Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

1
SPOJEVI VRATILA I OBRTNIH DELOVA
Uvod
Zadatak spojeva je prenoenje optereenja, obrtnih momenata, poprenih i podunih sila sa
vratila, osovina i rukavaca na obrtne delove i obrnuto. S take gledita naina ostvarivanja veze
razlikuju se:
Spojevi, koji prenose obrtni moment preko otpora klizanju izmeu vratila i glavine.
Spojevi, koji prenose obrtni moment preko posebnog oblika dodirnih povrina.
Spojevi sa prednaponom, koji predstavljaju kombinaciju prve dve grupe i preteno se baziraju na
klinovimarazliitog oblika.

Prenos obrtnog momenta preko otpora klizanju
Spojevi pomou dvodelnih i raseenih glavina
Pritisak na dodirnim povrinama vratila i glavine kod ovih spojeva ostvaruje se pomou
zavrtnjeva (sl. 1). Spojevi pomou dvodelnih i raseenih glavina primenjuju se:
kod kainika i poluga koje se vezuju za glatko vratilo,
kod naknadne montae mainskih delova izmeu delova na vratilu,
kada spojeni delovi naknadno moraju biti podeeni u aksijalnompravcu i po obimu.
Ukoliko se prenosi veliki obrtni moment onda se ovi spojevi dodatno osiguravaju klinom bez
nagiba, koji ima ulogu obezbeenja tanog ugaonog poloaja dela na vratilu. Dimenzije glavine
odreuju se empirijski.
Pri izboru tolerancija vratila i glavine kod dvodelnih glavina treba predvideti vrsto naleganje.
Kod raseenih glavina bira se neizvesno naleganje, na primer H7/j6, H7/k6, H7/n6, odnosno J7/h6,
K7/h6, J7/h8.
Kod dvodelnih glavina moe se postii relativno ravnomerna raspodela pritiska du glavine,
dok se kod raseenih glavina to ne moe postii. Pored toga raseena glavina napregnuta je na
savijanje. Pritisak izmeu glavine i vratila mora biti takav da sigurno bude preneta sila trenja
2
A
t
C T
F F
d

> = (1)
gde je T - obrtni moment a d - prenik vratila.
Shodno sl. 1,v sila trenja F

moe da se odredi prema:
N k
F F F p A

= A = A A = A


S obziromda je EAA=dl to se dobija:
k
F p d l

=
Uslov (1) sada glasi
2
A
k
C T
p d l
d


>
tako da je na dodirnimpovrinama potrebno ostvariti minimalni povrinski pritisak:
min 2
2
A
doz
k
C T
p p
d l

> s

(2)
Ako je stezni spoj ostvaren sa z zavrtnja, onda sila po jednomzavrtnju iznosi:
2
2
A
b z p
k
C T
F p A d l
z d l

> =


Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

2

Sl. 1. Spojevi dvodelnim (a) i raseenim glavinama (b) i ema sila (v)
odnosno
2
A
b
k
C T
F
z d

>

(3)
U izrazima (1)....(3) oznaeni su sa:
T - obrtni moment koji prenosi spoj,

k
- koeficijent prianjanja,
C
A
- faktor radnih uslova,


d - prenik vratila,
l - duina glavine,
z - broj zavrtnjeva steznog spoja (obino je z=2 ili z=4),
p
doz
- dozvoljeni povrinski pritisak spoja, koji iznosi:
p
doz
=0,33R
e
- za glavine od elika ili elinog liva,
p
doz
=0,2R
m
- za glavine od sivog liva.
Konusni stezni spojevi
Dodirne povrine kod konusnih steznih spojeva su konusnog oblika, a potreban pritisak izmeu
ovih povrina dobija se delovanjem aksijalne sile na delovima spoja. Konusni stezni spojevi
primenjuju se za:
privrivanje zupanika, kainika i spojnica na krajevima vratila;
privrivanje alata na radnim vretenima alatnih maina;
privrivanje kotrljajnih leaja na vratilima.
Centriranje delova na vratilu obezbeeno je oblikom konusa. Konus se definie kao
1 2
d d
C
l

= , a ugao nagiba iznosi

1 2
tan
2 2
d d C
l

= =
Standardni konus na krajevima vratila iznosi C =1:10 sa 2 =5,724
0
(DIN 1448). Koristi se za
uvrivanje zupanika, kainika i polutki spojnica. Pored veze konusom esto se kao dodatno
obezbeenje koristi i klin (sl. 2,a). Uloga klina je i tano ugaono pozicioniranje delova na vratilu. U
toku montae konus je lako podmazan uljem, a potrebna aksijalna sila obezbeuje se zavrtnjem. Posle
prvog optereenja, neophodna je provera pritisne sile na dodirnim povrinama dodatnim pritezanjem
zavrtnja odnosno navrtke.



Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

3

Sl. 2. Konstrukciono izvoenje (a) i ema sila (b) kod konusnog steznog spoja

Konusni stezni spoj ostvaruje se aksijalnim uklinjavanjem, pri emu se zbog malog ugla nagiba
dodirnih povrina , malomaksijalnom silomF
a
ostvaruje velika normalna sila F
n
. Sa sl. 2,b sledi
sin(+) =F
a
/ F
,
a kako je cos =F
n
/F

i tan = , to se za poznatu aksijalnu silu F
a
dobija normalna
sila izmeu dodirnih povrina
sin cos
a
n
F
F

=
+
(4)
Obimna sila u trenutku proklizavanja - kritina obimna sila iznosi
n
F F

( =


i mora biti uvek vea od radne obimne sile F
t
, odnosno
n t
F F F

( = >

(5)
Da bi uslov (5) bio ispunjen uvodi se stepen sigurnosti protiv proklizavanja spoja S

=1,25...1,5
tako da dozvoljena obimna sila spoja F
t
iznosi:
2
n A
t
sr
F
F T C
F
S S d

(


= = = (6)
gde je C
A
- faktor radnih uslova, a d
sr
- srednji prenik dodirnog konusa: d
sr
=(d
1
+d
2
)/2.
Iz izraza (6) sledi obrtni moment koji moe da prenese spoj:
2
sr n
A
d F
T
C S

=

(7)
Veliina normalne sile F
n
ograniena je dozvoljenimpovrinskimpritiskom na dodirnim
povrinama, odnosno na dodirnim povrinama ne sme doi do pojave plastinih deformacija. Pritisak
na dodirnimpovrinama (sl. 2,b) priblino moe da se odredi prema:
n
doz
r
F
p p
d l
~ s

(8)
Dozvoljeni povrinski pritisak p
doz
moe se uzeti u granicama: p
doz
=0,33R
e
- za elik, odnosno
p
doz
=0,2R
m
- za sivi liv.
Shodno izrazu (8) maksimalna normalna sila na dodirnim povrinama spoja iznosi
F
n
= d
sr
lpdoz

tako da konusni spoj moe da prenese maksimalni obrtni moment
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

4



2
2
sr
doz
A
d l
T p
C S

=

(9)

Prema izrazima (4) i (6) potrebna aksijalna sila utiskivanjaF
a
, koja se ostvaruje preko zavrtnja
odnosno navrtke, iznosi:
( )
2
sin cos
A
a
sr
C T S
F
d

= +

(10)
Reenje konusnog steznog spoja prikazano na sl. 2,a konstrukciono je vrlo jednostavno, ali je
sloena izrada dovoljno tanih konusnih povrina oba dela. Samim tim centriranje delova na vratilu,
kao i ravnomerna raspodela pritiska nisu obezbeeni. Ovakvo reenje moe se primeniti samo na
krajevima vratila. Zbog toga su konstrukciono definisana reenja sa posebnimkonusnim prstenovima,
koji se izrauju u specijalizovanim preduzeima. Spoj se sastoji od dva cilindrina prstena, koji se
jedan po drugom dodiruju po konusnimpovrinama (sl. 3,a). Pritezanjem ovih prstenova jedan u
odnosu na drugi aksijalnom silom, prstenovi klize jedan unutar drugog, pri emu se elastino
deformiu i uklinjavaju izmeu vratila i glavine. Ugao nagiba konusnih povrina prstenova iznosi
~17
0
, odnosno prstenovi nisu samokoei, to omoguuje laku montau i demontau sklopa. U toku
montae prstenovi se lako naulje. Zbog male irine prstenovi ne mogu da centriraju obrtni deo u
odnosu na vratilo.
Preporuene tolerancije:
za prenik vratila d s 38 mm: vratilo h6, otvor glavine H7 (za tolerancije prstenova E7/f7);
za prenik vratila d >38 mm: vratilo h8 (h9), otvor glavine H7 ili H8 (za tolerancije prstenova
E8/e8);
Reenje pomou prstenova omoguuje privrivanje obrtnih delova na bilo kom mestu u
aksijalnom pravcu glatkog vratila, kao i ugaono podeavanje delova na vratilu. Pored lake montae i
demontae, kod ovakvog spoja smanjena je i koncentracija napona na vratilu u odnosu na spojeve
pomou klina. Jedno od estih konstrukcionih reenja spoja sa konusnim prstenovima prikazano je na
sl. 3,b,v. Kod rednog postavljanja veeg broja parova konusnih prstenova, njihova nosivost se
smanjuje (sl. 3,v).

