Elementi na vratilima ili osovinama (zupanici, kainici, lananici, spojnice, pumpna kola, bubnjevi, radni

elementi i dr.) privruju se na razliite naine. Veza vratila i pomenutih elemenata, jednim imenom se zove
veza vratilo glavina. Obino treba obezbedititi prenoenje obrtnog momenta sa pomenutih elemenata na
vratilo ili obrnuto, a osim toga treba element obezbediti od aksijalnog pomeranja. Najee se koriste veze:
klinovima, veze na bazi trenja tj, steznim i presovanim sklopovima, oljebljenim i profilisanim vratilima.

Predstavlja razdvojivu vezu, i konstrukcijski moe da se izvede kao:

- Poprena, upotrebljava se ili za podeavanje poloaja ili za vezivanje delova, ivije.
- Uzduna, koristi se za vezivanje vratila ili osovina sa glavinama;
- Uzduni klinovi sa nagibom
Oblik

Temena povrina nalee na povrinu leba u glavini,

Bone strane ne uestvuju u prenoenju obrtnog momenta

Sklapanje se vri aksijalnim utiskivanjem, pri tome se ostvaruje visok pritisak na povrini dodira klina sa
vratilom i glavinom.
Imaju veu nosivost, ali se ne koriste za elemente gde se trai tanost poloaja glavine.
1

Po poloaju u odnosu na vratilo i po obliku poprenog preseka, razlikuju se:

- Normalni klinovi,
b

- Tetivni klin
b

- Izdubljeni klin

Pri emu se tetivni i izdubljeni klinovi koriste za izrazito male obrtne momente.
- Tangentni klinovi, konstruktivno su reeni da zahtevaju manje slabljenje vratila. Pogodni za prenoenje jakih
obimnih sila, pogotovo pri promenljivom smeru obrtanja vratila. Uvek se stavljaju etiri klina po vezi.

Ree od navedenih se koriste i sledee dve vrste klinova:

- Okrugli (ivija), za veze koje se ne razdvajaju.
- Kvadratni, za jaka i promenljiva optereenja,

- Klin sa kukom, koristi se kada je klin pristupaan samo sa jedne strane glavine.
b h

Uzduni klinovi bez nagiba, ne obezbedjuju da se glavina aksijalno ne pomera, ne proizvode napone i
eventualne deformacije u glavini i vratilu, takodje ne izazivju nekoaksijalnost.

Oblik

leb u glavini vee dubine od visine klina. Ovako nastao zazor je vaan zbog centrisanja glavine i vratila
Kada se radi o prenoenju slabijih obimnih sila, klinovi bez nagiba se umeu u leb, koji s tano po njima
izradjeni. Kada je obimna sila vea ili kada je potrebno da se glavina pomera du vratila, klinovi se
privruju.

Slika Privrivanje klinova za vratilo

Segmentni klin (segment kruga) ili Woodruff-ov klin, koristi se za mala optereenja i male prenike vratila.

PRORAUN
Obimna sila:

Fok =

2Mo
dvratila

Napon smicanja:

s =

Fok
b lk

Napon pritiska:

p=

Fok
hg l k

Doputeni naponi:

ds = 60 90 MPa, u zavisnosti od karaktera pogona, miran sa udarima

pds = MPa , prema tablici

Vrsta klina
Bez nagiba za
vrsto vezivanje
Vodei klin bez
nagiba

Materijal
glavine

Miran

LG

150
80

Pogon
Sa slabim
udarima
100
53

50

40

Sa jakim udarima
50
27
30

Klinovi se izradjuju odsecanjem od hladno vuene ipke b x h , .0545.

Izrada leba za klin u vratilu.

