1.

IZBOČAVANJE
-fenomen lokalne nestabilnosti
-javlja se kod ploča opterećenih u svojoj ravni, površinskih nosača, rebara čeličnih nosača
-Posmatramo pravougaonu ploču zglobno oslonjenu na sve četiri strane opterećenu naponom
σ xx duž dve paralelne ivice. Ako je napon mali ploča se elastično deformiče upravno na svoji
ravan. Ako se napon poveća do σ xx = σ xx ,cr dolazi do trajne deformacije. Napon pri kome
dolazi do izbočavanja naaziva se kritični napon elastičnog izbočavanja.

- izbočena ploča može da podnese dodatno opterećenje pre loma. Izbočavanje je gubitak
lokalne stabilnosti površinskih nosača.
- Možemo posmatrati uprošćeni model koji se sastoji od podužnih i poprečnih vlakana
(elastični oslonci). Ploča mora biti oslonjena u podužnom pravcu da bi došlo do izbočavanja.
Nosivost jedne iste ploče na izvijanje je manja od nosivosti na izbočavanje.
-Ojlerov kritičan napon izvijanja za traku jedinične širine, koja je isečena iz ploče je

- Traka nije izolovana, postoji uticaj poprečnih deformacija pa se umesto E se uvodi

E / (1 −ν 2 )

1
Do izbočavanja može da dođe usled:
normalnog napona pritiska σ xx
smičućeg napona τ xy
kombinovanog dejstva ( σ xx + τ xy ).

Linearno elastične torija izbočavanja

Određivanje kritičnog napona, kod pravougaonih ploča opterećenih u svojoj ravni, prema
linearno elastičnoj teoriji izbočavanja, zasniva se na sledećim pretpostavkama:
materijal je idealno elastičan,
nema početnih geometrijskih i strukturnih imperfekcija,
spoljašnje opterećenje deluje isključivo u srednjoj ravni ploče,
deformacije ploče upravno na srednju ravan (w) su male.
Posmatramo izbočavanje pravougaone ploče zglobno oslonjene na sve četiri strane,
opterećene konstantnim naponom pritiska σ xx . Opšta diferencijalna jednačina savijanja ploče
po teoriji drugog reda je

Uzimajući u obzir da je
q z = 0, σ xx ≠ 0, σ yy = τ xy = 0

w je deformacija ploče upravno na srednju ravan

D je krutost ploče na savijanje

Rešenje je

Zamenom rešenja u jednačinu dobijamo

Kako Amn ≠ 0 dobijamo

a
Gde su m i n brojevi polutalasa u oba pravc, a α = .
b

2
 Različiti oblici izbočavanja

Može se zapaziti da u prethodnom izrazu drugi član predstavlja Ojlerov kritičan

napon i ne zavisi od celobrojnih parametara m i n.

-Kritični napon je u minimumu ako je k minimalno. Lako se uočava da koeficijent k ima

minimalne vrednosti za n =1.

- m može ima ti vrednosti 1,2, ...,j , gde je j broj polutalasa po dužini ploče. Na taj način
dobija se familija krivih za m=1, 2, 3, ... , j.
- Minimumi ovih funkcija određuju se iz uslova:

- Za m=1

3
 Izbočavanje ploče: a) u jednom polutalasu b) u dva polutalasa

- kmin= 4 , za α = 1, 2, ...
- Obvojnica minimalnih vrednosti familije krivih prikazana je na slici

σ xx,cr zavisi od uslova oslanjanja i načina opterećenja. Ovaj uticaj se iskazuje preko kmin i
to kσ kada se odnosi na normalne napone
kτ kada se odnosi na smičuće napone.
- U klasičnoj teoriji savijanja ploča razlikuju se tri vida oslanjanja. Ivica ploče može da
bude uklještena, zglobno oslonjena ili slobodna. Kod ukleštene ivice σ xx,cr raste. Kod valjanih
nosača monolitna veza rebra sa nožicama poseduje izvesnu krutost na rotaciju,
pa se može smatrati da je rebro elastično uklješteno; pri proračunu stabilosti rebra koristi
model ploče sa zglobnim osloncima na sve četiri strane, što je na strani sigurnosti.

