DIMENZIONISANJE AKSIJALNO NAPREGNUTIH

ŠTAPOVA. STEPEN SIGURNOSTI I DOZVOLJENI

NAPON
Osnovni zadatak proračuna elemenata konstrukcije vrši se tako da u
uslovima eksploatacije oni budu pouzdani odnosno da pod dejstvom
spoljašnjih sila se ne deformišu trajno ili da ne dodje do njihovog loma. Da
ne bi došlo do ovih neželjenih posledica, naponi koji se javljaju u
elementima konstrukcije moraju biti ispod kritičnih graničinih vrednosti.
Maksimalni napon koji se nesme prekoračiti naziva se dozvoljenim
naponom  d naprezanje
. Za aksijalno   doz  u idelanom slučaju dozvoljeni
napon iztezanja bio bi jednak ili manji od napona na granici
proporcionalnosti .  p 
Pošto je za većinu materijala mnogo lakše i jednostavnije odrediti jačinu
materijala pri kidanju nego napon  naM granici proporcionalnosti ,
dozvoljeni napon pri istezanju definiše se kao odnos količnika napona pri
kidanju i stepena sigrunosti :

 de  M
 gde je - stepen sigurnosti.
U zavisnosti od fizičko – mehaničkih karaktersitika materijala i vrste
opterećenja stepen sigurnosti kreće se u intervalu vrednosti od 3 do 10
.
Kada je poznat dozvoljeni napon, onda se mogu postaviti statičke
jednačine čvrstoće:
F , F  – dozvoljeni napon zatezanja.
 e    ed  c    cd e d

 – dozvonjeni napon pritiska.

A A
cd

ZATEZANJE ŠTAPA SOPSTVENOM TEŽINOM

Neka je štap konstantne površine poprečnog preseka A uklješten na svom
gornjem kraju (sl. 1), i on će se pod dejstvom sopstvene
G  Al  m m
težine izdužiti za vrednost ,l gde je – specifična težina
materijala.
Da bi se odredilo izduženje štapa zamislimo da je štap presečen na
udaljenju od tačke uklještenja i posmatrajmo ravnotežu odsečenog
dela štapa.
 Z  dA
Uticaj odstranjenog dela štapa zamenjujemo unutrašnjim silama
koje moraju biti u ravnoteži sa težinom donjeg dela štapa A(l  z ) m .
Iz uslova ravnoteže:
 z  A  A(l  z )   m
dobijamo zakon raspodele normalnog napona u poprečnim presecima
štapa:
 z  (l  z ) m
Iz prethodnog izraza se vidi da napon z zavisi linearno od udaljenja (z)
preseka.
Poslednji izraz nam pokazuje da napon  z zavisi linearno od udaljenja
(z) preseka.
Maksimalna vrednost ovog napona je tj. z i 0to je na mestu
uklještenja  z  l   m   z max .
Ako je udaljenje z  l onda će ovaj napon biti jednak nuli   0 .
z
Dijagram napona u ovom slučaju je prikazan na sledećoj slici 1.
 Slika 1. Zatezanje štapa
l k sopstvenom težinom

Tamo gde je napon maksimalan  z max a u ovom našem slučaju je to

uklještenje štapa i to je najopterećeniji presek, pa se ovaj presek
naziva opasnim presekom. Kidanje štapa nastupilo bi onda kada
bi se napon usled sopstvene težine izjednačio sa težinom
    lk
materijala na kidanje tj. M pri mčemu je - kritična dužina
lk
štapa pri kojoj bi nastalo kidanje štapa usled sopstvene težine
štapa i izražava se kao:
 M
lk 
m
Pošto se napon menja od najmanje vrednosti  z max  0 do najveće,
 z max    l  to se dilatacija može izračunati sledećim izrazom:
 z min   z max 0   z max  m  l
  
2E 2E 2E

Ako u ovom izrazu uvedemo i težinu štapa pošto je:G   m  l ,

G A
onda je izraz za dijelataciju:
 .
2E  A
Na osnovu ovog izraza ukupna izduženja štapa iznosi:
G
l    l   l,
2E  A

u kome je:  – modul elastičnosti materijala štapa, G – težina štapa,

l – dužina štapa, A - površina poprečnog preseka štapa.
 IDEALNI OBLIK AKSIJALNOG ZATEGNUTOG ŠTAPA
Idealni oblik štapa izloženog zatezanju silom F i sopstvenom težinom G
prikazan je na sledećoj slici 2.

Slika 2. Zatezanje štapa promenljivog idealnog poprečnog preseka

sopstvenom težinom
U praksi je teško realizovati idealni oblik štapa, pa zbog toga da bi se
barem približili idealnom obliku uzima se stepenasto promenljivi
poprečni presek štapa kao što je to prikazano na sledećoj slici 2.8.b.
• Idealni oblik štapa je jako teško realizovati u praksi, pa da bi se bar
približili idealnom obliku, ide se sa stepenasto promenljivim
poprečnim presekom, (sl. 2.8.b). Proračun (dimenzionisanje) sprovodi
se postupno primenom uslova ravnoteže na svaki deo štapa (stuba).
• Proračun (dimenzionisanje) ovakvog oblika štapa sprovodi se
postupno primenom uslova ravnoteže za svaki deo štapa (stub I, II, III)
(slika 3.).