Stezni sklopovi ostvaruju vrstu vezu dva elementa spoljanjeg (glavine) i unutranjeg (vratila)
zahvaljujui otporu protiv klizanja koji potie od pritiska na dodirnim povrinama.
Zadatak steznih sklopova je da prenose ili aksijalne sile ili tangencijalne sile, odn. obrtne momente, ili
jednovremeno i jedne i druge. Takoe, spojevi vratila i glavine treba da obezbede odgovarajui poloaj
obrtnog elementa u datom sklopu i centrinost glavine u odnosu na osu obrtanja vratila.
Da bi se optereenje prenosilo sa glavine na vratilo i obrnuto, posredstvom trenja neophodno je da sila trenja
F bude vea od tangentne sile Ft na dodiru vratila i glavine, uzimajui u obzir i stepen sigurnosti protiv
proklizavanja vratila po glavini S:

F > Ft S
F = Fn = p A

- pri emu je sila trenja:

za dodirnu povrinu kontakta vratila i glavine:

- i obimna sila:

Ft =

A = d l

2 T
d

Ili kada se izjednae ove dve formule:

p d l >

2 T
S
d

Potreban pritisak p na dodiru vratila i glavine neophodan za prenoenje date obimne sile Ft, moe konano da
se napie kao:

p=

2 T S
d 2 l

Potreban pritisak p na dodirnim povrinama moe da se ostvari neposredno i posredno.

vrsta veza bez ikakvog posrednika, ostvaruje se utiskivanjem stabla u otvor manjeg prenika, tj. prinudnim
sklapanjem delova izradjenih sa preklopom.
Nastale deformacije irenje otvora i skupljanje stabla izazivaju napone u elementima i pritisak na dodirnim
povrinama.
Takvi stezni sklopovi nazivaju se presovani sklopovi i mogu biti ostvareni uzduno odnosno mehaniki i
popreno odnosno termiki, ili kombinovano.
Prednosti ovakvih sklopova su jednostavna izrada, mogunost prenoenja velikih obrtnih momenata i aksijalnih
sila, obezbeena kooaksijalnost elemenata i uravnoteenost naponskog polja na vratilu i glavini.
7

Nedostaci su: nemogunost tanog definisanja moi noenja presovanog sklopa zbog tolerancija preklopa i
poputanja sklopa zbog promenjivih deformacija u toku rada, esto oteana montaa i demontaa sklopa uz
potrebu posebnih uredjaja
U dimenzionisanju presovanog sklopa treba postaviti dva osnovna zahteva:
- da presovani sklop bude sposoban da prenosi potrebnu aksiajlnu silu ili obrtni momenat i
- da naponi njegovih elemenata ne prekorae dozvoljenu vrednost.
Garantovana mo noenja se definie na osnovu dodirnog pritiska pri najmanjem preklopu, a uslov da naponi
elemena ostanu u oblasti dozvoljenih se definie na osnovu pritiska pri maksimalnom preklopu.
Naprezanja elemenata u sklopljenom stanju mogu se nalaziti bilo u oblasti elastinosti, bilo u oblasti
plastinosti, kao i kombinovano. U svakom sluaju na kontaktu naleuih povrina javljaju se odreene
deformacije

vrsta veza ostvarena posredstvom trenja a sa posrednim elementom izmeu vratila i glavine. Najee se za
ostvarenje potrebnog pritiska na spoju koristi zavrtanjska veza u razliitim konstrukcijskim kombinacijama.
Tako postoje vie konstrukcijskih reenja, ostvarena direktno pomou zavrtnja ili pomou steznih elemenata.
Stezni sklopovi ostvareni pomou zavrtnja

Koninost je standardizovana i iznosi 1 : 10 (ugao konusa = 5,73 o). Obrtni moment koji ovakav sklop moe
da prenese zahvaljujui trenju, moe da se izrazi kao:

Tr = p A

dm
2

- gde je: - koeficijent trenja ( = tg ); p povrinski pritisak, A dodirna povrina; dm - srednji prenik
koninog dela stabla.
Sila koja se ostvaruje pritezanjem navrtke