4
 Uticaj uslova oslanjanja na vrednost koeficijenata k
- Način opterećenja ploče utiče na kritični napon izbočavanja
1. Ako je σ xx > 0 nema izbočavanja
2. Ako je σ xx < 0 postoji mogućnost pojave izbočavanja
3. Ako je ploča opterećena naponom smicanja, postoji izbočavanje zbog glavnog napona
pritiska. Kritični napon je

Uticaj načina naprezanja na vrednost koeficijenta kσ

Promena normalnog napona može da se definiše pomoću parametra koji predstavlja odnos
ivičnih napona:

5
Gde je σ x,1 = σ xx,1 maksimalni napon pritiska.
U tabeli su date vrednosti koeficijenata ki kza nekoliko karakterističnih slučajeva
naprezanja i oslanjanja.

Rebra punih limenih nosača, zbog svoje velike vitkosti posebno su osetljiva na izbočavanje.
Kako su nosači opterećeni na savijanje, normalan napon se linearno menja po visini rebra.
Za slučajeve koji nisu obuhvaćeni tabelom

6
Pritisnuta pojasna lamela kod I nosača može da se tretira kao ploča koja je sa tri strane
zglobno oslonjena, dok je četvrta ivica, paralelna sa pravcem naprezanja, slobodna. Zbog
male debljine lamele u odnosu na visinu nosača, linearna promena napona po debljini lamele
može da se zanemari.
Rebra punih limenih nosača, su najčešće izložena istovremenom dejstvu normalnih i smičućih
napona

2. UKRUĆENJA I NJIHOVA FUNKCIJA

Vrednost kritičnog napona, kod ploča zadate geometrije može da se poveća na dva načina:
povećanjem debljine ploče,
postavljanjem ukrućenja.

Kruta i elastična ukrućenja

Dvostrukim povećanjem debljine ploče postiže se isti efekat sa stanovišta stabilnosti

pritisnute ploče, kao i postavljanjem jednog ukrućenja u sredini ploče. Može se smatrati da je
ploča nepomerljivo zglobno oslonjena duž podužnog ukrućenja samo ukoliko ono poseduje
odgovarajuću krutost.
Minimalna krutost ukrućenja, koja je potrebna da bi se obezbedilo nepomerljivo oslanjanje
ploče može da se odredi na osnovu modifikovane diferencijalne jednačine izbočavanja

As je površina ukrućenja
σ x,s je normalni napon pritiska na mestu ukrućenja
I s moment inercije ukrućenja u odnosu na srednju ravan ploče

7
 aksijalno naprezanje ukrućenja

savijanje ukrućenja
Minimalna krutost ukrućenja dobija se integracijom prethodne diferencijaln jednačine uz
uslov da je ugib duž ukrućenja jednak nuli, čime se obezbeđuje zglobno oslanjanje ploče.
Uvode se sledeće bezdimenzionalne veličine:
- relativna krutost ukrućenja

- relativna površina ploče

Rešenje problema se, takođe, dobija u bezdimenzionalnom obliku kao minimalna relativna
krutost ukrućenja na savijanje γs* . Da bi ukrućenje predstavljalo nepokretan oslonac za
posmatranu ploču, njegova relativna krutost mora da bude veća ili jednaka od minimalne
relativne krutosti γs ≥ γs*

Promena kritičnog napona u funkciji krutosti ukrućenja

Vrednosti minimalne krutosti ukrućenja zavise od načina naprezanja, uslova oslanjanja
i položaja ukrućenja.

8
Vrednosti minimalne relativne krutosti ukrućenja za nekoliko karakterističnih slučajeva date
su u

9
tabeli

3. OTPORNOST PRITISNUTE PLOČE NA IZBOČAVANJE-

koncept efektivne širine
-Linearno elastična teorija izbočavanja-pretpostavka o idealnoelastičnoj i idealno ravnoj ploči
- Čelik –idealno elastično ponašanje samo ako su naponi manji od granice razvlačenja.
-Zaostali naponi –koncentracija napona, delimična plastifikacijai pri manjim naprezanjima
- smanjuje se kritični napon izbočavanja.
- izbočavanjem ploče ne iscrpljuje se njena nosivost. U prvoj, elastičnoj fazi, naprezanja su
manja od kritičnog, a raspored napona po visini preseka ravnomeran. Druga postkritična faza
obuhvata ponašanje ploče nakon elastičnog izbočavanja kada dijagram normalnih napona nije
više konstantan.