Sl. 3. Konusni stezni prstenovi (a), konstrukciono izvoenje spoja (b) i nosivost redno postavljenih prstenova (v)

Jedno od moguih konstrukcionih reenja je konusni spoj sa
raseenom aurom - sedlom (sl. 4). aura je na jednommestu uzduno
raseena, ime se postie njena elastinost pri uklinjavanju. Pritezanje
aure postie se pomou standardne prstenaste navrtke, a osigurava od
samoodvrtanja pomou posebnog osiguraa.

Sl. 4. Konusni stezni sklop sa raseenom aurom


J edno od najboljih konstrukcionih reenja je veza vratila i glavine pomou sklopa sastavljenog od dva
para konusnih prstenova (sl. 5,a). Ovaj sklop sastoji se od spoljanjeg (1) i unutranjeg (2)
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

5
cilinrdinog prstena koji su na jednom mestu aksijalno raseeni. Prstenovi imaju klinasti oblik sa
dvostrukim konusnimpovrinama. Izmeu ovih povrina postavljena su jo dva bona pritisna prstena
(3), koji su meusobno povezani veim brojem zavrtnjeva (4). Pritezanjem zavrtnjeva prstenovi (1) i
(2) radijalno se pomeraju, udaljavajui se jedan od drugog, ime se ostvaruje pritisak izmeu vratila
odnosno glavine.


Sl. 5. Konusni stezni sklop sa dva para prstenova (a) i konstrukciono izvoenje spoja (b)

Negativna strana reenja sa parom konusnih prstenova, je potreba za konstrukcionim
izvoenjem mehanizma za ostvarivanje aksijalne sile. Kod reenja sa dva para konusnih prstenova
neophodno je samo predvideti odgovarajui prostor izmeu vratila i glavine (sl. 5,b). Pritezanjem
zavrtnjeva koji se nalaze na samom sklopu ostvaruje se veza vratila i glavine.
Konusni prstenovi imaju nagib od 28
0
, tako da spoj nije samokoei , to omoguuje njegovu
laku montau i demontau. U toku montae sklop se lako naulji. Zbog relativno velikog hoda pritisnih
prstenova pri montai mogua je izrada sa sledeim tolerancijama: vratilo k11 i h11, a otvor glavine
sva polja izmeu N11 i H11. Srednja hrapavost dodirnih povrina vratila i glavine treba da bude R
z
s
16 m.
Pored napred navedenih reenja, primenjuju se i spojevi sa elastinim elementima. U prstenasti
otvor izmeu vratila i glavine ubacuju se elastini elini elementi, ijom deformacijom se ostvaruje
pritisak izmeu dodirnih povrina elenenata u spoju i na taj nain prenosi obrtni moment (sl. 6).

Sl. 6. Spoj ostvaren pritisnom elastinom aurom (a) i talasastom aurom (b)
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

6
Spojevi oblikom dodirnih povrina
Olebljeni spojevi
Kod olebljenih spojeva obrtni moment se prenosi preko posebnog oblika dodirnih povrina.
Vratilo i glavina su olebljeni, tako da se konture njihovih lebova meusobno poklapaju (sl. 7).
Optereenje istovremeno prenosi vei broj bonih povrina (4 do 20) rasporeenih po celom obimu
spoja. Ovakvi spojevi mogu preneti velike, naizmenino promenljive obrtne momente, odnosno
omoguuju kompaktnu konstrukciju sa malom duinom glavine. Spoj je mogue izvesti sa vrstim
naleganjem izmeu vratila i glavine, kao i sa labavim naleganjem gde je mogue aksijalno pomeranje
spojenih delova na vratilu.

Sl. 7. Olebljeni spoj

Nedostaci olebljenih spojeva su zahtev za tanom izradom dodirnih povrina, to poskupljuje
ovakvo konstrukciono reenje. Pored toga lebovi znatno slabe vratilo i glavinu na mestu spoja i
izazivaju koncentraciju napona.
Bone povrine preko kojih se prenosi optereenje su ravne i upravne na pravac tangentne sile.
Centriranje ose glavine u odnosu na osu vratila moe se postii na dva naina.
1. Preko unutranje povrine meuzublja vratila (sl. 8,a). Ovaj nain centriranja je taniji i u
primeni je kod alatnih maina.
2. Preko bonih povrina lebova, gde postoji zazor izmeu prenika vratila i glavine (sl. 8, b).
Ovo izvoenje je sloenije za izradu u odnosu na prvo, ali moe da se primeni kod prenosa udarnih i
naizmenino promenljivih obrtnih momenata.
Centriranje preko spoljanjih povrina meuzublja glavine nije uobiajeno.
Standardom su predviene tri vrste olebljenih spojeva:
laki red (DIN 5462, SRPS M.C1.410), namenjen prvenstveno za laka optereenja;
srednji red (DIN 5463, SRPS M.C1.421), namenjen prvenstveno za srednja optereenja;
teki red (DIN 5464), namenjen prvenstveno za teka optereenja.