Fz =

2 Fr

tg +
dm 2

Navedena dva izraza mogu da prikau zavisnost pritiska na sledei nain:

p=

Fz

A tg +

Za standardni ugao konusa = 5,73

pritezanje navrtke moe da se izrazi:

i koeficijent trenja = 0,065 (podmazano), sila kojom se ostvaruje

8

Fz 3,65

Tr
dm

Da ne bi dolo do proklizavanja, veliina Tr treba da bude vea od zadatog obrtnog momenta koji se prenosi
ovakvom vezom. U svakom sluaju se uzima stepen sigurnosti, tako da se zahteva da je obrtni moment
proklizavanja za 20 40 % vei od zadatog obrtnog momenta.
Prema nekim preporukama mere ovog modela veze se usvajaju kao srednji prenik glavine De , i duina
glavine L , u zavisnosti od veliine dm :
- za glavinu od SL: De = (2,2 ... 2,7) dm ; L = (1,2 ... 1,5) dm ;
- za glavinu od L: De = (2,0 ... 2,5) dm ; L = (0,6 ... 1,0) dm ;

Sklop ostvaren pomou steznih elemenata

Konstrukcijski, vezivanje vratila i glavine pomou steznih elemenata moe se izvesti na tri naina, u zavisnosti
od poloaja steznog elementa u odnosu na vratilo i glavinu, kada je stezni element izmeu vratila i glavine,
ali i kada je spolja u odnosu na glavinu ili unutar upljeg vratila:

Najprostiji stezni element sastoji se od dva prstena, od kojih je jedan sa koninom unutranjom povrinom a
drugi sa spoljanjom

Sila kojom zavrtnji potiskuju stezne prstenove raste postepeno. U prvoj fazi, koja traje sve dok sila ne dostigne
vrednost F0 , sila sabija sklop ponitavajui zazore i ne utie na stvaranje pritiska na dodirnim povrinama sa
glavinom odnosno vratilom. Posle ove poetne vrednosti sile, u drugoj fazi pritezanja, javlja se pritisak p na
navedenim povrinama koji raste sve dotle dok sila ne postigne svoj maksimum Fr . Razlika Fr F0 = FA je
komponenta sile koja je jednaka:
9

FA = FN (tg + 2 )
-

gde je FN zamiljena normalna sila koja se dobija iz izraza FN = p A, za povrinu A = d l .

Za proraun zavrtnja merodavna je sila Fr , a za mo noenja sklopa sila FA . Za uobiajenu vrednost ugla =
16,7 O i ugla trenja = 6,82 O, normalna sila imae vrednost:

FN = FA / 0,44
Obrtni moment sile trenja moe da se izrazi:

T r = FN

d
2

Kada u nekoj konstrukciji sem obimne sile odnosno zadatog obrtnog momenta T dejstvuje i aksijalna sila Fa ,
tada je raunski obrtni moment TR jednak:

TR = T + Fa
2

Naravno i ovde se uzima u obzir ve navedeni stepen sigurnosti.

Inae stezni prsteni su standardizovani i njihove mere se daju u tablicama u zavisnosti od sila i obrtnog
momenta
U praksi se obino koriste vie parova ovakvih steznih prstenova. U sluaju primene vie parova i stezanja
prstena sa jedne strane, samo prvi par je iskorien potpuno, dok je iskorienje svakog narednog sve manje. Na
primer ako se sa T1 oznai obrtni moment jednog para steznih prstenova, tada e obrtni moment koji bi
prenosila dva stezna prstena bio T2 = 1,55 T1, tri T3 = 1,85 T1 i etiri T4 = 2,03 T1 . To znai da pri stezanju sa
jedne strane ne treba koristiti vie od etiri para stezna prstena. Ima naina da se iskorienje parova povea, na
primer ako se na konusne povrine nanese MoS2, onda se obrtni momenti uravnoteuju u meri to se poveaju
na nain: prvog 1,8 , drugog 2,2 , treeg 5,6, i etvrtog 16 puta, pa je tada opravdano korienje i etvrtog
steznog prstena.