10
 Efektivna širina pritisnute ploče

-Najveći naponi javljaju se u ivičnim vlaknima, dok u srednjem izbočenom delu ploče
normalni napon ima minimalnu vrednost.
- ponašanje ploče u postkritičnoj fazi može da se opiše proračunskim modelom koji
podrazumeva konstantan raspored napona na efektivnoj širini beff. Efektivna širina je širina
ploče koja ostaje aktivna i nakon elastičnog izbočavanja. Ona može da se odredi iz uslova da
je kritičan napon elastičnog izbočavanja za ploču efektivne širine (beff) jednak naponu na
granici razvlačenja.

 σ x,cr kritičan napon elastičnog izbočavanja za ploču širine b.

-relativna vitkost ploče ( λ p )

Ovim izrazom definisana je Karmanova kriva (hiperbola) koja daje zavisnost

između relativne vitkosti ploče i efektivne širine. Karmanova kriva ne obuhvata uticaj
strukturnih i geometrijskih imperfekcija. Mnogi autori su dali različite preporuke za
određivanje efektivne širine realnih ploča.

Većina poluempirijskih izraza za određivanje efektivne širine

ρ redukcioni koeficijent

11
Izrazima su definisane različite krive

Kod ploča koje su opterećene linearno promenljivim normalnim naponom, (npr. rebra punih
limenih nosača) raspored efektivnih zona zavisi od načina naprezanja i uslova oslanjanja
ploče. One su locirane izvan zone izbočavanja. Efektivan poprečni presek nosača određuje se
tako što se posebno odrede efektivne širine i položaji efektivnih zona za rebro i pritisnutu
nožicu. Skup svih zategnutih zona i efektivnih zona pojedačnih pritisnutih delova preseka
predstavlja efektivan poprečni presek nosača. Efektivni presek punog limenog nosača
opterećenog momentom savijanja sačinjavaju: zategnuta nožica, zategnuti deo rebra i
efektivne zone pritisnute nožice pritisnutog dela rebra.

12
Geometrijske karakteristike efektivnog poprečnog preseka (moment inercije otporni
moment i površina) su manje od odgovarajućih karakteristika bruto preseka. Dolazi
do pomeranja težišta ka zategnutoj nožici se remeti pretpostavljena raspodela napona po visini
rebra. Dakle, određivanje efektivnog preseka kod nosača predstavlja iterativan postupak.

Kod rebra, zbog ekscentriciteta težišta efektivnog u odnosu na težište bruto preseka
( ez ), dolazi do promene dijagrama napona, što postupku proračuna daje iterativan karakter.
Iterativan proračun efektivne širine rebra ima sledeći tok:
1. Na osnovu dijagrama napona dobijenih za bruto presek određuje se koeficijent Ψ
(Ψ = −1 za simetrične preseke opterećene samo momentom savijanja);
2. Sa ovako određenim koeficijentom Ψ određuju se, kritičan napon σ x,cr , relativna
vitkost λ p i koeficijent redukcije ρ ;
3. Određuje se efektivna širina rebra i položaj efektivnih zona;
4. Određuje se ekscentricitet težišta čitavog efektivnog preseka u odnosu na težište
bruto preseka:

13
gde su:
Aeff ukupna površina efektivnog preseka,
∆Ai površina i-tog neefektivnog dela preseka,
zi rastojanje težišta i-tog neefektivnog dela preseka do težišta bruto preseka.
5. Sada, pošto je u potpunosti definisana geometrija efektivnog preseka može da se
odredi nova vrednost koeficijenta ψ :

ili za simetrične nosače

gde je h ukupna visina nosača;

6. Sa ovako određenom novom vrednošću koeficijenta ψ ponavlja se čitav postupak.
Kako oblikovati poprečni presek da njegovi delovi (nožice i rebro) ne budu podložni
izbočavanju?
Iz uslova de je redukcioni koeficijent ρ jednak jedinici može da se odredi minimalna
relativna vitkost pri kojoj je efektivna širina jednaka stvarnoj širini elementa.

