je 100%. Ako su ipke rasporeene u vie redova po visini preseka,
taj procenat je 50%.
sve pritisnute ipke se mogu nastaviti preklapanjem u istom preseku.
Proraunska duina preklapanja izraunava se prema izrazu:
0,3 6 lb,rqd

l0 1 2 3 4 5 6 lb,rqd l0,min max 15

200mm

tbk

Vrednosti 1, 2, 3 i 5 se uzimaju iz tabele 1, ali za sraunavanje 3, za Ast,min treba uzeti

1,0As(sd/fyd), gde je As povrina jedne ipke koja se nastavlja preklapanjem.
Vrednost 6 = (1/25)0,5, ali ne vie od 1,5 niti manje od 1,0, gde je 1 procenat armature nastavljene
preklapanjem na duini od 0,65l0 od sredine duine posmatranog nastavka preklapanjem, slika 11.
Vrednosti 6 date su u tabeli 2.
Tabela 2. Vrednosti koeficijenta 6

s
t.r
sp
o

Slika 11. Procenat ipki nastavljenih preklapanjem u istom preseku

og

U primeru na slici 11, ipke II i III su van posmatranog preseka, a procenat nastavljenih ipki 50% i
koeficijent 6 = 1,4.

.bl

Poprena armatura u zoni preklapanja

za zategnute ipke
Potrebna je za prihvatanje poprenih sila zatezanja u zoni preklapanja.

-b
k-

ns

Pri nastavljanju preklapanjem:

- ipki 20mm,
mora se postaviti poprena armatura ukupne povrine Ast (zbir povrina svih
poprenih ipki ili stranica uzengija paralelnih sloju armature koja se nastavlja
preklapanjem). Ast 1,0As (povrina jedne ipke nastavljene preklapanjem). Poprena
armatura se rasporeuje upravno na pravac armature koja se nastavlja preklapanjem,
izmeu te armature i povrine betona, slika 12.

tbk

Slika 12. Poprena armatura za nastavljanje preklapanjem zategnutih ipki

- ipki < 20mm i sa procentom nastavljanja < 25% u istom preseku,

nije potrebna posebna poprena armatura, jer postojee uzengije kod greda ili podeona
armatura kod ploa su dovoljne za prihvatanje poprenih sila zatezanja.
Ako je vie od 50% armature nastavljeno preklapanjem u jednom preseku i ako je rastojanje a
10, slika 10, poprena armatura je u obliku uzengija ili U ipki (ukosnice), ankerovanih unutar
poprenog preseka.
8

za pritisnute ipke
Pored zahteva za zategnute ice, treba postaviti jo po jednu ipku poprene armature
rasporeenu izvan oba kraja nastavka, prema slici 13.

sp
o

t.r

Slika 13. Poprena armatura za nastavljanje preklapanjem pritisnutih ipki

og

Zavarene armaturne mree

Nastavljanje preklapanjem glavne armature moe biti:

sa glavnom armaturom u istoj ravni, slika 14,

dispozicija preklapanja glavnih podunih ipki treba da je skladu sa zahtevima na slici
10. Koeficijent 3 = 1,0 zbog zanemarenja pozitivnih uticaja poprenih ipki.
Ovaj nain nastavljanja treba usvojiti kada je element optereen na zamor.

ns

.bl

Slika 14. Nastavljanje glavne armature zavarene

armaturne mree u istoj ravni (poduni presek)

-b
k-

sa mreama u ravnima, jednoj iznad druge, slika 15,

nastavci glavne armature treba da se predvide u zonama gde sraunati napon u armaturi
pri GSN nije vei od 80% proraunske vrstoe.
Nastavljanje mrea treba da bude smaknuto za najmanje 1,3l0.

tbk

Slika 15. Nastavljanje glavne armature zavarene

armaturne mree u razliitim slojevima (poduni presek)

Procenat glavne armature koja se moe nastaviti:

sa glavnom armaturom u istoj ravni,

vae vrednosti date u tabeli 2,
9

sa mreama u razliitim slojevima,

zavisi od specifine povrine poprenog preseka armaturne mree u preseku (As/s)prov,
gde je s rastojanje ica:
- 100 % ako je (As/s)prov 1200 mm2/m,
- 60 %
ako je (As/s)prov > 1200 mm2/m.

t.r

Dodatna poprena armatura u zoni preklapanja nije potrebna.

sp
o

Sva sekundarna ili podeona armatura moe da se nastavi preklapanjem u istom preseku. Minimalne
duine preklapanja prikazane su u tabeli 3. Duina preklapanja dve sekundarne ipke treba da pokriva
najmanje dve glavne ipke mree.

og

Tabela 3. Minimalne duine preklapanja za sekundarne ice armaturnih mrea

Nastavljanje svenjeva ipki

U izrazu za duinu preklapanja pojedinanih ipki l0, koristi se ekvivalentni prenik n.

.bl

Ako se svenjevi sastoje:

od dve ipke sa n 32 mm, ili od tri ipke,

-b
k-

ns

pojedinane ipke treba da budu smaknute u podunom pravcu za najmanje 1,3l0, prema
slici 16, gde se l0 sraunava prema preniku pojedinane ipke. Na slici 16, ipka broj 4
se koristi kao ipka za preklapanje. Mora se voditi rauna da ne bude vie od etiri ipke
u bilo kojem preseku u kojem se sveanj nastavlja preklapanjem.
Svenjevi sa vie od tri ipke ne treba da se nastavljaju preklapanjem.

Slika 16. Nastavak preklapanjem zategnutog svenja

od dve ipke sa n < 32 mm,

tbk

mogu se sveenjevi nastaviti preklapanjem bez smaknutih prekida pojedinanih ipki.

Za proraun l0 uzima se ekvivalentni prenik n.

10