Прва недеља наставе

СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСЕЋИХ ЕЛЕМЕНАТА

Oтпорност материјала је научна дисциплина која обухвата инжењерске методе

прорачуна чврстоће, крутости и еластичне стабилности конструкцијa или њихових
делова.
Постоје три врсте стабилности:
статичка,

еластична и

динамичка стабилност.

Стабилност је способност конструкције да сачува свој првобитни облик равнотеже

при деформацијама које одговарају задатом оптерећењу.

Појава губитка стабилности изражена је код носећих елемената код којих је једна
димензија (дужина) значајно већа од преостале две (штапови и греде), као и код носећих
елемената код којих је једна димензија (дебљина) значајно мања од преостале две (плоче
и љуске). Појава губитка стабилности се не дешава код конструктивних елемената чије су
све три димензије величине истог реда.
Пример појаве деформација које су изазвале ефекат губитка стабилности (Сл. 1.1).

Слика 1.1 Пример губитка стабилности*

Потребно је имати у виду да постоје три могућа стања равнотеже апсолутно крутих
тела: стабилна (Сл. 1.2а), индиферентна (Сл. 1.2б) и лабилна (Сл. 1.2в) равнотежа.
 Слика 1.2 Три могућа стања равнотеже

У овим анализама потребно је имати у виду и следеће чињенице. Прво, анализира се

притиснути штап – линијски конструктивни елемент изложен дејству притискујуће
аксијалне силе F(z) која делује у тежишту попречног пресека штапа површине A(z).

Слика 1.3 Претварање реалне конструкције у модел за прорачун

До сада је такав елемент димензионисан на основу критеријума по којем су стварни

нормални напони у штапу мањи од дозвољених:

F ( z)
 ( z)   d (1.1)
A ( z)

У случају аксијално притиснутог штапа који не захтева прорачун стабилности, у

обрасцу (1.1) меродаван за прорачун био би дозвољени напон на притисак dp.

У зависности од облика и величине попречног пресека штапа, материјала од кога је

штап направљен, начина ослањања штапа и његове дужине, при дејству подужних
(аксијалних) притискујућих сила може доћи до појаве нестабилности штапа, односно до
његовог извијања.
Овде ће бити разматрана стабилност само линијских носећих елемената.
Сила при којој долази до појаве извијања штапа, назива се критична сила
извијања (Fk), а одговарајуће стање напона у штапу се назива напрезање на извијање.
Да ли ће се штап извити или не, зависи од величине силе, начина ослањања штапа,
димензија штапа (што укључује и облик његовог попречног пресека) као и од врсте
материјала од којег је штап направљен (Сл. 1.4).
Експериментима је показано да се извијање штапа увек дешава око осе најмањег
момента инерције попречног пресека тог штапа (I2 = Imin).

2
 Слика 1.4 Примери утицаја неких геометријских и материјалних карактеристика на појаву
извијања штапа

Стање равнотеже неке конструкције зависи и од типа контурних услова, односно

облика и начина везивања њених појединих елемената у целину (Сл. 1.5 и Сл. 1.6).

Слика 1.5 Равна решеткаста конструкција оптерећена силама у својој равни

Слика 1.6 Утицај начина везивања појединих елемената у целину

3
Треба нагласити да стање равнотеже зависи и од типа саме конструкције, односно
облика и начина везивања појединих њених елемената у целину.
Постоји:
- извијање у математичком смислу.
- извијање у физичком смислу .

Извијање у еластичној области

Ако се разматра извијање идеално еластичног штапа, мора се нагласити да важи Хуков
закон.

Постоје три случаја односа величине притискујуће силе на штап и вредности критичнe
силe извијања (Fkr):
- положај стабилне равнотеже (Сл. 1.7а): F < Fkr,
- положај индиферентне равнотеже (Сл. 1.7б): F=Fkr,
- положај лабилне равнотеже (Сл. 1.7в): F > Fkr.

Слика 1.7 Опис равнотежних стања притиснутог штапа

4
 У зависности од начина ослањања штапа, разликују се четири основна случаја
извијања.

Први случај извијања

Посматра се штап зглобно ослоњен на оба краја, пре и после достизања вредности
критичне силе F = Fkr (Сл. 1.8).

Слика 1.8 Извијање штапа зглобно ослоњеног на оба краја

Приближна диференцијална једначина еластичне линије је у облику
E I u (z)   M (z) . (1.2)
Како је M (z)  F  u (z)  E I u (z)  F  u (z)  0 .
Ако се уведе ознака
F
k2  , (1.3)
EI
добиће се хомогена диференцијална једначина другог реда са константним
коефицијентима
u (z)  k 2  u (z)  0 , (1.4)
чије је опште решење облика
u ( z)  C1 sin k z  C2 cos k z . (1.5)
Вредности константи C1 и C2 одређују се из граничних услова ослањања штапа:
u (z) z 0
 0 ; u (z) z l
 0. (1.6)

Убацивањем вредности (z=0 и z=l) у израз (1.5) добија се C1 sin kl  0 ; C2  0 . Добијене

изразе треба анализирати на следећи начин.
Израз C1 sin kl  0 има два решења:

5
 једно решење овог израза је тривијално: C1 = 0 (што показује да је прав облик штапа
један од могућих равнотежних облика штапа и у том случају се добија да је u ( z)  0 ),