Prethodni izraz daje sledeće vrednosti minimalnih vitkosti

Određivanje širine pritisnutog elementa b

14
4. Otpornost rebra na izbočavanje smicanjem
-Prijem transverzalnih sila kod punih nosača ostvaruje se gotovo isključivo pomoću rebra.
Uslovi racionalnog iskorišćenja materijala diktiraju veoma male debljine rebra, pa je
njihova vitkost, po pravilu, velika. Granična nosivost vitkih rebara nije uslovljena njihovom
plastifikacijom, već gubitkom stabilnosti usled smicanja. I u slučaju izbočavanja smicanjem
postoji postkritična rezerva nosivosti. Ukupna nosivot rebra na smicanje predstavlja
zbir elastične i post-kritične nosivosti

Vu granična smičuća sila,

Vcr sila pri kojoj dolazi do elastičnog izbočavanja,
Vσ post-kritična rezerva nosivosti.
Nakon dostizanja kritičnog napona elastičnog izbočavanja, u pravcu glavnog napona
zatezanja formira se dijagonalno zategnuta traka koja je sposobna da prenese dodatno
opterećenje. otpornost rebra na izbočavanje nije definisana pojavom elastičnog izbočavanja
usled glavnog napona pritiska, već plastifikacijom zategnute trake, odnosno polja.

15
Postoje različiti proračunski modeli kojima se opisuje post-kritično ponašanje rebra izloženog
smičućim silama. Većina od njih se zasniva na konceptu zategnutog polja. Najpoznatiji
su: Basler-Tirlimanov (Basler-Thürlimann) i Rokijev (Rockey) model.
Basler-Tirlimanov model
Prema ovoj metodi, post-kritična nosivost rebra izloženog smičućim silama može da se
odredi zanemarujući uticaj krutosti pojasnih lamela na savijanje, dok se granična nosivost
rebra dostiže plastifikacijom zategnutog polja.
U elastičnom području ponašanja (τ ≤τ cr ) smičuće sile se uravnotežuju naponima smicanja
τ koji su ravnomerno raspodeljeni po visini rebra. Kada smičući napon dostigne kritičnu
vrednost, usled dejstva glavnog napona pritiska σ2 dolazi do izbočavanja
rebra.

Maksimalna smičuća sila, pri kojoj dolazi do elastičnog izbočavanja može da se

odredi na osnovu sledećeg izraza:
Vcr = d ⋅ t w ⋅ τ cr = Aw ⋅ τ cr
gde je τcr kritičan napon elastičnog izbočavanja, a Aw
površina rebra.
Kada se rebro izboči, pri daljem povećanju opterećenja (τ > τcr) nema više priraštaja
glavnog napona pritiska σ2. Dodatno opterećenje se prenosi pomoću zategnutog polja sve
do njegove pune plastifikacije, kada se iscrpljuje otpornost rebra na izbočavanje smicanjem.
Proračunski model kojim se obuhvata post-kritična nosivost prikazan je na slici

16
Post-kritična smičuća sila i sila u ukrućenju

Otpornost rebra na izbočavanje smicanjem određuje se kao zbir elastične i post-kritične

nosivosti

'
- ukoliko je τ cr > 0,8τ pl u izrazu τ cr treba da se zameni sa τ cr

'
-Ukoliko je τ cr >τ pl što je ekvivalentno sa τ cr > 1,25τ pl , gubi se uticaj zategnutog polja

Rokijev model
Ova metoda proračuna zasniva se na modifikaciji Basler-Tirlimanovog modela. Modifikacija
se ogleda u tome što se uvodi uticaj krutosti pojasnih lamela na otpornost rebra na
izbočavanje. Prema Rokijevom modelu, mehanizam loma rebra izloženog smičućim silama

17
nastaje plastifikacijom zategnutog polja i formiranjem plastičnih zglobova na pojasnim
lamelama.

Za razliku od Basler-Tirlimanovog modela gde se zategnuto polje ankeruje isključivo

preko poprečnih ukrućenja, prema Rokijevom modelu i nožice učestvuju u prijemu
normalnog napona koji deluje u zategnutom polju (σ bb ).

Proračun stabilnosti lima na izbočavanje prema JUS U.E7.

121/1986
-proračun otpornosti limova na izbočavanje usled pojedinačnog i interaktivnog dejstva
normalnih i smičućih napona
-Standard predviđa dve mogućnosti proračuna:
• Proračun prema graničnim naponima izbočavanja;
• Proračun prema konceptu efektivne širine;

-U opštem slučaju rebro punog limenog nosača može da bude izloženo normalnim i smičućim
naponima.
Proračun prema graničnim naponima
• Postkritična rezerva nosivosti je karakteristična za granično stanje nosivosti, pa se proračun
sprovodi prema teoriji graničnih stanja.