Sl. 8. Centriranje preko unutranje (a) i bone (b) povrine kod olebljenih spojeva

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

7
Za alatne maine posebno su predvieni olebljeni spojevi sa manjimbrojemlebova odnosno
klinova (DIN 5471, SRPS M.C1.440 - sa 4 klina, odnosno DIN 5472, SRPS M.C1.441 - sa 6 klina).
Proraun olebljenih spojeva sastoji se u proveri povrinskog pritiska izmeu noseih bonih
povrina lebova. Raspodela optereenja po obimu spoja nije ravnomerna, to se uzima u obzir
faktorom
r
, koji zavisi od stepena tanosti izrade i moe se uzeti u granicama
r
=1,25... 1,35.
Provera pritiska noseih bokova lebova (klinova) vri se prema sledeem izrazu:
2
A
r doz
m a
C T
p p
d l h z


= s

(11)
T - nominalni obrtni moment, koji prenosi spoj;
C
A
- faktor radnih uslova;
l - nosea duina spoja;
d
m
=(d
1
+d
2
)/2 - srednji prenik spoja;

h
a
- nosea visina spoja;
z - broj klinova spoja;

r
- faktor neravnomerne raspodele optereenja;
p
doz
- dozvoljeni povrinski pritisak slabijeg materijala u spoju;
p
doz
=R
e
/S=R
e
/(2...3) - za elik
p
doz
=R
m
/S=R
m
/(3...4) - za sivi liv.
Za usvojenu vrednost p
doz
mogue je prema izrazu (11) odrediti potrebnu duinu glavine l.
Ozubljeni spojevi
Za razliku od olebljenih spojeva, gde su po obimu postavljeni klinovi, kod ozubljenih spojeva
po obimu su za prenos obrtnog momenta postavljeni zupci. Zupci mogu biti trouglastog oblika sa
ravnimbokovima (sl. 9,a) i evolventnog oblika sa bokovima u obliku evolventi (sl. 9,b).
Prednosti ozubljenih u odnosu na olebljene spojeve su sledee:
vei broj zubaca po obimu manje visine, tako da je i slabljenje vratila i glavine manje;
mogunost izrade postupkom relativnog kotrljanja, ime se postie vea tanost, a samim tim i vea
nosivost pre svega za udarna optereenja;
vei broj zubaca prua vei broj moguih ugaonih poloaja obrtnih delova na vratilu.
Nedostatak ozubljenih veza u odnosu na olebljene veze je to su nosee dodirne povrine
postavljene pod uglomu odnosu tangentni pravac podeone krunice, tako da se pri prenosu obrtnog
momenta indukuje dodatna radijalna komponenta sile. Ova sila ima tendenciju radijalnog irenja
glavine (sl. 9,v).

Sl. 9. Ozubljeni spoj sa ravnim (a) i evolventnim (b) bokovima zubaca i nain prenoenja optereenja (v)
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

8

Ozubljeni spojevi sa trouglastim profilom primenjuju se prvenstveno za vrstu vezu vratila i
obrtnih delova, dok se spojevi sa evolventnim profilom primenjuju i za vrste i za labave, aksijalno
pokretne spojeve.
Kao i kod olebljenih spojeva, proraun ozubljenih spojeva sastoji se u proveri povrinskog
pritiska izmeu noseih bonih povrina zubaca (sl. 9):

2
A
r doz
m a
C T
p p
d l h z


= s

(12)

T - nominalni obrtni moment, koji prenosi spoj;
C
A
- faktor radnih uslova;
l - nosea duina spoja;
d
m
=(d
2
+d
3
)/2 - srednji prenik spoja;
ha - nosea visina spoja:
h
a
=0,5(d
3
-d
2
) - za spoj sa trouglastimprofilom;
h
a
= 0,5(d
3
-d
2
-0,25m) - za spoj sa evolventnimprofilom;

z - broj zubaca spoja;

