12/11/2010

Savijanje – elastične linije

Analitička metoda odreĎivanja elastične linije

Izračunavanje ugiba i nagiba uz pomoć tablica

Prva jednačina savijanja

M
sz  y
Ix
 Normalni napon u nekoj tački poprečnog
preseka s
 M – moment sprega
 Ix – aksijalni moment inercije površine za tu
osu
 y – udaljenost posmatranog vlakna od ose

1
 12/11/2010

Druga jednačina savijanja

1 Μ Μ
K  
Rk E  I x B
 K- krivina elastične linije
 M – moment sprega
 Ix – aksijalni moment inercije površine za tu
osu
 E – modul elastičnosti
 B=E.Ix – krutost savijanja grede
 Rk – poluprečnik krivine

Diferencijalna jednačina elastične linije

 Pomoću druge glavne jednačine definisana je krivina

elastične linije savijenog nosača
 Iz matematike je poznato da se pod krivinom
podrazumeva odnos
ds 1 Μ Μ
Gde je: K   
da R E  Ix B
 R poluprečnik krivine

 ds elementarni luk

 da elementarna promena ugla

2
 12/11/2010

Nagib tangente krive prema Ox osi iz

matematike
 Nagib tangente krive f(x) je prvi izvod funkcije koja
predstavlja krivu
1 da
tga  y ,   y
cos a dx
2

 Kako je element luka krive

ds  dx 2  dy 2  dx 1  y2
 Odatle je krivina
1 da ydx cos 2 a y
K   
R ds ds 1  y 
2

Diferencijalna jednačina elastične linije

 Usled savijanja težište nekog preseka se spušta (u
peavcu y ose) za dužinu koju nazivamo

ugib elastične linije (strela)

 tangenta sa osom Az gradi ugao koji se naziva

nagib grede

3
 12/11/2010

Diferencijalna jednačina elastične linije

proste grede

M Lf M Lf
y    By  M Lf
E I x B

Gde su:
 Mf moment savijanja u preseku z

 B = E.Ix savojna krutost grede

Analitičko odreĎivanje elastične linije

 Odrediti otpore oslonaca za rešavani nosač

 Napisati izraze za promenu momenta
savijanja u funkciji od podužne koordinate z
 Proizvod savojne krutosti i drugog izvoda
jednak je negativnom momentu savijanja i to
predstavlja diferencijalnu jednačinu elastične
linije
B y  M Lf

4
 12/11/2010

Analitičko odreĎivanje elastične linije

 Integraljenjem dobija se jednačina promene

nagiba u zavisnosti od koordinate z
 Ponovnim integraljenjem dobija se jednačina
promene ugiba u zavisnosti od koordinate z
 Integracione konstante odreĎuju se iz uslova
da su ugibi oslonaca jednaki nuli i kod
nosača u nekom preseku na kraju polja
promene opterećenja oba kraja moraju imati
isti ugib i nagib

Primer jednačine elastične linije proste

grede
Otpori oslonaca
b
FA  F
L
a
FB  F
L

I polje 0 za
b
M 1  FA  z  F z
L II polje azL
M 2  FA  z  F z  a   F  z  F z  a 
b
L

5
 12/11/2010

Primer jednačine elastične linije proste

grede

Oba izraza za moment mogu se objediniti

M  FA  z  F z  a   F  z  F z  a 
a
L
 Uvedena je Klebšova crta ili masna crta
 Ona obeležava kraj prvog polja i početak
drugog polja

Primer jednačine elastične linije proste

grede:
Diferencijalna jednačina By  M Lf
By  M   FA  z  F z  a    F  z  F z  a 
a
L

 Izvršiti integraciju
 u I polju pre crte po z
 u II polju posle crte po (z-a)

6
 12/11/2010

Primer jednačine elastične linije proste

grede
a z2
By   F   C1  F
z  a  2

L 2 2

a z3
By   F   C1  z  C2  F
z  a  3

L 6 6
 Integracione konstante se uvek stavljaju
ispred crte z  0, y  0
 OdreĎuju se iz graničnih uslova z  L, y  0