Slike Stezni prsten, osnovni model

Jedan od bitnih karakteristika, koja utie na eksploatacione mogunosti razliitih modela steznih prstenova, je
samokoivost, koja zavisli od ugla konusa i ugla trenja odnosno koeficijenta trenja dodirnih steznih povrina.
Kod nesamokoivih steznih prstenova, najvee optereenje praktino prima zavrtanj, dok se drugi sluaj
praktino svodi na klasian konini presovani sklop. Prvi sluaj je povoljniji za demontau, jer se rastereenjem
zavrtnja i naleui konusi oslobaaju.

10

Postoje i drugaija konstrukcijska reenja steznih koninih prstenova. Ona su prvenstveno unapreena u cilju
lake montae i demontae tj. glavina ne treba dodatno da se obrauje, stezni prstenovi su kompaktnog
izgleda.
Modeli sa jednom konusnom povrinom

Modeli sa dve konusne povrine

Modeli sa etiri konusne povrine

Modeli sa jednom i dve konuse povrine, za razliku od modela sa etiri konusa odlikuju se:
-

garantovanom samocentriranou pri montai,

ugao konusa im je samokoiv, zavrtnji nisu dodatno optereeni tokom rada,
malim odstupanjem stvarnog od teoretskog povrinskog pritiska na dodirnim steznim povrinama sa
vratilom i glavinom,
mogunou prenoenja veih momenata fleksije, tj vae za neelastine ili krute sistemi.

Osnovna prednost krutih sistema manifestuje se na samom vratilu, u tom smislu to kruti sistemi u veoj meri
rastereuju vratilo prenoenjem optereenja i na glavinu.

11

Poreenje prenika vratila za iste uslove optereenja i geometrije, a sa razliitim vezama vratilo glavina.
Dozvoljeni ugao fleksije zavisi od: irine modela steznog prstena, odnosno broja steznih prstenova u vezi;
veliine ugla konusa; oblika modela, tj. broja sastavnih delova samog steznog prstena; povrinskog pritiska na
kontaktnim povrinama. Granini ugao fleksije Sp sastoji se od ugla W koji zavisi od ugiba vratila i ugla N
koji zavisi od geometrije glavine. Vrednosti ugla Sp kreu se od 1' za model sa etiri konusa do 3' za ostala
dva modela. Navedeni ugao pored odgovarajuih deformacija u vezi moe indirektno da izazozove i pojavu
korozije na mestima nastalih procepa.

Slike Granini ugao fleksije

12'
0,25 T

Granini ugao fleksije

3'
Maksimalni ugao fleksije
0,45 T

3'
0,65 T

Slike Ponaanje razliitih modela steznih prstena optereenih momentom fleksije

12

Kao osnovne karakteristike modela veze steznim prstenom u poreenju sa ostalim modelima veze vratilo
- glavina mogu se navesti:
Ova veza ne oslabljuje vratilo, ima malu koncentraciju napona (usled pritiska), tako da je
najbezbednija to se tie zamora materijala usled naizmenino promenljivog torzionog naprezanja. Naime, za
razliku od ljebljenih spojeva i spojeva sa klinom, gde je nemogue izbei koncentraciju napona na mestu
leba, ovde su vratila praktino neoteena, tako da je faktor geometrijske koncentracije napona k tek neto
vei od 1.
Primer vratila 40.
Polarni otporni moment bie jednak Wp = d3 / 16 = 12,566 cm3 . Urezivanjem leba za klin u vratilo, napon
e u tom preseku porasti sa vrednosti n na vrednost max i to za k (k = max / n). Veliina faktora k
zavisie od veliine i oblika leba, prema slici.
U varijanti a.,vrednost koficijenta k = 2,1. Polarni otporni moment povrine imae sledeu vrednost:
Wp` = Wp / k = 12,566 / 2,1 = 5,984 cm3. Ekvivalentni prenik e biti d`= 30,476 mm odnosno usvojeno d` =
31 mm. Analogno se dobijaju i prenici d` za sluaj b. i c.. Nosivost vratila sa urezanim lebom se smanjuje u
tolikoj meri da postaje jednaka nosivosti ekvivalentnog vratila sa znatno manjim prenikom d`, odnosno
polarnim otpornim momentom Wp`, k puta manjim.