r
- faktor neravnomerne raspodele optereenja -
r
=1,3;
p
doz
- dozvoljeni povrinski pritisak slabijeg materijala u spoju;
p
doz
= R
e
/S=R
e
/(2...3) - za elik
p
doz
= R
m
/S=R
m
/(3...4) - za sivi liv.
Poligonalni spojevi
Nedostatak olebljenih i ozubljenih spojeva je to znatno slabe presek vratila i izazivaju
koncentraciju napona. Ovi nedostaci otklonjeni su primenom poligonalnih spojeva. Najei teorijski
profil poligonalnih spojeva su ravnostrani trougao ili kvadrat. Stranice i uglovi teorijskih profila su
odgovarajue zaobljeni, tako da spoj lei izmeu dva koncentrina kruna cilindra (sl. 10,a,b). Prelazi
su kontinualni, tako da je koncentracija napona vrlo mala.
Poligonalni spojevi prenose obrtne momente i predvieni su za vrste (nepokretne) i labave
(aksijalno pokretne) spojeve vratila i glavine. U odnosu na olebljene spojeve izrada poligonalnih
spojeva je jednostavna, ali se izvodi na specijalnim mainama. Pri prenoenju obrtnog momenta na
dodirnim povrinama nastaju veliki povrinski pritisci (sl. 10,v), koji znatno radijalno napreu
glavinu, tako da ovi spojevi imaju manju nosivost u odnosu na olebljene spojeve. Izrada profila u
kvalitetu 6 obezbeuje zadovoljavajuu centrinost ose glavine i ose vratila i povoljnu raspodelu
pritiska.
U pogledu naponskog stanja spoj sa kvadratnimprofilomje povoljniji u odnosu na spoj sa
trouglastimprofilom. Trouglasti profili primenjuju se za nepokretne spojeve, a kvadratni profili i za
nepokretne i za aksijalno pokretne spojeve.
Poligonalni spojevi primenjuju se u optemmainstvu, kod alatnih maina, kod teretnih vozila
kao i u elektroindustriji.
Proraun poligonalnih spojeva sastoji se u proveri maksimalnog povrinskog pritiska izmeu
dodirnih povrina vratila i glavine:
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

9


Sl. 10. Poligonalni spojevi sa trouglastim (a) i kvadratnim (b)
profilom i raspodela pritiska (v)

spoj sa trouglastimprofilom
( )
2
1 1 1
2,36 0,05
A
doz
C T
p p
l d e d

= s
+
(13)
spoj sa kvadratnimprofilom
( )
2
0,05
A
doz
r r r
C T
p p
l d e d

= s
+
(14)
T - nominalni obrtni moment, koji prenosi spoj;
C
A
- faktor radnih uslova;
l - nosea duina spoja;
d
1
- merodavni prenik glavine - sl. 10, a;
d
r
- merodavni raunski prenik: d
r
= d
2
+2e; d
2
- sl. 10,b;
e
1
,e
r
- ekscentrinost profila;
p
doz
- dozvoljeni povrinski pritisak slabijeg materijala u spoju;
p
doz
= R
e
/S=R
e
/(2...3) - za elik
p
doz
= R
m
/S=R
m
/(3...4) - za sivi liv.
Klinovi bez nagiba
Ovo su najee korieni spojevi za vezu kainika, zupanika, spojnica itd. sa vratilima za
prenos jednosmerno promenljivih obrtnih momenata. Na vratilu i glavini izraeni su poduni lebovi
u koje se postavlja klin u obliku prizme (sl. 11,a). Spoj se konstrukciono tako izvodi da obrtni moment
prenose samo bone povrine, dok izmeu dna leba glavine u gornje (temene) povrine klina postoji
znatan zazor (sl. 11,b). Centriranje vratila i glavine ostvaruje se po cilindrinoj dodirnoj povrini i
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

10
spoj nema uticaj na centrinost delova. Za sigurno prenoenje obrtnog momenta neophodno je izmeu
noseih dodirnih povrina ostvariti odgovarajue vrsto naleganje.
Prednosti ovih spojeva:
- jednostavna montaa i demontaa bez primene udarnih sila;
- jednostavna izrada lebova i samog klina;
- mogunost poveanja nosivosti spoja postavljanjemdva klina;
- primena i za aksijalno pokretne spojeve;
- spoj nema uticaja na centrinost povezanih delova.

Sl. 11. Konstrukciono izvoenje spoja klinom bez nagiba (a) i optereenje spoja (b)

Nedostaci ovih spojeva:
- nije mogua primena za udarne naizmenino promenljive obrtne momente, jer pri tome nastaju
relativna mikrokretanja vratila i glavine praena korozijom i razaranjem povrinskih slojeva;
- znatna koncentracija napona na vratilu (
k
=2...2,5);
- potreba za dodatnim obezbeenjem protiv aksijalnog pomeranja delova spoja;
- ne preporuuje se primena kod brzohodih vratila.
Konstrukciono je definisano i standardom predvieno vie oblika klinova bez nagiba (sl. 12 -
oblici A,B,C,D,E,F - DIN 6885, odnosno SRPS M.C2.020, 030, 060, 062). Najee je u primeni klin
oblika A, ije su eone povrine zaobljene, tako da se leb u vratilu izrauje vretenastim glodalom.
Klin oblika B ima ravne eone povrine, tako da se leb na vratilu izrauje glodalom u obliku diska.
Kod spojeva kod kojih se zahteva aksijalna pokretljivost delova primenjuje se oblik E, gde se klin za
vratilo privruje zavrtnjevima a za demontau je predvien poseban navoj u sredini.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