Primer jednačine elastične linije proste

grede
Uslov za z=0 pripada prvom polju pa se primenjuje na deo
ispred crte 3
a 0
y  0  By   F   C1  0  C2  0  C2  0
L 6
Uslov za z=L pripada drugo polju pa se primenjuje ceo
izraz – briše se crta
a L3
y  L  By   F   C1  L  0  F
z  a   0 3

L 6 6
b b3
C1   F  L  F 0
6 6L

7
 12/11/2010

Primer jednačine elastične linije proste

grede

JEDNAČINA NAGIBA

FL2 b   b   z    za 

2 2 2

y   1     3    3  
6 B 
 L   L   L    L  

Primer jednačine elastične linije proste

grede

Iz jednačine ugiba zamenom z=a dobije se

ugib ispod sile
2 2
FL3  b   b 
y z a     
3 B  L   L 

8
 12/11/2010

Primer jednačine elastične linije proste

grede
u osloncima zamenom z = 0 dobijamo nagib u
osloncu A
FL2 a b  b 
a  yz 0    1  
6 B L L  L 

u osloncima zamenom z = L dobijamo nagib u

osloncu B

FL2 a b  b 
  yz  L    1  
6 B L L  L 

Elastične linije statički odreĎenih

nosača
 U tablicama iz Otpornosti materijala postoje
obraĎeni karakteristični nosači i definisane
jednačine elastične linije, ugiba i nagiba.
 Za odreĎivanje karakteristične vrednosti
potrebnog ugiba ili nagiba za konkretan
nosač sa definisanim opterećenjima treba
koristiti princip superpozicije (sabiranja
dejstava)

9
 12/11/2010

Elastične linije statički odreĎenih

nosača
 Za posmatrani nosač uočiti koja opterećenja
deluju
 Uzeti kolika su udaljenja opterećenja od
oslonaca
 Za svako opterećenje na nosaču povaditi
podatke iz tablica
 Napraviti konačan zbir na željenoj poziciji

Primer rešavanja istog zadatka

Primenom metode direktne integracije

Korišćenjem gotovih izraza u tablicama

10
 12/11/2010

Postavka zadatka

 Za datu gredu sa dve

sile odrediti ugib
ispod sile 2 i ugao
nagiba ispod sile 1
 Primenom direktne
integracije
 Korišćenjem tablica

Za dati nosač
 OdreĎivanje otpora oslonaca i osnovnih
statičkih dijagrama
 Pošto nije poznat poprečni presek izvršiti
dimenzionisanje kako bi se odredila savojna
krutost B
 Poznato je da je greda od čelika sdoz =120 MPa
i E=2 .105 MPa, i da je greda kružnog
poprečnog preseka

11
 12/11/2010

Primer grede sa dve koncentrisane sile

Maksimalni moment
savijanja
Mfmax = 80 kNm

Maksimalna
transverzalna sila

Ftmax = 40 kN

OdreĎivanje dimenzija poprečnog

preseka
 U datom slučaju
 Mfmax = 80 kNm
Mf Mf 80 103 2 3
s s dozW x   10
Wx s doz 120 106 3
3
32  2  10
d 3  0.189m
3
 Standardno najbliže veće je d=0.2m

12
 12/11/2010

OdreĎivanje dimenzija poprečnog

preseka grede
 Za dobijeno d=0.2m moment inercije za x osu
d 4   0.2 4  
Ix  
64 64
 Savojna krutost je
d 4 
B  E  I x  2 10 
11
 15707963 Nm 2
64
B  15707,963 kNm2

OdreĎivanje jednačine elastične linije

 Za odreĎene otpore oslonaca napisati izraz

za moment savijanja po poljima
M1  FA  z  30  z

M 2 FA  z  F1 z  2a   30  z  20z  2

M 3  FA  z  F1 z  2a   F 2 z  4a 

13
 12/11/2010

Rešavanje zadatka direktnom

integracijom

 Napisati izraze za momente savijanja po

poljima
 Izvršiti integraciju po promenljivim
 Odrediti integracione konstante iz graničnih
uslova
 Odrediti tražene vrednosti nagiba i ugiba