18
• Vrednosti napona se množe odgovarajućim koeficijentima sigurnosti, pa se takvi,
ponderisani (radni) naponi porede sa graničnim naponima izbočavanja;
• Kontrola se sprovodi za normalne i smičuće napone:

radni naponi u limu

σ ux , σ uz i τ u granični naponi izbočavanja, koji ne mogu da budu veći od napona na
granici razvlačanja f y , odnosno τ pl za napon smicanja (τ pl = f y / 3 )
Kontrola uporednog napona
• U slučaju istovremenog dejstva normalnog i smičućeg napona treba proveriti i njihovu
interakciju, odnosno u opštem slučaju:

Preko graničnih napona izbočavanja uvodi se u proračun post-kritična rezerva koja povoljno
utiče na otpornost lima na izbočavanje, ali i nepovoljan uticaj strukturnih i geometrijskih
imperfekcija

cσ i cτ korekcioni faktori kojima se obuhvata post-kritična nosivost lima

σ ux i σ uz relativne granične nosivosti lima na izbočavanje usled dejstva normalnih
napona pritiska,
τ u relativna granična nosivost lima na izbočavanje smicanjem.
-U zavisnosti od oblika naponskog dijagrama korekcioni faktor je

Korekcioni faktor za smičuća naprezanja ima konstantnu vrednost: cτ = 1,25 . Kako je lokalni
napon pritiska σ z konstantan (ψ = 1 ), korekcioni faktor i u ovom slučaju ima konstantnu
vrednost cσ =1.
-Interpolacioni faktor koji definiše udeo izvijanja i izbočavanja u ukupnoj nosivosti

σ cr kritičan napon elastičnog izbočavanja ploče (σ cr = kσ σ E ),

σ c kritičan napon elastičnog izvijanja ploče
-kritičan napon elastičnog izvijanja

Dobijamo interpolacioni faktor

19
-granična nosivost ploče

χ p bezdimenzionalni koeficijent izbočavanja ploče,

χc bezdimenzionalni koeficijent izvijanja za krivu izvijanja B

-relativna vitkost je

Bezdimenzionalni koeficijent izvijanja χc

Granični smičući napon izbočavanja τu

20
-Relativna granična nosivost rebra opterećenog lokalnim normalnim naponom pritiska
σ z , određuje se na potpuno analogan način kao i u slučaju podužnog normalnog napona
σx :

U ovom slučaju bezdimenzionalni koeficijent izbočavanja χ p treba da se odredi na

osnovu kritičnog napona izbočavanja σ z,cr.

21
Svako od navedenih polja može nezavisno da se izvije, neophodno je dokazati
stabilnost svakog od njih. Pojedinačna polja se računaju kao neukrućene ploče dimenzija
dok se pri određivanju granične nosivosti delimičnih i pojedinačnih polja mora uzeti
u obzir ortotropno ponašanje ukrućene ploče. Naime, kod ukrućene ploče krutost na savijanje
se razlikuje za dva međusobno ortogonalna pravca. Ova razlika se javlja zbog prisustva
ukrućenja, koja imaju znatno veću krutost na savijanje od same ploče. Kod delimičnog
polja izbočavanja, usled prisustva podužnih ukrućenja znatno se povećava krutost na
savijanje u podužnom pravcu. Ukupna krutost delimičnog polja može da se odredi kao zbir
krutosti podužnih ukrućenja i efektivnog dela ploče. Moment inercije za ovaj pravac savijanja
može da se odredi na sledeći način:

površina polja

δ s relativna površina ukrućenja

Kada se odredi korekcioni faktor f, dalji proračun graničnog napona ukrućene ploče je
identičan kao i za neukrućenu ploču.