Slika 3. Opterećenje stepenasto promenljivog poprečnog preseka

Uslov ravnoteže prvog dela štapa (stub I) sledi (slika 3.a):
F
F  G1   z  A1  F  A1  l1   m  A1 
 z  l1   m

Uslov ravnoteže drugog dela štapa (stub II) sledi (slika 3.b):
F
z 
 z  A2   z  A1  A2  l 2   m  A2 
 z  A1

 z   m  l1  
 z   m  l2  z   m  l 2 
z F
 .
 z   m  l1  z   m  l2 
Za treći deo štapa (stub III) takođe na isti način kao i prethodni,
dobija se površina poprečnog preseka u obliku:
2
z F
A3 
 z   m  l1  z   m  l2  z   m  l3 
Na isti način postupa se i za ostale delove štapa, za svaki deo
posmatra se njegova ravnoteža usled dejstva sila koje deluju na
njega, pa je za n-ti deo štapa:
 ( n 1) ( n 1)
F  z F  z
An   n .
( z  l1   m )( z  l 2   m )    ( z  l n   m )  
   z  li   m 
 i 1 
PRIMER 1.
Tri elastična čelična paralelna štapa jednakih dužina po l i različitih
poprečnih preseka (A1,A2 i A3) drže apsolutnu krutu gredu AC u
horizontalni položaj (težinu grede zanemariti) kao što je prikazano na slici
4.

Slika 4.
 • REŠENJE: U zadatku se javlja sistem od tri paralelne sile F1, F2 i F3.
Primenom statičkih uslova ravnoteže mogu se formirati dve
4 3
jednačine

Y  0, M  0
i 1
i 
i 1
B

, što znači da je sistem jedanput statički neodređen, pa je potrebno

formirati još jednu dopunsku jednačinu.
Iz statičkih uslova ravnoteže sledi:
4
1.  Yi  0,  F1  F2  F3  Fq  F1  F2  F3  ql  0
i 1

2.  M B  0  F1 (a  b)  F2  b  q  l  b  0.
3

i 1 2
Na osnovu plana pomeranja datog na slici 4. sledi sličnost trouglova,
odakle sledi relacija:
(l  l ) : (l  l )  (a  b) : b
3 1 2 1

l3  b  l 2 (a  b)  l1  a  0
, kao dopunski uslov koji ovaj slučaj svodi
na statički određeni slučaj.
 F1  l F2  l F3  l
Kako je l1  , l 2  , l3  , to se zamenom njihovih
E  A1 E  A2 E  A3
vrednosti u prethodni izraz dobija treća dopunska jednačina:
3. F3  l  b  F2  l (a  b)  F1  l1  a 
. 0
E  A3 E  A2 E  A1
Na ovaj način formirane su tri jednačine sa tri nepoznate (sile u
štapovima F1, F2 i F3). Ako se uzme u obzir zadati uslov A1= A2 = A i b =
2a, intenziteti ovih sila iznose:

5ql 6ql 16ql

F1  , F2  , F3 
21 27 27
PRIMER 2.
Betonski zid sastavljen je iz 3 segmenata stepenika – stuba različitih visina
i širina (prikazan na slici 5.). Odrediti koliku silu stub može preneti kao i
širine stepenika BC pod uslovom da je normalan napon u kN svim
 
presecima (l-l); (2-2); (3-3) isti i iznosi   600iznose:
a visine stepenika  m 2 
h1  1m, h2  2m, h3  0,8m

Širina prvog stepenika iznosi a  50cm

.
REŠENJE: Posmatraćemo zid dužine od l  1 m , pa površina prvog
stepenika iznosi:
A1  a  l  0,5 1  0,5m
Sila pritiska F na zid može se odrediti iz uslova ravnoteže prvog
segmenta stuba:
F  G1    A1  0
odakle je: F  (   h ) A  (600  22  3)0,5  267kN
m 1 1
gde je .
G 1  A1 h1  m F

h1
1 1

h2
2 2

h3
3 3

Sl. 5.
 Iz odgovarajućih jednačina ravnoteže stuba može se odrediti
površina drugog i trećeg stepenika:
 A1 600 0,5
A2    0,54m2 ,
   mh2 600 22 2
 A2 600 0,54
A3    0,56m2 .
   mh3 600 22 0,8
Širina drugog i trećeg stepenika stuba iznose:

A2 0.54
A2  b  l  b    0,54m,
l 1
A 0,56
A3  c  l  c  3   0,56m.
l 1
 NAPREZANJE U DVA PRAVCA - ZATEZANJE U
DVA UPRAVNA PRAVCA
NAPREZANJE U DVA UPRAVNA PRAVCA
• Često se u praksi događa da su elementi konstrukcije opterećeni
sistemom spoljašnjih sila tako da se u njima pojavljuju naponi u
dva međusobno upravna pravca.
• Mnoge konstrukcije kao svoje sastavne elemente imaju tanke
ploče koje su opterećene u pravcu svoje srednje površine.
• Ovi elementi su male debljine pa se za njih može uvesti
pretpostavka o ravnomernoj raspodeli napona po debljini, na taj
način problem u osnovi prostora može se svesti na ravanski.
• Neka je tanka ploča debljine (  ), (sl.6.) zategnuta u pravcima Ox i
Oy (ose ravanskog koordinatnog sistema) silama jednako
podeljenim po površinama osnova.
 