11

Sl. 12. Standardni oblici klinova bez nagiba (a) i njihov poloaj u lebu vratila (b)


Standardom su predviene dve visine klinova h - visoki i niski klinovi bez nagiba. Kod niskih
klinova slabljenje i koncentracija napona kod vratila je manja, ali je manja i nosivost takvih spojeva.
Sl. 13. Segmentni klin

Kod alatnih maina i kod tekih teretnih vozila u primeni su spojevi sa segmentnim klinovima
(sl. 13). Klin je oblika krunog odseka, tako da zadire u vratilo na veoj dubini. To dosta slabi vratilo
i izaziva visoku koncentraciju napona, pa je i nosivost takvih spojeva manja.
Kao materijal za izradu predvien je hladno valjani elik C45, ali se po potrebi mogu da koriste
i drugi materijali.
Standardne mere visokih klinova bez nagiba date su zavisno od prenika vratila, odnosno sklop
je tako konstrukciono definisan da su dimenzije saglasne sa nosivou spoja. Shodno tome proraun
nosivosti spoja sastoji se samo u proveri povrinskog pritiska noseih bonih povrina (sl. 11,b):
2
t A
r r doz
a a a a
F C T
p p
h l z d h l z


= = s

(15)
F
t
- nominalna obimna sila na mestu spoja;
T - nominalni obrtni moment, koji prenosi spoj;
C
A
- faktor radnih uslova;
l
a
- nosea duina spoja: l
a
=l - b - za oblik A; l
a
=l - za oblik B;
d - prenik vratila;
h
a
- nosea visina spoja: h
a
= h
V
, odnosno h
a
= h
G
;
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

12
z - broj klinova: z =1 - najee; z =2 - izuzetno;

r
- faktor neravnomerne raspodele optereenja

r
=1 - za z =1;
r
=1,3 - za z =2;
p
doz
- dozvoljeni povrinski pritisak slabijeg materijala u spoju;
p
doz
= R
e
/S=R
e
/(2...3) - za elik
p
doz
= R
m
/S=R
m
/(3...4) - za sivi liv.
S obzirom da se nosee dodirne povrine izmeu klina i vratila kao i izmeu klina i glavine
razlikuju, a i materijali delova u spoju mogu biti razliiti, to je neophodna provera i za nosee dodirne
povrine vratilo-klin (h
a
= h
V
) i za nosee dodirne povrine klin-glavina (h
a
= h
G
). Klin je u radu
napregnut i na smisanje, ali ukoliko je ispunjen uslov p<p
doz
, provera smicanja nije neophodna.
Za poznate materijale delova u spoju iz izraza (15) moe da se odredi i potrebna duina klina l.
Zbog mogunosti neravnomerne raspodele optereenja du spoja uzima se l 1,5 d (d - prenik
vratila).
Kod konstrukcionog izvoenja spoja klinom bez nagiba, duina klina treba biti neto manja od
duine glavine (sl. 11,a). Spoj je potrebno dodatno osigurati protiv aksijalnog pomeranja spojenih
delova.
Spojevi sa prednaponom
Klinovi sa nagibom
Klinovi sa nagibom imaju mali nagib (1:100) tako da se spoj izvodi sa prednaponom izmeu
vratila i glavine. Spoj je konstrukciono tako izveden da se pri montai aksijalnimutiskivanjemklina
ostvaruje pritisak izmeu glavine i klina sa jedne strane (posredan dodir vratilo-glavina) i
cilindrinih povrina vratila i glavine (neposredan dodir). Prenos obrtnih momenata i aksijalnih sila
ostvaruje se preko otpora klizanju koji nastaje na ovim povrinama (sl. 14). Dakle nosee su gornja i
donja povrina klina, dok se bone povrine izvode sa malim zazorom u odnosu na lebove na vratilu i
glavini (naleganje D10/h9). U sluaju da nosivost preko otpora klizanju bude prekoraena,
optereenje mogu da prenose i bone povrine (kinematika veza).



























Sl. 14. Spojevi klinovima sa nagibom: a) spoj polutke spojnice sa vratilom; b) ekscentrini poloaj glavine i
vratila; v) optereenje spoja; g) klin oblika A; d) klin oblika B
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

13
Spojevi klinom sa nagibom mogu da prenose udarne naizmenino promenljive obrtne momente
kod sporohodih vratila i primenjuju se mahom u tekoj mainogradnji - kod bagera, kranova,
poljoprivrednih maina, presa itd. Negativna strana ovog spoja je ekscentrini poloaj vratila i
glavine kao posledica deformacije spojenih delova u radijalnom pravcu (sl. 14,b).
Za izradu ovih klinova najee se koristi hladno valjani elik C45. Oblik klinova sa nagibom
odgovara obliku klinova bez nagiba (oblici A i B na sl. 14,g,d). Razlika je samo nagib 1:100 na
spoljanjoj povrini.


