Sluaj a.:
r = 2,5 mm, r / t = 0,5;
k = 2,1; Wp` = 6 cm3

Sluaj b.:
r = 1,0 mm, r / t = 0,2;
k = 3,4; Wp` = 3,7 cm3 ;

Sluaj c.:
r = 0,5 mm, r / t = 0,1;
k = 5,4; Wp` = 2,32 cm3 ;

Treba pomenuti da i stezni prsten na mestu kontakta sa vratilom izaziva odredjenu koncentraciju napona.
Izazvana je dodirom tj. pritiskom na dodiru unutranji prsten vratilo, efektivni faktor koncentracije napona
prema ispitivanjima je 1,10 do 1,15, to je sigurno skromna vrednost.
Veze steznim prstenom vae za sklop sa mogunou prenoenja velikih obrtnih momenata i aksijalnih
sila. Proizvodjai u svojim katalozima obino garantuju obrtni moment i aksijalnu silu koji se prenose na
osnovu razvijenih dodirnih pritisaka, i to u zavisnosti od modela i dimenzija steznih prstena.
Tablica Uporedna analiza mogunosti prenoenja obrtnog momenta i aksijalnih sila za razliite modele steznih
prstena, d x D (=) 100x145 mm
Model
T, Nm /
Fax, kN

sa jednom
14.000 /
250

20.000 /
400

sa dve
26.500 /
530

sa etiri konusne povrine

11.500 /
14.400 /
230
290

13

 Veza steznim prstenom se karakterie i potrebom za skromnom obradom povrina vratila i glavine,
kao i tanou izrade. Maksimalna hrapavost treba da bude do 16 m. Hrapavije povrine oteavaju montano
demontane radove. Inae pri montai naleue povrine u nekoj meri se uglaaju, ime se i poveava
naleua povrina, te se i dodirni pritisak u nekoj meri smanjuje.

Slika Kvalitet obrade povrina vratila i glavine za vezu steznim prstenom

Pojava korozije je jako retka na kontaktu vratilo stezni prsten glavina i ti retki sluajevi su
zabeleeni kada je kontaktni pritisak razvijen na dodirnim povrinama bio manji od 70 N/mm2, ili kada je stezni
prsten bio izloen velikom momentu fleksije (ve opisana pojava).

Slika. Fotografija vratila pogonskog bubnja koje je za spojnicu bilo vezano steznim prstenom
Pokazuju i dobre osobine sa stanovita pogodnosti odravanja, tj. jednostavnosti montae i demontae

Slika Fotografija veze bubnja i vratila pomou steznog prstena

14

Slika Fotografija veze prirubne spojnice i vratila pomou steznog prstena

Slika Fotografija veze konstrukcije radnog toka i vratila pomou steznog prstena
Modeli sa spoljanjim steznim elementom
Modeli veze vratilo glavina sa spoljanjim steznim elementom (stezni slog) esto se koriste za vezu upljih i
punih vratila, mada daleko redje nego stezni prsteni. Konstruktivno se obino izrauju u dve varijante, prema
slici . Druga varijanta, sa jednim konusom, u primeni se pokazala kao bolja:
- ugao konusa (oko 5o za razliku od 2x10o kod prve varijante) je obino takav da je konini sklop
samokoiv, te su time i zavrtnji rastereen u rad:
- takodje, ovakvom konstrukcijom je obezbedjeno samocentriranje naleuih koninih prstenova:
- raspodela pritiska na kontaktu vratilo glavina je povoljnija u smislu ravnomernosti raspodele u
radijalnom pravcu, zbog vee duine naleuih konusa

15

Slika Stezni slog

Nosivost steznih slogova se nalazi u ve navedenim opsezima kao i kod steznih prstena. Ako se posmatra ve
pomenuti primer vratila 100 mm stezni slog model 1. ima sledee karakteristike: T = 18.000 ... 19.000 Nm,
F ax 350 kN; odnosno model 2.: T = 18.900 ... 23.000 Nm, F ax = 330 ... 400 kN..
Poreenje veliine same glavine potrebne za konstruktivno ostvarenje veze vratilo-glavina pomou steznog
sloga sa modelom veze pomou steznog prstena ide u prilog modelu sa steznim slogom. Poredjenje moe da se
prikae na primeru veze vratilo-glavina koja prenosi obrtni moment T = 84.000 Nm.