OdreĎivanje jednačine elastične linije

By  M Lf
 Izraz za moment predstavlja diferencijalnu
jednačinu elastične linije
 Izraz za moment možemo napisati
predvajanjem momenata po poljima
Klebšovom ili masnom crtom

M 3  FA  z  F 1 z  2a   F 2 z  4a 

14
 12/11/2010

OdreĎivanje jednačine elastične linije

By  M Lf
 Diferencijalna jednačina elastične linije dobija
oblik

By   FA  z  F 1 z  2a   F 2 z  4a 

 Za konkretan slučaj zamenimo vrednosti

By  30  z 20z  2 50z  4

OdreĎivanje jednačine elastične linije

 Izvršiti integaljenje po promenljivoj z za prvo

polje, po (z-2) za drugo i (z-4) za treće polje

By  30  z 20z  2 50z  4

z2
By  30  C1  20
z  2 50 z  4
2 2

2 2 2
z 3
By  30  C1z  C2  20
 z  2
3
50
 z  4
3

6 6 6

15
 12/11/2010

OdreĎivanje jednačine elastične linije

 Integracione konstante odreĎuju se iz

graničnih uslova
z 0 y 0
 Pošto je to u prvom polju, uzima se izraz do
prve Klebšove crte
03
By z  0  30  C10  C2  0  C2  0
6

OdreĎivanje jednačine elastične linije

 Integracione konstante odreĎuju se iz

graničnih uslova
z  L6 y 0
 Pošto je to u trećem polju, uzima se ceo izraz

63
By z  6  30  C1z  C2  20
6  2  50 6  4  0
3 3

6 6 6
4800
C1 
36

16
 12/11/2010

OdreĎivanje jednačine elastične linije

 Konačan oblik za dati primer je

By  30  z 20z  2 50z  4

z 2 4800
By  30    20
z  2 50 z  4
2 2

2 36 2 2

z 3 4800
By  30   z  20
z  2 50 z  4
3 3

6 36 6 6

Prema dobijenim izrazima izračunava se:

 Ugib ispod sile 2 za koje je z=4, pripada kraju

drugog polja, pa se uzima izraz do druge
masne crte

z 3 4800
By  30   z  20
z  2 50 z  4
3 3

6 36 6 6
43 4800
By  30   4  20
4  2  240 kNm3
3

6 36 6

17
 12/11/2010

Prema dobijenim izrazima izračunava se:

 Nabib ispod sile 1 za koje je z=2, pripada

kraju prvog polja, pa se uzima izraz do prve
masne crte

z 2 4800
By  30    20
z  2 50 z  4
2 2

2 36 2 2
22 4800 2640
By  30   
2 36 36

Prema dobijenim izrazima izračunava se:

Ugib ispod sile 2

240 kNm3 240 kNm3
y   0.01527m  15.27mm
B 15707

 Nabib ispod sile 1

2640 2640
y   0.00468rad  0.267 o
36  B 36 15707

18
 12/11/2010

Rešavanje zadatka korišćenjem tablica

 Odrediti položaje i uticaj opterećenja

 Očitati izraze za rešavani zadatak
 Izvršiti zamenu vrednosti u primeru za mesto
dejstva sile 2

Prosta greda
tab1

19
 12/11/2010

Prosta greda

Prosta greda

20
 12/11/2010

OdreĎivanje ugiba na mestu sile 2

 Primer je u tablicama na 43. strani

Fl 3 
b z   b   z    za 
2 2 3

y    
     
1   
6B   l l   l   l    l  

 Izračunavamo ugib koji sila 1 pravi na mestu
sile 2
 Izračunavamo ugib koji sila 2 pravi na mestu 2
 Kao zbir odreĎujemo ukupni ugib