Sl. 15. Standardna konstrukciona izvoenja spojeva klinovima sa nagibom: a) klin oblika A; b) klin oblika B; v)
klin sa kukom; g) izdubljeni klin; d) pljosnati klin; ) segmentni klin

Standardom su definisana sledea konstrukciona reenja spoja klinom sa nagibom.
1. Spojevi klinom oblika A (sl. 15,a - DIN 6886 odnosno SRPS M.C2.020). eone povrine
ovih klinova su zaobljene, pa se montaa ostvaruje postavljenjem klina u odgovarajui leb na vratilu
(leei klin) i aksijalnim utiskivanjem glavine.
2. Spojevi klinomoblika B (sl. 15,b - DIN 6886 odnosno SRPS M.C2.020). eone povrine
ovih klinova su ravne, pa se montaa ostvaruje utiskivanjem klina. Primena kada je spoj pristupaan sa
obe strane.
3. Spojevi klinomsa kukom (sl. 15,v - DIN 6887), primenjuje se kada je spoj pristupaan samo
sa jedne strane, pa kuka slui i za montau i za demontau.
4. Spojevi izdubljenimklinom (sl. 15,g - DIN 6881), gde je donja povrina klina cilindrino
obraena saglasno cilindrinom obliku vratila. Na taj nain spoj se izvodi bez leba na vratilu, pa je
mogua montaa delova na bilo kom mestu glatkog vratila (ista dinamika veza). Postoji i
konstrukciono izvoenje spoja izdubljenimklinomsa kukom- DIN 6889.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

14
5. Spojevi pljosnatimklinom (sl. 15,d - DIN 6883), gde je umesto leba na mestu spoja vratilo
tetivno poravnato (preteno dinamika veza). Postoji i konstrukciono izvoenje spoja pljosnatim
klinomsa kukom- DIN 6884.
6. Spojevi segmentnimklinom (sl. 15, - DIN 6888), gde se nagib izrauje na lebu glavine, a
montaa izvodi aksijalnim utiskivanjem glavine. leb u vratilu izaziva visoku koncentraciju napona i
znatno slabi vratilo, pa ovi spojevi imaju malu nosivost.
Taan proraun spojeva klinom sa nagibom nije mogu zbog niza uticajnih faktora koji se ne
mogu dovoljno tano odrediti.
Na sl. 15 prikazani su konstrukcioni oblici spojeva klinom sa nagibomsa osnovnimmerama. U
toku montae klinovi se lako naulje, ime se smanjuje mogunost oteenja i korozije. Naleganje
vratila i glavine kod ovih spojeva treba biti neizvesno ili vrsto sa malim preklopom, na primer
H7/k6, H7/m6, H7/n6, odnosno N7/h6, N7/h8.
Tangentni klinovi
Nedostatak spojeva klinovima sa nagibom je to su delovi u spoju maksimalno optereeni ve
tokom montae, dakle nezavisno od obrtnog momenta koji prenose. Kod spojeva tangentnim
klinovima nosee dodirne povrine su priblino upravne na pravac delovanja obimne sile. Klinovi se
ugrauju u parovima (sl. 16) a povrine njihovog meusobnog dodira imaju nagib 1:60 do 1:100. U
toku montae na dodirnim povrinama spoja ostvaruje se mali povrinski pritisak radi obezbeenja
samokoenja.
Jedan par klinova prenosi obrtni moment samo u jednom smeru, pa se za prenos naizmenino
promenljivih obrtnih momenata ugrauje dva para tangentnih klinova pod uglomod 120
0
. Pri prenosu
obrtnih momenata na dodirnimpovrinama nastaju pritisci koji su proporcionalni obimnoj sili na
mestu spoja.
Spojevi tangentnimklinovima imaju visoku nosivost i sigurnost u radu. Nedostatak je to je za
jedan spoj neophodna ugradnja 4 klina, za iju montau je potreban pristup sa obe strane. Primenjuje
se za jako optereene spojeve velikih dimenzija.