b.)
a.)
Slika Poredjenje geometrije sklopa vratilo-glavina, preko steznog prstena i preko steznog sloga
- slika a.- Teina vratila 19,0 kg, teina glavine 46,0 kg, T=1300 Nm/kg;
- slika b.- Teina vratila 22,0 kg, teina glavine 15,0 kg, T=2270 Nm/kg;
Na osnovu slike dolazi se do zakljuka da je veza sa steznim slogom povoljnija u smislu iskorienja materijala.
Medjutim veza sa steznim prstenom ipak se ocenjuje povolnijom zbog manjeg naprezanja elemenata u vezi.

a.)

b.)

Slika

a.) Korienje steznog sloga za improvizaciju tela zupanika;

b.) Korienje steznog sloga za vezu dva vratila, koja su predvidjena za ljebljeni spoj bez naknadne
dorade.
16

Niz rasporedjenih lebova i ispusta prenose obrtni moment slino klinu bez nagiba, samo to je sila
rasporedjena na sve lebove. I pored tane izrade neravnomernost sile rasporedjene na pojedine lebove je 1,4
... 2,0. lebovi mogu biti pravi, trouglasti i evolventi. Izrada je relativno skupa, ali se postie dobra centrinost,
mogunost aksijalnog pomeranja i uslovno reena kraa glavina. Centrisanje se ostvaruje po bonim
povrinama, a kod pravih lebova moe i po unutranjem preniku d (izuzetno po spoljnom preniku). Izrada
unutranjeg oljebljenja obino se vri provlaenjem profilisanog alata.

Slika

Vrste olebljenih spojeva:

a.) lebljeni spoj sa pravim lebovima, da1 spoljanji prenik, da2 unutranji prenik, b irina
leba;
b.) lebljeni spoj sa evolventnim lebovima;
c.) lebljeni spoj sa trouglastim lebovima.

Ilustracije radi, navode se dimenzije lebova za reenje sa pravim lebovima, tj. izvod iz standarda DIN
ISO 14 iz 1986. godine, za lake i srednje uslove rada. Tolerancije za centrisanje po unutranjem preniku je: b
D9/h9, da1 H7/g6, da2 H13/a11
Tablica Dimenzije olebljenih spojeva sa pravim lebovima date u mm,
z broj lebova.
da1
16
18
21
23
26
28
32
36
42
46
52
56
62

oznaka

Laki uslovi rada

z
da2

6x23x26
6x26x30
6x28x32
8x32x36
8x36x40
8x42x46
8x46x50
8x52x58
8x56x60
8x62x68

6
6
6
8
8
8
8
8
8
8

26
30
32
36
40
46
50
58
60
68

6
6
7
6
7
8
9
10
10
12

Osrednji uslovi rada

oznaka
z
da2
6x16x20
6
20
6x18x22
6
22
6x21x25
6
25
6x23x28
6
28
6x26x32
6
32
6x28x34
6
34
8x32x38
8
38
8x36x42
8
42
8x42x48
8
48
8x46x54
8
54
8x52x60
8
60
8x56x65
8
65
8x62x72
8
72

b
4
5
5
6
6
7
6
7
8
9
10
10
12

Osnovni proraun je slian proraunu klina bez nagiba, an povrinski pritisak:

17

p=

2 P D r
pd
z d sr l h

- gde su: P - snaga, - ugaona brzina, D faktor udara, r faktor neravnomernosti sile po lebovima,
z broj lebovba, dsr sredni prenik za da1 i da2, l duina spoja, h stvarna visina naleganja na
jednom lebu, pd doputeni pritisak koji je recimo manji za aksijalno pokretne veze.

Slika Profilisani kvadratni i trougaoni spoj.

18