OdreĎivanje ugiba na mestu sile 2

 Izračunavamo ugib koji sila 1 pravi na mestu

sile 2, gde je a=2, b=4 mesto dejstva sile 1
od 20 kN i traženo z=4,
Fl 3 
b z   b   z    z  a  
2 2 3

y   1          
6B   l l   l   l    l   

20  63 
4 4   4   4    4  2   20  6 7
2 2 3 2
yF1    1           
6B   6 6   6   6    6    6B 81

21
 12/11/2010

OdreĎivanje ugiba na mestu sile 2

 Izračunavamo ugib koji sila 2 pravi na mestu

sile 2, gde je a=4, b=2 mesto dejstva sile 2
od 50 kN i traženo z=4, pošto je to sada na
kraju polja 1 koristi se izraz do crte
Fl 3 
b z   b   z    za 
2 2 3

y    
     
1   
6B   l l   l   l    l  


50  63 
 2 4   2   4    20  6 8
2 2 2
y F 2   1          
6B   6 6 
  6   6  
 6B 81

OdreĎivanje ugiba na mestu sile 2

 Ukupan ugib je zbir koji prave obe sile za z=4

20  63 7 50  63 8 240
y  yF1  yF 2     
6B 81 6B 81 B

By  240 kNm3

22
 12/11/2010

OdreĎivanje nagiba na mestu sile 1

ugao u rad
 Primer je u tablicama na 43. strani
Fl 2 
b   b 
2
 z   za 
2 2

y     
1   3     3  
6B  l   l 
  l    l  
 Izračunavamo nagib koji sila 1 pravi na mestu
sile 1
 Izračunavamo nagib koji sila 2 pravi na mestu
1
 Kao zbir odreĎujemo ukupan nagib

OdreĎivanje nagiba na mestu sile 2

 Izračunavamo nagib koji sila 1 pravi na mestu

sile 1, gde je a=2, b=4 mesto dejstva sile 1
od 20 kN i traženo z=2, i pripada prvom polju
Fl 2 
b   b 
2
 z   za 
2 2

yF 1   1     3    3  
6B  l   l 
  l    l  

20  6 2 
4   4 
2
 2  
2
 20  6 4
2
yF 1   1     3     
6B  6   6 
  6   
 6B 27

23
 12/11/2010

OdreĎivanje nagiba na mestu sile 2

 Izračunavamo nagib koji sila 2 pravi na mestu

sile 1, gde je a=4, b=2 mesto dejstva sile 2
od 50 kN i traženo z=2, i pripada prvom polju
Fl 2 
b   b 
2
 z   za 
2 2

yF 2     
1   3     3  
6B  l   l 
  l    l  

50  6 2 
2   2 
2
 2  
2
 F6 5
2
yF 2     
1   3    
6B  6
    6   6  
 6B 27

OdreĎivanje nagiba na mestu sile 2

 Ukupan nagib je zbir koji prave obe sile na

z=4
20  62 4 50  62 5 1980
y  yF 1  yF 2     
6B 27 6B 27 27 B

1980
By  kNm2  73.3333 kNm2
27

24
 12/11/2010

Prema dobijenim izrazima izračunava se:

 Ugib ispod sile 2

240 kNm3 240 kNm3

y   0.01527m  15.27mm
B 15707
 Nagib ispod sile 1
1980 1980
y    0.00468rad  0.267 o
27  B 27 15707

Rezime:

 Za odreĎivanje ugiba i nagiba nekog

statički odreĎenog nosača:
 Prvo odrediti otpore oslonaca i nacrtati
statičke dijagrame
 Dimenzionisati nosač ako to nije već učinjeno
 Definisati savojnu krutost

25
 12/11/2010

Rezime: Metoda direktne integracije

 Napisati izraze za momente savijanja po

poljima
 Izvršiti integraciju po promenljivim
 Odrediti integracione konstante iz graničnih
uslova
 Odrediti tražene vrednosti nagiba i ugiba

Rezime: Rešavanje korišćenjem tablica

 Odrediti položaje i uticaj opterećenja

 Očitati izraze za rešavani zadatak za sva
definisana opterećenja
 Izvršiti zamenu vrednosti
 Sabrati dobijene ugibe, odnosno nagibe

26