Mehanika I – II

čas
Prof. dr Dejan Tanikić
Sistem sučeljnih sila
Sistem sila čije se napadne linije seku u jednoj tački nazivamo sistemom
sučeljnih sila. Ako sistem sila dejstvuje na kruto telo u više napadnih
tačaka, a pri tom se napadne linije seku, možemo ga zameniti sistemom
sila koje dejstvuju u samo jednoj tački N.
 Geometrijski način slaganja i razlaganja sistema
sučeljnih sila
a) Slaganje dveju sila
Primenom III aksiome statike određuje se rezultanta, konstruisanjem
paralelograma. Isti rezultat se dobija konstrukcijom tzv. trougla sila.

FR2  F12  F22  2 F1 F2 cos   F12  F22  2 F1 F2 cos 

FR  F12  F22  2 F1 F2 cos 

F1 F F
Primenom sinusne teoreme, dobija se:  2  R
sin  sin  sin 
b) Slaganje tri sile koje ne leže u istoj ravni
c) Slaganje sistema sučeljnih sila
Slaganje se može izvesti konstruisanjem paralelograma ili poligona sila.

    
FR  F1  F2  F3  F4
     n 
FR  F1  F2  F3  ...  Fn   Fi
i 1
d) Razlaganje sile na dva pravca
Razlaganje sile izvodi se tako što se konstruiše paralelogram, tako da sila koja
se razlaže bude njegova dijagonala, a stranice se poklapaju sa pravcima na
koje se sila razlaže.

e) Razlaganje sile na tri pravca

Razlaganje sile na tri pravca koja ne leže u istoj ravni izvodi se tako što se
konstruiše paralelopiped, sa silom koja se razlaže kao glavnom dijagonalom,
pri čemu se ivice paralelopipeda poklapaju sa pravcima na koje se sila razlaže.
Projekcija sile na osu i ravan
a) Projekcija sile na osu je skalarna veličina koja je jednaka proizvodu intenziteta
sile i kosinusa ugla između pravca sile i pozitivnog smera ose na koju se sila
projektuje.
Fx  X  F cos 

=0 X=F
0<  <90 X>0
 =90 X=0
90<  <180 X<0
 =180 X=– F
180<  <270 X<0
 =270 X=0
270<  <360 X>0
b) Projekcija sile na ravan je vektor koji je definisan intenzitetom,
pravcem i smerom. Ova sila nalazi se između projekcija početne i
krajnje tačke sile na ravan na koju se sila projektuje.

Fxy  F cos 
X  Fxy cos   F cos  cos 
Y  Fxy sin   F cos  sin 
Z  F sin 
 Analitički način definisanja sile
Intenzitet, pravac i smer prostorne sile određeni su ako su poznate tri ortogonalne
projekcije te sile na ose Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema. Intenzitet ove sile je
brojno jednak dijagonali paralelopipeda konstruisanog nad ivicama koje su jednake
intenzitetima projekcija X, Y i Z.
X  Fx  F cos 

Y  Fy  F cos 

Z  Fz  F cos 

Rezultujuća sila definisana je:

F X 2 Y2  Z2
Uglovi koje rezultujuća sila gradi sa koordinatnim osama su određeni na
sledeći način:
X X
cos   
F X 2 Y2  Z2
Y Y
cos   
F X 2 Y2  Z2
Z Z
cos   
F X 2 Y2  Z2

Ako sila leži u ravni Oxy, postoje samo komponente X i Y.

X  Fx  F cos 

Y  Fy  F cos   F sin 
Z  Fz  F cos   0

F X 2 Y2
 Analitički način određivanja rezultante
sila
Teorema o projekciji rezultante sistema: Projekcija rezultante sistema sučeljnih
sila na osu jednaka je algebarskom zbiru projekcija komponenata na tu osu.

    
FR  F1  F2  F3  F4
Projekcije datih sila i rezultante na osu x su:

X 1  ab
X 2  bc
X 3  cd 
X 4   d e
X R  ae

ae  ab  bc  cd   d e

X R  X1  X 2  X 3  X 4
n n
X R   X i   Fi cos  i
i 1 i 1
Ukoliko postoji prostorni sistem sučeljnih sila, pri čemu su poznati i
odgovarajući uglovi koje ove sile grade sa koordinatnim osama, komponente
rezultante mogu se odrediti:
n n
X R   X i   Fi cos  i
i 1 i 1
n n
YR   Yi   Fi cos i
i 1 i 1
n n
Z R   Z i   Fi cos  i
i 1 i 1

Rezultanta prostornog sistema sučeljnih sila je:

2 2 2
  
n n
  n

FR  X R2  YR2  Z R2    X i     Yi     Z i 
 i 1   i1   i1 
Uglovi, koje rezultanta gradi sa koordinatnim osama, su definisani na
sledeći način:
XR XR
cos  R  
FR  n
2
  n   n
2

2

  X i     Yi     Z i 
 i 1   i 1   i 1 

YR YR
cos  R  
FR  n
2
  n   n
2

2

  X i     Yi     Z i 
 i 1   i 1   i 1 

ZR ZR
cos  R  
FR  n
2
  n   n
2

2

  X i     Yi     Z i 
 i 1   i 1   i 1 
Ravnoteža sistema sučeljnih sila
Potreban i dovoljan uslov ravnoteže sistema sučeljnih sila je da
rezultanta sistema bude jednaka nuli. Grafički, ovo znači da poligon sila
mora da bude zatvoren.

    
FR  F1  F2  F3  F4  0
Za ravnotežu prostornog sistema sila potrebno je i dovoljno da algebarski
zbir projekcija svih sila na sve tri ose Dekartovog koordinatnog sistema
bude jednak nuli.
2 2 2
 n
   n n

FR  X  Y  Z    X i     Yi     Z i 
2
R R
2 2
R
 i 1   i1   i 1 
n
XR   Xi  0
i 1
n
YR   Yi  0
i 1
n
Z R   Zi  0
i 1
Za slučaj ravnog sistema sučeljnih sila, potrebno i dovoljno je da
algebarski zbir projekcija svih sila na dve ose koordinatnog sistema
bude jednak nuli.
2 2
  
n n

FR  X R2  YR2    X i     Yi 
 i1   i 1 

n
X R   Xi  0
i 1
n
YR   Yi  0
i 1
Teorema o tri sile

Ako se kruto telo nalazi u ravnoteži, pod dejstvom tri sile, onda se
napadne linije ovih sila seku u jednoj tački, a sile leže u istoj ravni.
Poligon sila, u ovom slučaju trougao sila, mora da bude zatvoren.