Slika 6. Tanka p loča debljine ( ) zategnuta u pravcima Ox i silama
jednako podeljenim po površinama osnova

 x i y
Intenzitete ovih sila pojedinih osnova označićemo sa .
U poprečnom preseku (p-p) (to je presek upravan na Ox osu), aksijalne
sile izazivaju izduženje u Ox pravcu i skraćenje u Oy pravcu, dok
transferzalne sile ne izazivaju nikakvu deformaciju jer leže u ravni
preseka. U uzdužnom preseku (u-u) (presek upravan na Oy osu), sile u
pravcu Oy ose izazivaju izduženja, a u pravcu Ox ose skraćenja.
Usled dejstva ovih sila u poprečnim presecima javljaju se
 x normalni naponi a uzdužnim presecima y
.

Naponu  x odgovara pozitivna uzdužna dilatacija i negativna

poprečna dilatacija u pravcu y .
S obzirom na izraze (   E   ,  p     ), uzdužne i poprečne
dilatacije u pravcu koordinatnih osa iznose (tabela 1.):

y
 (ukupne dilatacije) u pravcu
koordinatnih osa Ox i Oy
x
  y 1
x
x
E

E
x   x   y 
E
y 1
y 
  x 
 y   y   x 
E E E

Iz prethodnih izraza mogu se odrediti normalni naponi u zavisnosti

od dilatacija primenom :
1 1
x   x   y  y   y   x 
E E
Determinanta sistema je: 
1 1  1

 1 2 , 
E  1 E
x 
1    x   y ,    y 
  y   x ,
y 1 2
x 1
pa iz odnosa determinanti korišćenjem Gausovog pravila dobija se:
,
1 E
x    x   y  2 E
 
1  2
   y 


1  2
( y   x )
PRITISAK U DVA PRAVCA
Kada bi tanka ploča, umesto što je bila zategnuta u oba pravca, sada
bila pritisnuta u oba pravca (sl. 7),

Sl. 7. Naprezanje tanke ploče na

pritisak
sličnom analizom kao i za prethodni slučaj dobijaju se dilatacije u
pravcu koordinatnih osa prikazane u tabeli 2.

y
 (ukupne dilatacije) u
x pravcu koordinatnih osa
Ox i Oy

x    y
x 
1
  x   y 
 x
E E E
  x y 1
 y    y   x 
y 
Ukupne dilatacije iznose: E E E

 x  y 1
x      ( x   y ),
E E E
 y  x 1
Dilatacije su, po apsolutnoj
 y   vrednosti,
   iste
( y kao
 x i). kod tanke ploče
E su
zategnute u dva pravca, samo E negativnog
E predznaka.
 ZATEZANJE I PRITISAK

Posmatrajmo tanku ploču debljine (δ), zategnute u Ox pravcu i

pritisnute u Oy pravcu, (sl. 8).

Sl. 8. Tanka ploča debljine (δ), zategnutau Ox pravcu i pritisnuta u Oy

pravcu
Sličnim postupkom, kao i prethodna dva slučaja naprezanja u dva
pravca, dobijaju se dilatacije u pravcu koordinatnih osa.
Ukupne dilatacije onda iznose:
 x  y 1
x    ( x   y ),
E E E
 y  x 1
y      ( y   x ).
E E E
PRIMER 3.
Tanka pravougaona ploča debljine , širine i visine
h=60 mm zategnuta je u pravcu x – ose silom Fx=24 b a umm
KN 100 pravcu y –
  10 mm
ose silom Fy= 30 KN , (sl. 9). Odrediti napone u poprečnim
presecima i dilatacije u pravcu koordinatnih osa, ako je modul
elastičnosti materijala , a Poasonov koeficijent
REŠENJE. Površine poprečnih preseka iznose:

E  2 104 kN / cm 2    0,3

   
Ax  h  b  6 1  6 cm 2 , Ay  b    10 1  10 cm 2
Normalni naponi u poprečnim presecima su:
F
x 
Fx 24
Ax

6
 
 4k N / cm2 ,  y  y 
Ay 10
30
 3kN

Dilatacije u pravcu koordinatnih osa iznose:

1 1
 x  ( x  y )  4
(4  0,3 3)  0,00016,
E 210
1 1
 y  ( y  x )  4
(3  0,3 4)  0,00009.
E 210