 друго решење овог израза је: sin kl = 0 (а оно ће бити задовољено ако је: kl = n , где
је n = 1, 2, 3, ..., број полуталаса синусоиде).
Одатле може да се напише k 2l 2  n2 2 , што коначно даје вредност критичне силе при
којој ће доћи до појаве извијања
n2  2 E I
Fkr  . (1.7)
l2
Најмања вредност силе при којој ће доћи до појаве извијања добија се за вредност броја
n = 1, као и за I  Imin и назива се Ојлерова критична сила извијања у еластичној
области:
 2 E I min
F  Fkr  . (1.8)
l2
Ако се вредност kl = n уврсти у израз (1.5), добиће се једначина еластичне линије за овај
случај у облику
n
u  u (z)  C1 sin z. (1.9)
l
У случају вредности броја n = 1, еластична линија је приказана као полуталас синусоиде и
представља такозвани основни хармоник (Сл. 1.9а).
За вредности броја n = 2, 3, 4, ... добијају се хармоници вишег реда, којима одговарају
веће вредности критичне силе извијања (Сл. 1.9б, в).
Случај виших хармоника остварив је само када при повећању вредности критичне силе,
(n1) (n)
од нивоа Fkr до нивоа Fkr , постоји могућност да све превојне тачке штапа буду
блокиране све до тренутка достизања вредности Fkr.

Слика 1.9 Основни хармоник и хармоници вишег реда на штапу изложеном извијању

6
Други случај извијања

Слика 1.10 Извијање штапа уклештеног на једном и слободног на другом крају

 2 E Imin
Fkr  . (1.10)
( 2l ) 2

Трећи случај извијања

Слика 1.11а Обострано уклештени штап изложен извијању

 2 E Imin
Fkr  . (1.11)
( l 2)2

Слика 1.11б Обострано уклештени штап изложен извијању

7
 Четврти случај извијања

Слика 1.12 Штап уклештен на једном и слободно ослоњен на другом крају изложен извијању

E I min E I min  2 E I min

Fkr  4,493  20,19 2 
2
. (1.12)
l2 l 0,7 l  2

Ојлерова хипербола
Увођењем појма који се назива редукована дужина штапа lr :
lr   l , (1.13)
где коефицијент  зависи од начина ослањања штапа (за први случај ослањања
коефицијент   1 , за други случај   2 , за трећи случај   0,5 и за четврти случај
  0,7 - слика 1.13) израз за Ојлерову критичну силу за четири основна случаја извијања
може се написати у облику
 2 E Imin
Fkr  . (1.14)
lr 2

Слика 1.13 Четири основна случаја ослањања штапа

Уводи се и појам који се назива виткост штапа r у облику

lr I min
r  , imin  - минимални полупречник инерције. (1.15)
imin A
Критични напон је напон при којем долази до појаве извијања. Према изразима (1.14) и
(1.15) добија се израз за Ојлерову хиперболу

8
 Fkr  2 E
 kr   2 , (1.16)
A r
Граница еластичне области у којој важи израз за критични напон (1.16) добија се из
2 E
 kr  P ,
 2P
где је P - напон на граници пропорционалности, што даје и одговарајућу вредност
виткости штапа (виткост на граници пропорционалности)

E
P    . (1.17)
P
Уколико је задовољен услов r  P, тада је то случај извијања у еластичној области.

Извијање у нееластичној области

Одређивање критичног напона у нееластичној области заснива се, углавном, на

експерименталним подацима.
Основна идеја при формирању израза за критични напон извијања јесте да се
постави функционална веза
 kr = f (r). (1.18)
На основу експеримената са челичним стубовима, Лудвиг Тетмајер је поставио је
линеарну зависност између критичног напона извијања и виткости у облику
 kr  B  C  r , (1.19)

где су са B и C обележене константе које зависе од врсте материјала. За разне материјале,

вредности константи B и C приказују се табеларно, а овде, за неке челике су:
Табела 1.1 Вредности константи B и C

Виткост у
Критични напон
Материјал нееластичној области
 MPa
 т до  P

S235 (Č.0360) 84 - 108 289 – 0,82 

S275 (Č.0461) 70 - 101 320 – 1,00 

S355 (Č.0561) 63 - 86 589 – 3,80 

За виткости које се крећу у границама T  r  P, где вредност T одговара

виткости на горњој граници течења, примењују се обрасци за извијање у нееластичној
области.

9
 За виткости r  T, меродавна је граница гњечења (граница великих скраћења). У
том случају нема извијања, већ се напон одређује по познатом обрасцу
F
 . (1.20)
A
На основу свега овога, зависност критичног напона извијања од виткости може се
представити помоћу следећег дијаграма (Сл. 1.14):

Слика 1.14 Дијаграм зависност критичног напона извијања од виткости

Степен сигурности
Величина критичне силе одређује се као
Fkr  A  kr . (1.21)

Fkr
Fd  , (1.22)

где је  > 1 степен сигурности на извијање.

Прорачун критичне силе извијања према стандарду Еврокод 3

Eврокодови представљају фамилију европских стандарда који се данас користе при
прорачуну грађевинских конструкција доминантно, па и различитих машинских
конструкција, а којима су обухваћена оптерећења конструкција, као и прорачун
конструкција израђених од различитих материјала.
Еврокод пружа могућност да се искористе еласто-пласична својства челика
узимајући у обзир и пластичне резерве носивости, тако да се понашање конструкције не
ограничава само на еластичну област.
Прорачун стабилности притиснутих штапова константног попречног пресека
дефинише и Стандард SRPS EN U.E7.081/1986 (Носивост и стабилност челичних
конструкција).

10