22
Ukrućenja na rebru
1. Poprečna ukrućenja (vertikalna ukrućenja)
-Oslonačka ukrućenja
Osnovna funkcija oslonačkih ukrućenja je da obezbede pravilno unošenje oslonačke reakcije
u rebro nosača. Stoga ova ukrućenja moraju da poseduju dovoljnu krutost kako ne
bi došlo do njihovog izvijanja upravno na srednju ravan rebra. Pošto su oslonačke reakcije
uglavnom velikog intenziteta, ukrućenja na mestima oslonaca moraju da budu znatno
robusnija od unutrašnjih. Oslonačko ukrućenje treba da se dimenzioniše kao ekscentrično
pritisnut element.

23
 -Unutračnja ukrućenja
Ova ukrućenja imaju dvostruku ulogu:
− Prihvataju silu pritiska ( FS ) koja se javlja u post-kritičnoj fazi;
− Obezbeđuju geometriju rebra nosača i predstavljaju oslonce za podužna ukrućenja
ukoliko ih ima.
Unutrašnja ukrućenja najčešće se izrađuju u vidu pljoštih limova koji se zavaruju
upravno na ravan rebra. Valjani L, T i eventualno U-profili, takođe se koriste, ali uglavnom
kod visokih nosača. Njihova primena je znatno veća kod punih limenih nosača u zakovanoj
izradi. Bez obzira na tip unutrašnjeg poprečnog ukrućenja povoljnije je da se ona
postavljaju simetrično u odnosu na srednju ravan rebra. Različiti oblici unutrašnjih ukrućenja
prikazani su na slici

2. PODUŽNA ukrućenja
Podužna ukrućenja se postavljaju u pritisnutom delu rebra u zonama maksimalnih momenata
savijanja. Njihovim postavljanjem se smanjuje vitkost rebra i, samim tim, povećava
otpornost rebra na izbočavanje.
Kako još uvek ne postoje egzaktna analitička rešenja, pri proračunu stabilnosti podužnih
ukrućenja koriste se empirijske ili polu-empirijske metode. Podužna ukrućenja mogu da budu
torziono kruta i meka.

24
KLASE POPREČNIH PRESEKA

KONCEPT EFEKTIVNE ŠIRINE Evrokod 3

-Koeficijent redukcije - za unutrašnje pritisnute delove poprečnog preseka:

- za konzolne pritisnute delove poprečnog preseka:

gde je:
fy b/t 235
λp = = , ε=
σ cr 28, 4ε kσ fy
Raspodela efektivnih površina kod unutrašnjih pritisnutih delovi preseka

25
26
Proračun otpornosti rebra na izbočavanje smicanjem EVROKOD 3
Provera stabilnosti rebra na izbočavanje usled dejstva smičućih napona nije pokrivena konceptom efektivne
širine, većse mora posebno dokazati.
Dokaz otpornosti rebra na izbočavanje smicanjem mora da se sprovede kod svih nosača
kod kojih je:

27
d  69ε kod rebara bez unutrasjih poprecnih ukrucenja
≥
tw  30ε kτ kod rebara sa unutrasnjim poprecnim ukrucenjima

Evrokod 3 daje dve ravnopravne mogućnosti za proračun otpornosti na izbočavanje

smicanjem, pomoću:
−proste postkritične metode, ili
− metode zategnutog polja.
Metoda zategnutog polja primenjuje se za nosače koji, pored oslonačkih, imaju i unutrašnja
poprečna ukrućenja na rebrima, koja su postavljena na rastojanju a većem ili jednakom
visini rebra d, a manjem ili jednakom od trostruke visine rebra ( d < a < 3d ). Ovde će
biti prikazana prosta postkritična metoda koja je jednostavnija i ima veće polje primene,
jer se može koristiti kod nosača koji imaju poprečna ukrućenja samo iznad oslonaca.
Kod vitkih rebara, koja ispunjavaju uslov (13.47), prema prostoj postkritičnoj metodi
treba dokazati da je:

gde su:
VSd proračunska vrednost smičuće sile,
Vba,Rd proračunska otpornost rebra na izbočavanje smicanjem, prema prostoj postkritičnoj
metodi,
τ ba smičući napon pri dostizanju otpornosti na smicanje (tabela 13.17).
Smičući napon τ ba zavisi od bezdimenzionalne vitkosti rebra na izbočavanje smicanjem,
koja se određuje na sledeći način:

gde su:
fyw granica razvlačenja rebra,
τ cr kritični napon smicanja, prema linearno elastičnoj teoriji izbočavanja,
kτ koeficijent izbočavanja smicanjem.

28
29