Sl. 16. Spoj tangentnim klinom

Dimenzije tangentnih klinova propisane su standardom DIN 271 i 268, odnosno SRPS
M.C2.040 i 041. Spojeve sa mirnim optereenjem obuhvata DIN 271 odnosno SRPS M.C2.040. Za
spojeve tangentnim klinovima za prenoenje udarnih i naizmenino promenljivih optereenja DIN
268, odnosno SRPS M.C2.041 predvia neto vee dimenzije.
Spojevi za prenoenje aksijalnih sila
Prenoenje aksijalnih sila izmeu vratila i elemenata mogue je preko otpora klizanju, oblikom
vratila ili preko posebnih elemenata. O prenoenju obrtnih momenata i aksijalnih sila preko otpora
klizanju bilo je rei u takama 2.3.2 i 2.3.4.1. Vee aksijalne sile najjednostavnije se prenose preko
radijalnih povrina - naslona na mestima promene preseka vratila (vidi glavu 4). Ovde e biti rei o
prenoenju aksijalnih sila pomou posebnih elemenata kao to su elastini prstenovi, neelastini
prstenovi, rascepke itd.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

15
Elastini prstenovi
Ugrauju se u krune lebove na vratilima ili otvorima i slue za osiguranje delova od
aksijalnog pomeranja i prenoenje aksijalnih sila. Prstenovi se pri montai elastino deformiu i
aksijalnim pomeranjem lako ugrauju u odgovarajui leb. Konstrukciono je definisano i standardima
predvieno vie oblika elastinih prstenova (sl. 17).
Elastini uskonik pored osiguranja od aksijalnog pomeranja moe da prenese i znatne aksijalne sile.
Spoljanji elastini uskonik (sl. 17,a) ugrauje se u lebove vratila i definisan je standardom DIN 471
odnosno SRPS M.C2.401. Unutranji elastini uskonik (sl. 17,b) ugrauje se u lebove otvora i
definisan je standardomDIN 472 odnosno SRPS M.C2.400. Uskonici se izrauju od elika za
opruge, imaju malu debljinu a oblik im je tako izveden da se pri ugradnji (specijalnimkletima)
elastino deformiu i ostvaruju radijalni pritisak u lebu. Zbog velike koncentracije napona koji
izazivaju popreni preseci na vratilu, elastini uskonici se ugrauju na krajevima vratila i osovina.
U primeni su i nazubljeni elastini uskonici (DIN 983 i 984) ime je elastina oslona povrina
poveana (sl. 17,v,g).
Za aksijalno uvrivanje delova sa velikim zakoenjem ili zaobljenjem primenjuje se puni elastini
prsten (sl. 17,d - DIN 988). Prsten je izraen od elika za opruge i ugrauje se na glatko vratilo
aksijalnimutiskivanjem. Primenjuje se i kao distantni prsten (sl. 18).

Sl. 17. Elastini prstenovi: a) spoljanji elastini uskonik; b) unutranji elastini uskonik; v,g) nazubljeni
elastini uskonici; d) puni elastini prsten; ,e) elastini prstenovi - osigurai; ) elastini potkoviasti osigura

Za osiguranje poloaja i prenos manjih aksijalnih sila u primeni su elastini prstenovi - osigurai, koji
mogu biti pravougaonog (sl. 17, - DIN 5417) ili krunog (sl. 17,e - DIN 7993) poprenog preseka.
Elastini potkoviasti osigura (sl. 17, - DIN 6799) koristi se kod malih prenika vratila kod aparata i
u preciznoj industriji. Ugrauje se radijalno neposredno u odgovarajui leb na vratilu i ima relativno
veliku oslonu povrinu.










Sl. 18. Primer ugradnje punog elastinog prstena (1), distantnog
prstena (2) i uskonika (3) kod uleitenja vratila

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 5

16
Rascepke
ica od mekog konstrukcionog elika (ree od bakra, CuZn- ili Al-legura) odgovarajue
savijena (sl. 19,a - DIN 94) postavlja se u odgovarajui otvor i slui za aksijalno osiguranje. Ovakav
osigura naziva se rascepka i najee se primenjuje kod zglobnih veza osovinicom (sl. 22.1,a) i za
osiguranje zavrtanjskih veza od samoodvrtanja. Pri ugradnji slobodni krajevi se savijaju i spreava
ispadanje rascepke. U sluaju da se koristi za osiguranje od samoodvrtanja zavrtnjeva krunastom
navrtkom(sl. 21.48,a) posle demontae uvek se ugrauje nova rascepka.

Sl. 19. a) Rascepka; b) Neelastini prsten oblika A; v) Neelastini prsten oblika B;
Neelastini prstenovi
Neelastini (kruti) prstenovi slue za ogranienje aksijalnih zazora vratila i osovinica ili za
bono voenje delova na vratilu. Njihov aksijalni poloaj na vratilu osiguran je pomou navojne ivije
(sl. 19,b - oblik A - DIN 705), a u sluaju da prenose velike aksijalne sile uvruju se na vratilu preko
konusne ivije (sl. 19,v - oblik B - DIN 705).